MagazIN 246

Краљевски

Година IV * Број 246 * 18. септембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Сећање на хероје Великог рата Запошљавање и развој Производња хране најважнији бизнис Стање возног парка критично Ботови у управним одборима Освета лоших ђака Између чекића и наковња

МАГАЗИН

18.9.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

8 14 22 26 32 38 46

Краљево очима сокола Други живот пројаде у Ратини Музеј слатког у „Кући Цветића“ На репертоару Биоскопа „Кварт“ Снажан ударац нарко картелима Завршетак до јесени наредне године Времеплов

52 58 68 78 80 88 94

3

4

МАГАЗИН 18.9.2016.

5

6

МАГАЗИН 18.9.2016.

Јануар 2016.

7

Обележен Дан пробоја Солунског фронта

МАГАЗИН

18.9.2016.

СЕЋАЊЕ НА ХЕРО

8

- Током Првог и Другог балканског рата Краљевина Србија је територијално проширена на простор Косова и Вардарске Македоније, али је ослабљена јер је страдао велики број младих људи због чега је, у природном смислу, била девастирана и тешко могла да учествује у било каквом озбиљнијем војном сукобу. - У телеграму немачког цара Вилхелма II бугарском цару Фердинанду срамотом се оцењује чињеница да је 62 хиљаде српских војника одлучило рат, али и признање да је то што се дешава крај Централних сила

ОЈЕ ВЕЛИКОГ РАТА

етнаести дан септембра сваке године је повод да се са посебном пажњом подсети на проток још једне године од пробоја Солунског фронта који је одлучујуће утицао на даљи ток ратних операција у Првом светском рату. Иако у Краљеву одавно нема преживелих учесника Великог рата сваког 15. септембра се полагањем венаца и цвећа на споменик српским ратницима поново подсећа на једну од највећих победа, али и трагедија српског народа. Деведесет осам година касније

П

Краљево се још једном сетило свих ратника са ових простора који су учествовали у Првом светском рату, посебно пробоју Солунског фронта, и тиме дали знатан допринос ослобођењу Србије и свему што се након тога дешавало. Пробој Солунског фронта је историјски датум за Србију, јер су од тог дана у незаустављивом јуришу један за другим ослобађани сви окупирани градови, а српска војска коначно из Краљева протерала окупаторске снаге већ 22. октобра 1918. године.

Дан пробоја Солунског фронта полагањем венаца традиционално обележава Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, а овог 15. септембра су то пред спомеником на Тргу српских ратника учинили и градоначелник Краљева др Предраг Терзић, представници Рашког управног округа, полиције и Војске Србије. Парастос за покој душа свих који су пали за слободу отаџбине, не само у време Првог светског рата него и небројано оних од Косовског боја до данашњих дана, слу-

9

жилу су свештеници Епархије жичке - Током Првог и Другог балканског рата Краљевина Србија је територијално проширена на простор Косова и Вардарске Македоније. Поред територијалног проширења држава је ослабљена тиме што је велики број младих људи страдао у ратовима због чега је, у природном смислу, била девастирана и тешко могла да учествује у било каквом озбиљнијем војном сукобу. Међутим, већ следеће 1914. године, Србија је ушла у до тада највећи рат у модерној историји. У Првом светском рату погинуло је преко милион и сто хиљада становника Краљевине Србије, што чини трећину тадашњег становништва, међу њима чак шездесет одсто мушкараца. Ми се данас сећамо тих људи, њихове жртве за слободу будућих генерација и ту традицију морамо наставити – потврдио је др Терзић.

Солунски фронт

МАГАЗИН

18.9.2016.

Солунски фронт је настао након што је пропао покушај савезника да у јесен 1915. године спрече пад Србије

10

пред најездом немачких, аустроугарских и бугарских агресора. Стабилан фронт од албанске обале до реке Струме, у коме су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама, одолевао је упркос локалним акцијама све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултирала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије. Након предаје црногорске војске крајем јануара 1916. године аустроугарска војска је наставила напредовање дуж јадранске обале нападом на Албанију која је била под контролом Италије, а до краја зиме је италијанска војска истерана из скоро целе земље. У таквој ситуацији, после изгубљеног рата на Балкану, британски генералштаб је тражио повлачење свих својих војника из Грчке али су њене снаге остале, и поред нескривеног незадовољства, под притиском француске владе. Савезничке армије су се утврдиле око Солуна који је постао велики утврђени камп, а српска војска под командом генерала Петра Бојовића, након одмора и опоравка на Крфу, француским бродовима пребачена на Солунски фронт.

Грчка је била неутрална, а краљ Константин I пронемачки опредељен, док је премијер Елефтериос Венизелос подржавао Француску. Иако је Грчка у почетку подржала француско-британску помоћ Србији, а онда јој се супротставила, ројалистичка влада је након Венизелосове оставке званично осу-

Исправљена неправда Током последње деценије двадесетог века у ратним сукобима на просторима бивше Југославије учествовао је и велики број Краљевчана од којих се многи нису вратили живи. Међу бројним грађанима које свакодневно прима градоначелник нашла се мајка једног од погинулих бораца која је из Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ добила обавештњење да ће прекопати гроб уколико не уплати одржавање гробног места. Ово је повод за иницијативу градоначелника да бригу о одржавању гробова палих бораца преузме локална самоуправа.

дила, али се није супротставила надмоћнијим савезничким снагама које су се искрцале у Солуну. У мају 1916. генерал Сарај је затражио да се грчка војска демобилише, а грчка влада се повиновала том захтеву, али се све више приближавала Централним силама. Са поузданим сазнањем да ће се Румунија придружити савезницима, генерал Сарај је почео припреме за напад на бугарску војску, док су Немци уз помоћ обавештења од грчких присталица правили план за изненадни напад, а офанзива је покренута 17. августа, три дана пре него што је предвиђено да почне француска. Напад је у почетку постигао известан успех, али су српске снаге након само две недеље заузеле одбрамбене линије и 14. септембра извеле контранапад, да би спори напредак био настављен током октобра и новембра, иако је на планинама почео да пада снег. Губици у овој кампањи су били најмање 50 хиљада војника са савезничке стране и вероватно више од 60 хиљада убијених и заробљених Бугара и Немаца. У борбама током 1916. године из строја је избачено 32.880

војника и 1.209 официра, од чега је 4.440 погинуло или умрло од задобијених рана. Након Првог светског рата престале су да постоје четири велике империје, Аустро-Угарска, Турска, Русија и Немачка, а формиран је низ нових држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 700 хиљада људи, што је чинило скоро половину мушког становништва. Зараћене стране су у Првом светском рату мобилисале око 70 милиона војника од којих је страдало приближно 20 милиона. Пробој Солунског фронта је променио историјску мапу Европе и света, а неке последице тог догађаја и данас су веома актуелне и живе у савременом свету. Историјски извори тог доба сведоче да је све почело, или се зав-

ршило, пробојем 450 километара дугог фронта на домак Солуна у коме су одлучујућу улогу одиграли српски војници, посебно они са простора Шумадије. О историјском значају овог догађаја најбоље сведочи наредба Врховне команде српске војске свим командантима, командирима и војницима да успех офанзиве зависи од брзине продирања. И управо због тога се препоручује продирање без заустављања до крајњих граница људске и коњске снаге са непоколебљивом вољом и надом у Бога . Историјски извори су посредници између догађаја који су се дешавали и данашњих дана, а чине их документи и записи савременика о важним стварима које су се дешавале. У оне који сведоче о пробоју Солунског фронта спада телеграм немачког цара Вилхелма II бугарском цару Фердинанду у коме се срамотом оцењује чињеница да је 62 хиљаде српских војника одлучило рат, али и признање Фердинанда да је то што се дешава крај Централних сила. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

12

МАГАЗИН 18.9.2016.

13

Експозе председника Владе Србије (6)

МАГАЗИН

18.9.2016.

ЗАПОШЉА И РАЗВОЈ

14

- Врло добро знамо како да из новца створимо знање, али се још увек мучимо да из знања произведемо новац, што је неопходно за успех у 21. веку! - Највећи потенцијал за привлачење инвестиција кроз примену модела јавно-приватног партнерства лежи у следећим областима: развој бањског туризма, улагање у локалну комуналну делатност,као и улагање у рударство и геологију. - Иновације које мењају наш живот у свим аспектима, од једноставних производа до друштвених иновација, радије увозимо него што препознајемо учинак наше научне заједнице. - Осим повећања улагања у науку, задатак ове Владе биће и да привуче већи број улагања из привреде у научну делатност који је у другим земљама неупоредиво већи. - Упркос скромној финансијској подршци из државног буџета, мерено у светским размерама, и скоро непостојећем учешћу приватног сектора, српски научници већ дају натпросечан допринос светској науци

Фото: М. Радовановић

АВАЊЕ

15

МАГАЗИН

18.9.2016.

Запошљавање

16

Иако долази до побољшања индикатора у овој области, незапосленост у Србији има дугорочни карактер, јер су, нажалост, наслеђене дубоке структурне неусклађености између тражње и понуде на тржишту рада, којима је додатно допринела глобална криза и њене последице по Србију. Чак 64 одсто незапослених лица тражи посао дуже од годину дана, што доводи до застаревања знања, а како се вероватноћа налажења посла смањује пропорционално дужини периода незапослености, то може довести и до трајног искључења са тржишта рада. Поред смањења незапослености за пет процентних поена у протекле две године, и стопа дугорочне незапослености у истом периоду се смањила. Овоме су, поред позитивних ефеката на флексибилност запошљавања из измена у Законуо раду с почетка мандата претходне Владе, свакако допринеле и примене активних мера запошљавања које кроз своју мрежу спроводи Национална служба за запошљавање. Овај систем, међутим, има потенцијал да, са постојећим буџетским средствима намењеним подршци незапосленим лицима, оствари далеко веће учинке ослањајући се на модерније методе саветовања, обука и таргетирања мера према категоријама незапослених. У складу са Националном стратегијом запошљавања за период 2011– 2020. и годишњим Националним акционом плановима запошљавања, нова Влада спровешће свеобухватну реформу модернизације Националне службе за запошљавање, која језапочета у сарадњи са Светском банком и другим релевантним међународним партнерима у претходном периоду. Ова реформа довешће до унапређења ефикасности и ефективности мера активне политике запошљавања на основу анализе потреба тржишта рада и положаја појединих категорија незапослених, узимајући у обзир ефекте мера на запошљавање, што све треба да допринесе благовременој, адекватној и квалитетној интеграцији или

реинтеграцији незапослених лица у свет рада. С развојем система раног профилисања незапослених лица (кроз унапређење метода и техника саветодавног рада, процене запошљивости и каријерног вођења и саветовања) и укључивањем кроз пакете услуга замладе, вишкове и дугорочно незапослене у мере активне политике запошљавања (АПЗ) према потребама тржишта рада и карактеристикама незапосленог лица, доприноси се подизању запошљивости, запошљавању и самозапошљавању. Очигледно је да су све ове мере биле прави одговор на проблем незапослености тако да је у претходне две године стопа незапослености пала за 5,3 одсто тако да с правом очекујемо да ће Србија до краја мандата ове Владе имати једну од најнижих стопа незапослености у региону.

Развој малих и средњих предузећа и предузетништва Студија SME POLICY INDEX – за Западни Балкан и Турску 2016, коју су издали ЕБРД, ОЕЦД и Европска комисија, наводи да је Србија земља која наставља да има активан и одлично развијен приступ сектору малих и средњих предузећа кроз разрађене механизме подршке у пословању. Развијено законодавство у овој области, као и стални процес преиспитивања свихнових законских решења у контексту подршке сектору МСП, ставља Србију у сам врх земаља које овај сектор стављају у приоритете економског развоја земље. Посебно се истиче напредак у процесу регистрације нових предузећа као инапредак електронских услуга државних и локалних органа власти. Једино отворено питање за динамичнији раст овог сектора, који генерише око 2/3запослености и око 34 одсто БДП-а Србиje, према бројним анализама и анкетама, јесте недовољно развијен приступ финансирању, као и недовољно подстицаја за покретање сопственог предузећа које се може окарактерисати, упркос бројним

светлим примерима, као „недостатак предузетничког духа“ својствен нашим људима. Побољшање приступа финансирању за МСПП обухвата, међутим, поред побољшања квалитета понуде банкарског сектора за МСПП, и развој нових финансијских инструмената, као и унапређење способности МСПП за приступ различитим изворима финансирања (тзв. инвестициона спремност, енгл. investment readiness). Поред ЕИБ-ових кредитних линија намењених повољним кредитима за МСП, у наредном периоду размотриће се и унапређење институционалног оквира за микрофинансирање. У погледу подстицања предузетништва и стартапова, Влада Србије је покренула реализацију Програма „Година предузетништва“, у оквиру којег се спроводи низ паралелних активности с циљем подршке, али и јачања свести о могућностима започињања сопственог бизниса. Током 2016. планирано је спровођење 33 програма финансијске и нефинансијске подршке МСПП укључујући и део бесповратних средстава. Програми подршке у оквиру„Године предузетништва“ представљају одговоре на кључне проблеме и потребе привреде, и то: (а) Подршка за

17

18

МАГАЗИН 18.9.2016.

започињање пословања младих и жена (старт-ап) са бесповратним средствима у износу од 50 одсто, (б) Подршка за започињање пословања (старт-ап) – куповина опреме, опремање простора, набавка репроматеријала кроз повољне кредите и бесповратна средства у износу од 30 одсто, (в) Подршка младим интернет фирмама кроз рад пословних инкубатора и повезивање с инвеститорима, (г) Запошљавање нових радника кроз подстицаје и повраћај дела пореза и доприноса, финансирање преквалификације и доквалификације, (д) Нове инвестиције у погоне и производну опрему кроз комбинацију повољних кредита и бесповратних средстава у износу од 20 одсто, (ђ) Подршка извозу кроз повољне кредите и гаранције АОФИ, суфинансирање наступа на сајмовима, пословно повезивање, (е) Подршка увођењу стандарда и унапређењу пословања кроз суфинансирање пословног саветовања и увођења стандарда, (ж) Подршка освајању нових производа кроз сарадњу са науком и нова улагања. Додатну област подршке предузетништву чини преко 400 програма који се спроводе посредством државних, међународних и невладиних организација, а усмерени су на развој иафирмацију предузетничког духа као посебног, дугорочно најважнијег циља „Године предузетништва 2016“. Поред побројаних програма, у 2016. започиње спровођење Програма Европске уније COSME, којим би требало да се унапреди приступ МСПП изворима финансирања из угла њихове инвестиционе спремности. Унапређење система финансијске подршке довешће до оснивања нових предузећа/предузетника, модернизације постојећих производних капацитета, унапређења производних процеса, побољшања квалитета производа и услуга, а то ће у крајњој инстанци повећати обим

производње, извоза и запослености и унапредити конкурентност сектора МСПП. Циљ нам је да до 2020. удео кредита МСПП у укупним кредитима у привредиповећамо са 18,9 на 30 одсто, да будемо у топ 60 земаља по Global Compe[[ve Index (GCI) и да имамо укупно 350.000 МСПП са 850.000 запослених у том сектору. Очекујемо да ће унапређење система финансијске подршке малим и средњим предузећима и предузетницима довести до оснивања нових предузећа и до појаве нових предузетника, модернизације постојећих производних капацитета, унапређења производних процеса, побољшања квалитета производа и услуга, а то ће у крајњој инстанци повећати обим производње, извоза и запослености и унапредити конкурентностовог веома важног сектора.

Истраживање и развој Један веома важан национални ресурс, који не користимо довољно, јесте научна заједница у Србији. Упркос скромној финансијској подршци из државног буџета, мерено у светским размерама, и скоро непостојећем учешћу приватног сектора, српски научници већ дају натпросечан допринос светској науци. Утицај друштва, међутим није тако велики. Иновације које мењају наш живот у свим аспектима, од једноставних производа до друштвених иновација, радије увозимо него што препознајемо учинак наше научне заједнице. Највећи од свих изазова јесте како подстаћи иновације и учинити истраживачки процес пропустљивим и у супротном смеру. Врло добро знамо како да из новца створимо знање, али се још увек мучимо да из знања произведемо новац, што је неопходно за успех у 21. веку! У наредном периоду намеравамо да реформишемо читав си-

стем науке у Србији како бисмо повећали укупне ресурсе које је сектор истраживања и развоја у стању да привуче, пре свега својом конкурентношћу, с једне стране, али и осигурали да за уложени новац производимо најбоље научне резултате, и то, где год је могуће, кроз неопходну спрегу између науке и привреде. За претходно нам је, поред унапређеног система финансирања научне делатности, потребан и јак систем за подршку иновацијама и технолошком трансферу. Осим повећања улагања у науку, задатак ове Владе биће и да привуче већи број улагања из привреде у научну делатност који је у другим земљама неупоредиво већи.

Боља употреба државне имовине и ресурса – јавно-приватна партнерства Србија има добар законодавни оквир за развој пројеката по моделу јавно-приватног партнерства (ЈПП). Добар пример је пројекат санације депоније Винча у Београду, вредан 300 милиона евра, који је, према релевантним међународним изворима, највећи пројекат ЈПП у области управљања отпадом у Европи. С обзиром на текућу успешну реализацију наведеног пројекта, Влада ће изградити капацитете у Министарству финансија који ће бити у стању да разумеју, процењују и извештавају о фискалним импликацијама, ризицима и дугорочним нето користима од пројеката ЈПП (stand-by аранжман са ММФ-ом). Највећи потенцијал за привлачење инвестиција кроз примену модела ЈПП лежи у следећим областима: развој бањског туризма, улагање у локалну комуналну делатност, као и улагање у рударство и геологију.

19

20

МАГАЗИН 18.9.2016.

21

Краљево домаћин скупштинском одбору

МАГАЗИН

18.9.2016.

ПРОИЗВОДЊА ХРАНЕ Н

22

- Краљево први пут домаћин једном одбору Народне скупштине.

- Србија има 650 хиљада пољопривредних газдинстава од којих 47 одсто са мање од два хектара земљишта. – У Краљеву преко фонда за развој пољопривреде за четири године пласирано око 300 милиона динара. – Ове године издвојена додатна средства за куповину 100 противградних ракета кратког и средњег домета. – Резултат примене новог Закона о пољопривредном земљишту у току маја огледа се у додатних два милиона и 300 хиљада евра колико се слило у државну касу. – За месец дана у систему 11,4 хиљада хектара узурпираног земљишта. – До краја године још око 100 хиљада хектара

Фото: М. Радовановић

НАЈВАЖНИЈИ БИЗНИС

23

18.9.2016.

МАГАЗИН

24

Марјан Ристичевић

осле Бачке Тополе и Новог Пазара на листу места у којима је одржана седница Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине уписано је и Краљево. Једина тачка дневног реда четврте по реду седнице одбора којим је председавао Марјан Ристичевић била је Пољопривреда – утицај прехрамбено-прерађивачке индустрије на развој породичних пољопривредних газдинстава, а посебно малих и средњих. И док из редова опозиције долазе примедбе на одржавање седница ван Београда, па и ове у Краљеву, председник Одбора за пољопривреду потврђује како је последњем сазиву парламента сваки кутак Србије подједнако важан без обзира на етничку структуру и степен развијености пољопривреде.

- Без обзира на врсту пољопривредне производње ми ћемо увек желети да се приближимо бирачима, јер мислимо да је смисао бављења политиком да делимо невоље са онима који су нас бирали и део свог суверенитета пренели на своје представнике у Скупштини Републике Србије – потврдио је пре почетка седнице Ристичевић уз захвалност удружењима пољопривредника овог краја која су дала допринос коначном тексту Закона о пољопривредном земљишту. Због уверења да ће у не тако далекој будућности производња хране и пијаће воде бити најважнији бизнис Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду сматра се за најважнији у Народној скупштини Републике Србије. Иако је само радно тело Народне скупштине које нема извршну власт Одбор препоручује начине за решавање проблема и у консултацији са удружењима пољопривредника покушава да нађе најбоље могуће решење, а да при томе не наруши тржишну економију и принципе који би могли да спрече робну размену са остатком Европе и света. Ристичевић потврђује да се последњих годину и по дана рада одбора чине посебно значајним пре свега због прелевмана на месо, млеко и млечне производе што је у многоме допринело да се сачува егзистенцијално угрожен сточни фонд и избегне судбина околних земаља. Оно што де десило Македонији доживеле су и чланице Европске уније Румунија, Бугарска и

П

Хрватска које су остале без доброг дела сточног фонда. Одбор за пољопривреду је уважио иницијативу удружења пољопривредних произођача који су утицали на премијера и владу до мере да су ушли у сукоб са Европском комисијом да би заштитили домаћу пољопривредну производњу. Удружења пољопривредника су, подсећа Ристичевић, конструктивним предлозима у значајној мери утицала на коначни облик најновијег Закона о пољопривредном земљишту. Активно учешће у припреми огледа се у бројним предлозима који су у скупштинској процедури преточени у амандмане који су постали саставни део предлога закона. Резултат се огледа у квалитетнијем закону на основу кога је само у мају ове године у државну касу уплаћено два милиона и 300 хиљада евра.

- У систем је у мају ушло 11,5 хиљада нових хектара узурпираног државног пољопривредног земљишта а до краја године, пошто је закон усвојен крајем прошле, ућиће око сто хиљада хектара и то ће бити нови буџетски приход. Ми нисмо донели те мере, али смо активно учествовали у иницијативама, предлозима и препорукама и драго нам је што је влада прихватила многе који су потекли од стране пољопривредника. Без њих би сточни фонд био обогаљен а узурпација, напуштање и запуштање пољопровредног земљишта у државној својини велики. Очекујем велики резултат и од других решења која су предложила удружења у циљу оживљавања задругарства. С обзиром да Србија има 650 хиљада пољопривредних газдинстава, од чега 47 посто има мање од два хектара, то не значи да их треба елиминисати већ специјализовати за воћарску и повртарску производњу, а задругарство је оно што треба да удружи пољопривреднике да би производња била унифицирана и да би се на истоветан начин представила на нашем и другом тржишту. Очекујемо да кроз инвестиционе програме оживимо неке од задруга које су од 2000. до 2012. године, па и нешто и раније, готово нестале а могу да буду значајне за пољопривредну производњу која у Србији бележи суфицит и извоз вредан 2,6 милијарде у пољопривредној и прерађивачкој индустрији– каже Ристичевић. Тема четврте седнице Одбора за по-

љопривреду, шумарство и водопривреду је потреба да се прерађивачка индустрија колико је то могуће, уз тржишне механизме и благу асистенцију, представника и удружења грађана што више приближи примарној производњи, и спрече негативни миграциони токови јер су, због индустријализације и метрополизације, многа села на рубу пропасти, а готово хиљади прете нестајање. Зато су све активности усмерене на покушај да се кроз прерађивачку индустрију постојеће становништво задржи на селу, уз уверење да би по неко од беспослених у пренатрпаним градовима пожелео да се врати и допринесе побољшању све негативнијег демографског питања. Стање је до те мере озбиљно да се не говори само о стању пољопривреде већ и о безбедности земље посебно у делу источне Србије где је у селима мање од по стотинак становника. Први случај да једно тело Народне скупштине одржава седницу у Краљеву повод је да градоначелник др Предраг Терзић упозна чланове са напорима локалне самоуправе у настојању да побољша стање у овој области производње. О томе најбоље сведочи податак да се количина средстава у Фонду за развој пољопривреде из године у годину повећава, а да је само у овој години планиран утрошак од 70 милиона динара. То је део од око три стотине милиона динара колико је преко Фонда кроз субвенције и различите видове помоћи додељено пољопривредним произвођачима како би унапредили производњу. Осим тога током јула ове године су, из средстава текуће буџетске резерве, издвојена средства за куповину сто противградних ракета кратког и средњег домета како би се у критичном периоду заштитили усеви. Градоначелник потврђује да локална самоуправа брине о пољопривредницима, труди се да поспеши развој пољопривреде и помогне пољопривредним произвођачима, а посредно и купцима пољопривредних производа. Ова тенеденција ће се наставити и убудуће, а како фонд за развој пољопривреде неће моћи да функционише на исти начин улажу се додатни напори у проналажењу начина за помоћ како би и произвођачи и конзументи њихових производа били задовољни. Т. Радовановић

25

Отежано функционисање ЈКП „Чистоћа“

МАГАЗИН

18.9.2016.

СТАЊЕ ВОЗНОГ П

26

ПАРКА КРИТИЧНО

Фото: М. Радовановић

- Док локална самоуправа као оснивач очекује да се део добити јавних предузећа слије у градску касу, она очекују помоћ града како би одржала ликвидност. - Сем што је стар возни парк „Чистоће“ капацитетом није у могућности да подмири потребе одвожења смећа са градског подручја које се све више шири према приградском и сеоском. - Проблем „Чистоће“ огледа се у великој разуђености градског подручја које је тешко покрити оскудним, и недовољно квалитетним, возним парком.

- На местима старих ничу нове дивље депоније. - Чешће одвожење смећа из делова у којима се развија сеоски туризам

27

авна предузећа обављају делатност од општег интереса и могу их оснивати држава, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе у складу са Законом о јавним предузећима, који уређује услове и начин обављања делатности од општег интереса, као и законом којим се уређује правни положај привредних друштава. У Србији има укупно 727 јавних и јавно-комуналних предузећа, од којих 36 чији је оснивач Република Србија и 691 јавних предузећа чији је оснивач јединица локалне самоуправе или аутономна покрајина. У Краљеву их има седам међу којима су јавна комунална предузећа „Водовод“, „Чистоћа“, „Пијаца“ и „Путеви“, Јавно енергетско предузеће „Топлана“, Јавно предузеће „Градско стамбено“ и Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта. Податак да се ова предузећа ма колико, у плановима који једном годишње дођу на верификацију у Скупштину града, тврдила да послују

МАГАЗИН

18.9.2016.

Ј

28

позитивно често ослањају на буџет био је повод да градоначелник Краљева др Предраг Терзић, не тако давно, потврди како је време да део остварене добити уплаћују у градску касу као оснивача. Кад је након обиласка неколико водећи привредних субјеката градоначелник почео да обилази јавна предузећа процурела је информација како покушава да докучи какве су могућности да се то и оствари. Недавна посета „Пијаци“ и овонедељна „Чистоћи“ потврђују да јавна предузећа, оптерећена бројним проблемима, и даље очекују помоћ града како би успела да одрже какву такву ликвидност. Због тога се као основни утисак намеће став о безграничној захвалности директора „Чистоће“ што је градоначелник дошао да се упозна са условима рада и помогне да се реше проблеми који онемогућавају боље пословање. У случају „Чистоће“ то је потреба за улагање у обнову возног парка који, сем што је стар, није у могућности да подмири потребе одвожења смећа са

градског подручја које се све више шири према приградском и сеоском. За разлику од других јавних предузећа у Краљеву „Чистоћа“ обавља више различитих делатности, од уређења града и бриге за чистоћу преко одржавања градских гробаља до газдовања јавним паркинзима. Кратак боравак у овом предузећу повод је за закључак да је стање у њему релативно добро и поред изражене потребе за побољшање техничких капацитета због застарелости возног парка који се користи за одношење смећа, чишћење и прање улица. Помак је видљив у производњи садног материјала неопходног за уређење парковских површина који је и грађанима доступан у више малопродајних објеката. Уверење да стање, ма колико било добро, може бити и боље води ка ставу о разматрању могућности да променама у оквиру Паркинг сервиса „Чистоћа“ постане ефикаснија и обавља поверене задатке на ефектнији

начин. Оно што менаџмент предузећа ставља у први план, а то је помоћ града, овом приликом је остављено за разматрање у неком другом периоду. Грађани имају бројне примедбе на квалитет услуга које пружају јавна предузећа, пре свега она која се баве комуналним делатностима, а кад је у питању „Чистоћа“ и на однос према дивљим депонијама које, не тако ретко, ничу на новим местима. И док они који их стварају тврде да то чине зато што комунално предузеће није у стању да на време одвезе до депоније сав комунални отпад у „Чистоћи“ кажу да су им руке везане количином средстава која су за ову сврху опредељена буџетом града. У складу са тим врши се санација дивљих депонија али се, кажу у „Чистоћи“ оне изнова јављају не ретко и на истим местима. И док се, у ситуацији кад нема довољно судова за одлагање смећа, на ову појаву може гледати са колико толико разумевања готово невероватно звучи податак да се дивље депоније јављају и тамо где

их има довољно. И док град очекује да се део добити јавних предузећа, између осталих и „Чистоће“, слије у градску касу у овом предузећу очекују помоћ за куповину пет контејнера капацитета пет кубних метара који би били распоређени на сеоском подручју како би се сузбило ширење дивљих депонија. Податак да постављању ових контејнера претходи детаљно чишћење дела терена повод је за апел мештанима да отпад одлажу на места која су за то одређена. Проблем „Чистоће“ огледа се и у великој разуђености градског подручја које је тешко покрити оскудним, и недовољно квалитетним, возним парком. Недавна посета деловима градског подручја који се све интензивније баве сеоским туризмом повод је за потврду да се комунални отпад одвози једном месечно, некад и ређе. У „Чистоћи“ тврде да се са сеоског подручја редовно одвози једном недељно, иако проблем ствара податак да комплетно подручје покривају само два возила

оспособљена за превоз посуда великог капацитета, а изражена је и спремност да то из делова у којима се развија сеоски туризам буде и чешће, али само у оквиру расположивог капацитета возног парка. Колико се погледи на исту ствар разликују потврђује изјава челника овог предузећа да се истог дана по пријави да постоји дивља депонија, а најкасније следећег јутра, на то место упућује екипа са задатком да сними постојеће стање и утврди шта је све потребно да би се она отклонила. Онима чију животну средину угрожава мала је утеха што даљи поступак зависи од капацитета предузећа да предузме одговарајуће активности како би се депонија уклонила. У предузећу сматрају значајним редизајниран веб сајт који омогућава грађанима да дају примедбе и сугестије, указују на недостатке и постављају питања, а све са циљем да се побољша рад овог комуналног предузећа. Т. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 18.9.2016.

31

Не стишавају се коментари на последњу седницу Скупштине града

МАГАЗИН

18.9.2016.

БОТОВИ У УПРАВН

32

- Разрешење старих и именовање нових чланова бројних управних и надзорних одбора повод за потврду става о поновном намиривању партијских послушника. - Највећи број новоизабраних млади људи који су приврженост владајућој партији доказивали активношћу током предизборне кампање. – Избор чланова управних одбора јавних предузећа и установа на седници Скупштине града оцењен као морално проституисање. – Струја све скупља због намиривања партијске војске. - Највећи скуп у новој спортској дворани предизборни митинг Српске напредне странке. - Хала није била напуњена Краљевчанима, него су доведени људи из остатка Србије

Фото: М. Радовановић

НИМ ОДБОРИМА

33

ако је већина одборника Скупштине града већ заборавила оно о чему се разговарало на последњој седници Скупштине града по нешто од онога што се чуло са скупштинске говорнице је и даље тема различитих коментара, углавном у редовима незадовољних грађана и представника опозиционих странака. Већ првих пет седница потврђују став да им много озбиљније прилазе опозициони одборници који, по правилу, указују на бројне неодстатке у односу владајуће већине према решавању проблема значајних за живот грађана. У томе их не спречава ни прилично инертно понашање представника власти које нису показале спремност да изврше чак ни оно на шта их обавезује Пословник о раду Скупштине града. Ово се у великом броју случајева односи на све већи број одборничких питања, а из кругова Староседелаца Краљева и околине на последњој седници их је постављено двадесетак. Без обзира да ли ће на њих у прописаном временском року стићи одговор или не, а пракса потврђује да то најчешће није случај, шеф ове одборничке групе Иван Матовић већ за неку од наредних седница најављује нова. Једно се односи на повлашћен положај појединих странака којима су на коришћење уступљене просторије чији је власник град. И док се то током претходног четворогодишњег мандата толерисало Српском покрету обнове и Новој Србији, који су имали одборнике у Скупштини града, повољности непримереног односа оних који би требало да воде рачуна о државној својини користили су и српски радикали. Разрешење старих и именовање нових чланова бројних управних и надзорних одбора на последњој седници Скупштине града повод је за потврду става о поновном намиривању партијских послушника којима се, без обзира што у највећем броју случајева ове функције не повлаче и материјалну корист, преко њих отвара могућност за коришћење других бенефита. Незадовољство опозиције изазвано је уверењем да у овим одборима треба да седе стручни људи који

МАГАЗИН

18.9.2016.

И

34

доносе веома важне одлуке за функционисање јавних предузећа и установа, а услов за то је довољан степен искуства и репутација сваког од њих. Уверење да није тако резултат је сазнања да су највећи број новоизабраних чланова млади људи који су приврженост владајућој партији доказивали активношћу током последње предизборне кампање.

- Ми смо неке од њих препознали као људе који су ишли по митинзима Српске напредне странке, и осталих странака, а потом и од врата до врата. Симптоматично у свим њиховим биографијама је да 99 посто њих ради у Електродистрибуцији, Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ или Градској управи. Сви су они на привременим и повременим пословима или стручној обуци, због забране запошљавања у јавном сектору, а запослени између 2015. и 2016. године, највећи број после овогодишњих избора. То је доказ да се ради о, како се популарно каже, ботовима који су стављени у управне одборе да би тамо странке могле да остваре поделу политичког плена. Управни одбори су подељени по странкама, и тачно се зна колико је коме припало места, а због те поделе, чак и да смо имали стручне људе, нисмо добили правог човека на одговарајућем месту, па имамо професоре физичке културе у позоришту, а човека који се бави културом у Спортском центру „Ибар“ – каже Матовић. Посебно интригантним, а на то се указивало и раније, чине се биографије оних који су изабрани јер се сматра да би их писменије саставили ученици трећег разреда основних школа. Биографије су и раније повод за бурне расправе у парламенту без обзира што би, ако се и занемари начин на који су написане, онима који би требало да их потврде морале да укажу на квалификације, стручност, резултате у претходној каријери и бар основне одреднице начина на који се планира допринос у раду одређеног органа, у конкретном случају управног или надзорног одбора. По уверењу готово свих опозиционих одборника, а верује се да их има и међу владајућим али то не

смеју да признају, читав процес је до крајности деградиран без обзира на образложење председника Скупштине града Ненада Марковића да се ради о младим људима које владајуће странке спремају за будуће политичко ангажовање. Уверење да су након запослења, само зато што су били активни у странци, изабрани и у управне одборе јавних предузећа и установа у којима треба да доносе важне одлуке, и контролишу рад директора, сматра се погрешним редоследом потеза и добрим поводом за жестоку критику понашања које је названо моралним проституисањем. Међу опозиционим одборницима нема дилеме да ће предлог владајуће већине, ма колико био погрешан или бар мање добар, добити довољну већину за изгласавање што није карактеристика само последњег сазива, јер је ова пракса присутна на локалној политичкој сцени готово две деценије. Мала је утеха што чланство у овим органима углавном није плаћено, али се тачном сматра тврдња да владајуће странке преко управних и надзорних одбора намирују партијске послушнике што се у опозицоним редовима сматра сврхом постојања и смислом бављења политиком.

- Кад знамо да је половина ових људи запослена у Електродистрибуцији поставља се питање да ли струја поскупи због нечег другог или зато што треба да платимо ту њихову партијску војску. За директора Спортског центра „Ибар“ на последњој седници Скупштине града изабран је човек у чијој је биографији наведено да је радио у десетак, углавном државних, фирми где је у 90 посто случајева био директор, а све те фирме су пропале. У пословном свету је нормално да бивши доректор изађе и поднесе извештај шта је радио у претходном периоду, а итекако нормално да будући каже шта планира да уради, поготово кад се ради о објекту који послује са великим губитком. Нама спортска хала стоји празна и служи само да, једном у четири године, премијер направи митинг овде јер је највећи скуп до сада био предизборни митинг Српске напредне

Иван Матовић

35

18.9.2016.

МАГАЗИН

36

странке, а хала опет није била напуњена Краљевчанима него су доведени људи из остатка Србије. Хала тренутно послује са великим губитком, а не може да заради ни за струју, па би директор требало да изађе са неким планом. Позивали смо га да изађе за говорницу, а њихово образложење је било да није довољно речит и храбар за то. Позвали смо предлагача, шефа одборничке групе Српске напредне странке, да каже уместо њега, а господин Милишић, каже како он није одговоран за пропаст тих фирми, јер у њима само радио. Он је био директор, односно одговорно лице, па иако не могу да тврдим да је крив за пропадање тих фирми морална обавеза је била да то потврди сам – каже Матовић. Биографије бројних са листе изабраних немају више од неколико редова што је довољан разлог за чврсто уверење да ће бити изабрани, па се нису ни трудили да се додворе одборницима и докажу да су прави кандидати. Много значајнијом, и по предузећа чији рад контролишу опас-

нијом, сматра се сумња да нису ни имали шта више да напишу. Зато се највећим проблемом и сматра то што по неко о себи и нема да каже много више сем онога што стане у три реченице. Зато се сматра да ни не заслужује да буде у управном или надзорном одбору било које установе или предузећа без обзира што је главни аргумент заговорника супротне идеје то што су поштени људи и нису осуђивани. Таквих у локалној заједницима има на десетине хиљада што, по чврстом уверењу Матовића, није довољно да би били чланови управних и надзорних одбора. Недовољно убедљиво звучи и став владајуће већине да помак у раду локалног парламента представља чињеница да су одборницима доступне и такве биографије, јер у ранијим периодима није било никаквих. Међу двадесетак одборничких питања, на која до наредне седнице чекају одговори, била су и она која се односе на одговорност чланова Градског веће и менаџмента Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ у вези

одлуке о неоснованом повећању цена услуга због чега ће из градске касе морати да се плати више од четрдесет милиона динара. Староседеоце Краљева и околине интересују конкретна решења за неке улице у ужем делу града, али и Грдици и Кованлуку, кад ће напредњаци испунити предизборно обећање и преузети Дом војске, докле се стигло са радовима на изградњи затвореног базена и још по нешто. Податак да је питање везано за динамику извођења радова на градњи базена раније поставила Одборничка група Локални фронт, а да у пословником предвиђеном року није добијен одговор, наводи на размишљање да се, ако се ова пракса настави, одговори потраже преко писарнице Градске управе позивањем на Закон о доступности информација од јавног значаја. Прилично узнемиријуће делује информација да је належна градска служба, а то су на захтев одборника потврдиле стручне службе Градске управе, издала дозволу за реновирање зграде Шах клуба у Омладинској улици иако је под заштитом Завода за за-

штиту споменика културе. Посебно спорним, поред потребе да би као културно добро морала да се рестаурира у постојећим габаритима, делује потврда да јој се дозволом омогућава доградња спрата и поткровља са две стамбене јединице.

- Дозволили сте неком одлуком да се сруши зграда прве општине у граду одакле су Краљевчани у октобру 1941. године одведени на стрељање. У тој згради је била општина у коју су Немци позвали грађане да им издају документа, али су их одатле кроз Улицу октобарских жртава, одвели на стратиште. Сад ту зграду рушите и дајете да прави стамбене јединице некоме ко теоретски може да направи и стриптиз бар. При том не само да је заштићена ова зграда, већ и цела страна улице у којој ни једној од зграда не би смео да буде нарушен изглед – објашњава Матовић. Зграда је прешла у приватно власништво пре више година кад је извршена замена са тадашњим власником, или корисником, коме су понуђене комфорније просторије.

Први покушај да се сруши и на њеном месту изгради нова зграда пропао је кад је Градско веће усвојило жалбу Завода за заштиту споменика културе којом се то оспорава. Завод није реаговао на понивни захтев, па је крајем прошле године, према информацијама које имају Староседеоци Краљева и околине, надлежни орган издао грађевинску дозволу која отвара бројна питања. Евидентно је да о згради годинама нико није водио рачуна, и да је сваким даном у све лошијем стању, због чега се оправдано сумња да је то учињено намерно како би се створили услови за рушење. Са друге стране нико не поставља питање ко је одговоран за такву ситуацију и неадекватан однос према заштићеном културном добру. Још више брине податак да има још сличних случајева од којих се најтежим сматра зграда поред кафане Задужбина која је већ зарасла у коров. Дозвола је издата а како ће се ствари даље одвијати није познато иако све што се до сада дешавало, а има изгледа да неће престати, потврђује да појединим

структурама ништа није свето због чега је све присутније уверење да је и то један од узрока све интензивнијег пропадања. Забринутост појачава сазнање да је неколико година уназад забрањен прелаз преко пасареле која из Улице октобарских жртава води ка Спомен гробљу. Сем што ће се преко ње већ за двадесетак дана упутити хиљаде оних који намеравају да присуствују обележавању дана страдања у октобру 1941. године не треба сметнути с ума да је ово једини пут до школе стотинама ученика који су свакодневно изложени опасности. Други избор је да до школе дођу претрчавањем преко пруге које носи нове опасности. Приближавање 14. октобра још један је повод за скретање пажње на небригу о одржаавњу Спомен гробља на коме се и ових дана напасају коњи. Податак да је вршење одређених кривичних дела повод за одузимање моторног возила води ка размишљању о могућности да се у овим ситуацијама од власника одузму коњи, а после извесног времена штета надоканди извесном количином кобасица од њиховог меса. Т. Радовановић

37

Петнаест година од демократских промена: Драгољуб Кочовић (3)

МАГАЗИН

18.9.2016.

ОСВЕТА ЛОШИХ ЂАКА

38

– Многи министри из периода владавине Слободана Милошевић веома тешко живе и скоро да немају шта да једу. - Данас нема часних људи који стоје иза идеје, али има министара који су променили по четири партије.

- У Демократској странци је било много добрих људи који су искрено веровали да ће бити боље, да нам запад мисли добро и да ће нам донети милијарде. - Српски покрет обнове је несрећа као и Вук Драшковић који је још у младости продао душу ђаволу кад је 1968. године издао своје другове након побуне у Студентском граду. - Краљево поодавно нема никог ко је имало моћан у Београду, а без такве подршке тешко може да крене напред. - О најзначајнијим збивањима у свету одлучују они који су загазили у седму деценију живота. - Краљево је мртво море, сви ћуте, град пропада, а ко год може бежи и тражи боље

Драгољуб Кочоовић

39

Фото: М. Радовановић

40

МАГАЗИН 18.9.2016.

рло брзо након септембарских избора 2000. године, и петооктобарских догађаја, Југословенска левица је престала да функционише јер је Мира Марковић све више била оптерећена приватним проблемима везаним за судбину Слободана Милошевића. Још важнијим се чинило да њихов син Марко напусти Србију, јер би му у смутним временима највероватније следила ликвидација. Иако су већ 6. октобра били у прилици да сви заједно напусте земљу, што би значило да би Слободан Милошевић и данас био жив, на изборима поражени председник то није хтео да прихвати и поред чињенице да је, са задатком да одведе целу породицу, у Србију допутовао министар иностраних послова Руске Федерације Игор Иванов. Са њим је отпутовао само Марко Милошевић коме је Москва била само успутна станица према Кини. На том путу испречио се тадашњи амбасадор у овој земљи Слободан Унковић који није урадио оно што се од њега очекивало, па се Марко вратио у Москву где и сада, у скромним условима, живи у Подмосковљу. О томе сведочи Драгољуб Кочовић који се са њим приликом последње посете Москви срео први пут после 2000. године. Као члан удружења Слобода, за одбрану Слободана Милошевића Кочовић, дели заједнички став да је овај отрован у затвору у Схевенингену. Доказе о томе прикупља и француски пуковник Патрик Барио, један од сведока у хашком процесу, који настоји да до краја раскринка све елементе везане за смрт Слободана Милошевића, а недавни долазак у Београд био је само успутна станица према Москви у чијим се архивама наставља истраживање. Посебно незадовољство чланова удружења Слобода изазива податак да му није дозвољен приступ медијима у Србији како би показао докле је стигао у истраживањима. Тек по који повремени напис у светским новинама указује на чињеницу да ни Милошевић ни српски народ не носе кривицу за оно што се на простору Балкана дешавало деведесетих

В

година прошлог века. Главним кривцима за то и даље се сматрају амерички политичари због којих ни Алија Изетбеговић није смео да прихвати место председника остатка државе без Словеније и Хрватске. После промене власти сву оштрицу освете осетио је и Кочовић као човек од великог поверења Слободана Милошевића и Мире Марковић који, у време кад је био на високим функцијама, то није злоупотребио због личне користи. Висока цена плаћена је после октобарских промена сменом са одговорног места у Карате савезу и сврставањем међу 40 хиљада других који су остали без посла, многе који су жестоко малтретирани, привођени и хапшени иако нико није осуђен. Опасност се надвила и над радним местом супруге која је, као физиотерапеут у Дому здравља, преплакала сваки дан његовог бављења политиком, а нису заобиђена ни деца која су у то време још била студенти.

- Ја сам убеђен, а то сам рекао и Шешељу кад се вратио из Хага, да ни један човек из Југословенске левице није рекао ни једну ружну реч за Србију, Слободана Милошевића, Миру Марковић, нити и једног хашког мученика, а многи који су тада били министри данас веома тешко живе и скоро да немају шта да једу. Изузетак је само један, за кога смо знали да је радио за грчку обавештајну службу а и сад за њихов медиј. И тада смо сумњали у њега, а мислим да је и Слободан знао и покушао да двоструком игром од њега добије неке податке. Данас више нема часних људи који стоје иза идеје, али има министара који су променили по четири партије. Ја сам левичар и то је крај, не занима ме власт и не јурим је као они, иако ми је и Александар Вучић нудио да дођем и изаберем шта хоћу. Не могу то јер имам доста година, са 17 сам постао комуниста и нема померања, али не значи да мрзим некога што је члан неке друге странке. И у Демократској странци је било много добрих људи који су искрено веровали да ће бити боље, да нам запад мисли добро и да ће нам донети милијарде.

Неки су били наивни, неки су у то само веровали, а земљу су уништили Отпор, Г17 и ЛДП. Српски покрет обнове је несрећа као и Вук Драшковић који је још у младости продао душу ђаволу кад је 1968. године издао своје другове након побуне у Студентском граду, а то траје до данашњег дана. Његова Дана је члан Управног одбора НИС-а, а разуме се у нафту ко да не кажем шта, све могуће сестре и стрине је позапошљавала, а у Бијелом Пољу више нема никог од Бошковића ко није у Београду на некој високој функцији. Они су уништили Београд – каже Кочовић. Носилац звања заслужног грађанина Краљева и Земуна, добитник Октобарске награде града Београда и ордена којим га је због заслуга за одбрану земље одликовао председник Слободан Милошевић, нема дилему по питању економског уништења земље у којој је покрадено све што је могло да се покраде због чега је потребно да прође много времена пре него се опорави. Много шта се променило након 2000. године, па и могућност да се од једне плате, уз услов да се и она прима, издржава четворочлана породица. Краљево поодавно нема никог ко је имало моћан у Београду, а без такве подршке тешко може да крене напред. Иако је Социјалистичка партија годинама уназад део владајуће коалиције преовладава уверење да су међу челнима људи у Краљеву они који не значе превише ни у својој породици. Тако је у великом броју других градова што наводи на помисао да је на сцени освета лоших ђака. Онима који се налазе на прагу пензије, а једном ногом је према њој закорачио и Кочовић, још није избледело сећање на време кад су на значајна места могли да дођу само најбољи. Данас је довољно да неко донесе сумњиву диплому са неког од приватних факултета и добро се намршти, иако не зна ништа. Наговештај премијера Србије да би нека од будућих инвестиција могла доћи и у Краљево подгрева наду и због уверења како то може да се учини једино са врха државе. Наду пружа и уверење о мирнијем току историје на

41

18.9.2016.

МАГАЗИН

42

овим просторима због чињенице о уједначенијем односу снага између великих сила. Ма колико да се све више у први план стављала потреба о избору младих на значајна места у државној, или локалној, администрацији неспорна је чињеница да о најзначајнијим збивањима у свету одлучују они који су загазили у седму деценију живота. Значајније помаке у том смислу не треба очекивати ни на локалном нивоу тим пре што су, у недостатку било какве производње, погледи градских челника уперени према државном буџету из кога се измирују обавезе према запосленима у јавном сектору. Наш саговорник се придружује онима који верују у потребу знатно агресивнијег наступа локалног према државном руководству и циљу прибављања информација о плановима који се односе на овај крај.

- Краљево је мртво море, сви ћуте,

град пропада, а ко год може бежи и тражи боље. Не видим велику перспективу ако се влада не укључи максимално, па бих притиснуо ове из најужег руководства да направе контакт са премијером и виде шта ће са Краљевом. Немам превише веза са Краљевчанима у Београду а и то је раније много боље функционисало. Док сам био заменик министра за спорт, и имао кацеларију не тако далеко од аутобуске станице, говорило се да кад неко од Краљевчана чека аутобус то чини у мојој канцеларији. Сада тога више нема и дође само по неко да тражи посао, јер мисли да могу да му помогнем – каже Кочовић. Краљевчане у Београду годинама уназад окупља подружница Завичајног друштва. Иако је дугогодишњи члан све до пре неколико година, због приватних проблема и заузетости у одбрани Слободана Милошевића, није

било превише времена за повремена дружења ма колико на њих био редовно позиван. Године без посла биле су повод за реализацију давнашњих планова о формирању спортске академије. У време кад је већ постала препознатљив бренд, по многима најбоља институција тог типа у овом делу Европе, поново се отвара могућност за сусрет са другима које још по нешто везује за крај из кога су отишли пре више деценија. После толико година провејава уверење да је, кад се то могло, пропуштена шанса да се помогне Краљеву бар у области спорта али, у време еуфорије због победе на изборима и промене локалне власти половином деведесетих година, они који су преузели одговорност за организацију живота у граду нису били спремни да прихвате да им спортску дворану праве „јуловци“. Све што се касније дешавало

у овој области данас се манифестује на најгори могући начин. Нова спортска дворана, у коју су уложена значајна материјална средства, најчешће зврји празна што је још један повод за сећање на време кад су комунисти вршили власт засновану на ставу да је од свих питања најважније кадровско. Управо због тога су, подсећа Кочовић, бирани најбољи и најинтелигентнији да би их примили у чланство Савеза комуниста. Према најодговорнијим местима у систему власти долазило се постепено од најнижих позиција кроз систем школовања у коме није било диплома сумњивог порекла.

- Мени је, иако сам био партијски активан и члан општинског комитета и председник партије у фабрици, требало десет година да дођем на руководеће радно место мада нисам био лош инжењер. Иако сам у фабрици би све кад сам дошао на место заменика министра прво сам се упитао да ли ћу

ја ово знати да радим, да не обрукам фамилију и људе који су ме предложили, па често нисам могао ни да спавам. Оно што је свуда у свету нормално код нас не даје резултате, па се бојим да би и премијер Вучић могао да изгори само зато што уз себе нема праву екипу која може успешно да га прати. Он сјајно води спољну политику па не стиже да се бави унутрашњим стварима и ту ће бити велики проблем, јер људи лажу. Сећам се времена владавине Слободана Милошевића кад су се сви позивали на њега, а сви га лагали. Данас их нема нигде, а бојим се да ће тако бити и са Вучићем. Ја нисам оставио Слободана и Миру не зато што сам им дужан, него зато што сам хтео да будем частан човек, да људима помогнем кад им је тешко, а не да бежим. Нисам побегао, па сам тринаест година био без посла и то је требало издржати. Ја хоћу овако, па нека

кошта колико кошта, а на таквим принципима би требало да почива Србија јер су на таквим принципима и наши преци опстали и сачували Србију. Помагао сам свима којима сам могао, чак и онима који су касније изгинули на Ибарској магистрали. Док су неки били под сукњама својих жена други су ишли да бране српски народ и уопште ми није било важно коју политику заступају. Ми смо заборавили да смо ратнички народ, и стидимо се да то кажемо, а да нисмо не би ни постојали. Ту ратничку особину морамо да покажемо у животу, спорту и сваком послу да би опстали. Пет стотина година смо били под Турцима, али нисмо хтели да променимо веру, нисмо хтели да променимо језик, и зато смо опстали. И у спорту успевамо само зато што бирамо најбоље, или скоро најбоље – каже на крају Драгољуб Кочовић. Т. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 18.9.2016.

45

46

Марко Петровић

МАГАЗИН 18.9.2016.

In memoriam Петнаест година од демократских промена: Марко Петровић (2)

- Две етапе у раду Српског покрета обнове у Краљеву, до избора 1996. године и после тога. - Док год се добијају средства од неког са стране постоји политичка и финансијска зависност. – И поред танке већине од 37 одборника Коалиција Заједно успела да се одржи на власти цео мандат. - Упркос чињеници да су одборници владајуће већине били изложени репресији на радном месту никоме није падало на памет да мења странку. - Локалној телевизији одузета фреквенција за емитовање програма што је било повод да се, шест месеци по преузимању власти, на Тргу српских ратника окупи чак 30 хиљада незадовољних грађана. - Социјалисти нису могли да поднесу пораз, па је Краљеву онемогућена набавка горива за загревање вртића и школа због чега је помоћ стигла директно из Европске уније. - Сумња да врх Српског покрета обнове све више сарађује са социјалистима један је од основних разлога због кога је из странке иступио велики број значајних имена који нису тежили за променама само да би променили газду, већ да се у Србији изврше демократске промене

Фото: М. Радовановић

ИЗМЕЂУ ЧЕКИЋА И НАКОВЊА

47

ако је на септембарским изборима 1996. године у Краљеву опозиција добила 36 одборничких мандата, и тако обезбедила потребну већину за успостављање власти, Општинска изборна комисија је 17 поништила што је био повод за протесте који су трајали сто дана. Отпочели су у Краљеву, а проширили се на целу земљу што је у то време одлучујуће утицало на уједињење опозиционих странака. Валидни записници са бирачких места потврђивали су победу опозиције, а то се није слагало са укупним бројем гласачких листића што наводи на закључак да су убацивани накнадно. Више од три месеца представници власти су покушавали да докажу како су у праву, а све поништио „лекс специјалис“ усвојен под притиском домаће, али и иностране, јавности. Законом су потврђени првобитни резултати, а оно што се у вези с тим де-

МАГАЗИН

18.9.2016.

И

48

шавало пуних стотину дана сасвим избрисано из историје као да се никад није догодило. Посланик Народне скупштине, и једини од шест из Краљева који је изборио мандат у локалном парламенту, Марко Петровић и после толико година верује да је то велика грешка у политичком животу Србије. Изборну победу су извојевале политичке странке које су организовале интензивну предизборну кампању у организационом, али и финансијском смислу, а и данас је уврежено уверење да у томе не би успели да им помоћ нису пружиле бројне нестраначке личности. За председника Скупштине општине изабран је др Радослав Јовић који је Српском покрету обнове приступио током протеста. До тада је, као угледан лекар из Мрсаћа, био председник Општинског одбора Народне странке Милана Парошког. Са заједничке листе, на којој је као

и код осталих учесника изборне трке било и нестраначких кандидата, Српском покрету обнове је припало 19 места у скупштини, Демократска странка је имала 11, а Демократска странка Србије једва трећину од тога. То је водећој политичкој опцији давало право да, према коалиционом споразуму, предложи председника скупштине и обезбеди значајан број руководећих места у најважнијим јавним предузећима и установама, Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“, Јавном комуналном предузећу „Пијаца“, Народном музеју, Ибарским новостима...

- Кад данас размишљам о Српском покрету обнове размишљам о две етапе. Једна је била до тих процеса, кад је сву своју енергију улагао у промене, а друга после тога. Ми у Краљеву нисмо добили ни један папирић, ни динар, ни марку од ценрале у Београду, а просторије, секретара и штам-

пање листа који смо издавали као Коалиција Заједно финансирали смо сопственим средствима. Сматрали смо да је то врло позитивно и да само градови који имају снаге да финансијски постану самостални касније, кад узму власт, знаће да буду самостални и у осталим областима, јер док год добијаш средства од неког са стране политички и финансијски си зависник и ниси слободан – објашњава Петровић. Минимална већина од једног одборника преко половине укупних ускоро је повећана за још једног, а својеврсним апсурдом се сматра податак да је и као таква успела да се одржи пуне четири године. Још важнијом се сматра чињеница да ниједна од странака које су чиниле већину на нивоу државе није успела да преведе у своје редове било кога, иако су мандати били лични и свако могао да оде где хоће. Поражени социјалисти су из при-

крајка вребали шансу да се врате на власт, у два наврата то и покушали у ситуацији кад на седници скупштине није било довољно одборника владајуће већине. О томе сведочи податак да се једном приликом чекало неколико сати док се не обезбеди кворум, а упркос чињеници да су одборници владајуће већине били изложени репресији на радном месту никоме није падало на памет да мења странку. Стабилност власти заснивала се на правилу да дан, или два, пре сваке седнице Скупштине општине владајућа већина у пуном саставу тачку по тачку разматра све што се налази на дневном реду што је резултирало формираним мишљењем након што би се превазишле евентуалне разлике у ставовима. Марко Петровић је убеђен да је такав начин рада одржао коалицију на окупу до истека мандата ма колико социјалисти покушавали да бар некога издвоје из компактне групације.

Прве дане власти обележиле су оштре санкције због којих је са нивоа републике у Краљево стизала све мања финансијска подршка чак и за оно што је држава била у обавези да финансира. Колико је у свему тражен начин да се неутралише глас новоформиране владајуће већине сведочи податак да је локалној телевизији одузета фреквенција за емитовање програма, а са Гоча демонтиран репетитор, што је било повод да се, шест месеци по преузимању власти, на Тргу српских ратника окупи чак 30 хиљада незадовољних грађана. Десетак дана су трајали протести све док министар информисања није лично дошао у Краљево и вратио одузету опрему. Значајну улогу у информисању јавности у то време су имале „Ибарске новости“ као јавно предузеће које је у саставу имало недељни листи истог имена, радио и телевизијску станицу. Улога коју су сва три медија одиграла

49

18.9.2016.

МАГАЗИН

50

током стодневних протеста била је повод да се поведе више рачуна о овом предузећу.

- Сматрали смо да новинари треба да обављају посао нормално, и да се ми не мешамо много, јер утицај на уређивачку политику не би било ништа друго него оно што је радила Социјалистичка партија. Знали смо да је време још ровито, и да није могло да се ради јер су нам средства ограничена, а „Ибарске новости“ Радио и Телевизија Краљево имали велики број запослених, из којих разлога о којима смо могли само да претпостављамо. Хтели смо да поставимо свог човека који би нам доносио свеже информације о томе шта се дешава у овом колективу и видимо како би информисање деловало слободно. Мислим да смо поприлично успели иако су радници били незадовољни руковођењем директора тако да је брзо дошло до промене – каже Петровић. Уверење да је председник општине само фигура, а Извршни савет мотор града водило је ка ставу да уместо Миодрага Сретовића, који дужност председника није могао да обавља из здравствених разлога, она буде поверена Звонку Обрадовићу. Социјалисти нису могли да поднесу пораз, па је Краљеву онемогућена набавка горива за загревање вртића и школа због чега је помоћ стигла директно из Европске уније. Директори великих друштвених предузећа, у којима је било запослено десетак хиљада људи, и даље су били кадрови Социјалистичке партије Србије, а иако није имала никаве ингеренције у таквим колективима локална власт није могла да се понаша незаинтересовано. Сумња да врх Српског покрета обнове, посебно у Београду, све више сарађује са социјалистима, а да се сарадња спушта и на локални ниво, један је од основних разлога због кога је из странке иступио велики број значајних имена. Међу њима су били Слободан Ракитић, Михајло Марковић и други који нису тежили за променама само да би променили газду, да Слободана Милошевића замени него Вук

Драшковић или било ко други, већ да се у Србији изврше демократске промене. Први знаци раздора у Коалицији Заједно били су уочљиви кад је са места градоначелника Београда смењен Зоран Ђинђић, а на његово место дошао кандидат Српског покрета обнове који је међу 110 чланова Скупштине града имао тек двадесетак представника и, уз подршку социјалиста, држао власт у главном граду. Наговештај великих проблема и одсуство жеље да буде сведок неизбежне свађе међу коалиционим партнерима утицало је на Петровића да се дистанцира од свих и са неколицином, сада већ бивших чланова, формира Нову Србију.

- Ја сам написао програм странке, урадио знак, био потпредседник странке и председник Извршног одбора. Идеја је била да направимо политичку странку којој није Београд центар и да децентрализујемо Србију у политичком смислу. Касније нам се придружио и Верољуб Стевановић, а интимно мислим да би странка била сасвим другачија да је био са нама од почетка. Овде су ме и власт и опозиција нападали због формирања нове странке, а социјалисти и остатак Српског покрета обнове тврдили да сам издао Краљево и прешао у Чачак, а нису видели позадину свега што се дешавало. То су неколико година касније и сами видели, а то и данас говоре, а ја имам обичај да кажем да је једино накнадна памет гора од глупости – каже Петровић. Танка већина у Скупштини општине озбиљно би била уздрмана да је Петровић којим случајем одлучио да напусти место одборника са још десетак других који су иступили из Српског покрета обнове. Упркос томе од принципа на којима је Коалиција Заједно освојила власт није одступио ни након што је из врха странке стигло прецизно упутство да не може да буде ни на једној функцији у граду, чак ни као члан управног или надзорног одбора. И док су послушници спроводили упутства која су стизала из Београда Петровић

је гледао унапред свестан неизбежних промена које ће се догодити само коју годину касније. Због тога период до 2000. сматра најтежим у животу НАТО бомбардовање од краја марта 1999. године ствара додатне проблеме у граду из кога је на фронт отишло 26 хиљада војно способних Краљевчана. Од 1980. године, кад се вратио са одслужења војног рока, Петровић је као припадник косовске јединице на простору јужне покрајине на војним вежбама провео пуне две и по године. Кад су припадници јединице којој је припадао добили позив за мобилизацију, и отишли да бране границу на Кошарама, Петровић је остао у Краљеву. Много касније схватио је како је његов позив на чудноват начин склоњен што је било повод да открије и друге манипулације са војним обвезницима. Деценију и по касније први пут говори о догађајима из тог периода везаним за комуникацију са краљевачким новинарем Мирославом Филиповићем против кога је пред Војним судом у Нишу вођен поступак због откривања војних тајни.

- Када је бомбрадовање прекинуто, а Филиповић ухапшен узео ме је за сведока у процесу. Одазвао сам се на позив Војног суда и док је, у присуству два адвоката које је послала опозиција, судија од мене узимао основне податке потврдио сам да нисам учествовао у рату. У документацији коју је имао пред собом било је записано да сам на Кошарама провео 78 дана и да сам за то наплатио исто толико дневница. Потврдио сам да Филиповић и лежи у затвору јер је писао о таквим малверзацијама војних старешина на Косову које су узеле 76 дневница а мене, и ко зна колико још других, спречили да бранимо земљу и тако утицали на борбену готовост војске. Иако сам током протеста, и десетогодишњег опозиционог деловања, доживео свашта први пут сам се згрозио кад ми је судија рекао да ћу проћи као Филиповић ако ишта што сам чуо и видео изађе ван зидина зграде суда – каже Петровић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

МАГАЗИН

18.9.2016.

КРАЉЕВО ОЧИМА СОКОЛА

52

53

Фото: М. Радовановић

54

МАГАЗИН 18.9.2016.

55

56

МАГАЗИН 18.9.2016.

57

МАГАЗИН

18.9.2016.

Девето такмичење у припремању јела од кукурузног брашна

58

ДРУГИ ЖИВОТ ПРОЈАДЕ У РАТИНИ

Фото: М. Радовановић

- Оно што је некад било уобичајено на српској трпези данас се сматра изузетним производом на трпезама елитних ресторана. - Пројада је и начин да се брани заборав и сећање на најтеже дане српске историје и на жртве из последњих ратова. – После интонирања химни Србије, Белорусије, Русије и Украјине поред споменика палим борцима Црвене армије у Другом светском рату венац је положен и на спомен обележје Ивици Драгањцу Буцку који је страдао током ратних дејстава на просторима Косова и Метохије у пролеће 1999. године. - У манифестацију, коју годинама прати мото „Лепша наша проја него туђа погача, проја нас је хранила и бранила“, осим такмичарског, укључен је и културно-уметнички део. - Додељена пригодна захвалница иницијатору одржавања пројаде, и дугогодишњем председнику Месне заједнице Ратина, Зорану Вукадиновићу

59

18.9.2016.

МАГАЗИН

60

опуларна пројада је годинама одржавана у Ратини као светковина производа од кукурузног брашна који су у дугом времену српске историје сачували трајање једног народа. У то име, али и сећање на најтеже дане српске историје, одржавана је половином септембра кад се обележава пробој Солунског фронта. Замишљена је и као својеврсна брана забораву и подсећање на жртве које су у бројним ратовима пале у борбама за ослобођење земље, првенствено припаднике југословенске војске и Црвене армије који су, у надирању према Краљеву новембра 1944. године, заувек остали у Ратини. Пројада је и начин да се брани заборав на жртве из последњих ратова када се бранило оно што се морало одбранити, а то је право на постојање. Кад у седмој години постојања из ко зна којих разлога, неки кажу због политичких трвења и одсуства под-

П

ршке локалне самоуправе, није ни одржана пројада је прошле године, додуше доста стидљиво, показала да још постоји жеља да се традиционална манифестација одржи. Да то није лако без подршке политике показало је овогодишње окупљање бројних такмичара и гостију под исувише наметљив ом подршком представника Српске напредне странке. Напредњаци су се ове године својски потрудили, па су ангажовани сви партијски капацитети, од комплетне информативне службе до присуства високих званичника међу којима је био и члан председништва странке Зоран Бабић. Донекле је промењен и карактер манифестације, па је такмичарски део из црквене порте измештен у двориште Основне школе „Доситеј Обрадовић“ што се показало као добар потез из више разлога, између осталих и безбедности посетилаца због честог преласка магистрал

ног пута. И поред велике жеље да се осигура безбедност учесника и гостију мали инцидент, и саобраћајна незгода на излазу са обилазнице према магистралном путу, није битније утицао на одвијање манифестације. Већ на улазу у школско двориште могло се приметити богатство боја, у коме је преовладавала златно жута на производима од кукурузног брашна, које подсећа на најсјајније дане ове манифестације. Двадесетак такмичара са обе стране стазе која води према школи, производима од проје пребогате тезге, котлићи у којима се кувао гулаш, купус и пасуљ, и најава да ће за посетиоце све бити бесплатно довело је у Ратину знатно већи број посетилаца него претходних година. Да ће бити тако било је приметно већ на уласку у село где је било тешко наћи слободно место за паркирање. Скуп је увеличао амбасадор Белорусије Владимир Чушев, који се у Ра-

тини појавио са породицом, али и локални политичари предвођени заменицом градоначелника Краљева и начелником Рашког управног округа. За разлику од ранијих година, кад их није било, ове је примећено присуство малог броја одборника владајуће коалиције, два посланика и неколико директора јавних предузећа и установа што потврђује да се неко својски потрудио да их приволи на долазак што није било карактеристика претходних година, али ни бројних других много значајнијих манифестација. Званични део манифестације по традицији почиње интонирањем химни Србије, Белорусије, Руске Федерације и Украјине чији су војници учествовали у ослобађању овог дела земље од немачке окупације у Другом светском рату. Да у редовима организатора нешто не штима наговештено је већ приликом полагања венаца на које је, од позива да му се приступи, мо-

рало да се причека десетак минута. Поред споменика палим борцима Црвене армије у Другом светском рату венац је положен и на спомен обележје Ивици Драгањцу Буцку који је страдао током ратних дејстава на просторима Косова и Метохије у пролеће 1999. године. У манифестацију, коју годинама прати мото „Лепша наша проја него туђа погача, проја нас је хранила и бранила“, осим такмичарског, укључен је и културно-уметнички део, а квалитет производа од кукурузног брашна и ове године је оцењивао стручни жири под будним оком професора у пензији др Миладина Шеварлића. Највећи број посетилаца је, ако не због доброг јела, дошао због културноуметничког програма који су отворили најмлађи чланови културно-уметничког друштва из Ратине. За њихов излазак на сцену чекало се добрих сат времена прво због парастоса палим у

претходним ратовима, одржаном у оближњој цркви, а онда док напредњачки караван обиђе све такмичаре. Чини се да је за дегустацију производа био задужен амбасадор Чушев, јер је пратња локалних политичара, директора јавних предузећа и установа, али и оних које се сматрају посебно привилегованим званицама, била само препознатљива иконографија са политичких скупова и појављивања страначких лидера пред телевизијским камерама. Да је културно-уметнички програм припремљен због политичара, а не публике, потврђује податак да је почео тек кад су се сви сместили у неколико десетина столица видно обележених натписом „резервисано“. Да се облилазак такмичарских штандова одужио непланирано потврђује и присуство водитељке програма која је испред микрофона на позорници стрпљиво чекала добрих пола сата да се заврши

61

62

МАГАЗИН 18.9.2016.

63

18.9.2016.

МАГАЗИН

64

мимоход и дегустација онога што је припремељено. Присуство уважених гостију било је посебна инспирација за учеснике овогодишњег такмичења у прављењу производа од кукурузног брашна који су се својски потрудили да им понуде оно чиме су се надметали за титулу најбољег. Све време је веселу колону пратила музика из оближњих угоститељских објеката са једне и двојице униформисаних хармоникаша са друге стране шпалира којим су пролазили. Утисак недеље представља додела пригодне захвалнице иницијатору одржавања пројаде, и дугогодишњем председнику Месне заједнице Ратина, Зорану Вукадиновићу. Мештани овога краја памте га по километрима путева, водоводне и канализационе мреже, реконструкцији школе и многим другим активностима. Током професионалне каријере Вукадиновић је био носилац високих функција, а на одговорним местима показао све што може и зна са места народног посланика, одборника, председника месне

заједнице, директора Управе царина, заменика градоначелника...

- Овде сам се родио и прве кораке научио, али их учим поново.Учим да у овој Србији не будем бескористан. Користићу свом селу и својој отаџбини, трудићу се да помогнем колико год то могу. Ово је раскршће, ушће Ибра у Мораву, ово је проја која нас је хранила и бранила, ово је Србија, ово је српски опанак, ово је поштовање према људима који су хиљаде километара корачали и положили живот у одбрани Србије. Хвала свим нашим Црвеноармејцима што су се борили заједно са нашим Солунцима, а Солунци су направили пројаду. Они су са парчетом проје у џепу корачали и Србију бранили. Свима вама хвала што сте дошли овде. Нека живи наша Србија, нека победи политика наше Србије, а ми ћемо памећу, лепотом и умећем ове деце победити све. Ми нећемо ратовати, јер немамо потребе. Ми имамо памет, ми имамо снагу, ми имамо руководство, ми имамо Србију која може, као у Рију, да победи све.

Нека је срећна и дуговечна наша Србија – поручио је видно узбуђен Вукадиновић који није могао да задржи ни по коју сузу. Иако су чланови жирија са пажњом обишли све такмичаре, и поразговарали са њима пре него су одлучили коме доделити вредне награде, резултат ипак није био у првом плану. Много значајнијим сматра се враћање некадашњег сјаја уз обећање да би наредних година могло бити још боље и масовније како по броју такмичара тако и посетилаца. Сталним посетиоцима популарне пројаде није промакла чињеница да је овогодишња манифестација у свим елементима знатно богатија него претходна која је оманула и поред жеље организатора да, по броју учесника и посетилаца, буде масовнија. И док су организатори слаб одзив правдали чињеницом да је то последица прекида одржавања претходне злобници су похитали да потврде како напредњаци, после промене на челу месне заједнице, нису ни умели да организују

боље због чега је изостало и присуство челника странке. Ове године је грешка исправљена, цела манифестација је по много чему успешнија што указује да би наредне могла да буде још боља. Радује и податак да је календар догађаја усаглашен са сличним манифестацијама које се одржавају у околини, па није било преклапања као претходних година. Тако је пројада одржана недељу дана пре мрчајевачке купусијаде, а две пре пасуљијаде од које се очекује да надмаши све претходне, а да ли ће бити тако биће познато већ за седам дана. Оно што је некад било уобичајено на српској трпези данас се сматра изузетним производом на трпезама елитних ресторана. Са тог апсекта проја је доживела успех, а пројада је само један од начина да се он промовише. И поред евидентног напретка након прошлогодишњег обећања да ће пројада бити успешнија изостала је најављена проја која би могла да буде уписана у Гинисову књигу рекорда. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 18.9.2016.

67

Дани европске баштине у Краљеву

МАГАЗИН

18.9.2016.

МУЗЕЈ СЛАТКОГ У

68

Марина Лукић Цветић

„КУЋИ ЦВЕТИЋА“

Фоото: М. Радовановић

- Кување слатког у Србији везује се за почетак деветнаестог века кад почиње формирање грађанског друштва оличеног у занатлијама и трговцима. – Служење слатког обичај и на српском двору. – Слатко је кувала и кнегиња Љубица.

– Радови на рестаурацији сто година сакривеног културног блага оличеном у декоративном зидном сликарству у „Кући Цветића“ симболично отворени 1. септембра када је у Србији започето обележавање „Дана европске баштине“.

– Слатко као краљевачки бренд. - Добри познаваоци обичаја потврђују да се најлепше слатко чува за славу и Божић. – Слатко је огледало сваке домаћице

69

д тренутка кад је Србија кренула путем придруживања Европској унији отпочело је обележавање Дана европске баштине, сваке године са новом темом. После индустријског наслеђа, споменичког наслеђа и других на ред су дошли културно наслеђе и заједница као тема којом се обележавају овогодишњи Дани европске баштине. Teмa се зaснивa нa нaчeлимa Oквирнe кoнвeнциje Сaвeтa Eврoпe o врeднoсти културнoг нaслeђa зa друштвo, кoja нaглaшaвa вaжност улoге зajeдница у упрaвљaњу културним нaслeђeм и oкружeњeм, нaглaшaвajући њихову врeднoст и пoтeнциjaл кao рeсурс oдрживoг рaзвoja и квaлитeтa живoтa. Министарство културе и информисања одлучило је да у Србији тема буде „Културнo нaслeђe и зajeдницe – живeти с нaслeђeм“, а одабрана је са циљeм дa сe истaкнe знaчaj и рaд пoрoдицa, удружења, и група које у локалној заједници упрaвљajу свojим културним нaслeђeм, штитe гa и промовишу. Обележавању се у Краљеву ове године прикључила и породица Цветић која, у кући грађеној 1908. године, чува традицију и наслеђе локалне грађанске културе. Са јединственим салонским ентеријером с почетка двадесетог века „Кућа Цветића“ је већ учествовала у манифестацији „Ноћ музеја“, а од овог месеца најављује отварање „Музеја слатког“ који ће, уз несвакидашње садржаје, бити промовисан у Краљеву 22. септембра а у Београду седам дана касније. Идеја о оснивању Музеја слатког потекла је од историчара уметности Марине Лукић Цветић, а одговорне обавезе да о њему води рачуна прихватила се Лидија Цветић. Повод је све присутнија појава приватних музеја у великом броју европских земаља а од идеје се, каже Марина, не би далеко одмакло да није било изузетне сарадње са краљевачким Народним музејом који је пружио техничку помоћ у изради каталога свих до сада скупљених предмета. И поред тога што у Србији већ постоје приватни музеји најновији у „Кући Цветића“ први је од ресорног

МАГАЗИН

18.9.2016.

О

70

министарства затражио услове за регистрацију. Иако се очекује да комплетна процедура буде завршена током октобра ове године тема Дана европске баштине била је повод да први програм, у складу са европским трендовима, буде представљен културној јавности нешто раније. Прикупљање предмета је у току, а слатко у теглама поређаним на шифоњеру у салону с почетка прошлог века већ чека прве посетиоце. Већ од 18 сати 22. септембра у породичној кући на углу улица Олге Јовичић Рите и Цара Лазара почиње програм у коме ће наступити ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, по коју реч о европској баштини проговорити етнолог краљевачког музеја Лидија Цветаноска, о „Кући Цветића“ Лидија Цветић, а о историјату служења слатког у Србији вршилац дужности директорке Центра за проучавање културног развитка Србије Марина Лукић Цветић. Кување слатког у Србији везује се за почетак деветнаестог века кад почиње формирање грађанског друштва оличеног у занатлијама и трговцима, а у варош стижу први Јевреји, Цинцари и Грци. Проучавање обимне историјске грађе, и писања бројних путописаца, потврђује да супруга краља Драгутина принцеза Катарина није била једина која се бавила домаћичким пословима. Да је још једна српска кнегиња прела потврђује аустроугарски путописац Феликс Каниц који је забележио како је, док је Милош Обреновић боравио у Крагујевцу, Љубица као велика домаћица уз то још месила и пекла хлеб и кувала слатко. Први писани документ о служењу у Краљеву потиче с краја јуна 1895. године кад су новине објавиле опис грађанске славе на основу сведочења Адама Смита. Текст потврђује да су славе обележаване на начин на који је то пре неколико година реконструисано у „Кући Цветића“ у сарадњи са музејима из Краљева и Чачка. Иако је на слави очекивао гужву и весеље уз галаму Смит је потврдио елегантно понашање домаћице која је послуживала гостима слатко и колаче

што је било повод за закључак да су Срби почели да личе на тужне Енглезе. Служење слатког помињу бројни путописци и хроничари тог времена и потврђују да је било обавезно и на српском двору. Колико је то било необично за све који су долазили из других крајева потврђује пример Влаха Буковца, ангажованог да направи портрете краљице, који није знао како да се послужи. Слатко се у „Кући Цветића“ без прекида кува од 1908. године кад је завршена грађевина у Улици цара Лазара, а тегле су вредне домаћице деценијама педантно ређале на истом шифоњеру. Попадале су једино у новембру 2010. године кад нису могле да издрже јачину потреса од 5,4 степена Рихтерове скале. Традиција траје више од сто година током којих нико ко је, било којим поводом, навратио у кућу није отишао а да није послужен на начин како се то чинило деценијама пре тога. Поглед уназад потврђује да се у овој кући кувало слатко које су тридесетих година прошлог века куповали Французи запослени у Фабрици авиона. Отварање музеја прилика је и да се јавности представи и ново откриће декоративног зидног сликарства, у техници al secco, које представља посебан допринос културном наслеђу Србије. Радови на овом готово сто година сакривеном културном благу симболично су отворени 1. септембра када је у Србији започето обележавање „Дана европске баштине“, а на дан отварања музеја први пут ће, након рестаурације, бити представљено јавности.

- До открића је дошло случајно када смо се 1987. године, по изласку станара који је ту живео од краја Другог светског рата, вратили у потпуно девастирану породичну кућу. Кренули смо од крова, средили подове, зидове и инсталације, а кад је на ред дошло кречење молер узме шпаклу и открије бар десет ранијих слојева креча. Почне да љушти, а ја видим боју и полако кренем да копам кухињским ножићем и отворим једног Бахуса у траговима који је личио на анђелчића. Отворимо следећег, па још једног све до шестог

71

72

МАГАЗИН 18.9.2016.

73

74

МАГАЗИН 18.9.2016.

од којих је сваки био све бољи. Овог месеца смо открили декоративно зидно сликарство старије од 100 година, реконструисаћемо га и тада ће Краљево моћи да га види у јединственом ентеријеру салона коме ће дати нову димензију – каже Лидија. Гребањем наслага са зидова најситнијим шпаклама и зубарским алатом откривено је око два квадрата на улазу у предсобље што ће увећати значај куће као музеја, посебно након сазнања да је ликом бога вина Бахуса направљена веза са породицом. Од времена када је настало зидно сликарство посетиоце је у Кући Цветића дочекивао бог вина који седи на бурету, а у руци држи грану винове лозе.

- Бог вина је узјашио буре, у једној руци држи подигнуту чашу којом наздравља а у другој, уместо владарског жезла, грожђе и ситне плодове, вероватно виноградске шептелије које стижу у исто време кад грожђе. У коси уместо круне има испреплетену лозу, а пошто је прадеда Филип Цветић био трговац вином одабрао је бога тако да употпуњава породичну причу и даје јој специфичан садржај. Сликарство је рађено техником алсеко бојама на сувом малтеру, делимично помоћу шаблона а делимично и слободоручно. Да је мајстор био одличан види се на примеру анатомски лепо урађене људске фигуре која се лепо уклопила између лоза и врча из кога полазе. Рађено је у три боје као и салону, једна је светлија френч, скоро бела, затим фина племенита зелена и црна са примесом тамноплаве и белим акцентима који дају више светла том простору. Сликарски је перфектно урађено а ја се надам да ће конзерватор то лепо да обнови. Да би склопили читаву слику морали смо да је отворимо на шест места, па имамо све елементе за реконструкцију. Радимо врло студиозно, а кад завршимо знаћемо како су на почетку прошлог века изгледале куће изнутра што ће знатно допринети културном идентитету нашег града – каже Лукић Цветић. Зидно сликарство из овог периода је готово изгубљено, или сачувано само у фрагменитма, због чега се от-

криће у „Кући Цветића“, због изузетног квалитета у идејном, техничком и композиционом смислу, сматра посебно вредним. Конзерваторски радови су деликатни и спори, самим тим и скупи, због чега Цветићи у овој фази нису били у могућности да финансирају више него радове на само два квадратна метра. Уверење да се на свим зидовима мотиви углавном понављају не умањује неизвесност везану за стање плафона. Колико зидови ове куће, коју су током немачке окупације користили припадници Вермахта, сведоче о једном делу историје Краљева потврђују и делови куршума пронађени у малтеру. И то је један од повода за закључак да је откривањем дела зидног сликарства дат допринос култури локалне заједнице колико и култури Србије и европској културној баштини. Слатко је већ у препознатљивим старим сеченим теглама послаганим на шифоњеру, а до тренутка кад буде доступно ширем кругу посетилаца поред њих ће бити и по која дуња које на посебан начин сведоче о једном времену. Кувано је по редоследу како се које воће појављује на тржишту, па су поред тегли слатког од трешања, вишања и ситних јагода и оне од рибизли, смокава, шљива, дуња, а за наредну годину најављује се још од лубеница и тиквица. Слатко је традиционални српски специјалитет од добро укуваног воћа у густом концентрату шећера у односу један према један, у појединим случајевима и више у корист шећера. Може да се кува и од парадајза или тикве, али и латица посебне врсте бугарске руже која цвета само у мају, а позната је као једина из ове породице цветова на коју слећу пчеле. Очекује се да ће једна таква већ од следећег пролећа процветати и у дворишту „Куће Цветића“. Централно место у салону резервисано је за шифоњер, поред њега салонску гарнутуру са столицама с почетка века и клавир „безендорфер“, а на зидовима портрети прабабе и прадеде, који су зидали кућу, и славска икона.

- Ту ће бити један стилски креденац из периода између два рата и у њему послужавници, штиркане шустикле, тацне за слатко, посуде и чинијице које имају преградицу за кашичице. Колекцију чини више од двадесет тацни, различите кашичице и незаобилазне шољице за кафу која се служи уз слатко. Посебно место резервисано је за оне од чешког порцелана, уз њих и танке чаше за воду. У дворишту ће да буде стари креденац, шпорет, велике шерпе цедиљке и све што се користи током кувања, а главни експонат је стари лонац за кречну воду у којој се пре кувања, држе шљиве и тиквице. Много тога ми донирају пријатељи који су почели да доносе и неке друге предмете. О свему сам обавестила Туристичку организацију Краљева, а била бих изузетно срећна ако препозна слатко као бренд и, уз потребну документацију, конкурише за његову заштиту као први корак ка запошљавању жена које би могле да га кувају. Послуживаћемо госте музеја овим које је кувано у нашој кући. Музеј ће бити интерактиван, јер ће посетиоци бити у прилици да се послуже у нашем салону или дворишту, зависно од величине групе, и чују причу о историјату слатког, сами самељу кафу и одаберу кашичице од француског сребра и чашу из које ће бити послужени – објашњава Марина. Као што се зна да се слатко до краја служи из тегле која је начета добро је познато и у којим се приликама служи, а добри познаваоци обичаја потврђују да се најлепше чува за славу и Божић. Марина потврђује да се слатко од вишања даје особама које имају повишену температуру и открива мало познат податак да се оним од купина, иако је због количине гвожђа здраво, по правилу не служе гости. У оквиру музеја планира се одржавање радионица за најмлађе како би научили како се послужује слатко. Лидија је вештину кувања учила од бабе Верице која, иако има 85 година, и даље показује изузетно мајсторство у кувању, а све што ради мора да буде беспрекорно и блиставо, јер је слатко огледало сваке домаћице. Т. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 18.9.2016.

77

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

18.9.2016.

Дневник машиновође

78

Сваки машиновођа током професионалне каријере ненамерно убије двадесет до тридесет људи, а жртве су обично самоубице, непажљиви, пијани, или само одсутни људи, а „Дневник машиновође“ је трагична комедија о невиним убицама и њиховим животима… Чињеница да воз не може да се заустави најмање седам стотина метара након што је кочница активирана, ослобађа машиновође сваке одговорности, па невиност за небројене жртве чини ове масовне убице групом људи са посебним менталним и психолошким профилом. Илија је шездесетогодиши машиновођа, на корак до пензије, који држи неславни рекорд од 28 гажења током каријере. Његов деветнаестогодишњи усвојени син Сима припрема се да настави породичну традицију, а Илија га упознаје са послом и чињеницом да су несреће неизбежне. Сима се плаши, јер не жели да постане убица, а највише га занима колико ће времена проћи док му се не деси прво гажење. Кад почнее сам да вози постаје нервозан и уплашен због чега ноћу не може да спава. Пролазе дани и недеље а да никога није прегазио па вози све спорије, често зауставља воз, излази из локомотиве и гледа да ли неко лежи на прузи. Кад прођу два месеца а не деси се ништа Сима више не може да издржи, јер мора некога да згази… Филм је имао светску премијеру на Међународном филмском фестивалу у Москви, а српски је кандидат за 89. награду „Оскар“ у категорији дугометражног играног филма на страном језику. По сопственом сценарију филм је режирао Милош Радовић, а главне улоге тумаче Лазар Ристовски, Петар Кораћ, Павле Ерић, Мирјана Карановић, Јасна Ђуричић, Младен Нелевић, Нина Јанковић... Филм се приказује до 21. септембра у пројекцијама које почињу у 20 сати, а за улазницу треба припремити 300 динара.

Ко се боји вука још У далекој чаробној земљи, у малом живописном селу смештеном између зелених ливада и брда, живи стадо безбрижних оваца све док њихов пастирски и живот без стреса не прекине чопор вукова који одлуче да саграде логор у непосредној близини. У складу са традицијом вођа Магра који одлази у пензију објављује да његов наследник мора да докаже своје право тако што ће савладати своје ривале. Када дође снажни Рагеар једини довољно храбар вук који се усуди да се супротстави Греy, омиљени али по мало глуп вук из чопора. Како би постао вођа и задобио љубав Бианце, Греy одлази у шуму где открива цигански камп зечева. Тамо му врачара Мами даје „трансмутациони напитак“, он га попије и врати се у чопор где сазнаје да је претворен у…овна! Филм се приказује у пројекцијама које почињу од 18 сати, а за улазницу треба припремити 300 динара.

Сосиџ парти „Сосиџ парти“ је први анимирани филм у биоскопима који није намењен млађим од 18 година. Главни лик филма је Френк, виршла која предводи групу прехрамбених производа на епском путовању откривања праве истине о томе шта се догађа када храна напусти удобност полица у продавницама, а њихова потера за истином одвешће их у најмрачније делове трговине испуњене сумњивим типовима и гомилом најгорих уличних псовки. Ова необична и јединствена анимирана комедија окупила је импресивну глумачку екипу, а новим омиљеним јунацима гласове су позајмили Сет Роџен, Кристин Виг, Џона Хил, Мајкл Кера, Џејмс Франко, Дени Мек Брајд, Селма Хајек, Бил Хедер, Пол Рад, Едвард Нортон. Уз гомилу изразито живописних, на језику нимало шармантних, а у телу поприлично промискуитетних ликова, „Сосиџ парти“ пружа 90 минута чисте филмске забаве каква се ретко,

или готово никада, виђа у биоскопима.

79

Појачана активност полиције на простору целе Србије

МАГАЗИН

18.9.2016.

СНАЖАН УДАРАЦ НАРКО КАРТЕЛИМА

80

сарадњи са Тужилаштвом за организовани криминал и другим надлежним тужилаштвима припадници Министарства унутрашњих послова су, у оквиру акције усмерене на сузбијање организованог и општег криминала спороведене у више градова на територији Србије, ухапсили 123 особе, запленили више од 177 килограма марихуане и открили три лабораторије за производњу наркотика. Током акције је заплењено око 620 врста различитих таблета и 177,5 килограма опојне марихуане, од којих највише у Београду 80, Крагујевцу 75 и Бору око 22 килограма. Акција је спроведена у циљу наставка појачаних мера и активности у спречавању и сузбијању кривичних дела из области организованог и општег криминала у које спадају производња и кријумчарење наркотика, трговина људима, кријумчарење људи, посредовање у вршењу проституције, силовање, недозвољене полне радње, изазивање опште опасности, насилничко понашање, угрожавање сигурности, тешке крађе, неовлашћено држање оружја и експлозивних материја, неовлашћено коришћења туђег возила, као и превара у осигурању, злоупотреба службеног положаја, фалсификовања исправа и навођења на оверавање неистинитог садржаја. Припадници Службе за борбу против организованог криминала су, у сарадњи са Тужилаштвом за организовани криминал, ухапсили педесетседмогодишњег Д.Ј. из Београда због сумње да је током септембра, заједно са више НН лица са подручја аутономне покрајине Косово и Метохија, у Хрватску пребацио четири особе и организовао њихов даљи превоз ка земљама западне Европе. Њему се на терет ставља кривично дело које закон препознаје као недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а осумњичен је и да је, са још једном особом, починио кривично дело посредовање у вршењу проституције. Осим тога сумња се да је на територији Београда, посредовао у предаји једне жене ради пружања сексуалних услуга, а све у циљу стицања

У

материјалне користи. У наставку акције „Армагедон“ припадници Службе за борбу против организованог криминала ухапсили су четири особе осумњичене за преузимање, производњу и дистрибуцију педофилског садржаја. Ухапшени су двадесетдвогодишњи С.Ф. из Бора, четрдесетчетворогодишњи А.М. и годину дана млађи М.К. из Београда, и педесетогодишњи Т.Ђ. из Лесковца у чијим је становима пронађена већа количина педофилског материјала у електронском облику, као и већа количина рачунарске опреме. Полиција је на подручју Београда и Аранђеловца ухапсила 11 чланова организоване криминалне групе која је, вршећи различите злоупотребе у дужем временском периоду, оштетила Рударски басен „Колубара“ за око 11,585 милиона динара. Због сумње да су починили кривична дела удруживање ради вршења кривичних дела и проневера ухапшени су запослени у овом предузећу Д.Ђ. (1981), М.Б.

(1986), Р.Т. (1984), М.С. (1987), С.Д.

(1975), Б.П. (1990), Н.П. (1989), В.М.

(1972), И.П. (1977) и одговорно лице једног стоваришта у Великим Црљенима М.Т. (1980). Кривичном пријавом обухваћен је и четрдесетседмогодишњи М.Ђ. који се већ налази у притвору због сумње да је починио кривично дело обљуба са дететом, док је за двојицом осумњичених расписана потрага. Сумња се да су Д.Ђ и М.Б. са М.Ђ. организовали криминалну групу која је, од августа 2015. до августа ове године, починила више кривичних дела преваре док су остали били чланови криминалне групе. Двојица првоосумњичених су са руковаоцима машина договарали да количине горива, које су у претходним сменама направили као вишак, не источе из цистерне, да би потом у договору са М.Ђ. вишак који је остао у цистерни, истакали у резервоаре који су се налазили у једном приватном предузећу у Јунковцу. Састајали су се на унапред утврђеним локацијама где су, након што су остали чланови групе били распоређени на прилазним путевима ради осматрања,

вршили истакање горива из камиона у комби возило са три пластична бидона укупне запремине 3.150 литара. Након истакања горива комби су, са наточеним горивом, одвозили у складиште у власништву једног од осумњичених, а потом га продавали на црном тржишту. На тај начин су противправно присвојили безмало 90 тона евродизела и нанели штету од око 11,585 милиона динара. Припадници Службе за борбу против организованог криминала ухапсили су Ц.А. коме се ставља на терет кривично дело посредовање у вршењу проституције, а београдска полиција тридесеттрогодишњег З.Ж. због сумње да је од почетка ове године, у обрачуну навијачких група у Железнику, ради превласти на тржишту наркотика употребом ватреног и хладног оружја нанео тешке и лаке телесне повреде више непознатих особа. Постоје основи за сумњу да је ове године, са више особа, напао двојицу оштећених при чему је једном нанео тешке телесне повреде ножем, док је други успео да побегне са лакшим. Осумњичени је, уз употребу ватреног оружја, после краткотрајне свађе нанео лаке телесне повреде једном од оштећених, а претресом стана и других просторија које користи осумњичени, полиција је пронашла пиштољ са два оквира и 18 метака. Београдска полиција је ухапсила 14 чланова организоване криминалне групе осумњичене да су од 2001. године починили кривична дела удруживања ради вршења кривичних дела, више кривичних дела превара у осигурању, лажно пријављивање, фалсификовање исправе и навођење на оверавање неистинитог садржаја. Ухапшени су Р.Г. (1954), И.Г. (1982), С.К.

(1973), С.М. (1976), Н.З. (1979), С.З.

(1980), Г.С. (1975), С.С. (1968), Б.П.

(1963), М.К. (1978), Р.Ц. (1947), М.Ж.

(1987), Ј.Ж. (1953), Б.Б. (1980) и М.Д.

(1979), а код првог је пронађено 20 фалсификовних новчаница у апоенима од две хиљаде динара и службена легитимација Жандармерије. Ова група је, уз помоћ фалсификоване пословне документације, регистровала непо-

81

18.9.2016.

МАГАЗИН

82

стојећа или хаварисана возила, а затим од „рент а кар“ агенција изнајмљивала возила, која су по карактеристикама одговарала предходно фиктивно регистрованим, прилагођавала идентификационе ознаке, монтирала регистарске таблице и налепнице добијене извршеном регистрацијом. Тако припремљена возила су у различитим осигуравајућим друштвима осигуравали, склапањем каско полиса за случајеве крађе, а након одређеног временског периода лажно пријављивали њихову крађу, подносили одштетне захтеве и прибавили противправну имовинску корист већу од 15 милиона динара. Четрдесетшестогодишњи Б.Ж. је ухапшен због сумње да се бавио производњом и прометом опојних дрога, а на његовом поседу у Инђији је пронађено 167 саксија марихуане тежине 80 килограма. Крагујевачка полиција је спречила ликвидацију две особе из овог града и ухапсила Б.С. и Н.З. а приликом претреса стана и других просторија осумњиченог Б.С. пронашла и одузела пиштољ. Припадници Сектора унутрашње контроле ухапсили су девет полицијских службеника, референата који обављају послове регистрације возила у Полицијској станици Земун и Полицијском одељењу Батајница, због сумње да су извршили више кривичних дела злоупотреба службеног положаја. Осумњичени С.Г. (1962), В.Г.(1971), П.Г.(1979), Г.З.(1970), М.Љ.(1960), А.П.(1984), М.М. (1988), И.Б. (1974) и А.Г.(1965) се терете да су током 2014. године омогућили регистрацију возила власницима, иако нису били уплаћени сви прописани новчани износи и тако им прибавили противправну имовинску корист која се процењује на више од 1,7 милиона динара. Скрштених руку није седела ни шабачка полиција која је ухапсила двадесетједногодишњег Д.Г. коме се ставља на терет сумња да је починио кривично дело трговина људима. Сумње да је шеснаестогодишњу девојчицу држао закључану у просто-

ријама своје куће у Богатићу како би је сексуално и радно експлоатисао. Уз то му се ставља на терет да ју је, уз примену силе и претње, подводио по локалним кафанама и наплаћивао сексуалне услуге за износ од хиљаду до три хиљаде динара, а приморавао је и да краде из локалних објеката. У Шапцу је ухапшен В. Н. (1980) из Богатића због сумње да је исту оштећену, уз примену силе и претње, силовао на локалном гробљу, а шабачка полиција ухапсила је и С.Г. (1982) из Богатића, због сумње да је починио силовање над четрнаестогодишњом девојчицом. Београдска полиција ухапсила је Н.С. (1981) због сумње да је јула ове године на Новом Београду бензином полио и запалио аутомобил „BMW Х5“, а услед пожара су изгорела још три аутомобила, и М.Ђ. (1954), на основу наредбе за расписивање потернице и решења о одређивању притвора Основног суда у Младеновцу због сумње да је починио кривично дело недозвољене полне радње. У Београду је ухапшен педесетпетогодишњи С.Г. за кога се сумња да је два дана раније украо аутомобил „тојота“ који је пронађен и враћен власнику. Активни су били и полицајци у Бору који су ухапсили тридесетогодишњег И.Ђ. који се терети да је починио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога. Полиција је приликом претреса породичног имања његових сродника пронашла 27 биљака канабиса, тежине 21,598 килограма, а претресом породичне куће у селу Слатина, пронашла и запленила више од килограм „канабис сативе“. Борска полиција је у Неготину ухапсила четрдесетогодишњег С.М. због сумње да је починио серију тешких крађа, а тридесетогодишњег Д.С. због зато што је починио кривично дело недозвољена трговина. Приликом претреса стана и других просторија пронађено је четири хиљаде паклица цигарета марке „мarble“ без акцизних маркица.

Полицајци су у Зајечару ухапсили С.Н. (1959) који се сумњичи да је починио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а у дворишту породичне куће у месту Вратарница пронађено је око три килограма сирове марихуане. У Врању је ухапшен Н.Т. (1991), који је у Бујановцу украо аутомобил марке „пасат“, а сумња се да у претходном периоду починио више крађа путничких моторних возила која су пронађена и враћена власницима. У овом месту је ухапшен и тридесетогодишњи Н.П. који је неовлашћено организовао игре на срећу тако што је као одговорно лице предузећа „COLOSSEUM GAME“, организовао игре на срећу на два рулета. Исто је организовао и у Владичином Хану на три нефискализивана апарата који послују у оквиру истог предузећа. Ваљевска полиција ухапсила је Д.Т.

(1975), код кога је пронађено 1,8 килограма марихуане, као и мини лабораторија и И.Л. (1986) од кога је одузето нешто мање од четири килограма ове дроге. Хапшења су обављена и у Зрењанину где је полиција претресом стана осумњиченог И.Д. пронашла аутоматску пушку калибра 7,62 милиметра са оквиром у коме се налазило пет метака. Полиција је од осумњичених Б.М. и Ј.М. одузела заштитни панцир прслук, шест метака за пиштољ, 42 метка за пушкомитраљез, пет метака за аутоматску и две чауре све калибра 7,72 милиметра. Полиција у Јагодини ухапсила је четири особе којима се ставља не терет кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Ухапшени Д.Р. (1989), И.Р. (1978), С.В. (1987) и А.Н. (1974), терете се да су од априла до момента хапшења набављали хероин, марихуану и таблете „Бупренофрин“ које су продавали уживаоцима, углавном на подручју општине Параћин. Активност полиције у Кикинди огледа се у хапшењу двадесетшестогодишњег Г.Т. који је у својој кући на силу држао оштећену, затворену, против

83

18.9.2016.

МАГАЗИН

84

њене воље, у намери да прикрије трагове насиља које је вршио над њом. У Кикинди је ухапшен и двадесетогодишњи Н.Н. који је од малолетника, уз претњу, украо мобилни телефон. Лесковачка полиција ухапсила је четрдесетогодишњег И.Л. који се бавио стављањем у промет опојних дрога и тридесетпетогодишњег И.М. који се сумњичи да је украо аутомобил марке „мерцедес“. Он се терети и за напад на службено лице у вршењу дужности, пошто је приликом хапшења напао полицијског службеника. У Панчеву је ухапшен тридесетчетворогодишњи Г.М. из Вршца код кога је пронађено 19 семенки марихуане, 50 таблета екстазија, 183 хиљаде динара, 8. 432 евра, 314 америчких долара, 100 канадских долара, 30 швајцарских франака, 100 шведских круна, 15 румунских леа, 10 мобилних телефона и SIM картица. Ухапшен је и двадесетједногодишњи А.Р. који је на подручју Панчева починио више кривичних дела тешке крађе и неовлашћено коришћење

туђег возила. У склопу акције ухапшен је и двадесетогодишњи А.В. који се терети да је починио кривично дело тешка крађа у рибарници „Баракуда“. Полицијски службеници Полицијске управе Пирот ухапсили су тридесетчетворогодишњег Е. Б. који је на подручју овог града и околине континуирано вршио продају мањих количина хероина, а у оквиру исте акције још Ф.Р. (1983) који се сумњичи да је са Д.Ж. (1992), који се већ налази у притвору због раније почињених дела, и још једним НН лицем у протеклих месец дана починио више кривичних дела крађа и тешка крађа, углавном на штету турских држављана. Након што би поломили стакла на аутомобилима оштећених који су одмарали на паркинзима и бензинским пумпама, они су из возила крали торбе са новцем и драгоценостима. Пиротска полиција ухапсила је и тридесетједногодишњег М.Ђ. (1985) из овог места због сумње да је, од почетка септембра, са невенчаном супругом Е.Т. починио пет кривичних

дела тешка крађа, и једно кривично дело крађа, и тако прибавио имовинску корист од пола милиона динара. Претресом стана и других просторија осумњичених полиција је пронашла три ЛЦД монитора, делове рачунара, усисивач, мобилни телефон и златни прстен који су враћени оштећенима. Ухапшен је и М.Д. (1975) по потерници која је расписана због извршених кривичних дела тешка крађа и насиље у породици због чега је осумњичени спроведен у пиротско одељење Кривично поправног завода у Нишу. Полиција у Прокупљу ухапсила је три особе због сумње да су починили кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога. Осумњичени Н. Ј. је током августа ове године набавио, држао и преносио ради даље продаје 600 таблета лека „Flormidal“, који се налази на листи психоактивних супстанци, а Л.М. (1992) и В. И. (1981), као овлашћени радници апотекарске установе „Апотека“ Прокупље, провоосумњиченом помогли тако што су му

других просторија заплењено око 3,5 килограма марихуане и илегална лабораторија за производњу опојне дроге, а суботичка И.Д. (1997), код кога је приликом претреса пронашла три кесе марихуане тежине око 54 килограма. У међународној акцији припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије, у сарадњи са Савезном криминалистичком полицијом Немачке и надлежним немачким и српским тужилаштвима, на територији Србије и Немачке ухапсили су 30 чланова организоване криминалне групе осумњичене за трговину и кријумчарење наркотика. У Београду је ухапшен осумњичени организатор ове криминалане групе Ј.Ј. а у оквиру акције заплењено је 303 килограма кокаина, 106 килограма хашиша, 96 килограма хероина и 96 килограма марихуане, чија се вредност на уличном тржишту процењује на више од 20 милиона евра. Током тринаест месеци дуге истр

ге, у оквиру једног заједничког истражног тима, ухапшено је 30 особа осумњичених да су се бавили организа цијом и прометом наркотика, а за три се још трага, а током акције заплењена је и већа количина новца и оружја. Вођа организоване криминалне групе је Ј.Ј. је познат као вођа навијача једног од фудбалских клубова у Београду ухапшен са још три особе, двадесетчетворогодишњим М.П, тридесетдогодишњим Д.С. и четрдесетогодишњим Ј.В. Поред њих ухапшена су и два курира криминалне групе који су носили два килограма кокаина, пет килограма екстазија и четири килограма амфетамина. Министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић је потврдио да је ова акција одличан пример борбе против прекограничног организованог криминала и сарадње унутар Европе и истакао да ће Србија наставити интензивну сарадњу са Немачком у борби против организованог криминала и корупције. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ставили на располагање по 300 таблета. Смедеревска полиција је ухапсила седам особа осумњичених за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, а Б.Б (1965), због сумње да је починио кривично дело обљуба над тринаестогодишњим дететом. Сумња се и да је у више наврата, од 2013. до 2015. године, имао сексуалне односе са оштећеном у изнајмљеној кући у којој је живео са њеном мајком. Полиција је у овом граду расветлила и два кривична дела у којима су оштећенима нанете тешке телесне повреде. Сумња се да су М.Б.

(1981), В.М. (1979) и М.С. (1979) починили кривично дело, које се третира као тешка телесна повреда у саизвршилаштву, тако што су оштећеном у једном кафићу у Смедеревској Паланци, нанели више удараца затвореним шакама, а потом демолирали кафић. Чачанска полиција ухапсила је З.П. код кога је приликом претреса стана и

85

86

МАГАЗИН 18.9.2016.

87

Корак напред у градњи Кајак центра у Ушћу

МАГАЗИН

18.9.2016.

ЗАВРШЕТАК ДО ЈЕСЕН

88

НИ И НАРЕДНЕ ГОДИНЕ?

- Кајак стаза у Ушћу деценијама је представљала посебан изазов бројним кајакашима са простора целе Југославије, јер је била једна од ретких природних таквог квалитета у региону. – Реконструкција стазе у Ушћу подразумева подизање нивоа Ибра за четири до пет метара како би се обезбедио виши степен енергије и могућност комбинације свих потребних елемената. - Додатни прорачуни треба да потврде да подизање нивоа неће негативно утицати на одвијање железничког саобраћаја. – Подизање нивоа реке ствара услове за градњу мини хидроцентрале, под условом да се за то нађе инвеститор. - Уколико се све буде одвијало по плану, пре свега буду обезбеђена средства за градњу, кајак стаза у Ушћу би могла да буде завршена до почетка јесени наредне године. – Док трају радови неопходно измештање тока реке

89

90

Раде Ковачевић

МАГАЗИН 18.9.2016.

ад је пре месец дана најављена могућност реконструкције кајак стазе Бук Грмчић у Ушћу мало ко је веровао да ће до наредног корака проћи тако мало времена. Иницијатори ове идеје нису седели скрштених руку па су у помоћ позвали бившег другара по веслу, касније селектора југословенске репрезентације у кајаку на дивљим водама и најпосле пројектанта бројних стаза у многим европским земљама Рада Ковачевића. Основни циљ заједничког састанка са градским челницима почетком минуле недеље требало је да потврди спремност локалне самоуправе да стане иза идеје о реконструкцији стазе и прихвати обавезу да буде носилац пројекта и свих активности које воде ка добијању грађевинске дозволе. Реализацију идеје о реконструкцији стазе подржава и Кајакашки савез Србије са жељом да се овај вид спорта развија подједнако као и кајак на мирним водама. Најављени редослед потеза укључује израду пројектне документације као првог корака ка обезбеђењу средстава из различитих фондова. Кајак стаза је само део ширег пројекта Кајак центра Грмчић који чини више различитих сегмената чију градњу треба очекивати у фазама. Крај радног дела састанка био је повод за потврду интензивирања разговора око градње Кајак центра у Ушћу. Чини се да је највећи оптимиста директор Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем Александар Несторовић уверен да нови спортски објекат представља развојну шансу не само за спорт него и туризам у долини Ибра. Раде Ковачевић добро познаје стазу у Ушћу на којој је као такмичар два пута освајао шампионат Југославије у слалому. На генерације рашчанских кајакаша, а њима припада и Ковачевић, одлучујуће је деловао професора књижевности Бата Ђорђевић који их је посебно мотивисао да се баве овим спортом. Ковачевића је после гимназије пут водио ка Загребу где је отпочео студије културне технике као посебне врсте грађевинарства засноване на хидротехници. Термин кул-

К

турна техника није превише близак овим просторима, али је довољно присутан на просторима Аустрије, Швајцарске и Немачке, а односи се на култивисање простора око водотокова. Пуних десет година боравка у Загребу прилика је за учешће на бројним такмичењима у оквиру Кајак клуба Славија, а прелазак у Словенију и повод да се опроба као тренер. Кајак стаза у Ушћу деценијама је представљала посебан изазов бројним кајакашима са простора целе Југославије, јер је била једна од ретких природних таквог квалитета у региону. Кад је 1988. године Југославији поверена организација светског првенства у кајаку на дивљим водама словеначко руководство је прихватило Ковачевићев предлог да за ту прилику буде изграђена потпуно нова стаза. Председник Организационог одбора првенства био је председник Словеније Милан Кучан који је максимално подржавао Ковачевићеве напоре да се обезбеде услови за постизање врхунских резултата. Као и много пута раније подршка је пружана све до момента када треба обезбедити финансијска средства за градњу, а те године је Раде Ковачевић, уз довољно убедљив став председника Словеније прихватио улоге инвеститора што је било довољан услов да стаза буде изграђена на начин како је замислио.

- Практично ми је дао одрешене руке и то је било перфектно. Све је морало да буде онако како сам замислио а екипа је, током пројектовања и извођења, радила строго по упутствима које сам давао. Прва таква стаза је већ била изграђена у Аугзбургу у Аустрији, па сам добро познавао све елементе и само моделирао по мојим комбинацијама, а кад смо направили математички модел дошли смо до критичне тачке када нисмо знали где смо. Све је прошло у реду, али до коначног обрачуна никад није дошло, јер је одмах после светског првенства дошло до распада Југославије. То није једини пројекат у који сам улагао, а нисам довео до краја , па ме је распад Југославије коштао много – каже Ковачевић који је до светког првенства био

селектор репрезентације Југославије. Велике обавезе члана Слалом комитета Међународне кајакашке федерације су га, све до Олимпијских игара у Шпанији, одвојиле од националног тима, а период после Олимпијаде био повод да се потпуно посвети конструисању стаза за врхунска такмичења. Поред рада у Аустрији, и кајак стазе коју тренутно развија у Горици, Ковачевић је пре неколико година био ангажован на побољшању перформанси стазе у Ушћу. У то време су до ње већ допремљени огромни гранитни блокови, ангажоване су и инжињеријске јединице Војске Србије са тешком механизацијом, па се само чекао савет стручњака да одреди њихов распоред. Иако за овакву врсту посла на располагању није било превише времена показало се да локација представља потенцијал који пружа изузетне могућности за градњу стазе високих перформанси што је и био један од повода да се укључи у конструкцију овог сегмента будућег Кајак центра. Највећи проблем постојеће стазе је висинска разлика између старта и циља због чега се намеће потреба да се ниво реке на почетку подигне за четири до пет метара како би се обезбедио виши степен енергије и могућност комбинације свих потребних елемената. То је и један од кључних елемената за добијање грађевиснке дозв оле, а додатни прорачуни треба да потврде да подизање нивоа неће негативно утицати на одвијање железни чког саобраћаја. Сагласност би требало да потврде Министарство саобраћаја и Јавно предузеће „Србијаводе“, а подизање нивоа је повод за размишљање о градњи мини хидроцентрале под условом да се за то нађе инвеститор. Поуздано се зна да подизање нивоа реке неће угрозити одвијање друмског саобраћаја, а уверење да о железничкој инфраструктури нема довољно података јер је грађена по другим правилима, води ка ставу да безбедност тек треба доказивати. Недоумице су везане и за дужину стазе првенствено из разлога да у што већој мери буде обезбеђена прегледност током такмичења. Иако је једна

91

18.9.2016.

МАГАЗИН

92

варијанта подразумевала дужину од 320 метара закључено је да би и 250 било довољно из више разлога. Краћа стаза је јефтинија, али и атрактивнија јер обезбеђује веће брзине и бољу прегледност на целој дужини од старта до циља. Иако су међу градитељима присутни различити ставови који се везују за избор материјала Ковачевић је заговорник коришћења природних са додатком бетона који би требало да допринесе већој сигурности. У градњи кајак стаза све је присутније коришћење пластичних елемената који се ушрафе у бетон и по потреби померају док се не пронађе најбоља комбинација чиме се постиже међу кајакашима познат дум-дум ефекат који се базира на снази а не познавању воде. Иако су такве стазе Французи градили за потребе Олимпијских игара у Грчкој и Бразилу међу кајакашима је све присутније уверење да немају чари као

природне. Све присутније уверење о потреби градње Кајак центра отвара могућност за ангажовање посебних екипа пројектаната за одређене сегменте, али и градњу у фазама. Уз то свакоме ко у њега дође отварају се могућности за коришћење и других капацитета, а шта ће све бити у понуди остаје да се види након што се утврде могућности инвеститора. Повод за градњу бројних других капацитета поред стазе заснивају се на ставу да се она користи за такмичења свега неколико пута у току године, за она значајнија још ређе, а настојање да се уложена средства оправдају огледа се у потреби да Кајак центар живи током целе године. Иако се постојећи идејни пројекат, у који су поред торња за такмичења укључени и други садржаји, чини довољно добрим даљи ток реализације читавог пројекта требало би да потврди који су то садржаји којим га треба обогатити.

Основа за почетак пројектовања планираног да се одвија у две фазе је нови геодетски снимак терена. Прва фаза укључује добијање грађевинске дозволе, а поступак би могао да буде завршен до фебруара наредне године. Уколико се све буде одвијало по плану, пре свега буду обезбеђена средства за градњу, стаза би могла да буде завршена до почетка јесени наредне године. Рад са гранитним блоковима величине између два и три кубика подразумева ангажовања предузећа са довољно искуства у овој области, а чини се да би најзамашнији део посла требало да буде измештање тока реке док сви радови на постављању ових блокова не буду завршени. Захтев да се учвршћивање бетоном изводи на суво, и потреба да везивање траје минимално месец дана, пред изабраног извођача радова ставља нове изазове, а искуства из претходних периода упућују на уверење да би укључивање ин-

жињеријских јединица Војске Србије са тешком механизацијом било од непроцењивог значаја. Значајнијим од свега сматра се способност државе да препозна важност градње једног објекта и уложи значајна средства како би цела Ибарска долина оживела. Уверење да ће Србија, пре или касније, постати чланица Европске уније, а да ће до тада морати да реши све несугласице са Косовом, води ка ставу да ће Ибарска долина добити посебан значај због чега треба размишљати о знатно бољем коришћењу историјских и археолошких потенцијала. Приближавање Европској унији повод је и за закључак да њено присуство на овим просторима неминовно ствара могућност приступа значајним финансијским средствима што је још један од мотива да се у реализацију значајног спортског објекта уђе са више оптимизма. Иако Кајакашки савез Србије нема

средства за градњу овако значајног спортског објекта, локална самоуправа још мање, очекује се да их обезбеди Министарство омладине и спорта тим пре што сличних стаза нема у ширем региону. Повод је и уверење о улози Савеза који треба да развија кајак на дивљим водама који је у односу на онај на мирним у последње време стагнирао, али и чињеница да би требало размишљати о равномерном регионалном развоју од кога ушћански крај до сада није имао користи. Жеља иницијатора идеје о градњи Кајак центра иде у смеру кандидовања за неко од значајнијих такмичења, пре свега европског ранга, што би било повод за улагање значајнијих средстава у градњу новог спортског објекта. Иако се стазе за европска и светска аткмичења не разликују много ова друга захтевају много јачу пратећу инфраструктуру, што је повод за закључак да се треба усредсредити на европско

првенство у кајаку на дивљим водама. Први кораци су направљени, а колико ће их бити потребно остаје да се види. Искуства градње у Аустрији потврђују да је до грађевинске дозволе потребно две године, а за градњу нове стазе још једна. Оно што се чуло након састанка у Краљеву потврђује много већи оптимизам који нема посебно јаку подлогу кад се зна да градња готово свих објеката, било које врсте, по правилу касни. Охрабрујуће делује податак да је подршку реализацији пројекта дао градоначелник Краљева др Предраг Терзић који последњи састанак сматра другим кораком у реализацији добре идеје. Колико још корака води до циља у овом тренутку још нико не зна. Једино сигурним сматра се уверење да ће техничке екипе много пре наћи заједнички језик него они који треба да обезбеде паре за пројектовање и извођење радова у оквиру Кајак центра. Т. Радовановић

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 18. И 124. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

18.9.2016.

18. септембар

94

1502. — Шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо стигао је у Костарику на свом четвртом и последњем путовању у Нови свет.

1739. — Потписивањем Београдског мира окончан је рат између Аустрије и Турске, започет 1736. Аустрија је потиснута са Балкана, а Турска се вратила на Дунав и Саву. Србија је поново постала део Отоманског царства, а Аустрија је била присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и делове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718.

1759. — Французи су после војног пораза морали да препусте Енглезима провинцију Квебек у Канади, а у последњој бици су погинула оба команданта - енглески Џејмс Вулф и француски Луј Монкалм.

1810. — У Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О'Хигинса, касније председника Чилеа (1817—1823).

1822. — Француски египтолог Жан Франсоа Шамполион дешифровао је египатско писмо, (хијероглифе).

1851. — Изашао је први број америчког дневника „Њујорк тајмс“, који је основао Хенри Џервис Рејмонд.

1931. — Јапан је почео напад на североисточну Кину, Манџурију, а 3. марта 1932. прогласио је независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџуко).

1934. — СССР је приступио Лиги народа.

1944. — Након тешких борби, америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа Патона заузеле су у Другом светском рату луку Брест, значајно војно поморско упориште у северозападној Француској.

Први пролетерски корпус НОВЈ ослободио Ваљево.

1947. — Основана је ЦИА.

1973. — Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство обе немачке државе - Источну и Западну Немачку; у чланство УН примљени су и Бахами.

1982. — У масакру који је, уз подршку израелске војске, починила либанска хришћанска милиција у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту, убијено је најмање 800 људи. То је била одмазда за атентат извршен четири дана раније, у којем је убијен председник Либана Бешир Џемајел.

1988. — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила владу председника Бурме Маунга Маунга.

1989. — Након 22 године прекида, Израел и Мађарска су обновили дипломатске односе.

1995. — Босна и Херцеговина је примљена у чланство IAEA. 1997. — Исламски терористи су у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет немачких туриста и египатског возача.

2001. — Окружни суд у Београду саопштио је да је из масовне гробнице у Батајници код Београда ископано најмање 269 тела за која се сумња да су посмртни остаци косовских Албанаца убијених и погинулих за време рата на Косову 1999.

2003. — Босна и Херцеговина је приступила болоњском процесу.

19. септембар 636. — Рашидунски Арапи предвођени Халидом ибн Валидом су заузели Дамаск од Византинаца.

1356. — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца, сина краља Едварда III, у бици код Поатјеа поразила војску француског краља Жана II, чиме је окончана прва фаза Стогодишњег рата.

1370. — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца је зау-

зела и опустошила Лимож.

1796. — Први председник САД Џорџ Вашингтон упутио америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање. За председника изабран 1788.

1814. — У Пожешкој нахији избила Хаџи Проданова буна.

1837. — Код Пожаревца одржани први војни маневри регуларне српске војске, који су трајали 20 дана уз учешће 1.700 војника.

1863. — Почела је битка код Чиканоге у северозапдној Џорџији, која ће се завршити највећим поразом Уније (Севера) на западном фронту Америч-

ког грађанског рата.

1888. — Прво светско такмичење за избор лепотице одржано у белгијској бањи Спа, а прва званично најлепша жена на планети постала 18-годишња креолка из Гваделупе Берта Сукаре.

1900. — У Винемаки у Невади, Буч Касиди и Санденс Кид су извели прву заједничку пљачку Прву националну банку и побегли с 32.640 долара.

1914. — Почела битка на Мачковом камену у Првом светском рату. После четвородневних борби, надмоћнија аустроугарска војска присилила Србе на повлачење.

1918. — Почела је битка код Мегида у Првом светском рату.

1928. — „Пароброд Вили“, први анимирани цртани филм у ком се појавио Мики Маус, приказан у њујоршком биоскопу „Колони театар“.

1939. — Совјетске трупе стигле на мађарску границу и истовремено на северу Европе окупирале Вилњус, који је био под пољском управом.

1941. — Британске трупе ушле у Техеран током Англо-совјетске инвазије Ирана.

1944. — Потписано је Московско примирје између Финске и Совјетског Савеза, чиме је завршен Настављени рат.

1955. — У Аргентини војска оборила са власти председника Хуана Доминга Перона.

1957. — Американци у Невади извршили прве подземне нуклеарне пробе.

1970. — Први Гластонбери фестивал, највећи музички фестивал на отвореном, је одржан на имању Мајкла Ивиса у Гластонберију, Енглеска 1985. — У главном граду Мексика Сијудад Мексику и околини у земљотресу погинуло око 12.000, а повређено око 40.000 људи.

1989. — У експлозији авиона DC-10 француске компаније UTA, на линији Бразавил-Париз, изнад Нигера, за коју је касније оптужена Либија, погинули сви путници и чланови посаде, њих 171.

1991. — Колоне тенкова Југословенске народне армије кренуле из Београда према Хрватској, где су по-

чели сукоби српских наоружаних група и хрватске полиције. Хрватска 25. јуна 1991. прогласила самосталност и издвојила се из СФРЈ.

1991. — У леднику на граници Аустрије и Италије откривен је Еци, најстарија природно сачувана мумија у Европи, из 3300. п. н. е..

1992. — Савет безбедности Уједињених нација искључио Југославију из светске организације, оспоривши јој право да аутоматски наследи СФРЈ. СРЈ поново постала чланица УН 2. новембра 2000, пошто је ДОС преузео власт у Србији.

1994. — Трупе САД искрцале се на Хаити у операцији коју је Вашингтон означио као „поновно успостављање демократије“.

1994. — „Манифест Унабобмера“ Теда Качинског је објављен у Вашингтон посту и Њујорк тајмсу, скоро три месеца након што им је послат.

2000. — У Прагу почело петодневно заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке, током ког се више хиљада демонстраната, противника глобализације, сукобило с полицијом. У сукобима повређена 142 демонстранта и 123 полицајца, а центар Прага је демолиран.

2001. — Исламски свештеници позвали терористичког лидера Осаму бин Ладена да добровољно напусти Авганистан, али му нису одредили рок за излазак из земље. САД запретиле да ће напасти талибане уколико не предају Бин Ладена.

2006. — На Тајланду извршен државни удар у којем је збачен премијер Таксин Шинаватра који је у то време био на заседању Генералне скупштине УН.

20. септембар 480. п. н. е. — У поморској бици код острва Саламина у Егејском мору Грци под командом атинског војсковође Темистокла поразили Персијанце које је предводио краљ Ксеркс I, чиме је осигурана превласт Атине на мору.

1520. — На власт дошао султан Сулејман I Величанствени 1697. — У Рејсвијку код Хага Енгле-

95

18.9.2016.

МАГАЗИН

96

ска, Шпанија, Холандија и Немачко царство потписали мировни уговор с Француском, чиме је окончан рат Велике алијансе. Вештом дипломатијом, Француска успела да задржи готово све освојене територије.

1928. — Велики фашистички савет постао врховно законодавно тело у Италији, уместо дотадашњег Већа посланика.

1945. — Свеиндијски конгрес и његови лидери Махатма Ганди и Пандит Нехру одбацили британски предлог о самоуправи и затражили пуну независност Индије.

1951. — Грчка и Турска постале су чланице НАТО-а.

1960. — Тринаест афричких држава које су стекле независност и бивша британска колонија Кипар примљени у УН.

1970. — Совјетски космички брод „Луна 16“ спустио се на Месец и покупио узорке месечевог тла.

1976. — Шведска Социјалдемократска партија изгубила на парламентарним изборима, први пут после више од 40 година.

1977. — Вијетнам и Џибути примљени у УН као 149. и 150. чланица међународне организације.

1979. — Жан-Бедел Бокаса, владар Централноафричког царства, оборен са власти. Нов шеф државе, бивши председник Дејвид Дако, вратио земљи статус републике. Бокаса 1965. војним ударом срушио Дака, 1976. укинуо републику и прогласио се царем.

1984. — У нападу аутомобилабомбе на амбасаду САД у Бејруту погинуло 16 особа, амерички амбасадор повређен.

1991. — Црногорски парламент у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватио декларацију о заштити природе. Пројекат прве еколошке државе у свету прихваћен 1992. на светском еко-самиту у Бразилу под покровитељством УН.

1999. — Мултинационалне снаге стигле у Источни Тимор и заузеле аеродром у главном граду Дили, пошто су се повукле индонежанске трупе.

2001. — Албански екстремисти почели предају последњих количина

1792. — На првој јавној седници Конвента (револуционарног парламента) укинута је монархија у Францу-

1964. — Малта је постала независна после 164 године британске владавине.

1972. — Председник Филипина Фердинанд Маркос завео је ванредно стање у земљи и ставио у затвор хиљаде противника његовог режима. Маркос је остао на власти до 1986.

1973. — Југославија је прекинула дипломатске односе са Чилеом, десет дана после пуча генерала Аугуста Пиночеа, у којем је убијен председник Салвадор Аљенде.

ској.

1904. — Крунисан Петар I Карађорђевић.

1938. — Влада Чехословачке прихватила је британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Немачкој.

1949. — у Кини је формирана Централна народна влада на челу са Мао Цедунгом, који је 1. октобра прогласио Народну Републику Кину.

1992. — Мексико и Ватикан су успоставили пуне дипломатске односе после прекида од 130 година.

1993. — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе. Побуњени посланици забарикадирали су се у згради парламента, одакле су истерани уз помоћ војске 4. октобра.

1996. — На аеродрому у Боготи, у

оружја НАТО трупама у Македонији. У Парламенту почела дискусија о уставним амандманима којима би албанској мањини била гарантована већа права.

2010. — Фокс телевизија је постала Прва српска телевизија.

21. септембар

авиону председника Колумбије Ернеста Сампера, који је био спреман да полети у САД, после анонимне пријаве, пронађено је око четири килограма хероина. Председник је осумњичен за везе са нарко-мафијом, док је његова влада саопштила да се ради о намештаљци.

1999. — На Тајвану је у земљотресу погинуло више од 2.100 људи, а рањено око 8.700.

2000. — Руска влада је одлучила да замрзне уговор са Ираном о продаји

ристичке организације Ал Каида Бин Ладеном.

ласерске технологије, након што су САД изразиле забринутост због могућности њеног коришћења у изради нуклеарног оружја.

2001. — Јапанско министарство иностраних послова саопштило је да ће свим банкама и финансијским институцијама у Јапану забранити да без дозволе владе обављају трансакције са компанијама и особама које су повезане са Талибанима и вођом теро-

1789. — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника.

1792. — Дан после обарања монархије Француска проглашена републиком и на снагу ступио нов календар, којим је за почетак рачунања нове ере узет јесењи еквинокцијум, 23. септембар 1792.

1862. — Ото фон Бизмарк постао

22. септембар 1499. — Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност.

1735. — Роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону.

пруски канцелар. Под геслом „крв и гвожђе“ ујединио 25 немачких држава у Немачко царство, основано 1871. с Вилхелмом I Хоенцолерном као царем.

1923. — У Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса.

1934. — У експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара.

1940. — Јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину.

1949. — Владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949.

1955. — У Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе.

1974. — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.

1980. — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат-ел-Арабом, чиме је ирачкоирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година.

1985. — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба.

1992. — САД упутиле захтев генералном секретару Уједињених нација за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији.

1993. — У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар.

1993. — Речна баржа је ударила у

97

железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа.

1998. — На планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптужнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова.

2000. — Апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљену њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате.

2012. — Одржан Први конгрес Привредникових стипендиста и српске омладине у Загребу поводом 115. годишњице оснивања Српског привредног друштва Привредник у Загребу

МАГАЗИН

18.9.2016.

23. септембар

98

1840. — Црногорци су на Мљетичку, на Дурмитору, убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач. О том догађају хрватски песник Иван Мажуранић испевао је херојски еп „Смрт Смаил-аге Ченгића“. Црногорце је предводио Петар II Петровић Његош.

1846. — Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун.

1866. — Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила.

1897. — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу.

1914. — У првом ваздушном нападу на Немачку, британско ваздухопловство бомбардовало је у Првом светском рату град Диселдорф.

1932. — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом

Уједињеног Краљевства на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија.

1956. — Велика Британија и Француска препустиле су Савету безбедности УН проблем Суецког канала.

1957. — Грчка је одбацила захтев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска. Балкански савез основан је као одговор на војни притисак земаља источног блока на Југославију.

1973. — Хуан Перон изабран је трећи пут за председника Аргентине. Његова жена Изабела постала је потпредседник.

1987. — У Београду је одржана 8. седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој је дошло до прекретнице у иделогији и политици српских комуниста. У сукобу две фракције победила је тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Милошевић је потом извршио чистке у партији и медијима и обезбедио основ за своју националистичку политику.

1997. — На мировним преговорима у Северној Ирској, протестански унионисти су први пут после 75 година разговарали директно са вођама Шин Фејна, политичког крила Ирске републиканске армије.

1998. — Савет безбедности УН донео је резолуцију 1199 којом се захтева прекид ватре између српских снага безбедности и косовских Албанаца, предузимање мера за спречавање хуманитарне катастрофе и настављење преговора о окончању кризе на Косову и Метохији. Најављене су даље акције и додатне мере уколико резолуција не буде поштована.

2001. — САД су укинуле санкције Индији и Пакистану, уведене 1998, када су те две земље извршиле нуклеарне пробе. Левичарска партија, која потиче из бившег пољског комунистичког ре-

жима, освојила је већину гласова на парламентарним изборима у Пољској.

24. септембар 1706. — Шведска и Саксонија склопиле мир у Алтрантштату којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског.

1852. — Француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 километара од Париза до Трапа.

1863. — У Београду основана Велика школа која је имала Филозофски, Правни и Технички факултет, а настава одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.

1868. — У Суботици основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подручју данашње Србије.

1915. — Француска и Велика Британија у Првом светском рату отвориле Солунски фронт на који су упућене снаге са фронта у Галипољу.

1941. — Владе 15 земаља, међу којима и Влада Краљевине Југославије у избелиштву, потписале на конференцији у Лондону Атлантску повељу. Повељу у осам тачака 14. августа прокламовали председник САД Рузвелт и британски премијер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Тај документ касније послужио као основа Повеље Уједињених нација.

1941. — Партизани у Другом светском рату заузели Ужице, потом седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра 1941, када су га поново заузели Немци.

1960. — У Њупорту поринут „Ентерпрајз“, први амерички носач авиона на атомски погон.

1971. — Велика Британија протерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности.

1986. — Београдски лист „Вечерње новости“ објавио Меморандум Српске

академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској.

1988. — На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер Бен Џонсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секинди. Шест дана касније утврђено да је био под утицајем допинга, резултат поништен, а Џонсону одузета златна медаља.

1990. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђују Василиј Иванчук и Гата Камски.

1990. — Председник Западне Немачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити уједињене.

1993. — Краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбоџа проглашена републиком.

1996. — САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска потписале документ о забрани нуклеарних проба.

1998. — Дан после позива УН југословенској влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и насиље на Косову Савет НАТО одобрио издавање Акта упозорења за ограничену акцију из ваздуха и за „фазне ваздушне операције“ на Косову.

2000. — Победом удружене опозиције на изборима у Србији и Југославији завршена владавина Слободана Милошевића. Не желећи да прихвати пораз, дотада владајућа Социјалистичка партија Србије и њен лидер Милошевић изазвали постизборну кризу која је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије, а нов председник Југославије постао Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат ДОС.

2001. — Председник САД Џорџ Буш наредио америчким финансијским институцијама да замржну рачуне 27 група и појединаца за које се сумња да помажу терористе.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs