MagazIN 241

Краљевски

Година IV * Број 241 * 14. август 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Приоритет наставак реформи Фашизам је универзално зло Очи у очи са грађанима Златни у позајмљеним опанцима Корак ка бољем животу младих Инкубатор невладиних организација Енергична докона жена из Краљева

МАГАЗИН

14.8.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

8 16 18 20 24 28 36

Нова друштвена мрежа Бољи свет је могућ Жена змај на крилима породице Маскенбал у „Магдали“ Четврт века Преображења На репертоару Биоскопа „Кварт“ Криминалци успешнији Времеплов

44 50 58 68 82 88 92 94

3

4

МАГАЗИН 14.8.2016.

5

6

МАГАЗИН 14.8.2016.

Јануар 2016.

7

Експозе председника Владе Србије

МАГАЗИН

14.8.2016.

ПРИОРИТЕТ НАСТАВАК РЕФОРМИ

8

- Приоритет ове Владе биће наставак спровођења реформи и даљег смањивања нерационалне потрошње, бирократије и непотребних трошкова јавног сектора уз истовремено побољшање општег пословног и инвестиционог амбијента. - Према индикатору привредне активности Србије у првих шест месеци ове године забележен је раст укупне привредне активности од 2,6 одсто. - Могуће је да консолидовани дефицит до краја године не пређе два одсто БДП-а. - Планирани дефицит опште државе износио је 78,3 милијарде динара, док је остварени дефицит у првој половини године износио само 18,2 милијарде динара

ре нешто више од две године стајао сам овде, на истом месту. Али сада могу потпуно искрено да кажем да данас Србија није иста. Тада је Србија била на ивици пропасти. Земља у рецесији, јавни дуг се отимао контроли, више од 25 одсто радноспособних било је незапослено, пословни углед нам је био међу најгорима у региону и постојала је бојазан да не можемо да испунимо обавезе

П

које смо имали према пензионерима и повериоцима. Постојала је права опасност да за нашу земљу не буде будућности, да ће нас бездан, сачињен од година лошег руковођења у привреди, пљачки у јавном сектору, неодговорних приватизација, корумпираних политичара и лењих службеника, једноставно све угушити. Сећам се погледа старих и младих, породица широм земље како

губе наду у стварно постојање наше земље. Глобална криза је оголила чињеницу да привредни раст који није заснован на здравим основама представља озбиљну претњу макроекономској одрживости. Избијање кризе јасно је указало на недостатке модела раста заснованог на потрошњи и увозу, који је у условима смањеног прилива капитала и високог обима и

9

Фото: М. Радовановић

10

МАГАЗИН 14.8.2016.

неповољне структуре јавне потрошње довео до неодрживе фискалне и спољнотрговинске позиције. Алармантно стање у јавним финансијама након неколико посткризних година, у којима су се дубоки структурни проблеми заташкавали кроз задуживање и већу државну потрошњу, захтевало је хитне мере фискалне консолидације. Постало је извесно да је постојећа структура јавне потрошње неодржива услед константног повећања фискалног дефицита и растућег нивоа учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу. Исто тако, први ефекти фискалне консолидације са приходне стране нису били задовољавајући. Услед наглог и свеобухватног повећања великог броја пореских стопа, дошло је до погоршања у наплати пореских прихода, као и до раста сиве економије. Програм економских реформи које смо започели крајем 2014. године заокружен је склапањем трогодишњег стендбај аранжмана са Међународним монетарним фондом, који је одобрен у фебруару 2015. године. Након вишегодишњих неуспешних покушаја да се отклоне суштинске препреке привредног раста и смањи структурни дефицит, имплементиран је програм који је подразумевао трајно отклањање фискалних неравнотежа. Буџет за 2015. донет је у складу са настојањима да се обезбеде основе за здрав економски раст, макроекономску стабилност и одржив фискални систем. Упркос скептицизму домаће и експертске јавности, мере фискалне консолидације и први талас структурних реформи дале су импресивне резултате већ у 2015. години. Фискални дефицит је преполовљен, а привреда се вратила на путању одрживог раста. Након осам година, привредна активност бележи раст од два одсто у односу на свој преткризни ниво. Након дубоке рецесије у другој половини 2008. и током 2009. године, изазване светском економском кризом, долази до благог опоравка привреде који се значајније убрзава током 2013. године. Позитивна кретања цикличне компоненте током 2013. резултат су активи-

рања нових капацитета у аутомобилској и нафтној индустрији. Током 2014. привреда поново бележи рецесионе тенденције које су највећим делом последица разорних поплава, тачније девастирања производних капацитета, пре свега у електроенергетском сектору. Враћање оштећених капацитета у функцију током 2015. обезбеђује иницијални опоравак привредне активности. У садејству с одмереном фискалном консолидацијом, заснованом и на смањењу расхода и повећању пореских прихода, реформским законима и бољом инвестиционом климом, све то резултира трајнијим оживљавањем привредног раста и достизањем преткризног нивоа БДП-а почетком 2016. године. Очекује се да ће унапређени привредни амбијент, утемељен на системским реформским мерама и трајном опредељењу креатора економске политике, обезбедити основу и дати стимуланс експанзивним економским кретањима у средњорочном периоду. Смањење спољнотрговинских неравнотежа, потпомогнуто структурним прилагођавањем домаће привреде и побољшањем екстерне конкурентности, настављено je. Висок прилив страних директних инвестиција, бржи раст у зони евра на почетку године и повољни односи размене допринели су снажном расту нашег извоза (11,2 одсто на међугодишњем нивоу), тако да је нето екстерна тражња била главни покретач раста БДП-а. Осим тога, опоравак је остварен и код потрошње домаћинстава захваљујући расту зарада и запослености у приватном сектору, нижим трошковима отплате постојећих кредита и опоравку кредитне активности. Дефицит текућег биланса је наставио да се смањује и, што је најбитније, у потпуности је покривен приливом страних директних инвестиција. Успешном координацијом монетарне и фискалне политике омогућена је релаксација монетарне политике постепеним смањењем референтне каматне стопе уз очување стабилности курса и цена. Референтна каматна

стопа је снижена на историјски најнижи ниво од четири одсто (да подсетимо, у 2008. години референтна каматна стопа је била 17,75 одсто, а просечна инфлација 11,7 одсто). Захваљујући предузетим мерама економске политике, привредна активност се почетком 2016. године налази на путањи убрзаног опоравка. Савет за економију и финансије Европске уније, закључцима усвојеним на министарском састанку 25. маја ове године, похвалио је Програм економских реформи за 2016. годину, који је Влада усвојила у марту ове године, и констатовао много бржи економски опоравак од очекиваног, који је подстакнут појачаним поверењем које је резултат спроведених економских реформи, као и да се очекује даље интензивирање привредних активности као резултат инвестиција и извоза. Такође је похваљено значајно смањење буџетског дефицита у претходној години које је отворило простор за релаксацију монетарне политике. Позитивна кретања у реалном сектору, која су преовладавала у већем делу 2015, настављена су и почетком 2016. године. Реални раст БДП-а у првом кварталу од 3,5 одсто (на међугодишњем нивоу) значајно је изнад очекиваног. Позитиван допринос расту дали су сви производни сектори. Појачана екстерна тражња и висок прилив СДИ (страних директних инвстиција) у претходној години позитивно су утицали на раст индустрије (10,5 одсто на међугодишњем нивоу), док је поправљање инвестиционог амбијента и 6 наставак реализације инфраструктурних пројеката подстицало раст грађевинарства. Осим тога, економска активност је порасла и у већем броју услужних сектора (трговина, саобраћај, угоститељство, туризам итд.). У другом тромесечју наставља се раст привредне активности (1,8 одсто на међугодишњем нивоу – реални раст БДП-а према флеш оцени Републичког завода за статистику). Према индикатору привредне активности Србије (ИПАС)* у периоду јануар–јун 2016. године забележен је раст укупне привредне активности од

11

МАГАЗИН

14.8.2016.

2,6 одсто. Позитиван допринос расту привреде опет дају сви сектори, при чему је најзначајнији допринос услуга од један п. п. и индустријске производње 0,9 п. п. Нешто блажи допринос расту привреде у посматраном периоду имају грађевинарство (0,4 п. п.) и пољопривреда (0,2 п. п.), а позитиван допринос бележе и нето порези. Кориговане су навише пројекције БДП-а за 2016. и повезаних индикатора и за наредни средњорочни период (убрзање раста БДП-а на 2,5 одсто, што је за 0,7 п. п. више у односу на новембарску пројекцију). Према пројекцијама Министарства финансија, очекује се даље убрзање привредног раста (на три одсто у 2017. и 3,5 одсто у 2018. години). Главни разлог ревизије су повољнија кретања и у реалном сектору и у спољнотрговинској активности од почетка године. Наставак снажног раста очекује се и код инвестиција услед даљег унапређења инвестиционог амбијента и интензивне реализације инфраструктурних пројеката.

12

Осим тога, кретања од почетка године указују да приватни сектор постаје стуб раста наше економије. Раст запослености и зарада у приватном сектору одредиће већи раст приватне потрошње од претходно очекиваног раста, што је реална мера опоравка животног стандарда становништва. Истовремено, и индикатори производне активности, попут укупне и прерађивачке индустрије, упућују на раст већи од очекиваног. Виши раст од раније предвиђеног очекује се и у грађевинарству захваљујући унапређењу законских прописа и убрзаној реализацији инфраструктурних радова, што потврђује висок раст консолидованих капиталних расхода. Тренд добрих фискалних резултата из 2015. године настављен је и у првом кварталу 2016. године. На нивоу опште државе остварен је дефицит од 16 милијарди динара, док је циљани дефицит износио 54 милијарде динара. На крају другог тромесечја резултат је још повољнији. Планирани дефицит опште државе износио је 78,3 милијарде ди-

нара, док је остварени дефицит у првој половини године износио само 18,2 милијарде динара (остварени резултат је, дакле, бољи за 60,1 милијарду динара). Нижи дефицит је резултат повољних трендова на приходној страни. На добро остварење прихода утицало је неколико фактора, од бољег остварења 2015. године (ефекат базе), преко наставка борбе против сиве економије, до бољих макроекономских перформанси. Посебно је значајно добро остварење два најважнија пореска прихода – пореза на додату вредност и социјалних доприноса, који заједно представљају око 55 одсто укупних јавних прихода. Преко кретања прихода по основу ове две пореске категорије одсликавају се кретања потрошње и нивоа запослености, али и ефекти борбе против сиве економије. Уз конзервативне претпоставке на приходној и расходној страни предвиђа се да ће дефицит опште државе до краја 2016. године бити испод 2,5 одсто БДП (у поређењу са четири одсто БДП-а, колико је планирано на почетку

године). Ово би значило достизање примарног суфицита већ у овој години, а под одређеним околностима и заустављање раста учешћа јавног дуга у БДПу. Када се узму у обзир резултати остварени у јулу 2016. године (кумулативни суфицит од 22 милијарде динара 7 остварен у буџету Републике, те у најмању руку балансиран резултат опште државе), могуће је да консолидовани дефицит до краја године не пређе два одсто БДП-а. Остварени резултат је за 95 милијарди динара бољи од планираног. Овако добар резултат је последица раста пореских прихода и има трајни карактер. Наиме, порески приходи већи су у односу на план за 54,7 милијарди динара (11,7 одсто), док су непорески приходи већи за 18,7 милијарди (31,3 одсто). У поређењу са реализацијом у 2015 години сви порески облици бележе раст: • Акцизе, раст од 22.6% у односу на 2015.

• Порез на добит, раст од 20.2% у односу на 2015.

• ПДВ, раст од 12.1% у односу на 2015.

• Порез на доходак, раст од 8.6% у односу на 2015.

• Царина, раст од 8.1% у односу на 2015. Наставак вођења одговорне фискалне политике у наредном средњорочном периоду омогућиће брже достизање одрживог нивоа јавног дуга и стварање фискалног окружења које би стимулативно деловало на привреду. Креатори фискалне политике имаће на располагању више инструмената и већи маневарски простор за стварање праведног и подстицајног фискалног амбијента. Расходи на нивоу републичког буџета у складу су са планом. Позитивна страна извршења расхода доста је боља динамика капиталних издатака него у претходној години. У склопу актуелног аранжмана са ММФ-ом повољна динамика пореских прихода могла би бити оцењена као структурно побољшање фискалне позиције. Ово

би омогућило повољнији третман преузетих обавеза у погледу структурних реформи, нарочито оних код којих се касни с имплементацијом или оних чији ефекти највише погађају становништво. Започета путања опоравка и даље спровођење реформи реалног и јавног сектора омогућиће да се у наредним годинама обезбеди убрзана конвергенција ка европском стандарду. Повећање удела инвестиција у БДП-у на преко 20 одсто, даље смањење удела државне потрошње и повећање удела извоза робе и услуга у БДП-у на 60 одсто омогућиће кумулативни раст реалног БДП-а у наредном четворогодишњем периоду од преко 13 одсто. Иако је евидентно да будућа економска кретања у великој мери зависе од кретања у међународном економском окружењу, приоритет ове Владе биће наставак спровођења реформи и даљег смањивања нерационалне потрошње, бирократије и непотребних трошкова јавног сектора уз истовремено побољшање општег пословног и инвестиционог амбијента.

13

14

МАГАЗИН 14.8.2016.

15

16

МАГАЗИН 14.8.2016.

Александар Вулин, министар за рад, запошљавање , социјална и борачка питања

ФАШИЗАМ ЈЕ УННИВЕРЗАЛНО ЗЛО ије само реторика када се спаљују заставе, када се отворено показује симболика да се на националној телевизији у живом преносу чује „за дом спремни“, када се ослобађају ратни злочинци. То није реторика, то су конкретна дела која живот Србима у Хрватској чине много тежим. Свака фашизација, без обзира у кога је уперена, опасност је за читав свет, самим тим опасност и за Европу. Очекујем да Европска унија проговори, да јасно стави до знања која је политика неприхватљива у Европској унији. Председник наше владе је упутио писмо Европској комисији, а на то писмо још нисмо добили одговор. Ми чекамо тај одговор и у том одговору ће бити садржана политика Европске уније и када је у питању фашизација у Хрватској, или било где другде. Фашизам је универзално зло. Нажалост на нашим границама, и нажалост свакодневно, чини живот тежим, првенствено Србима у Хрватској. Из такве политике произилази да не могу да регулишу своја имовинска права, да добију радни стаж, да се врате, да уживају у својим пензијама. Из такве политике произилази да је живот јако тежак. Зато очекујемо од Европске комисије да одговори на писмо господина Вучића и да нам јасно каже да ли је Србија негде погрешила, да нам јасно каже која је то политика коју Европска унија хоће да прихвати, а коју неће. Уосталом, ми смо врло гласно рекли да не прихватамо никаква вештачка изједначавања. Нема уравниловке, нема сви смо по мало криви. Није тачно. Србија није нигде погрешила. Србија ни према националним мањинама на својој територији, ни у од-

Н

носу према антифашитичким вредностима, а ни у односу према суседима, нигде није погрешила. Нећемо да нас изједначавају, нисмо сви по мало криви. Очекујемо да Европска комисија јасно каже да ли је политика фашизма, и њеног враћања у Хрватску, прихватљива. Да ли је могуће да на државној церемонији државним новцем буде плаћен усташки певач, да се ослобађа Главаш, да усташе марширају Книном? Постаљамо јасна питања Европској унији да ли је то могуће или није. Нисмо сви погрешили и нећемо дозволити да Србиија буде на тај начин стављена у исти кош са другима. Ја сам захвалан свакоме ко у Хрватској има храбрости да дигне глас против буђења фашизма и ко има храбрости да заштити српску заједницу. Сматрам да читав српски народ треба да буде захвалан тим малобројним, можда усамљеним гласовима али баш зато вредним гласовима. И баш зато треба да им будемо захвални, и треба да покажемо колико ценимо када неко стане на страну не само на страну српског народа, него на страну оног ко је угрожен, оног ко пати, кад стане на страну правих вредности на којима је формиран савремени свет, вредност антифашизма. Свакако да би Хрватска држава више морала да слуша те гласове. То су гласови који ће од Хрватске направити земљу која може да буде узор. Не може узор да буде земља у којој антифашисти морају да се склањају пред фашистима, у којој се ослобађају ратни злочинци, у којој правите свеце од усташких викара. То није земља за узор, а Хрватска нема разлога да тоне у прошлост.

17

Нова пракса у раду градоначелника Краљева

МАГАЗИН

14.8.2016.

ОЧИ У ОЧИ СА ГРАЂАНИМА

18

- Градоначелник Краљева др Предраг Терзић и чланови Градског већа у току једног дана разговарали са више од стотину грађана. – Нагомилани проблеми и захтеви за разговор са градским челницима повод за организацију пријема и ван редовних термина. – Проблеми грађана у комуникацији са представницима Градске управе, јавних предузећа и установа. – Најчешћи проблеми везани за запошљавање, социјална питања и инфраструктуру Није неуобичајено да грађани, у ситуацији кад не могу да реше проблеме, који се чине значајним за егзистенцију, решење траже код различитих институција система почев од локалних до оних са највишег нивоа. Ако ни ту не наиђу на разумевање посежу за личним контактима са највишим представницима власти што је било повод

да и председник Валаде Србије Александар Вучић приступи новом начину комуникације са грађанима. Нагомилани проблеми на нивоу града, и све већи број грађана који траже помоћ од највиших органа власти, утицали су да и градоначелник Краљева др Предраг Терзић примени исти приступ па је, поред редовних

дневних контаката са грађанима, субота 6. августа одређена за дан када ће он и чланови Градског већа разговарати са свима који до тада нису успели да реше проблеме који их тиште. Како је захтев за разговор пријавило више од стотину грађана проблеми које су истакли као приоритетне разврстани су по категоријама, а грађани упућени

на чланове Градског већа задужене за одговарајуће области. Већ први суграђани, који су од јутарњих часова опседали зграду градске управе, показали су да их највише тиште запошљавање, социјални и инфраструктурни проблеми.

- Чланови Градског већа и ја свакодневно примамо грађане. Међутим, с обзиром да се велики број грађана пријавио у периоду мандата претходног градоначелника, са члановима извршне власти смо организовали овај разговор. И у будућности ћемо наставити да свакодневно примамо грађане, а уколико дође до великог броја захтева које не можемо регуларно обрадити онда ћемо организовати овакву и сличне акције – каже др Терзић и потврђује да се грађани жале на проблеме у комуникацији са Градском управом, јавним предузећима и уста-

новама. Директни контакт са грађанима повод је за потврду како ће локална самоуправа настојати да реши све проблеме који су у њеној надлежности, разговарати са грађанима и о онима који нису у њеној надлежности. Да лични проблеми често могу да имају и карактер општих потврђују питања везана са дневни смештај болесника којима је потребна посебна пажња у време док се чланови породице налазе на послу, а по угледу на вртиће за смештај деце. Чуло се да таквих простора у граду има, а корисници услуга су спремни да плате део трошкова баш као и у случајевима кад су у питању деца. Податак да је у објектима Дечјег одмаралишта „Гоч“ повремено више запослених него гостију повод је за њихову забринутост, па од градоначек-

ника очекују одговор на питање како да привуку што више гостију и попуне смештајне капацитете. Значајним се чине неодговарајуће и запуштене ски стазе због којих се и Краљевчани, иако је Гоч удаљен мање од 30 километара, све чешће окрећу другим планинским центрима. Мештани Берановца имају проблема са јавном расветом, других насеља са водоводном или канализац ионом мрежом, а незапослени би хтели посао у струци и, ако је могуће, што ближе центру града. Стрпљиво су грађани Краљева овог суботњег дана чекали на ред да проговоре са по којим од највиших представника извршне власти и у највећем броју из сале за састанке излазили задовољни. Колико је задовољство оправдано могло би да буде познато врло брзо. Т. Радовановић

19

МАГАЗИН

14.8.2016.

Још један велики успех СКЦ „Стефан Немања“

20

ЗЛАТНИ У ПОЗАЈМЉ - Током скоро седамдесет година успешног рада Културно-уметничко друштво „Железничар“ успевало да одолева различитим искушењима стварајући углед који га сврстава међу најуспешније у земљи. – На значајна такмичења у позајмљеним опанцима. – Трећина народних ношњи из других културно-уметничких друштава. – У последње три године две златне и сребрна плакета са републичког такмичења. –Најбољи у земљи невидљиви у Краљеву време кад су настајала прва културно-уметничка друштва су, поред спортских клубова, била једина места за окупљање младих. Временом су омасовљавана и ширила лепезу активности, а кад постојећа више нису могла да одговоре захтевима све већег броја младих, који су у њима тражили начин за исказивање

У

креативности, формирана су нова. Културно уметничко друштво „Железничар“ основано 1946. и током скоро седамдесет година успешног рада успевало да одолева различитим искушењима стварајући углед који га сврстава међу најуспешније у земљи. Трајало је то све до 2012. године кад је због све већих проблема наставило да

ради под именом Српски културни центар „Стефан Немања“. У овом узорном колективу потврђују да се друштво од оснивања сврставало у групу најбољих о чему сведоче бројна признања са великог броја такмичења у земљи и иностранству. Најзначаније успехе су у последњој деценији остварили дечји и омладин-

ски ансамбли који су, као најбољи у Рашком округу, добијали шанасу да представљају град на републичком такмичењу, а са сваког се враћали са значајним признањем. Потврда да су најбољи у својој категорији добијена је и на последњем републичком такмичењу са кога су се вратили са златном плакетом, једном од три значајна признања у исто толико година. Поред овогодишње витрине друштва красе још по једна златна и сребрна плакета. У таквим околностима парадоксално звучи сазнање да најбољи на нивоу државе као такви нису препознати у локалној средини посебно у тренуцима кад се врши додела средстава којима се суфинансира рад удружења грађана. Најбољи доказ је податак да су по добијеним износима далеко иза осталих, чак и неких који

имају знатно краћу традицију и скромније резултате. Последица се огледа у одласку на такмичења у позајмљеним опанцима и бар трећини народних ношњи из других културно-уметничких друштава. У овом друштву верују да критеријуми за доделу средстава нису добри, или да они који их примењују нису довољно упознати са свим чињеницама потребним за доношење одлука. Последњи успех на републичком такмичењу повод је да победничку екипу прими градоначелник Краљева др Предраг Терзић и потврди како је ово најмногобројнија група младих са којом је био од ступања на дужност. Значај оствареног успеха превазилази границе овог културно-уметничког друштва из кога стиже обећање да ће,

без обзира на све потешкоће и неравноправан положај у односу на слична удружења грађана, наставити да промовише град широм земље и у иностранству. Из локалне самоуправе стижу уверавања да се средства удружењима грађана додељују према усвојеном правилнику, а да контрола његове примене може бити предмет разматрања. Због тога се очекује да сви који их имају примедбе доставе надлежним службама како би се отклонила евентуална ограничења. Српски културни центар „Стефан Немања“ се сврстава у ред ретких културно-уметничких друштава којима је адекватну пажњу посветила Радио-телевизија Србије снимањем педесетоминутне емисије о раду. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЉЕНИМ ОПАНЦИМА

21

22

МАГАЗИН 14.8.2016.

23

Обележен Међународни дан младих

МАГАЗИН

14.8.2016.

КОРАК КА БОЉЕМ П

24

- У Србији се Међународни дан младих обележава од 2007. године, када је образовано Министарство омладине и спорта. - Међународни дан младих се ове године широм света обележава под слоганом „На путу ка 2030. години: искорењивање сиромаштва и достизање одрживе потрошње и производње“. - Међународни дан младих обележен у Краљеву где су представници локалне Канцеларије за младе са волонтерима дељењем инфо материјала настојали да информишу грађане о досадашњем раду и плану за наредни период.

- Наредне недеље следи почетак рада на изради првог стратешког документа за младе који има за циљ решавање њихових проблема.

– Ускоро Омладински клуб у Улици цара Душана

Фото: М. Радовановић

ПОЛОЖАЈУ МЛАДИХ

25

еђународни дан младих који се слави 12. августа први пут је обележен 2000. године са циљем да се скрене пажња на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената. Замишљен је и као прилика да се укаже на значајне проблеме којима су изложени млади у читавом свету, а прилика за то су концерти, радионице, културне манифестације и други скупови које организују државне власти и омладинске организације широм света. Генерална скупштина Уједињених нација прихватила је 1999. године препоруку Светске конференције министара надлежних за омладину да се 12. август прогласи за Међународни дан младих, а у Републици Србији се тај

МАГАЗИН

14.8.2016.

М

26

дан обележава од 2007. године, када је образовано Министарство омладине и спорта. По угледу на друге празнике Уједињених нација, и Међународни дан младих сваке године има другу тематику. Теме су ранијих година биле миграције младих, партнерство са младима, настојање да се промени њихов свет, потом дијалог и међус обно разумевање, одрживост, млади и климатске промене... Овог дана је указивано на потребу да млади буду виђени и да се њихов глас чује, да се заједно боре против сиромаштва и проналазе пристојан и продуктиван посао, остварују услове за боље здравље и слично. Ове године се Међународни дан младих широм света обележава под

слоганом „На путу ка 2030. години: искорењивање сиромаштва и достизање одрживе потрошње и производње“. У корак са дешавањима на светском нивоу, Министарство омладине и спорта у сарадњи са удружењима и канцеларијама за младе, обележава широм Србије Међународни дан младих кроз целодневне програме културног и образовног карактера и јавне трибине у циљу скретања пажње на питања младих и важност стварања услова за унапређење њиховог положаја и већу укљученост у друштво. То је ове године било повод за конференцију посвећену младима организованој у Крaгујевцу у сарадњи партнерских удружења и градске управе, као и на умeтничком међународном волонтер-

ском кампу у Косјерићу, једном од 47 овогодишњих волонтерских кампова који се организује у оквиру програма Млади су закон. Позитиван тренд који је у последњих годину дана ресорно министарство постигло у непосредној сарадњи са младима, државним институцијама и партнерима, на пољу смањења незапослености, јачању регионалне омладинске сарадње и партиципације младих кроз међународне волонтерске кампове, показује да су резултати и даље испод очекиваних и не задовољавају потребе овог дела популације. Међународни дан младих је обележен и у Краљеву где су представници локалне Канцеларије за младе са волонтерима дељењем инфо материјала настојали да информишу гра-

ђане о досадашњем раду и плановима за наредни период.

- Са једне стране имали смо за циљ да информишемо грађане ко смо, шта радимо и чиме се бавимо, скренемо пажњу на проблеме младих и укажемо суграђанима где могу да се информишу како би им помогли при решавању проблема. Са друге стране хтели смо у разговору са грађанима да чујемо њихова мишљења, који су прблеми младих, и евентуално предлоге за њихово решавање – истакао је координатор Канцеларије за младе Никола Радевић. Краљеву већ наредне недеље следи почетак рада на изради првог стратешког документа за младе који има за циљ решавање њихових проблема. То је повод за позив који Кан-

целарија за младе упућује људима са иницијативом и добром идејом да изнесу своје предлоге и помогну да документ што адекватније помогне побољшању положаја највећег броја младих. Прво место на листи најзначајнијих проблема и даље држи незапосленост, а следе вршњачко насиље, информисаност и недостатак простора где би могли да проводе слободно време. Корак ка том циљу могло би да буде отварање Омладинског клуба за које су просторије у центру града обезбеђене одлуком Градског већа. Након што простор буде реновиран, а поред локалне самоуправе очекује се и значајна помоћ ресорног министарства, требало би да буде одређен модел функционисања као предуслов за почетак рада. Т. Радовановић

27

Петнаест година од демократских промена: Драган Брадић (2)

МАГАЗИН

14.8.2016.

ИНКУБАТОР НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

28

- Опозициони рад у Србији се у оквиру нестраначког сектора јавио спонтано и самоиницијативно, а први носиоци били су усамљени појединци као опоненти владајуће политике. - Невладине организације су биле иницијатори побуне против политике коју је водио Слободан Милошевић, али на начин различит од онога који су примењивале политичке странке. - У време док у другим градовима, а ни на националном нивоу, још увек није сазрела идеја о потреби приступања Европској унији у Краљеву основано Локално веће Европског покрета у Србији. - Ни после две деценије нема јединственог става о улози и значају Отпора за демократске промене.

– Значајна финансијска средства из иностранства довела до корумпирања цивилног друштва које ће потпуно дезавуисати оригиналну идеју. - Група Г17 је ушла у финансијски систем земље и потпуно уништила банкарски систем, а чак и банке које су могле да опстану приватизоване су па је Србија без и једне која би могла да води развојну политику

Драган Брадић

29

Фото: М. Радовановић

ад је након локалних избора 1996. године опозиција преузела власт у великом броју српских градова сем Београда одахнули су и активисти тек формираних невладиних организација, јер су створени услови за слободнији рад и медијску промоцију без страха од евентуалних санкција. Претходно искуство и жеља за окупљањем мањих група особа са истим циљевима, од чијег би деловања користи могле да имају шире друштвене групације, повод су за прва окупљања у омаленом локалу у Карађорђевој улици где су организоване различите приредбе, позоришне представе, концерти, трибине на којима се разговарало о бројним значајним питањима. То је, потврђује адвокат Драган Брадић, била ћелија из које су се касније развиле прве невладине организације у Краљеву, пре свих Креативна радионица. Довољно сазнања о улози и значају цивилног друштва за развој демократије било је повод за покушај да се у бројне активности укључи што већи број грађана, али и да се формирају

МАГАЗИН

14.8.2016.

К

30

нове невладине организације које би се бавиле одређеном проблематиком. У својеврсном инкубатору невладиних организација после Креативне радионице створене су Женске грађанске иницијативе, Креативни центар за промоцију дечјих права, Асоцијација приватних предузетника, асоцијација која се бавила проблемима младих на селу и друге, а све повезане у јединствену мрежу. Велику подршку од почетка је пружао Центар за развој непрофитног сектора, који је направио први Директоријум невладиних организација у Србији, и Грађанске иницијативе са тимом стручњака који су се бавили едукацијом и тренинзима активиста других органзација, подучавали их како се спроводе раличите кампање, организују протести, пишу пројекти, сарађује са медијима. Врло брзо ће и ове невладине организације бити укључене у талас грађанских иницијатива на промовисању демократије и организовању људи у тежњи за променама у друштву, пре свега свргавању са власти председника Србије Слободана Милошевића и његове по-

литике. Опозициони рад у Србији се у оквиру нестраначког сектора јавио спонтано и самоиницијативно, а први носиоци били су усамљени појединци као опоненти владајуће политике. У почетку су се само противили насилној регрутацији у својим срединама и бавили питањима рата чврсто решени да у њему не учествују. Невладине организације су биле иницијатори побуне против политике коју је водио Слободан Милошевић, али на начин различит од онога који су примењивале политичке странке. Краљевачке су у то време биле препознате и ван локалних оквира, можда и због чињенице да сличних није било много у другим градовима, што је било повод за подршку београдских централа и укључивање у мреже које су организоване широм земље.

- Укључени смо у мрежу невладиних организација Комитет правника за људска права, које је организовала Биљана Ковачевић Вучо, и у свим ситуацијама када је било потребно пружали правну заштиту људима који су били

прогањани, шиканирани и злостављани од стране Милошевићеве политике. Правна помоћ је углавном пружана људима из медија, поготову опозиционих, који су били на мети ове политике. Са друге стране укључени смо у рад Центра за слободне изборе и демократију Цесид, организације која је основана да прати регуларност избора ,што је био један од услова за спровођење демократских промена. У време док у другим градовима, а ни на националном нивоу, још увек није сазрела идеја о потреби приступања Европској унији ми смо у Краљеву основали Локално веће Европског покрета у Србији желећи да проширимо ту идеју у овој средини – прича Брадић. Прве активности невладиних организација укључивале су различите протесте засноване на уверењу о потреби да се скрене пажња јавности на неопходност пружања отпора како би се поданички менталитет, толико присутан у социјалистичкој Југославији, заменио новим грађанским. Он

подразумева формирање личности способне да схвати како има одређена права и слободе и спремна је да се за њих бори. Основна жеља иницијатора за формирање била је оснаживање других да крену истим путем у решавању најразличитијих питања, али и да их што чешће постављају представницима власти. Први активисти краљевачких невладниних организација укључени су и у активности на националном нивоу и реговали на све потезе власти који су се чинили штетним по највећи број становника. Кад је на санкције које је наметнула међународна заједница државни врх реаговао увођењем посебних такси за излазак из земље, што је додатно погоршало ионако тешку ситуацију у којој се налазио све већи број грађана, начин за скретање пажње био је појављивање у медијима а посебно погодним у то време се показао Радио Глобус који је деловао у оквиру Асоцијације независних електронских медија. Након што је у оквиру исте медијске куће прорадила телевизија Драган Брадић је био међу првима који су погодност новог медија

користили за промоцију идеја о поштовању људских права, слобода и демократије. Број оних који су били спремни да следе најпрогресивније није још био посебно значајан и најчешће се сводио на десетак оних који су чинили чврсто језгро око кога су се, у време различитих активности, окупљали све незадовољнији грађани. Посебно значајним се све време чинило настојање за повећање видљивости као начина да се анимира што већи број људи до критичне масе неопходне за спровођење било каквих промена. Са дистанце од две деценије лакше се говори о ефектима борбе него тада када је у највећем делу становништва, и поред све израженије жеље за променама, и даље преовладавао страх од учешћа у било каквим активностима упереним против власти.

- Мени и мојим пријатељима је изгледало да много тога што смо радили не наилази ни на какакв одговор, а могло је да доведе до нежељених последица. Кад сам почео интензивније да се бавим радом у оквиру невлади-

31

14.8.2016.

МАГАЗИН

32

них организација напустио сам сигуран посао у адвокатури због уверења како не могу да га обављам у постојећој ситуацији, па сам решио да урадим нешто да се ситуација промени како бих могао после да се вратим професији. Пријатељи и познаници су вршили притисак на мене и супругу да не улазимо у такву врсту ризика, јер је такво ангажовање могло да изазове одређене последице, како политичке тако и егзистенцијалне. Чудили су се томе што радим јер још увек није била сазрела идеја, а ни данас није довољно, да људи треба да раде не само нешто што је лични интерес, него да се социјално ангажују у решавању проблема од којих зависи живот ширег круга људи – каже Брадић и подсећа на време када су се у причу о променама и обарању актуелног режима укључили представници Отпора. Ни после две деценије нема јединственог става о улози и значају Отпора за демократске промене. Оно што се и даље заборавља, или се потискује, је чињеница да су се невладине организације и појединци у Србији организовали много пре него што се Отпор и појавио и деловали кроз мрежу која је промовисала људска права и слободе и активно се борила против политике тадашње власти. Отпор се појавио у финишу борбе пре свега захваљујући чињеници да је имао довољно финансијских средстава, па се наметнуо масовношћу и потиснуо у други план велики број невладиних организација иза којих стоје године стрпљивог рада у борби за остварење људских права. Не може се избећи чињеница да су баш оне биле аутентични представници цивилног друштва, да су настале самоинцијативно, саме се организовале и финансирале и биле потпуно независне. Касније свима, кроз различите пројекте, првенствено из иностранства стижу значајна финансијска средства што води у корумпирање цивилног друштва које ће потпуно дезавуисати оригиналну идеју. Из тог периода датирају термини плаћеници и страни шпијуни који се приписују припадницима невладиних организација ма колико били уверени да њи-

хове активности, колико год биле усмерене на обарање лоше политике, нису биле у супротности са интересима српског народа.

- Оно што нисмо знали, а што већина у Србији још увек не зна, је да Отпор није био прва таква организација употребљена за рушење недемократског система. Многи сматрају да је Отпор парадигма и пројекат који је касније мултипликован у више других држава, а данас познат под именом обојених револуција. Бављење теоријом политике, историјом и тако даље, довело ме је до сазнања да се нешто слично дешавало седамдесетих година у Чилеу, што је битно променило моју визуру свих догађаја из тог периода и изградило мишљење о садашњој политичкој ситуацији у свету. Салвадор Аљенде је у Чилеу седамдесетих година био први марксистички политичар који је на демократски начи добио изборе, иако је био оспораван од стране америчких политичара и њихових покушаја да га на све начине спрече да дође на власт. Када је дошао ЦИА је подржала пуч после кога Пиноче заводи диктатуру, па први пут имамо рушење демократски изабране владе од стране америчке политике и обавештајне службе што је познато из декласираног документа њихове обавештајне службе. По доласку на власт Пиноче преузима све полуге моћи и заводи диктатуру, ауторитарни политички режим током кога прогања лево мислеће интелектуалце, синдикате и све који у себи имају било каву социјалистичку идеју. Укида медије, спроводи диктатуру и уводи оно што ми касније знамо као неолиберални поредак. Пиноче је био један од последњих диктатора које је спољном политиком одржавала Америка која након тога уводи нову парадигму промовисања људских права као идеологије. У Чилеу америчке невладине организације и фондације финансирају грађанске протесте, формирају и финансирају организације, обучавају медије, формирају цивилно друштво које укључује у протесте као што ће бити касније код

нас. Кампања је вођена на начин да се изврши уплив у медије, што су створени нови синдикати и купљени одређении интелектуалци унутар система тако што су им даване одређене повластице. Према томе Отпор је био пројекат и организација финансирана из иностранства, иако они то оспоравају. Циљ те политике није био да се увде демократија него да се инсталира друга која ће бити у интересу међународних фактора. Као што су такозвани „чикаго бојс“ били економисти едуковани на чикашком универзитету да би спровели резове у Чилеу, на исти начин ће касније то код на урадити Група Г17. Имамо групу економиста која се обучава и припрема да, након протеста и спроведених промена, изврши економске промене у правцу неолибералне политике. Група Г17 је одмах ушла у финансијски систем земље и потпуно уништила банкарски систем, а чак и банке које су могле да опстану приватизоване су па је Србија без и једне која би могла да води развојну политику – објашњава Брадић. Погубност економске ситуације на најбољи начин је могао да сагледа адвокат укључен у бројне привредне спорове. У свим у којима дужник не би платио повериоцима дуг зарачунавана је камата од 74 посто али је, у ситуацији кад је инфлација достизала четвороструко већи износ, било кристално јасно да је сваком од њих одговарало да што дуже не плаћа робу да би у кратком времену дуг био потпуно обезвређен. Иако је државна администрација имала добар увид у такву ситуацију није чинила богзна шта, па се као последица јавља уништавње домаћих предузећа. Значајном се чини улога политичке врхушке преко експонената у јавним предузећима који су из њих извлачили огромну корист, а користили монополски положај у куповини и пласману роба и услуга уништавајући друштвену имовину. Уништавање државних предузећа је толерисано, као и нелегална приватизација, првенствено због потребе да се због што бржег преласка на капиталистички систем створи јак приватни капитал, а једини начин је био пљачка друштвене имовине што није превише сметало ни међународној заједници. Т, Радовановић Фото: М. Радовановић

33

34

МАГАЗИН 14.8.2016.

35

14.8.2016.

МАГАЗИН

36

Марија Семић Шећибовић

Знаменити Краљевчани: Др Маријана Семић Шећибовић (1)

- Уверење да су просветни радници у ранијем периоду гајили више љубави према деци не оспорава чињеницу да међу данашњим има изузетно стручних и посвећених послу. - Улога родитеља се променила, постали су агресивнији, па је и наставницима теже у раду са децом.

- Вредности које је школа имала некада данас не постоје. – Пре првог запослења у струци вишемесечни рад у локалном листу „Ибарске новости“. – Најмлађи начелник за просвету у три округа. - Једна од првих активности после демократских промена били су покушаји локалних челника из Чачка и Крушевца да формирају посебна одељења за просвету након издвајања из заједничког за три округа. - Живети у демократској држави значи поштовати и уважавати различитости.

- Око добре идеје је могуће окупити представнике често жестоко супростављених политичких опција

Фото: М. Радовановић

ЕНЕРГИЧНА ДОКОНА ЖЕНА ИЗ КРАЉЕВА

37

38

МАГАЗИН 14.8.2016.

ад неко много пре поласка у школу научи добро да чита и пише најмање што се може очекивати је да му бар прве две године на часовима буде досадно, а досаду у Основној школи није могла да сузбије, ма колико била предивна, ни учитељица Косара Луковић. Ово је утисак који из првих школских дана носи доктор комуниколошких наука Маријана Семић Шећибовић док се присећа како се време проведено у школи углавном сводило на игру, гледање кроз прозор и храњење голубова остацима од ужине. Искусна учитељица је то у време схватила и умела добро да се позиционира у разреду чији се састав није мењао све до растанка након осам година заједничких пријатних и тешких тренутака. Да је од колевке па до гроба, најлепше баш ђачко доба потврђују бројни примери и сећања на овај период живота. Сећања готово никада у потпуности не избледе, а једно од њих потврђује да је Маријана, и половина одељења у коме се нашла већ у другом делу основношколског образовања, добила разредног старешину који јој није предавао баш ништа. Случај је хтео да то буде наставник техничког образовања Благоје Марковић а податак да се настава изводила у две групе, о којима су се старале две особе, допринесе да једини контакти са разредним старешином буду на часовима разредне заједнице. Ма колико били ретки они нису спречили искусног просветног радника да добро упозна и контролише свааког од ученика који су му поверени. Касније дугогодишње искуство рада у просвети сведочи да просветни радници у то време нису пролазили тренинге кроз какве у данашње време пролазе њихове млађе колеге. И поред тога све је присутнији став да су гајили више љубави према деци што не оспорава чињеницу да међу данашњим просветним радницима има изузетно стручних и посвећених послу. Тада је, објашњава Маријана, било родитељског односа и топлине која је посебно важна у периоду кад се формира лич-

К

ност на коју је утицала и много израженија сарадња између родитеља и просветних радника.

- Родитељи се нису мешали у образовање и васпитање које је наставник проводио кроз школу, а тога данас има све више. Никад нису говорили да наставник није у праву сваки пут кад дете дође кући са оценом којом није задовољно, а у данашње време није реткост да теше дете уз обећање да ће они то да среде. Улога родитеља се променила па је и наставницима мало теже јер су ови први постали много агресивнији. У основној школи смо се сви највише плашили наставнице географије, која је била страх и трепет, али су је, без обзира на став и строгоћу, сви ученици волели. Данас се много тога изгубило, као и неке вредности зато што су уништене у породици која васпитава децу на сасвим другачији начин. Вредности које је школа имала некада данас не постоје – описује стање просвете у ширем региону Маријана. Дубок траг на образовање бројних генерација оставило је усмерено образовање које је, после две године заједничких основа, омогућавало избор посебне области за усавршавање. Као ни многи вршњаци ни Маријана са 16 година није имала чврст став о томе чиме ће се бавити у животу, јер је избор занимања био прилично сужен. Током школовања развијана љубав према физици на половини средњошколског образовања суочила се са зидом на коме су исписани називи микробиологија, здравство, физичка хемија, програмирање, право, економија... Како ни један није на адекватан начин задовољавао већ формирана интересовања Маријана се, као и многи други у том периоду, нашла у средини за коју ни после више деценија није у могућности да објасни како и зашто. Јединим разумном објашњењем сматра се оно које потврђује како је, кад већ нема физике, сасвим свеједно шта ће бити, па је средњу школу завршила са звањем медицинске сестре-техничара.

- У том посебно важном периоду сазревања нико нас није припремао за нешто што би требало да иазберемо према афинитетима, па сам шетала по образовним профилима. Отац је на избор гледао из перспективе у том тренутку засићеног тржишта, а ја нисам имала пред собом тачно сазнање о томе чиме бих се бавила Као дете сам желела да будем учитељица, а кад данас враћам филм схватам да је тај однос према образовању увек постојао, па је било у питању која ће нит то да покрене. Ни после школе нисам знала шта ћу уписати иако сам као медицински техничар научила да дајем инјекције и вадим крв, а како ме медицина није занимала тата је сугерисао да идем у Швајцарску и радим као медицинска сестра. Желела сам да завршим факултет и стицајем околности се нашла на групи за биологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу можда и зато што сам још у гимназији, уз професорицу Гордану Стојковић, дубље ушла у ову област и почела да промишљам на неки други начин – сећа се Маријана. Првом сталном запослењу у струци претходило је неколико месеци новинарског рада у „Ибарским новостима“, након аудиције и показане писмености понесене из гимназије, а поверење да пише фељтон у локалном листу било је прилика за истраживање током кога је стечено вредно искуство. Са дипломом која је потврђивала звање професора биологије Маријана се почетком деведесетих година обрела у Пољопривредној школи, да би само неколико месеци касније прешла у гимназију, а до пуног фонда часова била ангажована у Саобраћајно-техничкој школи „Никола Тесла“ и Музичкој школи „Стеван Мокрањац“. Младом професору посебно импонује кад му се повери разредно старешинство, а прва генерација таквих ученика у гимназији потврђује како је највећи успех просветног радника да од њих створи добре људе.

- Кад су 1999. године завршавали школовање дешавале су се фамозне промене у Србији након демонстра-

39

МАГАЗИН

14.8.2016.

ција против владавине Слободана Милошевића. Појавио се Отпор па је половина разреда била у њему. Била су то врло свесна деца коју сам подржавала и, кад год је било прилике, била са њима. После демократских промена, већ 2001. године, долазим на место начелника Одељења Министарства просвете за Рашки, Расински и Моравички округ. У време кад је целу екипу људи у образовању красио невероватан ентузијазам осетила сам како могу да радим тај посао и са 34 године била најмлађи начелник иако нисам припадала Демократској странци под чијом је ингеренцијом било образовање. Дошла сам на место где су као саветници седели много старији од мене, међу њима и моји професори па је први дан на послу био најружнији, јер сам се осећала као страно тело у које су гледали подозриво до мере да је било и непријатно – објашњава Маријана. Нагле и корените промене никад нису прихватане са велики симпа-

40

тијама поготово не у системима у којима је један начин рада деценијама све јаче учвршћивао корене. Иако је и у старом образовном систему било добрих ствари победничка хистерија након демократских промена водила је ка ставу да све треба мењати из корена и скрајнути све кадрове који су припадали пораженим политичким снагама. Са места најдоговорније особе за просвету на територији три управна округа Маријана није делила исте ставове за шта је имала безрезервну подршку ресорног министра Гаше Кнежевића. Поверење се показало као добар одбрамбени механизам у време кад је наговештена могућност о премештају на друго радно место, овога пута у Београд. У тренутку кад је министар схватио да је угрожена контрола над две стотине школа опасност је отклоњена, а Маријани препуштено да се стара о образовању на које су покушавали да утичу и локални политичари. Националистичка убеђења јачала су на простору целе Србије, а посебно била изражена у национално хомоге-

ним срединама какву је увек представљао Нови Пазар у коме се осећао све већи утицај екстремно национално опредељеног Сулејмана Угљанина. Али, проблема је било и у срединама са већинским српским становништвом, посебно онима чији су најистакнутији представници имали значајнију улогу у демократским променама. Једна од првих активности били су покушаји локалних челника из Чачка и Крушевца да у својим срединама формирају посебна одељења за просвету након издвајања из заједничког за три округа. У време кад је започела примена електронског уписа у средње школе, који се као добар задржао до данас, председник општине Чачак био је Велимир Илић. Како се свршени основци у овом граду, а ни њихови родитељи, нису најбоље снашли приликом одређивања приоритета за избор у жељене школе добар део њих је стекао право уписа у оне са територије Горњег Милановца. Информације о томе, али погрешне, стигле су до Илића што је био

повод за оштру реакцију и обраћање начелници Одељења за просвету.

- Нисам реаговала на изјаву у једном интервјуу да у Краљеву седи нека докона жена, а кад је почео упис Веља позове и почиње по српском народном обичају да помиње читав родослов мени и министру Кнежевићу. Било ми је до те мере интересантно, па укључим спикерфон да сви чују како комуницира, а након што је завршио објасним како нема разлога за такву реакцију јер нема тачне информације. Признао је да није знао па упитао можемо ли то на неки други начин да завршимо, како би деца била пребачена у Чачак, и изашао са неком цифром о чему нисам желела да разговарам. Кад је схватио да је враг однео шалу почео је да виче да би сутрадан позвала потпредседница општине и извињавала се у име половине запослених због његовог бахатог понашања Док сам била начелник урадила сам ствар на коју сам посебно поносна и деци у Новом Пазару омогућила да им у време Рамазана буду скраћени часови. То је била новина коју нико

није дозвољавао да се уведе, нити су се они усуђивали да траже. Живети у демократској држави значи поштовати и уважавати различитости. То што сам урадила био је пун погодак, а позитивно се одразило и на Тутин и на Нови Пазар – прича Маријана. Најзначајнијим за Краљево у том периоду, због све израженијег интересовања за уметничка занимања, сматра се отварање Уметничке школе. Најближе Краљеву биле су сличне у Београду, Нишу и Ужицу, а довољан број заинтересованих све чешће повод за размишљање о отварању и у овој средини. Идеја се јавила за време министровања Гаше Кнежевића, али до реализације није дошло због смене на челу министарства. Значајну подршку пружио је председник општине др Љубиша Јовашевић и омогућио да идеја буде представљена шефовима одборничких група како би лобирали код посланика из својих странака да подрже ову идеју. Отварање нове школе подразумева и знатна материјална средства за шта је потребна сагласност Министарства финансија, а вест која се

очекивала са великим нестрпљењем први је донео председник краљевачких радикала Миљко Четровић. Уверење да је добро обавио задатак од општег интереса потврђује став да је око добре идеје могуће окупити представнике често жестоко супростављених политичких опција. А да при доношењу политичких одлука основа најчешће нису рационални разлози потврђује покушај да Маријана Семић буде померена са места начелника како би поверење било указано члану Демократске странке Србије који је имао подршку нове министарке Љиљане Чолић. Можда би до тога и дошло да се није успротивио др Љубиша Јовашевић са образложењем да резултате рада треба ставити изнад политичких и других интереса. Да је то могуће Маријана ће доказати и као потпуни странац у другој земљи уверена да је најважнији начин на који се представља нека нова идеја. Ако се доносиоци одлука убеде колико је то добро за њихову заједницу подршка никад не изостаје. Т. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 14.8.2016.

43

14.8.2016.

МАГАЗИН

44

Након убедљиве победе Seezer тима

НОВА ДРУШТВЕНА МРЕЖА?

- Трочлани Seezer тим, који чине будући машински инжењер, економиста и графички дизајнер, Никола Вулић, Димитрије Јелић и Петар Велимоновић развио иновативну друштвену мрежу за симултано снимање видео записа предњом и задњом камером мобилног телефона. – Награда двонедељни боравак у једном од водећих светских стартап хабова „RAINMAKING LoW Berlin“.

- Деветочлани жири оценио да Краљевчани поседују најбољи тимски дух и најбољу бизнис идеју која има потенцијал да превазиђе локалне оквире и постане глобална. - Вредност апликације која је проглашена најбољом огледа се у могућности сталне надоградње у складу са развојем технологије и потреба тржишта. - Тројица чланова амбициозног тима убеђени да ће имати једну од десет најбољих светских компанија које обухватају друштвене мреже

45

верење како српска привреда у будућности треба да почива на малим и средњим предузећима повод је да 2016. буде проглашена годином предузетништва, а допринос Факултета организационих наука развоју ове врсте привредне активности огледа се у намери да младима из целе Србије пруже могућност да пред стручним жиријем представе пословне идеје, било да су у фази тестирања или имају форму готовог производа.

SYMORG StartUp Day 2016 је одржан на Златибору, а поред панел дискусије на тему „Будућност предузетништва – Синергија науке и праксе“, финалистима конкурса је омогућено да подробно образложе пословну идеју како би као награду, уз авионске карте, добили петнаестодневни боравак у RAINMAKING LoW Berlin, једном од водећих светских стартап хабова. Од 24 учесника после два круга елиминација издвојило се осам финалиста који су представили пројекте Džepni lekar, TEILLOR, Global Village, Petsguard, Откуцаји града, mTable и TipTimes. У финалу је најубедљивији био краљевачки трочлани Seezer тим који чине будући машински инжењер, економиста и графички дизајнер Никола Вулић, Димитрије Јелић и Петар Велимоновић. Они су развили иновативну друштвену мрежу за симултано снимање видео записа предњом и задњом камером мобилног телефона, а као награду освојили двонедељни боравак у „RAINMAKING LoW Berlin“. Нешто мање убедљиви били су уједначени тимови „Petguards“ i „Global Village“ који су награђени учешћем у шестомесечном програму ICT Hub-a. Награђена апликација за мобилне телефоне ради на андроид платформи и подразумева истовремено снимање предњом и задњом камером уз могућност дељења са до сада познатим друштвеним мрежама. Деветочлани жири је оценио да Краљевчани поседују најбољи тимски дух и најбољу бизнис идеју која има потенцијал да превазиђе локалне оквире и постане глобална.

МАГАЗИН

14.8.2016.

У

46

Такмичење за стартап програме „SYMORG StartUp Day 2016“ je у Србији одржано први пут и, у оквиру традиционалне конференције Факултета организационих наука „SymOrg“, окупило на једном месту представнике привреде, инвеститора, државе, научне заједнице и инкубатора. Након што су финалисти током четвороминутне презентације изложили идеје и пословне моделе уследила су питања чланова стручног жирија у коме су били представници предузећа „Еуробанк Србије“, СББ, „Телеком Србије“, „StartLabs Ventures“, „Coca-Cola Hellenic“, ICT Hub, AmCham и Факултета организационих наука. Иако се одржава први пут такмичење је добило велику подршку како партнера, Rainmaking LoW Berlin и ICT Hub, али и спонзора Еуробанк Србија, Телекома Србије, AirSerbia, SBB и фирме FSD уз које су стали пријатељи StartLabs Ventures,

Нетокрација Србија, StartIt, Нова Искра, NORDEUS. Стартап акцелератор представља тип стартап инкубатора који се од осталих разликује по томе што, током прелиминарног процеса одабира, прима апликације и бира одређени број компанија. Акцелератори инвестирају у стартапове мање суме новца, обично испод 150 хиљада америчких долара, иако су често у игри и мање суме, а за узврат добијају удео у компанији. Овај пословни модел се не заснива на наплати било каквих услуга компанијама, већ заради од продаје удела у њима, а главна вредност за осниваче је менторство које добијају, пословне везе, као и признање јер су изабрани. Стартап акцелератори обично укључују и канцеларијски простор који деле изабране компаније, а јединствена су прилика оснивачима да упознају велики број колега, ин-

веститора, саветодаваца и науче да од свог стартапа направе функционалан и самоодрживи производ или компанију. Управо због тога се значајним сматра одлазак у Берлин као место за бољу промоцију пословне идеје уз могућност проналажења партнера који би финансијски помогли развој пројекта. Признање које су добила тројица Краљевчана било је повод да их прими градоначелник др Предраг Терзић и потврди како су постигли значајан успех у приватном предузетништву након што су осмислили фирму, имали добру идеју, направили одличан пројекат и пред независном комисијом доказали да је најбољи.

- Веома ми је драго што су ова три момка Краљевчани, што студирају и завршавају машинство, економију и графички дизајн, и што немају жељу да се запосле у неком јавном предузећу,

јавној установи и Градској управи, него желе да кроз своју фирму развијају предузетништво и запосле неке нове младе људе у овом граду. Мислим да је ово одличан корак, да је ово прави пример, а град ће се потрудити да помогне овим момцима како би могли да оду у Берлин и тамо стекну нова знања, искуства и вештине које ће применити када се врате у Краљево и створе успешну фирму на коју ћемо бити поносни сви заједно – каже Терзић. Идеја о развоју апликације јавила се пре мање од годину дана а Seezer, као пети стартап пројекат групе младих Краљевчана, представља резултат нагомиланог искуства и вишемесечног свакодневног рада. Податак да су друштвене мреже тренутно најјачи мамац за највећи број младих у свету повод је за размишљање да се њихов садржај обогати, а

постављање снимака направљеним камерама мобилних телефона убрза. Иако тренутно најпопуларнији Фејсбук постоји од 2004. године све је присутније уверење да није последње што је измишљено у области друштвених мрежа. Сем могућности којима располаже, а које могу да се унапреде, има и других какве ускоро треба очекивати од нових, а Seezer тим верује да би њихова врло брзо могла да се сврста раме уз раме са водећим у свету. Вредност апликације која је ове године проглашена најбољом огледа се и у могућности сталне надоградње у складу са развојем технологије и потребама тржишта. Месец дана до поласка у Берлин је период у коме треба обезбедити средства за трећег члана тима, а помоћ се очекује од локалне самоуправе, краљевачких и других привредника ако у идеји овог тима препознају потенцијал који носи апликација. Податак да је Берлин највећи пословни центар у Европи, а да је у сваком послу најтежи почетак, води као очекивању да се успостављањем контаката идеја унапреди а крајњи резултат подигне на виши ниво. Тројица чланова амбициозног тима су убеђени да ће имати једну од десет најбољих светских компанија које обухватају друштвене мреже због чега не крију циљ да у развој пројекта укључе и друге младе, интелигентне и перспективне људе. Уколико берлинска турнеја протекне онако како прижељкују по повратку би се могла очекивати регистрација фирме за коју, како рекоше, због недовољно времена да се боре са бирократијом још нема потребе. Ма колико пословни центри у свету деловали примамљиво присутна је жеља да седиште, ако се то догоди, буде у Србији. Основ је уверење како је то најбољи начин да се допринесе заједници, а овај пројекат има довољно потенцијала за тако нешто. У урбаном речнику енглеског језика seez би значило „видимо се“. Па, видимо се после Берлина. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 14.8.2016.

49

Завршена Омладинска радна акција „Краљево 2016“

МАГАЗИН

14.8.2016.

БОЉИ СВЕТ

50

Т ЈЕ МОГУЋ

- Акцијаши долазе у Краљево да помогну и подсете на заборављене и лако одбачене вредности доказујући да добровољни рад није реликт социјализма и нешто што треба заборавити. - За тринаест радних дана бригадири поклонили граду 4.400 часова добровољног рада и очистили водоток Макве у дужини од око 1,6 километара.

– Радови на локацији Грдице, Адрана, Шеовца и Јарчујака.

- Омладинска радна акција „Краљево 2016“ је пројекат од изузетног међународног значаја

51

14.8.2016.

МАГАЗИН

52

а млади Краљева следе богату традицију радних акција потврдило је овогодишње искуство које доказује да су и даље једини у земљи у настојању да обнове активности којима су, деценијама након Другог светског рата, грађени бројни значајни инфраструктурни објекти широм Југославије. Покретачка снага и овом приликом су, током последње недеље јула и прве у августу, били младалачки занос, хуманизам, идеали, несебичност, самопожртвоавње и јединство које су показали бригадири из Србије и Македоније док су вредно радили на санацији штета изазваних поплавама и чишћењу водотокова како би грађанима Краљева обезбедили сигурност и бољу будућност. Демонстрирајући још једном ове вредности млади су показали да мото

Д

„Ора није фора“ под којим су се окупили значи много више од те три речи. Доказују то трећу годину заредом потврдом да је Краљево изузетан домаћин коме се вреди враћати. Долазе да помогну и подсете на заборављене и лако одбачене вредности доказујући да добровољни рад није реликт социјализма, и нешто што треба заборавити. Управо због тога су још у време мајских поплава 2014. године показали најлепше лице на шта је, на затварању Омладинске радне акције „Краљево 2016“ подсетио министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин.

- Ова деца нас подсећају на нешто што смо заборавили, а то је да људи помажу једни другима и да се човек наслања на човека. Данас можемо са поносом да кажемо да је Краљево до-

било скоро два километра чистог водотока, а за то нико није платио ништа. Ова деца су провела овде своје лето, две недеље су поклонили овом граду, поклонили људима око себе и доказали да не треба да одустанемо од тога. Све што су урадила остаје овом граду и овим људима а њихови гости, који можда први пут виде Краљево, желеће да се врате и поново буду овде. Немамо ми ништа лепше, драгоценије и важније од наше деце, а кад их покажемо читавом свету онда увек знамо да смо добро и да смо на правој страни. Заборавили смо оно што је најбоље у социјализму, солидарност. Заборавили смо да будемо солидрани једни према другима у тешким временима, а да се ствари унапређују кроз солидарност тако што помажемо једни друге. – рекао је Вулин уверен да ће

акција трајати и да ће бити одржавана и наредних година. Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања и Министартсво омладине и спорта формирали су радну групу за израду анализе досадашњих ефеката закона о волонтирању, а има наговештаја о изради новог. Он треба да потврди како добровољни рад није нешто што треба да буде заборављено и није нешто што не треба да буде и награђено. Светска искуства говоре да је волонтерски рад изузетно користан у заједници и може да помогне друштву. Због тога се очекује да већ следеће године законским решењима волонтерски добровољни рад добије место које му припада. Извештај о реализацији радних и друштвених активности, који је поднео командат Штаба ОРА „Краљево 2016“

Марко Матић, потврђује да су после свечаног отварања акције 24. јула бригадири прионули на посао већ следећег дана, а током наредних тринаест радили на локацији Грдице, Адрана, Шеовца и Јарчујака. Све време трајања радне активности су реализоване по изузетно тешким веменским условима, које су диктирале високе температуре, а посебно неповољно на укупан ефекат одразио се неприступачан терен. За тринаест радних дана бригадири су поклонили граду 4.400 часова добровољног рада и очистили водоток Макве у дужини од око 1,6 километара. Како је, због запуштености канала, рад изискивао више времена од планираног преовладава утисак да је сваки уложени минут значио много.

- Оно што смо поклонили граду је

од непроцењиве вредности, па остаје заувек забележено у историји Краљева. Омладинска тадна акција „Краљево 2016“ је пројекат од изузетног међународног значаја, не само за град већ и за Републику Србију, јер смо обновили старе покидане везе и успоставили трајне братске односе са Македонијом и удружењима акцијаша из Охрида, Скопља и Куманова, Босном и Херцеговином и удружењем акцијаша из Брезе, као и удружењем из Беле Цркве. Живи смо доказ пароле „опет ствара омладина ново време нова дела“, да пут којим смо скренули нећемо напустити и нећемо одустати од борбе за боље сутра – истакао је Матић. На овогодишњој радној акцији је учествовало више од седамдесет бригадира који су у радним активностима

53

учествовали онолико колико им је то дозвољавало слободно време, а било је и оних који су радили од почетка до краја. Највише их је било из Краљева, а раме уз раме са њима радили су вршњаци из Беле Цркве, Руме, Лазаревца, Новог Сада, Крагујевца, Бора и Јагодине. Бригадири су сврстани у две бригаде, „Краљево“ којом је командовао Владимир Пејчиновић, и „Куманово“ коју је преводио Звонко Величковски. Програм друштвених активности

ОРА „Краљево 2016“ изведен је на основу предлога оквирног програма и прошлогодишњих искустава, а приликом израде тежило се да се пружи могућност бригадирима за испољавање самоиницијативе и креативности, упознавање и неговање бригадирског стваралаштва као и упознавање са културом и обичајима бригадира из других република. Реализован је у сарадњи са установама чији је оснивач град Краљево и другим организацијама. У оквиру друштвених активно-

сти редовно су организована дружења и забаве, спортска такмичења, обиласци манастира у окружењу и излети, македонско вече, српско-македонска бригадирска свадба, одлазак на базен и биоскоп... Иницијатор организовања омладинске радне акције је бивши председник Скупштине града Сретен Јовановић који потврђује како су бригадири успели да пробуде оно што је међу бившим акцијашима тињало више од двадесет година.

МАГАЗИН

14.8.2016.

Боље и праведније сутра

54

- Када вас гледам знам да има наде за вашу генерацију, да има наде за моју генерацију, да има наде за све нас док год постоје људи који су у стању да нешто некоме дају без надокнаде из простог људског осећаја солидарности и потребе да буду на страни окога коме је тешко. Хвала вам што нам враћате веру једних у друге. Заборавили смо у овим тешким временима, у којима је постало важније шта имаш него шта знаш, у којима је постало важније бити богат него добар човек, у којима је важније имати него умети, што сте нам показали да ипак има наде, да постоји једна младост која је у стању да несебично дарује оно најдрагоценије што има, једино што не можете да вратите, време. Хвала вам што сте показали нашим гостима како је ово леп и велик град, што сте им показали Србију и што су пожелели да се врате. Мера човека је да ли желите поново да га видите, да ли желите да се вратите у време кад сте га упознали. Као што чујем наши македонских пријатељи желе да се врате, хоће да вас виде још једном и још много пута, хоће да обиђу овај град, ову реку, да виде још једном сваког од вас. Нема ништа лепше и драгоценије од наше деце и ништа чиме се више поносимо него што су наши људи. Надам се да ћемо идуће године поново имати овакву радост, поново имати овакав ентузијазам, поново имати људе вредне да се виде и упознају. Краљево ће вас дочекати, а мени ће бити задовољство да помогнем и будем мали део вашег великог плана. Ваш велики план је да људи поново заволе једни друге, да поново научимо шта значи реч солидарност, да се поново вратимо тамо где смо били када смо били бољи него што јесмо. Хвала вам што будите наду да је бољи и праведнији свет могућ – каже Вулин.

- Овај дан је тмуран, први без сунца од 15 колико смо провели овде. Вероватно и природи је жао што се данас растајемо. Надам се да ће бити још лепих дана и да ће радна акција „Краљево 2016“ бити само један мали зарез ка радној акцији 2017. године. Многи су 2014. године мислили да је то случајност. Та случајност се поновила и 2015. и 2016. и ово више није случајност. Ово је постала пракса, истина којој сви треба да тежимо и будемо поносни зато што се та случајност десила баш у Краљеву које је и у старој Југославији било пример и родоначелник добровољног рада. Имали смо и ове године акцијаше из Словеније, и једног из Хрватске, па се надам да ће нас бити више и да ће семе које је посејано у Краљеву бити расејано широм Србије – потврдио је Јовановић. Организатор радне акције је други пут заредом Удружење грађана „Омладинска радна акција“, а значајну помоћ пружили су бројни донатори. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 14.8.2016.

57

Престижно признање у правим рукама

МАГАЗИН

14.8.2016.

ЖЕНА ЗМАЈ НА КРИЛИМА ПОРОДИЦЕ

58

- Српске предузетнице су јаке, способне и изузетно посвећене бизнисима које воде. – Милијана Шеклер међу једанаест добитница признања које Удружење пословних жена Србије додељује најсупешнијим женама предузетницама. - Гости из иностранства на Рудну скупљају разбацане пластичне флаше које остају иза шумских радника, а немају где да их одложе. - И деца од три године су научила да скупљају отпад, јер су старији свесни да то нико са стране неће да уради. – У гостима Светлана Толстој, унука славног руског писца, бројни амбасадори, књижевници, глумци, председник Српске академије наука и уметности. - Најбољи сведок онога што на Рудну доживљавају гости из целог света су књиге утисака препуне речи хвале за услуге и све што пружа својеврсни рај на земљи

59

дружење пословних жена Србије скоро две деценије доприноси развоју и промоцији женског предузетништва, а признањима најуспешнијим предузетницама настоји да покаже колика је покретачка снага овог начина рада, али и колико је труда, времена и улагања потребно да та снага не ослаби. Број пријављених кандидаткиња на конкурс за „Цвет успеха“ је сваке године све већи, а најснажнији утисак после доделе признања је да су српске предузетнице јаке, способне и изузетно посвећене бизнисима које воде. Награда је покренута да се, поред афирмације успешних истакне њихов допринос економском развоју Србије. Кад су прошле године по девети пут проглашене добитнице награде „Цвет успеха за жену змаја 2015“ међу једанаест најуспешнијих, од тридест пријављених кандидаткиња, нашла се Милијана Шеклер са Рудна, глава Етно-домаћинство „Шеклер“ које од 1991. године пружа услуге у области угоститељства и сеоског туризма. У ок-

МАГАЗИН

14.8.2016.

У

60

виру домаћинства послује Ресторан „Бели багрем“ капацитета преко сто места опремљен у етно-стилу, са великом затвореном терасом од дрвета и камена, а поред соба за смештај гостију ту су и две брвнаре са апартманима. Рудно је смештено на обронцима планина Радочела и Голије, на надморској висини од 1100 метара, између манастира Градац и Студеница, на заталасаној заравни која подсећа на Златибор, али се од њега разликује што није гола, већ је украшена јеловим, смрчевим и буковим шумама, које као букети оживљавају предео и доприносе његовој живописности. У таквом амбијенту гостопримство породице Шеклер, уз изврсну кухињу у којој се храна може припремати и по жељи гостију, изражена је спремност да им се у свему изађе у сусрет. Све до почетка последње деценије двадесетог века Милијана је била једна од домаћица из најудаљенијег дела подручја по површини највеће административне јединице у земљи.

Као и све девојке из овог краја и она се рано удала и од првих дана приступила сеоским пословима у којима често није било поделе на мушке и женске. Није било необично ни да се нађе на по којој од пољопривредних машина па је косила, жњела и радила друге послове на имању од двадесетак хектара њива, шума и пашњака. Последње што је родитељима женске деце у забитим крајевима падало на памет је да их, после четири разреда основне школе, пошаљу на даље школовање. Судбину многих вршњакиња тог доба делила је и Милијана којој је та могућност била ускраћена у тренутку кад је требало изабрати између ње и средњег брата Растка. Уврежено уверење да се женско дете не одваја од куће било је довољан разлог да ту остане све до пунолетства и удаје која је уследила непосредно после тога.

- Стално сам патила за нечим бољим, а док су деца још била мала упишем ванредно осмогодишњу школу на Рудну где је организована на-

Милијана Шеклер

61

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

14.8.2016.

става за око 200 полазника. Завршим школу а после тога патим и даље, јер су стигла деца па се нема времена. Имала сам писаћу машину па набавим књигу, савладам куцање па у Београду, на Народном универзитету „Божидар Аџија“, полажем и завршим дактилографски курс. Имали смо на Рудну земљорадничку задругу у којој је радило доста родбине, па сам сматрала да ћу моћи и ја да се запослим и мало умешам међу људе и поред тога што се на селу доста ради, и запиње физички, да би се створило нешто за школовање деце. Кад сам завршила курс муж предложи да отворимо ресторан, а ја хоћу продавницу. Он каже да кроз продавницу роба само прође, често јој прође и рок, а где се пије и једе ту се не пропада па ме убеди да отворимо ресторан и почнемо са храном – прича

62

Милијана. Земљораднича задруга је, делећи судбину бројних других, брзо отишла у стечај па се покретање новог бизниса показало као добар пословни потез. Испред породичне куће на Рудну, и једне просторије у приземљу која ће бити преуређена у кафану, годинама је растао бели багрем. Био је то повод да такво име понесе и скромни ресторан са тек неколико столова не већих од једног и по квадрата око којих је могло да седне десетак гостију. Рад од јутра до сутра да би се услужили сви који су у свако доба могли да рачунају на јагњеће печење и друге ђаконије показао се исплативим, па су се капацитети полако ширили, а услуга укључила и издавање соба све већем броју оних који су показивали интересовање да на овом локалитету проведу део годиш-

њег одмора. Геометар Велиша Пламенац је некада давно размеравао земљиште у овом крају и схватио да Рудно пружа много више од визуелног доживљаја. Дуго се распитивао за могућност смештаја у неком од домаћинстава све до тренутка док до првих информација није није дошао од своје кћерке која је студирала са колегиницом из Чачка чија је мајка била са Рудна. Како у то време на Рудну није било ни телефона да би добио више информација Велиши није требало много за одлуку да се, са две путне торбе, упути у овај крај и заустави испред „Белог багрема“. Прихватили су га Шеклери и гостили две недеље након којих је, по повратку у Београд, поново контролисао крвну слику, а докторка није могла да поверује како неко може да се пре-

породи за тако кратко време. Све веће интересовање за смештај гостију било је повод за доградњу још три собе, потом и даље ширење. Уверење да ће једна брвнара за смештај гостију бити довољна брзо се показало као погрешно, јер већ прве године није била довољна да се сместе сви који су показали интересовање за боравак у својеврсној ваздушној бањи. Развој технологије омогућио је да глас о породичном домаћинству, путем интернета, допре до најудаљенијих крајева света из кога су долазили уважени гости. Међу њима је пре десетак година била и Светлана Толстој, унука прослављеног руског писца, потом амбасадори бројних земаља, председник Српске академије наука и уметности, многи уметници, глумци, књижевници и други. Важнијим од

свега чини се податак да се највећи број њих враћа на Рудно баш као што се годинама враћао Пламенац, а касније наставили млађи чланови његове породице. У породични бизнис укључени су сви чланови породице Шеклер, Милијана са мужем Богољубом, синови Борис и Драгољуб са супругама Драгицом и Јеленом, а прва сазнања о бинису савладавају унуке Александра, Тамара, Хелена и Мила. Стиче се утисак да је моторна снага домаћинства Шеклер неисцрпна Милијанина енергија и стална жеља да се развија и напредује.

- Муж ми је бранио да се ширимо даље, каже ниси више млада, не можеш да издржиш, а моја жеља је да напредујем. Кад смо завршили прву брвнару почели смо другу, па трећу, а

сад се надам да ћемо изградити још две. Ресторан ради непрестано, а кад имам најављених 150 људи ангажујем по пет конобара и жене из комшилука за рад у кухињи и на чишћењу. Гостима нудимо здраву храну и производе од хељде и пшенице које сами сејемо. Ништа није прскано, а сваки гост може да оде у пластеник да убере парадајз, јагоду или нешто друго – каже Милијана. До пре нешто више од три године бринула је Милијана и о кравама, и производила сир и кајмак, а сада више не може да стигне па се ослања на оно из домаћинства своје јетрве. Кроз ресторан се пласирају свињетина и пилетина из сопственог газдинства, а оно што недостаје купује од рођака и пријатеља из овог краја. Пластеничка производња омогу-

63

МАГАЗИН

14.8.2016.

ћује током целе године по нешто од поврћа, парадајз, паприку, лук, шаргарепу, цвеклу, першун, а све успева без икаквог хемијског третмана па није неуобичајено да се и по који од гостију затекне како плеви траву. Органску производњу одликује карактеристичан укус производа што је сваки пут добар повод за потврду да је боравак у атмосфери рудњанске висоравни увек посебан изазов. Дугогодишње искуство показује да више гостију има током лета и да су смештајни капацитети од 25 лежајева углавном попуњени све до краја септембра сваке године. Сви који се у овом крају баве сеоским туризмом главним проблемом сматрају недовољан број аутобуских линија због чега се мештани често осећају одсеченим од осталог дела света, па би им много значило кад би био асфалтиран пут од Студенице баш као онај што је, каже Милијана, направио Велимир Илић док је био министар, а и ту је она умешала прсте.

64

- Помислим, да ми је само да дођем до Веље, можда би ми помогао. Одем на славу код пријатеља у Самаила где дође и снајин брат Драган који ради код Веље. Питам га да ли може да доведе Вељу, а он каже да може али не зна када. Измењамо телефоне, а он се најави једног дана кад сам била на путу па зовнем брата да спреми нешто. Нису стигли тада, а ни други пут, али дођу 20. јануара. Имамо Радио Рудно, па позовемо народ да сачекамо Вељу. Напишемо пароле „За Србију“, „Да живимо као друга деца“ и чекамо испред поште. Снег велики, нигде облачка, а ми у колони као партизани. Кад је Веља видео одушевио се и обећао да ће за два месеца да буде асфалт, па тако и урадио – каже Милијана уверена да би и општина могла мало више да се ангажује како би се завршио пут од Студенице и омогућило да се од ње лакше и брже стигне до Рудна, а потом до Манастира Градац. Највеће ругло је, каже, дуго био

центар Рудна и срушена зграда дома културе, некада највећа на територији општине. Дуго су са порушених зидова висили прозори и цигле док мештани нису одлучили да засучу рукаве и амбијент учине бар мало пристојнијим. У време док се очекивала реконструкција земљорадничка задруга је отишла у стечај, па је дошло до спора са месном заједницом око власништва над овим објектом што је одложило наставак радова. Обећање о комплетној обнови је изостало јер није било пара, па је само препокривена и окречена некадашња задружна зграда. На Рудну очекују да се мало среди бар центар села и обезбеди адекватннје место за паркирање камиона који у овом крају превозе дрвену грађу.

- Трудимо се, уздижемо, равнамо, петљамо, али не можемо сами, па треба неко да нам помогне јер нам никад нико није дао ништа. Никад не можемо да одемо на одмор, а кад сви оду моја деца морају цело лето да раде. Сваки динар одвајамо за уна-

пређење посла, нисам узимала кредите и све сам градила својим средствима док могу, а настављала следеће године. Највећи је проблем што смо најудаљенији, а ипак најлепше место у Србији што је потврдило хиљаде људи из иностранства – каже Милијана. Посебни проблеми настали су у мају прошле године кад је, због проблема у градском и приградском саобраћају, Рудно било потпуно одсечено од остатка света. Ђачки аутобус није смео никог другог да повезе, па су становници везани за превоз приватним комби возилима која нису долазила сваког дана. Због тога и Милијанин млађи син кад пође у Рашку на посао повезе још неколико мештана. Имала би Милијана много тога да каже, али се уздржава. О односу према овом делу сведочи гост из Француске док скупља разбацане пластичне флаше које остају иза шумских радника, а нема где да их одложи. И деца од три године су научила да скупљају отпад јер су старији свесни да то нико

са стране неће да уради. Примедбе су упућене и према комуналним службама које по некад ни месечно не дођу да испразне киштру са отпадом, а тек што одвезу једну друга се напуни. Можда ово не би звучало толико ружно да на раскрсници са путем који води према Бревини не пише „Стаза здравља“. На Рудну живи око хиљаду становника распоређених у нешто више од две стотине домаћинстава у више заселака. Претежно се баве сточарством, повртарством и експлоатацијом шума, а добар део радника који су остали без посла у Баљевцу, и другим местима, враћа се на пољопривреду. Иако је поред трафостанице изграђена зграда за млекару она није прорадила, па се млеко и даље отпрема у две друге из Рашке. Туристичка сезона на Рудну траје током целе године. Цене су приступачне, а у пуном апартману преноћиште изнесе тек пет до шест стотина динара по особи.

У време кад смо разговарали три оброка дневно коштала су 1.100, а два 800 динара уз напомену да деца плаћају само пола порције. Гости су долазили из свих крајева света, чак и са Новог Зеланда, а најбољи сведок онога што су доживели је књига утисака препуна речи хвале за услугу и све што пружа својеврсни рај на земљи каквим сматрају Рудно. Ни језик више није препрека, а кад се не нађе одговарајућа реч помаже мимика. Милијана признаје да није очекивала награду Удружења пословних жена Србије које је препознајо вредност и тежину рада жене на селу. Колико је била изненађена сведочи и понашање приликом доделе кад је, каже, била толико збуњена па се није сетила коме све треба да се захвали. Ипак признаје да највећу захвалност дугује десеточланој породици чији су чланови њене продужене руке и крила. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 14.8.2016.

67

После годину дана паузе ново дружење

МАГАЗИН

14.8.2016.

МАСКЕНБАЛ У

68

- Игра и маска славе живот и подстичу креативност као највредније што људи имају. - Основна идеја маскенбала је да покаже како човек, без обзира какву маску носио, не може да сакрије право лице јер и под њом показује колико је добар и племенит. - Човек је у суштини дете, а маскенбал јединствена прилика да се тако и понаша. - Ништа не може да буде препрека дружењу у коме се, отварањем срца, људи зближавају на посебан начин. - – Хуманитарна изложба краљевачке уметнице у дому Карађорђевића у Београду. – Од 3. октобра једномесечна изложба Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић у Дому Војске Србије. – Дом Ковачевића својеврсни културни центар и место састајања стваралаца из различитих области уметности

У „МАГДАЛИ“

69

рви викенд у августу је време када се у Вили „Магдала“, дому краљевачке сликарке Хаџи Милене Марије Магадалене Ковачевић и њеног супруга Бранка, одржава традиционални маскенбал. Игра и машта коју оне подстичу и развијају за Хаџи Милену су извориште креативног процеса, док је маска, која потврђује потребу за прерушавањем, песмом, плесом и игром одговор на бројне изазове и проблеме реалног живота и оног што се, не баш довољно аргуменатовано, зове свакодневница. Досадашње искуство потврђује како је маскенбал средство да се дубоко присутна и снажно потиснута потреба за игром као могућем изворишту креативног, најузвишенијег духовног, искаже и подели са другима, јер игра и маска славе живот и подстичу креативност као највредније што људи имају. Основна идеја свих досадашњих маскенбала била је да покаже да човек, без обзира какву маску носио, не може да сакрије право лице јер и под њом показује колико је добар и племенит, или супротно. Ма колико

МАГАЗИН

14.8.2016.

П

70

имао година човек је у суштини дете, а маскенбал јединствена прилика да се тако и понаша. Маскенбали у „Магдали“ су из године у годину све посећенији, а прилику да се друже користе бројне званице, угледни грађани и стари пријатељи породице Ковачевић којих је из године у годину све више. Они који редовно долазе већ имају своје маске, а за све друге се побринула домаћица овог несвакидашњег догађаја. Током протеклих година маскенбал у „Магдали“ је постао препознатљив по оригиналности, о њему се све више прича, а број гостију већ премашује стотину. Простора у дворишту виле има довољно да прими и више учесника којима је и ове године на располагању богат мени, традиционални гулаш, прасеће, јагњеће и јареће пе-

чење, све врсте колача, точено пиво, топли и ледени напици... Шарена трпеза, шарени гости, и увек нове оригиналне торте, и ове године су само део изненађења које су Краљевчанима припремили Ковачевићи у чијем је дому све подређено забави а она, бар за тренутак, удаљава од суморне свакодневице. Потреба за маскирањем, прерушавањем, песмом, плесом, игром и овога пута је била одговор на бројне изазове и проблеме реалног живота и оног што се, са не баш довољно аргумената, зове стварност и свакодневица које олако пренебрегавају нематеријално и посебно духовно. Милена и Бранко су и ове године били домаћини десетинама гостију који долазе из различитих крајева земље, све више и других крајева света. Вила „Магдала“ је у исто

- Маска, која потврђује потребу за прерушавањем, песмом, плесом и игром, одговор на бројне изазове и проблеме реалног живота

време стециште људи различите старости, пола, образовања, националне припадности, које везује жеља за дружењем и, бар на кратко, бекством од све суровије свакодневице. Свако ново дружење је разноврсније и богатије од претходног што је повод да већ првог дана по завршетку почињу припреме за ново наредне године. Нове идеје се рађају у главама љубазних домаћина, али и гостију који исказивањем потреба за забавом подстичу друге, а све у циљу да се, када буде обележавана десетогодишњица, достигне врхунац. Управо због тога домаћини наговештавају оне чија би реализација требало да почне врло брзо, а кулминацију достигне првог викенда августа наредне године. До тада предстоји много рада па, након што духовне вредности обогате креативност ове контроверзне уметнице, треба очекивати нове резултате исказане у различитим костимима и маскама које су предмет њеног интересовања током неколико последњих година. Оно што је на дан одржавања маскенбала било само наговештај до следећег ће, каже Милена, бити реалност а, имајући у

- Маскенбал је средство да се дубоко присутна и снажно потиснута потреба за игром као могућем изворишту креативног, најузвишенијег духовног, искаже и подели са другима виду све што се дешавало у претходним годинама, у то не треба сумњати.

- Састајемо се овде осми пут на краљевском маскенбалу „Машкарат“ и, по традицији, у првој суботи августа окупљамо пријатеље да се провеселимо и будемо креативни. Иако се пријатељи мењају увек долазе да помогну, па се ни овај маскенбал не разликује много од других јер уносимо исту енергју, али се разликује због много квалитетних људи који су дошли, међу њима и нови као што су чланице Кола српских сестара. Ја сам већ две године њихов члан, па сам пожелала да ме упознају и у другом светлу, а видим да су задовољне – каже Милена. И ма колико да финансијски услови ограничавају реализацију идеја које се рађају у главама домаћина они упорно

настоје да то што имају поделе са својим пријатељима, а да креативношћу надоместе оно што недостаје. А све мање је среће и осмеха на лицима које, бар на неко време, настоје да врате Милена и Бранко Ковачевић. Богата шарена трпеза на којој се и овог пута нашло разних ђаконија само допуњава атмосферу овог несвакидашњег дружења. И овом приликом се показало како су традиционални гулаш, две врсте печења и ко зна колико торти и колача, превише за могућности стотинак гостију који су дошли првенствено да искажу поштовање према домаћинима, а и да се мало забаве. Годинама су госте у Вили „Магдала“ забављали глумци краљевачког Театра „Сунце“ које је предводио Зоран Савковић Џери. Њега више нема, али су у

71

72

МАГАЗИН 14.8.2016.

73

74

МАГАЗИН 14.8.2016.

„Магдали“ поново били они који настављају његово дело па су пред присутнима извели пригодни програм.

- Џери је увек међу нама и у нашим срцима, а и последњих дана пред одлазак на вечни пут били смо заједно и много причали. Још док је био ученик мој отац је био поред њега, а кад је почео да слика били смо заједно на многим колонијама. Дружили смо се годинама, јер ништа у животу није случајно, а и кад сам пре осам година наговестила како желим да правим маскенбал он је био одушевљен. Био је велики човек, а мало дете, и то нас је зближило. Касније су дошли и остали чланови Театра „Сунце“, увек дође и по неко нов, а ово је посебна прилика да га се сетимо, па овај дан поклањамо њему, и сваки пут кад направимо маскенбал он ће, као и Кореја, бити међу нама – каже Милена. Сликарски позив, са честим упливом у друге сфере уметности и креације, повод је за присуство бројним прославама широм Европе, посебно у Немачкој где су Ковачевићи провели већи део радног века. Жеља да се део

свечарске атмосфере пренесе у локалну средину додатно је подстакнута сазнањем о животу у чудном времену у коме недостаје љубави и пажње коју људи изражавају према другима. То је повод за жељу да се покаже како ништа не може да буде препрека дружењу у коме се, отварањем срца, људи зближавају на посебан начин. У атмосфери позитивне енергије којом зраче Милена и Бранко пријатељима се осећају и многи који се, каже Милена, једно другом не би јавили на улици при случајном сусрету, а у томе је највећа вредност свега што годинама у овој средини Ковачевићи настоје да још више учврсте. Познанство са члановима породице Карађорђевић успостављено давних година у Дортмунду било је повод да Ковачевиће посећују у Краљеву кад год им се за то пружи прилика, а Катарина, Томислав, Линда, Александар само су нека имена чланова оних са којима су одржавали везе. Све то, и добро познавање стваралаштва краљевачке уметнице, повод је за позив да у дому Карађорђевића у

Београду организује хуманитарну изложбу. Сличан позив стигао је из краљевачког Дома Војске Србије у коме је отварање једномесечне изложбе Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић заказано за 3. октобар. У центру пажње ове суботње вечери била је вишеспратна краљевска торта рађена по идеји домаћице која се потрудила да коначно реализује давнашњу идеју и у Магдали постави чоколадну фонтану. Уз бројне ђаконије обогаћене ситним колачима, и заливене разним пићима уз традиционални шампањац, време у дому Ковачевића пролази брже него на било ком другом месту, а они који су до касних сати уживали у гостопримству нису крили жељу да се поново сретну у истом амбијенту. Прилика за то пружа се последњег дана октобра када се у Вили „Магдала“ прославља ноћ вештица Халовин. Уверење да ће следеће године бити још више гостију на манифестацијама које организјуу Ковачевићи води ка размишљању у преуређењу читавог простора у нови амбијент са

75

76

МАГАЗИН 14.8.2016.

77

78

МАГАЗИН 14.8.2016.

новим садржајима, а Милена подсећа да је пауза од претходног маскенбала била довољна за припрему новог лудила. Искоришћена је за путовања по Европи и учешће на конгресима са којих се, по правилу, враћа са новим идејама које Краљево треба да приближе Европи. Неисцрпна енергија додатни је повод за бројне планове чија би реализација могла да отпочне врло брзо. Осим већ традиционалних маскенбала и Ноћи вештица размишља се о претварању породичног домаћинства у својеврсни културни центар као места састајања стваралаца из различитих области уметности, али и оних који су спремни да одвоје довољно времена како би им присуствовали. У том смислу очекује се да град и туристички радници препознају значај онога што се дешава на овом локалитету како би било уврштено у календар туристичких манифестација. Ковачевићи очекују само мало разумевања за то и помоћ у промоцији како би у Краљево у време маскенбала доводили и туристе из других крајева земље. До сада су то били углавном пријатељи, било да су из Србије или других земаља, а

утисци које носе из ове средине потврђују да би све што су видели могло да буде интересантно и многим другим. За све остало, као и до сада, потрудиће се домаћини који не пропуштају да, приликом честих гостовања по земљама Западне Европе, указивањем на оно што раде покажу да и у овој средини, кад је култура у питању, има довољно квалитетних људи колико и у другим широм старог континента које слове за много угледније.

- Људи долазе у Краљево из разних држава, и виде да смо цивилизовани, па би било лепо да се и наши уврсте у листу културних догађаја. Било би лепо да град подржи тако нешто, па да га мало више промовишемо на конгресима у Европи и показујем да смо културан народ који има цивилизоване људе, писце, глумце и друге ствараоце. Све друго радићемо сами као и до сада. Размишљамо да отворимо културно-уметнички центар, да читамо поезију, а да једну мању салу одвојимо како би се окупљали и током зиме. Имамо нашу бину па можемо да се дружимо бар једном месечно уз поезију, музику и пићенце, пите и

торте, а тога нема ни у библиотеци. Касније можда отворим неку занатску радионицу где бих радила са сликама, накитом и маскама уз помоћ неколицине жена које би ту показале своју креативност – каже Милена. Из Немачке је и ове године пристигла значајна количина нових венецијанских маски за чије је скупљање Милена поодавно показала интересовање. Уз њих је и знатан број оних које су подељене учесницима маскенбала како би он био што интересантнији. И поред толико година одржавања ове манифестације и даље је присутна инертност учесника маскенбала по питању изражавања сопствене креативности у изради костима. На то је у великој мери утицало понашање домаћина који су у свакој прилици спремни да припомогну својим креацијама, а можда и нешто друго. Милена верује да није материјални моменат, јер пристојан костим може да се направи за само неколико стотина динара а то у току једне године није сума коју не би могли да потроше ни они са скромнијим примањима. Т. Радовановић

79

80

МАГАЗИН 14.8.2016.

81

82

МАГАЗИН 14.8.2016.

Двадесет пети Жички духовни сабор

ЧЕТВРТ ВЕКА ПРЕОБРАЖЕЊА - Жички духовни сабор Преображење баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости. - Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. – Овогодишњи добитник Жичке хрисовуље песник Живорад Недељковић за поезију унутрашњих светлости и срчане потраге за смислом вадесет пети по реду Жички духовни сабор Преображење 2016. и ове године карактерише низ разноврсних програма који се одржавају у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ и Народном музеју као месту на коме се традиционално одржава свечано отварање. Након што га у

Д

уторак у 20 сати отвореним прогласи градоначелник Краљева др Предраг Терзић посетици ће моћи да погледају изложбу Мозаик праксис са примерима савремене мозаичке праксе у радовима Ивана Павића, Драгана Васића и Оливере Гаврић Павић. Поставка изложбе представља примере различи-

тих приступа савременом мозаику који су описани у књизи, у одељку „Мозаик између декорације и уметности“. Ради се о сагледавању мозаика као слике, рељефа или скулптуре, потом о категоризацији ових дела према колориту и методама израде који доводе до различитих мозаичких поетика. Изложба

83

14.8.2016.

МАГАЗИН

84

се састоји од мозаика и паноа који додатно објашњавају изложене мозаике према наведеним категоризацијама.У музичком делу програма наступа Српска лира коју чине Драган Млађеновић и Марчела Франческо. Дан касније Народни музеј је од 19 сати домаћин предавања на тему Мозаик у Србији 1950-2015 о чему ће говорити Оливера Гаврић Павић, а Библи отека „Стефан Првовенчани“ представљању добитника овогодишње Жичке хрисовуље Живораду Недељковићу о чијем ће песничком раду говорити Алeн Бешић и Гојко Божовић. Жири за доделу награде у коме су, поред прошлогодишњег добитника Жичке хрисовуље били Дејан Алексић, Ана Гвозденовић, Милош Милишић и Драган Хамовић, донео је једногласну одлуку да додели награду „за поезију унутрашњих светлости и срчане потраге за смислом“. Признање подразумева уникатну златопечатну повељу и

икону Преображења Господњег која се уручује у Жичи, на Преображење, 19. августа, а делу добитника посвећује се зборник радова са скупа који се одржава дан раније. Тога дана ће, у преподневним часовима, о поезији Живо рада Недељковића говорити Радивоје Микић, Бојана Стојановић Пантовић, Саша Радојчић, Соња Веселиновић, Јана Алексић, Владан Бајчета, Ана Гвозденовић, Данијела Микић Ковачевић, Соња Миловановић, Оља Василева, Миломир Гавриловић, Немања Каровић, Никола Маринковић и Данка Спасојевић У раним вечерњим часовима у Народном музеју ће бити представљена књига Драгана Драшковића Краљево од вароши до града о којој ће говорити Андреј Вујновић, Љубодраг П. Ристић и Биљана Сикимић, а који сат касније у дворишту Аџића куће књига др Драгана Хамовића Пут ка успаваној земљи уз осврт Радивоја Микића и Јане Алек-

сић. Традиционална манифестација Преображење, песници одржава се на истом месту уз учешће Верољуба Вукашиновића, Драгана Ђоковића, Воји слава Карановића, Тање Крагујевић, Петра Матовића, Милунике Митровић, Бојане Стојановић Пантовић и Драгана Хамовића, а почетак је заказан за 21 сат. Уручењем Жичке хрисовуље у Трпезарији Манастира Жиче на Преображење тачно у подне завршава се овогодишњи Жички духовни сабор Преображење. Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију са циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. Као најстарија преображењска културна манифестација у

Србији започет је 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба, а већ следеће прихва ћен као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб. Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи које су сакупљене у акцији Радио Београда „Књига солидар ности“, а након промоције едиције „Слово“, од пет књига песма краљевачких аутора у издању Књижевног клуба и Графичко-издавачког предузећа Слово, одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља. Током две деценије постојања манифестација је три пута мењала назив. Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења да би се од 1997.

усталио назив Жички духовни сабор – Преображење. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости. Саставни део Сабора били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова,а до сада су приређена четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Саставни део сабора свих ових година су биле ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике компоноване по мотивима народног стваралаштва и традиционалне му-

зике. Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су, Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван Негришорац, Гојко Ђого, Петар Цветковић, Ранко Јововић и Ђорђе Нешић а свима су, сем Добрице Ерића, штампани зборници радова. Т. Радовановић

85

86

МАГАЗИН 14.8.2016.

87

МАГАЗИН

14.8.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

88

На репертоару Биоскопа „Кварт“ ове недеље нема ништа ново јер је продужено приказивање филмова који су и претходне недеље забављали посетиоци, а реч је о филмовима Тајне кућних љубимаца и Одред отписаних.

Тајне авантуре кућних љубимаца Illumina|on Entertainment је студио који стоји иза анимираних филмова Грозан ја и Малци и нема намеру да заспи на ловорикама. Као пети заједнички дугометражни анимирани филм, Illumina|on Entertainment и Universal Pictures представљају „Тајне авантуре кућних љубимаца“, комедију о животима наших кућних љубимаца које воде

кад ми одемо на посао или у школу сваког дана. По сценарију Синко Пола и Кена Деурија филм је режирао Крис Рено, а гласове су анимираним јунацима позајмили Марко Марковић, Милан Чучиловић, Милена Живановић, Јелена Стојиљковић, Иван Томић, Бане Јевтић, Славен Дошло, Данијел Сич, Бојан Лазаров, Милан Антонић, Драган Вујић, Ивана Кнежевић. Филм се приказије у синхронизованој 2Д и 3Д верзији до 10. августа у пројекцијама од 17,30 и 19,30 по цени улазнице од 250 и 300 динара.

Одред отписаних Група јединствених суперзликоваца, који се већ налазе у затвору високе сигурности, регрутовани су за

тајни задатак владине службенице Аманде Волер. Под називом Одред отписаних крећу у самоубилачку мисију, преопасну за обичне снаге безбедности и војске, која им је додељена у замену за одређене повластице. Ауторски тим је окупио највеће звезде и сместио их у свој нови филм Одред отписаних, а на велике екране донео највеће негативце DC Comics’ тима које су Роберт Канигер и Рос створили давне 1959. године. Режију филма потписује Дејвид Ајер, а у главним улогама су се нашли Марго Роби, Џеред Лето, Вил Смит, Кара Делавињ, Бен Афлек, Џај Кортни и многи други. Пројекције почињу у 21,30 а улазница стаје 300 динара. Т. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 14.8.2016.

91

Из Полицијске управе Краљево

КРИМИНАЛЦИ рве недеље августа настављен је тренд пораста броја кривичних дела, а седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 1. до 7. августа потврђује да је већи за десетак одсто у односу на претходну недељу. Инспектори Криминалистичке полиције су у овом периоду евидентирали 26 кривичних дела, сва из области општег криминала, а успех у откривању починилица је незнатно бољи од прошлонедељног о чему сведочи податак из Полицијске управе Краљево да су познати извршиоци само три кривична дела. Ситуација је знатно повољнија у области јавног реда и мира у којој се бележи осетно побољшање што потврђује податак да је број прекршаја који утичу на ремећење јавног реда и мира више него преполовљен. Иако је број прекршаја у односу на 25 из претходне недеље смањен за више од половине не може да радује податак да је број од 4 туче истоветан као и седам дана раније.

МАГАЗИН

14.8.2016.

П

92

За петину је мањи и број саобраћајних незгода а од 11, колико су евидентирали припадници Саобраћајне полиције, шест су као последицу имале страдала лица а пет само материјалну штету. Последице се мере једним изгубљеним животом, и седам повређених особа од којих су код једне повреде оцењене као тешке. Материјална штета процењена на 400 хиљада динара за двадесетак посто је мања него у претходном статистичком периоду, а слику о стању у области безбедности саобраћаја употпуњава податак о 296 прекршаја оних који се нису придржавали законских прописа. Припадници ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу четири пожара и констатовали да је причињена материјална штета од сто хиљада динара.

Безбедно на „Лав фесту“ Припадници Министарства унутрашњих послова предузели су појачане, активности током музичке

манифестације „Лав фест“, одржаној у Врњачкој Бањи од 4. до 7. августа, и реализовали 83 заплене супстанци за које се сумња да су марихуана, „спид“, „екстази“, ЛСД, хашиш, таблете наркотичких аналгетика и друго. У Полицијској управи Краљево потврђују да је на фестивалу, коме је присуствовало више десетина хиљада домаћих и страних гостију, остварено повољно стање безбедности и да нису регистрована тежа кривична дела, нити прекршаји из области јавног реда и саобраћајне незгоде а против 85 особа, међу којима су три малолетника и четири страна држављанина, од којих је одузета опојна дрога биће поднете кривичне пријаве. Највећу појединачну заплену, полиција је реализовала када је од давдесетдвогодишње особе из Шида одузела вагицу за прецизно мерење и 23 пакетића са око 30 грама марихуане, а осумњиченом је, због постојања основа сумње да је починио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних

И УСПЕШНИЈИ дрога, одређено задржавање до 48 сати. Због сумње да је извршио исто кривично дело на исто време је задржан и његов вршњак, држављанин Босне и Херцеговине, код кога су припадници полиције пронашли 17 таблета „екстазија“ и мању количину марихуане и „спида“. За време „Лав феста“, због управљања возилом под дејством психоактивних супстанци, две особе су задржане до 12 сати.

Шверц цигарета и даље актуелан Колико је шверц различите робе уносан посао сведоче честе потврде Полицијске управе Краљево како је спречен још по који у низу покушаја да се на илегалном тржишту нађе значајна количина производа без потребне документације. Последњи такав покушај на подручју под ингеренцијом Полицијске управе спречен је у среду у Прогорелици где су при-

падници Министарства унутрашњих послова запленили 24 хиљаде паклица разних врста цигарета стране производње без акцизних маркица, чија се вредност процењује на око 4,3 милиона динара, и тако пресекли ланац илегалне трговине акцизном робом. Цигарете су пронађене у товарном делу теретног возила новопазарских регистарских ознака, a против четрдесетседмогодишњег возача из овог места поднета је кривична пријава због основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина. Цигарете и возило су одузети и предати радницима теренске контроле Пореске управе и припадницима Пореске полиције из Краљева. Припадници Министарства унутрашњих послова у Крагујевцу и Краљеву пресекли су ланац илегалне трговине акцизном робом и, зато што није имао потребну документацију, запленили 118,6 килограма резаног дувана чија се вредност процењује на више од пола милиона динара. Полиција је дуван пронашла у

Адранима, у четврак око 22 часа, у пртљажном делу путничког возила „фијат“, београдских регистарских ознака, а против сувозача поднела кривичну пријаву због сумње да је извршио кривично дело које се третира као недозвољена трговина. Да је илегални промет цигарета све популарнији показује још једна акција полиције у којој је заплењено 12.740 паклица цигарета стране производње, без акцизних маркица, чија се вредност процењује на око 2 милиона динара. Полиција је цигарете пронашла приликом контроле два путничка аутомобила београдске регистрације на магистралном путу Краљево – Рашка у Бреснику, а против возача са подручја Новог Пазара и Звечана поднете су кривичне пријаве због постојања основа сумње да су извршили кривично дело недозвољена трговина. У свим случајевима дуван и возила су одузети и предати радницима Теренске контроле Пореске управе и припадницима Пореске полиције.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 14. И 20.АВГУСТА

МАГАЗИН

14.8.2016.

14. август

94

1248. — Отпочела је изградња катедрале у Келну.

1385. — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португала.

1457. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји.

1784. — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.

1805. — На Скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији, а ради решавања разних животних питања. Међу појединим устаничким и нахијским старешинама тежњи да се њиме донекле ограничи Карађорђева власт.

1867. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.

1878. — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине.

1893. — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.

1900. — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана, као експонената страних угњетача.

1920. — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војноодбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија.

1934. — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера.

1941. — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.

1945. — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију.

1947. — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима.

1949. — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.

1969. — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.

1970. — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.

1980. — Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у Гдањску.

1986. — У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи. У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена.

1996. — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.

2000. — Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.

15. август 1057. — Убијен шкотски краљ Магбет, који је 17 година раније освојио престо убивши тадашњег шкотског краља Данкана. Магбетова владавина инспирисала је Шекспира да напише једну од својих најпознатијих драма.

1261. — Михаило VIII Палеолог вратио Константинопољ и поново га прогласио престоницом Византије. Град 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали и с Млечанима га прогласили престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена у Никеју (Никејско царство).

1444. — Сегедински мир 1534. — Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, којег је папа

Павле III признао шест година касније.

1834. — Британски парламент усвојио закон о колонизацији Јужне Аустралије.

1843. — У Копенхагену отворен чувени Тиволи парк.

1914. — Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 километара, који у најужем делу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920.

1916. — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I. 1918. — САД су прекинуле дипломатске односе с Русијом, након успостављања бољшевичке власти.

1944. — Искрцавањем савезничких трупа у јужној Француској у Другом светском рату почела је операција „Драгон“, чиме је отворен други фронт након искрцавања савезника у Нормандији у јуну. Основан КНОЈ 1945. — Кореја ослобођена од јапанске колонијалне власти након капитулације Јапана у Другом светском рату. Полуострво је затим подељено на комунистички север и капиталистички југ.

1947. — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан.

1948. — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри.

1950. — У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло више од хиљаду људи.

1960. — Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго.

1962. — Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте.

1965. — Концерт Битлса у Њујорку окупио 55.600 људи, чиме је постављен светски рекорд у броју посетилаца и заради на поп концерту.

1969. — Почео је Фестивал музике

и уметности у Вудстоку.

1971. — Бахреин стекао независност након 150 година британске колонијалне власти.

1975. — У војном пучу убијен председник Бангладеша шеик Муџибур Рахман, први премијер након стицања независности у јануару 1972.

1990. — Председник Михаил Сергејевич Горбачов вратио совјетско држављанство Александру Солжењицину, добитнику Нобелове награде за књижевност, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад.

1994. — У Судану ухапшен и изручен Француској један од најпознатијих светских терориста Иљич Рамирес Санчес, познат као „Карлос Шакал“.

1995. — Јапан је, 50 година након завршетка Другог светског рата, први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону.

1996. — Након четири године поново отворен сарајевски аеродром за комерцијалне летове. На аеродром су током рата у Босни (1992-95) слетали само службени авиони и авиони са хуманитарном помоћи.

1998. — У једном од најтежих терористичких напада у Северној Ирској током готово 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг, погинуло је 29 људи.

2000. — Амерички председник Бил Клинтон свечано предао руководећу функцију у Демократској партији потпредседнику Алу Гору. Погинула дива хрватског глумишта Ена Беговић.

2001. — Потпуковник Војске Републике Српске Драган Јокић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине који га је осумњичио за ратне злочине почињене над Муслиманима у Сребреници у јулу 1995. године. Македонски парламент одобрио долазак 3.500 војника НАТО у циљу разоружања албанских побуњеника.

2002. — Полиција у Зимбабвеу почела да хапси беле фармере који су се оглушили о владино наређење да напусте своју земљу како би она била додељена црнцима беземљашима.

95

МАГАЗИН

14.8.2016.

16. август

96

1717. — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци.

1777. — Американци су поразили Британце у бици код Бенингтона.

1780. — Британци су нанели тежак пораз Американцима у бици код Камдена.

1819. — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.

1858. — Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.

1914. — Почела је Церска битка између Аустроугарске и Србије током Првог светског рата.

1919. — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке и Социјалдемократске партије.

1953. — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ.

1960. — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике.

1974. — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра

остала је под турском влашћу.

1994. — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике.

1995. — Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта. Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија.

1997. — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.

1999. — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.

2000. — Радикални Талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавјући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде.

2002. — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.

2003. — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

17. август 986. — У бици код Трајанових врата, византијска војска под царем Василијем II је доживела тешку пораз од Самуилове војске.

1552. — У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као "Београдско четворојеванђеље". Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гун-

дулић, припадник дубровачке колоније у Београду.

1743. — Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741-43).

1786. — У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II. 1850. — Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.

1863. — Министар унутрашњих дела Србије, наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе (поштански) сандучићи 1879. — Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону

Панамског канала.

1892. — Потписан Француско-руски савез, један од уговора који је водио настанку Антанте.

1896. — Џорџ Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих „златних грозница“.

1941. — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.

1943. — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину, а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија, чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије.

1945. — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег индонежанско-холандског рата.

1960. — Афричка држава Габон сте-

кла независност од Француске.

1962. — Чувари Берлинског зида ранили 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.

1976. — У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.

1985. — У експлозији аутомобилабомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.

1987. — Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946.

1988. — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.

1990. — Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.

1996. — Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици "Мир".

1999. — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.

2001. — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје пред-

ставнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

18. август 1201. — Основан је летонски град Рига.

1648. — Турски султан Ибрахим I је смењен и убијен. Наследио га је Мухамед IV. 1708. — Британци су заузели Сардинију.

1805. — Српски устаници су први пут поразили редовну турску војску у бици на брду Иванковац код Ћуприје.

1812. — Наполеон Бонапарта је у бици код Смоленска поразио руску војску и наставио да напредује према Москви.

1870. — У бици код Гравелота, највећој бици у Француско-пруском рату Пруси су победили Французе и нанели им тешке губитке (више од 30.000 погинулих).

1877. — Асаф Хал је открио Марсов сателит Фобос.

1896. — Француска је окупирала Мадагаскар и прогласила га колонијом. Мадагаскар је независност стекао 1960.

1914. — Немачка је објавила рат Русији; председник САД Вудро Вилсон је прогласио неутралност САД у Првом светском рату.

1948. — У Београду је потписана Дунавска конвенција, којом је договорено да у управљању Дунавом и његовом пловидбом учествују само приобалне земље. Основана је и Дунавска комисија са седиштем у Будимпешти.

1954. — Џејмс Вилкинс је постао први црнац у америчкој историји који је учествовао у заседању владе САД. Седници је присуствовао као помоћник министра рада, јер су министар и његов заменик били одсутни.

1960. — У Илиноису у САД пласирана је на тржиште прва орална пилула за контрацепцију "Еновид 10".

1964. — Спортистима Јужне Африке

97

забрањено је да учествују на Олимпијским играма због политике апартхејда у тој земљи.

1964. — Аустралија и Нови Зеланд су одлучиле да повуку своје војнике из Вијетнамског рата.

1990. — Југославија је трећи пут постала светски првак у кошарци на 11. светском шампионату у Аргентини. Први пут је освојила титулу 1970. у Љубљани, а други пут 1978. у Манили.

1993. — САД су оптужиле Судан да подржава међународни тероризам и искључиле ту земљу из највећег броја програма америчке помоћи.

2000. — Индијанско племе за које се веровало да је нестало пре 80 година, лоцирано је у џунглама амазонске државе Акре у Бразилу.

2001. — У великим пожарима, после вишенедељне суше у држави Вашингтон, изгорило је више од 37.200 хектара широм источног дела земље.

2001. — Председник Пакистана Первез Мушараф је поднео оставку услед могућности опозива.

МАГАЗИН

14.8.2016.

19. август

98

636. — Арапи су у бици код Јармука у Сирији победили византијску војску и потом освојили све персијске области које је држала Византија.

1587. — Сигисмунд III, син шведског краља Јохана III и Катарине Јагело, постао је краљ Пољске. Након очеве смрти (1592) припала му је и шведска круна. Његово настојање да створи унију Пољске и Шведске изазвало је рат између две државе, а после пораза Сигисмундове војске 1598. био је приморан да се одрекне наследства на шведски престо.

1691. — Аустријанци под командом Лудвига Баденског потукли су Турке код Сланкамена и нанели им тешке губитке. У бици је погинуо и велики везир Мустафа Ћуприлић.

1878. — После жестоких уличних борби аустроугарске трупе ушле су у Сарајево и успоставиле своју управу. Одлуком Берлинског конгреса 13. јула, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину, а 1908. ју је анектирала.

1910. — У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Свечано пуштање у рад централе уприличено је поводом крунисања краља Николе, а служила је за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца.

1914. _догодила се Церска битка код планине Текериш, и тад је почео Први светски рат.

1942. — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте. Од око 6.000 савезничких војника, више од 4.000 је погинуло, рањено или заробљено.

1944. — Париз се ослободио од немачке окупације у Другом светском рату.

1960. — Совјети су лансирали Спутњик 5 у ком су били пси Белка и Стрелка, 40-ак више мишева, 2 пацова и различите врсте биљака.

1945. — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета "Вијетмин" почела "августовска револуција" против француских колонијалних трупа.

1953. — У војном удару, уз подршку САД, збачен је ирански премијер Мохамед Мосадик, а шах Мохамад Реза Пахлави вратио се из егзила у Италији да преузме власт.

1960. — Пилот америчког шпијунског авиона "U-2", који је оборен изнад совјетске територије, Гери Пауерс осуђен је на 10 година заточеништва. Пауерс се спасио искакањем из авиона, али је потом ухапшен и осуђен, а 1962. је размењен за једног совјетског шпијуна.

1979. — Руски космонаути Владимир Љахов и Валериј Рјумин вратили су се на Земљу васионским бродом "Сојуз 34" после рекордних 175 дана проведених у свемиру.

1991. — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске "гласности" и "перестројке“. Кључну улогу у сузбијању удара одиграо је тадашњи председник Русије

Борис Јељцин, који је потом постао Горбачовљев главни политички ривал.

1995. — У саобраћајној несрећи на Игману, близу Сарајева, погинули су изасланик САД за бившу Југославију Роберт Фрејжер и тројица његових сапутника.

1996. — Шест руских, француских и америчких космонаута сусрело се на руској космичкој станици "Мир", укључујући Клаудију Андре Дешај, прву Францускињу у космосу, која је тог дана на руску космичку станицу стигла руском ракетом "Сојуз-У“.

1999. — Испред зграде Скупштине СР Југославије у Београду одржан је један од највећих опозиционих митинга на којем су затражене демократске промене у Србији и смењивање председника СР Југославије Слободана Милошевића.

2000. — Посмртни остаци, за које се верује да потичу од 14 Американаца

који су проглашени несталим у Корејском рату, враћени су америчким војним властима.

2001. — Најмање 50 људи погинуло од подземне експлозије метана и угљене прашине у Украјини.

2003. — У бомбашком нападу на седиште Уједињених нација у Багдаду (Ирак) 23 особе су погинуле, међу којима и изасланик УН за Ирак Сержо Вјеиро де Мело. Одговорност за напад преузела је терористичка организација Осаме бин Ладена Ал Каида.

2005. — Започела је прва икада одржана заједничка руско-кинеска војна вежба.

20. август 1741. — Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску.

1872. — Престао је да излази лист

„Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић.

1884. — Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.

1907. — Почео шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка.

1940. — У граду Мексику смртно је рањен руски револуционар јеврејског порекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Убиство је планинарским пијуком извршио шпански комуниста Рамон Меркадер, по Стаљиновом налогу. Троцки, који је по доласку Стаљина на власт био његов близак сарадник, а потом жесток противник, подлегао је ранама наредног дана.

1944. — Црвена армија је покренула Јаши-Кишињевску операцију против немачко-румунских снага, после које је Румунија објавила рат Немачкој.

1945. — Индонезија је добила независност.

1949. — Мађарска скупштина прихватила је совјетски модел државног уређења и променила назив државе у Народна Република Мађарска.

1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.

1960. — Слетањем Спутњика V у ком су летеле керуше Белка и Стрелка, 40 мишева и два пацова је извршено прво успешно враћање живих бића из орбите на Земљу.

1968. — Трупе СССР и других чланица Варшавског пакта ушле су у Чехословачку да би онемогућиле спровођење реформи Александра Дубчека ("Прашко пролеће").

1975. — САД су лансирале из Кејп Канаверала свемирски брод „Викинг I“ на Марс, где је стигао у јулу 1976.

1980. — Италијански алпиниста немачког порекла Рајнхолд Меснер је први успео да се сам попне на највиши врх света Монт Еверест без употребе кисеоника. Меснер је један од ретких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 метара - колико их укупно има на свету.

1988. — У Титограду (Подгорици) и Колашину почели су масовни митинзи против тадашњег комунистичког руководства Црне Горе. Наредних месеци масовни протести захватили су целу републику, партијско и републичко руководство поднело је оставке у јануару 1989, а на власт су дошли Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић. Ступио је на снагу споразум о престанку осмогодишњег рата између Ирана и Ирака, који су посредници УН постигли са зараћеним странама 8. августа.

1991. — Више од 100.000 људи се окупило испред зграде Врховног совјета СССР у знак протеста против државног удара чији је циљ био да се збаци председник Михаил Горбачов. У Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у Русији.

1991. — Естонија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1994. — На Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији.

1996. — Руске трупе опколиле су Грозни, хиљаде избеглица напустиле су главни град Чеченије. Рат у Чеченији почео је у децембру 1994. када је Борис Јељцин послао трупе да угуше покрет за независност републике у саставу Руске Федерације.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs