MagazIN 245 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 245 * 11. септембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Нове повољности за родитеље Крај летњих активности Вртић појео пола базена Подршка инвестицијама и извозу Сукоб заједничког и приватног интереса Југославија опитни центар Краљево и време тајкунизације

МАГАЗИН

11.9.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 14 22 32 38 46 56

Емоције о политици и образовању Мемоари малога војника Краљевски филмски фестивал На репертоару Биоскопа „Кварт“ Сат и по урнебесне комедије Полиција крије податке Скроман допринос добре воље Времеплов

64 70 76 82 84 90 92 94

МАГАЗИН 11.9.2016.

Јануар 2016.

Пета седница Градског већа

МАГАЗИН

11.9.2016.

НОВЕ ПОВОЉНОС

- У јуну и јулу ове године грађани Краљева пили хигијенски исправну воду. – Сумња у резултате контроле квалитета ваздуха. – Током јула ове године измерене вредности суспендованих честица биле изнад граничних вредности 22. јуна. – Податак промакао и члановима Градског већа. – Из градске касе средства за четврти покушај вантелесне оплодње. – Породиљама по десет хиљада динара до навршетка прве године детета. – Близанцима признат статус прворођеног детета и право на 13 хиљада динара помоћи. – Усвојена одлука о завршном рачуну буџета за прошлу и реализацији током првих шест месеци ове године

Фото: М. Радовановић

СТИ ЗА РОДИТЕЉЕ

интервалима од по два месеца на дневном реду Градског већа нађе се извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије на неколико мерних тачака у ужем центру града. На дневном реду друге септембарске седнице нашли су се извештаји за јун и јул ове године који потврђују да се, на основу извршених анализа и стручних разматрања, може констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у Краљеву у овом периоду била хигијенски исправна. До података се у јуну дошло на основу 151 узорка воде из мреже градског водовода и 12 узорака сирових вода са црпних станица, а извештај руководиоца Одсека за заштиту животне средине и здравствену безбедност воде др Небојше Димитријевића потврдио је потписом и начелник Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље др Драган Негојевић. У истом периоду једном недељно је узоркована вода из реке Ибар за анализу на фенолне материје па је,

МАГАЗИН

11.9.2016.

након што су четири пута анализирани спектро-фотометријском методом, констатовано да вредности за ове материје нису прелазиле МДК вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Исти закључак изведен је и кад је у питању квалитет воде у јулу с том разликом да је током месеца прегледано 147 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 13 узорака сирових вода са црпних станица. Као и сваки пут до сада два извештаја се у потпуности поклапају, сем у броју узорака на којима је вршена анализа. Кад је у питању квалитет ваздуха ситуација је мало сложенија, па је за састављање извештаја о квалитету у јуну било потребно пуних 29 дана, а да извештај стигне у кабинет градоначелника још двадесет. Извештај потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида и азот диоксида у току месеца јуна биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. У истом периоду вредности чађи су биле испод

максимално дозвољених. Измерене вредности суспендованих честица су изнад граничне вредности биле 22. јуна на мерном месту Полицијска станица, а вредедности тешких метала олова, кадмијума, арсена и никла из ових фракција испод граничних вредности. Стручњацима Завода за јавно здравље требало је само десет дана да комплетирају извештај о квалитету воде за пиће у јулу, а више од месец кад је у питању квалитет ваздуха. Подаци о измереним вредностима сумпордиоксида, индекса црног дима, азотдиоксида и суспендованих честица су, ако је веровати извештају, биле истоветне током јуна и јула, а сумњу у резултате чије се вредности само преписују потврђује податак да су средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица у јулу биле изнад граничних вредности на мерном месту Полицијска станица 22. јуна. Ово још једном потврђује да документа од значаја за здравље грађана не читају ни они који их усвајају, што није случај само кад су у питању извештаји Завода

за јавно здравље. Колико чланове Градског већа интересује проблематика о којој одлучују на најбољи начин потврђује куцкање порука на мобилним телефонима. На подугачком дневном реду међу дванаест тачака нашло се и разматрање нацрта одлука о праву на једнократну новчану помоћ за прворођено дете, новчаној помоћи незапосленим породиљама, остваривању права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу, завршном рачуну буџета града за прошлу и извештаја о реализацији Одлуке о буџету града за првих шест месеци ове године. На основу иницијативе грађана, а посредством заштитника њихових права прворођеним се сматра свако дете рођено у првој трудноћи што до сада није био случај па је и у случају близанаца ово право припадало само прво рођеном. Изменом се право на износ од 13 хиљада динара признаје сваком од деце рођене у првој трудноћи чиме је исправљена неправда на коју су годинама уназад указивали родитељи. Градско веће је потврдило

право незапосленим породиљама на месечну помоћ од десет хиљада динара током прве године од рођења детета, а значајном се сматра и одлука о остваривању права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу. Основ је промена законске регулативе којом је држава преузела обавезу да финансира и трећи покушај. Иако је у таквој ситуацији пред локалном самоуправом била могућност да уштеди део средстава одлучено је да се убудуће финансира четврти, а у одређеним случајевима и пети, покушај вантелесне оплодње. Ова могућност пружа се женама млађим од 44 године које нису успеле да дођу до повољног резултата након три покушаја о трошку Републичког завода за здравствену заштиту. Изменама и допунама подлеже Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Градској управи града Краљева, а тема разматрања били су предлози решења о давању сагласности Предшколској установи „Олга Јовичић - Рита“ за постављање громобрана на објекту. На измаку туристичке сезоне донето је ре-

шење о образовању Комисије за спровођење конкурса за доделу подстицајних средстава за развој сеоског туризма и усвојен текст јавног конкурса. Градско веће наставља са разматрањем жалби грађана изјављених на решења и закључке органа донете у првом степену, а овонедељних 58 образложили су председник Радног тела, начелник Одељења за друштвене делатности, начелници одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, инспекцијске послове и пореску администрацију и представник Комисије за избор корисника новчане помоћи. Тако су чланови Градског већа на претходне три седнице обрадили преко 150 жалби грађана. И последња седница Градског већа потврдила је да већниици још нису почели да користе рачунаре које су добили на реверс, па се оправдано поставља питање способности за руковање мада је у биографијама свих при избору наведено да добро баратају овом справом. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.9.2016.

Где смо били, шта смо радили у августу

МАГАЗИН

11.9.2016.

КРАЈ ЛЕТЊИХ

- У оквиру обиласка краљевачких привредника посете „Котленик промету“ и „Технограду“. - Подршка хуманитарној акцији продаје дресова познатих спортиста. - Стотине грађана у разговору са градоначелником Краљева и члановима Градског већа. - Према мишљењу успешних директора и представника неких од највећих компанија и организација стартап пројекат SEEZER тим, који чине млади Краљевчани Никола Вулић, Петар Вилимоновић и Димитрије Јелић, најбољи на првом „SYMORG StartUp day 2016“. - Сусрети са најбољим спортистима и члановима културно-уметничких друштава. - Истекао рок за предлагање добитника октобарских признања. - Краљевачки акцијаши у отклањању последица поплава у Македонији. - Два одбојкашка и један кошаркашки турнир

Фото: М. Радовановић

АКТИВНОСТИ

рви дан августа обележен је скромном свечаношћу којом је, пуштањем у саобраћај два сата иза поднева, озваничен крај радова на реконструкцији Улице октобарских жртава. Свечаном чину на раскрсници са Југ Богдановом улицом присуствовао је и градоначелник Краљева др Предраг Терзић са сарадницима. Само два дана касније први човек Краљева је у сали 2 Градске управе примио председника кајакашког савеза Србије Мирка Нишовића и са њим разговарао о могућности уређења кајакашке стазе Бук Грмчић у Ушћу како би могла да се користи у дужем делу године за припрему такмичара из различитих земаља пре одласка на значајна светска такмичења, али и да буде место одржавања једног од њих. Састанку су присуствовали вршилац дужности Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Александар Несторовић, председник Кајакашког клуба „Ибар“ Горан Јовановић и председник Кајакашког клуба „Студеница“ из Ушћа Родољуб Павловић. Градоначелник Краљева др Пред-

МАГАЗИН

11.9.2016.

раг Терзић је у име града подржао хуманитарну акцију аукцијске продаје дресова славних спортиста у циљу прикупљања средстава за куповину степенишне платформе до стана бившег кошаркаша Данила Јованова који је после тешке саобраћајне незгоде остао везан за инвалидска колица. Подршка акцији била је повод за посету породици Јованов у њиховом стану у Главашевој улици четвртог дана августа. Поред свакодневног пријема грађана у свом кабинету градоначелник Краљева др Предраг Терзић, са заменицом Марицом Мијајловић и члановима Градског већа, примио је у суботу 6. августа стотинак оних који у редовном поступку нису били у ситуацији да се пожале на проблеме које имају. Како је велики број грађана подносио захтев за пријем код градоначелника и пре ступања на функцију новог, а да би проблеми били решавани, свима који су се до суботе 6. августа обратили кабинету градоначелника са молбом за пријем омогућен је разговор са њим и члановима Градског већа у складу са

ресорима за које су задужени. Из Кабинета градоначелника стиже потврда информације да ће градски челници наставити свакодневно да разговарају са грађанима у настојању да им помогну у решавању проблема са којима се сусрећу, а у случају да то не буду могли у тим терминима биће одређени и посебни дани за то. У среду, 10. августа 2016. године градоначелник је примио чланове SEEZER тима, који чине млади Краљевчани Никола Вулић, Петар Вилимоновић и Димитрије Јелић. SEEZER је српски StartUp пројекат који је на првом „SYMORG StartUp day 2016“ на Златибору, према мишљењу успешних директора и представника неких од највећих компанија и организација као што су Eurobank Србије, SBB, Телеком Србије, StartLabs Ventures, Coca-Cola Hellenic, ICT Hub, Nordeus, AmCham, проглашен за најбољи намењен светском тржишту из области инфромационих технологија. Чланови тима су као награду добили приступ и двонедељни боравак у највећем европском развојном центру у Берлину „Rainmaking

11.9.2016.

МАГАЗИН

LoJ“. Само два дана касније пред градоначелником су се обрели чланови Српског културног центра „Стефан Немања“, некадашњег Културно-уметничког друштва „Железничар“, предвођени уметничким руководиоцем Драгољубом Милосављевићем. Све време рада и постојања, посебно последњих неколико година, Центар је добитник највећих међународних и републичких признања, а дечји ансамбл добитник Златне плакете на последњем републичком такмичењу. Културно-уметничко друштво „Железничар“ je основано 1946. године, а 2012. због нагомиланих финансијских проблема престало да ради и пререгистровано у Српски културни центар „Стефан Немања“. На одбојкашким теренима на Женеви у петак, 12. августа почео је једанаести турнир у одбојци на песку „Женева 2016“ и други по реду футволеј турнир. Традиционални турнир који је доделом награда завршен 14. августа свечано је отворио градоначелник Краљева. У оквиру обиласка привредника

града Краљева градоначелник је у среду 17. августа посетио предузеће „Котленик промет“ и са власником Миломиром Тошовићем, и његовим сарадницима, прво обишао фарму свиња овог предузећа у Обрви, а затим погон за производњу меса и производа од меса у Горњим Лађевцима. Већ следећег дана је у згради Градске управе примио председника Спортског борилачког клуба „Деспот Јован Оливер“ Зорана Чингелића и најуспешнијег такмичара, првог освајача свих државних првенстава и златних одличја, ученика петог разреда основне школе Уроша Чингелића. На основу Одлуке о признањима и награди града Краљева, Комисија за награде и признања Скупштине града је упутила позив предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима и грађанима да до 9. септембра поднесу образложене предлоге за доделу признања и награде града Краљева за ову годину. Признања и награда града Краљева су Диплома заслужног грађанина града Краљева, Диплома заслужне органи-

зације града Краљева и Октобарска награда града Краљева. Првог дана последње недеље у месецу градоначелник је примио чланове Културно-уметничког друштва „Краљевачка ризница“ који су се вратили са скоро једномесечне турнеје по аустралијским градовима Сиднеј, Мелбурн, Канбера и другим. Ово културно-уметничко друштво је на највећем Фестивалу српског фолклора у Аустралији, који је организовао српски клуб „Bonnyrigg“, било једини представник из Србије. Краљево је било домаћин још једног, трећег по реду овог лета, турнира у одбојци на песку у оквиру Националног првенства Србије за играче и играчице до 18 година. Организатор је био Међуокружни одбојкашки савез Рашко-Расинског округа, уз суорганизацију града Краљева, а турнир је одржан на пешчаним теренима поред Ибра у непосредној близини градског базена. Додели пехара и медаља у недељу 21. августа присуствовао је члан Градског већа Владимир Лазаревић који је, заједно са организаторима, најбољима

уручио награде. Градоначелник је у уторак, 23. августа обишао предузеће „Техноград инжењеринг“, а са оснивачем и власником Милуном Јовановићем, најпре производни погон у Ратини, а затим и део предузећа на Берановцу и Хотел „Техноград“. Поводом хуманитарне акције коју је Канцеларија за младе, уз подршку града Краљева, организовала наредног викенда 23. августа је одржана конференција за новинаре као најава кошаркашког турнира под називом „Заједно за WABA лигу“. Циљ акције је да се помогне Женском кошаркашком клубу „Краљево“ да на најбољи начин представља свој град у наредној сезони у Првој лиги. Конференцији су присуствовали градоначелник Краљева др Предраг Терзић, координатор Канцеларије за младе Никола Радевић, председник ЖКК „Краљево“ Бранислав Варевац, тренер и играчице овог клуба. Председник Скупштине града Краљева Ненад Марковић је истог дана примио чланове Удружења грађана „Омладинска радна акција Краљево“

који су, након поплаве која је недавно погодила Македонију, помагали поплављеном становништву Скопља, а градоначелник следећег дана краљевачке прдставнике у актуелном сазиву Народне скупштине Републике Србије. Конститутивна седница Савета за безбедност града Краљева, којим председава градоначелник др Предраг Терзић, одржана је у петак, 26. августа, истог дана кад је и председник Скупштине града Ненад Марковић, са најближим сарадницима и шефовима одборничких група, одржао конференцију за новинаре поводом новог пословника о раду локалног парламента. Субота 27. августа је дан кад је градоначелник примио младу суграђанку Невену Јовановић, која је са женском кошаркашком репрезентацијом Србије освојила бронзану медаљу на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. Након пријема градоначелник је са Невеном, у фискултурној сали Основне школе „Јово Курсула“, отворио хуманитарни турнир под називом „Заједно за WABA лигу”, који организује Канцеларија за младе, уз подршку града Краљева, у циљу помоћи кошар-

кашицама ЖКК Краљево да наставе такмичење у домаћем и међународном такмичењу. Претпоследњег дана у месецу градоначелник је примио чланове Фолклорног ансамбла „Карановац“ који постоји од септембра 2010. године, а броји више од 400 чланова. Од настанка је наступао по Србији, градовима бивших југословенских република и Европе. Рад овог ансамбла, који у саставу има народни оркестар и школу хармонике, одвија се кроз фолклорне секције – почев од најмлађих, преко припремних, првог и дечјег извођачког ансамбла, до рекреативних секција ветерана. Последњи дан у месецу био је повод да градоначелник посети Дом ученика средњих школа Краљево и присуствује пријему ученика који су стекли право за боравак у овој установи у току школске 2016/17. године. Приликом посете градоначелник је разговарао са директором Дома ученика Драгутином Карановићем о почетку друге фазе радова на спортској хали која се гради покрај Дома. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.9.2016.

Одјеци пете седнице Скупштине града

МАГАЗИН

11.9.2016.

ВРТИЋ ПОЈЕО ПОЛА БАЗЕНА

- Једна одлука донета нечијом самовољом коштаће грађане Краљева нешто више од 40 милиона динара, што је више од половине кредита за радове на градњи затвореног базена. - Док градоначелник тврди да је погрешну одлуку донео неко у вртићу има наговештаја да је потврдила и Скупштина града, или бар Градско веће, што сведочи о бахатости већине којој нису препрека ни важећи закони. - Опозиција очекује од градоначелника да из Градског већа уклони оне који су граду направили милионску штету. – Састав Градског већа резултат коалиционог споразума. - Нова енергија, идеје и размишљање претворили скупштину у место са више достојанства. – Председник Скупштине града сам себи упутио две опомене

Фото: М. Радовановић

ако је последња седница Скупштине града у односу на бројне раније имала прилично миран ток отворила је бројна питања од којих одборници опозиционих странака у први план стављају одустајање од дела кредита који је узело Јавно енергетско предузеће „Топлана“ како би се побољшао квалитет услуга грејања. Надзорни одбор овог предузећа је пре скоро две године, 15. октобра 2014, констатовао да се због тешке економске ситуације и драстичног погоршања положаја предузећа, што доводи у сумњу могућност отплате кредита, одустане од повлачења дела средстава зајма намењених Програму „Рехабилитација система даљинског грејања у Србији – 4. фаза“ и коришћење средстава КфВ намењених Програму. Како је утрошена скоро 756 хиљада евра донета је одлука о одустајању од неповучених средстава зајма у износу од око 740 хиљада евра. Одустајањем од повлачења средстава „Топлана“ одустаје и од планираних радова конверзије на

МАГАЗИН

11.9.2016.

гас и повезивања на гасоводну мрежу котларнице „Зелена гора“, реконструкције димњака за котларницу „Централна Топлана“, реконструкције котларнице „Хигијенски завод“ и реконструкције гасне мернорегулационе станице „Централна Топлана“. У случају котларнице „Зелена гора“ повод је податак да се налази на земљишту које није у власништву „Топлане“, па нема могућности решавања имовинско правних односа. Приликом недавног избора директора „Топлане“ потврђено је да је предложени кандидат за ово место Драган Арсенијевић најбољи, да је радио добро, а да предузеће послује са добитком. Само пар дана после тога неко је ископао одлуку Надзорног одбора којом се потврђује супротно, па су опозициони одборници затражили објашњење и потврду једног од два потпуно супростављена става. Помоћник директора Јован Нешовић је на седници Скупштине поновио како је „Топлана“ прошле године по-

словала позитивно, а да се тај тренд очекује и у овој години што у потпуности демантује ставове на основу којих је Надзорни одбор донео одлуку о одустајању од преосталог дела кредита. Додатну забуну уноси податак да је ово предузеће и у прошлој години користило субвенције из градског буџета што пред одборнике доноси дилему зашто ако предузеће послује толико добро, поготово што се при узимању кредита тврдило да се одобрава под веома повољним условима. Опозиционе одборнике је интересовало и зашто је узет кредит ако нису били решени имовинско правни односи и зашто се одустајањем средства преусмеравају у неку другу топлану ако су потребна краљевачкој која, како се тврди, послује позитивно. - Директор није реаговао и више га је бранио помоћник, али ако имамо у виду да оба долазе из исте странке, није ни чудо што се тако бране. Судбина их је раздвојила јер је директор прешао у Српску напредну странку, а

Иван Матовић

11.9.2016.

МАГАЗИН

Нешовић ушао у парламент као представник мањине. Он је директору био председник странке, па га је овај запослио у „Топлани“, све је лепо скоцкано и они никога не дирају. Један од мојих предлога је био да се прво уради идентификација стања у „Топлани“, да се види да ли је предузећу стварно потребно толико помоћника, саветника и партијских послушника и да ли се у „Топлани“ може уштедети на њима. Да ли су „Топлани“ потребни Весна Вукајловић, па Бранко Капларевић, па Јован Нешовић и тако даље који тамо примају плате, а неки од њих и не долазе на посао. Можда има простора да се направи реорганизација и побољша стање – каже шеф Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Иван Матовић. Заговорници идеје о добром пословању „Топлане“ и одустајања од дела кредита нису били спремни да одговоре на питање одборника По-

крета Двери и Староседеоци Краљева и околине да ли ће због овога град као оснивач јавног предузећа бити у обавези да банци плаћа одговарајуће пенале. Ћутање се одувек сматрало законом одобравања а колико ће, поред свега што ових дана због несавесног пословања појединаца и служби градске администрације, морати да плате грађани Краљева тек ће да се види. Одборници владајуће већине нису били спремни да одговоре ни на бројна друга питања свесни чињенице да имају довољну већину у локалном парламенту која им омогућава да изгласају све што им се понуди из врхова партије, ма колико то било против интереса грађана. Да је тако било од увођења вишестраначја потврђују све чешће правоснажне одлуке које у последње време доносе судови, по којима град мора да исплати милионске одштете због бахатог понашања

представника власти у претходном периоду. У опозиционим редовима влада уверење да већина гласа по наређењу занемарујући најчешће и гледишта меродавних институција. Једна одлука донета нечијом самовољом коштаће грађане Краљева нешто више од 40 милиона динара, што је више од половине кредита за радове на градњи затвореног базена, колико би буџетом за наредну годину требало да буде планирано за исплату неоснованог повећања цена корисницима услуга Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Ова установа се недавно обратила Одељењу за друштвене делатности Градске управе са захтевом да изнађе решење начина и динамике измиривања обавеза према корисницима услуга целодневног боравка којима је зарачунато веће учешће у односу на оно прописано Законом о предшколском васпитању и образовању. Закон предвиђа да након

формирања економске цене за смештај детета родитељи плаћају једну петину, а остатак пада на терет локалне самоуправе. У краљевачкој установи су се повели за примерима других градова у којима су још 2011. године повећане цене, а родитељи имају право на повратак средстава из само три последње године. До покретања нечије одговорности треба да се утврди чињенично стање и док градоначелник тврди да је погрешну одлуку донео неко у вртићу има наговештаја да је потврдила и Скупштина града, или бар Градско веће, што потврђује став о бахатости већине којој нису препрека ни важећи закони. - Ми смо поставили одборничко питање због чега је то тако урађено, јер ће град морати да плати штету коју је неко нанео намерно или случајно, али се поставља питање одговорности ко је погрешио и усвојио нешто неза-

конито. То су одлуке због којих би неко морао да одговара без обзира у ком је периоду власти било. У то време је на власти у Краљеву био СПС, баш као што је и данас кад су у власти малтене исти кадрови. На власти је био Г17 плус, и директорка вртића је била из те странке, а сви сада седе са СНС. Постоје и службе у вртићу које су заказале, јер је неко требало то да види и каже да то није у реду. То није једини случај, па је др Љубиша Јовашевић добио пресуду којом се правоснажно потврђује да је нелегално смењен, да је и то урађено ван закона и опет ће град морати да плати штету људима који су смењени на овај начин. По мени не само да треба платиту штету, него би и они који су нелегално владали требало да врате новац. Ту се опет ради о истим људима, а помињу се Социјалистичка партија Србије са Милуном Јовановићем, затим Миломир Шљивић који је у

Градском већу више година – каже Матовић. Опозиција очекује од градоначелника да повуче прави потез и из Градског већа уклони оне који су граду направили милионску штету без обзира што сам није учествовао у томе. Њему се замера што је дозволио да такви седе у Градском већу и стварају оправдан страх од ризика да се нешто слично понови. У време кад је градска каса готово празна, а социјална ситуација највећег броја становника поражавајућа, најмање што може да се догоди је бар покретање одговорности. Ако се узме у обзир да на суму коју потражује 2.870 корисника треба додати камате и судске трошкове онда се захтев за покретање одговорности чини још оправданијим. У целу причу су се, нудећи услуге родитељима, умешали и адвокати из других градова, који су случај проценили сигурним, а

11.9.2016.

МАГАЗИН

чињеница да су прихватили да раде за одређени проценат довољно јасно указује да су сигурни у позитиван исход. Ситуација је тренутно толико недефинисана да се ствара утисак о врзином колу из кога није лако изаћи. Како пара за овакве сврхе нема цех ће поново платити они који су најмање криви јер никада до сада, а неће ни сада, то нису учинили градски функционери и они који су донели одлуку у супротности са законом. Иако се на функцији налази тек нешто мало више од два месеца градоначелник Краљева је суочен са велим проблемима које је наследио од својих претходника. Више од тога брине податак да би могао да исплива и по који нов. - Градоначелник је окружен истим људима као и раније и сем њега се није променило ништа у Градском већу које није он изабрао него му је наметнуто као резултат коалиционог споразума. Поставља се питање колико ће моћи било шта да уради са људима који су ту седели више од 20 година и

имају своје навике, везе и мреже, па нисам сигуран да ће као појединац моћи било шта да промени. Ми смо са Локалним фронтом у парламент унели нову енергију, нове идеје и размишљање и претворили скупштину у место са мало више достојанства. Променили смо опхођење на говорници и за пет скупштинских заседања могло је да се примети да све изгледа мало пристојније. Са друге стране са бројем одборника које имамо сигурно не можемо нешто битно да променимо, јер владајућа коалиција има огромну већину, али смо ту да урадимо оно што смо обећали бирачима, да у сваком моменту укажемо и упозоримо на све врсте злоупотреба, да кажемо шта се дешава, шта није добро и да се коначно чује глас Краљевчана. Трудимо се да останемо исти и да не личимо на оне који су тамо били, да останемо отворени за грађане, да преко нас могу да поставе питања и учествују у раду иако не седе тамо – каже Матовић. Од конституисања последњег са-

зива локалног парламента опозициони блок се показао довољно чврст чему је допринела сарадња три одборничке групе, Двери, Староседелаца Краљева и околине и Локалног фронта, а првих пет седница показују да и председник Скупштине града коректно обавља функцију на којој се налази. Колико се његово понашање разликује од претходника на најбољи начин доказују две опомене које је на последњем заседању упутио сам себи. Повод је потреба да се обрати одборницима са скупштинске говорнице због које је напустио место председавајућег што је било повод за примедбу опозиције да, у недостатку заменика, нема кога да му ограничи излагање. Уверење да одборничка структура владајуће већине није довољно јака да равноправно учествује у расправи са представницима опозиције утицало је на председавајућег да чак два пута учини исту грешку и оба пута заслужи опомену. Скоро три месеца председник Скупштине града нема заменика, а гра-

мора да се нада да би у једном периоду могла да се нађе у опозицији, а најбољи пример је Демократска која је до пре неколико година била окосница владајуће коалиције, а на последњим изборима једва прешла цензус и то после поновљеног гласања на једном бирачком месту. Иван Матовић тешко може да прихвати чињеницу да се из владајуће већине у Скупштини града издвојило неколико одборничких група, поготову она Српског покрета обнове са само једним чланом ове странке. - Са правне стране то је могуће, изводљиво је и није кршење закона, али је у најмању руку смешно да у скупштину уђе странка која по коалиционом споразуму има једног одборника, иако реално сама не би имала гласача ни за тог једног, а да на основу тога права формира одборничку групу тако што позајми четири одборника из Српске напредне странке. Тако шеф одборничке групе добија право да више говори, а прима и седам хиљада динара више месечно. Три хиљаде ди-

нара више прима његов заменик, имају право и на техничког секретара који кошта 11,5 хиљада и трошкове за техничко одржавање. Осим тога Миломир Шљивић је стално запослен у Градском већу, иако сви знамо да је предузетник и да је у Градском већу задужен за приватне предузетнике. Сместио је и кћерку у Градску изборну комисију, а зна се да чланови у време избора зараде и до 300 хиљада динара, и све то од једне непостојеће странке. Са друге стране директно је одговоран за пресуду коју је пре неки дан добио др Јовашевић. Он је носио грб града у болницу, заседали су у болници, доводили полицију, избацивали и хапсили, па је директно одговоран за све што ће због тога овај град морати да плати. Српски покрет обнове је, по мени, непостојећа странка и сигурно не би могла да пређе цензус, а и даље седи у градском локалу иако на то нема право. У истој згради је и Нова Србија, у другој радикали, и све ће то у једном моменту доћи на ред за одборничко питање – каже Матовић.

Т. Радовановић

доначелник помоћнике, што се у редовима опозиције сматра резултатом политичке трговине јер чланице владајуће коалиције нису успеле да се договоре око поделе колача власти. Посебно алармантним сматра се уверење да то и јесте смисао њиховог бављења политиком. Помака на боље ипак има, а први су видљиви и у, за раније прилике доста неуобичајеном, заједничком обраћању јавности поводом нацрта новог Пословника о раду Скупштине града. Градонечелнику су упућене похвале због одлуке да се из градског буџета финансира куповина 200 противградних ракета, али и критике што је члановима Градског већа купио рачунаре које не користе уз опаску да је при избору тима, ако га је уопште он и бирао, морао да размишља да ли су они способни за то ма колико у биографијама тврдили да добро владају радом на рачунарима. Сагласност свих шефова одборничких група око новог Пословника о раду заснива се на ставу да свака странка

МАГАЗИН 11.9.2016.

Експозе председника Владе Србије (5)

МАГАЗИН

11.9.2016.

ПОДРШКА ИНВЕСТИЦИЈАМА И ИЗВОЗУ

- У протеклих 20 година у Србији је угашено 98 одсто индустријских центара у којима је радило око милион радника, чиме је данашња српска индустрија сведена на ниво с почетка седамдесетих година када је просечна старост машинског парка била између 20 и 35 година. - У периоду од 2014. до 2016. потписано је 36 уговора с инвеститорима, чија укупна вредност инвестиција је 542.486.976 евра с обавезом запошљавања 18.523 радника. - Мање од половине предузећа која извезу производ на одређено тржиште успе на том тржишту да преживи прву годину, a свако четврто успе да преживи три године. - За потребе нових инвестиција, у наредном периоду планирано је усвајање Стратегије развоја слободних зона Републике Србије за период 2017–2022, реализација започетих инвестиција у слободним зонама Београд, Нови Сад, Смедерево, Свилајнац, Врање и Шабац

Александар Вучић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.9.2016.

табилност, економска, регионална и политичка су услов за нове инвестиције. Без стабилности не би било страних инвестиција. Без стабилности се чак и домаћи инвеститори одлучују да новац улажу негде другде. У протеклих 27 месеци присуствовао сам отварању 38 нових фабрика или погона у Србији. То је више од једне фабрике месечно. То значи, на десетине хиљада радних места. А, та радна места повлаче још других радних места у економском ланцу. Све то захваљујући стабилности. Резултати у области подстицања инвестиција у периоду за нама говоре о поверењу инвеститора у Владу Србије. У периоду од 2014. до 2016. потписано је 36 уговора с инвеститорима, чија укупна вредност инвестиција је 542.486.976 евра с обавезом запошљавања 18.523 радника. Поменућу само нека од познатих имена светске индустрије, компанија која су се одлучиле да инвестирају у Србију – Con`nental, Tigar Tyreс, NCR, Johnсon Electric, Leoni, Pkc, Delphi, Lear, Hutchinсon, Magna. У овом тренутку Развојна агенција Србије преговара са 48 потенцијалних инвеститора који планирају да инвестирају милијарду и 62,1 милион евра уз запошљавање 32.400 радника. И међу овим компанијама налазе се неке од најугледнијих компанија на свету, као што су Boсch, Draxlrmaier, Kromberg & Schubert, Mahle. Важно је истаћи да се највећи број немачких компанија, као што су Boсch, Con`nental, Leoni, Siemenс, Draxlrmaier, одлучује да додатно инвестира у Србију у ширење постојећих капацитета или отварање потпуно нових фабрика у другим општинама у Србији, прихватајући и препоруке Владе да инвестирају у мање развијене или неразвијене општине (Leoni – Прокупље, Дољевац). Ипак, поред директног залагања мојих колега министара и мене да убедимо познате светске компаније да дођу у Србију, потребна нам је и фокусирана визија какву привредну структуру желимо да створимо. Потребна нам је нова индустријска политика која

ће комуницирати с образовном политиком, са политиком у области истраживања иразвоја. У свету се увелико прича о четвртој индустријској револуцији заснованој на иновативном миксу традиционалних технологија и достигнућа у дигиталној сфери. Потребан нам је концепт и осмишљен приступ развоју да постанемо препознатљиви по квалификованој и марљивој радној снази, што нам је потребно да бисмо запослили наше људе. Циљ нам је да будемо препознатљиви по паметној производњи, по иновативним производима, по квалитету. За то нам је потребан такозвани паметан раст. Прерађивачка индустрија има кључну улогу у српској привреди из неколико разлога. Прво, није могуће избалансирати трговински дефицит без здраве прерађивачке индустрије која ствара нову вредност за извоз. Друго, прерађивачка индустрија је главни замајац креирања нових радних места за раднике са различитим образовним нивоом. Затим, прерађивачка индустрија је главни извор улагања у истраживање и развој и упориште за иновације које доприносе развоју друштва и унапређењу квалитета живота. И, коначно, прерађивачка индустрија је у нераскидивој и комплементарној вези са сектором услуга, те није могуће неограничено развијати услуге без сразмерног развоја прерађивачке индустрије. У том смислу, ради избалансираног и одрживог развоја, прерађивачка индустрија је потенцијално уточиште за преко потребне инвестиције. Укупне инвестиције у Србији износе око 18 одсто БДП-а, док је за динамичан привредни раст неопходно да оне буду за пет-шест одсто БДП-а годишње веће (земље Централне и Источне Европе у претходних 15 година имале су инвестиције од 25 одсто БДП-а). У периоду до кризе инвестиције су се махом концентрисале у сектор услуга, што је довело до неизбалансираног раста заснованог на потрошњи и увозу. Иако смо у претходнихгодину дана интензивирали јавне инвестиције, а и даље у том погледу имамо амбициозне планове, да бисмо достигли неопходан

ниво укупних инвестиција који је предуслов за одрживи раст БДП-а (а одрживи значи да не креира макроекономске дисбалансе попут великог трговинског дефицита, што нас чини рањивим на све међународне потресе), морамо активно да подржавамо приватне инвестиције у индустрију. У протеклих 20 година у Србији је угашено 98 одсто индустријских центара у којима је радило око милион радника, чиме је данашња српска индустрија сведена на ниво с почетка седамдесетих година када је просечна старост машинског парка била између 20 и 35 година. Технолошка структура прерађивачке индустрије Србије неповољна је: учешће индустријских грана са ниском технологијом је 50 одсто, а са средње ниском технологијом 27 одсто, што представља најнеповољнију технолошку структуру у региону. Некада је сваки део земље имао свој индустријски центар и доприносио ланцу вредности целе привреде. Данас је неравномерна регионална димензија веома изражена – близу 70 одсто активности концентрисано је у Београду и Новом Саду. Прерађивачка индустрија је економску кризу дочекала са ниским нивоом конкурентности и ефикасности. Пословни модели се доминантно заснивају на увозу технологије и ниском нивоу иновативних активности. Сви проблеми са којима се Србија суочава у периоду транзиције имали су за директну последицу губитак развојне компоненте индустрије. На овакав начин настала је неповољна привредна структура, с уделом индустрије у укупној додатној вредности која је била на минимуму од свега 22 одсто у 2010. години, али се у претходном периоду полако поправља. Започет је тренд реиндустријализације доласком произвођача из аутомобилске, машинске, електронске индустрије ипрехрамбене индустрије. Захваљујући овом тренду, донекле се поправља спољнотрговински дефицит са преткризних рекордних 25 одсто БДП-а у 2008. на нешто испод 10 одсто, колико износи упретходних годину дана, а остварен је и завидан раст из-

МАГАЗИН 11.9.2016.

воза робе од чак 10 одсто у првој половини 2016. у поређењу са истим периодом лане. Јасно нам је да досадашњи индустријски развој углавном није био плански усмераван. Мере индустријске политике нису биле довољно фокусиране на кључне компаративне предности Србије. За одрживо смањење овог дисбаланса и довољно нових радних места, поред стварања свих других услова за пословање и изградње потребне инфраструктуре, потребан нам је плански приступ овом проблему како би се с ограниченим спектром подстицајних инструмената постигао најбољи резултат у погледу инвестиција и раста извоза. Циљ нам је да постигнемо боље извозне перформансе наших предузећа и да увећамо базу извозника. И поред напретка на овом плану, данас 31 одсто предузећа из размењивих сектора извози на страна тржишта. Мање од половине предузећа која извезу производ на одређено тржиште успе на том тржишту да преживи прву годину. Свако четврто предузеће успе да преживи три године. Свега 25 одсто предузећа у посматраном периоду може се сматрати успешним, а под успешним убрајамо она предузећа која су успела да увећају своје реалне приходе и запосленост. С друге стране, наша индустријска политика не сме да штети другим деловимапривреде и да угрожава тржишну утакмицу. Она треба да је заснована на јасним критеријумима, да користи опште инструменте оријентисане према одређеним секторима, а не према појединачним предузећима унутар тих сектора, при чему треба да постоји иодређена флексибилност како би се успешно одговорило на непредвидиве кризе и добре пословне прилике. Примењени инструменти директне финансијске подршке (субвенције, царинске и нецаринске мере заштите) морају имати транспарентну и прецизну процедуру расподеле и ограничени период трајања – након чега морају бити укинуте како би се наше фирме равноправно и самостално такмичиле у међународној тржишној арени. Важна компонента индустријске политике јесте улагање у истраживање и развој, као и у људски капитал. Услови рада у индустрији морају одговарати ригорозним стандардима заштите живота и здравља запослених. У оквиру реформе образовног система водићемо рачуна о потребама развоја индустрије. Усмерићемо улагања у националне, регионалне и локалне специфичне локацијске предности за производњу одређених добара. Посебан нагласак ставићемо на оснивање и развој микро, малих и средњих предузећа како би се развиле одговарајуће везе купаца и добављача на мрежном принципу, како према великим предузећима, тако и према другим произвођачима и потрошачима и како би се домаћа предузећа што више интегрисала у ланац

вредности од сировине до финалног производаза извоз. Јавна компонента подршке сектору науке и истраживања, о којој ће нешто касније бити речи, подстицаће иновативност и трансфер технологије и тесну комуникацију научника и истраживача с индустријом. Новим Законом о улагањима, који је ступио на снагу у новембру 2015, уређен је општи правни оквир за улагања и успостављена је транспарентна процедура за подршку инвестицијама, при чему су сви подстицаји у складу са прописима којима се уређујудржавна помоћ (порески подстицаји и олакшице и ослобођења од плаћања такси, царинске повластице и систем обавезног социјалног осигурања). Подршку директним улагањима и промоцији извоза данас пружа новооснована Развојна агенција Србије (основана 11. фебруара 2016. као наследница Агенције за страна улагања и промоцију извоза СИЕПА и Националне агенције за регионални развој), која је сада једина тачка комуникације с инвеститорима. Основан је Савет за економски развој, изједначени су домаћи и страни улагачи. Од 2016, у сарадњи са Светском банком, ради се на конципирању свеобухватног система подршке инвестицијама и извозу – на новој индустријској политици. У току је анализа стања, најбоље праксе и формулисање критеријума који ће довести до највећих могућности за запошљавање и раст од уложених буџетских средстава у подстицаје. С обзиром на ограничење у погледу укупних средстава, нужна је добра приоритизација. Наш систем подршке индустријском развоју засниваће се на следећим елементима: прво, подршка развоју четири одабрана сектора привреде с откривеним конкурентским предностима. У питању је прехрамбена индустрија, затим машинска индустрија, дрвна индустрија и прерада гуме и пластике, као и текстилна индустрија. У систем подршке биће укључене и информационе технологије у овим областима као хоризонтална технолошка компонента. Друга мера подршке усмерена је на промоцију извоза и привлачење инвестиција. Трећа мера односи се на интегрисање локалних предузећа у ланац вредности како би се у Србији произвела што већа компонента укупне вредности финалног производа. За потребе нових инвестиција, у наредном периоду планирано је усвајање Стратегије развоја слободних зона Републике Србије за период 2017–2022, реализација започетих инвестиција у слободним зонама Београд, Нови Сад, Смедерево, Свилајнац, Врање и Шабац, повећање броја запослених у слободним зонама за 30 одсто, као и проширење постојећих слободних зона. Т. Радовановић

Омладинска радна акција „Краљево“

МАГАЗИН

11.9.2016.

СУКОБ ЗАЈЕДНИЧКОГ И ПРИВАТНОГ ИНТЕРЕСА

- Канцеларија за младе креира идеје које воде ка омладинском активизму и друштвеном ангажовању младих људи и подржава оне за које процени да воде ка остваривању заједничког интереса. - Краљево је остатку земље показало да води бригу о младима. - Од лепе идеје доживели смо да све оде у приватне руке, да на акцији буде петнаест младих људи и тридесет старијих, да то буде удружење људи који се друже приватно са жељом да се врате у неке старе дане. - Град је највећи финансијер невладине организације преко које се новац прелива у приватне руке. - Људи који су 2014. учествовали на радној акцији максимално искоришћени од стране оних чији је интерес био да она оде у руке невладине организације. - На дан затварања осамдесет посто људи у униформама нису били са радне акције, него су обукли нове да би правили гужву. – Деведесет посто времена на акцији протекло је у свађама и размирицама

рећу годину заредом у Краљеву је, током две летње недеље, организована омладинска радна акција са циљем да се чишћењем токова бујичних потока у околини града обезбеди сигурнији проток воде и предупреде евентуалне штете које би настале њиховим изливањем као што је то био случај претходних година. Уобичајено је да скромним свечаностима којима се обележава почетак и крај оваквих активности присуствују и представници политичког живота, а овогодишња акција је показала да међу њима, ма колико покушавали да то прикрију, постоји дубок раздор. О њему се закључује на основу присуства једних, а одсуства других, представника најутицајније политичке опције у граду о чијем се сукобу навелико прича још од тренутка кад су, пре више од четири године, преузели власт од коалиције окупљене око демократа. Иако је командант Омладинске радне акције „Краљево“ 2014. године био координатор Канцеларије за младе Никола Радевић његово одсуство из свих активности током наредне две потврђује да мимоилажења има и међу младима. Радевић за МагазИН потврђује да је задатак Канцеларије за младе да креира идеје које воде ка омладинском активизму и друштвеном ангажовању младих људи, али и да подржава оне за које процени да воде ка остваривању заједничког интереса. То је било повод да подржи одржавање омладинске радне акције 2014. године ма колико она била слична онима које су обележиле један део историје земље а као такве укинуте крајем деведесетих година прошлог века. Повод је био и уверење да прве године треба подржати једну добру иницијативу, а у каснијим је уобличавати на начин како се то ради у другим европским земљама. Иако се све популарнији омладински кампови у Европи, а таквих има и у Србији, по много чему разликују од начина на који је замишљена краљевачка акција у првој години је добила подршку Канцеларије за младе па је по општој оцени, и поред извесних про-

МАГАЗИН

11.9.2016.

блема, протекла добро о чему сведочи повољан резултат радних активности. Заједно са младима из Марибора, Беле цркве и Охрида краљевачки омладинци су радили на отклањању последица поплава у гледићком и другим крајевима које је задесила елементарна непогода. И поред завидних радних резултата у Канцеларији за младе битнијим сматрају да је Краљево остатку земље показало да води бригу о младима што су потврдили државни секретар у Министарству омладине и спорта Ненад Боровчанин и министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин. Оно што се у том тренутку чинило добром увертиром за бројна каснија дешавања показало се као велики камен раздора већ у првој следећој години кад је обавезу да организује радну акцију преузело новоформирано удружење грађана под називом Омладинска радна акција. И док је још у то време међу члановима удружења провејавало уверење да координатор Канцеларије за младе жели да има монопол над добровољним омладинским радом из ове институције долазе другачије информације. - Био ми је циљ да се то шири и да млади са стране долазе у Краљево, да из тога настаје познанство, да се у будућности раде неке размене и када будемо радили локални акциони план, и будемо имали буџет за младе, град финансијски стане иза те приче и будемо по томе препознатљиви. Оно што се касније дешавало мимоилазило се са неким мојим размишљањима, а то су биле жеље неких људи који су доносили одлуке изнад мене. Од лепе идеје да град распише конкурс, да се млади пријављују и помажу граду и да ми са својим капацитетима доводимо младе из других градова, да све министарство то подржи а да министар дође на следеће отварање где ће бити 200 младих људи, доживели смо да све оде у приватне руке, да на акцији буде петнаест младих људи и тридесет старијих, да то буде удружење људи који се друже приватно са жељом да

се врате у неке старе дане – објашњава Радевић. Уверење да је Канцеларија за младе подржала радну акцију током прве године, а да је координатор Никола Радевић као командант раме уз раме са осталима волонтерски радио на реализацији свих задатака, основа је за уверење да би наредне године требало да заједнички са најактивнијим учесницима партиципира у припремама. До сукоба је дошло већ при првом сучељавању дијаметрално супоростављених ставова након кога је формирана невладина организација која ће преузети организацију наредних година. У Канцеларији за младе верују да је неко злоупотребио једну добру идеју, да намере оних који су то учинили нису биле часне, а да је све прикривено грбом града који је присвојен без правне основе. Проблемом се сматра и начин финансирања који потврђује да значајна средства одлазе у приватне руке. Ма колико организатори тврдили да су добијена од приватних донатора у Канцеларији за младе потврђују да добар део долази из градске касе и буџета јавних предузећа. Уверење да је приватних донатора мало, и да средства која су спремни да издвоје нису довољна за организацију овакве акције, води ка ставу да ће највећи део трошкова пасти на леђа локалне самоуправе, првенствено по питању трошкова смештаја у Дому ученика средњих школа, а не треба занемарити ни чињеницу о трошковима коришћења механизације јавних предузећа. Како је њихов оснивач град неминовно се изводи закључак да је највећи финансијер невладине организације преко које се новац прелива у приватне руке. То се из ове перспективе не чини добром идејом јер нема контроле како се троши сваки динар из буџета. Искуство Канцеларије за младе из сарадње са другим невладиним организацијама потврђује како су веома успешни у писању и реализацији пројеката, а никада од града нису добили више од 35 хиљада динара.

Никола Радевић

11.9.2016.

МАГАЗИН

- Одједном имамо организацију која добије грб града и апсолутно сваку подршку, користи просторије Месне заједнице Стара чаршија и све бенефите од града. Због чега? Мој став је да су људи који су 2014. учествовали на радној акцији максимално искоришћени од стране оних чији је интерес био да то оде у руке невладине организације – каже Радевић. Иако из удружења „Омладинска радна акција“ стижу информације да су паре за организовање радне акције добијене од донатора, а да су резултат огромних напора да се убеде како би помогли реализацију једне добре идеје, у Канцеларији за младе нису склони да поверују да је баш тако, а добар повод је и податак да такав успех у обезбеђењу средстава немају друге невладине организације које у најмању руку раде исто толико успешно. Да је злоупотребљен утицај некога ко има моћ потврђује податак да је ОРА „Краљево“ добијала средства на

свим конкурсима на којима је учествовала, од екологије до других које је расписивала локална самоуправа. Координатор Канцеларије за младе Никола Радевић верује да је у све умешао прсте бивши председник Скупштине града Сретен Јовановић чије је залагање подржавано до тренутка кад се учинило да преовладава лични интерес. Сумња у регуларност целог процеса реализације активности везаних за деловање радне акције везује се са одсуством жеље да организација буде под контролом локалне самоуправе као што је то био случај кад су са градским структурама сарађивале друге невладине организације. Када је прошле године организатор Омладинске радне акције „Краљево 2015“ затражио помоћ од ресорног министарства логично је било да се оправданост провери код Канцеларије за младе која није одговорила позитивно због уверења да би средства

могла да заврше у приватним рукама. Иако је и пред одржавање овогодишње акције било најава о разговорима до њих није дошло што само потврђује тезу о све већем јазу међу младима који су 2014. под истом заставом хитали ка заједничком циљу. Уверење да после априлских избора ове године из редова доносилаца одлука стиже потврда исправности ставова координатора Канцеларије за младе довољан је разлог за уверење да је од почетка био у праву. Посебним проблемом сматра се састав омладинских бригада које, по Радевићу, тешко могу да понесу такав назив. - Људи који су били на акцији кажу да је реално било тридесет посто младих, а седамдесет старијих, па су имали свађу због које су се Македонци седам дана пре краја покупили и отишли. На дан затварања осамдесет посто људи који су били у униформама нису били са радне акције него су обукли нове да би правили гужву, и то су

чињенице. Кад се приватно позову видите на шта личи, а 90 посто времена на акцији протекло је у свађама и размирицама. Да ли је то репрезент града, и позитиван ефекат, ја не знам, али док је у приватном сектору подршку Канцеларије неће добити. Мислим да то нису промотери омладинског рада, па не можемо да станемо на црту једном Новом Саду који доводи по хиљаду и по младих људи из целе Европе и представља свој град као најбољи омладински град у Европи – каже Радевић И поред свега ефекти двонедељног рада се не доводе у питање. Камен спотицања представља начин на који је организована радна акција ове и прошле године, а помињу се и дезинформације везане за пошумљавање током прошлогодишње акције. Све што се дешавало током последње две године радне акције повод је за залагање Конацеларије за маде да невладине организације саме про-

нађу финансијска средства за своје активности, а не да користе буџетска која би могла сврсисходније да се потроше у неким другим областима. Сем тога неопходно је, каже Радевић, да се коначно прецизно утврде адекватни критеријуми како би се елиминисала свака могућност злоупотребе. - Не можете да живите само два пута годишње, или од неког конкурса за екологију, па ко има везу проћиће а ко нема критиковаће град зашто дели средства. Они су приватна прича, нека раде како мисле да треба, а ако им буде требала помоћ ја сам ту, али морају да знају да ће Канцеларија да подржава само добре идеје. Канцеларија не може да мења ствари, може да предлаже па смо зато ту и то радимо. На мени је да сугеришем као што сам сугерисао за Савет за младе, а доносилац одлука да сноси одговорност за политику која се спроводи у граду. Дванаест милиона динара које град одваја невладиним организацијама

нису мала средства, а ако се усмере на пар квалитетних ствари добићемо пар квалитетних ствари. Ако се усмере на сто неквалитетних имаћемо сто неквалитетних, јер политика свакоме по мало а нашима највише није добра – каже Радевић. Податак да је на затварању Омладинске радне акције „Краљево 2016“ био министар Александар Вулин, да је поделио учесничке књижице и примио заставу акције као потврду учешћа министарства у организацији следеће године води ка ставу да није упознат са свим елементима на којима се она реализује. У Канцеларији за младе верују да потврда оправданости није ни присуство бројних истакнутих личности из политичког света, како са локалног тако и регионалног нивоа. Због тога пажњу усмеравају према реализацији буџета која на најбољи начин потврђује ко је где и за шта потрошио заједничке паре. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.9.2016.

11.9.2016.

МАГАЗИН

Драгољуб Кочовић

Петнаест година од демократских промена: Драгољуб Кочовић (2)

- Сужена Југославија је била опитни центар за све што ће се касније дешавати у другим деловима света, пре свега у Ираку, Судану, Либији, Египту и другим земљама. - Први покушај хапшења Слободана Милошевића спречен је након пуцњаве у којој су учествовали добровољци спремни да по сваку цену спрече његово одвођење у Хаг. – После промена власти 2000. године у Србији око 40 хиљада најбољих кадрова остало без посла, а 13 хиљада особа ухапшено после убиства Зорана Ђинђића. - У историји ни једног народа није као у Србији читаво војно и политичко руководство послато у казамате. - Војислав Коштуница није имао довољан број гласова за победу у првом кругу што не оспорава могућност да би у другом извојевао убедљиву победу

Фото: М. Радовановић

ЈУГОСЛАВИЈА ОПИТНИ ЦЕНТАР

11.9.2016.

МАГАЗИН

римена од давнина познате изреке „завади па владај“ одувек је наилазила на погодно тло на простору Балкана, а то су добро знали и они који су годинама, подгревајући националну нетрпељивост, стрпљиво припремали распад Југославије. Након што је 1990. године, посла пуних пола века паузе, уведено вишестраначје жестоки сукоби опозиционих представника и снага реда у марту следеће најавили су опасност од понављања нереда са несагледивим последицама. Најзаслужнијим што се то није догодило ни након надалеко чувених митинга и контрамитинга, сведок бурних догађаја из последње деценије прошлог века Драгољуб Кочовић, сматра тадашњег председника Србије Слободана Милошевића. Србима је и тада, сматра он, било намењено да се сукобе као и пола века раније с тим што би последице евентуалног крвавог рата биле далеко трагичније. Основ за такав став је мржња која је у дугом периоду пре тога подгревана у народу, а податак да се на две супростављене

стране налазило по половина становништва води ка уверењу да се земља у дугом периоду не би опоравила од последица. У време све жешћих ратних операција на простору Босне и Херцеговине притисак међународне заједнице на Србију резултирао је пооштравањем контроле промета робе на Дрини и санкцијама које је актуелно руководство увело оном са друге стране реке. Иако о томе није смело јавно да се говори став председника Милошевића био је да народ и војска у Републици Србији морају да имају све што је потребно, а најближим сарадницима у које се убрајао и Кочовић поверено да изнађу начин да се то и реализује. Кулминацију притисака Србија је доживела 24. априла кад су на земљу пале прве крстареће ракете. Само девет дана касније, 2. априла 1999. године, на Тргу српских ратника је одржан велики протестни митинг под називом „Истином и песмом против агресије“ на коме је, поред високих функкционера Социјалистичке партије Србије,

Југословенске левице и Српске радикалне странке, Лепосаве Милићевић, Томице Раичевића, Милана Бачевића, Милоша Нешовића и Зорана Вукадиновића, у својству заменика министра омладине и спорта наступио и Драгољуб Кочовић. - Драги моји суграђани, доносим вам из Београда најискреније и срдачне поздраве свих спортиста Југославије који стадоше на браник своје отаџбине. Ми спортисти смо се ставили на располагање полицији и Војсци Југославије да сваког тренутка узмемо пушку и бранимо своју отаџбину. Док данас стојим овде пред вама имам двојако осећање. Прво сам срећан што вас видим у великом броју и што овде пркосно показујемо да се не бојимо оних који уништавају наш народ и нашу државу. С друге стране сам тужан и претужан што већ девет дана и девет ноћи ови злотвори, фашисти и убице, убијају мој народ, што руше споменике, цркве и манастире, што руше школе, обданишта, што руше мостове. Али,

звер која је у страху почела да скида маску са свог поганог лица показала је своје фашистичко и грозно лице. Окупљајмо се што више тако да звер не може никако срушити бедем овог народа. Погана Мадлен Олбрајт, која је физичка и морална наказа, изјави негде у далеком свету да ће, и ако трећег светског рата буде. остати само један Американац, једна Американка и Америка. Ја јој поручујем да, и ако таквог рата буде, није у своје погане калкулације укалкулисала да ће остати и један Србин и једна Српкиња, а и кад задња бомба буде падала остаће Србија. Србија је једина светла тачка на помраченом небу Европе, а зато што смо једини слободни зато нас гађају бомбама и ракетама. Ништа не могу са тим учинити. Остаћемо вечно слободни. Да ли и после толико година, кад су фашисти и овде у мом слободарском Краљеву убијали недужни народ, наше мајке морају да носе црнине, да пишу америчким, немачким и енглеским мајкама да не шаљу синове на наше

синове, да свака мајка мора да изгуби по сина, а да се онда у болу разумемо? Драги моји Краљевчани, ја сам се увек поносио са вама где год сам био на земаљској кугли. И данас се овде поносим са вама. Живела Србија! Живела Југославија! Живео председник Слободан Милошевић! Бранићемо своје Краљево, своју Србију, своју Југославију! Живели и желим вам сваку срећу и свако добро, да наша деца убудуће живе у миру и у срећној Србији – поручио је Кочовић. По престанку бомбардовања разматрана је могућност повратка интерно расељених лица са простора Косова и Метохије, а задатак да изнађу могућност за повратак оних који су дошли у Краљево поред Кочовића добили високи партијски функционери др Милован Бојић и Бранислав Ивковић. Настојање да се што већем броју изгнаних омогући безбедан повратак био је повод за бројна путовања према јужној покрајини, често и са легитимацијом Црвеног крста. Иако су припадници КФОР-а дуго

настојали да одржавају мир ситуација је још била ровита, па је било тешко пронаћи возаче спремне да се у возилима са ознаком Црвеног крста упуте према простору Косова и Метохије. У веома компликованој ситуацији, признаје Кочовић, било је и доста несналажења изазваног страхом и сазнањем да су се, и поред званичног престанка ратних дејстава, и даље губиле главе. Посебан разлог за велику опрезност био је висок степен мржње који се осећао према свему што је српско. - Ми не умемо тако, а мислим да су Хрвати још гори јер имају грешку у генетском коду због које као народ не могу добро проћи. И сада им смета шака Срба која је остала у Хрватској изложена мржњи оних који су радили најгоре ствари у историји, први измислили концентрационе логоре, клали и радили друге грозне ствари. Ми смо били без подршке јер је Јељцин био неспособан човек, а и министар иностраних послова Козирјев је више био амерички него руски министар. Русија је била

МАГАЗИН 11.9.2016.

на коленима и то је једини пут у историји српског народа кад нису могли да помогну, јер нису имали чиме. Да се неком срећом то десило у садашње време мислим да би српска војска била на граници са Италијом – каже Кочовић који се са групом најистакнутијих људи тога времена нашао на листи оних којима је забрањен излазак из земље. Сем по којег одласка до Црне Горе и Русије врата свих других земаља су му била затворена у шта је на најбољи начин могао да се увери кад је 2000. године са групом спортиста кренуо на Светско првенство у каратеу које је одржавано у Софији. Мали инцидент на бугарској граници био је повод за долазак југословенског конзула и потврда да ствар и даље у рукама држе Американци. У то време је у Краљеву на власти била коалиција коју су предводили Српски покрет обнове и Демократска странка. И поред тога је у редовима социјалиста важило правило да се у изношењу ставова избегава вређање политичких неистомишљеника. Све што се дешавало повод је за закључак да је сужена Југославија била опитни центар за све што ће се касније дешавати у другим деловима света, пре свега у Ираку, Судану, Либији, Египту и другим земљама. Више од свега непоправљивом левичару је сметало што су у све умешани Срби који су заступали другачије политичке ставове. Резултат таквог односа су бројни представници државног и војног руководства који су завршили иза решетака затвора у Схевенингену. Највише буре изазвало је одвођење Слободана Милошевића након догађаја у којима је учествовао и Кочовић. Први покушај хапшења спречен је након пуцњаве у којој су учествовали добровољци спремни да по сваку цену спрече његово одвођење у Хаг. У тренутку кад су ограду председничке резиденције на Дедињу почели да прескачу неидентификована лица, а Кочовић верује да су то били криминалци које су ангажовали представници власти, зачули су се први пуцњи који су ове натерали да одустану од првобитне намере. Кочовић признаје да је управо он поред доње капије на улазу у стамбени комплекс запалио ватру која се и данас по који пут примети на некој од телевизија приликом подсећања на хапшење Слободана Милошевића. Учесницима у размени

ватре се касније судило, али нису осуђени пошто власт није успела да докаже ко су били људи који су покушали насилни упад у резиденцију, јер би њихова идентификација била потврда намере о ликвидацији, у најмању руку отмици, бившег председника. У редовима оних који су се противили таквом начину опхођења све време је присутно уверење да је планирана ликвидација свих чланова породице Милошевић. - Ми сада говоримо како Ердоган хапси десетине хиљада људу, а 2000. године је у Србији око 40 хиљада најбољих кадрова остало без посла, а 13 хиљада је ухапшено после убиства Зорана Ђинђића који је многе послао у смрт. Није он гутао жабу, како је знао да каже, већ је послао у Хаг и Милошевића и Шешеља и то је страшно, јер у историји ни једног народа није читаво војно и политичко руководство послато у казамате. Својим очима сам гледао како су почели да беже кад су запуцали момци који су дошли да изгубе главу како би одбранили Слободана Милошевића. Касније сам сазнао да је један пуцао из митраљеза, али није погодио, а кад га је председник упитао шта ради потврдио да до њега нико жив неће проћи. Нећемо мртве главе, одговорио је Милошевић који је тачно знао шта ће да му се деси, а то ми потврдио приликом нашег сусрета само дан раније. Са Миром сам се виђао скоро сваког дана, јер је долазила у седиште Југословенске левице. Он је на почетку неколико пута одлазио у партију, а после тога ни тамо јер се чекало само кад ће се десити хапшење, а урадили су то на превару иако су Војислав Коштуница и Милан Милутиновић потписали да га неће изручити Хагу – описује овај недовољно познат ток догађаја Кочовић. Све што се дешавало у време септембарских избора 2000. године и даље је обавијено велом тајни што је повод за различите интерпретације тока догађаја. Пред изборе Драгољуб Кочовић се нашао на зајденичким изборним листама Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице за места посланика у Већу република Скупштине Југославије, одборника Скупштине општине Земун и Скупштине града Београда. Ни много година касније није избле-

дело уверење како су избори 2000. године представљали својеврсни референдум који је требало да покаже колико су бирачи спремни за промену политичког система. Како поуздани докази никада нису били представљени јавности у великом делу оних који се још сећају тог времена преовладава уверење да Војислав Коштуница није имао довољан број гласова за победу у првом кругу што не оспорава могућност да би у другом извојевао убедљиву победу. Они који су до последњег дана остали одани Слободану Милошевићу, а у такве се убраја и Кочовић, са довољно сигурности тврде да овај није лагао а да су након упада у Народну скупштину 5. октобра 2000. године запаљени гласачки листићи како се никада не би сазнала истина. Иако су после паљења скупштине и зграде националне телевизије уништени бројни трагови остала су сећања савременика забележена у књигама које са довољно аргумената сведоче о истини која се не поклапа са оном коју заступа званична политика. - Послали су на десет година робије Драгољуба Милановића који је крив колико и ми што су ови зликовци са дест хиљада метара погодили зграду телевизије и убили несрећне људе који ништа нису били криви. Могли смо ми телевизију да преместимо на Кошутњак, а онда би погинули неки други људи. Имали смо резервни положај на Фрушкој Гори и Копаонику и где год да би био погинули би неки други људи, а оставити људе у рату без информација није дозвољено – каже Кочовић. Истину о Србији у то време у свет је слао ограничен број оних који нису били под контролом великих сила, међу њима и екипа шпанске телевизије за коју је гарантовао Драгољуб Кочовић. Иако је и југословенски амбасадор у Шпанији Ратомир Вицо сумњао у објективност показало се да је она била толика да је високи функционер Европске уније Хавијер Солана у неколико наврата интервенисао да се онемогући рад ове телевизије. Објективност у информисању била је повод да се екипи одобри приступ свим местима за које покаже интересовање, а касете са снимљеним материјалом допреме до румунске границе одакле су линком прослеђиване до Шпаније. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.9.2016.

Марко Петровић 1952 - 2016

Марко Петровић

МАГАЗИН 11.9.2016.

In memoriam Петнаест година од демократских промена: Марко Петровић (1)

- Демократски воз који се захуктавао деведесетих година прошлог века морали су да повуку људи који су имали енергије и жеље да процес демократизације спроведу до краја. – Народ у Србији је врло инертан, споро капира неке ствари, а кад их укапира тврдоглаво их држи па их време прегази. - Требало је да прође десет година да би народ схватио оно што је неминовно. - Србија последња у Европи дошла до демократских промена. - Пасивност и незаинтересованост за сопствену судбину највећег дела земље јужно од главног града. - Велике фирме, којима није дозвољена приватизација, пљачкане су изнутра и доведене до нивоа да касније нису могле да се продају. – Иако Србија званично није учествовала у рату њени становници су га итекако осетили

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВО И ВРЕМЕ ТАЈКУНИЗАЦИЈЕ

ерлински зид висок 3,6 метара, чија је изградња отпочела 13. августа 1961. године, био је најпознатији део Источнонемачког пограничног система и као део Гвоздене завесе симбол Хладног рата. Идеју о изградњи је усвојила источнонемачка влада Валтера Улбрихта, а одобрио совјетски председник Никита Хрушчов, па је саграђен са намером да се заустави одлив великог броја професионалних и квалификованих радника из једног у други део града, и бекства која су имала политичке и економске последице по Источни блок. Кад је 9. новембра 1989. године отпочело његово рушење многима је у Европи постало јасно да је покренут широк талас демократских промена које није лако зауставити. Неколико месеци касније Марко Петровић је схватио да тај талас, пре или касније, мора да запљусне и Србију што је било повод за укључење у политички живот. Уверење да терет промена на својим леђима треба да понесу млађи људи,

МАГАЗИН

11.9.2016.

уз то и други разлози за ангажовање уз довољно времена и жеље да помогне, водили су ка пажљивом проматрању догађаја на политичкој сцени Србије. Врло брзо ће се показати да је озбиљност приступа новим обавезама добра препорука да прерасте локалне оквире и попне се коју степеницу више у хијерархији странке. Иако се присуство првом политичком скупу везује за Демократску странку, која је прва основана на овим просторима, много интересантнијим се чинила прича везана за Српски покрет обнове и оснивача Вука Драшковића. Оваквом утиску у значајној мери је допринео први митинг у Краљеву средином 1990. године што је био непосредан повод за чланство у Српском покрету обнове. Значајним за тај период чини се податак да се већина оних који су учествовали у стварању локалног одбора већ почетком наредне године повукло из политичког живота. - Имао сам циљ и у Српски покрет

обнове ушао са разлогом да променимо режим Слободана Милошевића, а земљу учинимо демократском. Није ме занимало ко су други људи, чак ни пратеће појаве у оквиру владајуће странке. Занимала ме је само стратегија, механизми и начини како да допремо до народа и убедимо га у оно што неминовно долази. Наш народ је познат као врло инертан, споро капира неке ствари, а кад их укапира тврдоглаво их држи па време прегази и те нове ствари. Изузетно споро мењамо мишљење и ставове, због чега смо имали велике проблеме, па је требало да прође десет година да би их убедили у оно што је неминовно. Није без разлога Србија последња у Европи дошла до демократских промена, а та инертност се види и данас. Имали смо велике проблеме да ангажујемо људе из Краљева, па нисам имао ни времена ни жељу да гледам шта раде други. Демократски воз који се тек тада захуктавао морали су да повуку људи који су заиста имали енер-

гије и жеље да то спроведу до краја. У политици, и животу уопште, само упорни су могли нешто да постигну, а људи кратког фитиља, ма колико да имају добре идеје а немају енергије, снаге, воље, жеље за самоодрицањем да то спроведу, ништа не могу да ураде. Десетак година пре 2000. било је изузетно тешко ангажовати било кога из Краљева да уђе у политичку странку. Људи су бежали од тога из многих разлога, најчешће се изговарајући да их политика не интересује – објашњава Петровић. На живот у Србији током прве половине деведесетих година најзначајније утичу хиперинфлација и санкције међународне заједнице што у великој мери отежава рад опозиционих странака. И у таквим условима Марко Петровић је успео да постане потпредседник Извршног одбора Српског покрета обнове, а 1993. и посланик у републичком парламенту. Годину дана раније опозиција је победила на локалним изборима у

Београду, а истакнути чланови Српског покрета обнове заузели значајна места у централним градским општинама, што је у значајној мери допринело да се страначки састанци одржавају под њиховим окриљем. Контакт са истомишљеницима из различитих делова земље учвршћује уверење о споријим променама у срединама у којима још није дошло до промене власти. Поразно делује констатација да је тако и сада, ако не и горе. Ако се изузме Београд, и донекле Војводина, где се све дешава динамичније долази се до невеселог закључка о пасивности и незаинтересованости за сопствену судбину највећег дела земље јужно од главног града. То је по који пут изазивало и подсмехе из других средина због уверења да становници централног дела Србије не реагују на трошење пара из буџета и све веће кредитно задуживање - Време је тешко, а већ 1992. године

се уводе санкције које се нису ни мало наивно одразиле у Краљеву где настају велики проблеми са пласманом производа „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“. Јављају се почеци тајкунизације Србије, а и у Краљеву, коју омогућава први закон о приватизацији донесен 1992. године, јер омогућава неконтролисану приватизацију и продају прво мањих, а онда већих, фирми. У исто време велике фирме, којима није дозвољена приватизација, пљачкане су изнутра и доведене до нивоа да после нису ни могле да се продају. У то време је рађено много црних работа да би се избегле санкције које су уведене неправедно, и без икаквог разлога, а због рата и свега што се дешавало на Балкану. Србија можда званично није учествовала у рату, али су њени грађани то итекако осетили, а многи и настрадали – каже Петровић. Од увођења санкција присутна је конфузија у пословању предузећа која покушавају да пронађу различите начине како би изврдали прописе и про-

МАГАЗИН 11.9.2016.

дали производе ван земље. Пошто држава није могла званично да извози то су чинили појединци којима су санкције послужиле да скину добар део кајмака са све ниже цене производа. Промет се одвијао заобилазним путевима преко околних држава које су узимале свој део, а од остатка се намиривали трошкови производње и зараде запослених које су касниле и по неколико месеци. Интересе Краљева у Скуштини Србије заступали су Марко Петровић, Слободан Дугалић, Александар Гајић и Миле Корићанац, а у савезној Милан Бачевић и Панто Миличић. Као најмлађи међу њима Петровић је наивно веровао да снагом аргумената може деловати на посланике како би утицали да дође до бржих промена у земљи. Показало се да то није ни мало једноставно и поред потврде да су посланици владајуће већине, Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке, потврђивали да деле слична сазнања. Оправдање што се касни увек је било уверење да још није сазрело време за промене. - Као да је Србија нон-стоп чекала да сви у Европи обаве те процесе, као да смо чекали да се врати комунистичко време и да је ово што се деведесетих дешавало у Европи кратка заблуда која ће кратко трајати. Та заблуда Србију и данас кошта, јер смо последњи који покушавају да урадимо оно што су сви у Европи већ урадили – каже Петровић. Почетком деведесетих година у Скупштини Србије је било тек двадесетак опозиционих посланика, 1994. већ педесет. Тадашњи Депос је предводио Српски покрет обнове коме су се придружили Грађански савез Србије и Демократска странка Србије. Бројчано знатно слабија од посланика владајуће Социјалистичке партије опозиција је, иако у најбољој намери, током прве четири године мандата тешко могла да утиче на промену стања у земљи. Неуважавање аргумената на којима је заснивала ставове појачавало је фрустрацију па је, схвативиши да у парламенту убеђивањем није могла да утиче како би се направио помак, све више

користила алтернативне методе борбе организовањем митинга и уличних протеста. Од 1990. године, кад је вишестраначје закуцало на врата политичког живота у Србији, требало је да прође пуних шест година да се опозиција окупи око става да једино заједничким снагама може да утиче на промене у земљи. За изборе заказане за 24. септембар 1996. године заједнички наступ припремали су Српски покрет обнове, Грађански савез, Демократска странка Србије и Асоцијација слободних и независних синдиката. Уверење да од дана расписивања избора до изласка на биралишта нема довољно времена да се изврши притисак на бираче утицало је на опредељење да се у кампању крене много раније. - Месецима смо радили на терену и припремали се знајући да ће крајем године бити избори, па смо се активно укључили највише у тражењу кандидата за њих. Било је веома тешко убедити људе да стану на листу у време кад су због перфидних видова ванпарламентарне борбе губили посао, били шиканирани и премештани на слабија радна места. Иако смо имали великих проблема да нађемо људе направили смо листу од веома добрих и 1996. успели да победимо. Кренули смо заједно у кампању са тактиком да на трибину не може отићи представник само једне политичке странке. Морали су отићи свих пет да би се народу представило јединство и то се позитивно одразило на бираче, а кад су видели да на трибине одлазимо у већем броју и они су почели да долази у већем броју. Српски покет обнове је имао највише присталица у селима, а демократе и ДСС у градовима. Велики број присталица имали смо у Стублу, Раваници, Годачици, Чукојевцу, затим Матарушкој Бањи, Матаругама, Богутовцу, Лађевцима, Милочају, Опланићима, Сирчи, а из тих крајева је дошао велики број одборника. На трибине смо доводили људе који ће бити будући представници општине и то нисмо крили него смо јавно показивали потенцијалне кандидате –

каже Петровић. Иако је на нивоу коалиције договорено колико ће чијих кандидата бити на изборној листи, посебна пажња је посвећена свакој изборној јединици, јер се добро знало која је наклоњена опозицији а која владајућој партији. Јединствен став свих опозиционих партија у коалицији био је да на листи морају да буду сви који су већ имали оверен посланички мандат што их је до тада, у неку руку, издвајало из локалног миљеа. Од њих осам једини је Марко Петровић успео да добије довољан број гласова бирача и обезбеди место у локалном парламенту. Необично важним у то време сматрана су локална средства информисања која су чврсто држали социјалисти. У време кад је опозиција имала власт само у Београду Студио Б је био једина телевизијска станица на чијем програму је могао да се чује и глас опозиције, па су видео касете са снимљеним програмима већ следећег дана дистрибуиране локалним опозицоним блоковима. Јавна сучељавања политичких противника били су повод за покретање сличне емисије на програму локалне телевизије која се, под називом „Реч у реч“, скоро годину и по дана емитовала једном недељно. - Саставили смо писмо са захтевом за сучељавања у отвореном двосатном политичком термину са актуелним темама из политичког и друштвеног живота које су потписале све политичке странке, чак и радикали. Проследили смо га владајућој Социјалистичкој партији, а следећег дана добили информацију да је наш предлог прихваћен. Телевизија Краљево је била једна од ретких у Србији која је имала политички термин што нам је много помогло. Након неколико емисија социјалисти су одустали, и престали да долазе уз смешна објашњења, а пред изборе емисију забранили кад су схватили да је то био погрешан потез. Понуђени папир нису могли да одбију, јер би га ми на свим трибина показивали, тако да смо их ставили у политичку шах мат позицију – каже Петровић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.9.2016.

МАГАЗИН

11.9.2016.

Однос власти према образовању у Србији (2)

ЕМОЦИЈЕ О ПОЛИТИ оалиција за европску Србију ( на челу са ДС) и Коалиција окупљена око СПС – ПУПС-ЈС и неке мањинске странке формирале су владу. За мадатара нове владе, 2008.године, постављен је др. Мирко Цветовић који је у претходном кабинету био министар финансија. Кључни елементи у експозеу мандатара били су: опредељење за европску будућност Србије, неприхватање независности АП Косова и Метохије; неопходност јачања економије; јачање социјалне одговорности Владе; пооштравање борбе против криминала и корупције; поштовање међународног права.

Поред очувања независности АП Косова и Метохије, кључно питање на коме је ова влада инсистирала је било јачање економије кроз: динамичан раст привредне активности; раст запослености; повећање стандарда грађана Србије и равномернији регионални развој. Изградња овако просперитетне привреде захтева квалификовану радну снагу, стручне инжињере и менаџере и научнике и истраживаче који су способни да усвајају и унапређују најновија научнотехнолошка достигнућа. Након оваквог експозеа, било је јасно да образовање у Србији креће новим путем. Пет го-

дина отуђења од суштине образовне реформе, окренуло је Србију мудрости из друге половине 20.века да „само срце и душа наше двеипохиљадугошње цивилизације очигледно представља економија“. Премијер др Мирко Цветковић, поставља Божидара Ђелића, бившег министра финансија из владе др. Зорана Ђинђића за министра науке и технологије. Из буџета Србије издвојила су се средства за објављивање научних радова у страним часовима, чиме се постигло позиционирање београдског универзитета на Шангајску листу. Проф.Павел Згага, бивши словенски министар образо-

вања, за Јутарњи лист у тексту „Потрага за најбољим свеучилиштима“ иако скептик по питању Шангајске листе, коментарисао је да је добро да се на листи налазе београдско, љубљанско и и загребачко свеучилиште јер се тако зна да и на југоистоку Европе има свеучилишта која могу постићи бодове на листи. Потпуно делим мишљење са проф.Згагом да према овој листи не треба изводити неке велике закључке, јер ова листа не говори ништа о раду са студентима, него о чланцима објављеним у Натуреу и Сциенцеу. „Методологија Шангајске листе преферира природне науке, а онај који се определи за хуманистиче науке, нема ту

шта да тражи. На тај начин, универзитети могу страдати због пласмана на листи“ - нагласио је Згага. Један од највећих критичара Болоњског процеса у Европи, аустријски филозоф Конрад Пол Лисман (Конрад Паул Лиессманн) у својој књизи „Теорија необразованости“ посебно се обрачунава са овом реформом високог образовања, критикујући европску бирократију како се односи према положају универзитета и његовом статусу и квалитету. Лисман поставља питања – „Шта уопште значи квалитет у настави? Тестирати и рангирати! Шта је то добро свеучилиште? Еволуирање и рангирање! У чему се манифестује научни

дигнитет? У рангирању публикацијских гласила! Које истраживачке пројекте треба пратити? Прибављати и рангирати вјештачења! Никада сама ствар није предметом проматрања или рефлексије, него само и увјек мјесто што га заузима на некој злослутној листи.“ Употребљава израз „Фетишизација ранглисте“ који описује као симптом специфичног појавног облика необразованости: мањка моћи расуђивања. Иммануел Канта у својој Антропологији у прагматичном погледу из 1798. године је недостатак расудне моћи назвао једним обликом глупости. Сведоци смо, да што се више на неком универзитету/факултету говори о оси-

Фото: М. Радовановић

ИЦИ И ОБРАЗОВАЊУ

МАГАЗИН

11.9.2016.

гурању квалитета, тим се мање ради о квалитету, него једино о томе да се квалитет расплине у квантитет! Начини на који професори напредују у својим звањима, такође представља питање квалитета. Чињеница је да се изузетно мали број бави читањем чланака које треба просудити. Добро је знати у којем часопису се чланак налази, како се тај часопис котира и колико се бодова због тога може доделити том чланку. Такав пут засигурно већ даје обележје квалитета, па тако се написано више не мора читати. Међутим, може се у овом лудилу ићи и корак даље, па поједина свеучилишта инфицирана вирусом рангирања прелазе на рангирање издавачких кућа. Тако се питање „шта се пише“, замењује питањем „објављује ли се код неког ранги-

раног издавача.“ Овде сада треба застати и подсетити се на светског филозофа Иммануела Канта, коме је академски свет 2004.године обележио 200 година од његове смрти. Управо ова „хистерија“ о напредовању професора наводи на размишљање о томе како би се овај светски мислилац, без којег не би било модерне научне теорије, савремене етике ни напредне естетике, осећао на елитном универзитету како се данас захтева. Без икаквог међународног искуства и без боравка у иностранству, Кант добија животно намештење на универзитету, што би данас било готово неизводљиво. Тек што је био именован професором, престаје објављивати. Уследило је десет година „ћутања“, током којих су изашла „само два“

чланка у листу Конигсбергисцхе Зеитунг. Када би се по данашњим критеријумима евалуирао универзитет у Конигсбергу, Кант сигурно не би био поштеђен да буде позван на одговорност. За тих десет година, Кант је био декан Филозофског факултета, стални члан Академског сената, касније чак и ректор Универзитета, али је пре свега у његовој глави расла Критика чистог ума. Лисман говори и о чувеном немачком књижевнику Фриедрицху Сцхиллеру, коме је 200-та годишњица од смрти обележена 2005.године. „У свом наступном предавању у Јени 1789.године под насловом Што јесте и с којим се крајњим циљем проучава универзална повијест? Сцхиллер је разликовао знанственика којему је стало до спознаје истине од оног пла-

ћеног учењака којему није стало до вриједности истине, него само и једно до вредновања његове дјелатности. Опис што га Сцхиллер доноси у вези с тим плаћеним учењаком запањујуће и застрашујуће тачно одговара новом типу знанственог менаџера усмјереног на ефикасност који строго лучи корисно знање усмјерено на резултат од оних студија које „дух задовољавају само као дух“, објашњавајући дугоспоменуто као ствар које се човјек одриче и „сав свој мар“ уређује према оним захтјевима које му „поставља будући господар његове судбине“. Код Сцхиллера о овом учењаку каже: „У својим драгуљима мисли не тражи он своју плаћу; он своју плаћу очекује од страног признања (...). Измакне ли му оно, тко је несретнији од плаћеног уче-

њака? Бадава је живио, бдио, радио, новинске похвале, у кнежевску наклоност.“ Надомјестимо ли ове задње појмове дотацијама, добрим мјестима на ранглистама и признањем од стране институције, имамо прецизну слику актуелне ситуације.“ Данас, у доминацији квантитета над квалитетом, све мање се говори о спознаји, академској слободи и знатижељи научника. Представа која се изводи на овој позорници се зове „корпоративистичко друштво“. У овом еуфоричном друштву, на знање се гледа као на моћ. Спознаја да сада знање постаје роба потпуно се занемарује. Последице које оваква политика носи нису тренутно важне. Из вишедеценијских криза нисмо готово ништа научили. Уз дубоко поштовање

економије, на њу се не можемо ослонити. Најупотребљивији део економије, историја економије је потцењена на већини универзитета, на некима је чак предмет и укинут, пошто је везан за догађаје, а самим тим представља опасност јер је подсетник на стварност. Криза у којој се налазимо, нажалост захтева мисао, а мисао није управљачка функција. Пошто менаџерска елита има велики утицај на наш образовни систем, ми младе учимо да управљају, а не да мисле. И тако Србија у својим исхитреним одлукама са политичким курсом који разумеју само они који владају, испраћа зиму 2012.године. Пролећу се многи не радују, јер март месец је некако кобан за Србе, највећа страдања су се заправо десила у марту. Девет го-

МАГАЗИН 11.9.2016.

дина је прошло од убиства премијера Зорана Ђинђића. Атентат на њега је пресекао Србију на путу у савремени свет и ЕУ. Враћени смо у 19.век. И баш опет у марту месецу, председник Србије Борис Тадић расписао је изборе на свим нивоима. Србија је по ко зна који пут на прекретници. Јула 2012.године, формирана је нова влада. За мандатара ове владе изабран је Ивица Дачић. Изборе је добила поново чудна коаилција леводесна СПС и СНС (СНС су они радикали о којима сам говорила да су почели да јачају након убиства премијера Ђинђића). Ивица Дачић је у свом експозеу рекао: „Ово је влада за будућност. Желим да радим на будућности наше земље и нашег народа, не желим да се бавим поделама, ни актуленим, ни оним од пре 20 година, нити расцепима у време комунизма, нити поделама на партизане и четнике, староседеоце и дошљаке. Не занимају ме династијске поделе, нити оне по верској и националној припадности. Желим да изградимо интегралну визију будућности Србије и владу окренуту будућности а не прошлости. Имамо снагу за озбиљан препрод. Препород подразумева: борбу против беле куге и подизање наталитета; економски опорава земље; управљање јавним предузећима, где ће влада преузети контролну улогу; убрзање европских интеграција, уз максималне напоре за добијање датума за почетак преговора са ЕУ; успостављање тржишне економије, постизање макроекономске стабилности, јачање владавине права и борба против корупције и организованог криминала; Србија неће признати независност Косова, али да је потребно спровести све што је претходна влада договорила у дијалогу са Приштином; нова влада ће поштовати аутономију Војводине и сарађиваће са покрајинским властима“. Ово је први мандатар у влади Србије од 2001.године који у свом експозеу није поменуо образовање, улагање у људе, а ни науку и технологију. И заиста тако је и било, на образовном небу ништа се није догодило те 2012.године. Међутим, пуно тога се де-

шавало у Србији. Како је Марко Лопушина рекао „Ово је земља у којој је свака недеља судбоносна и историјска, па се тако и сада паролама исказују надања у боље сутра.“ Србију је протресла вест да се пије отровано млеко, а народ га пије без проблема. Комшије из Хрватске, Босне, Македоније и Европе убеђивали су нас да је граница отрова 0,005 афлатоксина у млеку, а не 0,05 колико се код нас примењује. И тако у једном потпуном хаосу и безнађу, у лето 2013.године, „БРУКА НА МАЛОЈ МАТУРИ“, проваљени су тестови из математике. Медији су напокон били у ситуацији да нешто напишу и кажу о образовању у овој влади. Социјалне мреже су испуниле своју улогу, подигле су нацију. Наравно, шта је друго преостало премијеру владе Ивици Дачићу него да смени министра просвете др Жарка Обрадовића. Са сменом министра просвете, коалиција на власти је покренула питање реконструкције владе, тако да је Ивица Дачић био „принуђен“ да влади представи свој нови експозе. Највећи део тог текста посветио је економији, истичући да је економски опоравак, национални приоритет. "Србија више нема времена да чека и да буде земља изневерних очекивања и пропуштених прилика. Мала смо ми земља за толику количину неправде и пораза које славимо и не треба нам више жртава од оних које смо поднели. Морамо да играмо на победу", каже Ивица Дачић у свом експозеу. Видно разочарана не политичком елитом Србије, већ несвесним друштвом у Србији које заправо бира ту политичку елиту, делим са проф.Ђуром Шушњић мишљење да је Ниче био у праву када је закључио: долази време када ће се изнова учити шта је политика. „Не знам за глупост коју нека партија није испробала на неком народу, убеђујући га сваки пут да је то највећа мудрост до које се дошло у партијском врху.“ Изругавањем реформског курса изгубљена је слобода, креативност научника, време за које је потребно да сазри идеја и преточи се у велико дело које остаје генерацијама. Још је Сократ открио могућност да човек изађе у сус-

рет природној потреби за сталним преиспитивањем вредности. Као и већина других људи чије идеје превазилазе оквире времена у коме живе, и Сократ је пао као жртва оних сила које су штитиле те оквире у властитом интересу. Тако је настао расцеп између слободе мисли и слободног развоја личности, с једне стране и званичних циљева и програма у концепцији образовања с друге стране. Држава се и тада као и сада отуђивала од правих људских потреба, и данас форсира програме који служе само њој да тренутно задовољи јавност празном и лажном реториком. Маркс у свом делу Бирократија и јавност, поставља једно од суштинских питања за ово време „Да ли смо ми којима држава поверава да вршимо „племениту глазуру истине“, одговорни пред државом или истином? Да ли смо свесни најодговорнијег чина који се може замислити – васпитања и образовања младих нараштаја?“ Закључак Иронија српског друштва је заправо да „мере спаса“ управо промовишу и предлажу они који су их и узроковали. Незнање, неинформисаност, изазивање страха, отуђености и затворености су оружија које политичари користе за своја истрајавања. Радомир Констатиновић у делу Филозофија паланке, заправо поставља кључну дијагнозу у првој реченици: „Искуство нам је паланачко“. Паланчанин је затворен у паланачки свет који је уклопљен у колективни образац. Опсесивно везивање за наметнути образац егзистенције, води га у зависност од паланачког искуства и паланачког трајања. Прича евалуације је заправо тежња једнообразности која је заправо заштитни знак пораженог индивидуалитета. Она је лице и наличје неслободе. Завршићу цитатом великог српског филозофа Радомира Констатиновића „ У свету паланке, важније је добро се држати устаљеног обичаја него бити личност“. Др Маријана Шећибовић

МАГАЗИН 11.9.2016.

Поводом стоте годишњице битке на Кајмакчалану

МЕМОАРИ МАЛОГА ВОЈНИКА - Књига „Мемоари малога војника“ у издању краљевачког Историјског архива настала на основу записа редова Милутина Арсића из Гокчанице који је као писар у својој чети записивао све важне догађаје у којима је учествовао током Великог рата. - Сем писаног сведочанства о значајном делу српске историје Милутин Арсић је сачувао и велики број значајних докумената. – У „Мемоарима малога војника“ списак свих учесника Првог светског рата из гокчаничке општине. - Гокчаница једина са територије Краљева има поуздане податке о људима који су учествовали у Првом светском рату

ве године од 2014. до 2018. сматрају се јубиларним јер се у свакој од њих обележава по сто година од неког догађаја из периода Првог светског рата. Значајни датуми обележавају се на различите начине, а краљевачки Историјски архив је изабрао да то учини објављивањем књиге „Мемоари малога војника“ у време кад се обележава стота годишњица битке на Кајмакчалану. Књигу чине записи Милутина Арсића из Гокчанице који је као писар у својој чети све време рата уредно описивао догађаје у којима је учествовао, оне о којима је чуо од других учесника рата или прочитао из тадашње штампе. Основа за мемоаре је дневник који је редовно водио, а грађу сређивао у тренуцима слободног времена. У мемоарима су описани догађаји из периода од рођења 1894. године све до маја 1919. кад је демобилисан. У заоставштини Милутина Арсића, уз бројна вредна документа из периода Велико рата, пронађене су две свеске дневника и две свеске мемоара. Назив „Мемоари малога војника“ одредио је пре много година сам Милутин који је од од регруатације 1914. године до краја рата кад је демобилисан био само обичан редов. Како није имао никакав чин сматрао се малим војником, а иако је учествовао у свим ратним операцијама од Макензенове офанзиве 1915. до краја рата у септембру 1918. нигде није истицао свој значај у њима. Повод је уверење да је као писар у чети био у лагоднијем положају у односу на све војнике са прве линији фронта што не умањује ни вредност мемоара ни његовог учешћа у рату. Довољан доказ је податак да су у ратним операцијама борци са пушком подједнако значајни колико и они који их снабдевају муницијом и храном, или извлаче рањене са линије фронта и брину о њиховом здрављу. Милутина Арсића су као способног за овај задатак изабрале старешине па је, извршавајући наредбе претпостављених, поред свакодневних обавеза успевао да прибележи по нешто од онога што је на различите начине сазнавао и тако за историју оставио зна-

МАГАЗИН

11.9.2016.

чајан документ који сведочи о једном периоду великих страдања, али и успона српске војске. Записи су дуго били само део богате породичне архиве све док их његов унук Милољуб, виши архивски саветник у краљевачком Историјском архиву, није прекуцао и припремио за издавање. Добар повод је стогодишњица Првог светског рата, посебно битке на Кајмакчалану која се поклапа са сто другом годишњицом почетка Првог светског рата. - Подаци који се налазе у мемоарима су изузетно вредни из разлога што је он, иако рођен у Гокчаници, још као дечко дошао у Краљево где је био шегрт и трговачки помоћник код многих трговаца, највише код једног од најпознатијих Миленка Петрашиновића. Мењајући газде радио је код Радојка Вуковића, Милована Главинића, који су се бавили продајом клонијалне робе, потом Миленка Петровића који је имао трговачку радњу за продају гвожђарске робе преко пута некадашње Робне куће „Београд“ у главној краљевачкој улици. Једно време га је Главинић послао у Мусину реку, где је отворио трговачку радњу, и тамо врло успешно радио. Милован је пре тога уписао трговачку школу у Краљеву и у периоду од 1911. до 1913. завршио два разреда о чему сведоче уверење о заврештку другог разреда и друга документа која су значајна за тај период живота. Био је веома трезвен и интелигентан и најбољи ученик школе коју није завршио због рата – прича Арсић. Врло брзо након што је отворио трговачку радњу у Гокчаници Милутин је мобилисан и са 20 година отишао у рат, прво у Крушевац где је била команда 12. пешадијског пука коме је припадала Гокчаница, а потом у Урошевац у 19. пешадијски пук чији је командант био Добросав Миленковић. После завршене обуке крајем 1914. године већ следеће је узео активно учешће у свим борбеним дејствима приликом повлачења српске војске у новембру и децембру. Са својом десетином је прошао Албанију и био на Крфу, а после опоравка прешао на Солунски фронт. На Халкидишком полуострву Ми-

лован је био у саставу Шумадијске дивизије, а ова у склопу Друге српске армије којом је од 1914. до 1918. године командовао војвода Степа Степановић. Због великих губитака у периоду од септембра до новембра 1916. пук је расформиран, па су преостали војници распоређени у 10, 11. и 12. пешадијски пук. Милутин се нашао у једанаестом под командом пуковника Воја Томића и ту провео време од марта 1917. до краја рата. Због великих губитака током ратних операција у Србији ни после рата није било довољно војника, па је Милутин остао у активном саставу све до краја 1919. кад је почела да стиже нова генерација младих војника. Записи из дневника сведоче да је јединица у којој је служио војни рок у октобру 1918. упућена у Нови Пазар, потом Сјеницу па Пријепоље. Са јединицом је стигао до Цетиња, био и у Сарајеву у време кад је ослобођени град прогласио Степу Степановића за почасног грађанина. Последњи записи у дневнику датирају из друге половине 1919. године кад се демобилисан вратио у Гокчаницу. Сем писаног сведочанства о значајном делу српске историје Милутин Арсић је сачувао и велики број значајних докумената. Међу њима је велики број различитих дозвола, објава, наређења, ратни прозивник војника његове чете и разна друга значајна документа. У његовој оставштини је пронађен документ о именовању Живојина Мишића за начелника Српске врховне команде на Слунском фронту и постављање генерала Петра Бојовића за команданта Прве армије. Све што је сачувао Милутин је оставио унуку Милољубу који и данас љубоморно чува значајну историјску грађу. Мемоари су писани народним језиком и језгровито веома лепим рукописом. Објављени су без икаквих измена, а задржана је и оригинална интерпункција. - Вредност дневника је у томе што то није само го текст па је на одговарајућим местима, као кад каже да иде у Солун да би подигао архиву, приложена дозвола коју је потписао претпостављени официр. Кад је полазио у

11.9.2016.

МАГАЗИН

педесетак километара удаљен Солун замолио је француског војника да га повезе камионом, а на овај догађај подсећа детаљан опис града са безистаном и великим бројем џамија. Милутин каже да је Солун огромна варош где се могу срести људе свих народности, црнци, Индонежани, Французи, Енглези, Италијани, Руси, Грци Срби и други. Кад описује долазак на Крф, или одлазак са њега у Солун, Милутин пише слично ономе што је писао Јован Дучић у Писмима са Јонског мора. Као млад човек од 22 или 23 године Милутин је све лепо уочавао и све догађаје око себе описивао и педантно стављао на папир. Драгоценим се чини податак да је оставио и податке о војницима са којима се фотографисао, а у заоставштини је и фотографија Милунке Савић коју му је поклонила на фронту и на полеђини написала посвету у којој пише: „За успомену своме бату Милутину М. Арсићу, поднаредник Милован Савић“ - објашњава Милољуб. Милутин Арсић и Милунка Савић потичу из истог села Копривнице у којој је рођен његов отац, а сродство са хероином Првог светског рата везује се за њену мајку која потиче из куће Арсића. На фотографији снимљеној 10. децембра 1917. године поред Милутина је још пет савезничких војника, по један Италијан, Грк, Енглез, Рус и Француз. Сачуване су и карактеристике које су му писали препостављени официри приликом демобилизације 1919. године, а командант јединице мајор Алекса Станковић и поручник Драгољуб Миливојевић хвале Милутина као војника који је педантно, одговорно и савесно водио канцеларијско пословање у јединици. Кад је завршио мемоаре Милутин је на крају пописао све војнике из општине гокчаничке који су прешли преко Албаније, а сем имена и презимена записао је чинове и називе јединица у којима су служили војни рок. Међу њима су војници који су прешли преко Албаније, и били на Солунском фронту, а и имена оних који су погинули на фронту и приликом пре-

лаза преко Албаније. Тако је општина Гокчаница једина са територије Краљева која има поуздане податке о људима који су учествовали у Првом светском рату. Све време рата највећи проблем је био како сачувати било који папир као сведочанство о једном времену. Најпоузданијим се показао јанџик, кожна торба направљена од бугарских фишеклија која се налази у сталној поставци Народног музеја у Краљеву. Како је због обилних киша по који пут била мокра трагови влаге остали су и на деловима Милутинових мемоара. Милутин Савић је умро 1965. године. Само годину дана раније командант 19. пешадијског пука, тада генерал у пензији, Добросав Миленковић молио је да му пошаље мемоаре како би написао историју ове јединице. Милутин је то врло вешто избегао и подсетио да је дневник и мемоаре писао за своју душу и потомке. Љубоморно је чувао записано и никоме није дао да прочита оно што се први пут објављује поводом обележавања сто година од тих догађаја. Кад је Данко Поповић написао роман „Књига о Милутину“, која је доживела више од 40 издања са више од пола милиона примерака, није знао да су судбине главног јунака Милутина Остојића Ћора и Милутина Арсића готово истоветне. Иако је Ћоро измишљен лик стиче се утисак као да је пред собом имао мемоаре Милутина Арсића, јер су њихове судбине током Првог светског рата, а и између два рата, исте. - Милутин Ћоро је имао једног сина кога су мобилисали партизани након чега је послат на Сремски фронт одакле се неће вратити жив. Милутин Арсић је имао два сина од којих су старијег мобилисали партизани, а доживео је сличну судбину јер је кући враћен у мртвачком сандуку. Ћоро је осуђен јер није дао довољно откупа комунистичким властима, а и Милутинов син Александар на три године затвора јер се није слагао са комунистичком влашћу – каже Милољуб. Иако је споменик у центру Краљева

познат као Милутин тек након што је изашла из штампе „Књига о Милутину“, могло би се рећи да је индиректно везан и за име Милутина Арсића који је један део живота провео у Краљеву. Кад је почео балкански рат у кући Арсића у Гокчаници било је четири мушке главе, поред Милутина отац и два брата. Кад се вратио у ослобођену Србију код куће је затекао само мајку и две сестре. Брат Веселин је остао у Албанији где је, као припадник резерве у крушевачким трупама, приликом повлачења преко Албаније, и преласка реке Маће, са осамнаест година умро од глади. Старији брат Јеротије је умро 1913. а две године касније и отац који је оболео од тифуса. После рата Милутин Арсић се оженио и живео као сељак у Гокчаници где је имао трговачку радњу, а једно време био и председник општине. Колико је био уважаван сведочи податак да је од команданта батаљона из времена рата, мајора Драгомира Сарића, за сваку Нову годину и Божић добијао честитке насловљене ратном другу Милутину Арсићу. Ово не би било чудно да Сарић после рата није постао маршал двора на двору Александра Карађорђевића, а сећао се обичног редова који је све време рата био уз свог команданта. Милутин Арсић због реуме није учествовао у Другом светском рату. Поживео је седамдесет година и иза себе оставио две кћерке и сина Александра који је наследио домаћинство у коме је рођен Милољуб Арсић. Он подсећа да га је деда учио историји што га је определило да се, по завршетку школе, определи за ово занимање. Т. Радовановић

Милољуб Арсић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.9.2016.

IV Међународни фестивал краткометражног филма

- Краљево је постало прилично занимљива дестинација на културној мапи Србије. - Покретачи Фестивала су млади Краљевчани који су завршили високе филмске школе, a њихова идеја да се оснује Фестивал оваквога типа представља један од најзначајнијих културних догађаја у Краљеву последњих година. - Краљевски филмски фестивал и други оваквога типа представљају антипод вулгарном и снобовском комерцијалном филму. – Будућност фестивала зависи од способности локалне самоуправе да препозна значај овако великог културног догађаја. - Фестивал филмске критике новина на културној мапи Србије и града Краљева. – У наредним годинама филмске радионице и велики број филмских трибина у циљу што бољег упознавања публике са историјом српске и југословенске кинематографије

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

сали биоскопа Кварт и Културном центру Евергрин, у периоду од 31.8 до 03.9. 2016. године, одржао се прави празник филма. У ревијалном и такмичарском програму, Краљевчани су имали прилике да погледају углавном европске, али и филмове из других крајева света. У такмичарском програму, у категоријама анимираног, документарног, играног и домаћег филма, приказано је укупно 49 филмова. Гашењем великој броја биоскопа на целој територији Србије, фестивали су постали једина прилика да љубитељи филма уживају у иновативним формама чији је квалитет из године у годину све бољи. Краљево је тако постало прилично занимљива дестинација на културној мапи Србије самом децентрализацијом уметности. Покретачи овог Фестивала су млади људи из Краљева који су завршили високе филмске школе, a њихова идеја да се оснује Фестивал оваквога типа, представља један од најзначајнијих културних догађаја у Краљеву последњих година. Имајући у виду, да је холивудизацијом културе филм постао забава, а не уметност, значај оваквих културних догађаја је огроман. Он пре свега има

МАГАЗИН

11.9.2016.

задатак, да се љубитељима филма ван великих центара прикаже део стваралаштва аутора који тек траже место у оквиру седме уметности. Проблем представља и недостатак филмова романа, филмова који у себи носе обележје романескног, а фестивали оваквога типа пружају гледаоцима могућност да погледају значајна остварења младих аутора који су ван комерцијализованог дела уметности. Инсистирањем на предрасудама да је енглеско говорно подручје једини га-

рант за добар филм, добар део медијског простора и пропагатори таквог виђења уметности већ дуже време потенцирају на стварању филмова који приказују бескомпромисног човека из супермаркета, савршену америчку породицу и спасиоце цивилизације. Многе генерације одрастале су уз такво виђење стварања филма, без могућности да погледају другачији приступ филмској уметности. Зато Краљевски филмски фестивал и други фестивали оваквога типа представљају

антипод вулгарном и снобовском комерцијалном филму. Жири у саставу: Горана Баланчевић (драматург), Драгана Милошевић (глумица) и Иван Новчић (професор књижевности) имао је нимало лак задатак да изабере најбоље филмове по категоријама, и на крају најбољи филм Фестивала. Велики број редитеља показао је да су мајстори свог заната. Зато је конкуренција скоро у свим категоријама била жестока и жири је имао великих проблема да донесе ко-

начну одлуку. Ако у конкуренцији анимираних филмова није било неких већих проблема, јер се по квалитету издвојио филм Кароума Бубакера Букарија из Уједињених Арапских Емирата, својом стилски ведром и дечјом естетиком која открива да раличитост не треба да се сакрива већ да пусти слободно да расте и прихвати саму себе, у конкуренцији документарних филмова издвојило се неколико, попут филма Риболовац са реке Тарн (Fisher On The

Tarn), у режији Гобера Паскала из Француске, један изузетан прилог који својим магичним секвенцама приказује чари недотакнуте природе и открива тајне риболовачког заната. Ипак, жири је одлучио да у овој категорији епитет најбољег понесе филм Овде нико не умире (Nobody Dies Here), француског редитеља Симона Пенеја. Редитељ кроз калеидоскоп сурове, бруталне и емотивне приче о односу моћи и израбљивању копача злата у Бенину, заробљених у свету апсурда, са илузорним надама о бољитку, приказује неблагонаклону свакодневицу људи који по цену живота желе да се отргну са маргине и избаве из сиромаштва. Једна потресна прича која никога не оставља равнодушним. Исто тако тежак задатак жири је имао и приликом избора за најбољи филм у конкуренцији домаћих остварења. Већ на почетку издвојило се неколико филмова који заслужују пажњу: Радиовизија, Јелене Милуновић и Игора Симића, са аутентичним гласовима из српске прошлости и занимљивим анимацијама; филм о бомбардовању Србије (Bombing Of Serbia 1999), Немање Трбојевића, који у естетском смислу није достигао очекивања, што је била препрека да понесе

11.9.2016.

МАГАЗИН

епитет најбољег, али и поред тога ради се о једној потресној причи о крвавом пролећу у Србији 1999. Аутор се не бави унутрашњим проблемима тадашње Србије већ управо у центар збивања поставља лицемерје милосрдног анђела са великим бројем документарних снимака и оригиналним изјавама тадашњих актера. Филм који свакако треба погледати. Филм Стефана Красића, Украс света (Adornment) сигурно је занимљив приказ још увек здравог српског села са дечјим осмесима као мотивима. Филм Златан дечко (Golden Boy), Александра Давића, прича је о феномену успеха данашњих спортских талената у суровом окружењу материјалистичког погледа на свет, али и прича о уобичајеном одсуству оца и матријархалном виђењу очувања породице које све више узима маха. Филм плени сасвим солидном глумом, али без еле-

мената који би овај филм поставили на пиједастал Фестивала. Жири је на крају одлучио да за најбољи филм у овој конкуренцији прогласи остварење Бранка Томовића (Red). То је снажан, храбар филм, субверзивног типа, о актуелној теми трговине људским органима, приказан кроз процес преиспитивања савести и немогућем бегу из света мрака. Још нам на почетку филма главни јунак реченицом: „Што више желиш да побегнеш од прљавштине, све више прашина пада на тебе.“, открива заточеност у прљавом свету, а упечатљива глума главног јунака и јунакиње уводи нас у драматичност, што филм доводи на ниво најбољих остварења која су се бавила сличним темама. У конкуренцији играних филмова треба издвојити Гојити се на здрав начин (Ge ng Fat In a Healthy Way), Кеворка Асланијана у немачко-бугарској

продукцији, индијски филм Игралиштa (Playgrounds) и на крају најбољи филм и уједно најбољи филм Фестивала Голубови свуда серу (Pigeons Shit Everywhere), који је режирао белгијски редитељ Фред де Луф, и који се издвојио од осталих одличном монтажом, хумором, развијеном радњом, драматичношћу и упечатљивим ликовима. Естетски је изазован филм иновативне форме, о уврнутом свету и главном јунаку, који уз помоћ пораза и одбацивања од средине у којој живи и доказује се у улози хероја забавног парка, доживљава метаморфозу. Тај прелазак из хероја у антихероја уједно је и његов преображај из једног начина живљења у други. Одмах се осетило да је публика уживала у квалитетним филмовима, али је и након пројекција имала прилике да упозна неколико редитеља, између осталог, младог руског редитеља

Никиту Ординског, аутора филма Горбатов, као и младог српског синеасту Стефана Красића, који су откривали тајне редитељског заната. Оно што је драж оваквог Фестивала, сигурно је и дружење које је уприличено у Прогорелици у излетничком центру Бисер Ибра. У пријатној атмосфери, окружени природом, домаћини, породица Радовановић (која је изнедрила Владимира, ускоро доктора наука у области филмске монтаже и човека који је понео највећи терет приликом селекције филмова и свеукупне организације) и гости - љубитељи седме уметности - имали су прилике да сведу утиске фестивала и да праве планове за настављање оваквог значајног културног догађаја у Краљеву. Међутим, да би се целокупна организација подигла на један виши ниво, потребно је да град Краљево преузме

Фестивал, односно једна од културних установа у граду, јер сама организација изискује веће трошкове од оних које могу да понесу идејни творци Фестивала. То, пре свега, укључује оснивање филмске редакције, која би била задужена за организовање овако једног значајног културног догађаја. Она би, поред тога, имала задатак да оснује филмске радионице и велики број филмских трибина у циљу што бољег упознавања публике са историјом српске и југословенске кинематографије. С обзиром да је постојећи Фестивал у организацији младих филмских стваралаца већ четврту годину значајан културни догађај у Краљеву, и имајући у виду да се у Врњачкој Бањи одржава фестивал филмског сценарија, она би могла да у оквиру самог програма Фестивала краткометражног филма оснује Фестивал филмске критике који би био нешто ново на кул-

турној мапи Србије и града Краљева. Састојао би се из селекције филмских критика за текућу годину, уз пројекције филмова за које је критика написана. Осим тога, филмска редакција имала би за циљ едукацију у области аудиовизуелне културе и уметности, а чији су циљеви образовање и стимулација критичког мишљења у оквиру истих. Посебан фокус усмерио би се на младе уметничке таленте, а нарочито на њиховом иницијалном увођењу у културу аудиовизуелних медија, пре свега кинематографије. Дошло би до усавршавања студената, младих аутора и професионалаца из ове области, прави празник филма и састајалиште и заједница стваралаца и љубитеља кинематографије. Наравно, све зависи од тога колико је локална самоуправа кадра да препозна значај једног овако великог културног догађаја. Иван Новчић

11.9.2016.

МАГАЗИН

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Механичар: Повратак Најопаснији убица на свету Артур Бишоп помислио је да је оставио своју убилачку прошлост иза себе. Када његов највећи непријатељ отме љубав његовог живота присиљен је да путује светом како би урадио оно што најбоље зна, извршио три немогућа убиства да изгледају као несреће. По сценарију Филипа Шелбија и Тонија Мошера филм је режирао Денис Генсел, а у главним улогама наступаку Џејсон Стратам, Џесика Алба, Томи Ли Џонс и други. Пројекције у великој сали Биоскопа

„Кварт“ почињу у 22 сата.

Питов змај – Чаробно пријатељство Филм је режирао Давид Лоури по сценарију који је написао са Тобијем Холбруксом према причи Сетона И. Милера и С. С. Филда. Стари дрворезац Мичам годинама одушевљава децу причама о љутом змају који борави дубоко у шумама америчког северозапада. За његову кћер Грејс која ради као шумски ренџер приче су обичне измишљотине све

док не сретне Пита, тајанственог десетогодишњака без породице и дома који тврди да живи у шуми с дивовским зеленим змајем који се зове Елиот. Према Питовом опису Елиот се чини задивљујуће сличан змају из Мичамових прича. Уз помоћ једанаестогодишње девојчице Наталие чији је отац Џек власник локалне стругаре, Грејс ће открити одакле долази Пит, где припада и има ли икакве истине у тој причи о змају. Петогодишњи дечак Пит је на путовању са родитељима. У покушају да избегне јелена на путу дешава се несрећа у којој његови родитељи на-

страдају, а Пит успева да преживи. Бежећи дубље у шуму од чопора вукова који га јури налеће на змаја зеленог крзна, жутих очију и великих крила који га спашава. Пит у змају проналази очинску фигуру и назове га Елиот по псу из њему омиљене књиге. Ова нова верзија Дизнијевог породичног филма, „Питов змај – Чаробно пријатељство“ је авантура сирочета по имену Пит и његовог најбољег друга Елиота, који је, игром случаја, змај. Филм се приказује до 14. септембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Беба Бриџит Џонс Оскаровцима Рене Зелвегер и Колину Фирту придружује се Патрик Демпси у новом наставку приче о омиљеној сингл девојци целог света, „Беба Бриџит Џонс“. У режији Шерон Магвајер, нови филм из серијала заснованог на хероини коју је створила Хелен Филдинг, говори о Бриџитиној неочекиваној трудноћи. После раскида с Марком Дарсијем Бриџитин „срећни до краја живота“ план није кренуо како треба. Поново сама у четрдесетима, она одлучује да се фокусира на свој посао као топ про-

дуцента вести и да се окружи старим и новим пријатељима. Коначно, Бриџит држи све под контролом. Шта може да пође наопако? Онда ће се њен љубавни живот преокренути и упознаће маркантног Американца по имену Џек удварача који је потпуно другачији од Дарсија. У неочекиваном преокрету она ће остати трудна, али постоји зачкољица... може само 50 посто да буде сигурна ко је бебин отац. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати. Т. Радовановић

Двеста тридесет прва премијера у Краљевачком позоришту

МАГАЗИН

11.9.2016.

САТ И ПО УРНЕБЕСНЕ КОМЕДИЈЕ

- Шездесет седму сезону од оснивања Карљевачко позориште отворило двеста тридесет првом по реду премијером представе „Ручни рад“ Жан-Клод Даноа. - На сцени је сат и по бруталне, дивље, грубе, жестоке и урнебесне комедије. – Иако из грубе фарсе избијају гротеска, изобличеност света и апсурд реч је о лакрдији и зајебанцији пуној керефеке. – Не поставља се питање како да живимо, него зашто уопште да живимо ако је свет тако скројен да љубав никако не стигне. – Режију представе потписује Радослав Миленковић, а главне улоге тумаче Кристина Јевтовић, Биљана Костантиновић и Горица Динуловић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.9.2016.

раљевачко позориште је синоћ отворило шездесет седму сезону од оснивања двеста тридесет првом по реду премијером која обележава петнаесту годишњицу професионалног театра установљеног 2001. године. Реч је о представи „Ручни рад“ Жан-Клод Даноа у режији Радослава Миленковића који је пре две године на исту сцену поставио представу „Кокошка“ Николаја Кољаде. Интересантно је да је Миленковић пре Краљева обе представе радио у другим позориштима, „Кокошку“ пре осамнаест а „Ручни рад“ 2013. године. Добар повод да му се укаже поверење је уверење да је његово име довољна гаранција да ће нова представа, као и претходна, пунити сале на свим гостовањима и фестивалима, а позитивно утицати и на одлуке жирија који одлучују о наградама. „Ручни рад“ је црно хуморна прича о положају жена које не схватају да су жртве окружења и које су изгубиле сваку врсту емпатије према сопственом животу, али је она посебно изражена и искрена према другим женама, што представља својеврстан апсурд. Аутор указује на жену која препушта другима да јој решавају проблеме на

МАГАЗИН

11.9.2016.

које наиђе због убеђења да то сама не уме, јер су је мушкарци убедили у сопствену неспособност а она у то поверовала. Жена којој је наизглед све јасно зрачи презиром према мушкарцима, а живот је посветила борби за права жена, осталима даје погрешне и бесмислене савете и решења, јер не уме да реши ни своје проблеме, па измишља живот суперхероине у парку која, прикривајући сопствену немоћ, ради за добробит свих. Прича прати несрећну жену која, сем руковања, никада није имала никакав физички контакт са мушкарцем. Док је сви убеђују да је због тога благословена она ипак жуди за додиром, загрљајем и љубављу као најједноставнијој и најлепшој ствари. Она толико јавно пати и сажаљева себе да је потуно непривлачна било ком мушкарцу, па се скрива у религиозности која представља посебну врсу фасаде. Миленковић подсећа да се представа бави односом микрокосмоса и великог света који се до бескраја разликују један од другог. Кад се на клупи у парку удовица која ту стално живи сретне са глупачом и светицом развија се прича о три типа жена и свету гроз-

ном као куплерај у коме се недостатак љубави, угроженост и ускраћеност за љубав, врло лако и површно идеологизује и претвара у накарадни идеолошки модел феминизма и антифеминизма. Кад се на крају између те три жене претресу све теме и проблеми долази се до питања шта се дешава са љубављу и где се она налази. - Наша представа се пита где је данас љубав и колико је елементрана људска потреба да се воли, и буде вољен, угрожена у свету какав је. На сцени је сат и по бруталне, дивље, грубе, жестоке и урнебесне комедије. Ради се о грубој фарси из које избијају гротеска, изобличеност света и апсурд, али је реч о лакрдији и зајебанцији пуној керефеке. Верујем да постоји озбиљан план и дубоки разлог зашто је овај комад написан, и зашто смо ми пожелели да га радимо, да неће нестати и неће бити затрпан смехом и комичним, него да ће тај смех на крају, кад се игра заврши, само изоштрити то питање и важност тога питања, јер више није питање како да живимо, него зашто уопште да живимо ако је свет тако скројен да љубав никако не стигне. Човеку је мало нејасно, а некад

звучи и инфантилно, али сви знамо да је лоше. Али, зашто сад не би било добро, што људи не би волели једни друге и што не би био мир у свету, зашто се људи не би волели до судњега дана и док их смрт не растави? Чим видиш да се неко пита исто што и ти онда ти је некако лакше. Одговоре на то ће морати да потражи појединачно свако са собом, а пет минута пре сна под покривачем да решимо кога волимо, зашто га волимо и шта са љубављу да радимо. – каже Миленковић. Представа је реализовна у скром-

ним условима и врло сведеним могућностима, а тим који предводи Миленковић покушао је да публика не осети шта је током рада недостајало. То још једном потврђује да кад гости дођу софра мора да буде пуна, па се у таквим ситуацијама више нико не пита чега није било и шта се желело а није могло. Главне улоге у представи тумаче Кристина Јевтовић, Биљана Костантиновић и Горица Динуловић. У Краљевачком позоришту најављују једну од најдинамичнијих сезона јер само тринаест дана од ове следи премијера представе „Следећи

идиот“ коју заједнички режирају Аександра Ковачевић и Миодраг Динуловић. Након што на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду заврши представу о трагедији у Лаунџу и Контрасту Миа Кнежевић долази у Краљевачко позориште у коме почиње рад на представи по мотивима прича Иве Андрића. Деци је намењена луткарска представа „Краљевство јоргована“ која се бави темом Јелене Анжујске и Уроша Првог, а у позоришту преовладава уверење да нова сезона неће изневерити претходну која се сматра најуспешнијом до сада. Т. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

ПОЛИЦИЈА КР коро пет година, колико излази Краљевски МагазИН, сваке недеље је из Полицијске управе Краљево стизао извештај о стању јавне безбедности на подручју града Краљева за период од претходних седам дана. Трајало је то све до 29. августа ове године од кад је садржај извештаја измењен, па се односи само на стање у области безбедности саобраћаја и заштите од пожара. Тако су медијима ускраћени за већину грађана много значајнији подаци о броју извршених кривичних дела и прекршаја којима се ремети јавни ред и мир. Разлози за овакво стање нису познати, али су се скоро поклопили са ступањем на дужност новог начелника Полицијске управе Краљево и променама у служби информисања. Половични подаци о стању безбедности онемогућавају праћење стања у овој области као ни анализу на месечном, кварталном, полугодишњем и годишњем нивоу. Седмични статистички преглед

МАГАЗИН

11.9.2016.

стања безбедности саобраћаја и заштите од пожара на подручју Краљева за период од 29. августа до 4. септембра потврђује да су припадници Саобраћајне полиције евидентирали само пет саобраћајних незгода од којих две са повређеним лицима и три само са материјалном штетом. Последице саобраћајних незгода огледају се у лакшим повредама две особе и материјалном штетом која се процењује на 480 хиљада динара. Слику о стању безбедности у овој области допуњава податак о 431 прекршају несавесних учесника у саобраћају. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу два пожара и констатовали да су причинили штету од две стотине хиљада динара. Подаци Полицијске управе Краљево потврђују да је у прве три недеље августа извршено 71 кривично дело од којих само три из области привредног криминала. Инспекторима

Криминалистичке полиције познати су извршиоци само 29, а велико је питање да ће икада бити разрешен највећи број преосталих кривичних дела. Злобници су склони тврдњи да је мали број откривених кривичних дела и разлог што се подаци о њима крију од јавности. У истом периоду јавни ред и мир су нарушавани 53 пута, повод за то су у 16 случајева биле туче а у 37 преосталих неки други. Нешто потпунији подаци о стању у области безбедности саобраћаја потврђују да се догодило 47 саобраћајних незгода од којих 24 са повређеним лицима, а 23 само са материјалном штетом. Три собе су изгубиле живот, шест је задобило тешке телесне повреде док су оне код преосталих 19 оцењене као лакше. Материјална штета је за 300 хиљада премашила два милиона динара, а забележено је и 1.571 прекршаја у саобраћају.

РИЈЕ ПОДАТКЕ Подаци Полицијске управе сведоче да је у пет пожара причињена материјална штета од 100 хиљада динара, а да је једна особа изгубила живот.

Мачетом на полицајца Основа сумње да је извршио кривична дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње и напад на службено лице у вршењу службене дужности била је повод да припадници Министарства унутрашњих послова у Рашки ухапсе и, по налогу основног јавног тужиоца, задрже до 48 сати четрдесетогодишњег Б. Н. (1976) из овог места. Кад су полицијски службеници по наредби за хапшење Основног суда у Рашки дошли до породичне куће осумњиченог он је на њих насрнуо мачетом и ножем. У намери да одбије напад, и спречи осумњиченог да побегне, један од полицајаца је испалио хитац упозорења у ваздух, а када је осумњичени

поново насрнуо ранио га је у ногу. Б. Н. је превезен у новопазарску Општу болницу где му је констатована лака телесна повреда, а након указивања прве помоћи ће, у законском року, бити приведен основном јавном тужиоцу.

Протерани мигранти Припадници Министарства унутрашњих послова у Рудници су на путу Рашка-Рудница открили групу ирегуларних миграната међу којима је било осам држављана Авганистана од којих два малолетна лица. Сви они су се овим путем кретали пешице, а код себе нису имали никаква документа. Само неколико дана касније на пружној деоници Косовска МитровицаРашка полицијски службеници су у Рудници затекли још 17 држављана Авганистана међу којима је било четворо малолетних. Сви они кретали су се пругом, а код себе нису имали на-

каква лична документа. Како ни једни ни други нису изразили намеру да поднесу захтев за азил у Републици Србији свима им је изречена заштитна мера отказа боравка на територији земље са забраном повратка у трајању од годину дана.

Ухапшени због изнуде Кратко саопштење Полицијске управе Краљево потврђује како су припадници Министарства унутрашњих послова, брзом и ефикасном акцијом, ухапсили и задржали до 48 сати педесетчетворогодишњег В. К. из Краљева, због основа сумње да је извршио кривично дело изнуда и педесетједногодишњег Ж. В. који му је у томе помагао. Сумња се да су они у једном краљевачком хотелу, уз претњу, принудили двадесетшестогодишњег Краљевчанина да им преда новац због чега ће у законском року бити приведени у Основно јавно тужилаштво.

МАГАЗИН

11.9.2016.

Ефекти хуманитарног кошаркашког турнира

СКРОМНИ РЕЗУЛТ - Од котизације за учешће осам екипа на хуманитарном кошаркашком турниру прикупљено 40 хиљада динара, - Јавна предузећа и појединци донирали још 35 хиљада. – Скромна средства за котизацију пред учешће у националном првенству и међународним такмичењима. – Најава нових акција за прикупљање пара Иако је од хуманитарног кошаркашког турнира, организованог на иницијативу краљевачке Канцеларије за младе, прошло више од две недеље ова тема је и даље присутна међу љу-

битељима спорта у Краљеву а то се, уз скромна средства прикупљена од котизације, сматра најзначајнијим ефектом дводневног надметања осам екипа. Подсећања ради турнир је ор-

ганизован у сарадњи са градом и Женским кошаркашким клубом „Краљево“ како би се обезбедио бар део средстава неопходних за предстојећу сезону такмичења у националном

ТАТИ ДОБРЕ ВОЉЕ првенству и ВАБА лиги. На турниру је учествовало осам екипа, а средства од по пет хиљада по једној за котизацију премашују тек нешто више од половине укупних које су допунила краљевачка јавна предузећа и појединци. Подсећања ради за једно вече Игара на води из градске касе је издвојено милион и 300 хиљада динара, за три турнира у одбојци на песку неколико стотина хиљада, исто толико за сређивање терена пред ауто трке на Берановцу, скоро три стотине хиљада динара за карате турнир, потом турнир у џудоу, да не поми-

њемо двоцифрене милионске износе за одржавање меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске и ФЕД куп меч националних селекција Србије и Шпаније. Кад се зна све ово мало наивно изгледа објашњење да је постигнут жељени циљ јер је повећана видљивост Женског кошаркашког клуба „Краљево“ у медијима. Ма колико 75 хиљада динара било безначајно у односу на потребна средства за учешће на такмичењима у клубу не крију задовољство подстак-

нуто сазнањем да је сваки динар важан, а ово што је на једвите јаде прикупљено послужиће тек да се подмири део котизације за учешће у националном првенству. И поред тога у клубу не јењава оптимизам да ће се до почетка првенства, а и током такмичења, појавити људи добре воље спремни да помогну наступ у домаћем и међународним такмичењима. Присутно је и уверење да ово није последња акција и да би у некој од следећих могло да се прикупи знатно више средстава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 11. И 17. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

11.9.2016.

11. септембар

1697. — Аустријском победом у бици код Сенте de facto се завршио Велики турски рат. 1709. — Англо-холандскоаустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског оствариле Пирову победу против Француза у бици код Малплака, великој бици у Рату за шпанско наслеђе и најкрвавијој бици 18. века. 1855. — После 11 месеци опсаде, британске, француске и турске трупе су заузеле Севастопољ, најзначајнију руску базу у Црном мору. Тиме окончана највећа операција у Кримском рату. 1870. — Краљ Сардиније Виктор Емануел II напао Папску државу у Риму, а 1871. преселио своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате. 1922. — Лига народа, упркос протестима Арапа, потврдила британски мандат над Палестином. 1944. — Југословенски партизани су ослободили Мљет. 1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска олимпијада. Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронзано одличје припало репрезентативцима Западне Немачке. Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке. 1962. — Британска група „Битлс“ снимила први сингл „Лов ми до“. 1974. — У Гилфорду основан британски састав Стренглерси. 1995. — На хиљаде људи демон-

стрирало улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику. 1997. — Шкоти на референдуму прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година. 2000. — Руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу успешно окончали шесточасован излазак у отворен космос на Међународној космичкој станици. 2001. — У самоубилачком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуло око 3.000 људи. Два торња СТЦ, висине 410 метара, у њујоршкој пословној четврти Менхетн потпуно срушена, а зграда Пентагона знатно оштећена. Оптуживши Осаму бин Ладена, лидера исламских екстремиста који се крио у Авганистану, за организовање напада, САД 7. октобра почеле бомбардовање Авганистана. 2013. — Више од милион Каталонаца је направило људски ланац као знак подршке независности Каталоније.

12. септембар 1185. — У побуни у византијском Константинопољу свргнут цар Андроник I Комнин док је се на престо попео Исак II Анђео чиме је после нешто више од века владавине свргнута и династија Комнина и замењена новом династијом Анђела. 1683. — Пољски краљ Јан III Собјески потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу. 1772. — Русија освојила персијску

област уз Каспијско море, укључујући град Баку. 1801. — Руски цар Александар I Павлович анектирао грузијску краљевину. 1848. — Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.

1878. — Египатски обелиск познат као „Клеопатрина игла“, направљен од мермера из Асуана око 1475. п. н. е., постављен у Лондону. 1890. — Британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије. 1916. — На Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније. 1919. — Италијански паравојни одреди под командом песника Габријела Д'Анунција су заузели Ријеку. 1928. — Почео је шаховски турнир у Бад Кисингену, Немачка. 1940. — Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Ласко, код места Монтињак у Дордоњи у Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолит 1942. - Путнички брод РМС Лаконија торпедована је од стране Немачке 664 наутичких миља од обале Западне Африке.Од 2725 путника на броду 1650 је погинуло. 1943. — Немачки командоси су ослободили из притвора бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија. 1953. — Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР. 1968. — Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт. 1970. — Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Халид. 1974. — Војним пучем свргнут са власти етиопски цар Хајле Селасије, који је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије. 1980. — У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела. 1989. — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета „Солидарност“ Тадеуша Ма-

зовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској. 1994. — У Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта. 1999. — Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору. 2000. — У експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено. 2001. — НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у САД. У говору нацији, председник САД Џорџ В. Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен.

13. септембар 81. — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан. 533. — Византијска војска под командом Велизара победила је вандалску војску под командом краља Гелимера у бици код Ад Децимума (на десетој миљи од Картагине). 1276. — Папа Јован XXI је наследио Адријана V као 187. римски папа. 1759. — Британци су у пресудној бици на Абрахамовој заравни у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади. 1788. — Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. 1814. — Британске снаге су током битке за Балтимор напале америчку тврђаву Форт Макхенри, што је касније инспирисало Франсиса Скота Кија да напише Барјак искићен звездама, будућу химну САД. 1882. — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана. 1922. — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 °C.

11.9.2016.

МАГАЗИН

1923. — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру. 1943. — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској. 1955. — СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе. 1971. — У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору. 1989. — у Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту. 1991. — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану. 1993. — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама. 1998. — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996. 1999. — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи. 2000. — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност. 2001. — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану,

главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

14. септембар 81. — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан. 1262. — Краљ Кастиље Алфонсо заузео луку Кадиз на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града. 1812. — Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву. Постоји легенда да су Руси запалили Москву у повлачењу, али је Москва горела пре свега зато што више није било никог да спречи пожаре. 1829. — Потписан Једренски мировни уговор којим је окончан рускотурски рат. Србија на основу Једренског мира 1830. добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност. 1930. — Национал-социјалистичка партија Адолфа Хитлера постала друга партија по величини у немачком парламенту. 1939. — Хеликоптер „ВС-300“ руског конструктора Игора Сикорског, који је емигрирао у САД, извео први успешан лет. 1959. — Совјетска сонда Луна 2 се срушила на Месец и постала први људских руку дело које је стигло до њега. 1960. — У Конгу извршен војни удар под вођством пуковника Жозефа Мобутуа, а премијер Патрис Лумумба стављен у кућни притвор. 1975. — У Амстердаму један незапослен учитељ ножем исекао „Ноћну стражу“, једну од најцењенијих Рембрантових слика. 1992. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о повећању броја и проширењу мандата међународних мировних снага у Босни и Херцеговини. 1995. — победиле три националне странке, Срба, Хрвата и муслимана, чији су лидери били главни виновници трогодишњих ратних сукоба.[појаснити] 1996. — У Босни и Херцеговини одржани први општи избори после по-

тписивања мировног споразума у Дејтону у децембру 1997. — У пожару у рафинерији нафте у Визагапатнаму, на југу Индије, погинуло најмање 56 особа, а истог дана у централном делу те земље погинуо 81 путник када се пет вагона експресног воза сурвало с моста у реку. 2001. — Сенат САД усвојио резолуцију којом се председнику САД Џорџу Бушу одобрава да „предузме све неопходне и одговарајуће мере“ поводом напада 11. септембра. Председник Буш одобрио мобилизацију 50.000 резервиста.

15. септембар 533. — Византијски војсковођа Велизар заузео Картагину, престоницу Вандалске краљевине. 1014. — Вођена је битка на Беласици у којој је византијска војска потукла трупе цара Самуила. 1776. — Током Америчког рата за независност британске трупе под командом генерала Вилијама Хауа заузеле Њујорк. 1810. — У Мексику почео устанак против шпанске власти који је с прекидима трајао до 1820, када је проглашена независност Мексика од Шпаније. 1822. — Британске трупе заузеле Каиро, а Раби-паша, који се предао Британцима, протеран на Цејлон. Каиро остао под британском контролом до 1922, када је Египат прокламовао независност, а град постао престоница државе. 1864. — Током лова на јаребице несрећним случајем убио се енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видео афричко језеро Викторија, тврдећи да је оно извориште Нила. 1903. — У Порто Алегреу, Бразил, основан Фудбалски клуб Гремио Порто Алегре. 1912. — Изграђена Градска кућа у Суботици 1916. — У бици на Соми у Првом светском рату Британци први пут употребили тенкове, направљене према пројекту Ернеста Свинтона.

1935. — Немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца. 1949. — Конрад Аденауер изабран за првог канцелара Западне Немачке, а Теодор Хојс за првог председника републике. 1972. — Шпанија и Совјетски Савез потписали уговор о трговини, први уговор две земље од окончања Шпанског грађанског рата. 1987. — Немачки хакери, „Хаос клуб“, упали у компјутерски систем НАСА и инсталирали програм назван „Тројански коњ“. 1989. — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995. — Савет безбедности Уједињених нација продужио је за још шест месеци делимичну суспензију санкција против Југославије. 1996. — Вођа италијанске сецесионистичке партије „Северна лига“ Умберто Боси прогласио је север Италије Федералном Републиком Паданијом, што су оштро осудиле остале политичке снаге у земљи. 1999. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио формирање међународних снага за Источни Тимор због таласа насиља који су изазвале проиндонежанске снаге после референдума на ком су се становници те индонежанске покрајине изјаснили за независност. 2000. — У Сиднеју отворене 27. Олимпијске игре. Југословенски спортисти на тим играма освојили три медаље, тј. златну одбојкаши, сребрну Јасна Шекарић у гађању из ваздушног пиштоља, а бронзану ватерполисти. 2001. — Председник Џорџ Буш први пут је рекао да су САД 'у рату', означивши вођу исламистичке терористичке мреже Ал Каида Саудијца Осаму бин Ладена као организатора терористичких напада четири дана раније на Њујорк и Вашингтон. 2002. — На парламентарним изборима у

Македонији, четвртим од осамостаљења те бивше југословенске републике, победила опозициона коалиција „За Македонију заједно“, предвођена Социјалдемократским савезом Бранка Црвенковског.

МАГАЗИН

11.9.2016.

16. септембар

681. — У византијској престоници Константинопољу, под покровитељством цара Константина IV, закључен Шести васељенски сабор. 1810. — Мигел Хидалго, парохијски свештеник у Долоресу, Гванахуато, је одржао говор Вапај Долореса својим парохијанима, започевши Мексички рат за независност од Шпаније. 1812. — У Москви је избио велики пожар који је следећих дана уништио три четвртине града. 1859. — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик. 1908. — Беч и Москва се споразумели да се Аустроугарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија под притиском Аустроугарске и Немачке у марту 1909. признале анексију. 1941. — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија. Абдикацију изнудили Уједињено Краљевство, САД и СССР због шахове пронемачке политике. 1955. — Војним ударом са власти значен председник Аргентине Хуан Перон. После 18 година проведених у егзилу Перон се вратио у Аргентину 1973, када је формирана перонистичка влада Ектора Кампоре и исте године поново постао председник Аргентине. После његове смрти 1974. заменила га супруга Изабела Перон. 1959. — Зирокс је представио Xerox 914, први модерни фотокопир апарат, који је изумео амерички физичар Честер Карлсон. 1963. — Малаја, Сингапур, Северни Борнео (данашњи Сабах) и Саравак су

се ујединили у Малезију. 1966. — Извођењем опере Самјуела Барбера „Антоније и Клеопатра“ отворена нова зграда Метрополитен опере у Линколновом центру у Њујорку. 1978. — У Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени. 1987. — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001. — Одбојкаши Југославије освојили прво место на Европском шампионату. 2005. — Почело Европско првенство у кошарци 2005. у Србији и Црној Гори.

17. септембар 1631. — У тридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија. 1665. — У Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи. 1787. — Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД потписали Устав САД. Уз касније додате амандмане Устав и сада на снази и најстарији је важећи Устав на свету. У њему први пут примењена идеја француског филозофа Монтескјеа о подели власти на законодавну, извршну и судску. 1809. — Миром у Фредриксхаму завршен шведско-руски рат у ком је Русија освојила Финску. 1889. — Поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник. 1900. — Британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија. 1914. — српски премијер Никола Пашић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Нишу тајни

споразум о савезништву између Србије и Албаније. 1918. — После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила. 1931. — Компанија „RCA Victor“ представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу „Савој“ у Њујорку. 1939. — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна. 1944. — Спуштањем британских падобранаца код града Арнема у Холандији почела Операција Маркет Гарден у Другом светском рату, с циљем успостављања мостобрана на реци Рајни и заобилажења немачке линије одбране. Савезничке трупе наишле на неочекивано јак отпор Немаца, а операција пропала уз велике губитке савезника. 1978. — Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера. 1997. — У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињнеих нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер. 2001. — Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осуђени на по 20 година затвора.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs