MagazIN 242 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 242 * 21. август 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Непрекидно духовно узрастање Поезија на трагу животног смисла О чистим изворима Чекају се предлози за октобарска признања Програм нове Владе Србије у десет тачака Стварање цивилног друштва Погубно дејство увоза Одоздо на горе, или одозго на доле?

МАГАЗИН

21.8.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 10 14 20 22 30 38 44

Брже до болнице и Дома здравља Качамак по рецепту Јелене Анжујске Мозаик праксис Одрастао „Мали Јоаким“ На репертоару Биоскопа „Кварт“ Лош период за мотоциклисте Фестивал одбојке на песку Времеплов

52 58 70 76 80 84 86 94

МАГАЗИН 21.8.2016.

Јануар 2016.

Двадесет пети Жички духовни сабор Преображење

МАГАЗИН

21.8.2016.

НЕПРЕКИДНО ДУХ

- Током четири августовска дана Краљево је још једном било центар културних дешавања и духовности Србије. - Жички духовни сабор Преображење окупио бројне песнике, књижевне делатнике, сликаре, музичаре. - Већина програма посвећена добитнику Жичке хрисовуље песнику Живораду Недељковићу еснаести дан августа је по традицији време кад краљевачки Народни музеј постаје још једно место окупљања поштовалаца уметности пред свечано отварање

Жичког духовног сабора Преображење који се одржава под покровитељством града Краљева и Министарства културе и информисања. Као и претходне 24 године организатори ове значајне

манифестације су Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб. Током четири августовска дана Краљево је још једном било центар кул-

турних дешавања и духовности Србије, а и овогодишњи Сабор је окупио бројне песнике, књижевне делатнике, сликаре, музичаре. Већина програма је по традицији посвећена добитнику Жичке хрисовуље, ове године песнику Живораду Недељковићу коме је ово угледно признање уручено на Преображење господње 19. августа у трпезарији Манастира Жиче. Церемонију отварања Жичког духовног сабора започели су инструменталиста Драган Млађеновић и вокални солиста Марсела Франческо који су из-

вели програм под називом Српска лира, а званичну потврду да је и почео дао градоначелник Краљева др Предраг Терзић. - Велика ми је част да данас стојим пред вама као градоначелник града који се већ четврт века препознаје по манифестацији Жички духовни сабор. Са нескривеним поносом једног Краљевчанина могу рећи да се Србија препознаје по овој нашој преображењској свечаности. Са жељом да ова манифестација у будућности настави да ниже успехе, негује, изучава и афир-

мише аутентичне вредности националне културе позивам вас да у наредних неколико дана присуствујете преображењским програмима који ће, на радост свих нас, окупити наше познате песнике, књижевне критичаре, историчаре уметности – рекао је др Терзић уз честитку организаторима и уверење да ће, уочи великог празника, бити достојни наслеђа којим се град поноси, да ће имати љубави, вере и наде у преображај, непрекидно духовно узрастање, проповедање и промовисање правих вредности на славу Господа.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ХОВНО УЗРАСТАЊЕ

Завршен Жички духовни сабор Преображење

МАГАЗИН

21.8.2016.

ПОЕЗИЈА НА ТРАГУ Ж

ЖИВОТНОГ СМИСЛА

Фото: М. Радовановић

- Поезија добитника Жичке хрисовуље Живорада Недељковића подједнако слави и творца и творевине, пева о светлу, светлости, радовању, животу, свакодневним стварима, збивањима и догађањима у њему, слави дар људског говора и језика и снагу речи од којих је саткана васиона. - Мало ко се у српској поезији може подичити тако сувереном употребом најразноврснијих изражајаних средстава и тонова, од чисте лирике до разорне ироније и антипоетских гестова, од сувог описа до разбокорених маштарија и каламбура, од крајње сажетости до замашних поетских облика

ручењем Жичке хрисовуље песнику Живораду Недељковићу у трпезарији Манастира Жиче, на завршној свечаности која је почела тачно у подне 19. августа, и званично је завршен двадесет пети по реду Жички духовни сабор Преображење. Овом чину претходио је низ манифестација посвећених славодобитнику, прва у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ где су о делу Живорада Недељковића говорили Гојко Божовић и Ален Бешић. Жири за доделу награде у коме су, поред прошлогодишњег добитника Жичке хрисовуље, били Дејан Алексић, Ана Гвозденовић, Милош Милишић и Драган Хамовић, донео је једногласну одлуку да додели награду „за поезију унутрашњих светлости и срчане потраге за смислом“. Признање подразумева уникатну златопечатну повељу и икону Преображења Господњег, а делу добитника посвећује се зборник радова са скупа који се одржава дан раније. Тога дана су о поезији Живорада Недељковића говорили Радивоје Микић, Бојана Стојановић Пантовић, Саша Радојчић, Соња Веселиновић, Јана Алексић, Владан Бајчета, Ана Гвозденовић, Данијела Микић Ковачевић, Соња Миловановић, Оља Василева, Миломир Гавриловић, Немања Каровић, Никола Маринковић и Данка Спа-

МАГАЗИН

21.8.2016.

сојевић У оквиру овогодишњег Жичког дугобног сабора у Народном музеју је представљена књига Драгана Драшковића „Краљево од вароши до града“ о којој су говорили Андреј Вујновић, Љубодраг П. Ристић и Биљана Сикимић, а који сат касније у дворишту Аџића куће књига др Драгана Хамовића „Пут ка успаваној земљи“ уз осврт Радивоја Микића и Јане Алексић. Традиционална манифестација „Преображење, песници“ одржана је на истом месту уз учешће Верољуба Вукашиновића, Драгана Ђоковића, Војислава Карановића, Тање Крагујевић, Петра Матовића, Милунике Митровић, Бојане Стојановић Пантовић и Драгана Хамовића. Завршна свечаност отпочела је подсећањем на пасус истргнут из недовршене Андрићеве „Легенде о побуни“ која прецизно осликава живот и поезију овогодишпње добитника Хрисовуље песника Живорада Недељковића. Андрић сведочи да величина и страхота људске судбине није само у начину на који човек долази на свет, ни у томе како се тешко бори за своје одржање, ни како брзо одлази под земљу губећи све своје и себе самог. Величина и страхота огледају се исто толико у снази његове маште и способности да тако ситан и слаб, пролазан и угро-

жен, замисли и истка светове и односе који су према њему исто што океани, континенти и сазвежђа према зрну песка, или кратковечном мехурићу на површини воде. Говорећи о поезији славодобитника председник жирија за доделу Жичке Хрисовуље др Драган Хамовић је потврдио да Живорад Недељковић обликује поезију у којој се различите оптике и опције срећу, сударају и прожимају творећи сложен и динамичан мисаони хоризонт. И баш због тога се, каже др Хамовић, мало ко у српској поезији може подичити тако сувереном употребом најразноврснијих изражајаних средстава и тонова, од чисте лирике до разорне ироније и антипоетских гестова, од сувог описа до разбокорених маштарија и каламбура, од крајње сажетости до замашних поетских облика. - Готово свакодневно неко ме подсети на године остале у сећању због клањања природи и још више због недоумица. Настојим у налетима беспоговорне жудње да откријем друге састојке у шкртим костима. Песник ослушкује побуњеност физиологије чија је најсилнија страст чежња за размицањем граница симболичног поретка уоквиреним позицијама задатих ауторитета. Отуда и превласт животодавне фигуре мајке у раном комеморатив-

ном венцу сонета, јер Књига је мајка упућује на бег од поретка наметнутих значења ка дубинском доживљају базичне припадности свету пре и мимо речи присила и контроле. Бол је према песнику права цена свега што вреди и када су крупне речи некуда одаслате, а остају само ситне речи што се митски једначе са неспорним састојцима живота – каже др Хамовић. Управо због тога је присутно уверење како се песник рве с језиком, а органско постојање заплиће се и губи у мрежи посредованих значења у постојању изван непоузданог света означавања. Песник сведочи измицање нечега неодредивог а основног, губитак с којим се не мири. И баш због тога се уочава покрет језичких игара, бунтовничка несмиреност и неизвесност коју исказује његова поезија. - Недељковић је лирски посматрач и коментатор, оштар где треба а разумевајући где разумевања иначе недостају. Поезија Живорада Недељковића у кретању свога изражајног клатна помера се од облика реторички подигнутог и необичног говора те је облик искошеног описа са једне стране до исповедно обојеног и директног исказа осетљивог искуства с друге. Штавише, једва да се данас може наћи у доба културе, имиџа и пертварања лирски глас што своју рањиву поставу изврће

на видело да би остварио веродостојнију позицију са које посматра све друго – истиче др Хамовић. Док енергија деконструкције и естетке провокације у новјим песмама Живорада Недељковића уступају превласт сабранијем и просветљенијем гласу и даље осетљивом на сваки подстицај и удар изнутра и споља, светлост осваја повлашћен простор у медитативним стиховима. Питање крајњег смисла Недељковићеве поезије драматично се поставља и тежи аклимативном одговору пред раскошно осветљеним природним пределима, пред љувављу оваплоћеном у вољеним бићима. Песник посеже и за алузијама на сакралну молитвену поезију чинећи видљивијим и овај чинилац наслојеног песничког здања. Поезију Живорада Недељковића сликовито је описао, и у име епископа жичког Јустина честитао на заслуженом признању, протoјереј ставрофор Љубинко Костић истичући да она подједнако слави и творца и творевине, пева о светлу, светлости, радовању, животу, свакодневним стварима, збивањима и догађањима у њему, слави дар људског говора и језика и снагу речи од којих је саткана васиона. - Речи су као златне нити уткане у вашу богату песничку шареницу. Ваша је поезија на трагу животног смисла, на

трагу Бога, а опет у вашој поезији тај исти Бог трага за нечим, ваљда за човеком доказујући изнова да постоји. У нашој тежњи да спознамо несазна тљиво ваша је поезија добар путоказ. Стога, нека она и надаље сечивом од прастарих речи сече и пресеца славски колач и објављује безгрешно зачеће Васкрс и благу вест – истако је Костић. Напеве Исаија Србина из 15. извели су Јана Милишић, Верица Трикош и Предраг Недељковић, а стихове Живора да Недељковића говорио драмски уметник Небојша Дугалић. Само неколико дана пре почетка Жичког духовног сабора Преображење 2016. у Удружењу књижевника Србије у Београду је, по традицији, пред стављен зборник радова посвећен песничком делу добитника Жичке хрисовуље претходне године. Овом приликом то је био Ђорђе Нешић а о зборнику је, поред њега, говорио уредник Драган Хамовић. Стихове добитника је казивао глумац Саво Радовић, а у музичком делу програма учествовао Драган Млађеновић. У име домаћина, Удружења књижевника Србије, бројне госте су поздравили су председник Радомир Андрић и секретар Миљурко Вукадиновић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Беседа добитника Жичке хрисовуље песника Живорада Недељковића

МАГАЗИН

21.8.2016.

О ЧИСТИМ ИЗВОРИМА

- У садашњем времену испражњености и духовне пустоши, слобода има мање него је нужно треперавој души скољеној бригом за пуко претрајавање, а све је више привида на којима почивају представе о животу, невешто режиране. - Песникова објава у језику је иступање човека чији живот по правилу одступа од устаљених мера и представа, песник врло често и у таквом свом видљивом животу истински не живи. - Време тече да би се избистрили видици, да би у висини остало оно највредније, уз обнову врсте, чиме се појединац може продужити. - И у најтежим вековима за овај језик поезија је чинила нешто, а то апстрактно нешто имало је спаситељски исход: кад је реч о одржању, знано је у ком правцу иде хвала. - У сваком трену који нас бар привидно оставља на две суве стопе тла, смемо тражити могућност да поезија изађе на конкретну разговетну чистину, макар њено чињење и не било пресудно за препознатљивост нашег трајања међу сличнима

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.8.2016.

д Манастира Жиче, којој се Васко Попа обраћа као делу свог бића следећим стиховима „Црвена госпођо Жичо Из мог срца излазиш“, нема достојнијег места да се проговори о месту у служби поезије, о њеној издвојености и затајености. Никад нам није била нужнија свест о господству сопственог срца и о племенитом господству вере и наде које и неотелотворене корачају као неизбледива Жича у правцу своје висине и високе љубави, у једино могућем правцу, како рече Попа, зналац најдубљих тајни срца и митских завета. Имамо ли ту читљиву свест, и ако је немамо, чинимо ли шта као појединци и као заједница да вратимо однекуд у себе дух господства које би се стопило са преко потребним самопоштовањем из кога неминовно истиче и милосрђе према другачијем. Или, ако се господство и потоња свест о њему немају одакле вратити и не могу се обновити, творимо ли отменост, племенитост по којој бисмо се познавали. И када изгледа да смо одлутали од чињења, препуштени времену, уверен сам да тако само изгледа и да, иако време тече ли тече око нас и у нама, још стојимо на сувом, баш као Свети Сава у Попиној песми, као госпођа Жича у песми и на јави. Да нисмо на сувом, у доба кад нам пљусак општег невремена прети са свих страна, и из прошлости и из будућности, ни поезије не би било. Обилни су, међутим, докази о њеном изобиљу, о њеном ходу у правцу свога плаветнила, јер је она у својој бити и вера и нада и изнад свега, у најдубљој прозирности, молитва за спас од пропадљивости материје и духа што су у мутним историјским токовима нестали или преобликовани у шта друго за шта поезија може наћи име; кључ у језику који чува слућено и неслућено благо и пред нама затвара многа своја врата. Стојимо увек пред њима, често руку отежалих од калауза и обијачког алата, понекад залудни, посрћемо пред питањем које и и непостављено учестало притиска ум: шта данас може и шта чини поезија. И у најтежим вековима

за овај језик, чинила је нешто, а то апстрактно нешто имало је спаситељски исход: кад је реч о одржању, знано је у ком правцу иде хвала. У сваком данас, у сваком овом трену који нас бар привидно оставља на две суве стопе тла, смемо тражити могућност да поезија изађе на конкретну разговетну чистину, макар њено чињење и не било пресудно за препознатљивост нашег трајања међу сличнима. Још би се требало сагласити о могућностима и чињењу. Има ли иоле јасног становишта о томе шта поезија може да чини, и ако може, треба ли да чини, о том наизглед изразито схоластичком питању. Биће да је и самој поезији свих питања и спекулација одавно преко главе. Узмимо тек да су и њена глава и њено срце одавно изустили: чиним много. Чули смо тај вапајући шапат. Поверовали му о од малена, дабоме. То што је овај свет све гори, можда и најгори од искушаних, није у вези са поезијом. Да је до ње, он би био најбољи, смемо изговорити, без бојазни да ће се Лајбниц померити у свом боравишту. И мирно бисмо могли да се оканимо нагађања и вратимо стиховима да није сржног питања везе. У којим лавиринтима су скривене нити којима смо везани за поезију, скидају ли маске митске или стварне немани док повлаче и кидају конце и где им је циљ, слутимо ли руку која ће нам пружити повесмо да изађемо очуване душе из сопственог невидљивог лавиринта и из заједничког, белоданог. Постоје одговори, има их и излишних, баш као и висина које непрекидно настају и маме, али мало коју смо сами достојанствено устоличили, трезвени и благи, лишени осорности; присвајамо оно што не припада нашем бићу, мучимо га док срљамо ка сјају, иако знамо да је сунце горљиви обожавалац воска и да разложно зауставља крила. Кад она стану следи пад из самољубља и опсењивања. Приземљење које предуго траје. Ни тада се не обраћамо поезији, као што су оскудна и наша обраћања себи у светилиштима вере. Њима се и молитвама об-

ратимо тек кад немамо коме другом. И то је знано. Баш као што знамо да у садашњем времену испражњености и духовне пустоши, слобода има мање него је нужно треперавој души скољеној бригом за пуко претрајавање, а све је више привида на којима почивају представе о животу, невешто режиране. Изван представа, живот је приземан, сав у оловно тешким таласима тла. Шта да чини песник, дотакнимо се и њега и његовог живота који је јемство његовог дара и опредељења, шта чини он који плаћа високу накнаду за непоткупљивости и оданости својим стиховима, у доба када срачунато спаја неспојиво хотећи да што више узме. Непреводив, износ накнаде није никада на песниковој расходној страни. У доба бујајућег воајеризма, песник излаже нагост своје душе и нема илузија о властитим и другим моћима, између којих зјапи амбис. Шта да чини он који творачки каже да и Жича и бољи свет из његовог срца излазе, и непосустао верује да ће његову ишкушеничку радост, која одређује и искуство и свест, имати ко да упамти. Премда није изгледно да ће служење језику и дарове тог служења неко применити. Нема недоумица: опет је реч о плаћању, које песник именује као поклањање и поклоњење. Реч је о схватању саме суштине живота; песникова објава у језику је иступање човека чији живот по правилу одступа од устаљених мера и представа, песник врло често и у таквом свом видљивом животу истински не живи. Да живи, поезије зацело не би било на овом комаду тла притиснутом посрнућима која упорно настоје да га претворе у живо блато. Устрајности поезије и вере немерљиво су веће. Време тече да би се избистрили видици, да би у висини остало оно највредније, уз обнову врсте, чиме се појединац може продужити. Тече време, да би однекуд искрсли чисти извори. Ако ико, уверен сам да их поезија може препознати, кад већ нису препозната врела која нам неупоредива нуди.

МАГАЗИН 21.8.2016.

У сусрет Дану града Краљева Краљевдану

МАГАЗИН

21.8.2016.

ЧЕКАЈУ СЕ ПРЕДЛОЗИ ЗА ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ

- Деветог септембра истиче рок за подношење предлога кандидата за октобарска признања, диплому заслужног грађанина и радне организације и Октобарску награду града Краљева. - Комисија за награде и признања ће разматрати само благовремено поднете предлоге, а признања и награда биће уручени на пригодној свечаности 7. октобра. – Право на подношење предлога имају предузећа, установе, организације, месне заједнице, друштва, стручна и друга удружења и појединци ан Краљева Краљевдан, који се годинама уназад обележава 7. октобра, добар је повод да се на посебан начин изрази поштовање према организацијама и појединцима који су између два празника показали посебне резултате у одређеним обла-

стима друштвеног живота. Позивајући се на члана 17. Одлуке о признањима и награди града Краљева из 2009. године, Комисија за награде и признања Скупштине града је и ове године упутила позив предузећима, установама, организацијама, месним заједницама,

друштвима, стручним и другим удружењима и појединцима да поднесу предлоге за доделу градских признања и награда за ову годину. Од предлагача се очекује да образложене предлоге у писаној форми доставе Комисији најкасније до 9.

септембра, до када је могуће добити и додатне информације у Одељењу за скупштинске послове Градске управе у канцеларија број 106, или на телефоне 306-017 и 306- 064. Град Краљево је као признања и награде за организације и појединце установио Диплому заслужног грађанина, Диплому заслужне организације и Октобарску награду. Диплома заслужног грађанина се додељујe појединцима за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град.

Добитник Дипломе заслужне организације може бити предузеће, установа, организација или месна заједницама коју красе хумана дела, дугогодишњи рад и изузетни успех у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. Диплома се може доделити и предузећима, установама и организацијама чије седиште није на територији града Краљева, као и страним предузећима , установама и организацијама. Октобарска награда се додељује појединцима, или групама аутора, за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети,

здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. септембра претходне до 31. ове године. Октобарска награда се може доделити и за целокупно стваралаштво лицу које је држављанин Републике Србије настањеном на територији града Краљева, а из Комисије за награде и признања поручују да ће се и ове године разматрати само благовремено поднети предлози, а онима који буду оцењени као најзаслужнији признања и награда биће уручени на пригодној свечаности 7. октобра. Т. Радовановић

21.8.2016.

МАГАЗИН

Александар Вучић

Експозе председника Владе Србије (2)

Десет приоритета нове Владе су поносна и самоуверена пред светом: Србија на путу ка Европској унији, Србија која чува и штити своју независност и Србија која негује добре и традиционалне односе са искреним пријатељима у свету. - Чланство у Европској унији као једно од стратешких опредељења Владе говори о томе да Србију желимо да видимо у клубу демократских и најразвијенијих држава света. - У доба председавања Словачке, које је почело у јулу ове године, бићемо спремни за отварање још већег броја поглавља: 25 – Истраживање и развој, 26 – Образовање, млади и спорт, 13 – Рибарство, 14 – Транспорт, 20 – Предузетништво и индустријска политика, 21 – Трансевропске мреже

Фото: М. Радовановић

ПРОГРАМ НОВЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ У ДЕСЕТ ТАЧАКА

МАГАЗИН

21.8.2016.

Чланство у Европској унији

Осим наведених реформи, на раст инвестиција битно ће утицати и динамика приступања Европској унији. Сходно томе, потребно је на почетку мандата направити интензивне консултације на највишем нивоу у вези с амбициозним (неформалним) календаром отварања и затварања свих 35 поглавља, а на бази тог планасвако министарство би било у обавези да спроводи своје активности. На нивоу Владе би требало квартално пратити испуњеност тог плана (de facto је реч о конкретизацији Националног програма придруживања Европској унији). Циљ би требало да буде затварање свих преговарачких поглавља до краја мандата Владе, 2019. године. Друга страна ће на такву инцијативу рећи да динамика не зависи од њих, али наш аргумент треба да буде да ми желимо да направимо програм/календар, и да онда ми преузмемо на себе обавезу да своје обавезе из тог календара спроводимо на време. Чланство у Европској унији као једно од стратешких опредељења Владе говори о томе да Србију желимо да видимо у клубу демократских и најразвијенијих држава света. Ако је могло 28 европских држава пре нас, може и Србија. Ми данас немамо времена да анализирамо зашто смо у последњем вагону за чланство и зашто боље нисмо искористили последњу деценију или две, када је возни ред био нешто интензивнији. И овога пута ћу пред вама одговорно рећи: пут ка чланству у Европску унију биће препун политичких изазова, али изазове нећемо мерити према ономе који их поставља, већ према ефектима за наше друштво и наше грађане. Наш однос према европским интеграцијама није почивао на еуфорији, већ на одговорности, истини и реалним могућностима напретка Србије. Напредак Србије нисмо и никада нећемо мерити бројем отворених поглавља, већ бројем отворених радних места и побољшањем животног стан-

дарда грађана. Број отворених поглавља ће нам бити мерило да смо добри у достизању најнапреднијих стандарда савременог света, што стандарди Европске уније свакако јесу. У свом претходном експозеу био сам штедљив на обећањима, а реч Европска унија нисам користио као мантру. Рекао сам тада да бисмо међу првим поглављима могли даотворимо Поглавље 32 о финансијској контроли, и то смо и урадили. Рекао сам и да ћемо марљиво радити на отварању поглавља 23 и 24. Ни ту нас дела нису демантовала, отворили смо и ова два поглавља. Од мера које предвиђа Акциони план за Поглавље 23 (правосуђе и основна права), само у периоду од расписаних избора и током техничке владе, остварено је око 40 предвиђених мера. Тиме смо доказали кредибилност свог рада. Показали смо и да радимо, не да бисмо било коме и било шта удовољили, већ да бисмо поправили стање у једном од најважнијих сегмената наше државе, што правосуђе свакако јесте. Одмах по формирању Владе припремићемо нови детаљни план усклађивања националног законодавства с правом Европске уније. Овај документ је познат под називом Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније. Као што знате, лествицусмо поставили високо, као и у свему што радимо. Та лествица се налази на крају 2018. године и желимо да је дочекамо у највећој мери усклађеног правног система с правилима Евроспке уније. Како смо радили до сада? Ако је судити по оценама саме Европске комисије, датим у Извешају о напретку за 2015. годину, који је и најбољи до сада за нашу земљу, и у овом тренутку имамо најбољу оцену у региону. У Извештају се наводи да смо одређени напредак забележили у готово свим областима: у испуњавању политичких критеријума, усвајању правних стандарда и постизању економског развоја заснованог на конкурентности. Ми смо наше реформске изазове и приоритете јасно саопштили када смо

отворили преговоре. Потенцијали наше земље су бројни, а издвојили смо тада пољопривреду, енергетику, инфраструктуру, регионални развој и заштиту животне средине. Већ из самих сектора јасно се види да су европске интеграције пре свега метод и оквир за реформе које спроводимо код куће. Поглавља 23 и 24 су отворена у јуну, и ми настављамо да радимо напорно у свим областима преговарачког процеса. Спремни смо и за отварање Поглавља 5 о јавним набавкама. Ово поглавље нам је веома важно и због наставка системске борбе против корупције. У доба председавања Словачке, које је почело у јулу ове године, бићемо спремни за отварање још већег броја поглавља: 25 – Истраживање и развој, 26 – Образовање, млади и спорт (ова два се истовремено отварају и затварају), 13 – Рибарство, 14 – Транспорт, 20 – Предузетништво и индустријска политика, 21 – Трансевропске мреже. Такође радимо и на поглављима за чије је отварање потребно испунити мерила, као што су: 1 – Слобода кретања робе, 3 – Слобода кретања услуга, 11 – Пољопривреда и рурални развој и 15 – Енергетика. Желим да истакнем да без обзира на динамику отварања поглавља, ми већ данас бележимо значајне позитивне ефекте из досадашњег статуса односа с Европском унијом. Ти позитивни ефекти су видљиви у бројним областима. Навешћу само неке: спољна трговина са фокусом на извозу, образовање, инвестиције. Споразум о стабилизацији и придруживању јесте уговор с Европском унијом којије Србији омогућио бесцарински извоз робе на тржиште од пола милијарде потрошача. Истовремено је олакшао увоз робе из Европске уније, што је све заједно довело до повећања обима размене и инвестиција у Србији. Данас слушамо свакакве приче о томе како нам Сспоразум о сарадњи и придруживању уништава економију, како ће нам земљу и пољопривредно земљиште купити и ко зна где однети странци.

21.8.2016.

МАГАЗИН

Србија највише извози у државе чланице Европске уније и оне које то желе да постану, а то су чланице ЦЕФТА. Тако, у Европску унију одлази 63,6 одсто, а на ЦЕФТА 21,1 одсто од нашег укупног извоза. Европска унија је најважнији трговински партнер Републике Србије, с учешћем од 63,6 одсто у укупној трговини са светом. У 2015. години то је износило 18,1 милијарди евра. У односу на 2014. годину, извоз у 2015. години порастао је за 9,6 одсто, док је увоз порастао за 4,7 одсто. Резултат тога јесте смањење трговинског дефицита у размени с Европском унијом. У поређењу са 2008. годином, када је потписан Споразум о сарадњи и придруживању, до 2016. године смо успели да преполовимо трговински дефицит. У прилог томе говори податак да је покривеност увоза извозом на крају 2015. године износила 77,18 одсто, док је, на пример, 2012. године тај податак износио 59,68 одсто. Као што смо се одговорно односили према новцу наших грађана и пореских обвезника у буџету, одговорно смо се односили и према развојним средствима Европске уније која нам

стоје на располагању. Европска унија је највећи донатор развојне помоћи у Србији. Од 2001. године Србија је добила подршку у износу од преко 3 милијарде евра бесповратних средстава. Од поменутог износа из програма ИПА 2007–2013 добијено је око 1,4 милијарде евра. Од 2014. године Србији је на располагању нови инструмент подршке Европске уније – ИПА II. Из овог инструмента биће подржане реформе у секторима: саобраћај,енергетика, животна средина, конкурентност, развој људских ресурса, пољопривреда и рурални развој, реформа јавне управе, правда и унутрашњи послови.

Спољна политика Влада Републике Србије наставиће да води проактивну, јасно профилисану и осмишљену спољну политику, која доприноси бољем позиционирању Републике Србијена регионалном, европском и ширем међународном плану. Као и у претходном периоду, фокус ће бити на јачању међународног положаја и угледа Републике Србије, и у том контексту, на

интензивирању билатералног дијалога и сарадње на мултилатералном плану, са земљама широм света, у функцији континуиране и ефикасне промоције и реализације спољнополитичких приоритета и интереса Републике Србије, пре свега с циљем убрзане интеграције у Европску унију и очувања територијалног интегритета и суверенитета земље. Афирмација Републике Србије као стожера регионалне сарадње, конструктивног, снажно посвећеног и активно ангажованог на унапређењу односа у региону и на продубљивању и конкретизацији сарадње у регионалним оквирима, како у билатералној равни, тако и у оквиру регионалних иницијатива и механизама, биће један од приоритета Владе Републике Србије. У том контексту од посебног значаја ће бити председавање Републике Србије Организацијом за црноморску економску сарадњу. Република Србија jе 1. јула 2016. године од Руске Федерације преузела шестомесечно председавање овом регионалном организацијом, која поседује изразит економски потенцијал, нарочито у об-

ластима енергетике и транспорта. Република Србија ће током свог председавања настојати да реализује нове и даље унапреди постојеће пројекте, као и да допринесе развоју диверзификоване сарадње земаља ширег Црноморског региона. Република Србија ће своје председавање завршити организацијом састанка Савета министара спољних послова BSEC, децембра ове године. Након министарског састанка ОЕБС прошлог децембра, ово ће бити прилика да Београд буде домаћин још једног важног међународног скупа. Не треба сумњати да ће, без обзира на бројне изазове и тренутну нимало једноставну ситуацију у региону, Влада Републике Србије наставити са искреним напорима како би промовисала добру вољу и здраве односе са свим земљама и владама урегиону, засноване на узајамном поштовању и опредељењу за заједничку европску будућност. Развоју добросуседских односа и сарадње придајемо посебну пажњу и надамо се да ће наши напори на решавању преосталих отворених питања и стварању боље атмосфере у регионалним оквирима бити препознати и од стране европских институ-

ција, држава чланица Европске уније и других међународних актера и на одговарајући начин валоризовани. Влада Републике Србије ће наставити да се ангажује на очувању права и интереса српског народа у региону, у складу с нормама међународног права. У том контексту, наставиће да развија најближе односе с Републиком Српском, у складу с Дејтонским споразумом. Даљи напредак на путу европских интеграција стратешки је циљ од приоритетног значаја за Владу Републике Србије. Пут ка чланству у Европској унији сагледавамо као пут ка већој стабилности, економском напретку и учвршћивању тековина демократије. Настојања у вези с одбраном суверенитета и територијалног интегритета земље такође ће бити у фокусу активности Владе Републике Србије. То подразумева ангажман на спречавању нових признања једнострано проглашене независности Косова и његовог чланства у међународним организацијама које излазе из оквира Договора о регионалном представљању и сарадњи из 2012. године. Бранећи свој суверенитет и територијални интегри-

тет, Србија брани међународно право, Повељу Уједињених нација, врховни ауторитет Савета безбедности на плану очувања међународног мира и безбедности, али и свој национални и историјски идентитет. Република Србија ће својим ангажманом у међународним организацијама и мултилатералним форумима наставити да, у мери својих могућности, даје допринос очувању међународног мира и безбедности, између осталог и ангажовањем представника Србије у мировним операцијама Уједињених наџија и у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике Европске уније. Настојаћемо да допринесемо и међународним напорима у борби против тероризма и насилног екстремизма, одговору на изазове климатских промена и на плану имплементације глобалне Агенде одрживог развоја до 2030. године, која је усвојена септембра прошле године на Самиту у Њујорку и Акционе агенде о финансирању одрживог развоја из Адис Абебе.

Драган Брадић

МАГАЗИН 21.8.2016.

Петнаест година од демократских промена: Драган Брадић (3)

СТВАРАЊЕ ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА - Током НАТО бомбардовања невладине организације означене за издајничке организације које раде против режима, самим тим против државе. - Значајнија финансијска помоћ из иностранства као последицу има све веће тензије у невладином сектору што доводи до првих сукоба у настојању да се обезбеди превласт. – Данашње цивилно друштво је једнодимензионално и представља фалсификат аутентичног, јер се заснива на одсуству свих вредности које би требало да има. - Борба за превласт унутар цивилног сектора осећала се као што се осећала у политичким странкама у сфери опозиционог деловања између Вука Драшковића и Зорана Ђинђића. – Теорија могућност за промене није видела у самоиницијативи и ангажовању аутентичног грађанског покрета, већ очекивала да дође уз помоћ интервенције споља или да владајућа Социјалистичка партија буде урушена изнутра. - Краљевачке невладине организације Покрет са маргине, Локално веће Европског покрета у Србији, Женске грађанске иницијативе и Цесид су биле врло активне пред септембарске изборе 2000. године

од цивилним се, у најширем смислу, подразумевају све институције неког друштва које обављају одређене јавне функције, а иза којих не стоји ауторитет државе, док истовремено немају примарни економски интерес. У ужем смислу под тим појмом се подразумева свеукупна маса невладиних организација у неком друштву, а познато је и као грађанско друштво. Дефиниција Центра за цивилно друштво Лондонске економске школе описује грађанско друштво као сферу „неприсилне колективне акције“ око заједничких интереса, сврха и вредности, а чије су институционалне форме различите од државе, породице и тржишта. Као примери организација цивилног друштва се, уз невладине организације, помињу и синдикати, добротворне организације, месне организације, групе за самопомоћ, друштвени покрети и слично. Формирање цивилног друштва у Србији везује се за последњу деценију прошлог века и поклапа са појавом вишестраначја а, по сведочењу учесника у том процесу адвоката Драгана Брадића, одвијало се у три фазе. Прву карактерише самоиницијатива оличена у појави још увек недовољно организованих спонтаних индивидуалних отпора који су израз револта према свему што је изазивало незадовољство због тешког положаја грађана. Инди-

МАГАЗИН

21.8.2016.

видуални вид протеста временом почиње да поприма све организованији облик карактеристичан по формирању удружења грађана и организација све свеснијих постојања сличних субјеката који делују са истим циљем, променама и демократизацијом друштва. У трећој фази у Београду, као највећем и најотворенијем центру за све што је стизало са запада као теоријски и политички импулс за развој невладиних организација, формирају се нове као и у мањим срединама. Недовољно јаке да битније утичу на друштвена збивања невладине организације се удружују у мреже које могу да направе и много видљивију и значајнију промену. - Краљевачке невладине организације су се веома брзо укључиле у мреже које су деловале на територији целе Србије. Прве су биле Европски покрет у Србији, потом Југословенски комитет правника за људска права, па Цесид који је организовао едукацију локалних невладиних организација о томе како се спроводе и контролишу избори. Обука је била усмерена на то да се спречи било каква манипулација резултатима а, пре свега, да се грађани оснаже и изађу на изборе, па цивилно друштво и невладине организације почињу да постају реална снага у политичком друштву Србије. Током НАТО бомбардовања невла-

дине организације осећају да ће власт окренути своју оштрицу према њима, јер су већ тада сматране за издајничке организације које раде против режима, самим тим против државе. То је био додатни разлог да се формира једна од најјачих мрежа „Ју акција“ у коју је ушло неколико десетина најјачих невладиних организација, а били су укључени и синдикати. „Ју акција“ је готово свакодневно организовала разговоре о политичкој ситуацији, а готово сви осуђивали НАТО агресију без обзира колико је то могло да иде на руку тадашњој опозицији – објашњава Брадић. Овај период поклапа се са временом кад невладиним организацијама пристиже финансијска помоћ из иностранства која им, ма колико била мала, омогућава да опстану. Помоћ се сводила на куповину опреме потребне за рад што је оснаживало капацитете невладиних организација да боље раде на извршавању постављених задатака који су подразумевали демократизацију друштва као основу за промену владајућег режима оличеног у Слободану Милошевићу. Значајнија финансијска средства као последицу има све веће тензије у невладином сектору што доводи до првих сукоба у настојању да се обезбеди превласт. Они су били најизраженији у време формирања Уније

невладиних оргаизација која је требало да уједини све које су, са мање или више успеха, функционисале на територији Србије. Брадић подсећа да је у то време био све видљивији притисак да се изврши централизација организација цивилног друштва, а београдске све агресивније настојале да ставе под контролу друге како би могле да усмеравају политику цивилног друштва у смеру у коме су мислиле да треба да иде. Као најјаче на томе су инсистирале пре свега Грађанске иницијативе, на чијем је челу био Миљенко Дерета, и Југословенски комитет правника за љуска права под вођаством Оливере Ковачевић Вучо, а намера и једне и друге била је да управљају даљим развојем цивилног друштва у Србији. У делу јавности је уврежено уверење да у периоду владавине Слободана Милошевића цивилно друштво и демократија још увек нису били засновани на реалним темељима. Због тога се, поред говора о кризи у сфери политике и економије, може говорити и о кризи у сфери теорије јер није постојала јасна теорија цивилног друтва. Она је, верује Брадић, била једнодимензионална, и углавном заснована на изворима западне литературе која је долазила из либерално демократских земаља, па је и концепт цивилног друштва био искључиво заснован на

промоцији његових вредности. Та тенденција ће касније довести до данашњег једнодимензионалног цивилног друштва које је у много чему фалсификат аутентичног, јер се заснива на одсуству свих вредности које би требало да има. - Невладине организације и цивилно друштво егзистенцију, теорију и морал пре свега заснивају на чињеници аутономности, независности која тада још увек није схватана као независност од било каквог облика моћи. Зависила је искључиво од моћи државе која је у ранијим социјалистичким и прокомунистичким државама била субјект са највећом концентрацијом моћи. Иако се у овом тренутку невладине организације дефинишу као организације које су у антагонизму према држави касније ћемо видети колико је то било погрешно. Тенденција конфронтирања са државом наставиће се у правцу дезинтеграције не само режима Слободана Милошевића, већ и државе као организоване политичке заједнице. Наставиће се у правцу дезинтеграције оружане моћи, идеолошке, културне и свега што једна држава подразумева. Борба за превласт унутар цивилног сектора осећала се као што се осећала у политичким странкама у сфери опозиционог деловања између Вука Драшковића и Зорана Ђинђића. И као

што је у политичкој сфери то више била борба ко ће бити први, и заузети доминантно место, исто се дешавало и у оквиру цивилног сектора, па се значајнијим чинило бити први у оквиру свог сектора него борити се за аутентичне вредности и свргавање са власти Слободана Милошевића – каже Брадић. У то време доминантна теорија није била дорасла задатку јер могућност за промене није видела у самоиницијативи и ангажовању аутентичног грађанског покрета, већ очекивала да дође уз помоћ интервенције споља или да владајућа Социјалистичка партија Србије буде урушена изнутра. Занемарљивим се сматра број теоретичара који су веровали да грађанско друштво и грађани, као носиоци друштвеног и политичког живота у Србији, могу сами да изнесу промену па су, не би ли доказали исправност своје тезе, некритички прихватали све што долази са стране. Центри моћи унутар цивилног друштва засновани су на добрим односима појединих невладиних организација са страним фондацијама и организацијама, чак и државама и државним организацијама, па су могли да монополишу изворе информација и да, дистрибуирајући део средстава мањим, долазе у позицију моћи. Знање које се у том процесу показало изузетно важ-

МАГАЗИН

21.8.2016.

ним за функциониање невладиних организација долазило је из неколико извора и претходно едукованих тренера који су га преносили онима за које су сматрали да то заслужују. Због организованог приступа изградњи цивилног друштва под њим су се врло често сматрале само организације које промовишу искључиво вредности капиталистичког друштва и либералне демократије. У исто време онима која су промовисала друге вредности, или заступала мишљење различито од овог, ускраћивана је могућност чак и да јавно искажу своје ставове због чега су на неки начин били маргинализовани. Као најближи центрима моћи и донаторима Миљенко Дерета и Грађанске иницијативе су иницирали ос-

нивање Федерације невладиних организација Србије – ФЕНС која је окупљала неколико стотина невладиних организација. И поред тога ова асоцијација није имала готово никаквог утицаја на реалне догађаје зато што су се чланице састајале једном годишње и готово да нису имале организовале никакве конкретне акције. Многе од њих су временом престајале да постоје, или нису биле активне, па се стварала лажна сликао о томе како ова асоцијација може да утиче на активности цивилног друштва. Краљевачке невладине организације Покрет са маргине, Локално веће Европског покрета у Србији, Женске грађанске иницијативе и Цесид су биле врло активне пред септембарске изборе 2000. године. Сем задатка да

акивно учествују у спровођењу и контроли избора реализовале су неколико значајних пројеката са циљем да анимирају различите циљне групе како би њихови чланови у што већем броју изашли на изборе. Једном од најзначајнијих оцењени су млади који су показивали висок степен незаинтересованости и апатичности кад је у питању био излазак на изборе. - Спровели смо неколико пројеката и за њих добили финансијска средства из иностранства која су нам омогућила да финансирамо израду лифлета и плаката, да наступамо на телевизији, путујемо, купујемо неопходну фото и видео прему и у потпуности створимо услове за провођење кампања. Локално веће Европског покрета у Србији реализовало је варијанту пројекта која

је спроведена у Чешкој. Пројекат се звао „Форум кандидата“ а имао за циљ да грађане стимулише да учине одговорним своје политичке представнике тако што ће их у предизборној кампањи извести пред јавност и постављати одређена питања како би могли да закључе за какву политику и вредности се залажу и који су им циљеви. Требало је оснажити грађане јер смо сматрали да оног тренутка кад поставе питање неком политичару он постаје одговоран. У исто време од поданика постаје грађанин који иницира представника политичке странке да одговара на његове захтеве и мења свест – каже Брадић Пројекат „Форум кандидата“ реализован у више од 20 општина Србије, у координацији са колегама из других

невладиних организација, био је највећи који је извела једна невладина организација из локалне средине, а састојао се у сучељавању политичких конкурената, кандидата за место одборника у Скупштини општине. Пројекат „Убаци глас“ био је намењен младима и имао циљ да их мотивише како би изашли на изборе. Повод је било сазнање да у то време нису показивали превелико интересовање за то због недовољно свести о значају масовности ма колико се декларативно залагали за промене у друштву. Пројекат је подразумевао контакте са што већим бројем њих у различитим срединама, сводио се на поделу пропагандног материјала са свим подацима који су се у том тренутку сматрали релевантним, а организо-

вано је и више концерата и трибина. Као женска невладина организација „Женске грађанске иницијативе“ су функционисале у оквиру локалне мреже са задатком да за излазак на изборе мотивишу жене на селу, а координисале су и рад сличних из неколико других градова. „Гласам да таласам“ је био пројекат Европског покрета у Србији који је у овој средини реализовала мрежа локалних невладиних организација укључена и у активности које је спроводио Центар за слободне изборе и демократију, а све што се у то време дешавало потврђује да је била једна од најактивнијих током предизборне кампање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.8.2016.

Тежак положај српских фармера

- Цене меса тешко покривају трошкове производње. - „Котленик промет“ један од највећих произвођача меса у западном делу Србије. – Више цене меса одговарају произвођачима, али не и потрошачима. - Једини начин за побољшање положаја пољопривредних произвођача, међу њима и фармера, је адекватан начин субвенционисања производње и улагање у регионални развој како би им се омогућило да испуне европске стандарде и буду конкурентнији на тржишту. - „Котленик промет“ се на тржишту профилисао као јединствена целина која има заокружену производњу, од узгоја стоке преко прераде меса до производње широке лепезе месних прерађевина. - Помоћ локалне самоуправе у решавању инфраструктурних проблема и позитивном лобирању пред државним органима и ресорном министарству. – Опасност да на тржишту буде све мање меса

Фото: М. Радовановић

ПОГУБНО ДЕЈСТВО УВОЗА

точарска производња која је одувек представљала значајну пољопривредну грану у Србији последњих деценија преживљава тешке тренутке додатно отежане укидањем царинских баријера након ступања на снагу Споразума о сарадњи и придруживању на путу према Европској унији. Домаћи сточари тешко могу да се пореде са онима из земаља Европске уније, првенствено због ограничених могућности државног буџета да значајније субвенционише овај вид производње као што је то случај у другим земљама. У таквим околностима цене меса су до скора биле толико ниске да нису могле да покрију трошкове производње. Краљевачки „Котленик промет“ се сврстава међу највеће произвођаче меса у западном делу Србије који годинама уназад настоји да се, у неравноправној утакмици са онима из иностранства, избори за што бољи положај на тржишту. Након што су за тренутак донекле спуштене рампе, и заустављен један део увоза са тржишта на којима се оно производи по стандардима који се раз-

МАГАЗИН

21.8.2016.

ликују од домаћих, дошло је до повећања цена које одговарају произвођачима, али не и потрошачима. То је повод да из Регионалне привредне коморе Краљево буде упућен апел новом министру пољопривреде да једна од првих активности у наредном периоду буде процена потреба за месом и на основу тога субвеционисање производње. Како на путу ка Европској унији није дозвољено постављање било каквих баријера протоку робе једини начин за побољшање положаја пољопривредних произвођача, међу њима и фармера, је адекватан начин субвенционисања производње и улагање у регионални развој како би се домаћим фирмама омогућило да испуне европске стандарде и буду конкурентнији на тржишту. Иако локална самоуправа нема велике ингеренције по питању значајније помоћи пољопривредним произвођачима, посебно не великим у какве се производњом меса сврстава „Котленик промет“, значајним се чини посета градоначелника Краљева др Предрага Терзића овом колективу који у зна-

чајној мери доприноси пуњењу градског буџета. Довољан број информација о проблемима овог, и сличних, произвођача добар је начин за сагледавање начина који воде ка оздрављењу привреде. Иако не може много да помогне директним улагањем у производњу локална управа може да помогне улагањем у инфраструктуру и друге садржаје којима се стварају бољи услови за живот у овој средини. „Котленик промет“ се на тржишту профилисао као јединствена целина која има заокружену производњу, од узгоја стоке преко прераде меса до производње широке лепезе месних прерађевина. У то је могао да се увери и градоначелник Краљева који је, у оквиру обиласка краљевачких привредника, обишао фарму свиња „Котленик промета“ у Обрви, а затим погон за производњу меса и производа од меса у Горњим Лађевцима. Власник предузећа Миломир Тошовић помоћ локалне самоуправе види у решавању инфраструктурних проблема и позитивном лобирању пред државним органима и ресорном министарству, али и обезбеђењу позајмица у тренуцима

кад је потребно да се превазиђе тежак период у пословању. Податак да се цене меса формирају на основу понуде и потражње на тржишту у „Котленик промету“ се на најнегативнији начин одразио током прошле године кад је остварен губитак од око двадесет евра по једној крмачи, што у коначном збиру, а у односу на обим производње, достиже две стотине хиљада евра. Узгој стоке није процес који може да се прекине у тренуцима кад је цена меса на тржишту неповољна што произвођаче ставља у незавидан положај у коме се по правилу сигурном сматра само нада како би ситуација могла да се поправи. Једини начин за то је повећање цене меса које воде ка рентабилнијој производњи уз константно праћење могућности купаца. И поред кратког предаха који је фармерима омогућио да удахну ваздух пред неизвесну јесен и даље је присутан страх да би, ако се оваква тенденција настави, на тржишту могло бити све мање меса до тренутка кад потпуно нестане. И поред великих губитака у прошлој у „Котленик промету“ најтежом у

последњих неколико година сматрају 2013. у којој су произвођачи меса претрпели велике штете. Податак да је тада у тову било близу три хиљаде јунади знатно се одразио на укупне пословне резултате чије се последице и даље одражавају на успостављање ликвидности. У време кад индустрија доживљава потпуни крах све је увреженије уверење да Србија треба да се окрене пољопривреди. Последњих деценију и по ни то није једноставно ма колико фирме као што је „Котленик промет“ истрајавале у настојањима да се одрже на тржишту. Значајним се чини податак да су у заокружен процес производње укључене три генерације чланова породице Тошовић коју гадоначелник Краљева сматра значајном колико за локалну толико и привреду ширег региона. Посета овом предузећу прилика је за подсећање да је локална самоуправа спремна да помогне у решавању инфраструктурних проблема, а први ће бити решавани још у току ове године. За пресвлачење дела пута новим слојем асфалта чека се само одлука Скупштине града која

треба да прихвати предлог ребаланса буџета. Најсрећнији због посете градоначелника био је најстарији члан породице Славиша Тошовић који је пре више од три деценије створио основу данас успешне фирме. Дугогодишње искуство добра је основа за став да је српска пољопривреда бачена на колена, али не треба клонути духом кад се зна да у овој средини нема тога што се посеје, а не никне и да богате плодове. Уверење да је Србија богата земља, а да би резултати пољопривредне производње били неупоредиво бољи да није нелојалне конкуренције оличене у увозу, води ка ставу да држава може много да помогне, али и да уништи оно што је стварано годинама. Добар основ за овакав став је уверење да међу онима који су у претходним годинама били на челу града има и таквих који нису знали шта се ради на простору који им је поверен на старање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.8.2016.

21.8.2016.

МАГАЗИН

Др Маријана Семић

Знаменити Краљевчани: Др Маријана Семић Шећибовић (2)

ОДОЗДО НА ГОРЕ ИЛИ ОДОЗГО НА ДОЛЕ? - У време док је премијер Србије уместо образовања нације сањао промену устава реформа је заустваљена и пре него је почела. - Председник општине Тутин Шемсудин Кучевић поднео две кривичне пријаве против начелнице Одељења просвете са образложењем да не дозвољава увођење бошњачког језика у школе. - Хвалоспеви реформи образовања у једном периоду, а потом жестоке критике исте свари, воде ка закључку како су медији све више под директним утицајем политике. - Бити слободномислећи новинар у Србији је, ако не немогуће, онда бар изузетно тешко. - У време мандата Војислава Коштунице медији готово да нису писали о реформи образовања што је повод за закључак да ресорно министарство у то време није ништа радило, па нису ни имали о чему да извештавају. - Једино јак образовни систем може земљу да извуче из кризе

МАГАЗИН 21.8.2016.

олико се политика увукла у све сфере живота на најбољи начин показују искуства бројних руководилаца у различитим областима живота који са стрепњом очекују исход сваке промене на челу ресорног министарства. Повод је сазнање да са сваким новим министром по правилу следи промена бројних руководилаца на нижем нивоу организовања, а негативно искуство имала је и др Маријана Семић Шећибовић, после демократских променау у Србији почетком овог века на месту начелника Одељења за просвету за територију Рашког, Расинског и Моравичког округа. Ма колико је у време министровања Гаше Кнежевића доживљавала похвале за бројне прогресивне потезе чини се да је у немилост његове наследнице Љиљане Чолић дошла и пре него што је ова преузела дужност. О томе сведоче наговештаји да би начелник Одељења просвете могао да буде њен партијски друг члан Демократске странке Србије, касније и неких других, Миша Милосављевић. Министарка је много познатија по залагању да се из школских уџбеника избаци Дарвинова теорија, а намера обелодањена приликом посете Манастиру Жичи у присуству др Маријане Семић Шећибовић. Уверење да би се на овај начин генерације ученика вратиле у Средњи век повод је за покушај да се о најави сазна нешто више из поверљивих кругова у министарству, а како није дало резултате једини начин био је да се алармирају медији. Одговор на оштру реакцију Природно математичког факултета, Друштва биолога и других организација био је брза смена министарке ма колико тврдила да је то најбоља ствар коју је урадила. По чврстом уверењу великог броја просветних радника Србија најчешће није имала много среће са избором челних људи у министарству. Таквим се показао и Слободан Вуксановић за кога тврде да није знао много образовању, али је имао жарку жељу да буде министар, макар и у овој области. Једна у низу реформи образовања отпочела је у време мандата Гаше Кне-

жевића, а заустављена након његове смене. У време док је премијер Војислав Коштуница уместо образовања нације сањао промену устава реформа је заустваљена и пре него је почела што се, по веровању многих, негативно одразило на све делове друштва. - Реформа је заустављена и као гумицом потпуно избрисана, па почиње да се дешава свашта. Министар Вуксановић је почео да поставља нове начелнике, а ја добила решење да ми продужава мандат на још четири године да би само 15 дана касније стигло ново којим ме разрешава дужности. У писму упућеном министру питала сам шта се десило у 15 дана, али никад нисам добила одговор. Остала сам да радим као саветник од маја до новембра 2005. а наставила у Министарству рада и социјалне политике које је исказало потребу за добрим кадром из образовног света који разуме везу између тржишта рада и образовања – објашњава Маријана. Добра препорука била је књига „Куда даље“ настала као резултат истраживања ове проблематике на територији Рашког, Расинског и Моравичког округа. Иако је Одељење просвете истурена рука ресорног министарства у одређеним срединама се сматра посебно значајним кад је у питању образовни процес. Овакво уверење било је повод за две кривичне пријаве које је против начелнице поднео председник општине Тутин Шемсудин Кучевић са образложењем да баш она не дозвољава увођење бошњачког језика у школе. Податак да је у Србији годинама присутан раскорак између кадрова који завршавају школе и потреба за њима у различитим областима живота повод је за исцрпно истраживање и анализу односа између образовања и тржишта рада. Истраживање побија дуго година учвршћивано уверавање о неспоразумима између образовања и тржишта рада и води ка закључку да је много значајнија лоша комуникација између њих, па се примарним сматра став да су последица недовољне

спремности тржишта да исказује потребе за образовним профилима који су му потребни. Теза о урушавању образовања присутна је онолико колико и различити ставови о начинима за решавање проблема и стављања ове изузетно важне области за просперитет једног друштва на здраве ноге. Интересантним се чини податак да у прошлости није било много спремности да се утврди ко је крив за такво стање како се грешке не би понављале. Магистарски рад на тему „Однос медија према реформи образовања у Србији од 2001. го 2007. године“, настао као резултат обавезе да се проговори и о овом проблему, потврђује да значајан део одговорност пада управо на медије и начин извештавања о току овог значајног процеса у различитим периодима након демократских промена. Можда то и не би било превише чудно да сасвим контрадикторне ставове о истим питањима нису пласирале особе које су реформу образовања здушно подржавале у време премијерског мандата Зорана Ђинђића. Три месеца опсежног истраживања у архиви „Борбе“, и увид у штампане медије изашле у шестогодишњем периоду, потврђују бројне хвалоспеве реформи образовања у једном периоду а потом жестоке критике исте свари што води ка закључку како су све више под директним утицајем политике. Неколико месеци рада у медијима, потом опсежно истраживање њиховог односа према образовању, учвршћује много пута изречен став да у Србији нису слободни, а да је бити слободномислећи новинар ако не немогуће онда бар изузетно тешко. Интересантним се чини и запажање да у време мандата Војислава Коштунице медији готово да и нису писали о реформи образовања што је повод за закључак да ресорно министарство у то време није ништа радило, па нису ни имали о чему да извештавају. Резултати истраживања потврђују значај свега што је у овој области урађено у кратком периоду, а књига у којој су објављени одаје почаст тадаш-

21.8.2016.

МАГАЗИН

њем премијеру Зорану Ђинђићу, министру образовања Гаши Кнежевићу и свима који су током три и по године били укључени у реформу која, иако добро замишљена и квалитетно започета, није реализована до краја. Повод је био својеврстан лов на вештице после сваке радикалније промене власти и настојање да се покаже како су претходници до те мере срозали стање у различитим областима живота да је потребно неколико нових четворогодишњих мандата да се оно бар врати на некадашњи ниво. У таквим околностима по правилу се мало размишљало о последицама које се на најнегативнији начин одражавају на децу, а резултат на најбољи начин осликава у стању у каквом се налазе по завршетку школовања. - Пошто сам схватила да је проблем у комуникацији направила сам докторски рад „Комуникација између света рада и света образовања у Србији“. Ту сам опет укрштала тржиште рада, привреду и образовни систем и дошла до закључка да су послодавци потпуно дезоријентисани, да размиш-

љају само од данас до сутра, па не знају шта ће им бити интересантно и потребно у наредних пет година. Тржиште рада је врло тром систем и представља рампу између једних и других. Реформе тржишта рада почеле су око 2006. године и понудиле различите моделе доквалификације, преквалификације и обука, али је све било кратког даха па се кључним показало да је важније од уређивања самог тржишта било уредити привреду. Када долазе у јако лошу економску ситуацију озбиљне државе све улажу у образовање, па је и Финска у време пред банкрот сав новац који је ушао у земљу уложила у образовни систем, јер једино јак образовни систем може да је извуче из кризе. Зато став о томе да у таквим околностима може да је извуче економија представља чисту демагогију. Ко ће да се бави економијом ако немамо образованог економисту, ко да решава проблеме судства ако немамо некомрумпираног судију који долази из образовног система? Нама је потребно добро образовање какво мора да има свака озбиљна

држава, а то немамо али имамо проблем јер лутамо. Имамо и проблем са Болоњом коју не примењујемо на прави начин, па је свако примењује на свој. О томе нико не говори зато што су наши државни факултети заштићени, па стално говоримо како су најбољи на свету. Некад јесу били, па смо имали сјајно образовање, а сада имамо веома мало свесних студената који уче оно што желе – објашњава Маријана. Директна последица сваких избора у Србији је укидање једних и формирање нових министарстава. Тако је било и 2008. годне кад је дотадашње Министарство економије било основа за стварање два нова, Министарства рада и социјалне политике и Министарства економије и регионалног развоја у коме се нашла и др Маријана Шећибовић. Рад на докторској тези и незадовољство дешавањима у министарству пресудно су утицали на одлуку да напусти посао и преузме обавезу да организује рад београдског одељења интернационалног универзитета из Новог Пазара на коме су предавања из

области хуманистичких наука изводили реномирани професори из Београда, Новог Сада и Ниша. Одлазак у Босну и Херцеговину само неколико месеци касније, и рад на Универзитету у Травнику, прилика је за упознавање са новим образовним системом и поређење са оним чији је део била толико година. Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, са Дистриктом Брчко који има посебан статус. Док је образовни систем на простору Републике Српске централизован, и истоветан оном у Србији, у десет кантона Федерације Босне и Херцеговине се у потпуности разликује. У децентрализованом систему организације по којој сваки од кантона има владу, премијера и министарства са задатком да организују поједине сфере живота, високо образовање је независно и остављено сваком од њих да га решава на начин који му највише одговара. Ресорно министартство на нивоу Федерације има ингеренције над основним и средњим образова-

њем док је све изнад тога препуштено кантонима што је добра основа за појаву бројних високошколских установа. Таква је и Висока школа за туризам и менаџмент Коњиц чији су оснивачи Рефик и Маријана Шећибовић. На пет смерова, од којих су три туристичка, студентима се пружа могућност изучавања исто толико различитих програма од којих се најатрактивинијим сматра онај који се односи на геотуризам. У програм студије укључени су комуникологија и туризам, менаџмент у туризму, општи менаџмент и менаџмент информативних технологија. Ове године уписује се пета генерација, а о атрактивности ове високошколске установе сведочи податак да, сем студената са простора Босне и Херцеговине, интерес за усавршавање показују и свршени средњошколци са простора Србије и Хрватске. - Прошле године смо организовали прву међународну конференцију на тему „Имлементација болоњског процеса у југоисточној Европи“. Од 2003.

кад је потписана Болоњска декларација, сем Словеније која је то учинила 1999. године, прошло је дванаест година а нико није проговорио шта се у том периоду догодило у високошколском образовању. На конференцији смо имали радове са простора читаве бивше Југославије и сазнали колико различитио приступамо овом процесу. Док се ми ригидно држимо старих система спремни да све критикујемо други су отишли много даље, а оно о чему прича Хрватска за нас је 22. век. За новембар ове године припремамо регионални Болоња форум у који хоћемо да укључимо читаву југоисточну Европу, можда и шире, а преговарамо са Канцеларијом за болоњски процес Европске уније да га подрже. Данас сви говоре како образовање треба да се реформише одоздо, од основног, али има и предлога да почне од високог. Да би направили добру ствар морате прво да промените оног горе ко ће да образује овог доле, да направите корениту реформу да би производ који изађе могао да ради доле – каже др Т. Радовановић Маријана Шећибовић.

МАГАЗИН 21.8.2016.

Све израженији проблем прилаза здравственим установама

- Општа болница „Студеница“ највећи послодавац у граду. – Бољи прилаз здравственим објектима из Југ Богданове улице. – Нови прилаз из Улице хероја Маричића. - Краљевачка болница је једна од ретких установа у Србији која има Метадон центар чије услуге користи стотинак од око четири стотине регистрованих наркомана. – Годишњи трошкови за рад центра милион динара. - Метадонска терапија представља квалитетну и једино могућу терапију која се примењује у свету, а свако одустајање од ње ствара потенцијалну опасност за много шири круг грађана

Фото: М. Радовановић

БРЖЕ ДО БОЛНИЦЕ И ДОМА ЗДРАВЉА

ош од времена кад су саграђене зграде хирушког блока и поликлинике све је израженији проблем отежаног приступа овим објектима, посебно Служби хитне медицинске помоћи. Иако се у прошлости тек повремено проблем актуелизвао није било значајнијих корака у правцу обезбеђења прилаза овим објектима са неке друге стране. Није адекватан ни пролаз из Улице цара Душана, поред зграде Интернистичке болнице, па се ових дана поново актуелизује питање прилаза комплексу зграда Опште болнице „Студеница“ и Дома здравља, овога пута из Улице хероја Маричића. То је, првог дана у недељи, била само једна од тема посете градоначелника Краљева др Предрага Терзића овој здравственој установи. Иако је после издвајања Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“ под ингеренцијом локалне самоуправе само установа примарне здравствене заштите исказан је интерес да се удруженим снагама реши проблем који сваким даном, због повећаног броја оних којима су потребне

МАГАЗИН

21.8.2016.

здавствене услуге, поприма све шире размере. Након разматрања више варијанти са менаџментом Опште болнице вршилац дужности директора др Зоран Мрвић потврђује да и даље постоји дилема да ли бољи приступ омогућити рушењем једне зграде на крају Југ Богданове улице, или неколико нелегално изграђених објеката у Улици војводе Путника како би се омогућио пролаз из Улице хероја Маричића. У сваком од ова два случаја олакшао би се приступ објектима Опште болнице и Дом здравља и елиминисала саобраћајна загушења која могу бити одлучујућа у ситуацијама кад је сваки секунд драгоцен. Прилаз болници је дефинисан Планом детаљне регулације који је усвојен 2011. године од када је реализован низ активности у смеру решавања овог проблема. Један од њих укључује парцелацију и препарцелацију одређених површина што је било резултат посебног пројекта. Он је урађен, а до краја овог месеца очекује се да буде завршена и експропријација након чега треба обезбедити средства за реали-

зацију. Решавање бољег прилаза из Југ Богданове улице, за шта је неопходно срушити добро познату Рижину зграду, тренутно успорава процес реституције због решавања захтева наследника да им буде враћен и овај објекат. У локалној самоуправи верују да би проблем могао да буде решен до краја године тим пре што је зграда, посебно након земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године, до те мере оштећена да није безбедна за даље коришћење. Са друге стране представља сталну опасност и за пролазнике који се крећу према здравственим објектима, па се најбољим решењем чини њено уклањање са ове локације. Најзначајнијим се сматра што би на овај начин био олакшан приступ хитној служби и тако омогућило несметано функционисање овог дела здравствене установе. И поред чињенице да је у надлежности града само примарна здравствена заштита, са њом и обавеза финансирања рада Дома здравља, није неважно да је Општа болница

„Студеница“, с обзиром на број запослених, највећи послодавац у Краљеву што је повод за залагање да се проблеми које има решавају заједничким снагама. Сем планске документације као првом кораку ка решавању проблема није безначајно да треба обезбедити смештај за одређен број породица са локације којом се протеже нови прилаз Општој болници. Једна од тема разговора било је и финансирање даљег рада Метадон центра и метадонске терапије којој се подвргавају зависници од опојних дрога, али и решавање проблема одлагања патоанатомског отпада. Преовладава утисак да су то проблеми који се могу елиминисати једино заједничким напорима, као и други који нису директно везани за надлежност локалне самоуправе али се уз њену помоћ могу знатно брже и на бољи начин решавати. Општа болница је једна од ретких установа у Србији која има Метадон центар настао као резултат партнерског рада током реализације пројекта невладине организације и Министар-

ства здравља. Годинама уназад у њега, по утврђеном распореду, долазе зависници од опојних дрога и ту добијају одговарајућу терапију. Од тренутка кад је време за реализацију пројекта истекло, а томе има пуне две године, финансирање је пало на терет Опште болнице која настоји да бар део трошкова пренесе на локалну самоуправу. Метадонска терапија представља квалитетну и једино могућу терапију која се примењује у свету, а свако одустајање од ње ствара потенцијалну опасност за много шири круг грађана од оних који користе опојне дроге. Посебној опасности излажу се становници стамбених зграда у чијим се хаусторима приступа коришћењу дрога, у првом реду најмлађи. У контролисаним условима терапија се спроводи у за то посебно одређеним и адекватним просторијама, а недостатак значајних средства потребних за набавку лекова доводи у питање даљи рад ове службе. Од око четири стотине регистрованих наркомана услуге Метадон центра користи једва стотинак чије је лечење

у могућности да финансира Општа болница. Ма колико износ од милион динара годишње за трошкове терапије сматрају великим за могућности ове установе чињеница је да су током претходних, а и ове, године из градског буџета издвајана вишеструко већа средства за много мање значајне ствари. Да проблем наркоманије није безначајан и да поприма све озбиљније размере подсећа и градоначелник др Терзић. То је и тема којом се бави Савет за безбедност задужен за праћење и стварање услова за повећање степена безбедности у граду бар у делу који је у надлежности локалне самоуправе. С обзиром да се ради о питањима која становнике Краљева муче деценијама не треба гајити илузије да би могла бити повољно решена у кратком року, али се значајним чини свака активност која води ка том циљу. Градоначелник др Терзић подсећа да ће се јединица локалне самоуправе трудити да оствари добру сарадњу са свим здравственим институцијама и настојати да се она из дан у дан унапређује. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.8.2016.

21.8.2016.

МАГАЗИН

Слађана Миликић Сретовић

Пансион Небо са Рудна

- У општини Краљево не знају за мастер план који на Голији предвиђа градњу туристичког центра са седам хиљада кревета. - Нико у Краљеву не разуме колико је важна градња 16 километара дугог пута од Студенице до Рудна. - Податак да овај крај у целој земљи, а и простору бивше Југославије, има највећи број сунчаних дана током године довољан је да буде атрактиван за већи број посетилаца. - Укупни смештајни капацитета Рудна педесетак кревета. - У Краљеву се туризам своди само на сеоски, а паре се троше на манифестације од којих нема вајде. - Да би туризам доприносио буџету града мора много да се повећа број туриста, а да боравишна такса буде пријављена за сваког госта. - Кућица намењена инфо центру претворена у апапртман за смештај ексклузивних гостију, прекривена слојем прашине и не служи ничему. – Предана домаћица у почетку оплакала сваког госта који је отишао са Рудна

Фото: М. Радовановић

КАЧАМАК ПО РЕЦЕПТУ ЈЕЛЕНЕ АНЖУЈСКЕ

21.8.2016.

МАГАЗИН

ансион Небо се налази на 1.250 метара надморске висине на обронцима планине Голије, у срцу истоименог резервата биосфере који је је стављен под заштиту Унеска. На пространом породичном имању изграђене су три брвнаре, ресторан са кухињом и рецепцијом уз сопствени паркинг, а у оквиру пуног пансиона који је основна понуда, гостима се припрема храна од домаћих производа. У понуди су надалеко чувени сир и кајмак из ових крајева, увек вруће лепиње, јагњетина са ражња или испод сача, слатко и пекмез од шумских плодова. На имању је беби ски лифт, а у непосредној близини трасиране пешачке стазе које омогућавају да се, приликом шетања, види и по која срна по којима је овај крај и добио назив Срњача. Гостима су на располагању бицикли за вожњу по брдима, постоји

могућност изнајмљивања ски опреме и моторних санки, а онима који би да упознају ширу околину пружа се могућност организовања излета до оближњих водопада на реци Изубри, манастирима Градац и Студеница. Ових неколико реченица у најкраћем описују оно што нуди сеоско туристичко домаћинство Слађане Миликић Сретовић. Њени родитељи Наталија и Горјан одавно су, као и многи други, у потрази за бољим животом напустили овај крај, а отац сигурнији извор прихода потражио у „Магнохрому“. Кад је извор пресушио одлучио је да се врати на Рудно и средствима социјалног програма обнови сеоско домаћинство, купи прикључне машине и обнови стадо како би се бавио пољопривредом. Слађана и Саша су са сином Дамјаном тек по који пут викендом од-

лазили у посету и приметили како атмосфера на Рудну, и промена средине, посебно прија најмлађем члану породице који је повремено имао здравствене проблеме. Било је то пре десетак година кад се родила прва идеја о градњи објекта за смештај гостију за шта је основу створио деда Лејо који је Слађани, која је радила као професор математике у Крагујевцу, много пре тога наменио део плаца. Све већа криза и несигурнија и онако мала плата, уз велике трошкове пута до радног места и време које се за то непотребно губило, били су одлучујући за упуштање у авантуру са неизвесним крајем. Једини проблем била је количина средстава потребна за градњу бар једне брвнаре и уверење да би бар део могао да се обезбеди преко Фонда за развој. Ма колико било познато да је сваки

почетак тежак нико док не почне не може ни да претпостави колике су димензије проблема. Прва препрека на путу ка стварању труистичког комплекса у то време била је чињеница да ни кредит од Фонда за развој не може да се добије без одговарајуће гаранције, а Слађана није имала никакву имовину којом би то могла да потврди. У помоћ је прискочио отац и поклонио хектар шуме што је, као хипотека, било довољно за стартап кредит условљен запошљавањем четири радника. Почетно одушевљење спласнуло је при сазнању да средства нису довољна за све што је планирано али се назад није могло. До почетка рада део средстава коришћен је за измирење трошкова плата и дорпиноса запосленима иако долазак првих гостију није био на видику. Сагласност за градњу добијена од

локалне самоуправе врло брзо је повучена, јер је на простору Парка природе Голија за то надлежно Министарство инфраструктуре - Подносим захтев ресорном министарству, али годину дана не добијем никакав одговор. Време пролази, никако да почнемо са радом, имамо трошкове за раднике а пролази грејс период за отплату кредита. Кренемо да градимо уз усмену сагласност људи из министарства поштујући све прописе, па једини у овом крају имамо непропусну септичку јаму, сопствени паркинг, објекте од природних материјала и све што прописује закон. Две године смо ташта и ја градили сами и саградили објекат са рецепцијом од 15 квадрата по категоризацији за објекте хотелског смештаја. Нисмо успели ни до пола да направимо са парама које смо имали, па су за новим кредитима

посегли Слађин отац, брат и мајка, моја мајка и ја са два кредита, чак и стамбеним са хипотеком на стан да би то изградили – објашњава Саша Сретовић. Према пројекту комплекс се састоји из три брвнаре и ресторанског дела са рецепцијом и кухињом до кога је вода доведена са надморске висине од 1.400 метара цевоводом дугим 4,5 километра. Знатна средства утрошена су за изградњу трафостанице јер је напон у мрежи, кад се укључи само бојлер, падао на половину потребног. Током градње је за радове коришћен агрегат, а кад је скоро све било спремно за пријем првих гостију испоставило се да нема пара за опремање купатила, чак ни куповину прибора за јело. Канадска агенција која је радила стратегију развоја туризма у Србији направила је мастер план за Голију која

МАГАЗИН 21.8.2016.

МАГАЗИН

21.8.2016.

се простире на територији пет општина, Краљево, Рашка, Нови Пазар, Сјеница и Ивањица. Јавна расправа пре усвајања коначне верзије била је добра прилика да на сугестију становници овог краја, и Саше Сретовића, да саставни део плана буде и кружни пут око целог подручја дуг 62 километра као жила куцавица која треба да омогући и бржи развој Рудна. Позитивним се сматра сазнање да пут обухвата деоницу од Студенице до Рудна па наставља до Кута са рашчанске стране. Одатле је завршен магистрални пут до центра Голије Одвраћенице, а даље до Јанковог камена само земљани радови. Поразно делује податак да су

околне општине урадиле бар по нешто, а краљевачка ништа. - У општини Краљево не знају за мастер план који на Голији предвиђа градњу туристичког центра са седам хиљада кревета, а ја сам успео да се изборим да Рудно остане еко-етно насеље где није дозвољена градња хотела. Нико у Краљеву не разуме ни колико је важна градња 16 километара дугог пута од Студенице до Рудна који омогућава да екскурзије током само једног дана обиђу Студеницу, овде руча па оде у Градац а потом изађе на Ибарску магистралу – каже Сретовић. Пансион Небо је удаљен 3.800 метара од центра Рудна а највећи про-

блем, поготово у зимском периоду, представља 800 метара удаљености од пута према Бзовику који користе само шумски радници и становници околних заселака. Од првих дана рада Слађана је показала изузетан таленат за гостопримство које се, уз здраву домаћу храну, показало као највећи адут. Другим се сматра чињеница да 90 одсто аутентичне хране која се нуди гостима потиче са сопственог газдинства. Док у овом крају нису направљени први кораци у правцу туризма становништво се, бар кад је у питању ратарска производња, углавном бавило гајењем надалеко чувеног кромпира

коме је погодовало поднебље. Уверење да се у производњи више изгуби него добије додатно је угрожено сазнањем да је од прекомерне употребе пестицида загађена природа. Развоју сеоског туризма посебно погодују повољности које нуде савремене технологије, првенствено интернет и друштвене мреже које су се показале најбољим начином за привлачење гостију. То је разлог због кога Сретовићи никад нису имали потребу за улагањем у рекламирање услуга. Најбоља препорука су задовољни гости који добар глас шире међу својим пријатељима. Најчешће долазе из Војводине и Београда, по који и из

иностранства, а по правилу се враћају тако да током летњих месеци ретко кад има места за нове. Смештајни капацитети од 12 лежајева у три кућице су у том периоду углавном пуне, као и око Нове године, зимског распуста и првих дана маја, што није довољно да породици обезбеди безбрижан живот током целе године. Податак да овај крај у целој земљи, а и простору бивше Југославије, има највећи број сунчаних дана у току године довољан је разлог да буде атрактиван за већи број посетилаца него што дозвољавају укупни смештајни капацитета Рудна који се мере бројем од

педесетак кревета. Иако је клима блажа него на Копаонику снежне падавине су обилније, а снег се дуже задржава па није необично да траје од октобра једне до половине маја наредне године. У таквим условима је проблематично оних 800 метара пута у чијем одржавању углавном помажу комшије. Као добар познавалац прилика у овом крају Саша Сретовић примећује битну разлику у стању путева на територији Рашке, Ивањице и Краљева. Док је макадамска подлога на територији прве две општине од квалитетног камена, па обезбеђује сигуран пролазак тешких камиона по две или три го-

МАГАЗИН

21.8.2016.

дине, на краљевачкој страни је уз њу и знатна количина земље, па се под дејством падавима пут уништи за годину дана, Рудно је највеће насеље на Голији које живи и у коме има младих породица које се све више окрећу гајењу малина, а њиховим примером крећу и Сретовићи на 25 ари одвојених за органску производњу. Уверење да нису заборављени у овом крају није могла да одагна ни недавна посета градоначелника Краљева, а све је присутније уверење да се туризмом у локалној самоуправи баве особе које за то нису компетентне. - Нама није битна свакодневна ситуација, него шта ће да буде у наредном периоду. Није посао државе да

нам направи објекат и доведе госте, већ да направи инфраструктуру, а ма колико изгледало да људи у Туристичкој организацији имају добру вољу, чини ми се како нема координације која је најбитнија. Једна од првих активности предвиђених мастер планом је оснивање дестинацијског менаџмента као тела које ће да управља Голијом, а наш интерес је да у њему буде и неко са ових простора. Кад су у Краљеву схватили да се туризам своди само на сеоски мало су се и заинтересовали, али треба да схвате и да постоје ствари које могу другачије да се ураде у ситуацији кад више немаш бање, а паре дајеш на манифестације од којих нема вајде. Да би туризам доприносио буџету града

мора много да се повећа број туриста, да ја могу да живим од тога, а да боравишна такса буде пријављена за сваког човека. Овако је све климаво, па само преживљавамо. Направљен је диван пројекат за одлагање чврстог отпада на Рудну где постоји само један контејнер који смо успели да добијемо из Рашке, а више служи извиђачима из Крагујевца да бацају кесе. Ретко се одвози и ништа више, а две године нико није одредио ни где да се постави – жали се Сретовић. На Рудну је поред месне канцеларије направљена кућица са идејом да буде инфо центар на коме би гост могао да добије информације о свему што га интересује. Кад је пренета у власништво локалне самоуправе пре-

творена је у апапртман за смештај ексклузивних гостију, а прекривена слојем прашине не служи ничему. Рудњански крај је суров, али богат уколико се добро искористи. Много тога би, верују становници овог краја, могло да се побошља и искористи, али не постоји ни појединац ни тело које показује интерес да се тиме позабави. Онима који се баве туризмом смета и то што немају право на сопствени текући рачун, па су везани за Туристичку организацију Краљева. Смештај и три оброка, уз кафу, ракију и коришћење бицикла, у Пансиону Небо коштају 2.350 динара што је највиша цена у овом крају, а и поред тога зарада је минимална. Због тога ни нема великих планова сем можда да

се направи још једна кућица за смештај још неколико гостију јер више не би могла ни да опслужи породична фирма, а да испоштује високе стандарде које је поставила Слађана је својеврсни синоним за овај објекат. Како је приступила послу сведочи податак да је у почетку оплакала сваког госта након што је отишао са Рудна. Посебан специјалитет пансиона је качамак по рецепту Јелене Анжујске од неколико врста брашна с разликом да се уместо бадема у њега додају печени кикирики и ораси са мало сланинице и шунке. Наговештај да би они који се баве сеоским туризмом могли да рачунају на део од осам милиона динара колико је за то планирано у буџету града

на Рудну изазива бројне дилеме јер, иако је буџет усвојен у децембру прошле године, још нико није видео ни динар од тих средстава, а нема ни поуздане потврде да ће га ускоро видети. Повод је уверење да је реч о виртуелном новцу кога у буџету ни нема, а негативно искуство из ранијих периода доноси дилему ко ће имати право предност при додели. Уколико бар део буде одобрен Пансиону Небо гости би током следећих сезона могли да очекују боље грејање у зимском периоду. У суровим условима какви умеју да буду у овом периоду грејање више одвојених објеката је компликовано и скупо. Увођењем централног грејања трошкови би се знатно смањили, уз већи комфор гостију продужила сезона, а природа сачувала од загађења. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.8.2016.

МАГАЗИН

21.8.2016.

Програми Жичког духовног сабора Преображење 2016

МОЗАИК ПРАКСИС

- Поставка изложбе „Мозаик праксис“ представља примере различитих приступа савременом мозаику који су описани у одељку „Мозаик између декорације и уметности“ књиге Оливере Гаврић Павић „Мозаик у Србији 1950-2015“. – Књига се бави сагледавањем мозаика као слике, рељефа или скулптуре, врши категоризацију према колориту и према методама израде, што доводи до различитих мозаичких поетика. – У Галерији Народног музеја изложено 30 мозаика и 14 паноа који их објашњавају. - „Краљево од вароши до града“ представља историју града у сликама, фотографијама и разгледницама. - Илустрована комплексна еволуција насеља које је мењало положај и назив, а онда урбано језгро, преображавајући се од вароши до модерног града

рви програм Жичког духовног сабора Преображење 2016. била је изложба „Мозаик праксис“ Ивана Павића, Драгана Васића и Оливере Гаврић Павић која представља мозаичку праксу на делу. Овом поставком Оливера Гаврић Павић употпуњује и илуструје своју нову књигу „Мозаик у Србији 1950-2015“, која је изашла из штампе прошле године уз помоћ Министарства културе и информисања. Изложба представља примере различитих приступа савременом мозаику који су у књизи описани у одељку „Мозаик између декорације и уметности“. Као мозаичар ауторка је један од оснивача Уметничке групе Аметист која се дуго година бавила популаризацијом ове технике на просторима бивше Југославије, а до сада је реализовала три самостална ауторска пројекта са више групних изложби, углавном мозаика, а у оквиру групе Аметист организовала је 41 групну изложбу мозаика. Чланови групе која је постојала од 2001. до 2014. године били су и Иван Гаврић и Драган Матић. На изложби је приказано тридесет мозаика и четрнаест паноа који објашњавају мозаике према подели савременог мозаика и категоријама које из те поделе произилазе. Ауторка их је поделила на репродукције и самосталне, а по врсти мозаичких медија на мозаик слику, мозаик скулптуру и мозаик предмет. По колориту мозаици су подељени у две групе, колористичке и монохроматске са варијантама а према методима израде на инверзно моделирани мозаик и мозаик рађен директном методом. На изложби су размотрени различити приступи који на једном месту указују на специфичности и различите могућности и технике од комбинације ливених комада рељефа у металу у делима Драгана Васића до мозаика слике са аплицираним рељефом и мозаик аплициран на скулптуру насталу у радовима Ивана Матића. У радовима Оливере Гаврић Павић присутне су различите технике израде мозаика, па и експериментални мозаик са намерним постављањем празне позадине која је постала део композиције. Као техника мозаик је кроз историју подједнако посматран као занатска вештина и комерцијална техника зидног сликарства кад су уметници добијали наруџбине за декорацију великих зидних површина у јавним просторима. Савремени мозаик као само-

МАГАЗИН

21.8.2016.

стални поетски ликовни контекст готово да избегава наручиоца, и дело је ауторског уметничког опуса, а уметник је отворен пре свега према захтевима сопствене технике и наступа као самостални излагач. Посетиоцима је пружена могућност да виде примере мозаичких композиција рађених за фасаде цркава, затим мозаика урађених у ентријеру или зидних у есктеријеру као што је онај на зиду београдског Зоолошког врта, рад Оливере Гаврић Павић. Изложба Мозаик праксис представља почетак разматрања једне нове теме – теорије форме савременог мозаика која заслужује посебну пажњу. Након пионирског подухвата састављања националне историје савременог мозаика, и изласка из штампе књиге „Мозаик у Србији 1950-2015“ тема мозаика као савремене ликовне дисциплине би могла поново бити актуелна у некој новој публикацији. Пре Краљева изложба је представљена у нишкој Галерији Србија, пиротској Чедомир Крстић, народним музејима у Крагујевцу, Зајечару и Чачку и омогућила посетиоцима да стекне увид у разноликост онога што се назива мозаиком, а што је допунило предавање другог дана Жичког духовног сабора. У другом делу изложбеног простора представљена је изложба „Краљево од вароши до града“ чији је аутор историчар Драган Драшковић, а која је најава промоције истоимене књиге трећег дана Жичког дугховног сабора Преображење 2016. „Краљево од вароши до града“ је монографија осмишљена као фото-монографија, историја града у фотографијама и разгледницама. Уједно је илустрована комплексна еволуција насеља које је мењало положај и назив, а онда урбано језгро, преображавајући се од вароши до модерног града. Монографија се не бави само великим догађајима и крунисаним главама, већ и обичним људима, њиховим јавним животним просторима од пијаце до радње и од фабрике до модерних здравствених оаза какве су Врњачка и Матарушка бања. Зналачки одабран узбудљив визуелни материјал, успешно је разврстан у тематска поглавља, па се књига може разгледати као изузетно занимљив историјски албум у сликама, који документује еволуција Краљева. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.8.2016.

21.8.2016.

МАГАЗИН

Краљевачко позориште домаћин фестивала за децу и омладину

ОДРАСТАО „МАЛИ ЈОАКИМ“

Краљевачком позоришту званично додељено домаћинство над Деветим фестивалом представа за децу „Мали Јоаким“. - Фестивал позоришних представа за децу и омладину први пут се реализује одвојено од фестивала „Јоаким Вујић“ што потврђује способност млађих позоришта да преузму примат и одговорност у овој области културе. – Током осам фестивалских дана у Краљеву се очекује више од две стотине учесника и десет пута више посетилаца. - Краљево престоница позоришног стваралаштва за децу и младе. – Краљевачко позориште отвара фестивал представом „Ивица и Марица“ у режији Александре Ковачевић по тексту Дејана Алексића

акон придруживања Позоришта лутака из Ниша и Дечјег позоришта из Крагујевца заокружено је формирање Заједнице професионалних позоришта Србије коју чине 15 професионалних позоришта, од којих су два профилисана као дечја, и тако у једно правно лице обједињена сва јужно од Саве и Дунава. Поред Позоришта лутака из Ниша и Дечјег позоришта из Крагујевца чланови Заједнице су још Књажевскосрпски театар Крагујевац, Народно позориште Лесковац, Народно позориште у Нишу, Шабачко позориште, Народно позориште Ужице, Крушевачко позориште, Позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ Зајечар, Народно позориште Пирот, Позориште „Бора Станковић“ Врање, Народно позориште Приштина, Краљевачко позориште, Регионално позориште Нови Пазар и Прво приградско позориште Пулс театар Лазаревац. Заједница је оснивач Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ и „Мали Јоаким“ који је

МАГАЗИН

21.8.2016.

до прошле године био саставни део ове манифестације. Повод да буде издвојен огледа се у потреби да се дечје позоришно стваралаштво издвоји и уверењу да је „Мали Јоаким“ довољно ојачао и одрастао да, као једини фестивал професионалних позоришта за децу и омладину у земљи, даље настави самостално. Значајним за ову позоришну асоцијацију сматра се податак да је фестивал професионалних позоришта, после 28 година, одржан у Дому културе Грачаница а домаћин је било Народно позориште у Приштини. Фестивал „Мали Јоаким“ основан је одлуком Председништва Заједнице 19. маја прошле године са циљем унапређивања и афирмације професионалног драмског стваралаштва намењеног деци и младима, а домаћинство се додељује позоришту које докаже да испуњава организационе, техничке, финансијске и друге услове за његову реализацију. Резултати које је на овој манифестацији у претходним годинама оства-

рило Краљевачко позориште било је довољно да буде предложено за овогодишњег домаћина што је било повод за пријем код градоначелника Краљева др Предрага Терзића на коме је званично додељено домаћинство над Деветим фестивалом представа за децу „Мали Јоаким“. Званичну потврду донела је председница Заједнице професионалних позоришта Србије Ивана Недељковић, а пријему је прусуствоао директор Краљевачког позоришта Миодраг Динуловић као селектор фестивала. Тема разговора били су сви аспекти организације фестивала под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије који се одржава у новембру. Фестивал позоришних представа за децу и омладину први пут се реализује одвојено од фестивала „Јоаким Вујић“ што потврђује да млађа позоришта преузимају примат и одговорност у овој области културе. Иако коначни термин одржавања још није утврђен током осам фестивалских дана очекује се више од две

стотине учесника и десет пута више посетилаца којима се пружа јединствена прилика да уживају у најновијим остварењима професионалних позоришта Србије намењених овом узрасту. Јединствена манифестација је и повод за уверење да ће у новембру Краљево бити престоница позоришног стваралаштва за децу и младе што му, као седмокруном граду, и припада. То треба да потврди и папирна круна на глави малог Јоакима која симболизује ствалаштво за децу и Краљево као град. Професионална позоришта ће се надметати за једну од 13 награда стручног и три дечјег жирија. Награда Гранд при „Мали Јоаким“ додељује се за најбољу представу у целини, а по једна „Мали Јоаким“ за режију, сценографију или укупни сценски дизајн представе, костимографију, драмски текст и ауторску музику, као и четири равноправне за глумачка остварења, и

највише три специјалне награде за неки од сегмената представе који није обухваћен другим наградама укључујући културу говора, сценски покрет, дизајн лутака, маске и слично. Гранд при „Мали Јоаким“ се састоји из статуете и урамљене повеље, „Мали Јоаким“ од статуете и дипломе, а специјална награда од дипломе. Иако је сцена Краљевачког позоришта најмања од свих професионалних у Србији, а колектив најмањи по броју запослених, оно није најмање по броју освојених награда и месту које заузима у породици професионалних позоришта. Домаћини ће отворити фестивал представом „Ивица и Марица“ у режији Александре Ковачевић по

тексту Дејана Алексића који је наменски писан за извођење на краљевачкој сцени. Градоначелник Краљева сматра важним што је Краљеву указано поверење да буде домаћин овако значајне манифестације и потврђује да ће Краљевачко позориште са градском управом учествовати у реализацији неколико различитих пројеката. Један од њих подразумева децентрализацију културе и одржавање позоришних представа у мањим местима, а други постављање бисте оснивачу Атељеа 212 и Битефа Мири Траиловић у сарадњи са београдском подружницом Завичајног друштва „Краљево“. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

21.8.2016.

Опасност из дубине

На почетку филма, покушавајући да из воде извади лопту, дечак наилази на ГоПро камеру закачену на шлем који су на обалу избацији таласи. На снимку се види човек који покушава да изађе из воде на гребен, али га назад повуче и убије огромна ајкула. Непосредно после смрти мајке Ненси путује на осамљену плажу у Мексику на којој је и она сурфовала пре порођаја. Плажу јој препоручује мештанин Карлос одбијајући да каже било шта о плажи сем да представља својеврстан рај. Кад јој се придруже још двоје мештана Ненси ће провести у сурфингу неколико сати. У ишчекивању повољног таласа приметиће грбавог кита како плута на двадесетак метара удаљености непосредно пре него што огромна бела ајкула закачи за њену даску, а она падне и удари главом о подводну стену. Након што је ајкула уједе за ногу и покуша да повуче у дубину успева да се слободи и отпузи према трупу кита где остаје док ајкула не оде. Ненси плива до усамљеног гребена где направи повез на нози како би зауставила крварење. Уплашени дешавањима двоје мештана напуштају Ненси која проводи ноћ на гребену са рањеним галебом кога зове Стивен по Стивену Сигалу. Следећег јутра Ненси примети пијаног мештанина и привлачи његову пажњу али јој он украде телефон, новац и ранац. Кад у плиткој води примети њену даску како плута покуша да је дохвати али га ајкула по-

цепа на пола. Неколико сати касније враћају се двоје мештана од претходног дана и улазе у воду пре него што Ненси успе да их упозори па обоје убија ајкула. Ненси успе да дохвати ГоПро камеру, а после још једног блиског сусрета са ајкулом сними поруку оцу и сестри и баци шлем према обали. Иако је обала која доноси спас удаљена тек двеста метара, Ненси не може тако лако да дође до ње… Ово је „Ајкула“ за нову генерацију гледалаца. По сценарију Ентонија Јасвинског филм је режирао Хаиме Колет Сера, а главне улоге тумаче Белјк Лајвли, Оскар Ханада, Анђело Хосе и други. Филм се приказује до 24. августа у пројекцијама које почињу у 22 сата, а за улазницу треба одвојити 250 динара.

Петља „Петља“ је још један филм новог техно-трилер жанра у режији Хенрија Џоста и Аријела Шумана, базиран на књизи истог назива, Жана Рајана. Венус Делмонико добија мејл од калифорнијског Института уметности који је подсећа да до краја дана треба да прихвати или одбије понуду за упис. Иако жели да напусти дом и упише се на колеџ понаша се превише кукавички и нема храбрости да призна мајци за понуду. Њена мајка очекује да се Венус упише на локални колеџ и враћа кући сваке вечери јер још тугује због не тако давне смрти сина. Марљива средњошколка Венус

живи према правилима и ретко се усуди да уради нешто што није планирала, или сматра неприхватљивим, али под притиском пријатеља почне да игра онлајн игрицу Нерве. Одлучује да се пријави за само један изазов који се чини као безопасна забава, а када је адреналин и такмичарски дух повуку дубље, игра постаје све опаснија, водећи је до великог финала које ће одредити њену будућност. Њен пријатељ Сидни је веома добро позициониран у онлајн видео игри у коју се Венус укључује у игру која прикупља личне податке, укључујући и банковне, и потврђује три правила на којима се заснива. Сви изазови морају бити снимљени на телефону играча, зарађени новац ће бити укинут ако играч погреши а не сме пријавити игру властима. У замену два најбоље пласирана ће се надметати у веома атрактивном финалу. Први задатак је да у трајању од пет секунди пољуби непознатог момка за време вечере, а одлучује да то буде Иан јер је приметила да чита њену омиљену књигу. Иан признаје да и сам игра, а посматрачи га изазивају да поведе Венус у град јер мисле да су добар пар. Сценарио су написали Џени Рајан и Џесика Шарзер а у главним улогама се појављују Ема Робертс, Дејв Франко, Емили Мид, Мајлс Хајзер, Кимико Глен и други. Пројекције почињу у 20 сати а улазница кошта 250 динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.8.2016.

МАГАЗИН

21.8.2016.

Из Полицијске управе Краљево

ЛОШ ПЕРИОД ЗА сми месец ове године остаће заувек запамћен по тешким последицама у саобраћају које се мере губитком два живота. У оба случаја су у питању мотоциклисти који су за само седам дана, на истом путу, постали жртве тешких саобраћајних незгода. Припадницима Саобраћајне поолиције и другим државним органима остаје да утврде узроке, и још једном упозоре на опасност која вреба, како се не би понављале а породицама жртава једино да жале и да се што дуже сећају оних којих нема. Величину трагедије не може да ублажи податак да се у периоду између 8. и 14. августа догодило мање саобраћајних незгода него недељу дана ра-

није. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за овај период потврђује да се последице укупно девет саобраћајних незгода огледају у шест са страдалим лицима и три само са материјалном штетом. Колико су подаци Полицијске управе поуздани остаје да се закључује на основу тврдње да су у шест са страдалим лицима, сем једне са трагичним епилогом, само две особе задобиле лакше телесне повреде. Материјална штета од 850 хиљада динара дупло је већа него недељу дана раније, а знатно је повећан и број саобраћајних прекршаја. Никада није било јасно да ли је број ових прекршаја резултат само

понашања возача или припадника Саобраћајне полиције који се мало пробуде после сваке веће незгоде. Најбољи доказ је податак да је 296 евидентираних саобраћајних прекршаја у претходном периоду заменило 406 нових. Број едентираних кривичних дела је у односу на претходни сатистички период смањен за око петину, а свих 17 припадају области општег криминала. Претходну недељу карактерише и изузетно висок проценат познатих извршилаца о чему сведочи податак да се трага за само још два. Број прекршаја у области јавног реда и мира је удвостручен. Од укупно 22 у шест случајева су повод за реме-

ћење биле туче, а у 16 они који се у полицијској терминологији третирају као остали. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице провели су још једну мирну недељу, јер нису имали потребе да интервенишу у гашењу пожара.

Страдао још један мотоциклиста У саобраћајној незгоди која се догодила у суботу око 23 часа у Ратини, на путу Краљево – Крушевац, живот је изгубио четрдесетпетогодишњи возач мотоцикла из Краљева. До незгоде је дошло када је мотоцикл „јамаха“ кра-

љевачке регистрације, који се из правца Краљева кретао према Крушевцу, ударио у неосветљену приколицу трактора који се кретао у истом смеру. У саопштењу Полицијске управе Краљево потврђује се да је возач од задобијених повреда преминуо на лицу места, а да је увиђај извршио заменик основног јавног тужиоца у присуству припадника Саобраћајне полиције.

Сузбијен шверц цигарета Припадници Министарства унутрашњих послова пресекли су још један ланац трговине акцизном робом и запленили више од пет хиљада паклица

цигарета, без акцизних маркица, чија се вредност процењује на око 800 хиљада динара. Полиција је цигарете пронашла приликом контроле теретног моторног возила марке „мерцедес“, новопазарских регистaрских ознака у Прогорелици на магистралном путу Краљево – Рашка. Због постојања основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина, против двадесетпетогодишњег возача из Новог Пазара поднета је кривична пријава надлежном тужилаштву, а цигарете и возило су одузети и предати радницима Теренске контроле Пореске управе и припадницима Пореске полиције.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МОТОЦИКЛИСТЕ

Једанаести турнир „Женева 2016.“

МАГАЗИН

21.8.2016.

ФЕСТИВАЛ ОДБ

БОЈКЕ НА ПЕСКУ

- Турнир у одбојци на песку окупио по осам екипа у мушкој и микс конкуренцији, шест у женској и осам у фут волеју. – Четири дана узбудљивих и до краја неизвесних мечева. – Посета изнад очекивања. – Значајна помоћ локалне управе. – Заказали они од којих се највише очекивало. – У наредним годинама најбољи турнир у земљи. - Победници турнира у мушкој конкуренцији Лазар Пиљојчић и Стефан Цвијетић, Милица Гаљак и Наташ Симовић а у миксу су Наташа Симовић и Лазар Пиљојчић. - Победници фут волеја Иван Тодоровић и Ненад Димић. За најбољег играча турнира проглашен Лазар Пиљојчић као члан екипе која је била најбоља у мушкој и микс конкуренцији. - Успешна смена генерација организатора турнира. Т урнир „Женева“ најбољи у земљи?

лажа на Ибру код Мирине чесме је деценијама уназад место на коме добар део Краљевчана проводи слободно време током већег периода лепшег дела године. Читав крај је добио нов изглед након што је утврђена лева обала реке на којој је изграђено шеталиште што код свих са простора Женеве учвршћује уверење да је ово најчувенија плажа у Србији. Пре десетак година група заљубљеника у Ибар, али и спорт, дошла је на идеју о организовању турнира у одбојци на песку да би по, истеку прве деценије, ову идеју препустили млађима. Обимни радови су у то време подразумевали да се уклони добар део брда са леве стране реке, а најревноснијим у обављању различитих послова показали су се Ненад Ристић, Петар Павковић, Велимир Ивановић, Владо Блажески и други који су се бавили различитим спортовима, а имали довољно љубави за одбојку. У првој години задовољавали су се могућностима простора који је био довољан за постављање терена, а онима који су заиграли прве мечеве није било тешко да по који пут скоче у реку ако би лопта после доброг смеча, или одбране, завршила у њој. Како је одбојкашки терен био место окупљања током већег дела године неопходном се сматрало постављање довољно високе ограде како би се избегло купање у време кад то није баш најпријатније. Одбојка се играла кад год би се за то скупио довољан број спремних да покажу колико су напредовали од последњег сусрета, а најприврженије овом спорту често ни киша није могла да спречи да заврше започети меч. Све популарније место за спортске окршаје окупљало је уз оне који се аматарски баве спортом и доказане спортске професионалце који су градили каријеру у иностраним клубовима. Након пуних десет година чини се да је први турнир био исувише скроман, али значајан да су са Женевцима мегдан делили и првотимци краљевачког одбојкашког лигаша. Иако одбојкашки турнир Женева по броју учесника не може да се мери са много

МАГАЗИН

21.8.2016.

масовнијим неспорно је да амбијент у коме се одржава одише посебним шармом што ову манифестацију чини посебно примамљивом. Кад су иницијатори одржавања турнира одлучили да његову судбину препусте у руке млађих најодоговрнијим се показао Ненад Сеничић коме је указано поверење да буде главни организатор и координатор свих активности које су се на овом простору дешавале пуна четири дана. Одржавање турнира најављено је месец дана пре почетка што је било довољно да се, поред домаћих, пријаве љубитељи одбојке из Новог Пазара, Крушевца, Чачка и других градова. Иако се на терену поред Ибра нису појавиле све пријављене екипе такмичење је почело извлачењем парова са по дванаест у мушкој и микс конкуренцији, шест у женској и осам у фут волеју који се одржава од прошле године. Летимичан поглед на овај простор потврђује да је током сва четири дана број посетилаца већи него ранијих година што на најбољи начин потрђује како турнир у одбојци на песку Женева заузима све значајније место на мапи спортских догађаја у Краљеву. Од раних јутарњих часова у четвртак организатори су припремили све за почетак првог меча већ у седам сати. Квалификациона такмичења у свим категоријама, планирана да се заврше до 19 сати, тек на кратко је сат и по пре тог рока прекинула киша. Сеничић по-

тврђује да је живо било од осам сати следећег дана, а жестоки ударци по лопти нису престајали све до вечерњих часова. Организатори посебно значајним сматрају посету градоначелника Краљева др Предрага Терзића који је, извођењем почасног ударца, и званично потврдио почетак надметања и најавио најжешћи окршај до тада између фаворизованих Ивана и Вање Тодоровића у сусрету са екипом Усиљанин-Димић. Било је то својеврсно финале пре финала и потврда да турнир представља озбиљно такмичење у коме учествују доказани мајстори одбојке. Добром расположењу је током читавог дана, поред лепог времена, доприносила са укусом пробрана музика а у вечерњим часовима мини концерт полазника школе гитара Владислава Јурића Џуба. Посебну посластицу за спортске сладокусце представљао је ноћни окршај у фут волеју под рефлекторима у предвечерје претпоследњег дана и завршницу следећег кад се, са посебним нестрпљењем, очекивало проглашење победника и додела награда. - Током сваког дана је било присутно бар по стотинак посетилаца чији се број није значајније смањивао ни у периодима нешто лошијег времена. Помоћ нам је ове године пружила локална управа издвајањем 160 хиљада динара што је више него средства која

МАГАЗИН 21.8.2016.

21.8.2016.

МАГАЗИН

смо током првих десет година добили заједно. Помогла је Месна заједница Стара чаршија, потом предузећа 036 Метали, Електроводомонт, ПанЛаб, ресторани Завичај, АС, Сунце и Хотел Ботика, а за исхрану учесника побринула се Пекара Ана – каже Сеничић. Смена генерација у тиму организатора потврђује да нема превише спремних да прихвате велику обавезу, па радује помоћ неколицине од којих се она најмање очекивала. Нешто више од осталих помогли су Ана Рељић,Ђорђе и Михајло Милашиновић, а заказали они од којих се највише очекивало пре свега Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ чији су традници требали да прекопају песак на терену. Само дан пре почетка из овог предузећа је стигла информација да је машина потребна за то покварена, уз њу и број телефона мајстора уз препоруку да га ангажују и плате услугу. Био је то довољан разлог да петнаестак момака које је окупио Сеничић мануелним радом прекопа површину одбојкашког терена и припреми га како би у четвр-

так рано могла да отпочну квалификациона такмичења. Иако је за одржавање такмичења много бољи ситан песак, познатији као дунавац, његово допремање је ове године изостало, али на резултате није битније утицао ни нешто оштрији моравац. Ненад Сеничић не крије жељу да турнир Женева постане један од највећих у Србији, а повод за оптимизам су бројне похвале како учесника тако и посматрача овогодишњег надметања поред Ибра. Корак даље у популаризацији свега што се дешавало код Женеве омогућиле су друштвене мреже, пре свих фејсбук као начин да се о свим збивањима редовно обавештавају и они који, из било којих разлога, нису били у ситуацији да присуствују овом јединственом догађају. Фесјбук се показао и као добар начин информисања о кретању резултата али и за благовремено објављивање распореда одигравања мечева за наредни дан. Новина је и директни пренос делова појединих мечева на овој друштвеној мрежи.

Амбиције нове екипе организатора турнира Женева су да већ у наредним годинама стану раме уз раме са ВИП бич волеј турниром који тренутно важи за најјачи у земљи. Искуство са сличних такмичења потврђује да значајну улогу на оваквим турнирима има квалитет песка, а податак да је на овом терену мало оштрији на најбољи начин се одразио на број пријављених женских екипа којима оваква подлога не дозвољава превелики комфор у игри. Како због неизвесног финанасирања до краја није било сигурно да ће бити обезбеђена довољна количина средстава изостала је замена песка ситнијим, али се за наредну сезону планира да тај посао буде завршен на време. Процењује се да би за то било довољно петнаестак кубика, а сазнање да је и локална самоуправа финансијски помогла одржавње турнира води ка уверењу да би помоћ наредне године могла да буде и значајнија. Планова за наредни период има доста, а реализација ће зависити од

много фактора, првенствено количине финансијских средстава. Изненадна помоћ локалне самоуправе ове године допринела је да део средстава не буде потрошен, па се планира да се уложи у побољшавање услова за одржавање наредног такмичења. Почетни успех охрабрује, а Сеничић верује да би то могло бити подстрек да се у организацију такмичења наредне године укључи већи број младих овог краја како би турнир оправдао оптимистчко очекивање да буде најбољи у земљи. То би био повод за долазак јачих екипа, самим тим и веће интересовање оних који су спремни да финансијски подрже једну овакву манифестацију. Интересантан је податак да се организацији одбојкашког турнира до максимума посветио фудбалер, а и овом приликом је преовладала љубав према спорту као што је била одлучујућа и у ситуацији кад је требало изабрати онај који ће на најбољи начин задовољити потребе младог човека. Кад је са четири године први пут

стао на мотоцикл Сеничић је веровао да никад неће престати да се бави овим спортом. Податак да у локалној средини нема довољно услова за то утицало је на одлуку да утеху потражи у много приступачнијем фудбалу у краљевачком Металцу. Ситуација ни тамо није богзна како добра, а све суровији услови воде ка сазнању да овај, као и већина клубова у Србији, преживљава тешке тренутке. Можда је и то повод да се ентузијаста какав је Ненад Сеничић са исто толико жара посвети организацији турнира у одбојци на песку. Колико су амбиције реалне и колико ће трајати почетно одушевљење могло би бити познато за годину дана. Победници турнира у мушкој конкуренцији су Лазар Пиљојчић и Стефан Цвијетић који су у борби за титулу шампиона били бољи од Предрага Алексића и Милоша Благојевића, док су треће место заузели браћа Иван и Вања Тодоровић. Оштра борба водила се и у женској конкуренцији, а највише спретности показале су Милица Гаљак и Наташ Симовић које су у финалној

утакмици победиле пар Николета Вукајловић и Анђела Јовановић. Финала нису успеле да се докопају Тијана Чолић и Анђела Арсић које су биле боље у борби за трећу позицију. Победници у микс конкуренцији су Наташа Симовић и Лазар Пиљојчић, а другопласирани Милица Гаљак и Стефан Цвијетић, док је треће место припало Николети Вукајловић и Николи Јевремовићу. Да футволеј пушта корене и у Краљеву потврђује податак да је у овој конкуренији за такмичење пријављено осам екипа од којих су највише спретности у баратању лоптом показали Иван Тодоровић и Ненад Димић. Друго место је припало Андрији Матићу и Стефану Столићу, а треће Урошу Мојсиловићу и Вељку Дробњаку. За најбољег играча турнира проглашен је Лазар Пиљојчић као члан екипе која је била најбоља у мушкој и микс конкуренцији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 21. И 27.АВГУСТА

МАГАЗИН

21.8.2016.

21. август

1690. — Аустријски цар Леополд I донео указ, познат као „Привилегиј“, којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. „Привилегиј“ гарантовао слободу вере, употребу јулијанског календара и право избора архиепископа и других свештеника. 1897. — Енглески лекар Роналд Рос открио врсту комараца који преносе маларију, што је било пресудно за сузбијање болести која је узроковала смрт милиона људи. Један од првих добитника Нобелове награде за медицину, 1902. 1911. — Италијански конобар Вићенцо Перуђа украо из париског музеја „Лувр“ слику „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија. Слика нађена и враћена у музеј 1913. 1944. — У Дамбартон Оуксу код Вашингтона почела конференција представника СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Кине о оснивању четири главна органа УН, а то су Савет безбедности, Генерална скупштина, Међународни суд правде и стални секретаријати. 1945. — Физичар Хари К. Даглијан, млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос. 1959. — Хаваји су постали 50. савезна држава у саставу Сједињених Држава. 1959. — Багдадски пакт, војно-политички савез Турска, Велике Британије, Ирана и Пакистана, под водством САД, који је ступио на снагу 1995, променио назив у CENTO пошто се Ирак повукао из Савеза. 1961. — Џомо Кенијата, национа-

лни лидер Кеније, пуштен из затвора после девет година робије на коју су га осудиле британске власти под оптужбом да је вођа националистичке организације Мау Мау. По повратку у Најроби постао председник Кенијске афричке националне уније, а по проглашењу независне Републике Кеније постао председник и премијер. 1968. — Трупе чланица Варшавског пакта, изузев Румуније, окупирале Чехословачку. Око 200.000 војника заузело све значајне пунктове у земљи. Тиме угушено „Прашко пролеће“, покушај Комунистичке партије ЧехословачкаСР са Александром Дубчеком на челу да реформише систем. Том окупацијом устоличен принцип „ограниченог суверенитета“ источноевропских комунистичких земаља. 1975. — САД укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази. 1983. — Вођа филипинске опозиције Бењино Акино убијен по изласку из авиона на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД. Убиство организовао филипински диктатор Фердинанд Маркос, уклонивши тако најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1990. — На централном градском тргу у Прагу 100.000 људи први пут слободно обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968. 1991. — Маса демонстраната сукобила се у Москви са специјалним јединицама које су напале зграду руског парламента. Демонстранти разбијали прозоре на згради КГБ, Лубјанки и срушили споменик Феликсу Дзержинском. После 60 сати проведених у кућ-

ном притвору на Криму, совјетски председник Михаил Горбачов вратио се у Москву и преузео контролу над државом после неуспелог државног

удара присталица „тврде струје“ совјетских комуниста. Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали сукоби ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске. 1991. — Летонија је прогласила независност од СССР-а. 1993. — Мировне снаге УН ушле,

први пут после два месеца, у муслимански део Мостара у Босни и Херцеговини, где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле у мају 1993. 1999. — Начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало. 2000. —

давно тело откад је преузео власт у мају 1997. 2001. — Архива Националне безбедности, истраживачке организације са седиштем у САД, објавила документ који показује да су званичници САД знали за умешаност Владе Руанде у геноцид 1994, када су Хути убили око 800.000 Тутсија, а када су многе западне земље одбиле да интервенишу. 2003. — основан Војни музички центар копнене војске Оружаних снага Украјине.

22. август

Словеначки пливач Мартин Стрел, који је под мотом „За мир, пријатељство и чисте воде“ пливао Дунавом од изворишта у Немачкој до ушћа у Црно море, оборио рекорд и ушао у Гинисову књигу с више од 2.900 препливаних километара. Стрел у поход кренуо 25. јуна. Председник Демократске Републике Конго Лоран Кабила прогласио привремену скупштину, прво законо-

1485. — Енглески краљ Ричард III је погинуо у бици код Босворта, чиме је окончан Рат ружа и на престо дошао Хенри VII из нове династије Тјудор. 1567. — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске републике. 1642. — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници. Рат окончан 1645. поразом краља, који је на основу пресуде револуционарног суда погубљен 1649. 1859. — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Аустријског царства цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“. 1864. — Представници 22 државе потписали су у Женеви конвенцију о поступању с рањеним војницима у рату. После су потписане друге Женевске конвенције о другим питањима. Као симбол за нове је организације изабран Црвени крст на бијелој подлози. 1910. — Јапан анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом. 1914. — Аустроугарска у Првом светском рату објавила рат Белгији.

1941. — Немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда. 1941. — Из затвора у Сремској Митровици побегла 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ. Организацију бекства спровели казнионички комитет КПЈ и Окружни комитет СКОЈ-а за Срем (види: Бег из Сремскомитровачког затвора 1941.). 1942. — Бразил је објавио рат силама Осовине. 1964. — Црнци су добили право гласа у Јужноафричкој Републици. 1971. — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонсалеса, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес. 1991. — Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације. Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа. 1995. — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија. 1996. — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

23. август 1268. — Војска Карла Анжујског је поразила гибелинске присталице цара Конрадина код Таљакоца, што је означило пад династије Хоенштауфен са трона Светог римског царства и Сицилије. 1514. — Турски султан Селим I по-

21.8.2016.

МАГАЗИН

бедио је у бици код Чалдирана персијског шаха Исмаила, потом је освојио Сирију (1516). 1775. — Краљ Енглеске Џорџ III прогласио је америчке колонисте, који су у априлу почели борбе за независност америчких држава, побуњеницима и унајмио 20.000 немачких плаћеника да се обрачунају с њима. Амерички рат за независност завршен је победом колонија 1783. 1839. — На почетку Опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг. 1914. — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 1939. — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању, којим је Хитлеру отворен пут да нападне Пољску. 1942. — Почела је битка за Стаљинград, највећа битка у Другом светском рату. Завршена је 2. фебруара 1943. катастрофалним поразом Немаца и њихових савезника, који је означио прекретницу Другог светског рата на европском ратишту. 1944. — Савезничке трупе су у Другом светском рату ослободиле француски град Марсељ. Румунија је, у Другом светском рату, прекинула савезништво са Хитлеровом Немачком и придружила се Савезницима. Краљ Михаил I објавио је рат Немачкој и наредио да се ухапси пронацистички лидер Јон Антонеску. 1945. — Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседницима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима. 1958. — ТВБ започиње емитовање свог првог програма - Дневника у 20 сати. 1962. — Амерички телекомуникациони сателит „Телстар“ емитовао је први телевизијски пренос између САД и Европе. 1973. — Пљачкаш банке у Сток-

холму узео је четворо људи за таоце. Током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као „Стокхолмски синдром“. 1979. — Првак Бољшој балета Александар Годунов затражио је и добио политички азил у САД. 1990. — Совјетска република Јерменија објавила је независност, а Естонија је почела преговоре о одвајању од тадашњег Совјетског Савеза. 1992. — Око 200 младих неонациста је у присуству стотина одушевљених присталица напало хостел за избеглице у немачком граду Росток и сукобило се са полицијом. 1996. — Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини. У Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Канцеларија је отворена на основу споразума који су власти СРЈ и представници УН, после вишемесечних преговора, потписале у Њујорку. 1999. — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио је, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру. 2000. — Авион „Ербас А320“ компаније „Галф ер“ са 135 путника и осам чланова посаде срушио се у воде Залива, на пет километара северно од обале Бахреина. Узрок пада био је пожар у једном од мотора. У удесу није било преживелих. 2001. — Јапански суд донео је одлуку да централна влада мора да плати одштету од 375.000 долара петнаесторици Корејанаца који су одмах по завршетку Другог светског рата преживели експлозију на јапанском броду.

24. август 79. — У ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланеум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло. Помпеја је добро очувана испод вулканског пепела и лаве, па је остала као сведочанство о животу и култури Римљана тог времена. 410. — Визиготски краљ Аларик I ушао је у Рим и након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро. 1572. — У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео масакр хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске. Сматра се да је налог за покоље у „Вартоломејској ноћи“ дала Катарина Медичи, мајка француског краља Шарла IX у договору с папом Гргуром XIII. 1814. — Британци су у другом

англо-америчком рату заузели Вашингтон, спалили и разорили град. 1893. — Пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи. 1914. — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату. Степа Степановић је добио чин војводе. 1922. — Арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Великој Британији повери мандат за Палестину. 1954. — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије. 1968. — Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету. 1975. — Смртна пресуда шефу грчке војне хунте Јоргосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара

1967. замењена је доживотном робијом. 1976. — Двојица совјетских космонаута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ опита. 1989. — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомунистички премијер у земљама совјетског блока од 1940. 1991. — Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова. 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма. 1998. — Хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси.

25. август 325. — У Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Константин Велики. Никејски сабор осудио је различите јереси, посебно александријског свештеника Арија, успоставио доктрину о „светом тројству“ и реформисао Јулијански календар. 1839. — У Ужицу је основана гимназија. Ту гимназију похађали су неки од првака социјалистичког покрета у Србији крајем 19. и почетком 20. века, Радован Драговић, Димитрије Туцовић и Душан Поповић и друге истакнуте личности као што су Љубомир Давидовић и Милан Предић. 1842. — У Крагујевцу су уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили са власти кнеза Михаила Обреновића. Вучић је потом, као

„предводитељ народа“, у Београду за кнеза прогласио Александра Карађорђевића. Михаило Обреновић поново је био кнез Србије од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку. 1875. — Капетан Метју Веб је постао први човек који је препливао канал Ламанш. 1921. — САД су потписале с пораженом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двеју држава у Првом светском рата. 1940. — Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату бацило прве бомбе на Берлин. До завршетка рата 1945. на Берлин је пало око 80.000 тона савезничких бомби. 1944. — Савезничке снаге су ослободиле Париз у Другом светском рату. 1961. — Председник Бразила Жанио Квардос је после само седам месеци на том положају неочекивано поднео оставку, наводећи као разлог неидентификоване „окултне снаге“. 1964. — Кенет Каунда је постао први председник Замбије. 1965. — Снежна лавина која се сручила с глечера у швајцарским Алпима затрпала је 108 људи. 1972. — Кина је први пут употребила вето у Савету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у светску организацију. 1989. — После 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде „Војаџер 2“ доспео је до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела. 1991. —Белорусија прогласила независност од Совјетског Савеза. 1999. — На основу тајне оптужнице Хашког трибунала за злочине против човечности, у Бечу је ухапшен начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић. Ухапшен је у сали у којој је у току био семинар о војној доктрини. 2001. — Мете-Марит Тјесем Хојби, самохрана мајка и бивша келнерица, удала се у Ослу за норвешког престолонаследника, принца Хакона.

МАГАЗИН

21.8.2016.

26. август

55. п. н. е. — Јулије Цезар напада Британију. 1071. — У бици код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије. 1278. — Ладислав IV Куманац и Рудолф I Хабзбуршки поразили су Отокара II у бици на Моравском пољу. 1346. — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI. Енглези су у тој бици први пут употребили само пешадију и огромне лукове који су избацивали стреле на изузетно велику даљину. 1541. — Турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук. 1883. — Почела је ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи. 1896. — Јерменски револуционари напали су Отоманску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена. 1914. — Почела је битка код Таненберга у Првом светском рату, у којој су Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника. 1920. — Ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа. 1939. — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредседник југословенске владе. 1944. — Бугарска, која је у Другом светском рату била на страни Сила осо-

вине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника. 1945. — У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији. 1972. — Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста. 1986. — Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну. 1990. — У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара. 1991. — Почеле су борбе у Вуковару између хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град. 1993. — Председник Русије Борис Николајевич Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком. 1996. — Јужнокорејски суд осудио је бившег председника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 године затвора због подршке пучистима. 1997. — Фредерик Вилем де Клерк, последњи белац председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота. 1999. — Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку председника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима. 2000. — Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње ана-

рхије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за председника. 2001. — Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.

27. август 55. п. н. е. — Римски конзул Гај Јулије Цезар се искрцао се на тло Британије са 10.000 војника VII и X римске легије. 1388. — У бици код Билеће босанска војска под командом Влатка Вуковића је поразила османлијску војску. 1776. — Британске снаге предвођене генералом Вилијамом Хауом су поразили америчку Континенталну војску под командом Џорџа Вашингтона у бици за Лонг Ајланд, највећој бици Америчког рата за независност. 1789. — Парламент Француске усвојио је Декларацију о правима човека и грађанина. 1793. — Град Тулон се побунио против Француске републике и допустио британској и шпанској флоти да заузму његову луку, што је довело до француске опсаде Тулона. 1813. — У бици код Дрездена Наполеон Бонапарта је са 130.000 војника поразио удружене аустријске, руске и пруске снаге од 200.000 људи. 1832. — Црни Јастреб, вођа индијанског племена Саука, се предао америчким властима, чиме је окончан Рат Црног Јастреба. 1896. — Почео и завршио се најкраћи рат у историји ратовања Англо-занзибарски рат. 1907. — Краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за зграду парламента у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је трајала готово 30 година, а прво заседање

скупштине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936. 1916. — Италија је у Првом светском рату објавила рат Немачкој а Румунија Аустроугарској. 1921. — Велика Британија је поставила Фејсала, сина Шерифа Хусеина, вође арапских побуњеника против Турака, за краља Ирака. 1928. — У Паризу је потписан Брајан-Келогов пакт којим су се земље потписнице одрекле рата као средства националне политике и решавања међудржавних сукоба и обавезале да ће спорна питања решавати мирним путем. Међу 63 државе потписнице била је и Краљевина Југославија. 1936. — Постигнут је споразум о окончању британске окупације Египта, изузев зоне Суецког канала у којој су остале трупе Уједињеног Краљевства. 1940. — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1700 Звездара. 1945. — Америчке трупе су на крају Другог светског рата почеле искрцавање на тло Јапана. 1946. — Француска и Лаос су закључили споразум којим је Лаос постао краљевина под француском доминацијом. 1990. — САД су протерале 36 од 55 службеника амбасаде Ирака у Вашингтону. 1992. — У Лондону је завршена дводневна Међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници Републике Српске прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УН. 1995. — Израел и ПЛО су у Каиру потписали споразум о проширењу палестинске аутономије и на Западну обалу. Аутономија је дотад била предвиђене само за област Газе. 2000. — У Москви је у пожару изгорео телевизијски торањ Останкино, један од симбола града. Торањ, висок преко петсто метара, саграђен је 1967. према плановима архитекте Николаја Никитина. 2001. — У израелском ракетном нападу на Западну обалу убијен је лидер Народног фронта за ослобођење Палестине Абу Али Мустафа.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs