MagazIN 243

Краљевски

Година IV * Број 243 * 28. август 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Пуна корпа жалби Превладао дух заједништва Системски приступ проблемима Реешње у већем растерећењу Национална безбедност У добру је лако добар бити Злоупотреба невладиних организација У се и у својекљусе

МАГАЗИН

28.8.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

8 14 18 24 28 34 38 44

Боље у затвору него на слободи Прилика за корак напред Краљево престоница кратког метра На репертоару Биоскопа „Кварт“ Трагична последица пожара Невидљиве шампионке Погледи упрти у Европу Времеплов

52 60 72 76 80 82 88 94

3

4

МАГАЗИН 28.8.2016.

5

6

МАГАЗИН 28.8.2016.

Јануар 2016.

7

8

МАГАЗИН 28.8.2016.

Трећа седница Градског већа

- Помоћ пострадалима од елементарне непогоде у Македонији у износу од 750 хиљада динара. – Нова ресорна задужења члановима Градског већа. - Разматране бројне жалбе грађана на решења и закључке органа Градске управе. – Пред члановима Градског већа предлог правилника за доделу подстицајних средстава за развој сеоског туризма. - Усклађивање оснивачких аката јавних предузећа.

– Чланови Градског већа заборавили да су пре само двадесет дана задужили компјутере. – И поред истог броја бодова битно различити износи средстава којима се субвенционише рад удружења грађана.

- Погрешна процена код доделе рачунара члановима Градског већа?

Фото: М. Радовановић

ПУНА КОРПА ЖАЛБИ

9

МАГАЗИН

28.8.2016.

И

10

ако би се на основу обимног дневног реда од чак шеснаест тачака могло закључити да би се трећа седница Градског већа могла продужити у недоглед само летимичан поглед на подугачак списак тема сведочи како се највећи део, или скоро половина, односи на усклађивање оснивачких аката јавних предузећа и утврђивање предлога одговарајућих одлука за наредну седницу Скупштине града. Обавези да оснивачка акта ускладе са најновијим прописима подлежу јавна комунална предузећа „Водовод“, „Пијаца“, „Путеви“ и „Чистоћа“, Јавно енергетско предузеће „Топлана“ Краљево, Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта и Јавно предузеће „Градско стамбено“. Према Закону о јавним предузећима неопходно је да до 4. септембра буде извршено усклађивање оснивачких аката, а Градско веће је на основу предлога које су упутила Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности усвојило решења која ће се наћи на седници Скупштине града следеће недеље. Гра-

доначелник Краљева др Предраг Терзић потврђује да ће тако у потпуности бити испоштован законом предвиђен рок. У оснивачком акту Општинске стамбене агенције мења се назив у Градско стамбено, а усклађена је шифра делатности и за предузеће које се још увек зове Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“. Од тренутка кад то на следећој седници буду потврдили одборници промениће назив у Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“. Чланови Градског већа разматрали су нацрте одлуке о Градском правобранилаштву, решења о отуђењу три стана који су јавна својина града Краљева на име накнаде за експроприсане непокретности и одлуке о суфинансирању пројеката удружења на јавни позив од јула ове године. Отуђење станова било је неопходно због расељавања терена у близини Опште болнице „Студеница“ како би била изграђена саобраћајница за прилаз овом здравственом објекту, убрзао се приступ пацијената а здравствена заштита била ефикаснија. Пажњу медија при-

влачи одлука комисије за расподелу средстава којима се субвенционише рад удружења грађана. Примећено је да се додељени износи средстава битно разликују чак и код оних корисника којима је у оцењивању предлога пројеката утврђен исти број бодова. Уверење да је то учињено због става комисије да нека и у таквим околностима одређене пројекте сматра значајнијим од других појачава сумњу у потребу бодовања. Иако су на претходној седници утврђена ресорна задужења појединих чланова Градског већа ова тема је поново била на дневном реду, а повод је предлог о измени решења донетог почетком овог месеца. Како је у закључку са друге седнице Градског већа направљена грешка ознаке катастарске парцеле неопходно је било да се изврши исправка, пре него се приступи разматрању предлога решења о распореду средстава од 280 хиљада динара Карате клубу „Ипон“ из Врбе на име подмирења трошкова организације Четвртог међународног карате купа „Меморијал проф. Милан

Тошев–Тошке“. Опредељење да се помогне онима који су у невољи повод је да Градско веће одобри исплату износа од 750 хиљада динара као помоћ становништву Македоније које је претрпело штету недавним елементарним непогодама. Кад је у новембру 2010. године Краљево погодио разорни земљотрес Република Македонија је упутила помоћ у износу од 50 хиљада евра што је био непосредан повод за одлуку Градског већа како би се средствима релативно мале буџетске резерве макар симболично помогло страдалима у поплавама. Иако је туристичка сезона на измаку на дневном реду се нашло и разматрање Предлога правилника за доделу подстицајних средстава за развој сеоског туризма. Правилник ће регулисати начин расподеле средстава за сеоски туризам, а основа су јасно дефинисани критеријуми који омогућују да се изврши на адекватан начин како би били повећани туристички и капацитети за смештај гостију. Разматране су и жалбе изјављене на решења и закључке органа Градске

управе донете у првом степену, и два по којима нема предлога аката унутрашњих организационих јединица Градске управе. У мандатима претходних власти велики број грађана се жалио на одлуке органа локалне самоуправе а оне, из ко зна којих разлога, нису ни разматране. Додуше, било је покушаја да се одређен број из претходних година реши уз обећање да ће поступак бити настављен на наредним седницама Градског већа. Чини се да је, као што то обично бива, на то заборављено па се овога пута на дневном реду нашло чак 39 случајева које су образложили председник Радног тела, начелник Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, начелник Одељења за инспекцијске послове, начелник Одељења за пореску администрацију и начелник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове. Чланови већа ни овом приликом нису улазили у суштину већ само потврдили одлуке надлежних комисија Градске управе. Као и много

пута раније и овога пута је поновљено даће се и преосталих 110 жалби разматрати на наредним седницама већа како би грађани добили адекватне одговоре, а извршни орган бавио текућим питањима од значаја за град. На претходној седници чланови Градског већа задужили су лап топ рачунаре који би требало да им омогуће да се пре седнице упознају са проблематиком о којој се одлучује. Податак да на последњој седници Градског већа нису коришћени још једном доводи у питање сврсисходност трошења знатне количине буџетских средстава. Они мало злобнији склони су тврдњи да највећи број чланова ни не зна да рукује, па не би изненадило ако би у наредном периоду неко организовао обуку, а да ни после тога не буду постигнути очекивани ефекти. Провејава и уверење да су рачунаре добили на поклон за досадашњи успешан рад у овом органу. Из позданих извора стижу информације како су поједини чланови Градског већа изразили жељу да врате рачунаре. Т. Радовановић

11

12

МАГАЗИН 28.8.2016.

13

Шефови одборничких група први пут јединствени

МАГАЗИН

28.8.2016.

ПРЕВЛАДАО ДУХ

14

- Постигнут консензус шефова одборничких група око текста новог Пословника о раду Скупштине града. - Превазиђен и нефункционалана пословник по коме је до сада радио локални парламент. – Уместо пет за формирање одборничке групе довољно четири члана. – Време излагања са скупштинске говорнице са три и пет продужено на пет и десет минута. – Иступање шефова одборничких група ограничено на два од по десет минута по једној тачки дневног реда. – Изузетак расправа о буџету кад су дозвољена три обраћања

Х ЗАЈЕДНИШТВА

15

МАГАЗИН

28.8.2016.

О

16

д поновног успостављања вишестраначја у Србији пре четврт века на политичкој сцени је доминантна непомирљивост ставова представника власти и опозиције по готово свим питањима о којима се одлучује на различитим нивоима. Разлике у понашању нема ни међу актерима краљевачке политичке сцене посебно онима који заступају интересе грађана у локалном парламенту. Добра потврда овог става је да се у периоду од четврт века на прсте једне руке могу избројати одлуке о којима је постигнута апсолутна сагаласност. Због тога је вест дана била информација да у новом сазиву провејавају другачији ставови што је повод да председник Скупштине града Ненад Марковић, са шефовима одборничких група власти и опозиције, обелодани како је бар по једном питању постигнута максимална сагласност. Реч је о најновијем предлогу Пословника о раду Скупштине града који је између две седнице био

тема неколико састанака представника одборничких група власти и опозиције. Уверење да је још важећи пословник превазиђен и да у многим елементима отежава квалитетно одржавање седница било је пресудно за одлуку о знатним изменама које у наредном периоду треба да омогуће квалитетнији и ефикаснији рад. Како су на одређене ставке пословника у претходном периоду бројне примедбе имали првенствено представници опозиционих странака нормално је било да им се достави нацрт предлога новог Пословника о раду који је начинило Одељење за скупштинске послове и остави се да током десетак дана добро проанализирају понуђена решења и уложе евентуалне примедбе. У редовима опозиције се позитивним оцењује став владајуће већине да се заједничким снагама дође до документа на који нико неће имати примедбе макар до краја мандата актуелног сазива. Предлог новог по-

словника биће тема разматрања на седници Скупштине града заказане за петак кад се очекује да буде једногласно прихваћен. У време разједињености која се на најексплицитнији начин испољавала током мандата претходног сазива парламента усаглашавање ставова о једном оваквом документу се и међу политичким неистомишљеницима чини прилично невероватним што је повод да се на сва звона објави како је бар око једне ствари постигнут довољан степен јединства којим је доказано да је могуће успоставити толико важну слогу. Кључна новина у пословнику је да ће одборничку групу, уместо досадашњих пет, убудуће чинити четири одборника. При опредељењу за овакав став пошло се од чињенице да то чини пет посто од укупног броја одборника Скупштине града, па се свакој изборној листи која пређе цензус пружа прилика да има одборничку групу. На овај

начин ће и Демократској странци, која је на априлским изборима за мало прешла цензус, бити омогућено да има одборничку групу. Ма колико се то чинило добрим створена је могућност за даље цепање у парламенту и стварање више одборничких група, чак и у оквиру исте изборне листе, што неминовно повећава трошкове због додатних издатака за плате шефова, њихових заменика и техничких секретара одборничких група. Досадашња пракса у раду парламента показује да је ограничено време за дискусију у знатној мери утицало на појаву честих непријатних сцена, па је одлучено да, са досадашњих три и пет по појединим тачкама, буде продужено на пет и десет минута. У исто веме ограничен је број иступања шефова одборничких група па ће у оквиру једне тачке дневног реда моћи да говоре само два пута у трајању од по десет минута. Изузетак је расправа о буџету кад им се ова прилика пружа

три пута. Из редова опозиције стижу сигнали да би оно што изгледа као преседан ваљало да постане пракса и нешто на шта се треба навикавати, а интерес грађана треба да буде основа заједничког рада свих одборника, било да долазе из редова позиције или опозиције. Преовладава уверење да ће нови пословник допринети већој ефикасности и бржем доношењу скупштинских одлука, јер је још увек важећи одавно у доброј мери превазиђен због чега је отежавао скупштински рад. Иако и даље постоје различити погледи на начин вођења политике града, посебно кад су у питању теме од стратешког значаја, импонује сагласнот о овом документу као најава могућности за постизање довољног степена сагласности и о другим питањима што у претходном периоду није било могуће. Из редова опозиције стиже потврда да је усвојено четири петине примедби које су уложили на

предлог пословника и да није било уобичајене каприциозности и понашања владајуће већине које се у појединим ситуацијама сматра бахатим. Довољним степеном сагласности стварају се услови за лакши рад свима у Скупштини града и отклања опасност да се поједине политичке опције стваљају у подређен поможај. Да сагласност није стопостотна потврђује став једног дела опозиције садржан у издвојеном мишљењу везаном за број и начин рада скупштинских комисија, а довољан степен разумевања за све остале примедбе повод је за обећање да убудуће ни у чему неће ометати рад скупштине. Уверење да је ово једна од првих одлука које се доносе консензусом наговештава нов период у раду Скупштине града. Само још да све потврде одборници на наредној седници и да оно што се усвоји буде поштовано. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

Три године од формирања Канцеларије за младе

МАГАЗИН

28.8.2016.

СИСТЕМСКИ ПРИСТ

18

ТУП ПРОБЛЕМИМА

- Скоро годину дана је било потребно да се о свим аспектима рада Канцеларије за младе упознају надлежне службе Градске управе.

– Од два милиона и 800 хиљада динара потребних за реновирање зграде Омладинског клуба ресорно министарство би, у најбољем случају, могло да издвоји милион и по. - Добра основа за адекватан став о потребама, али и начинима за решавање бар неких проблема, анкетирање хиљаду и по младих између 15 и 30 година. - Иако је Национална стратегија за младе одредила десетак приоритета којима ће бити посвећена посебна пажња током наредних десет година, и обавезе да локална буде усклађена са овим документом, већ је извесно да на локалном нивоу неће моћи да се реализују сви. - Током последњих месец дана за омладинску политику урађено више него за претходне три године

19

20

Никола Радевић

МАГАЗИН 28.8.2016.

С

ве док у Краљеву, једном међу последњим градовима у Србији, није формирана Канцеларија за младе није постојала ни системска подршка овој категорији становника, нити било шта што би се бавило њима и поред инсистирања Министарства омладине и спорта да се Национална стратегија за младе прошири на целу земљу. Иако је у то време у Србији постојало више од 130 канцеларија за младе формирање у Краљеву је изостало из разлога о којима се данас нерадо говори. Ипак, чини се да је то последица одсуства политичке воље изазвана појединачним интересима партија на власти које нису могле да се договоре око тога ко ће имати најзначајнију улогу. У време кад је пре три године коначно основана Канцеларија за младе у већини локалних самоуправа су већ постојали локални акциони планови за четворогодишњи период, добар део већ реализован и покренут поступак за израду новог. У конкуренцији оних који су се до тада више од три године системски бавили проблемима младих тешко је било прилагодити се новим условима и равноправно учествовати у борби за финансирање појединих пројеката. Координатор Канцеларије за младе Никола Радевић потврђује како је у таквим околностима било потребно скоро годину дана да се о свим аспектима рада упознају надлежне службе Градске управе, Националне службе за запошљавање, Центра за социјални рад и други, а упоредо настојати да се од Министарства омладине и спорта обезбеде било каква средства. Смернице ресорног министарства о редоследу потеза на локалном нивоу указивале су на потребу да се након тога формира Савет за младе а потом сачини Локални акциони план, а њиме дефинише буџет за финансирање активности.

- Ми смо то донекле успели, а донекле нисмо што због политике што због самог тог процеса, али смо за три

године остварили одличну сарадњу са Министарством омладине и спорта које је финансирало три пројекта што је у Србији реткост. Први је био „Млади су будућност“ који смо радили у партнерству са невладином организацијом „Кварт“. То је почетни пројекат кроз који смо упознавали све у Краљеву чиме се канцеларија бави. Након тога смо под обалом добили теретану на отвореном, а сада и трећи пројекат од милион и по динара за трим стазу и теретану на отвореном у Борићима. Као нови у свету омладинске политике нисмо могли да конкуришемо за пројекте везане за запошљавање зато што је услов био да постоји Локални акциони план за младе. Ако министарство не препозна да град има стратегију неће ни давати новац за такве ствари, па су нам остале друге, као рекретивни спорт за који смо аплицирали и добили средства – објашњава Радевић. На последњем конкурсу Министарства омладине и спорта Канцеларија за младе потражује средства за реконструкцију зграде у којој ће бити смештен Омладински клуб. Од формирања Канцеларије за младе, а томе има више од три године, трајала је потрага за адекватним простором који би, након реновирања, могао да се уступи на коришћење младима, невладиним организацијама, неформалним групама, средњим школама и свима који могу младим људима да понуде неке програме. Откад постоје млади постоје и напори за њихово организовање. До демократских промена у Србији постојале су омладинске организације на нивоу целе земље а онда је све, као и много тога другог, нестало да би садашњим генерацијама било остављено да, по ко зна који пут, крећу из почетка. Краљево је и у време системског организовања младих било град без Дома омладине као институције која би на најбољи начин задовољавала велики део њихових потреба. Као такав не постоји ни данас, а врхунац

домета у овој области је Омладински клуб као кутак у коме ће се, у складу са капацитетима, одвијати омладинске активности. У Улици цара Душана је пронађен простор површине шездесетак квадратних метара увећан за подрумске просторије, којима је потребна озбиљна реконструкција, и двориштем које пружа довољно услова за почетак рада. Објекат тренутно није у употреби, а предмер и предрачун радова показују да би, до довођења у стање какво одговара Омладинском клубу, требало уложити два милиона и осамсто хиљада динара. Уколико ресорно министарство процени оправданост улагања у реконструкцију може се очекивати највише милион и по, док би остатак пао на терет локалне самоуправе. У Канцеларији за младе са великим нестрпљењем очекују резултате конкурса како би што пре могли да почну радови на адаптацији просторија, а чак и да све протекне у складу са очекивањима није довољно јасно да ли је ово трајно решење или треба трагати и за неким другим.

- Прича око Омладинског клуба је прописана Националном стратегијом за младе, а Канцеларија за младе и Омладински клуб нису исто. Канцеларија може да буде корисник Омладинског клуба који треба да води менаџер са задатком да прави распоред и промоцију активности ка свим младима у Краљеву. За то мора да постоје буџет и програм, а да би дошли до тога морамо да имамо простор. Од свих досадашњих пројеката овај нам је најбитнији, јер у систему доноси нешто где ће млади стварно видети корист – каже Радевић. На основу предлога Канцеларије за младе и Савета за младе Скупштина града је донела одлуку о изради Стратегије и Локалног акционог плана за младе. Предлог за чланове радне групе која ће се бавити овим питањима достављен је градоначелнику Краљева од кога се очекује да га потврди како би почео рад на изради

21

МАГАЗИН

28.8.2016.

значајних докумената који треба да дефинишу проблеме младих, а стручна лица потврде како би у наредних пет година требало да се решавају приоритети. Процењено је да би се анкетирањем младих из различитих средина на узорку од хиљаду и по њих између 15 и 30 година створила добра основа за адекватан став о њиховим потребама, али и начинима за решавање бар неких проблема. Преовладава став о потреби да се пође од припадника маргинализованих група, који не знају ништа о систему, до оних који су активно укључени у политички живот. Редослед потеза подразумева да предложен нацрт стратегије потврди Скупштина града, а потом усвоји и одговарајући буџет за реализацију планираних активности. Иако се верује да би радна група врло брзо могла да направи прве кораке ка крајњем циљу и даље постоји опасност да све планиране активности не буду спроведене у предвиђеном року. Уколико се то догоди морало би да се причека до првог

22

следећег ребаланса буџета, у крајњем случају до израде буџета за 2018. годину. Иако је Национална стратегија за младе одредила десетак приоритета којима ће бити посвећена посебна пажња током наредних десет година, и обавезе да локална буде усклађена са овим документом, већ је извесно да на локалном нивоу неће моћи да се реализују сви. У Канцеларији за младе потврђују да би предмет стратегије могло да буде пет најважнијих чија се рализација очекује у наредном четворогодишњем периоду. Као локални сервис Канцеларија за младе овој популацији пружа значајне информације у мери у којој њима располаже, а у скаду са пјединачним интересовањима. Трогодишње искуство показује да се највећим проблемом сматра недовољно могућности за запошљавање које у стопу прати недовољна информисаност о питањима значајним за ову категорију становника. Информисање се своди на интернет који пружа велике могућности

али искуство показује да се користи у мери, и на начин како је потребно, па изостају бројне значајне информације које се тичу проблема и положаја младих. Иако се растућа незапосленост сматра проблемом број један и у овој средини интерно истраживање показује да добар број младих који траже посао нису знали да одговоре на питање ни где се налази краљевачка Филијала националне службе за запошљавње, још мање о повољностима које пружа како би се користили одређени бенефити. Главни проблем оних који се још налазе на школовању представља вршњачко насиље, које се манифестује на различите начине, док је на другом непостојање адекватног простора где би могли да се склоне са улице и посвете нечем другом. У анкети коју је спровела Канцеларија за младе потврђено је како велики проблем представљају сукоби вршњака из различитих школа, али и све израженија пасивност у решавању проблема на које би могли да утичу.

Да би била активнија у креирању културног живота Канцеларија за младе би требало да има и одговарајући буџет. И поред чињенице да је он у овој години једнак био нули Канцеларија је била укључена у Организациони одбор спортско туристичке манифестације „Весели спуст“. Летимичан поглед на културна дешавања у току лета воде ка закључку о изостанку координације између организатора што доводи до преклапања програма. Доказ су дешавања из прве половине јула кад је у исто време одржавано више различитих манифестација које су једне другима ометале извођење програма.

- Кад је у питању културни садржај града Краљева нисам задовољан, а сматрам да у његовом креирању Канцеларија за младе не може сама да учествује, али може да предложи неку идеју. Ми смо они који помажу и дају идеје, а Туристичка организација Краљева, Културни центар „Рибница“ и невладине организације да их реализују. Ова област мора много боље да се

уреди, да се интереси и активности не преплићу и да се поделе на цело лето, да буду примамљиве и младима ван Краљева, па ћемо онда да постанемо град који има шта да понуди. Треба да се прихвате и идеје које долазе ван званичних институција, јер у околини имамо милион добрих које привлаче људе, па само треба неколико способних који ће да одраде посао како треба. У супротном свако вуче на своју страну, и штити своју институцију, па у исто време имамо различите манифестације. Искрено верујем да то следеће године неће бити тако, јер на челу града имамо човека који препознаје те ствари, зна шта се дешавало раније и шта треба довести у ред – каже Радевић. А да неке ствари треба довести у ред потврђује безброј примера. Један доказује да је за једну поподневну манифестацију игара на води из градског буџета потрошено милион и триста хиљада динара што је више од половине суме потребне за реконструкцију зграде у коју би требало да се смести

Омладински клуб. Податак делује поразније кад се зна да је слична манифестација пред „Весели спуст“ организована без икаквих трошкова. У Канцеларији за младе не оспоравају потребу да се из градске касе издвајају паре и за оваква дешавања, али се много значајнијим сматра чињеница да се нико не бави ефектима оног за шта су потрошена значајна средства. Ако се има у виду да има више таквих догађања током само једне године онда је јасно зашто нема помака у областима које се чине много значајнијим за велики број становника локалне заједнице. Неспорно је да у друштвеном животу има добрих идеја које се, показало је искуство, реализују са мање или више успеха. Да увек може боље потврђује Никола Радевић уверевањем да је за омладинску политику током последњих месец дана урађено више него за претходне три године колико постоји Канцеларија за младе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

Промењен однос локалне самоуправе према привредницима

МАГАЗИН

28.8.2016.

РЕШЕЊЕ У ВЕЋЕМ

24

М РАСТЕРЕЋЕЊУ

- „Техноград инжењеринг“ представља једно од успешнијих предузећа у Србији. - Краљево представља највећи центар за промет арматурним и другим врстама гвожђа на простору Србије. - У четири локална предузећа која се баве прометом ових производа заврши 150 хиљада тона, или половина гвожђа које из железара суседних држава доспе у Србију. - Хотел „Техноград“ представља спој традиционалног и модерног хотелијерства. - Нову вредност у Краљеву ствара тек око две хиљаде производних радника. - Четири стотине хиљада производних радника у Србији издржава милион и 620 хиљада пензионера и око 800 хиљада оних који се финансирају из буџета. - Сваки производни радник издржава бар шест запослених у другим областима

25

МАГАЗИН

28.8.2016.

П

26

редузеће „Техноград инжењеринг“ је пре скоро четврт века основао магистар економије Милун Јовановић након процене како би најбоље било да основна делатност буде прозводња арматурних мрежа, решеткастих носача и обрада бетонског гвожђа за потребе грађевинарства. Годинама се уз велико залагање учвршћивао професионални однос према пословним активностима што је за последицу имало брзо позиционирање на тржишту, тако да „Техноград“ представља једно од успешнијих предузећа у Србији што власника не спречава да наставља развој који се заснива на квалитету производа. Производни погони предузећа се налазе на две локације. Први је у Ратина где се врши производња арматурних мрежа и решеткастих носача, а у специјали зованој лабораторији константно испитује квалитета производа. Погон је опремљен најсавременијим машинама које, уз квалитетну лабораторијску опрему за контролу квалитета и адекватно обучени кадар, гарантује квалитетан финални производ. На Берановцу је армирачки погон у оквиру кога се, на новим и најсавременијим аутоматским машинама, врши квалитетна обрада бетонског гвожђа према спецификацији купца, а оно испоручује за градњу значајних капиталних објеката на подручју целе Србије, па и за мостове на коридорима 10 и 11. Све то је довољан разлог да, у оквиру редовних обилазака краљевачких привредника, градоначелник Краљева др Предраг Терзић посети ово предузеће и упозна се са проблемима од којих се највећим, у време кад је све теже наплатити потраживања, чини одржавање ликвидности. Разлог лежи у уској везаности за грађевинску индустрију која такође преживљава

тежак период. Јовановић подсећа на не мало важан податак да Краљево представља највећи центар за промет арматурним и другим врстама гвожђа на простору целе Србије. О томе сведочи податак да у четири локална предузећа која се баве прометом ових производа заврши 150 хиљада тона, или половина гвожђа које из железара суседних држава доспе у Србију. Овај податак је довољна основа за став о потреби преоријентације смедеревске железаре са лимова на производњу грађевинског гвожђа. Оно представља стратешки материјал за који се, због увоза из Грчке, Румуније, Бугарске и Босне и Херцеговине, одливају значајна девизна средства. У оквиру предузећа је и ексклузиван Хотел Техноград, удаљен само километар и по од центра града на видиковцу са кога се пружа поглед на Краљево. Хотел представља спој традиционалног и модерног хотелијерства, а погодан је за све врсте одмора, припреме спортиста, организовање семинара, пословних састанака и конференција. Од 1992. године кад је основано предузеће „Техноград“ је први пут посетио један од носилаца локалне власти што на довољно јасан начин говори о односу према све мањем броју оних који стварају нову вредност, а то су потврдили и директори других предузећа које је током последњих месец дана посетио градоначелник Краљева. Као председник удружења краљевачких привредника „Иницијатива 2012“ Јовановић подсећа на поразну чињеницу да нову вредност у Краљеву ствара тек око две хиљаде производних радника. На територији Србије их има око четири стотине хиљада а на терету им је милион и 620 хиљада пензионера и око 800 хиљада оних који се финансирају из

буџета. Проста рачуница показује да сваки производни радник издржава бар шест запослених у другим областима због чега се издаци који се плаћају сваког месеца приближавају граници издржљивости. Ако се зна да се на свака три динара исплаћених раднику у државну касу усмерава још два онда је јасно у каквом се положају налазе произвођачи који све теже успевају да улажу у осавремењавање производње, проширење капацитета и запошљвање нових радника. О односу локалне самоуправе према сличним предузећима на најбољи начин сведочи пример 1996. године отвореног Хотела „Техноград“ са четири звездице, и потврдом да представља значајан туристички капацитет, који на овој локацији ни до данас није прикључен на градску канализациону мрежу, па је и тај проблем морао да решава сам. Знатна средства су уложена у изградњу хидрантске мреже, измештање далековода и друге инфраструктурне радове, а Јовановић верује да би много боље за ширу заједницу било да су усмерена на проширење производних капацитета и отварање нових радних места. Градоначелник др Терзић потврђује да се разговарало о проблемима у чијем решавању може да учествује локална самоуправа. То су бројне административне препреке и улагање у инфраструктуру у циљу стварања повољнијег амбијента за рад. Посета је и прилика за размену мишљења на путу проналажења системских решења из домена локалне самоуправе како би кроз заједничку сарадњу дошло до побољшања привредног амбијента и запошљавања већег броја производних радника, јер је то једини начин да се створи повољнији однос са онима који стварају нову вредност. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

Експозе председника Владе Србије (3)

МАГАЗИН

28.8.2016.

НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ

28

- Република Србија ће, као и до сада, остати чврсто опредељена за мир, јачање сарадње, поверења и добросуседских односа као важних претпоставки безбедности и просперитета. - Планирање развоја и изградње укупних одбрамбених способности система одбране засновано је на опредељењу Републике Србије за војном неутралношћу у односу на постојеће војне савезе и примени концепта тоталне одбране, који подразумева интегрално ангажовање субјеката одбране и одбрамбених потенцијала. - Србија ће на Косову и Метохији наставити да буде институционално присутна кроз свој систем образовања и здравства, кроз културне институције, као и кроз деловање локалних самоуправа. - Српски народ на Косову и Метохији у предстојећем периоду треба да буде додатно институционално оснажен стварањем заједнице српских општина

29

МАГАЗИН

28.8.2016.

М

30

инистарство одбране и Војска Србије дали су у претходном периоду важан допринос успеху реформи, али и поднели значајан терет њиховог спровођења. Уусловима снажних мера за стабилизацију јавних финансија Министарство одбране је унапредило припреме свих субјеката одбране нашег друштва за одбрану, а Војска Србијеодржала и делимично унапредила своју оперативну способност. Министарство одбране је значајно допринело консолидацији домаће одбрамбене индустрије, а учињени су и напорида се у оквиру буџетских средстава за одбрану оптимизује однос персоналних, оперативних и инвестиционих трошкова. Република Србија ће, као и до сада, остати чврсто опредељена за мир, јачање сарадње, поверења и добросуседских односа као важних претпоставки безбедности ипросперитета. Постизање дуготрајног мира и стабилности кроз дијалог и стварање партнерских веза јесте политика у коју верујемо, коју заступамо и за коју ћемо се и убудуће непоколебљиво залагати. Промене које су се догодиле у стратегијском окружењу Србије намећу и потребу осавремењавања кључних стратегијских докумената из области безбедности и одбране, због чега ће у наредном средњорочном периоду бити извршена ревизија њиховог садржаја. При томе, уважаваће се све специфичности геостратегијског положаја Републике, национални интереси, потребе и могућности земље. Србија је, као, уосталом, и читав свет, суочена с бројним, вишеструко детерминисаним безбедносним изазовима, ризицима и претњама, а није искључено да ће се појавити неки квалитативно нови другачији изазови. Безбедносне службе које делују уоквиру Министарства одбране наставиће да прате веома динамичне промене умеђународном безбедносном окружењу, како бисмо, у складу с нашим могућностима, били спремни да правовремено и адекватно реагујемо. Развој система одбране предуслов

је заштите одбрамбених интереса Републике Србије и успешног одговора на изазове, ризике и претње безбедности. Планирање развоја и изградње укупних одбрамбених способности система одбране засновано је на опредељењу Републике Србије за војном неутралношћу у односу на постојеће војне савезе и примени концепта тоталне одбране, који подразумева интегрално ангажовање субјеката одбране и одбрамбених потенцијала. Значајан сегмент тог концепта, поред ослонца на властите одбрамбене потенцијале, јесте унапређивање партнерства и мултилатералне сарадње с другим државама и међународним организацијама и институцијама у очувању и заштити одбрамбених интереса Републике Србије. Првенствено имамо на уму сарадњу у области одбране с Европском унијом, Руском Федерацијом, Кином, САД, али и земљама региона Југоисточне Европе и другим пријатељским земљама. Важан аспект сарадње јесте и ангажовање у Програму Партнерство за мир и учешће у активностима Зајед-

ничке безбедносне и спољне политике Европске уније. У мандату претходне Владе усвојен је нови Стратегијски преглед одбране Републике Србије, којим су утврђени стратешки циљеви система одбране и успостављен оквир за достизање квалитативно новог стања. До краја 2016. године Влада ће Народној скупштини предложити нови дугорочни план развоја система одбране Републике Србије, у коjем ће бити утврђени основни правци развоја до 2025. године. Након тога, Влада ће усвојити Средњорочни план и програм развоја система одбране за период до 2020. године, у коме ће се детаљније операционализовати ставови и опредељења из Дугорочног плана развоја система одбране Републике Србије. У наредном периоду, Војска Србије наставиће ангажовање на обезбеђењу административне линије с Аутономном Покрајином Косово и Метохија и контроли Копнене зоне безбедности. Наставићемо сарадњу са КФОР-ом у обезбеђењу сигурности и безбедности нашег становништва у Аутономној По-

крајини Косово и Метохија. Систем одбране Републике Србије наставиће да доприноси изградњи и очувању мира у свету учешћем декларисаних јединица Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама под окриљем Уједињених нација и Европске уније, а све у складу с расположивим буџетским и другим ресурсима. Министарство одбране и Војска Србије су више пута доказали свој кредибилитет упружању помоћи цивилном становништву и цивилним органима у случају ванредних ситуација и других облика угрожавања безбедности људи и имовине, што ће се наставитии у будућем периоду. У домену опремања Војске Србије наоружањем и војном опремом, у периоду 2012 - 2015. године, завршен је развој преко двадесет средстава наоружања и војне опреме, који су након спроведених верификационих испитивања уведени у наоружање и опрему Војске Србије, као што су авиони за почетну обуку, теренска возила, модернизовани радарски системи и системи

за ваздушно осматрање, различите врсте муниције побољшаних карактеристика и средства за обуку – тренажери. Настављено је опремање Војске Србије савременим телекомуникационим системима и системима за електронско извиђање, а средином јуна Војска Србије је добила два вишенаменска транспортна хеликоптера, што је прва набавка нових ваздухопловних платформи у последњих 25година. Након успешно завршеног развоја и интерних испитивања, вишецевни ракетни модуларни систем „Морава“, широкопојасни радио-гониометар и модернизовани ПВО систем КУБ предати су на завршна испитивања у Технички опитни центар. Осим тога, одбрамбена индустрија је успела, ангажовањем унутрашњих капацитета, да оствари запажене резултате у сопственом развоју средстава наоружања и војне опреме, од којих посебно треба истаћи оклопно возило точкаш – „Лазар“, самоходну топ-хаубицу „Нора“,као и више врста пешадијског наоружања, артиљеријске и минобацачке муниције, који су од интереса за

систем одбране и опремање Војске Србије. У наредном периоду у опремању наоружањем и војном опремом тежиште ће бити на набавци нових система, модернизацији и одржавању ресурса постојећег перспективног наоружања и војне опреме. Буџет за опремање Војске Србије ће имати тенденцију раста, из разлога његовог изразито развојног карактера и директног утицаја како на раст способности Војске Србије, тако и на раст капацитета и извозног потенцијала одбрамбене индустрије Србије. Модернизација перспективног наоружања и војне опреме реализоваће се повећањем буџета за развој наоружања и војне опреме (и до шест пута). Модернизација и развој средстава ратне технике биће максимално усмерени на домаће војне и цивилне научно-истраживачке институције и домаћу одбрамбену индустрију. У том правцу редефинисано је осам постојећих и дефинисано 14 нових перспективних пројеката, којима ће се битно унапредити оперативне способности ВС. Упоредо с перманентним растом извоза наоружања и војне опреме и проширењем капацитета за производњу наоружања и војне опреме, Република Србија успешно испуњава улогу значајног међународног партнера у спречавању пролиферације наоружања и војне опреме у светским оквирима, чланством у контролним режимима и организацијама за контролу наоружања и оружја за масовно уништавање. Према извештајима релевантних међународних организација, наша земља заузима прво место у региону и међу првима је у Европи по транспарентности у извештавању и приказу података о промету наоружања и војне опреме. Реализацијом ових мера обезбедићемо унапређење ефективности и ефикасностисистема одбране и допринети развоју потребних способности одбране за реализацију утврђених мисија и задатака и заштиту одбрамбених интереса Републике Србије.

31

АП Косово и Метохија

МАГАЗИН

28.8.2016.

Питање Косова и Метохије несумњиво остаје велики изазов и у мандату ове Владе. Нећемо признати једнострано проглашену независност наше јужне покрајине, али ћемо у интересу регионалне стабилности и што бољих српско-албанских односа наставити дијалог Београда и Приштине. У том процесу ћемо учествовати на одговоран и транспарентан начин, а сви договори ће, као и до сада, бити доступни јавности. Водећи одговорну политику, чинићемо све да интереси нашег народа, као и наши витални државни и национални интереси на Косову и Метохији буду заштићени. Србија ће на Косову и Метохији наставити да буде институционално присутна кроз свој систем образовања и здравства, кроз културне институције, као и кроз деловање локалних самоуправа. Српски народ на Косову и Метохији у предстојећем периоду треба да буде додатно институционално оснажен стварањем заједнице српских

32

општина, чије успостављање Приштина већ дуго опструира, користећи неприхватљиве изговоре и ругајући се ауторитету Европске уније одбијањем да спроведе оно што је под њеним окриљем договорено, чиме у питање доводи читав процес нормализације односа. Дакле, у предстојећем периоду наши циљеви на Косову и Метохији биће очување олитичке стабилности континуираним праћењем политичких процеса и спровођењем утврђене државне политике, те обављање послова у областима: подршке локалним самоуправама, привреде, економског развоја и инфраструктурних пројеката, повратка и опстанка, правосуђа, људских права и имовинско-правних питања, међународне сарадњеи сарадње с међународним мисијама на територији Покрајине, културе, заштите културне баштине и помоћи Српској православној цркви, подршке јавним службама и социјалне помоћи. Заштита имовине Републике Србије на Косову и Метохији, имовине наших привредних субјеката и Српске пра-

вославне цркве биће и даље у врху приоритета ВладеРепублике Србије. Борићемо се да задржимо контролу над „Трепчом“, хидросистемом Газиводе, инфраструктуром на Брезовици, као и против свих других покушаја незаконите приватизације и присвајања од стране привремених институција самоуправе у Приштини. У мандату прошле Владе покренуто је или крају приведено неколико капиталних инфраструктурних пројеката, као што су регионални водовод Зубин Поток – Косовска Митровица – Звечан и изградња бањског комплекса Бањска, које ћемо завршити у мандату нове Владе. Тиме ћемо дати и подстицај развоју туризма, са жељом да што већи број грађана Србије и Срба из региона посети Косово и Метохију и тако непосредно учврсти везе с нашим националним извориштем. Када је реч о повратку интерно расељених, који је нажалост у протеклих деценијуи по био на нивоу статистичке грешке, припремили смо сасвим нов концепт социјално и економски одрживих повратничких насеља, а прво од

њих – „Сунчана долина“ – биће веома брзо изграђено у општини Звечан. Расељени са Косова и Метохије добиће први пут од завршетка ратних сукоба реалну шансу да се масовно врате на Косово и Метохију. Свакој повратничкој породици која се на Косово и Метохију врати на овај начин биће гарантовано једно радно место, а биће им олакшан и приступ образовним, верским и културним садржајима. Истовремено ћемо наставити да изградњом стамбених објеката (умандату прошле Владе је изграђено 10 зграда са 120 стамбених јединица) појединачно збрињавамо повратнике и социјално угрожене породице. Влада ће наставити да на Косову и Метохији сарађује с представницима међународне заједнице у Покрајини – Унмиком, Еулексом и Кфором, пре свега на заштити права и стварању сигурног окружења за српски народ у Покрајини. Пред нама је важан период оснаживања српског националног идентитета и јединства нашег народа на Косову и Метохији. Свесна чињенице

да нас нерешавање отворених питања доводи у све тежу ситуацију, а наш народ на Косову и Метохији на ивицу опстанка, претходна Влада је у решавање наслеђених проблема кренула на одговоран начин, без самосажаљевања, снажећи истовремено и свој међународни кредибилитет. Срби на Косову и Метохији су препознали искреност, исправност и утемељеност такве политике, о чему најбоље сведоче резултати последњих избора, на којима је листа коју сам предводио освојила 69,73 процената гласова на територији наше јужне покрајине. И у наредном периоду, Влада Републике Србије ће наставити да спроводи политику дијалога и мирног решавања конфликата и несугласица, одговорним приступом нормализацији односа и пуним спровођењем усаглашених договора у Бриселу, уз истовремено институционално, демографско, образовно, културно и економско снажење српске заједнице на Косову и Метохији. Питање Косова и Метохије је много више од територијалног и идентитет-

ског питања, оно је тачка на којој ће се у предстојећем периоду дугорочно дефинисати српско-албански односи, од којих зависи стабилност и економска перспектива читавог региона. Влада Србије ће, без обзира на чест недостатак конструктивности и ентузијазма с друге стране, наставити да на конструктиван начин ради на побољшању тих односа, снажењу поверења и учвршћивању европских вредности и перспектива оба народа. У том смислу, с пуним правом инсистирамо на решавању питања визне либерализације за држављане Србије на Косову и Метохији. Не желимо да ситуација на Косову и Метохији и неуређени српско-албански односи буду латентна претња стабилности и напретку Србије, и зато ћемо предано радити на мирном решавању несугласица, свесни да је пред нама дуготрајан процес, у којем, да ствар буде тежа, често немамо саговорника који с нама дели визију економски просперитетног и политички напредног региона. Овакав приступ проистиче из наше снаге и одговорности, али нека нико не помишља да се мирољубивост с којом наступамо сме искушавати.

33

Краљевчани на отклањању последица поплава у Македонији

МАГАЗИН

28.8.2016.

У ДОБРУ ЈЕ ЛАКО

34

- Деветочлана екипа учесника Омладинске радне акције „Краљево 2016“ дванаест радних дана отклањала последице елементарне непогоде у главном граду Македоније. – Краљевчани раме уз раме са вршњацима из Руме и Беле Цркве. – Захвалност градоначелника Скопља. – Новчана помоћ Краљева поплављеном подручју у Македонији

С

вечани строј бригадира на затварању овогодишње Омладинске радне акције „Краљево 2016“ могао је неупућеном да створи погрешну представу о онима који су у околини Краљева две недеље радили на отклањању последица поплава и чишћењу корита бујичних потока. Разлог је у одсуству знатног броја њих који су због елементарне непогоде која је пред крај јула задесила Македонију морали раније да се врате кућама.

Међу њима су бригадири из Скопља, Куманова и Охрида који су овог лета трећи пут заредом дошли у Краљево да би помагали вршњацима у реализацији програма радних активности. Много пута је потврђена добро позната крилатица да је у добру лако добар бити, а да се тек у муци познају јунаци што су у више наврата доказивали македонски акцијаши у Краљеву. То је био повод да по завршетку овогодишње акције група Краљевчана

крене пут Македоније како би се колико толико одужила онима који су им се нашли у невољи. Неколико последњих година биле су добра прилика да највећи број Краљевчана боље осети значај елементарних непогода. После земљотреса који је задрмао град у раним јутарњим часовима 3. новембра 2010. није прошло ни четири пуне године кад је огроман поплавни талас потопио око пет стотина кућа тек километар или два од

О ДОБАР БИТИ...

центра града. Поновило се то у нешто мањем обиму и две године касније кад се потврдило да ништа мања од материјалне није ни помоћ у отклањању последица елементарних непогода. На ову чињеницу је подсетио председник Скупштине града Ненад Марковић приликом пријема групе хуманитараца која се вратила из Македоније.

- После земљотреса који је погодио Краљево није било града који нам није упутио помоћ, па и ми имамо обавезу да Скопљу упутимо скромну помоћ у новцу – потврдио је Марковић уз захвалност свима који су део слободног времена провели у борби са последицама природне катастрофе. Ценећи допринос на санирању последица непогоде љубазни домаћини су им узвратили прегрштом захвалница уз позив да у наредном периоду

заједно наставе обновљену традицију добровољног омладинског рада. У деветочланој екипи која је у Скопљу провела дванаест радних дана били су и бригадири из Беле Цркве и Руме који су ове године по трећи пут били на краљевачкој акцији. Најстарији међу њима је Цвеће Миљковић кога Краљевчани добро пампте по громогласним поздравима какви су се последњи пут чули по повратку из Македоније а упућени возачу аутобуса који их је прихватио у Нишу и поред тога што је било тешко наћи места у препуном возилу. Краљевчанима појачаним бригадирима из Руме и Беле Црке придружили су се млади из Лопара у Републици Српској и један из Тузле. Сви заједно радили су у делу града са већинским албанским становништвом и на сва-

ком кораку наилазили само на речи захвалности за све што су урадили.

- Чим смо чули да је Македонију погодила елементарна непогода ступили смо у контакт са пријатељима из Скопља, Куманова и Охрида и у сарадњи са председником Удружења акцијаша Македоније организовали акцију СОС Скопље на коју смо послали две екипе бригадира. То је била наша морална обавеза пошто су они учествовали на свим нашим акцијама и много помогли Краљеву - каже чланица Управног одбора удружења Омладинска радна акција Милена Рашић уз најаву да би Краљевчани ускоро могли поново да се нађу у Скопљу, овога пута као гости градоначелника главног града Македоније. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 28.8.2016.

37

Петнаест година од демократских промена: Драган Брадић (4)

МАГАЗИН

28.8.2016.

ЗЛОУПОТРЕБА НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

38

- У време НАТО бомбардовања приметно раслојавање у сфери опозиционог деловања као последица се одразило и на цивилно друштво. - Краљевачке невладине организације су пружале безрезервну и активну подршку Војиславу Коштуници. - Организације цивилног друштва активније него опозиционе политичке странке које су биле заокупљене унутрашњим сукобима и односима са другим актерима политичке сцене. – За разлику од других опозиционих првака једино Војислав Коштуница није кокетирао са Слободаном Милошевићем и владајућом Социјалистичком партијом Србије и није био спреман ни на какав компромис због учешћа у власти. - Све што се дешавало 5. октобра 2000. године унапред је било добро припремљено у оквиру различитих институција, а окупљени народ је само повећао значај свега што се дешавало. – После октобра 2000. године невладине организације се сврставају на страну једне политичке опције и раде за њене интересе, а не за демократски начин одлучивања у коме се унапред не зна политика једног друштва, већ формулише на основу одлука већине

Драган Брадић

39

МАГАЗИН

28.8.2016.

Д

40

исциплиновано бирачко тело владајуће партије је пред изборе 2000. године пред челнике опозиционих партија стављало озбиљан задатак да утиче на промену свести о неопходности промена првенствено код оних који су се двоумили коме да укажу поверење. Податак да су владајуће партије у ранијем периоду добијале на изборима захваљјући релативно малој излазности водила је ка потреби о анимирању што већег броја бирача да се појаве на биралиштима. У кампању која је требало да резултира до тада највећом излазношћу укључиле су се и невладине организације уверене да промене које је заговарала опозиција треба да допринесу демократизацији друштва, а највећом препреком на том путу сматран је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић. До тада прилично разједињене невладине организације су зближавање и сарадњу почели интензивније да учвршћују током НАТО бомбардовања у пролеће 1999. године када се појављује Југословенска акација, а повод је све израженије осећање егзистенцијалне угрожености. У то време је приметно раслојавање у сфери опозиционог деловања што се као последица одразило и на цивилно друштво. Већ тада је све видљивија подела на оне који демократизацијом схватају прихватање вредности западне либералне демократије и друге који национални интерес виде у противљењу НАТО интервенцији и свему што долази са ове стране, а расцеп у оквиру цивилног друштва посебно је изражен након 2000. године Адвокат Драган Брадић потврђује да су краљевачке невладине организације, чији је рад координирао на овом терену, пружале безрезервну и активну подршку Војиславу Коштуници као једином ко је могао да угрози доминантну позицију актуелног председника. Значајним се чини податак да су у том периоду много активније биле организације цивилног друштва него опозиционе политичке странке које су најчешће биле заокупљене унутрашњим сукобима и односима са другим

актерима политичке сцене.

- Ноћ пре доласка Војислава Коштунице у Краљево цео град је био облепљен сликама Слободана Милошевића. Нико није реаговао на те плакате сем нас из невладиног сектора који смо их прелепљивали и на тај начин подупирали кандидатуру Војислава Коштунице. Допринос невладиног сектора, који у то време још није био довољно признат од стране политичких структура и опозиционих центара моћи, током те кампање за победу Војислава Коштунице је био огроман. Нека је био и мнималан био је довољан да као једна мала кап прелије чашу и доведе да већ у првом кругу победи Милошевића. Што се тиче самих резултата избора не могу да тврдим да су гласови добро пребројани, ни да није било манипулација и са једне и са друге стране, а врло је могуће да Коштуница није имао довољно гласова да победи и да се не изађе у други круг. Ово закључивање се базира на сличним ситуацијама у другим земљама и стратегијама које се користе када се обарају режими. Увек је пре званичних резултата инсистирано да се кроз народ провуче вест да су избори добијени да би се обезбедила медијска и предност у јавном мњењу. Мада сам убеђен да би Војислав Коштуница добио у другом кругу искрено сумњам, као и многи други, да је имао довољан број гласова за победу у првом – каже Брадић. Иако су мишљења о Војиславу Коштуници и даље подељена доминира став да је изабран за противкандидата из разлога што је био једини који је могао да победи Слободана Милошевића само захваљујучи томе што, за разлику од осталих опозиционих првака, до тада није кокетирао са њим и владајућом Социјалистичком партијом Србије и није био спреман ни на какав компромис због учешћа у власти. Коштуница је словио за честитог човека који није имао мрље у политичкој каријери, а водио је политику континуитета која је била и национална и проевропски либерална, јер је поред вредности либералне демократије

врло јасно штитио националне интересе што се сматра посебно важним у време кад се друштво раслојавало, национална опција још увек била јака, а експонент нациналних интереса пре свих био Слободан Милошевић. У таквим околностима било је потребно наћи особу која може довољно да се приближи народу, а да буде на страни опозиције. Није непознато да је победи на изборима ближи онај ко броји гласове, па се свима који су сумњали у поштење представника власти посебно важним чинило да присуствују и том чину. Начина за манипулацију је било много, а провејавала је и сумња у опозиционе странке од који су неке јавно, а неке скривено, сарађивали са властима. Манипулисало се и са бирачким списковима, а посебно значајним чинило се да опозиција нема довољно људи који би контролисали сва бирачка места. Епилог свега што се дешавало добро је познат, штабови и једног и другог кандидата објавили су победу на изборима.

- Треба имати у виду огромну заслугу Зорана Ђинђића који је врло свесно и рационално прихватио да Коштуница буде противкандидат Милошевићу, а потом одлично спроводио кампању. Након избора је дошло до протеста, штрајкова и других облика грађанске непослушности што је пробудило Србију. Већ тада се видело да су грађани зрели за демоктаратско друштво, јер смо први пут имали оно што свако друштво треба да има а то је спремност да се бори за своја права и слободе. Сетимо се једног од транспарената на коме је писало „Београд је свет“. У том тренутку је Србија заиста била најслободарскија земља на целој планети, јер је народ масовном подршком и акцијом био спреман да се бори за демократију и промену коју је остварио на изборима. Врло ми је блиска теорија анархизма која је инкорпорирана и у теорију цивилног друштва, а заснива се на самоиницијативи, самоорганизовању и аутономији и подразумева да се човек сам бори за нешто у шта верује. То је пропагирао и Ђинђић, који је пре-

41

МАГАЗИН

28.8.2016.

вео Кропоткинову књигу „Анархизам и морал“, и све време уливао мотивацију и инспирацију грађанима, а и нама у грађанском сектору иако се нисмо слагали са начином на који је водио политику странке и борбу против Милошевића. Његове речи су биле инспиративне и анимирале нас да и сами нешто предузмемо, а то је основни мото цивилног друштва. Ми смо се прикључили таласу незадовољства и људима који су 5. октобра кренули за Београд. Пратили смо ситуацију и видели расположење народа, да су многи потези већ били повучени, а да је спремност за промену режима била присутна и у центрима моћи у Србији – прича Брадић. Невладине организације су дошле до податка да је различитим каналима већ извршен уплив у војску и полицију, медије, интелектулце и друге циљне групе за које се сматрало да имају утицај на друштво. Све присутније уверење да се власт клати и да, иде силазном линијом, учвршћивало је оп-

42

тимизам и све већу сигурност пре поласка према Београду. Краљевчани су кренули у организованим групама, или појединачно, и већ испред Горњег Милановца закључили да неће бити значајнијег отпора полицијских снага. У Краљеву се однос полиције према протестима грађана променио две године раније кад је опозиција успела да освоји власт на локалним изборима, па више није било насилног решавања несугласица. Нису се припадници полиције превише оштро супростављали онима који су кренули према Београду 5. октобра 2000. године, а Брадић потврђује како су још у кланцу испред Милановца експлицитно потврдили да неће реаговати. Потврда тог сазнања била су и дешавања испред зграде Народне скупштине ма колико међу незадовољним грађанима било и рушилачки расположених које је требало умиривати. Потврдили су то и бројни говорници са импровизоване позорнице на камиону уверавањем да до промена у

друштву може доћи на миран начин. Бројни ставови указују како је све што се дешавало тог 5. октобра унапред добро припремљено у оквиру различитих институција, а да је окупљени народ само повећао значај свега што се дешавало. Ни пре избора западни центри моћи нису били превише задовољни избором Коштунице за кандидата опозиције на изборима, и отворено се противили политици коју је заговарао, али су морали да прихвате његову кандидатуру у сукобу са чињеницом да је једини који може да победи Слободана Милошевића. Ни петнаест година касније није довољно јасно колико је Војислав Коштуница био свестан чињенице да је искоришћен за једнократну употребу, јер је борба за његово обарање отпочела врло брзо након конституисања власти. Главни иницијатор је био Зоран Ђинђић који почиње отворену борбу за освајање власти мада то није крио ни у време кад је настојао да се као

лидер наметне опозиционим првацима.

- У сукоб смо били увучени и ми у оквиру цивилног сектора и ту почиње раслојавање цивилног друштва на оно што данас препознајемо као националну и прозападну опцију. Знамо да је Коштуница постао председник, али још нису биле освојене све полуге моћи, пре свега нису демонтирана министарства силе и органи у којима су још били Милошевићеви кадрови. Са друге стране требало је учврстити моћ нових лидера у тадашњој политичкој структури око чега су се највише сукобљавали Ђинђић и Коштуница. Зоран Ђинђић је и пре тога показао неспремност да одржи реч и не дође у сукоб са коалиционим партнерима. У оквиру Демократске странке је сменио Драгољуба Мићуновића, затим правећи коалицију Вуку Драшковићу обећао место градоначелника Београда, а онда га на неки начин дезавуисао. Подржао је Коштуницу али је након победе на изборима кренуо да га руши

што није било тешко ако се зна да овај није имао подршку структура западних центара моћи. Нама врло утицајни и моћни људи су касније говорили како Коштуница није њихова политичка опција јер са њим нису могли да разговарају као са другима, ни да манипулишу као што су могли са другим лидерима опозиције – објашњава Брадић и признаје како је у тренутку кад су у тај процес увучене невладине организације схватио како оне постају инструмент западне политике што је повод за постепено дистанцирање од рада у цивилном сектору. Непосредан повод је захтев председника Грађанских иницијатива исказан у циркуларном писму упућеном на адресе бројних организација цивилног друштва умрежених ради укључивања у процес демократских промена. Од њих се тражило да организују кампању под називом „Вето на Коштуницу“. И пре тога је било покушаја да се невладине организације увуку у активности

које су имале за циљ обрачун са појединим политичким странкама, пре свих Српском радикалном странком у настојању да се искључи из политичког живота, а сличан сценарио је припреман и за Демократску странку Србије. Ово се косило са ставовима свих који су у организације цивилног друштва ступали уверени да су оне добар начин за допринос демократизацији Србије. Зато је била несхватљива политика којом невладине организације престају да буду нестраначке, па губе основни смисао постојања. Доминантан део ипак скреће са правог пута и почиње да води прозападну политику заборављајући да треба да настави нестраначко деловање. Сврставају се на страну једне политичке опције и раде за њене интересе, а не за демократски начин одлучивања у коме се унапред не зна политика једног друштва, већ формулише на основу одлука већине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

28.8.2016.

МАГАЗИН

44

Др Маријана Семић Шећибовић

Знаменити Краљевчани: Др Маријана Семић Шећибовић (3)

- Свака влада почиње из почетка као да историја државе почиње од ње, и онога ко јој се налази на челу, што води ка закључку да се деценијама тумара путем који не води никуда. - Сазнање да у експозеу Ивице Дачића није било ни речи о образовању потврђује тезу да у време његовог руковођења ни ресорно министарство није ништа урадило. - Много значајнији утицај од бирача, и фактора са домаће политичке сцене, на формирање владе имају различити центри моћи из иностранства.

- У тренутку избора европског пута Србија је прихватила чињеницу да о многим стварима неће моћи пресудно и самостално да одлучује.

- Медији пласирају искључиво оно што им налаже политика. - У свим сферама друштва су присутни суштински проблеми на које се гледа кроз наочаре кроз које се ништа не види. - Децу искључиво кваре родитељи који као да су заборавили како су њих васпитавали. - Академска заједница је изгубила образ, а много је оних који су се продали за мале паре због решења неког проблема са ограниченим роком трајања, чланства у управном одбору или избора на функцију са неизвесним временским трајањем

Фото: М. Радовановић

У СЕ И У СВОЈЕ КЉУСЕ

45

МАГАЗИН

28.8.2016.

О

46

д кад постоји организовано образовање постоје подршке и оспоравања начина на који се изводи, а настојање да се унапреди по правилу је један од задатака на којима власт заснива поверење грађана на изборима. Оно што се касније дешава ретко даје очекиване резултате због којих у великом делу јавности влада уверење да се срозавање наставља без изгледа да у догледно време буде заустављено. Др Маријана Шећибовић основним разлогом сматра дисконтинуитет у образовним политикама који представља највећи проблем Србије у овој области. Основа за овај став је неспорна чињеница да свака влада почиње из почетка као да историја државе почиње од ње, и онога ко јој се налази на челу, што води ка закључку да се деценијама тумара путем који не води никуда. Уверење да се погледи на исту ствар разликују ако им се приступи из различитих средина, у којима посматрач бива ослобођен емоција везаних за локалну, на најбољи начин се проверава кад се образовање у Србији стави у исту раван са другима и

посматра у односу на она која се спровде у околним државама. Проблематика образовног процеса у Србији била је тема истраживања чији су резултати објављени у тексту „Политика и емоције у образовању“ насталог на основу исцрпне анализе експозеа свих председника влада Србије од Зорана Ђинђића до 2013. године. Довољно песимистички делује сазнање да у експозеу Ивице Дачића нема ни речи о образовњу што потврђује тезу да у време његовог руковођења ни ресорно министарство није ништа урадило. Осврт на први експозе Александра Вучића води ка закључку о савршеној енергији, и жељи да се нешто побољша у овој области, какву до њега, а након Зорана Ђинђића, није имао ни један премијер.

- Не може да се оспори енергија која вуче његову жељу. Да ли је то жеља да покаже једно ново светло, нови лик, искреност, спремност на промену, да се мења, да ли је то ствар личног доказивања, то је нешто друго. Али, та енергија повлачи све за собом, повлачи спремност за променама без

обзира да ли су промене радикалне или не, да ли су решења која нуди добра. Поред Кори Удовички која је била у влади Зорана Ђинђића узео је и неке друге, и са свима покушава да комуницира, али је у први ред истурио оне којима верује. Погрешно код наших политичара, а сви до сада су падали због лошег окружења, је што нису имали смелост и нису веровали другима, па су одабирали само послушне. У јавности се мало зна како функционише влада. Обичан човек по правилу посматра и за све оптужује министра иако овај само у свом сектору спроводи политику коју је зацртао премијер и ван тога не може без обзира из које је странке. Премијер одређује курс и по том курсу сви морају да плешу – објашњава Маријана. Сваки избори у Србији, на ма ком нивоу били организовани, привлаче већу пажњу грађана, и подгревају наде, више него у многим другим државама. Доказ су бројни разговори на ову тему на различитим нивоима, у званичним круговима, медијима, приватним разговорима. Иако воде ка раз-

личитим закључцима све је присутније уверење да много значајнији утицај од бирача, и фактора са домаће политичке сцене, на формирање владе имају различити центри моћи из иностранства. Онима који заступају овакав став довољан је доказ формирање последње Владе Србије на које се од краја априла чекало све до пре две или три недеље. Један од повода за овакав став је и подсећање да на честитке које су поводом победе на председничким изборима актуелном председнику Србије из Европе упућиване и пре него што су затворена сва биралишта. И поред уверења како 90 одсто становништва верује да гласом на изборима пресудно утиче на политику земље у круговима оних који мало боље познају функционисање власти преовладава уверење да је Србија, у тренутку избора европског пута, прихватила чињеницу да о многим стварима неће моћи пресудно и самостално да одлучује.

- На политичкој сцени имамо четнике и партизане, у Хрватској усташе и партизане, а то је само магла која се

продаје овом народу док се неке крупне ствари не заврше. Моного тога је под знаком питања, чак и прича о Косову, а стварност се разликује од онога што нам се пласира. Људи преживљавају дубоку економску кризу, нигде не одлазе, ништа не виде и прихватају оно што чују. Медији пласирају искључиво оно што им политика налаже, па се понашају искључиво по диктату, а ми то морамо да прихватимо. Мини балканска турнеја због Болоњског форума прилика је да се срећем са представницима академске заједнице у региону, од Босне и Херцеговине преко Црне Горе, Албаније, Косова, Македоније до Краљева. Прошла сам две петине аутопута са четири траке кроз Албанију без иједне рупе и наплатне рампе што ме је подстакло да на путу из Ниша према Краљеву на наплатној рампи упитам зашто плаћам путарину – каже др Шећибовић. Познато је да у политици, поготово међународној, нема превише места за емоције па ни за много дебате о ономе што су одлучили креатори новог свет-

ског поретка. И поред тога у свим сферама друштва су присутни суштински проблеми на које се гледа кроз наочаре кроз које се ништа не види. У таквим околностима појединац тешко може на било шта да утиче битније, чак и ако се налази на високој позицији. Разговори овакве врсте не могу да прођу без питања о ставу према образовању у Краљеву. Из визуре оног који мало озбиљније од других сагледава ствари, и познаје кретања у овој области, чини се да су већи проблем од просветних радника деца која су им поверена као материја коју треба обликовати према потребама друштва, а у складу са оним што прописује ресорно министарство. Искуство показује да у краљевачком образовању има изузетних просветних радника.

- Знам да у Краљеву имамо сјајне просветне раднике, али и децу коју искључиво кваре родитељи који као да су заборавили како су њих васпитавали, па није јасно да ли мисле да њихови родитељи нису били добри, и да сами

47

28.8.2016.

МАГАЗИН

48

треба да буду бољи, због чега се удварају својој деци, Родитељи су нереални, децом лече неостварене амбиције, сањају велике снове и не питају се где је ту дете. То није добро за децу, па и образовни систем има проблем – објашњава др Шећибовић. Краљево се сврстава међу ретке градове приближне величине који немају адекватан број високошколских установа. Пропуштене су бројне шансе за отварање неких од факултета, поготово након што је велики број њих дислоциран са простора Косова и Метохије, што много веће проблеме ствара родитељима него будућим студентима. Високо образовање, поготово оно квалитетно, никада није било јефтино, а да би било квалитетно треба у побољшање услова за рад улагати значајна материјална средства ма колико крајњи резултат није видљив у

кратком периоду. Београдски Економски институт је осамдесетих година прошлог века вршио опсежно истраживање у покушају да утврди колико кошта стварање једног интелектуалца подразумевајући под тим појмом оне који завршавају факултете. Резултати истраживања потврђују да се трошкови крећу око три стотине хиљада немачких марака што помножено са бројем стручњака који су, због изостанка могућности за запошљавање, били принуђени да напусте земљу доводи до поразне рачунице о знатној количини бачених средстава. Уверење да стварање једног интелектуалца у данашње време кошта до два пута више, и податак да се годишње уписује тридесетак хиљада нових студената, од којих ће значајан број сигурно потражити посао ван земље, на најбољи начин сведочи о стању у

Србији. Разлог што се највећем броју њих не пружа шанса да покажу шта су научили, и кроз рад оправдају уложена средства, по многима је партократско запољавање.

- Ми не можемо да прихватимо да није важно како се зовеш, ни како се молиш, јер је то најинтимнија ствар сваког појединца на свету, а што задиремо у њега је наш паланачки синдром. Ми га на Балкану гајимо зато што је то лако гајити, а онда са њим можеш да манипулишеш масом и то је врло проста и питка прича. Са друге стране свуда у свету се цени само знање – каже Маријана. И поред вишегодишњег одсуства није ослабило осећање припадности средини у којој је све мање познатих лица. Транзиција је оставила трага и у овој средини, многи су је напустили а није занемарљив ни број оних који су

се повукли и самују далеко од погледа све већег броја досељених. То је цена коју плаћа свака средина са великим бројем становника а он се у Краљеву, за разлику од бројних других, повећао до мере која угрожава слику из не тако давних времена. Не јењава ни утисак да Краљево има довољно потенцијала у различитим областима који нису у довољној мери искоришћени, што се поново везује за локалну политику и тренутну ситуацији у којој натполовичну премоћ има једна политичка странка. Некоме ко је дуго живео у овој средини, а онда је бар на кратко напустио из ко зна којих разлога, понекад се учини да је академска заједница изгубила образ, и да је много оних који су се продали за мале паре, због решења неког проблема са ограниченим роком трајања,

чланства у управном одбору или избором на фунцију са неизвесним трајањем. Поразно делује сазнање да се са урушавањем академске заједнице урушава и друштво чији је она саставни део, још више да се то чини намерно. Поглед на не тако давну прошлост потврђује да је и пре демократских промена академска заједница припадала државном естаблишменту што ову није спречавало да напредује. Напредак се огледао у развоју, организованој производњи, сигурним радним местима и зарадама који су утицали на задовољство становништва. Тога одавно нема као ни сигурног посла и великих државних система који су упошљавали највећи део радно способног становништва. Кроз тежак период пролази највећи

део средина у земљи, Краљево можда најтежи у дугогодишњој историји, што није разлог да се на решење чека од стране неког другог.

- Хајде да користимо оно што нам дозвољавају закони, јер они нису прављени само за Вучића. Хајде да извучемо оно што можемо, да радимо а не само да кукамо како одређене ствари не ваљају. Много је лакше да кажемо како не ваљају, и по паланачком моделу стално критикујемо, него да узмемо ствар у руке, да ишчитавамо и тражимо начин да оно што је добро искористимо – поручује др Маријана Шећибовић, ванредни професор на Свеучилишту Херцеговина и прва особа из Србије која је била декан на хрватском Универзитету у Међугорју. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

49

50

51

МАГАЗИН

28.8.2016.

Не престају муке бивших радника „Фабрике вагона“

52

БОЉЕ У ЗАТВОРУ НЕГО НА СЛОБОДИ

- Међу бившим радницима „Фабрике вагона“ ни после скоро годину дана не јењава утисак да су истерани на улицу. - Главни кривац заштитница државног капитала која им је сугерисала да узму средства социјалног програма како не би остали и без тога. – Према ставу Међународног суда правде у Стразбуру плата је социјална категорија, па не може бити предмет исплате у првом, другом или ко зна ком исплатном реду стечајног поступка као што то тумачи судија Привредног суда у Краљеву. – Иако потраживања радника износе 520 милиона динара рачуница показује да би, уз посредство међународних судова, могла да достигну и четири пута већи износ.

- они који ћуте не могу да се надају било чему бољем. - На бомбу бомбом, на добар разговор добрим разговором.

53

28.8.2016.

МАГАЗИН

54

Драган Митровић

затражио да се у записник унесе примедба да су потраживања бивших радника заштићена споразумом са послодавцем и не могу бити сврставана у било који исплатни ред.

- Изрекла ми је опомену са образложењем да ометам суд у спровођењу правде, а да сам наставио да негодујем прва следећа казна би била 20 хиљада динара, потом 50 и после даље. Нас четворицца смо негодовали код председнице суда, рекли да судија врши правно насиље над бившим радницима „Фабрике вагона“ као повериоцима и тражили да се евидентира како се она чудно гледа са стечајним управником игноришући наше захтеве. У листу „Данас“ је изашао чланак у коме судију оптужују и радници ТК Рашка, па смо тражили да се она и стечајни управник Ђорђе Јокић промене. После тога је нама четворици написала кривичне пријаве због чега смо били на салушању у Полицијској управи, а ја и даље тврдим да смо се цивилизовано и коректно понашали, јер имамо право да се боримо да заштитимо потраживања – објашава Митровић. Оцењујући понашање судије изражавањем сујете радници потврђују чврсто уверење да, и поред притисака, не одустану од више пута поновљених захтева. Борба за њихово остварење и даље се води у оквиру институција, па се након конституисања владе учекује да буде настављена током преговора у Министарству привреде. Поуздане информације потврђују како има изгледа да се проблем реши мада су за њега везане, радницима прилично чудне и мало разумљиве, активности стечајног управника који у повлашћен положај ставља бивше руководиоце „Фабрике вагона“. Сматрајући баш њих најодговорнијим за стање у које су довели хиљаде радника тешко могу да прихвате чињеницу да су њима признате камате на заостала потраживања. У таквој ситуацији док радници потражују појединачне износе између осам и девет стотина хиљада потраживања њихових руководилаца достижу износе између два и по и три милиона динара.

Незадовољство односом државе још је под контролом, а стални контакти са градоначелником Краљева и начелником Рашког управног округа усмерени су у правцу лобирања да се исплате утврде што пре и тако избегне плаћање камата које знатно увећавају коначни износ дуга. Посебан повод за то је сазнање да ће све оно што радници буду наплатили бити потрошено у граду, у великом делу за измиривање трошкова комуналних услуга и обавеза према локалној управи. Више пута поновљен став о могућности поновног покретања производње у „Фабрици вагона“ заснован је на контактима са фирмом из Пољске која је заинтересована да се укључи у овај процес. Има индиција да је коначни статус краљевачке фабрике договорен, али још нема и званичне потврде о томе. Иако је влада конституисана сва министарства још нису профункционисала у пуном капацитету а у Краљеву очекују да се, чим се то догоди, мало више позабаве овим али и другим предузећима која су се нашла у сличном положају.

- Очекујемо да се влада позабави са инвеститором који жели да купи фабрику из стечаја и да покрене произвдњу са 200 до 400 радника што је за овај град значајно. Ми нисмо људи који само воде активности да наплате потраживања, већ и да фабрика профункционише како би деца која завршавају школе имала где да се запосле. У супротном где ће да иду на праксу из Техничке школе, и чему служи Машински факултет – пита Митровић и подсећа на ни мало пријатну чињеницу да је велики број продавница у граду празан и поред обавештења да су цене појединих производа снижене и више од 70 одсто. Рачуница показује да потраживања радника износе 520 милиона динара, а да би уз посредство међународних судова могла да достигну и четири пута већи износ. Општи утисак потврђује да стрпљење полако попушта, па се опет помиње могућност блокирања града и краљевачких предузећа и поред тога

Фото: М. Радовановић

Н

акон дефинисања правног статуса Удружења „Иницијатива за права радника“ формиран је четворочлани преговарачки тим у коме су председник Драган Митровић и члан председништва Горан Речевић. До застоја у преговорима са ресорним министарствима дошло је након расписивања ванредних парламентраних избора, а неколико месеци паузе до формирања нове владе због притисака са разних страна било добра прилика за припреме да се, чим буду заокружена формирања свих кабинета, настави са започетим активностима. Делегација бивших радника „Фабрике вагона“ је половином априла у разговору са премијером потврдила захтеве који се односе на наплату заосталих потраживања, а по основу споразума које су, при напуштању концерна, потписали са послодавцем. Међу радницима ни после скоро годину дана не јењава утисак да су истерани на улицу, а главним кривцем за то оцењују заштитницу државног капитала која им је, као представник државе, сугерисала да узму средства социјалног програма у износу којим нису задовољни како не би остали и без тога. Шокантно сазнање да би и после деценија рада могли да остану без ичега везују се за одсуство правне државе у којој стечајни управници спроводе поступак проглашавања технолошких вишкова на терет буџета. Настојање да се кроз институције система боре за права засновано је на ставу Међународног суда правде у Стразбуру да, кад су плате у питању, нема заштићених и незаштићених потраживања. Плата се сматра социјалном категоријом па не може бити предмет исплате у првом, другом или ко зна ком исплатном реду стечајног поступка као што то тумачи судија Привредног суда у Краљеву. То је повод за изражавање оштрог протеста на рочишту што је судија Данијела Дукић, која води стечајни поступак концерна, указивање на ово оценила као ометање рада суда. Уверен да је као некадашњи радник концерна уједно и поверилац, према коме нису измирена сва потраживања, Митровић је

55

МАГАЗИН

28.8.2016.

што би овакве активности могле бити санкционисане затвором. Ситуација у којој се налазе бивши радници код већине њих учвршћује уверење да је и у затвору боље него на слободи какву имају. Ситуација је још под контролом, али би врло брзо могла да достигне тачку од које се не може назад због уверења да, ако измакне контроли, више неће бити ни трачак жеље за преговорима чак и ако представници власти буду инсистирали да се наставе. Незадовољство је додатно појачано због уверења да су стављени у подређени положај у односу на друге раднике, посебно из предузећа у којима су, користећи монополски положај, успели да добију вишеструко већи износ накнаде за сваку годину радног стажа. Према подацима којима располаже „Иницијатива за права радника“ отпремнина оних који су у „Фиату“ провели четири године једнака је оној која је припала радницима „Фабрике вагона“ за девет пута дужи период.

- Ми тражимо исти третман као радници Електропривреде, Нафтне ин-

56

дустрије Србије и „Фиата“ јер немамо три, или десет, закона о раду већ само један. Ако сам ја добио 200 евра по години стажа треба да добију сви или ако су неки добили по 1.500 да нам исплате разлику јер нисмо грађани треће категорије. Кад сам се запошљавао пре тридесет и нешто година сви су нам завидели што смо у „Магнохрому“, „Фабрици вагона“, „Јасену“, „Каблару“ и нико није помињао електропривреду. Сад се све преокренуло, они су богови јер су код њих ресурси па могу да их искључе, а ако ми кренемо у штрајк штрајкујемо на своју штету. Потрудићемо се да исправимо ту неправду, а нећемо штедети ни наше породице па ће то бити протест бивших радника са породицама – каже Митровић. Велики број бивших радника „Фабрике вагона“, и других предузећа која су доживела сличну судбину, живе у нелегално изграђеним стамбеним објектима. Последњи Закон о озакоњењу је прилика да их уведу у легалне токове, али их спречава то што немају

довољно пара. Са друге стране не могу да се одупру настојањима државе да своја потраживања од становништва наплати уз асистенцију судских извршитеља. Двоструки аршини који се примењују са позиције јачег потврђује да се у случају радника „Фабрике вагона“ поједини закони примењују ретроактивно што није познато у светској правној пракси. Ово замешатељство подгрева уверење да су споразум који су радници потписали са послодавцем приликом одласка из концерна и позивање на стечај, који је покренут месец дана касније, координисани на начин да се изигра слабији у неравноправној утакмици. Повод за овај став је податак да је само месец дана по одласку последње групе радника прекршен Закон о раду на кога се послодавац позива у преамбули спорног споразума у коме не пише да ће потраживања бити измирена из стечаја. Зато се позивају на став по коме ће све бити измирено кроз процес приватизације или решавања правног статуса најкасније за тридесет дана. Овај рок је одавно прошао,

а решења проблема нема на видику и поред обећања премијера на састанку са представницима радника половином априла. Да чланови преговарачке групе помно прате збивања у земљи потврђује податак о ставу Међународног монетарног фонда који се скрива од јавности. Он потврђује да се решавање статуса предузећа у реструктурирању окончава исплатом отпремнина, заосталих зарада и припадајућих обавеза. Србија је за то паре добила, а краљевачке вагонџије верују да су потрошене за исплату високих отпремнина другима што још једном потврђује став да они који ћуте немогу да се надају било чему бољем. После априлског састанка са премијером настављени су преговори са државним секретаром у Министарству привреде Драганом Стефановићем. Из поузданих извора стижу информације да су паре за Краљево опредељене, тренутно за раднике „Фабрике вагона“ а потом и осталих предузећа у којима је покренут стечајни поступак. Ма колико челници локалне самоу-

праве и Рашког управног округа били упознати са тренутном ситуацијом од њих се не очекује да преговарају већ само да успоставе контакт са одговарајућим државним органима.

- Ми смо грађани овога града, а то су наши представници који треба, ако ништа друго, бар да кажу да ли град има толико леп живот да нам не требају никаква средства, па треба да будемо људи треће категорије, и да ли је њима некад речено било где да је Краљево на неком шестом списку. У Краљеву је толико незапослених људи који не знају шта ће са собом, време пролази, ми имамо обавезе према држави, а хоћемо да и она измири обавезе према нама. Кад на рочишту кажем да сам гладан судија тврди да вршим притисак на суд. Како видимо из неког ранијег периода и наши посланици чим пређу Рудник понашају се као да нису из Краљева. Имали смо контакте са Зораном Бојанићем, он каже видећемо, зваћу после и то је само губљење времена. Ако је техничка влада могла да донесе одлуку о Фиату и да им да по хиљау и

по евра могла је да донесе одлуку и о „Фабрици вагона“. Кад покажеш добру вољу испаднеш глуп, а ми то више нећемо радити. На бомбу ћемо ићи бомбом, на добар разговор добрим разговором. Ово није никаква претња, јер живот пише правила која се разликују од онога што неки политичар мисли док покушава да нас утеши. Нама не треба никаква утеха, јер не можемо утехом да платимо струју. Ако су то хтели могли су и пре две до три године да гурну фабрику у стечај, а ми не би имали оволика потраживања већ би радили, у Грчкој брали мандарине или рашчистили са собом, па не би јурили ни ми њих ни они нас – каже Митровић. Последњи разговор са државним секретаром ресорног министарства одржан је 9. јуна, а чланови прегорачке групе очекују позив за нови наставак. Тада је договорено да се дефинише тачан износ дуга како очекиваних 520 милиона не би достигло две милијарде динара колико се процењује да би могао да изнесе уколико се у процес буду укључио међународни суд. Т. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 28.8.2016.

59

Други скуп власника мотокултиватора у Прогорелици

МАГАЗИН

28.8.2016.

ПРИЛИКА ЗА КОРАК НАПРЕД

60

Фото: М. Радовановић

- Организатори скупа мотокултиватора у Србији су Месна заједница Прогорелица, Удружење Долина краљева и Фудбалски клуб „Будућност“. – Одзив за учешће на манифестацији превазишао очекивања и највећих оптимиста. – Свим учесницима мајице и захвалнице. - Уз мало више слуха бар неки од проблема би могли бити решени, а и „Фрезијада“ има циљ да скрене мало више пажње на ово место. - Највећи број мотокултиватора је из Прогорелице, али су стигли и заљубљеници у ову интересантну машину из Богутовца, Конарева, Лопатнице, Грдице, чак и Кованлука. – Власницима најоригиналнијих возила гајба пива, вечера за две особе и печено прасе. – Шоферско коло за све присутне. – Почињу радови на изградњи Дома културе

61

62

МАГАЗИН 28.8.2016.

63

П

МАГАЗИН

28.8.2016.

рогорелица је у енциклопедији описана као насељено место на територији града Краљева у Рашком округу у коме је, на површини од 1.233 хектара, према попису из 2011. године, било 882 становника просечне старости преко 42 године, од којих 750 пунолетних. Сврстани су у 289 домаћинстава и деле судбину већине српских села која полако одумиру. Прогорелица је смештена између два највећа српска манастира, Жиче и Студенице, на средини пута који од Матарушке води ка Богутовачкој бањи, а капија је Долине јоргована и старе српске државе Немањића. Као насељено место први пут се помиње у турском попису из 1516. године, а крајем 19. и почетком 20. века аустроугарски путописац Феликс Каниц је, пролазећи кроз ово место, записао

64

да од уског и стеновитог кланца код Прогорелице, кроз који Ибар са својим водама хита ка Западној Морави, неодољивом снагом делују бујност и лепота овог краја. Све до 1991. године број становника је растао да би за тридесетак премашио хиљаду, а онда је почело опадање до данашњих 882. Баш у Прогорелици се завршава Ибарска клисура, а Ибар постаје равничарска река и мирнијим током кроз Прогореличко и Конаревско поље наставља према Матарушкој Бањи и даље ушћу у Западну Мораву. У уском појасу са обе стране реке смештене су њиве на којима су се од вајкада највише гајили кукуруз, пшеница и нешто детелине за стоку, а мало даље у брдима воће и малине. Ово, а и сазнање како готово нема села у Србији која се по нечему препознају утицало

је да група младих на дан Светог Симеона, зачетника лозе Немањића, формира Удружење „Долина краљева“ како би се, реализацијом програмских активности, мотивисали млади да остану на овим просторима. Повод за то је било уверење да се Прогорелица налази на почетку долине којом су пре много векова према старом граду Расу пролазили српски краљеви из лозе Немањића. Жеља да организују нешто по чему би били препознатљиви на ширем простору, а да то буде оригинално, искристалисала је прошле године идеју о „Фрезијади“ као првом скупу мотокултиватора у Србији. Мотив за то био је податак да у Прогорелици постоји више од педесет возила ове врсте што је својеврстан рекорд у односу на број становника. Становници овог места су

почетком осамдесетих година прошлог века, због недостатка финансијских средстава и уситњености земљишта, мотокултиватору као пољопривредној машини дали предност у односу на трактор. Љубав према њему је временом постајала све већа, па га многи данас сматрају делом породице и често називају својим љубимцем. Они мало злобнији склони су уверењу да су бројни мештани одлуку о куповини донели након што је било каква машина ове врсте забректала у комшијском дворишту. Иако се идеја о организацији „Фрезијаде“ дуго врзмала у глави Славка Марића, бројне непредвидиве околности су утицале да буде реализована тек две године касније са циљем да окупи све љубитеље ове пољопривредне машине у оквиру забавно-ре-

вијалне манифестације коју организују Месна заједница Прогорелица, локални фудбалски клуб и Удружење грађана „Долина краљева“. Већина од педесетак мотокултиватора мештана Прогорелице, различитих типова и произвођача, купљени су као нови у време док је стандард био на вишем нивоу. Као један од организатора „Фрезијаде“ Славко Марић подсећа да су на грбу удружења планине Столови и Чемерно између којих кроз Долину краљева протиче Ибар поред кога су, између Жиче и Студенице, ходили многи краљеви у најсјајније доба српске историје. „Долина краљева“ окупља четрдесетак активних чланова који се, сем чувања традиције српског народа, баве и бројним другим активностима а посебну пажњу посвећују

екологији и чишћењу токова оближњих потока, посебно Петровачког у кога они мало мање одговорни бацају све и свашта. Почетак летње сезоне по правилу је време кад се сређују плаже на обалама Ибра, док је у зимском периоду највеселије око Божића кад се у овом крају спаљује бадњак уз гирице и кувано вино. Иако прве године нико од организатора није очекивао бум чини се да се за манифестацију чуло далеко ван Краљева. Томе су у значајној мери допринели медији, телевизије Б92 и Пинк, али и локалне радио станице које су вести о дешавањима у овом крају данима преносиле до својих слушалаца. Свима се, подсећа Марић, допала оригиналност идеје о окупљању ових возила јер сличних, сем тракторијаде у Војводини, нема више нигде у ширем

65

66

МАГАЗИН 28.8.2016.

67

МАГАЗИН

28.8.2016.

региону. Прошле године је у дефилеу учествовало 38 мотокултиватора колико је ове било на стартној линији сат пре званичног отварања манифестације. Највећи број њих је из Прогорелице, али су стигли и заљубљеници у ову интересантну машину из Богутовца, Конарева, Лопатнице, Грдице, чак и Кованлука.

68

- Циљ је да се окупимо и у селу направимо једно лепо дружење и промовишемо мотокултиватор као скоро заборављену пољопривредну машину, а можда кроз удружење успемо да помогнемо власницима да легализују своја возила и добију уредне регистарске таблице како би могли без страха да се крећу путевима као и

остали учесници у саобраћају. Иако је закон предвидео да мотокултиватор мора да има фабричку приколицу већина власника их је правила, па не испуњавају услове за регистрацију. То представља проблем па покушавамо да изнађемо могућност да, уз неки атест, возила буду регистрована како би их користили у јавном саобра-

ћају. Прогорелица је на магистрали, па се мотокултиватори користе у јавном саобраћају на путу до Конарева удаљеног два до три километра. То и полицији представља проблем, али је и ове године имала разумевања и помогла нам да одржимо манифестацију – каже Марић.

Дефиле Ибарском магистралом кроз Прогорелицу обезбеђивали су припадници Саобраћајне полиције Полицијске управе Краљево који су колону од „Хјундаи Марић центра“ усмерили са магистралног пута до пропуста испод железничке пруге, а потом поред ње до насеља Бугарска чесма где је све чекала богата трпеза са раз-

новрсним јелом и пићем. Све то зачињено је одговарајућом музиком која је од претходне вечери до раних јутарњих часова следећег дана увесељавала најупорније учеснике и све који су дошли само да посматрају оно што се дешава. Да би комшије мотивисали да следеће године дођу у још већем броју

69

28.8.2016.

МАГАЗИН

70

организатори су припремили и награде за оне који на зборно место дођу у најоригиналнијем возилу, сваком од учесника је додељена пригодна захвалница, а за неку од следећих година остављено да се изаберу најстарији и најмлађи у категорији возила, али и возача. Посебне захвалнице намењене су спонзорима, пре свих предузећима „Електроводомонт“ и „Пантелић“, који су обезбедили мајице за све учеснике ове необичне манифестације. Жирију организатора, у коме су били чланови Савета Месне заједнице, локалног фудбалског клуба и Удружења „Долина краљева“, није било лако да између педесетак возила изаберу најоригиналније и доделе симболичне награде, гајбу пива, вечеру за две особе и печено прасе. Посебна атракција било је шоферско коло у коме су се, поред бројних учесника који су допутовали са члановима породица, нашли и бројни посе-

тиоци али и неки представници медија. Податак да прошле године под шатром, која је могла да прими максимално 150 особа, није било довољно места повод је да ове буде постављена три пута већа. Мало гладнијима је пружена прилика да се окрепе уз разне ђаконије, од предјела и салата до куваног купуса и више врста печења, а све заливено хладним пивом. Онима који још нису дорасли овом освежавајућем напитку намењене су велике количине сладоледа. Да све атрактивнија „Фрезијада“ представља туристички потенцијал потврдио је, отварајући манифестацију, директор Туристичке организације Краљева Драган Рајичић - Нико се овде не заноси мишљу да ова манифестација може да допринесе изузетној посећености људи који би дошли аутобусима, или у организованим групама, али је разлог због чега се овакве манифестације органи-

зују информативни и пропагандни карактер. Оно што је у сваком послу изузетно важно, у туризму поготово, јесте идеја а идеја о организовању овакве манифестације, и људи који у огромној колони долазе да промовишу не само забаву и добро расположење него и радни карактер народа који овде живи, говори да је била изузетно добра – каже Рајичић уз потврду да ће и локална управа и Туристичка организација наредних година настојати да помогну ову манифестацију како би била још боља. Председник Савета Месне заједнице Прогорелица Томо Вујић подсећа да се до пре годину дана у овом крају није учинило богзна шта на промовисању активности становника краја што је било повод за одлуку да се стави тачка на такво понашање. Иако већину становника чине старији има и млађих који се стидљиво враћају пољопривреди, а „Фрезијада“ је један од на-

ових дана почињемо са радовима – каже Вујић. Средства су довољна тек да се објекат од 130 квадрата стави под кров, а завршава како буде безбеђиван остатак средстава. Кад зграда буде готова под истим кровом ће се наћи канцеларија председника Савета месне заједнице, уз њу друга за окупљање пензионера, а остатак простора за пружање различитих услуга мештанима. Иако је пројекат за асфалтирање још пет стотина метара пута завршен пре априлских избора на реализацију се чекало да буде заокружено формирање власти и обављен избор директора Дирекције за планирање и изградњу. Прогорелица почиње од продавнице „Јанок“ преко пута основне школе у Конареву, па се протеже дуж магистралног пута који води у Долину јоргована и простире до Богутовца и Лопатнице, а са Матаругама је дели

Ибар. Како је мали број становника овог краја запослен у неком од краљевачких предузећа све већи број њих окреће се пољопривреди, првенствено гајењу малина. На уситњеним површинама се у баштама производи тек толико колико задовољава породичне потребе, а интензивнију производњу спречава и непостојање задруге и организованог откупа пољопривредних производа. Воћари су у нешто повољније положају јер шљиве транспортују до Буковице у којој се врши откуп. Онима који су задужени да воде рачуна о становништву не мањкају идеје, али недостаје пара за реализацију приоритета који би олакшали живот у овом крају. Пажња је усмерена према локалној самоуправи, а све становнике овога краја радује долазак градоначелника и вршиоца дужности директора Дирекције за планирање и изградњу од којих се очекују помоћ у покретању са мртве тачке.

Т. Радовановић

чина да се охрабре на такав корак. Томе је требало да помогне и предавање представаника Пољопривредно саветодавне стручне службе али је, због заузетости у време одржавања „Фрезијаде“, одложено за неки други пут.

- Када смо од Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ тражили да реализујемо неки од пројеката на територији месне заједнице везаних за инфраструктурно опремање, асфалтирање путева и постављање уличне расвете, речено нам је да не улажу у делове где има мало омладине. Сад се ситуација променила тако да имамо неколико различитих пројеката. Прошле године смо асфалтирали пет стотина метара пута, а имамо и готов пројекат за постављање 26 сијалица поред пута. Готов је и пројекат за градњу Дома културе на темељима старог за шта смо у првој фази из буџета добили 660 хиљада динара, а

71

Четврти Краљевски филмски фестивал

КРАЉЕВО ПРЕСТОНИЦА КРАТКОГ МЕТРА

- Током четири фестивалска дана, од среде до суботе, на програму међународног фестивала краткометражног филма у оквиру официјелног и ревијалног програма 71 остварење аутора из 28 земаља. - Избор најбољег у категорији кратког играног, документарног и анимираног филма, - Бира се најбољи филм домаћег аутора. – Сваког дана по три пројекције у Биоскопу „Кварт“ и Клубу Евергрин. – Изостала подршка локалне самоуправе

В

енецијански филмски фестивал одржава се сваке године крајем аугуста, или почетком септембра, у дворани Палацо дел Ћинема на Лун-

гомаре Маркони на венецијанском Лиду, и спада у ред најстаријих и најугледнијих филмских фестивала на свету. У исто време у Краљеву се одр-

жава Међународни фестивал краткометражног филма који је пре три године понео назив Краљевски, а љубитељима седме уметности у овом

73

28.8.2016.

МАГАЗИН

74

крају Србије отворио очи према новом и мало познатом свету. Потврдили су то бројни посетиоци којима је током прве три смотре пружена изузетна прилика да виде више од две стотине филмова аутора из свих крајева света. Фестивал је пре три године покренула група младих краљевачких филмских радника, данас афирмисаних и на међународној сцени, у знак захвалности за подршку коју им је локална самоуправа пружила током дела студија. Други разлог је био жеља да се допринесе децентрализацији уметности и Краљевчанима приближе најновија остварења и ауторски филмови који се битно разликују од преовлађујуће холивудске продукције. По четири дана у Краљеву сваке од претходних година били су прилика за сусрет мадих аутора из Бугарске, Норвешке, Хрватске, Црне Горе, Сједињених Америчких Држава и других земаља којима је пружена прилика да кроз дружење размене искуства и обогате поглед на свет и даље стваралаштво, али и да присуствују предавањима еминентних стваралаца из области седме уметности. Четврти по реду Краљевски филмски фестивал почиње у среду, последњег дана августа, кад се у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ погасе светла а на великом платну појаве кадрови првог филма. Планирано је да то буде „Горбатов“ младог руског редитеља Никите Ординскија кога ће посетиоци имати прилику да поздраве после пројекције. Одмах затим на репертоару су француски документарни филм „Овде нико не умире“, хрватски „Пикник“ и домаћи „Радиовизија“ после кога се посетиоци селе у Клуб „Евергрин“ где од 21 сат почињу нове пројекције, француског филма „Ватрено срце“, пољских „Кораци“ и „Нежност“, британског „Друга кожа“ и немачког „Повратак кући“. У жељи да пројекције ускладе са доласком домаћих аутора организатори су у неколико наврата мењали распоред пројекција, и усаглашавали га са њиховим обавезама, па се оно што је најављено крајем претходне недеље унеколико разликује од коначног редоследапри-

казивања. За други дан фестивала планиране су три једноипосатне пројекције од којих прва почиње у 16 сати, а на програму је ревија домаћих филмова у конкуренцији за награде. Први је „Златни дечак“, а следе „Инфернум“, „Ћуд“, „Сјај затворених очију“, „Танго ноктурно“ и „Бомбардовање Србије 1999.“. У међународној конкуренцији од 18 сати надмећу се аустријски кратки филм „Када“, румунски „Меда“, египатски „Зимско пролеће“, индијски „Игралишта“, хрватски „Бу бу ху ху“ и „Једна у“ из Тринидада и Тобага. Ревијални програм у Клубу Евергрин почиње у 21 сат, а на прграму су француски „Привиђење“, грчки „Зид“, пољски „Ланац исхране у шумовитим пределима“, руски „Све друге ствари“ и пољски „Једини начин“. Тречи фестивалски дан отпочиње два сата након поднева у малој сали Биоскопа „Кварт“, а на програму су документарни филмови „Дафне и диван примерак“, „Олупина“, „Проток“, „Ватра, вода, ваздух“, „То је мој син“ и „Риболовац са реке Тарн“. У 16 сати у великој сали наставља се приказивање домаћих филмова из такичарског програм на коме су „Црвено“, „Озон“, „Украс“ и „Ноћна линија“. У такмичарски део међународног програма укључени су „Гојити се на здрав начин“, „Двоје заједно“, „Гуштерски мозгови“, Голубови свуда серу“, „Клизав пут“ и „Тишина“. У ревијалном програму ће бити приказани „Препланула кожа“, „Убити бабу“, „Беланка“, „Хорор“, „Лифт“, „Неке птице не треба затварати““, Школски друг“ и „Слушни апарат“. Прва пројекција последњег дана фестивала почиње у 11 сати у Клубу Евергрин, намењена је деци а састављена од анимираних филмова. У истој категорији, али програму у конкуренцији за награде, од 15 ће бити приказано седам филмова аутора из Чешке, Уједињених Арапских Емирата, Пољске, Италије, Француске и Хрватске. Пројекција другог блока почиње у 16,30, а на програму су филмови аутора из Француске, Немачке, Бугарске,

Сједињених Америчких Држава, Хрватске и Канаде. Свечаност затварања почиње у 18 сати, а уз проглашење резултата у свим актегоријам биће приказани филмови који су привукли највећу пажњу стручног жирија. Завеса на овогодишњи фестивал биће спуштена након последње пројекције у клубу Евергрин кад ће бити приказани филмови „Преводилац“, „Пиштаљка“ и „Октобар је готов“. На конкурс који је расписан почетком године стигло је око седам стотина филмова из свих крајева света што је мање од прошлогодишњих две и по хиљаде. Разлог су строжији критеријуми за селекцију и жеља да се омогући приказивање само најбољих разврстаних у категорије документарног, анимираног и кратког играног филма не дужег од 25 минута. Селектор фестивала је за приказивање на овогодишњем фестивалу изабрао 71 филм из 28 земаља са свих конитенената, а сем земаља са препознатљивим кинематографијама први пут се приказују филмови из Авганистана, Индије, Јужне Кореје, Уједињених Арапских Енирата, Тринидада и Тобага... Уметничке домете аутора оцењиваће жири у саставу Даниел Матеић, директор фотографије, драматург Горана Баланчевић и краљевачки књижевник Иван Новчић, теоретичар филма и аутор књиге о Емиру Кустурици. Сем пригодне плакете, као подсећања на победу, најбољим ауторима следују вредне награде које су обезбедиле продукције „Синамон“ и „ИнкТип“. Оне им омогућавају да у Србији обаве постпродукцију неког од следећих филмова што је још један од начина да се у ову средину доведе већи број младих аутора, а то је био и један од мотива за покретање фестивала. Организатори су се и ове године потрудили да присуство свим пројекцијама буде бесплатно иако локална самоуправа није показала интерес да било накоји начин помогне одржавање фестивала. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

28.8.2016.

Легенда о златном змају

76

Становници Кикорики увек су спремни за авантуру, али да ли су дорасли изазову који им предстоји? Научник, један од њихових суграђана, измислио је супершлем чије им моћи омогућавају да замене личности са било ким чије им се особине више допадају, и тако побољшају себе. Али шта се догоди кад плашљиви Воли реши да испроба направу, и уместо са одважним херојем своје „бескичмењаштво“ замени са јединим створом који има мање кичме од њега – гусеницом. Тако уместо јуначине, постаје још већа кукавица. На који начин ће ова незгода утицати на остатак дружине, док се боре са авионским несрећама, земљотресима и ерупцијама вулкана откријте у супер авантури „Пин Код: Легенда о златном змају“. По сценарију који је написао са Дмитријем Јаковенком филм је режирао Денис Чернов, а гласове анимираним јунацима позајмили су Бане Јевтић, Милан Тубић, Мина Лазаревић, Душица Новаковић, Милан Антонић, Душан Радовић, Драган Вујић, Ана Симић и други. Филм се приказује до краја августа у пројекцијама које почињу у 18 сати по цени улазнице од 300 динара.

Фрка на венчању „Фрка на венчању“ је филм инспирисан истинитим догађајима из 2013. године када су Мајка и Дејва родитељи приморали да пронађу пратиље са којима ће доћи на венчање њихове сестре на Хавајима. Повод је

податак да су необузданим понашањем уништили бројна породична окупљања па родитељи не би хтели да ризикују да се то догоди и на венчању њихове кћери па траже од синова да за ту прилику буду у пратњи девојака.. Тражећи излаз из ове ситуације, они постављају оглас на Интернет, који постаје права медијска сензација. Фантастичну прилику за авантуру на Хавајима са браћом, никако не желе да пропусте девојке Алис и Татјана које се јављају на овај оглас. Међутим, да живот није увек онакав каквим сте га замишљали, доказује и то да Мајк и Дејв не добијају пратиље какве су очекивали јер ће женски дуо надмудрити момке а цело ће венчање полако измицати контроли. Пројекције почињу у 18,30 по цени улазнице од 250 динара.

Љубав и пријатељство Адаптацијом необјављене новеле Џејн Остин „Лејди Сузан“ Вит Стилман је представио своју најновију комедију манира на овогодишњем Санденс фестивалу и вратио се на њега у врхунској форми. Смештен у богате собе за примање енглеског друштва 18. века, „Љубав и пријатељство“ се фокусира на махинације лепе удовице, лејди Сузан Вернон, која, док чека да утихну приче о њеној личној индискрецији, одлази привремено да борави на имању мужевљеве родбине. Тамо ће интелигентна, заводљива и забавно егоистична учинити све да пронађе брачног партнера за своју ћерку Фредерику, а и себе. Кад затраже помоћ старе пријате-

љице Алише два прилично згодна удварача искомпликоваће њене планове. Кејт Бекинсејл бриљира у својој улози заводљиво лукаве лејди Вернон и успева да „зачини“ сваку реченицу коју изговара. Уз изузетне детаље из тог периода и сценарио у ком се смењују врцави и интелигентни дијалози, „Љубав и пријатељство“ је права и ретка посластица. Филм се приказује под 21,30 а за улазницу је довољно припремити 250 динара.

Краљевски филмски фестивал Краљевски филмски фестивал је међународни фестивал краткометражног филма основан 2013. године настао у жељи да се обогати културни живот града и ширег региона, али и да се промовише и популаризује уметност краткометражног филма. Кратки филм је и даље главни извор иновација у филмској уметности, а сви велики редитељи су прошли кроз ову филмску форму којој се неки и данас радо враћају. У периоду од 31. августа до 3. септембра биће приказано стотинак кратких играних, документарних, анимираних и експерименталних филмови. Иако долазе из читавог света највећи број филмова је из европске продукције. Поред пројекција филмова током фестивала одржавају се креативне радионице и предавања која воде истакнути филмски радници. Пројекције почињу у 16 и 18 сати а улаз је слободан.

77

78

МАГАЗИН 28.8.2016.

79

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

28.8.2016.

ТРАГИЧНА ПОСЛ

80

А

ко би се о стању јавне безбедности закључивало само на основу броја кривичних дела које током недеље евидентирају припадници Крминалистичке полиције могло би се потврдити како је на територији града Краљева драстично погоршана у периоду између 15. и 21. августа. Ово потврђује последњи седмични статистички преглед Полицијске управе Краљево из кога се види да је 28 кривичних дела за 11 више него само седам дана раније. У структури и даље преовладавају кривична дела општег криминала, јер је у категорију привредног сврстано само три. За разлику од претходног статистичког периода када је број познатих извршилаца био скоро стопостотан учинак инспектора Криминалистиче полиције у откривању починилаца је

пао испод половине о чему сведочи податак да су познати они који су учествовали у вршењу тек 11 кривичних дела. О незнатном смиривању у области јавног реда и мира сведочи податак о само два прекршаја мање него недељу дана раније. Смањење је приметно у области прекршаја који се третирају као остали док је број од шест туча идентичан. Најтеже последице су по правилу приметне у области безбедности саобраћаја, а статистика потврђује да је број од девет саобраћајних незгода у претходној у овој недељи повећан за две трећине. Од укупно 15 колико је забележено у извештајима Саобраћајне полиције седам је као последицу имало страдала лица а осам само материјалну штету. Две особе су задо-

биле тешке телесне повреде, оне су код седам других оцењене као лакше а материјална штета се озбиљно приближила износу од пола милиона динара. О стању у области безбедости саобраћаја сведочи податак да су припадници полиције утврдили како се 454 учесника није придржавало прописа којима се регулише понашање у саобраћају. Припадници Ватрогасно спасилачке јединице интервенисали су у гашењу пожара у коме је једно лице изгубило живот, а друго претрпело тешке телесне потврде, док материјална штета још није утврђена.

Шверц цигарета не јењава Да су на црном тржишту цигарете све атрактивнија роба потврђује све већи број оних који се прометом ових

производа баве на начин супротан постојећим прописима. Довољан податак су честе заплене значајне количине ових производа чија вредност по који пут премашује милионске износе. Последњи доказ је заплена цигарета у вредности процењеној на 600 хиљада динара коју су извршили приладници Министарства унутрашњих послова почетком минуле недеље. Контролни пункт у Прогорелици је овога пута био кобан по тридесетдвогодишњег возача аутомобила „опел астра“ новопазарских регистарских ознака у коме је, приликом контроле, пронађено 3.990 паклица цигарета „ашима“, без акцизних маркица и пратеће документације Против возача из Новог Пазара поднета је кривична пријава, због основа сумње да је извршио кривично

дело недозвољена трговина, а цигарете и возило су одузети у сарадњи са службеницима Теренске контроле Пореске управе и припадницима Пореске полиције. Припадници Министарства унутрашњих послова пресекли су још један ланац илегалне трговине акцизном робом и пронашли и запленили осам хиљада паклица цигарета стране производње, без акцизних маркица и пратеће документације, чија се вредност процењује на око милион и 300 хиљада динара. Полиција је цигарете пронашла приликом контроле „мерцедеса“ тутинске регистрације у Магличу, а против тридесетједногодишњег мушкарца из Тутина је поднета кривична пријава због основа сумње да је извршио кривично дело које се третира недозво-

љена трговина. У сличној акцији заплењено је две хиљаде паклица цигарета стране производње, без акцизних маркица и пратеће документације, чија се вредност процењује на више од три стотине хиљада динара. Припадници полиције пронашли су их у четвртак приликом контроле аутомобила „мерцедес“ краљевачких регистарских ознака у Улици војводе Путника, а против педесетпетогодишњег возача ће у редовном поступку бити поднета кривична пријава због сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина. У кратким саопштењима Полицијске управе Краљево потврђено је како су и возачи и возила у свим случајевима доживели исту судбину као и они који су раније покушавали да се баве овим видом промета робе.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЕДИЦА ПОЖАРА

81

Врхунски домети краљевачке женске кошарке

МАГАЗИН

28.8.2016.

НЕВИДЉИВЕ ШАМП

82

Фото: М. Радовановић

ПИОНКЕ

- Од ове јесени краљевачке кошаркашице на међународној сцени.

- Седам година узастопно екипу води Игор Вујовић, а резултати које је постигао у том периоду били су најбоља препорука за избор помоћног тренера јуниорске репрезентације Србије. - Током седамнаест година од оснивања 24 играчице које су потекле из овог клуба браниле су боје неке од селекција националног тима Србије, од кадеткиња до А репрезентације. - У женској кошарци нема новца, нити зарада од уговора од којих може да се живи. - ЖКК „Краљево“ је једина екипа која учествује у међународном такмичењу што је највећи успех краљевачке кошарке

83

МАГАЗИН

28.8.2016.

С

84

ве до почетка последње деценије прошлог века једино су кошаркаши „Слоге“ и одбојкаши „Рибнице“ успели да се домогну највишег ранга такмичења и одмере снаге са клубовима са простора бивше Југославије. Након распада земље ослабила је конкуренција, па су и други успевали да се домогну првих лига у појединим спортовима. Кад је у питању излазак на међународну сцену успех је још мршавији, па су само одбојкаши успели да прескоче прво да би били заустављени већ у другом колу. У таквој ситуацији посебно значајним сматра се последњи успех екипе Женског кошаркашког клуба „Краљево“ који је успео да се пласира за нову сезону такмичења у оквиру ВАБА лиге. До изласка на међународну сцену водио је трновит пут започет 1999. године након сазнања да је женска кошарка у Краљеву доживела снажан ударац после престанка рада у оквиру КК „Слога“. Иницијатор формирања клуба био је предани спортски радник Драган Бајић. Потпредседник клуба Бранислав

Варевац потврђује како је, и поред значајног одзива спремних да се баве овим спортом, морало да се пође од савладавања основних елемената кошаркашке игре, јер само таленат није био довољан за успех. Екипа се постепено профилисала на тренинзима у сали Основне школе „4. краљевачки батаљон“, а непуне две године по оснивању укључила у такмичења и сваке следеће прелазила у ранг више. Чини се да је у граду мало ко, сем родитеља, другова и најближе родбине, и знао да постоји женски кошаркашки клуб. Нису му посебну пажњу, а то не чине ни сада, поклањали ни медији, па је сав терет око припрема и одласка на утакмице падао на леђа амбициозног руководства клуба и родитеља младих кошаркашица. па се и у периоду такмичења у оквиру Прве Б кошаркашке лиге на утакмице одлазило приватним аутомобилима. Локална самоуправа се укључила тек у сезони 2004/5 кад се екипа пласирала у највиши ранг такмичења највише захваљујући првом, и чини се најдалековидијем, градоначелнику

Краљева др Милошу Бабићу. Користећи углед и ограничена средства којима је располагао помагао је многима, кошаркашицама на начин да обезбеди бесплатан превоз на сва такимичења током сезоне. Три године су кошаркашице успевале да одолевају свим изазовима и савладавају препреке које су се јављале на путу до бољих резултата, све док нису принуђене да се помире са судбином и пређу у нижи ранг такмичења. Сви су у клубу знали да ће испадањем из лиге спласнути ентузијазам играчица што се врло брзо показало тачним. Али ни то није могло да поколеба руководство које је пре седам година одлучило да подвуче црту испод свих дешавања и са новом екипом младих кошаркашица крене из почетка. Вратиле су се неке од играчица које су наступале раније, екипа је допуњена млађим, и са новим тренером поново почела, корак по корак, да крчи пут према до сада највећем успеху.

- Није било ни мало лако, јер смо у почетку губили утакмице. У то време

се играло у оквиру јединствене лиге од које су касније формиране две, а ми у групи југ крај првенствене сезоне дочекали на петом месту. Већ наредне сезоне вратили смо се у групу центар и пре три године стигли до завршног турнира за улазак у Прву А лигу, али смо у одлучујућој утакмици изгубили од Бора и годину дана чекали нову шансу. Она је искоришћена у следећој сезони коју смо завршили без иједног пораза тако да смо се пласирали у највиши ранг такмичења а првенство завршили поново на петом месту, овога пута са само пола коша мање од екипе која је успела да се квалификује у фајнал фор. Ми смо клуб који је у лигашком такмичењу постигао највећи успех, јер не треба занемарити чињеницу да смо били повратници у лигу и да нам је примарни циљ био да до краја првенствене трке обезбедимо само опстанак у лиги – каже Варевац. Добром расположењу је у великој мери допринео стручни рад а уз освежење екипе са неколико нових играчица, и повратак Татјане Живановић која је дала огроман допринос, ство-

рена је квалитетна екипа великих бораца спремних да се ухвате у коштац са сваким противником. Три пораза нису битније утицали на расположење и елан екипе која је до краја првенства низала само победе. Седам година узастопно екипу кроз такмичења води Краљевчанин Игор Вујовић, а резултати који је постигао у том периоду били су најбоља препорука за избор помоћног тренера јуниорске репрезентације Србије. У клубу са поносом истичу да бављење спортом није основно занимање ни једне од чланица екипе које су, и поред обавеза на тренинзима и такмичењима, успевале да завршавају школе са натпросечним успехом. Има их са факултетима, и оних који тек завршавају, а свима је заједничка жеља за што вишим степеном образовања. Одличан успех у школи постижу и средњошколке међу којима има и оних које успевају да учествују на такмичењима из појединих предмета и освајају награде. У многоме помаже и политика клуба која спортске резултате подређује личном усавршавњу сваке од

играчица. Краљево дели судбину свих средина које немају високошколске установе, па се на крају сваке сезоне суочавају са опасношћу од напуштања одређеног броја квалитетних играчица. Зато се у први план увек истиче опредељење за стварање нових младих играчица које ће попунити упражњена места. Током седамнаест година од оснивања 24 играчице које су потекле из овог клуба бранило је боје неке од селекција националног тима Србије, од кадеткиња до А репрезентације. У овом моменту то је најмлађа репрезентативка Вишња Стефановић којој спортски стручњаци предвиђају блиставу каријеру, па с правом очекују да превазиђе успехе осталих које су у националном тиму наступале на бројним значајним такмичењима. Међу њима су Невена Јовановић, Тамара Бајић, Тамара Живановић, Кристина Балтић које су поникле у Краљеву, али и Јелена Миловановић, Горица Пјевац и друге. Познато је да у женској кошарци

85

28.8.2016.

МАГАЗИН

86

Бранислав Варевац

нема новца нити зарада од уговора од којих може да се живи, па је за бављење одлучујућа љубав према спорту. Значајним се чини податак да су оне које долазе из других градова Краљево препознале као средину у којој могу да напредују док се не створе услови за одлазак у неки већи клуб или иностранство. Право учешћа у ВАБА лиги имају четири првопласиране екипе у националним првенствима земаља региона, а прва прилика да изађу на међународну сцену Краљевчанкама је измакла после пораза од само пола коша против екипе Вршца. Кад је по завршетку првенства упућен позив за учешће у лиги екипа Вршца је одустала, па се прилика пружила првој екипи иза ње на првенственој лествици.

- Клуб није сам донео одлуку, јер смо били свесни шта значи учешће и колико кошта. Разговарали смо са претходним градоначелником и људима из власти и добили уверевања да ће град бити спреман да стане иза клуба и помогне да се играју међународне утакмице, а ми органзационо и финансијски у делу у коме смо и до сада учествовали у раду клуба. Играчице које је изнедрила наша школа кошарке су још увек младе, и у овом моменту не би могле да изнесу терет такмичења, па смо морали да доведемо појачања за наредну сезону. Тим је појачала Жаклина Јанковић из Вршца која је прошле године била први скакач лиге, вратила се Тамара Бајић која је после богате међународне каријере спремна да помогне да направимо што бољи резултат, а у Краљево је стигла и бивша репрезентативка Хрватске Ивана Шерић. Од прошле године у тиму је црнопута Тосоу Ахоефа из Тогоа, коју је цео град прихватио ка о своју, а у редовима пријатеља позната је као Зорица – каже Варевац. Након извлачења парова екипа Краљева је сврстана у групу у којој су још београдски Партизан, Триглав из Цеља, Никшић из истоименог града и екипа Старе Загоре из Бугарске, а очекује се да учешће потврди загребачка

Трешњевка. У другој групи су бугарска екипа Монтана, Будућност из Подгорице, Хепи из Сарајева, прошлогодишњи шампион Бадел из Скопља и Црвена звезда. По завршетку двокружног такмичења биће формирана јединствне лига од по четири првопласиране екипе од којих ће се четири најбоље на крају другог дела такмичења борити за титулу шампиона. ВАБА лига од наредне сезоне улази у систем такмичења које организује међународна кошаркашка федерација што отвара могућност за учешће у Евролиги и Евро купу. Сем београдског Партизана краљевчанкама су све друге екипе непознате. Стручном штабу не иде на руку ни то што прелазни рок у неким земљама још није завршен, а у неким није ни почео, па се не зна којим капацитетима располажу екипе које ће се за прва четири места у групи надметати са краљевчанкама. Ма колико било познато да су клубови богатији и добро организовани у Краљеву верују да међу првих осам има места и за њихову екипу без обзира што се паралелно са овим такмичењем игра и домаће првенство. Нон стоп играње средом и у дане викенда, ма колико било напорно, треба да одржи одређен ниво форме па у клубу не крију амбиције да се на крају домаћег првенства нађу међу четири најбоље пласиране екипе што неће бити ни мало једноставно, јер се у лигу враћају изузетно јаке екипе Партизана и Шапца. Највећи проблем свих спортских клубова на територији града је недостатак средстава за нормалан рад. Кад је у питању женски спорт ситуација је много тежа, јер се екипе налазе у неравноправном положају чак и ако се такмиче у истом рангу такмичења и постижу знатно боље резултате. У односу на мушке колеге, које су ове годиине до последњег кола водиле огорчену борбу за опстанак у лиги, из градске касе је кошаркашицама додељено седам пута мање пара што покрива тек трећину трошкова једне сезоне такмичења. Опстанак клуба су до сада омогу-

ћавали људи добре воље који су издвајањем скромних средстава у знатној мери допринели да се не угаси, а последњи резултати и пласман у ВАБА лигу добра је основа за став да би неко од спонзора могао да покаже интерес за овај клуб. За овакво стање у клубу прихватају део кривице на себе, првенствено због уверења да би они који одлучују о расподели средстава требало да се при одлучивању руководе спортским резултатима. Још једном се показало да то није тако све док се, после пуних 17 година, неко није сетио да покрене иницијативу за скупљање дела средстава. Идеја је потекла од Канцеларије за младе, а подразумева одржавање хуманитарног кошаркашког турнира од кога би сав приход био намењен кошаркашицама.

- Надамо се да ће и апел упућен привредним субјектима помоћи да се клуб стабилизује и да наредну сезону изгурамо како треба, а ми ћемо се одужити на прави начин. ЖКК „Краљево“ је једина екипа која учествује у међународном такмичењу што је највећи успех краљевачке кошарке – каже Варевац. Утакмице женских кошаркашких екипа ни до сада нису привлачиле претерано велики број посетилаца, а тек у другом делу претходног првенства кад су почеле да се ређају победе кретао се између 600 и 1.200 што се сматра солидним за капацитет старе Хале спортова. Овај амбијент прија и играчицама што је било повод за одлуку да се утакмице ВАБА лиге играју на овом месту, а у случају да интересовање публике превазиђе капацитет хале руководство је спремно да промени одлуку и пресели се у нову спортску дворануу Рибници. До почетка првенства остало је нешто више од месец дана, па и кошаркашице и љубитељи кошарке у Краљеву једва чекају први међународни меч домаћих кошаркашица. Сви се надају да ће коначно бити видљивије и од стране структура које се баве развојем спорта у овој средини Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

Нове наде српског фудбала у Ковачима

ПОГЛЕДИ УПРТИ У ЕВРОПУ

МАГАЗИН

28.8.2016.

- На спортским теренима у Ковачима током четири августовска дана окупљено око пет стотина фудбалера различитог узраста. - Фудбалери Аполона рођени 2006. и 2008. освајањем титула шампиона потврдили супериорност међу вршњацима. – У Аполону око две стотине чланова између пет и шеснаест година. – Школе фудбала комерцијализацијом добре идеје чине медвеђу услугу деци, а и развоју спорта.

– Десетогодишњи споразум о сарадњи са београдским Радом

88

Фото: М. Радовановић

Борис Томић и Андреј Петровић

89

Ф

МАГАЗИН

28.8.2016.

удбал је од постанка настојао да обезбеди статус најважније споредне ствари на свету и у томе, сведочећи по интересовању за овај спорт, у највећој мери и успео. Доказ су велике посете фудбалским мечевима широм света и све већи број младих који се, чим стану на ноге, опредељују за овас спорт. И у Краљеву фудбал има дугу традицију, не и адекватне резултате локалних клубова, а начин да смире необуздану страст дечаци су, деценијама после Другог светског рата, смиривали на пољанама у околини града, не ретко и градским улицама, касније у првим фудбалским клубовима. Све тежи положај у који су западали довео је до појаве бројних школа које од најраније младости и у Краљеву похађају стотине оних чији су родитељи, ма колико то не желели да признају, у фудбалу видели начин за популарност која се мери количином зарађеног новца. Међу неколико таквих посебно место заузима Аполон као фудбалски клуб који је током четири августовска дана на спортским теренима у Кова-

90

чима окупио око пет стотина фудбалера различитог узраста, од оних чије године једва премашује број прстију једне руке до тинејџера чији су погледи упрти према европској конкуренцији. Иван Петровић се за фудбал определио много пре четрнаесте године живота кад је напустио Краљево и почео да гради спортску каријеру у ОФК Београду, Чукаричком и Партизану, а наставио у фудбалским клубовима на Кипру и у Кини. Љубав према овом спорту повод је за оснивање Фудбалског клуба Аполон и градњу неколико терена са идеалним условима за рад и са најмлађим селекцијама. Терени фудбалских клубова Раднички из Ковача и Аполон су један поред другог и чине спортски комплекс са једним великим тереном и мањим са вештачком травом. У непосредној близини је балон сала са две стотине места за седење и још један терен дуг 40 а широк 20 метара прекривен вештачком травом. Аполон постоји већ шест година, а поред турнира у змском периоду пре две године је почео са организа-

цијом летњих којима присуствује велики број младих фудбалера међу којима су се већ искристалисала имена појединаца којима се предвиђају блиставе каријере. Петровић потврђује да се Аполон у великој мери разликује од готово свих сличних клубова и школа фудбала које у први план стављају комерцијални ефекат бављења овим спортом. Сличност погеда на развој спорта у будућности повод је за десетогошњи уговор са београдским Радом који посебну пажњу посвећује подмлатку као бази из које се најталентованијима пружа прилика да, кад се за то створе услови, започну професионалну каријеру. Петровић потврђује да Аполон не купује играче са стране, већ се ослања на оне који потичу из млађих категорија. У клубу тренутно има око две стотине чланова између пет и шеснаест година који током сезоне са успехом наступају у неколико лигашких такмичења. Међу њима су, уз најстарије сениоре, по две генерације пионира и кадета, омладинци, петлићи и селекције млађе од њих.

91

28.8.2016.

МАГАЗИН

92

Иако турнир траје четири дана екипе долазе на по један да би проверили колико су биле успешне припреме пред наступајућу јесењу сезону такмичења. Од прволигашких клубова на овогодишњем турниру су фубалско знање сучелили најмлађи фудбалери београдских клубова Партизан, Рад и Вождовац, затим Радничког из Крагујевца и Ниша, Јавора, Борца и они који долазе из Ваљева, Чачка и Врњачке Бање. Ове године су изостали Црвена звезда, Чукарички, Земун и ОФК Београд, па се чека нова прилика за проверу докле је ко одмакао у савладавању фудбалске вештине. Иако су фудбалери Аполона рођени 2006. и 2008. освајањем титуле шампиона потврдили супериорност, а други се тек припремају да то учине на завршници првенства Србије у Свилајинцу почетком септембра, Петровић сматра да то није толико значајно колико сама могућност да се што више деце бави спортом. Што то није увек тако највећи кривци су школе фудбала које комерцијализацијом једне добре идеје чине медвеђу услугу својој деци, а и развоју спорта. Андреј Петровић има само десет година, ове јесени полази у четврти разред Основне школе „Свети Сава“, а фудбалом је почео да се бави много пре него је почео да савладава слова. Једну по једну савладавао је по коју од фудбалских вештина па лоптом барата исто онолико добро колико и различитим, лаику поприлично непознатим, фудбалским појмовима. Стандардни је првотимац у својој узрастној категорији, а кад се за то укаже потреба наступа и у дресу београдског Рада. Иако до времена одлуке на коју страну кренути у животу има доста времена прилично је самоуверен у тврдњи да ћа изабрати фудбал. Тренутна љубав везује га за Рад, али су очи потајно упрте у Барселону. И његов вршњак Борис Матић

има десет година, а стандардни је првотимац Рада у који је стигао пре нешто мање од годину дана. У јуну је завршио трећи разред Основне школе „Карађорђе“ у Београду, а за лоптом организовано трчи већ четири године. Прве фудбалске кораке је савладавао у Футу, Змајевима и ОФК Београду са Карабурме да би се коначно скрасио у Раду у коме је, признаје, напредовао више него у осталим. За мање од годину дана знатно се поправило коришћење десне ноге а и лева је, каже, много боља. То што подједнако добро барата са обе омогућава му да успешно покрива и десну и леви половину терена. Борис са довољно самопоуздања сведочи да му је идол Кристиано Роналдо кога сматра најбољим фудбалером на свету, потом Џејми Варди фубалер Лестера и репрезентације Енглеске од кога, током утакмица Премијер лиге, скупља поједине трикове како би их што боље савладао.

- Гледам енглеску и шпанску лигу, по некад француску и немачку, европско првенство и Лигу шампиона. Највише ми се свиђа Реал, а мало мање Барселона која гаји различити тика-така стил играња на прву лопту. Раније сам гледао и Црвену звезду, а сада не јер више волим Рад. Кад игра на свом стадиону тренер нас позове да гледамо, па сви уживамо по сат и по времена – прича Борис са нескривеним одушевљењем потврђујући како тренинге који се одржавају три пута недељно још успева да усклади са школским обавезама. Свест о томе да ће бројни из његове генерације већ за шест или седам година бити мета бројних ловаца на таленте подгрева потајну наду да би могао и он да се нађе у неком од европских клубова. Ма колико то десетогодишњаку било примамљиво разум потврђује да је битно завршити факултет и заузети неко од

истакнутих места у неком од значајнијих предузећа. Основ је свест о могућности повреда, али и томе да је период активног бављења овим спортом ипак ограничен.

- Надам се да нећу променити клуб све док после 16 или 17 година не буде прилике да одем у неки већи. То је време кад се продају играчи за друге тимове, постају млади људи који завршавају школе и уписују факултет. Надам се да ћу и ја да завршим факултет и постанем неки директор или менаџер – каже Борис. Најмлађи фудбалери Рада на један дан су прекинули припреме у Гучи да би учествовали на турниру у Ковачима. У време док смо разговарали са најмлађим играчима нешто старији су били само за нијансу од вршњака из Партизана чији су фудбалери успели да погоде мрежу само једном што је добра основа за став да ће Рад до краја утакмице изборити повољнији резултат.

- После овог турнира у Гучи ћемо бити још четири дана, а онда се враћамо у Београд. Тренутно сам у другој екипи, али се надам да ћу ускоро упасти у прву а тренер ће одлучити шта даље. Мислим да ћу да останем у нападу, јер као крило увек могу да се вратим и помогнем одбрани која не прелази половину терена. Иако верујем да ћу остати све зависи од тренера и његове одлуке где да ме стави – прича самоуверено Борис. Рад и Аполон су у току преподнева већ одиграли један против другог, а Борис и Андреј својски бранили боје својих клубова, јер споразум о сарадњи Аполона и Рада предвиђа да при међусобним сусретима наступа за матични клуб. У свим другим ситуацијама је стандарни фудбалер Рада чије боје са истом срчаношћу брани као и пријатељ ван терена Борис Томић. Т, Радовановић Фото: М. Радовановић

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 28. АВГУСТА И 3. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

28.8.2016.

28. август

94

475. — Западноримски војсковођа Флавије Орест свргао и протерао цара Јулија Непота и поставио на престо свог десетогодишњег сина Ромула Августула.

1619. — Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата.

1805. — На скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији.

1849. — Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији.

1850. — У Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист.

1910. — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем.

1916. — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој.

1922. — Радио-станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута.

1936. — Завршен шаховски турнир у Нотингему победом Михаила Ботвиника.

1944. — Последњи немачки војници у Марсељу у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослобођен је Тулон.

1963. — Борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон чувени говор под називом „Сањао сам сан“.

1973. — У земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи.

1975. — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794. — 1796, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом.

1985. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1990. — Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака.

1994. — На референдуму у Републици Српској 94 одсто Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину.

1995. — Од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против Републике Српске и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје

дотадашње територије.

2001. — Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано

више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.

29. август 1189. — Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону.

1521. — Турци су под командом

султана Сулејмана I Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију.

1526. — У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудовика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела:

један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабзбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо.

1756. — Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II Велики је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу.

1820. — У Порту у Португалу је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821.

донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца.

1825. — Португал је признала независност Бразила под царем Педром I. 1842. — Завршен је Први опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонгконг да препусти Британцима.

1873. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Џозефа Хенрија Блекбурна.

1885. — немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл.

1943. — У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница.

1944. — На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михаиловићу и позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра.

1945. — Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана.

1949. — СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада.

1965. — Амерички васионски брод „Џемини V“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у жемљиној орбити.

1978. — Председник Централног комитета Комунистичке партије Кине Хуа Гуофенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о „Културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966.

1991. — Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под

оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа).

1995. — Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације.

1996. — Руски авион „Тупољев Ту154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141).

1997. — Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исламисти у тој земљи.

1998. — У несрећи кубанског авиона при полетању са аеродрома у Куиту (Еквадор) погинуло је 79 људи.

1999. — Становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99 одсто изјаснило за одвајање од Индонезије.

2001. — Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја.

2013. — Отворена је прва продавница H&M у Србији, у Делта ситију (Београд).

30. август 1645. — Холанђани и амерички Индијанци склопили су примирје у Њу Амстердаму (Њујорк).

1757. — Руска армија је у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Фјодоровича Апраксина, поразила пруске трупе у бици код Грос Јегерсдорфа.

1881. — Француски инжењер Клеман Адер патентирао је у Немачкој први стереофонски звучни систем.

1914. — У бици код Таненберга у Првом светском рату немачка Осма ар-

95

28.8.2016.

МАГАЗИН

96

мија под командом генерала Паула фон Хинденбурга потукла је Другу руску армију генерала Александра Самсонова, која је изгубила око 30.000 људи. Генерал Самсонов је извршио самоубиство.

1918. — Приликом посете фабрици „Михељсон“ у атентату је рањен Владимир Илич Лењин. У лидера Совјетске Русије пуцале су припаднице Социјал-револуционарне партије Фања Каплан и њена сестра Дора.

1940. — У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске (Друга бечка арбитража) на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској део Трансилваније.

1944. — Совјетска армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом.

1945. — Велика Британија је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације.

1957. — Сенатор Стром Турмонд из Јужне Каролине поставио је нови рекорд у опструкцији америчког Конгреса говорећи више од 24 сата против предлога закона о грађанским правима.

1963. — Између седишта влада СССР и САД, Кремља и Беле куће, лидери Никита Хрушчов и Џон Кенеди успоставили су после кубанске кризе, која је запретила општим нуклеарним сукобом, директну телефонску везу, познату као „црвени телефон“.

1973. — Кенија је забранила лов на слонове и трговину слоновачом.

1974. — Код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи. То је била највећа железничка несрећа у историји југословенског саобраћаја.

1992. — Прекинута је петомесечна српска опсада Горажда. У складу са договором у Лондону, команда Војске Републике Српске повукла је око 1.000 својих војника.

1995. — Авиони НАТО-а почели су серију напада на српске положаје у

Босни у покушају да присиле руководство Републике Српске да прихвати Дејтонски мировни план за БиХ. Напади су уследили два дана након што је у минобацачком нападу на Сарајево убијено 37 људи, а обустављени су 14. септембра, када су Срби потписали споразум о повлачењу тешког наоружања на 20 километара од Сарајева.

2001. — Око 438 избеглица, махом из Авганистана, који су спашени са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу.

31. август 1056. — Након изненадне болести пар дана раније, византијска царица Теодора је умрла без наследника, чиме је изумрла Македонска династија.

1290. — Краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске.

1876. — Дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци након што је дошао на власт и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II. 1887. — Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу.

1888. — У Лондону је пронађено тело Мери Ен „Поли“ Николс прве жртве Џека Трбосека.

1902. — Почеле Антисрпске демонстрације у Загребу.

1907. — У Петрограду је потписан енглеско-руски споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле интересне сфере у Персији, Авганистану и Тибету.

1920. — Прве радио вести емитоване су на станици 8MK у Детроиту у Мичигену.

1939. — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и запо-

чне Други светски рат у Европи.

1941. — Четници су после једнодневне борбе са Немцима ослободили Лозницу.

1944. — Совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили.

1949. — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат.

1977. — председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини.

1980. — Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум са владом о праву на штрајк и признавању синдиката „Солидарност“, а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад једног независносг синдиката.

1983. — У Манили је сахрањен вођа филипинске опозиције Бенињо Акина уз присуство више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.

1986. — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе.

1994. — Трупе бившег СССР формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој и на Балтику, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол.

1997. — У саобраћајној несрећи у Паризу погинула принцеза Дајана и њен пратилац Доди ал-Фајед.

2001. — У пожару изазваном експлозијом у ноћном бару у токијском забавном кварту Кабучико погинуле су 44 особе, а више десетина је повређено.

2003. — Стравично невреме (праћено олујом, пљуском, и великим гра-

дом) погодило Зрењанин и причинило огромну материјалну штету. Повређено више десетина особа.

2005. – У стампеду на мосту ал Алјман у Багдаду погинуло је 1.199 особа.

1. септембар 5508. п. н. е. - По византијском рачунању времена, створен је свијет.

1531. — У Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву.

1701. — Битка код Кјерија, део Рата за шпанско наслеђе. Победу су однеле аустријске трупе под командом Еугена Савојског.

1870. — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства.

1900. — Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику.

1916. — Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији.

1923. — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова.

1928. — Албанија је проглашена краљевином са Зогом I на престолу.

1939. — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат.

1945. — Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област.

1953. — У авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом.

1961. — У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су прису-

97

28.8.2016.

МАГАЗИН

98

ствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца.

1962. — У земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи.

1963. — Отворен стадион Црвене звезде 1969. — Група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику.

1972. — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов.

1974. — Анастасио Сомоза је изабран за председника Никарагве.

1993. — У Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника.

1999. — UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Косову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба.

2000. — На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији.

2001. — У Токију је погинуло 45 људи у једном од највећих пожара изазваног експозијом у кварту у коме се налазе велике коцкарнице и барови.

2004. — Чеченски терористи зау-

зели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду талаца.

2. септембар 31. п. н. е. — У великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре. Победа је омогућила Октавијану освајање Египта и претварање Римске републике у царство.

1666. — У пожару који је четири дана харао Лондоном, ватрена стихија је готово уништила град. Страдале су многе грађевине међу којима и катедрала Светог Павла.

1752. — На основу одлуке британског парламента, у Уједињеном Краљевству и њеним колонијама Јулијански календар замењен је Грегоријанским. Други септембар био је последњи дан по Јулијанском календару.

1807. — Британска Краљевска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту.

1829. — Склопљен је Једренски мир између Русије и Османског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке.

1866. — На Криту је избила побуна против Турака и проглашено је укидање турске власти и уједињење са Грчком, али је аутономија успостављена тек 1897. уз интервенцију европских сила, а Лондонским споразумом 1913. Крит је постао део Грчке.

1872. — У Хагу је почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да се седиште Интернационале премести у САД, где су постојали услови легалног деловања.

1895. — Завршава се шаховски турнир у Хејстингсу победом Пилсберија.

1898. — У бици код Омдурмана англо-египатске трупе под командом Хорација Киченера победиле су војску махдиста, после чега су Британци заузели све стратешке кључне положаје у Судану.

1945. — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други свјетски рат.

1989. — Током демонстрација против апартхејда у Кејптауну, у Јужној Африци, полиција је ухапсила више од 400 демонстраната.

1996. — Влада Филипина је потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, после 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи. Лидери три опозиционе партије. Српског покрета обнове, Демократске странке и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције „Заједно“, која је однела победу на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана дотада неприкосновена власт Слободана Милошевића.

3. септембар 1189. — Ричард I Плантагенет, познат као Ричард Лављег Срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске.

1759. — Из Португалије је почело протеривање римокатоличких језуита.

1783. — Велика Британија и САД потписале су у Паризу мировни уговор којим је завршен Амерички рат за независност. Британија је признала САД као слободне суверене и независне државе. Рат америчких држава за независност почео је у априлу 1775. борбама код Лексингтона и Конкорда.

1791. — Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија.

1806. — Битка на Делиграду. Прва у низу победа Карађорђа и устаничке војске.

1826. — У Москви је Николај I Павлович Романов крунисан за цара Русије.

1861 - Генерал Конфедерације Леонидас Полк је напао неутрални Кентаки, примоправши државно руководство да тражи помоћ Уније.

1902. — Завршиле се антисрпске

демонстрације у Загребу.

1931. — Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929.

1939. — Два дана после немачког напада на Пољску, Уједињено Краљевство и Француска су објавиле рат Немачкој. На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији.

1943. — Искрцавањем на Сицилију Осме британске армије под командом филдмаршала Бернарда Лоа Монтгомерија, почео је напад савезничких трупа на Италију у Другом светском рату.

1985. — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара.

1992. — Током рата у Босни, италијански авион са хуманитарном помоћи за Сарајево оборен је код Јасеника, 34 километра западно од Сарајева. Погинула су четири члана посаде, а у наредних месец дана прекинуто је достављање хуманитарне помоћи преко сарајевског аеродрома.

1994. — Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој.

1999. — Мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Македонијом.

2001. — САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља.

2004. — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 талац погинуо. (види Талачка криза у Беслану).

2009. — У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције „Први партизан“ у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs