MagazIN 240 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 240 * 7. август 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Студентима стипендије, већницима рачунари Без одмора и током лета Значај улоге невладиних организација Модерна саобраћајница у центру града Помоћ града додатни ветар у леђа Воља јача од хендикепа Пикасов брат од стрица

МАГАЗИН

7.8.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 12 22 30 34 46 52

Кућа сећања ОРА „Краљево 2016“ „Пријатељство“ без граница Рокери у униформама На репертоару Биоскопа „Кварт“ Скромни учинак инспектора Светска елита у Ушћу Времеплов

60 66 68 76 84 88 90 94

МАГАЗИН 7.8.2016.

Јануар 2016.

Друга седница Градског већа

МАГАЗИН

7.8.2016.

СТУДЕНТИМА СТИПЕНДИЈЕ

- Усвојена одлука о стипендирању студената. – Утврђена ресорна задужења чланова Градског већа. – Нови рачунари за чланове Градског већа. - Добра инвестиција или још један у низу промашаја? - Пола милиона динара за потребе набавке софтвера-информационог система за попис нелегално изграђених објеката руга седница Градског већа од конституисања крајем јуна ове године ставила је пред чланове на претходној одложену тачку предложеног дневног реда која се односи на разматрање Нацрта одлуке о стипендирању студената града Краљева. Другим приоритетом дневног реда, на коме се нашло само седам тачака, оцењено је разматрање нацрта одлуке о приступању града Краљева Националној асоцијацији канцеларија за младе, и утврђивање предлога одлуке

за прву наредну седницу Скупштине града. Иако је разматрање предлога решења о утврђивању појединачних ресорних задужења чланова Градског већа било предвиђено за прву седницу новог сазива из непознатих разлога је одложено за следећу, а јавност и даље са нестрпљењем очекује да ли ће бити испоштована најава градоначелника о обавези сваког појединачно да достави план рада за наредни период са предлозима решења проблема у об-

ластима за које су задужени. Градоначелнику Краљева др Предрагу Терзићу поверена је област финансија, изворних прихода локалне самоуправе и градског буџета у чему ће га, у одсуству, мењати заменица Марица Мијаиловић. Примаријусу др Гордани Стојковић поверено је да испред Градског већа прати стање у области примарне здравствене заштите и сарадње са другим општинама у земљи и ностранству, а Милану Милошевићу ресор урбанизма, грађевина-

рства и стамбено-комуналних делатности. Испред Градског већа Иван Бунарџић је задужен за међународну сарадњу, приступне фондове и спорт, док је Владимиру Лазаревићу поверено старање о заштити животне средине и спровођењу омладинске политике. За послове из области односа са јавним предузећима и социјалне политике задужен је Александар Цветковић, послове из области односа са јавним установама, заштите и унапређења људских права Милун Јовановић, а развој система заштите и спасавања, као и цивилне заштите, Милош Угреновић. Решавање питања везаних за ратне војне инвалиде и ветеране рата поверено је Радоју Томашевићу, развој руралног подручја и приватно предузетништво Миломиру Шљивићу, послови из области туризма Миљану Васиљевићу

док је Игор Цветковић члан Градског већа по ресору. Стиче се утисак да већина од присутних чланова Градског већа није превише одушевљена чињеницом да је задуживањем по једног лап топ рачунара прихватила и нове обавезе које проистичу из чланства у извршном органу града Краљева. Ускоро би могло да буде познато да ли је ово добра инвестиција или само још један у низу промашаја. Ако се занемаре тачке предложеног дневног реда о којима, иако је то било најављено, није било одлуке на претходној седници онда би најзначајнијим на другој требало сматрати разматрање предлога решења о именовању члана и заменика члана у Међуопштинску радну групу-Координациони одбор. Пракса из досадашњег рада Градског већа потврђује како готово да нема седнице

пред коју неко не пружи шаку према средствима текуће буџетске резерве свестан да они који одлучују о трошењу пара не размишљају превише кад за потврду треба да подигну руку. Повод за то на последњој седници је сагласност на предлог решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве у износу од пола милиона динара за потребе набавке софтвера-информационог система за попис нелегално изграђених објеката. Накнадна памет да треба изменити једно решење Градског већа које су чланови једнодушно подржали пре само четири месеца претходило је решењу о давању на коришћење Градској управи града Краљева објекат који је у јавној својини града Краљева, у Улици Цара Душана број 10, ради организовања Омладинског клуба. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Е, ВЕЋНИЦИМА РАЧУНАРИ

МАГАЗИН

7.8.2016.

Др Предраг Терзић градоначелник

Радоје Томашевић пуковник у пензији питања везана за ратне војне инвалиде и ветеране рата

Александар Цветковић дипл. инж. шумарства област односа са јавним предузећима и социјалне политике

Прим. др Гордана Стојковић специјалиста опште недицине област примарне здравствене заштите и сарадња са другим општинама

Иван Бунарџић правник област међународне сарадње, приступни фондови и спорт

Миљан Васиљевић предузетник послови из области туризма

ГРАДСКО ВЕЋЕ ГРАДА КРАЉЕВА

Марица Мијаиловић заменица градоначелника

по ресору

Милош Угреновић дипл. правник област развоја система заштите и спасавања и цивилне заштите

Милан Милошевић дипл. инж електротехнике област урбанизма и грађевинарства и стамбено-комунална делатност

Владимир Лазаревић санитарно-еколошки инжењер област заштите животне средине и омладинска политика

Милун Јовановић менаџер у трговини област односи са јавним установама, заштита и унапређење људских права

Миломир Шљивић економиста област развоја руралног подручја и приватно предузетништво

Игор Цветковић дипл. инж. шумарства

Где смо били, шта смо радили у јулу?

МАГАЗИН

7.8.2016.

БЕЗ ОДМОРА И

- Директори јавних предузећа нису превише одушевљени захтевом да део остварене добити уплаћују у буџет града као оснивача. – Састанак градоначелника са директорима јавних предузећа без присуства медија. – Након договора о ресорним задужењима од чланова Градског већа очекује се да предложе план рада и начине решавања проблема у обласима које су им поверене. – Давањем крви градоначелник Краљева подржао летњу кампању Института за трансфузију крви. - У периоду од 2016. до 2020. године приоритети Програма „Eврoпa зa грaђaнe и грaђaнкe“ обухватају различите теме значајне за непосредну прошлост, али и савремени контекст Европске уније и региона

Фото: М. Радовановић

И ТОКОМ ЛЕТА

а дане првог викенда у јулу најављено је одржавање Шампионата Србије за ауто-трке на кружним стазама, на основу календара и Правилника такмичења Спортског ауто и картинг савеза Србије, а организатори трке „Награда Краљева“, која се традицонално одржава на Аутодрому Берановац, били су локални „BEEP BEEP racing team“ и град Краљево. Традиционално Капетанско вече уочи „Веселог спуста“ организовано у суботу, 2. јула 2016. било је једна од првих прилика за појаву неколико дана раније изабраног градоначелника др Предрага Терзића, а капетанска знамења, капа и мајица, из руку директора Ненада Нерића означила су почетк још једне спортско-туристичке манифестације која се традиционално одржава на Ибру између подножја средњовековног града Маглича и Краљева. Само који сат раније градоначелник је отворио Меморијални турнир у ватерполу посвећен трагично настра-

МАГАЗИН

7.8.2016.

далом председнику Пливачког ватерполо клуба „Краљево“ доктору Слободану-Дану Лукићу, а следећег дана и Шампионат Србије за ауто-трке на кружним стазама „Велика награда Краљева“. Град Краљево и градоначелник др Терзић пружили су подршку Основној школи „IV краљевачки батаљон“ за учешће на конкурсу „Буди као Тесла“, коју су покренули компанија „Самсунг“, Музеј Николе Тесле и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, како би обележили јубилеј – 160 година од рођења великог научника и проналазача. Био је то повод за позив грађанима да у што већем броју гласају за ову школу и видео рад са којим је учествовала на овом такмичењу. Иако је након априлских избора Скупштина града 29. јуна потврдила кандидатутру др Предрага Терзића за градоначелника Краљева примопредаја дужности је обављена првог радног дана следећег месеца. Била је то

прилика да се бивши градоначелник похвали велики успехом оствареним током двогодишњег мандата што би требало да потврди знатни суфицит у градском буџету. Као и две године раније и ове је опозицији то био довољан повод за критику засновану на ставу да локална власт није успела да реализује све што је планирано од почетка године. Полагањем венаца на Споменик отпора и победе у понедељак 4. јула обележен је Дан борца, а делегацију града је предводила заменица градоначелника Марица Мијаиловић. Само три дана касније у истом саставу су се представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, Жандармерије и удружења грађана, која окупљају учеснике ратова и негују традиције ослободилачких ратова, окупили испред споменика у Ковачима да би обележили Дан устанка народа Србије у Другом светском рату. Други понедељак у јулу остаће запамћен по посети градоначелника др

Терзића Привредном друштву „Амига“ д.о.о. као првом у низу најзначајнијих привредних субјеката града у циљу упознавања са стањем у краљевачкој привреди. Градоначелник је, са власницима фирме, обишао производни погон на Старом аеродрому, а потом и седиште предузећа у Грдици. Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у сарадњи са АД „Политика“, као и претходних година, и ове је доделило збирке кованица „Знамените личности Србије“ ученицима генерације у свим основним и средњим школама Републике Србије. Најбоље ученике са територије Школске управе Краљево је поздравио, и уручио им награде у Свечаној салу Скупштине града, градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Последњег радног дана друге недеље јула он је одржао састанак са директорима локалних јавних предузећа како би се упознао са њиховим проблемима и најавио посете сваком од њих појединачно као поводу да се де-

таљније упозна са пословањем. Општи утисак са овог састанка потврђује како директори јавних предузећа нису превише били одушевљени захтевом да део остварене добити уплаћују у буџет града као оснивача. Куриозите овог скуп је у томе што је одржан без присуства медија којима је пружена прилика да материјал за објављивање преузму од служби за информисање Градске управе. Прва редовна седница Градског већа 14. јула била је прилика да за упознавање чланова највишег извршног органа, а најављен је и договор у вези утврђивања појединачних ресора. Да би у се у нардном периоду могле очекивати знатније промене у раду овог органа сведочи најава да ће сваки од чланова Градског већа бити у обавези да достави план рада за наредни мандатни период. Упознавање чланова Градскег већа повод је да тачке дневног реда које се односе на разматрања извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској ис-

правности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха, и извршеним мерењима имисије, за април и мај буду теме две посебне тачке дневног реда на коме се нашло чак 16 тема. Најзначајним се сматрају разматрање Предлога решења о образовању Савета за грб, измени Одлуке о мрежи основних школа на територији града Краљева, одлуке о стипендирању студената, образовању Комисије за координацију инспекцијског надзора над пословима из изворне надлежности града, доношењу Плана детаљне регулације „Проширење гробља на Барутани“, „Маглич“, „Крушевица“ и „Матарушка Бања“. Чланови већа су разматрали нацрт одлуке о давању сагласности за измену Трилатералног уговора о коришћењу средстава зајма намењених Програму „Рехабилитација система даљинског грејања у Србији – Фаза IV“, предлог решења о давању сагласности „Мезгра“ д.о.о. Краљево за установљење права службености пролаза на

7.8.2016.

МАГАЗИН

катастарској парцели у Конареву, решења о отуђењу две катастарске парцеле у корист НИС АД Нови Сад ради формирања грађевинске парцеле, предлога решења о давању сагласности за парцелацију и препарцелацију још две парцеле у Конареву. Иако није било сагласности о додели стипендија студентима, а тема одложена за неку другу седницу, није било двоумљења око захтева којим Краљевачко позориште тражи да се из средстава текуће буџетске резерве издвоји 930 хиљада динара колико недостаје за финансирање радова на телекомуникационим и сигналним инсталацијама система детекције и дојаве пожара и противпожарне завесе на сцени. Градоначелник Краљева је 18. јула 2016. примио представнике Удружења ратних војних инвалида града Краљева, а фоторепортерима и сниматељима омогућено да фотографишу и сниме почетак састанка, да би новинари изјаве о ономе о чему се разговарало могли да чују након састанка. Краљево је, након предселекције пријава пристиглих на конкурс „Градови у фокусу 2016“ по одлуци стручне комисије Министарства културе и ин-

формисања, ушло у ужи избор за титулу за коју се надмеће десет локалних самоуправа. Титула се ове године додељује први пут са циљем децентрализације културног живота и јачања капацитета локалних самоуправа у области културе. Краљево је, у сарадњи са локалним институцијама и организацијама цивилног друштва које се баве пословима из области културе, припремило концепт пројекта „Краљево у фокусу –

Долина векова“ који има за циљ да, на основу препознате специфичности културног идентитета подручја града, допринесе развоју у области културе и уметности, обогати културни живот, подстакне развој креативности и културне разноликости, а самим тим допринесе и одрживом развоју локалне заједнице. Стручна комисија посетила је Краљево како би се на терену упознала са свим сегментима, капацитетима и ресурсима којима располаже за

реализацију пројекта, аградоначелник је пројекат Министарства културе оценио инспиративним и подстицајним јер је од потенцијалних кандидата захтевао спремност и искуство да се сачини свеобухватна апликација. Постављени критеријуми су умрежили локалне институције, организације и цркву да обједине пројекте и на најбољи начин презентују наслеђе, уметност и стваралаштво, а капацитети институција као што су Завод за за-

штиту споменика културе, Народни музеј, Народна библиотека, Културни центар Рибница, Музичка школа и друге, гарант су да је град способан да аплициране пројекте спроведе квалитетно и у предвиђеном року. Од 27 локалних самоуправа, колико се пријавило на конкурс, пропозиције је испунило 14, а у ужи избор ушло 10 па су, поред Краљева, на листи још Кикинда, Нови Бечеј, Панчево, Зрењанин, Шабац, Кучево, Кра-

гујевац, Ужице и Крушевац. Екипе ватрогасног подмлатка Добровољног ватрогасног друштва Краљево су, на Државном такмичењу ватрогасаца Републике Србије одржаном на Златибору од 8. до 10. јула у дисциплини „Квиз знања из области заштите од пожара“, освојиле једно прво и два друга места што је био повод да најмлађе чланове друштва прими градоначелник Краљева. У среду, 20. јула је најављен почетак реализације пројекта „Изградња рекреативног амбијента у Борићима“, којим је град конкурисао код Министарства омладине и спорта и добио средства за његову реализацију. О пројекту којим се стварају услови за промоцију и упражњавање здравих и безбедних стилова живота младих говорили су градоначелник града Краљева др Предраг Терзић и координатор Канцеларије за младе града Краљева Никола Радевић. Представници локалне самоуправе и директор Јавног комуналног предузећа „Водовод“ др Миленко Стефановић обишли су истог дана радове на изградњи и санацији водоводне мреже за део насеља Адрани и део на-

7.8.2016.

МАГАЗИН

сеља Шеовац – 2. фаза, а већ следећег су Црвени крст и град били домаћини летње кампање добровољног давања крви. На Тргу српских ратника је постављен и трансфузиомобил Института за трансфузију крви Србије, а акцију је, тако што је дао крв, подржао и градоначелник др Терзић. Консултативни састанак о унапређењу енергетског менаџмента – „Делотворно управљање енергијом у локалним заједницама - подршка успостављању система енергетског менаџмента у локалним самоуправама“, који су организовали Београдска отворена школа и Фондација Фридрих Еберт, био је прилика за упознавање са дометима у добром управљању енергијом која се сматра кључним аспектом развоја локалних заједница. Изградња спортске сале при Дому ученика средњих школа повод је за честе посете представника ресорног министарства, а последњи је био помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Љубишу Антонијевића који је у Краљеву боравио у четвртак, 21. јула и са директором Дома ученика Драгутином Карановићем и представницима града разговарао о наставку изградње овог објекта.

Мото трке „Награда Србије Краљево 2016“ на Аутодрому Берановац је, уз суорганизацију града Краљева, од 22. до 24. јула организовао АМКК „Дивљи“ из Крагујевца. На дан одржавања прве трке у свечаној сали Градске управе је представљен програма „Европа за грађане и грађанке“ у организацији Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије.У периоду од 2016. до 2020. године приоритети Програма „Eврoпa зa

грaђaнe и грaђaнкe“ обухватају различите теме значајне за непосредну прошлост, али и савремени контекст Европске уније и региона, и дају велике могућности за учешће заинтересованих актера у њима. Циљ презентације је представљање нових приоритета Програма, упознавање са његовом структуром и роковима за подношење предлога пројеката који треба да допринесу разумевању Европске Униjе, њeне истoриjе и рaзли-

читoсти, као и промоцији eврoпскoг грaђaнства и унaпрeђење грaђaнскoг и дeмoкрaтскoг учeшћа нa нивoу ове асоцијације држава. Издавачка кућа „Лагуна“ је истог дана у Омладинској улици 37 отворила књижару која носи име Бранка Ћопића у наставку активности да књижарама додељују имена великих српских писаца који су оставили дубок и значајан траг у књижевности и култури. Лагуна је објавила најлепше песме, приче и

поеме за децу „Нећеш ми веровати“ Бранка Ћопића, и представила 30 најновијих наслова уз могућност куповине са попустом од 30 одсто, као и бесплатно учлањење у клуб читалаца. Традиционални куп Еколошко-риболовачког друштва „Пловак“ из Адрана одржан је у недељу 24. јула на рибњаку Ракова бара у овом месту, а риболовце је у преподневним часовима обишао градоначелник Краљева и окушао срећу у лову рибе на пловак.

У поподневним часовима истог дана, скромном свечаношћу испред Дома ученика средњих школа, означен је почетак Омладинске радне акције „Краљево 2016“ коју је отворио председник Скупштине града Ненад Марковић. Већ следећег дана градоначелник је био домаћин члановима Удружења породица палих бораца у ратовима од 1990. до 1999. године, а састанку је присуствовао и члан Градског већа Радоје Томашевић. Градоначелник је у склопу посета краљевачким привредницима 26. јула посетио предузеће „Радијатор инжењеринг“ д.о.о и са власником Радојком Јанићем обишао производне погоне у Грдици и Шеовцу. У четвртак 28. јула одржан је састанак са директорима јавних установа, а у просторијама Епархијског дома градоначелник др Терзић посетио Његово преосвештенство епископа жичког господина Јустина, да би се следећег дана упутио у обилазак домаћинстава која се баве сеоским туризмом на подручју Богутовачке Бање, Лопатнице и Рудна. Друштво су му правили чланови Градског већа Владимир Лазаревић и Миљан Васиљевић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 7.8.2016.

Драган Брадић

МАГАЗИН 7.8.2016.

Петнаест година од демократских промена: Драган Брадић (1)

ЗНАЧАЈ УЛОГЕ НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА - Адвокат Драган Брадић оснивач првих невладиних организација у Краљеву. - „Центар за антиратну акцију“ одговор на изазове времена у коме је било све приметније заоштравање политичке ситуације које је представљало увод у бројне конфликте на националном нивоу. - Генерације рођене непосредно после Другог светског рата, нарочито у Србији, васпитаване су на начин који је у потпуности потискивао осећај за националну припадност и идентитет какав је постојао у другим државама. - Догађаји на простору бивше Југославије били су резултат политике генерисане споља, а све израженије тензије у оквиру социјалиситичке земље последица ширег међународног пројекта. - Срби су од других били принуђени да потискују осећање националне припадности ради интереса Југославије и међународне заједнице. - После 9. марта 1991. Србија је доживела издају интелектуалаца. - Без цивилног друштва, и слободног грађанина који је спреман да се сваког тренутка бори за своја права, не може бити демоктратије, јер политичка структура која освоји власт прелази на ауторитарни начин владања и укида основне слободе

ање од пола века након завршетка Другог светског рата зачела се идеја о стварању новог светског поретка и стављању под протекторат великих сила оних земаља које су до тада настојале да одрже какву такву независност, а повод за различите интервенције великих размера у различитим деловима света, не ретко и војне, по правилу оправдаване наводно угроженим људским правима. Инструменти борбе за освајање нових простора су временом постајали све разноврснији и богатији, а начином за подривање система често су сматране невладине организације финансиране из иностранства. Имун на ову појаву није био ни простор бивше Југославије, а у коликој мери су оне утицале на политичка и друштвена збивања у земљи сведочи адвокат Драган Брадић, оснивач првих невладиних организација у Краљеву. Завршетак студија на Правном факултету Универзитета у Београду био је основ за постдипломске студије под

МАГАЗИН

7.8.2016.

називома „Марксистичко истраживање савременог друштва“ и будним оком ментора, уважених професора Зорана Видаковића и Мирослава Печујлића. Магистарске студије биле су део пројекта на коме су заједнички радили истражујући постмарксистичку еру са критичким односом према њеним ефектима у земљама реалсоцијализма. Захваљујући студијама појачавало се интересовање за друштевну теорију и марксизам, у критичком смислу, а додатну вредност давало је настојање да се научено примени у пракси. Када је у новембру 1989. године почело рушење Берлинскг зида, а настављено наредних недеља, цела прича је добила нову димензију. Талас промена запљуснуо је велики део Источне Европе, са њим и простор Балкана на коме је, као претеча демократских промена, почело формирање политичких странака. Паралелно са њима формиране су и прве невладине организације као наследник онога што

су у социјалистичком периоду представљала различита удружења и организације грађана. Једна од првих била је „Центар за антиратну акцију“ као одговор на изазове времена у коме је било све приметније заоштравање политичке ситуације које је представљало увод у бројне конфликте на националном нивоу. Свесни опасности која је постајала све видљивија далековидији грађани су се окупљали у организације са мировним предзнаком како би се супроставили рату, насиљу и свему што је врло брзо постала реалност на овим просторима. Најзначајнијим из тог периода Брадић сматра догађаје који су се догодили на београдском Тргу републике 9. марта 1991. године, без обзира на чињеницу да о њима и данас владају опречна мишљења. - Тог дана су Србија и српски народ показали јасно опредељење против политике Слободана Милошевића, против рата и свега негативног што се у то време дешавало, а што ће се кас-

није наставити. Био сам на тргу док је Вук Драшковић говорио са терасе Народног позоришта и кад је почело оно што ће се завршити извођењем тенкова на улице Београда. Никад у животу као тада нисам био у ситуацији да осећам потпуну животну угроженост и проживљавам историјски догађај пресудан за моју егзистенцију. После надахнутог говора народ је показао изузетно расположење и јасно опредељење, а ни полиција и организатори нису били добро припремељени јер нису очекивали такав одзив народа и спремност да иде до краја. Тада сам схватио да је ситуација револуционарна, јер су са једне стране били грађани спремни да се по цену живота изборе због чега су се скупили на тргу, а са друге полиција која није била спремна да контролише ситуацију, и преведе је у мирнију, већ је настојала да се потпуно конфронтира са грађанима. За разлику од каснијих догађаја, кад се показало да је била изузетно опремљена и обучена, полиција је

тада затворила све алетрнативне излазе са трга и ускратила могућност крајње наелектрисаној маси да се евакуише и склони, због чега је била натерана да се конфронтира са њом. На фотографијама из тог периода видимо водене топове, и борбена кола, јер грађани који су били у обручу нису имали никакав други излаз да се склоне. Иако је опозиција била потпуно неспремна оно што ће се десити требало је да предвиди међународна јавност, јер је народ већ тада био зрео и категорички се противио рату и Милошевићевој националистичкој политици. Тих дана ни са једне стране није било подршке да се истраје у протесту и борби да се Милошевићева политика скрене на неки други пут, или утиче да се не настави у смеру у коме ће се касније кретати – објашњава Брадић. Све до пред крај века генерације рођене после Другог светског рата, нарочито у Србији, васпитаване су на начин који је у потпуности потискивао

осећај за националну припадност и идентитет какав је постојао у другим државама што је утицало на изостанак свести о културолошким и другим разликама између нација. Свест о припадности југословенској заједници народа у потпуности је елиминисала негативан однос према припадницима било ког народа унутар земље што ће се касније негативно одразити на понашање у све компликованијим друштвеним условима. Проучавање различите литературе, теоретска сазнања и практична искуства из животног окружења, јасно су указивали да су догађаји на простору бивше Југославије резултат политике генерисане споља, а да су све израженије тензије у оквиру социјалистичке земље последица ширег међународног пројекта. Све што се дешавало од 1991. године, кад почињу директна сукобљавања на националној основи, ратови и све што се касније дешавало, сматра се последицом и резултатом политике

7.8.2016.

МАГАЗИН

вођене према Југославији којој су наметнуте санкције међународне заједнице, ускраћени кредити, урушавана економија, а народ сатеран у дубоку економску кризу, па у таквој ситуацији није било тешко изазвати конфликт на националној основи. - Иако уопште нисам био национално опредељен сада могу слободно да кажем да је у другим републикама национално одредница имала итекаквог значаја и да се не може рећи како је Милошевић крив за све што се догађало, ма колико то у теорији још увек било наметнуто као владајуће мишљење. Био сам против сваког насиља и ратне опције и залагао се за мирољубиво и ненасилно решавање свих конфликата, што сам прихватио као основни кредо, а иако ми је било потпуно јасно да све иде у правцу рата покушавао сам на све начине да избегнем учешће у њему тако да нисам учествовао ни у једном оружаном конфликту. Са друге стране био сам укљу-

чен у више антиратних протеста и митинга покушавајући да утичем на људе да се освесте и виде где то све води. У то време су и Срби почели национално да се освешћују, а мислим да је то нешто што све нације треба да гаје без обзира што живимо у мултикултуралном и мултинационалном свету. Том времену је претходило неколико година изузетних активности бројних српских интелектуалаца које су се огледале у излажењу часописа, позоришних представа, трибина, па је почело да оживљава до тада потиснуто питање националне припадности. Почело је да се прича да Срби јесу нација, да могу слободно да говоре како су као нација од других били принуђени да потискују осећање националне припадности ради интереса Југославије и међународне заједнице – каже Брадић. Значајним за тај период сматра се Меморандум Српске академије наука и уметности који је отворио врата дру-

гачијем начину размишљања о положају Срба у Југославији и свему што је била на некин начин скривена историја у непосредној прошлости. Према дубоком уверењу Драгана Брадића Слободан Милошевић је ситуацију у земљи инструментализовао за остварење сопствених циљева у успостављању ауторитарног и антидемократског система владавине. Он се састојао у контроли медија и већих политичких странака, а присутно је уверење да је, преко службе Државне безбедности, формирао друге. Резултат такве владавине је све мање грађанских слобода и права од очекиваних у демократској држави. Демократија која се очекивала након пада Берлинског зида није тако брзо стигла до Југославије, па се за њу требало изборити. Међу првима су то схватили бројни напреднији грађани који су након првобитног еуфоричног прихватања свега што је чинио Слободан Милошевић почели да схватају

како је земља све ближа беспућу, катастрофалној ситуацији заснованој на конфронтацији и мржњи, што је било повод за деветомартовско окупљање на београдском Тргу републике. - Већ у првим данима после 9. марта Србија је доживела издају интелектуалаца и то ће бити један од значајних елемената будуће трагедије. Већ тада неки од интелектуалаца који су били ангажовани у опозиционим политичким партијама почињу да их напуштају, други да се понашају опортунистички, неки да сарађују са Милошевићем и праве коалиције са њим. Никад нисам имао поверења у опозиционе политичке партије као неког ко ће бити способан да донесе промене које су биле неминовне, а каснији догађаји су то и потврдили. Основно питање није било ко ће, и да ли ће, победити Милошевића, него шта ће бити после тога јер победа, или рушење, Милошевића неће само по себи донети демократију, већ треба радити

на томе да народ схвати своју улогу у политици, да схвати да се сваког тренутка, и у свакој ситуацији, треба борити за права, слободе и све што значи демократија. Тада тога још увек није било, јер људи још увек нису схватали шта значи бити грађанин, шта је цивилно друштво и какав је значај тог појма и пракси, која је институција неопходна у демократским процесима и шта они заправо значе. Без цивилног друштва, и слободног грађанина који је спреман да се сваког тренутка бори за своја права, не може бити демоктратије, јер политичка структура која освоји власт прелази на ауторитарни начин владања и укида основне слободе, пре свега медије а затим и све остале – каже Брадић. Зато је било неопходно изградити и освестити људе да би се створила критична маса способна да изведе промене. То је био изузетно тежак посао у ситуацији кад се потпуно осиромашено становништво, заплашено

ратом и сукобима, бори за стварање основних животних услова и егзистенцију, па људи немају времена ни да се информишу и едукују о неком питању, а посебно не да преостало време посвете друштвеном анагажману. У таквој ситуацији на једној страни се профилише политичка елита која улаже маскималне напоре да задржи власт, а са друге опозиција која по сваку цену настоји да је освоји само за себе. Уз грађане који су били потпуно апатични, или сасвим мало заинтересовани да се укључе у политичке процесе, на сцену је ступио дугогодишњи статус кво са врло мало померања у смислу проналажења политичких алтернатива владавини Слободана Милошевића који је, захваљујући манипулацијама, толико дуго успевао да се одржи на власти и поред ситуације која се, у борби за голу егзистенцију, чинила катастрофалном. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.8.2016.

Завршена реконструкција Улице октобарских жртава

МАГАЗИН

7.8.2016.

МОДЕРНА САОБРАЋАЈН

- Комплетно обновљено 338 метара Улице октобарских жртава. – Поред коловоза ширине 3,5 метра паркинг места дугачка пет а широка два метра. – Засађено 22 младе саднице, а на ред за садњу чека још 21. – Рок за завршетак радова продужен из оправданих разлога. – Просечна ширина пешачког тротоара седам метара. - Инвеститор Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ , а извођач радова Јавно комунално предузеће „Путеви“ ад је почетком шездесетих година прошлог века асфалтирана Улица октобарских жртава требало је да, онима који у Краљево долазе са железничке и аутобуске станице, потврди изглед модерног града. У каснијим деценијама у више наврата су реконструисане улице у

најужем центру града да би претходне на ред коначно дошла и ова, а планирано је да радови буду изведени у две фазе. Прва је подразумевала обнову 196 метара саобраћајнице између Улице цара Душана и Југ Богданове, а радови вредни 33 милиона динара обухватили су реконструкцију ком-

плетне подземне инфраструктуре укључујући водоводне и канализационе цеви, електро и телефонске инсталације. У то време је у Дирекцији за планирање и изградњу наговештено да би радови требало да буду за 12 милиона динара јефтинији него што је то предвиђено буџетом, а да вредност

НИЦА У ЦЕНТРУ ГРАДА

радова на потезу између Југ Богданове и Улице Димитрија Туцовића неће премашити износ од 27 милиона динара. Прва фаза радова укључује градњу коловоза широког 3,5 метара и 22 паркинг места са једне стране улице да би пешацима био омогућен приступ и прилаз тротоарима. Дрворед који је деценијама уназад био значајно обележје ове улице је уклоњен, а на места старих засађене младе саднице. Кад је током минуле недеље, након завршетка радова друге фазе, и званично пуштена у саобраћај Улица октобарских жртава потврђено је да укупна дужина саобраћајнице износи 338 метара од којих су на 210 обављени радови друге фазе. Инвеститор је Дирекција за планирање и изградњу

„Краљево“ , а извођач радова Јавно комунално предузеће „Путеви“ са подизвођачима. Вредност радова процењена је на 25,7 милиона динара, а целе улице на 55. Иако је уговорени рок био деведесет дана по обичају је продужен на нешто више са образложењем да су на то утицали оправдани разлози. Модерна саобраћајница је пројектована по свим прописима за овај тип инфраструктурних објеката са паркинг местима у низу дугачким пет, а широким два метра уз просечну ширину пешачког тротоара од седам метара. Представник извођача радова потврђује да је у тротоаре уграђено три и по хиљада квадратних метара бехатон плоча, да је дуж улице засађено 22

стабла а да је на чувању у Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ још 21 које чекају на ред за садњу. У локалној самоуправи потрђују да је реконструкцијом Улице октобарских жртава од аутобуске станице до центра града добијен у сваком смислу репрезентативни простор, а да сличан изглед треба да добију и друге улице у граду. Различити подаци о вредности радова стижу из „Путева“ у којима је потврђено да на досадашњу вредност радова од 39 милиона динара треба додати порез на додату вредност, да је уговорена вредност 52 милиона, а коначна ће се знати после свих завршених радова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.8.2016.

Унапређење услова за развој сеоског туризма

МАГАЗИН

7.8.2016.

ПОМОЋ ГРАДА ДОД

- Природно лечилиште Матарушка и Богутовачка Бања је у стечају, хотели „Термал“ и „Минерал“ одавно не раде, а у смештајним капацитетима Дечјег одмаралишта „Гоч“ је често више запослених него гостију. – Осам милиона динара из градске касе намењено домаћинствима која се баве сеоским туризмом. – О квалитету здраве хране на Рудну сведочи сертификат који потврђује да долази са органских њива. – У друштву квалитетних људи дружење прераста у пријатељство, а посао у задовољство. - Изградња пута од Студенице до Рудна би у значајној мери скратила путовање и створила услове да ова дестинација буде много атрактивнија него бројне друге са звучним именима

Фото: М. Радовановић

ДАТНИ ВЕТАР У ЛЕЂА

ад нема кише добар је и град, давно позната крилатица на најбољи начин одражава стање у туризму који је деценијама уназад бележио значајне резултате, првенствено по броју ноћења у Матарушкој и Буговачкој бањи која су шездесетих година прошлог века мерена стотинама хиљада током само једне године. Природно лечилиште под истим именом је у стечају, хотели „Термал“ и „Минерал“ одавно не раде, а у смештајним капацитетима Дечјег одмаралишта „Гоч“ је често више запослених него гостију. Нема значајније користи ни од бројних туристичких манифестација у какве се убрајају „Весели спуст“ и „Сребрни казан“, а уверавања градских челника да ће значајна спортска такмичења, попут мечева Светске групе Дејвис купа, ФЕД купа и квалификационих утакмица рукометне репрезентације, у град довести велики број гостију никад нису и званично потврђена егзактним цифрама. Суморну слику тек повремено, а добар повод је била предизборна кампања првих ме-

МАГАЗИН

7.8.2016.

сеци ове године, ускомешају оптимистичке најаве локалних политичара о потенцијалима за развој здравственог, спортског и верског туризма. У таквој ситуацији једино што остаје је развој сеоског туризма који, иако ограничених капацитета, пружа трачак наде да би се нешто могло урадити у овој области. Уверење да би

могло доћи до макар малог помака било је повод да у буџету града за ову годину буду предвиђена средства у износу од осам милиона динара намењена помоћи онима који се баве сеоским туризмом, а пре него буду подељена градоначелник Краљева др Предраг Терзић упутио се са сарадницима у обилазак дестинација на Рудну,

Богутовачкој Бањи и Лопатници. Слађана Милекић Сретовић се као власник сеоског домаћинства на Рудну бави туризмом од 2007. године, а одлучујуће да се упусти у авантуру је сазнање да се здравствено стање њеног детета битно побољшавало сваки пут кад проведе само неколико дана у овој средини. Четири апартмана опре-

мљена су са по једним брачним и два сингл кревета па могу да приме четворочлану породицу, а од тренутка кад су се појавили први гости, најбоља потврда услуге коју пружа је да се сваке године враћају. За 2.350 динара по особи свакоме је омогућено неограничено конзумирање хране и пића, који се производе у оквиру домаћинства, и

коришћење бицикала. За оне који су одлучни у намери да већи део дана проведу у природи цена полупансиона, који укључује доручак и ручак, износи свега 1.850 динара. Иако је у понуди стандардни јеловник домаћини су спремни да, у оквиру могућности, удовоље и посебним жељама гостију. Зарада остварена током првих неколико година довољна је тек да се приведе крају отплата кредита, па домаћинство не планира проширење капацитета због жеље да постојеће одржава на врхунском нивоу, а и чињенице да сами нису у могућности да опслужују већи број гостију. Повољност коју пружају у првом реду се односи на здраву храну о чему сведочи сертификат који потврђује да долази са органских њива. Тридесетак редовних гостију су странци којима је боравак на Рудну био добра прилика да науче српски језик. Повод је податак да у Европи преовладава тренд потискивања енглеског из свакодневног говора што је добра прилика за учење српског са препознатљивим планинским акцен-

МАГАЗИН

7.8.2016.

том. Иако се Туристичко домаћинство Вила Селена убраја у пионире сеоског туризма у овом крају Драган Милошевић потврђује да је све кренуло спонтано осамдесетих година прошлог века кад су се у овом крају појавили први гости са здравственим проблемима. - Када смо касније видели да постоји велико интересовање за овај крај у коме је све здраво и добро, у шта су се сви каснији гости уверили, пре свега ваздух који помаже код бронхијалних и астамтичних проблема, па је био пун погодак да се направе смештајни капацитети и започне нови живот. Посао је и тежак и леп зато што упознајемо много квалитетних људи који су у почетку само гости, па касније дружење прераста у пријатељство, а посао на неки начин у задовољство – каже Милошевић оцењујући најбитнијим домаћински приступ послу чију душу у двадесетчетворочасовном дружењу

може да уништи комерцијални приступ. Искуство показује колико је значајно да се домаћин и гост добро познају и разумеју, а прилика за то поново се јавља сваке године кад још

једном дођу нови пријатељи. Аутентична кухиња, која се у многоме разликује од свакодневне у великим градовима, уз млечне производе и месне прерађевине из домаће радиности сваког лета тек на кратко под-

сети госте на давно заборављене мирисе и укусе из младости. Милошевићи значајним сматрају већу заступљеност у медијима, а колико се ово, само сто киломатара од Краљева удаљено, место понекад чини крајем

света сведочи податак да ни Рудна ни Голије у њима нема колико Златибора, Копаоника или Таре. Мала сеоска домаћинства из овог краја нису у могућности да поднесу високе трошкове промоције у медијима са национа-

лном покривеношћу, па су све наде усмерене ка локалној самоуправи и туристичкој организацији која се финансира из градског буџета како би пропагирала туризам. Посебно значајном за овај крај сматра се путна инфраструктура, а много пута најављивана изградња пута од Студенице до Рудна у значајној мери би скратила путовање и створила услове да ова дестинација буде много атрактивнија него бројне друге са звучним именима. Главни адут је, иако начета, и даље здрава и готово нетакнута природа која пружа посебне повољности за одмор и лечење. Поред 16 кревета у три смештајне јединице Вила Селена располаже рестораном који може да прими четрдесетак гостију. Много пута се показало да проширење капацитета до граница које превазилазе топлоту породичног домаћинства воде ка уверењу да до

7.8.2016.

МАГАЗИН

правог сеоског туризма води само чврста спрега између домаћина и госта, а она се остварује у интимној атмосфери. - Свака породица има посебне аутентичности, обичаје, славу и то ради на свој начин, а ако има неког запосленог то губи смисао, па нисам сигурна да би то био прави погодак. Можда олакша рад у почетку, али касније сигурно не направи неке резултате да остану под звучним именом правог сеоског туристичког домаћинства – каже Милошевић. Капацитети Виле Селена попуњени су до краја септембра, а већ стижу и прве резервације за октобар. Све до прошле године у овом домаћинству су били уверени како сезона траје само три летња месеца, колико и школски распуст. Искуство показује да се готово неприметно преко јесени прелази у зиму, а она надовезује на пролеће кад почиње главна туристичка сезона и стопостотна попуњеност смештајних капацитета. Милијана Шеклер из истоименог домаћинства позната је далеко ван подручја Рудна и територије града Кра-

љева, а допринос развоју сеоског туризма био је повод да прошле године понесе титулу „Жена змај“ коју додељује Удружење пословних жена Србије са циљем да афирмација успешне предузетнице и видљивост њиховог доприноса економском развоју Србије, уједно скрене пажњу јавности на велику покретачку снагу женског предузетништва.

Уз подсећање да има госте из Канаде, а очекује групу из Белгије, потврђује да је од почетне идеје о бављењу сеоским туризмом зачете 1986. домаћинство таворило до 1990. кад је у склопу њега отворен ресторан. У око тридесет лежајева домаћинство у једном тренутку може да прими исто толико гостију који у овај крај долазе због повољности које пружа ваздушна

бања. - Знам да гости контролишу крвну слику пре него што дођу, а кад се врате она не може да се препозна. Храна је добра, све је домаће и здраво укључујући жито, пшеницу и хељду које мељемо на природни начин. Гости једу оно што и моји чланови породице и зато се редовно враћају по неколико пута и годинама узастопно долазе –

каже Милијана. Да сеоски туризам у овом крају има перспективу потврђују млади који се након школовања враћају кући са жељом да за пријем гостију опреме бар једну брвнарицу са купатилом. Већи апартмани Домаћинства Шеклер могу да приме и до шест особа, 500 динара по једној чини се изузетно прихватљивим, а у цену пуног пансиона од

1.800 динара поред смештаја су укључена и три оброка. Етно село Богут Даринке и Јовице Филиповића са капацитетом до 16 лежајева може да прими исто толико гостију, а за непуних пет година бављења сеоским туризмом нема прецизних инсформација о улагањима и исплативости. Иако током лета има доста гостију Даринка потврђује да су капацитети ретко кад попуњени. Разлог можда лежи и у неодговарајућем путу до овог места који је у знатној мери оштетила вода. Од око пет стотина метара, колико ово домаћинство дели од главног пута, две стотине је у таквом стању да га и гости сматрају главном препреком. Пројект за реконструкцију је урађен и предат Дирекцији за планирање и изградњу, а од локалне самоуправе се очекује да помогне како би овај проблем био што пре решен. - Недостају и контејнери за одлагање отпада који разносе пси пре него што, једном у две или три недеље, дође возило Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Овај проблем је посебно изражен лети, а на захтев упућен овом предузећу да га у том пе-

МАГАЗИН

7.8.2016.

риоду празни једном недељно још нема одговра – јада се Даринка. Игор Бирјенков је дошао из Санкт Петербурга и настанио се у Лопатници. У Србији је отворио Туристичку агенцију „Невски пут“ са жељом да у овом крају отвори мали хотел и доводи туристе са простора Руске Федерације у чему помаже неколико тур оператера из Москве и Санкт Петербурга који упућују госте према српским бањама, првенствено Врњачкој, Рибарској, Пролом и Луковској. Лековита својства вода Лопатнице Игор је осетио на својој кожи кад је алергија, која му је правила велике проблеме, нестала већ после првог купања. У изнајмљеном објекту у овом месту може да прими педесетак гостију, а у ресторану два пута толико. Иако су први стигли 1. јула Игор је задовољан и не крије жељу да допринесе развоју туризма читавог краја. „Оаза мира“ је сеоско туристичко домаћинство Горана Вукићевића, председника истоименог удружења туристичких радника из Лопатнице које је организовало посету осталим на Рудну и у овом месту. Пуни капацитети повод су задовољство, али и потврду

потребе за више слободног времена. - Све функционише одлично. Проблем су само путеви да нас људи који долазе са разних страна не би, поред добре хране, памтили и по томе – каже он и потврђује да су осам лежајева попуњени до 1. септембра. Гости углавном долазе из великих градова, претежно Београда и неких из Војводине, како би се бар на кратко одвојили од буке урбане средине. Пет шест дана уз здраву храну спремљену у земљаним лонцима и сервирану уз

хлеб од брашна самлевеног на традиционални начин у воденици поточари, за коју су већ заборавили да постоји, довољно је да се напуне батерије и потпуно опорављени врате свакодневним обавезама. Као и остали власници сеоских домаћинстава која се баве туризмом и Вукићевић највећим богатством стеченим у кратком периоду оцењује пријатељства склопљена са досадашњим гостима који се, по правилу, враћају и следеће године. Похвале се

упућују на рачун градских власти које су показале озбиљну заинтересованост да помогну, а први разговори са градоначелником и чланом Градског већа Миљаном Васиљевићем задуженим за област туризма, потврђују да је неколико мањих проблема већ решено. Уз жељу да се контејнери са отпадом празне чешће Горан Вукићевић, а и остали који се баве овим послом, очекују праведну расподелу средстава намењених унапређењу сеоског туризма.

И градоначелник Краљева др Предраг Терзић важном оцењује став локалне самоуправе о значају сеоског туризма. Након што су власници сеоских домаћинстава представили своје могућности, и понудили планове за наредни период, очекује се да буду дефинисани критеријуми а потом подељено осам милиона динара. - Град ће помоћи колико је у могућности, па се надам да ћемо следеће године имати већ број туриста у овим објектима, да ће број ноћења бити по-

већан, да ће бити знатно већа продаја пољопривредних производа, сира, кајмака, меда, слатког и других, а да ће, поред места у којима се развија сеоски туризам, много већу корист имати и град Краљево – каже Терзић. Иако се највећи број ових сеоских домаћинстава жали на лош квалитет и неадекватне путеве, указујући на потребу постављања асфалтне подлоге, има и оних која би се задовољила само подасипањем због уверења да би се асфалтирањем и другим примесама модерног умањила лепота коју носи сеоско домаћинство. Упркос чињеници да до ове године није постојала институционална подршка развоју сеоског туризма стање у овој области се оцењује добрим уз уверење да би, уз подршку локалне самоуправе, могло бити подигнуо на знатно виши ниво. Право на део средстава од осам милиона динара имају сва домаћинства која се баве сеоским туризмом, уз испуњење услова прописаних конкурсом, а у локалној самоуправи верују да ће пројекти који буду поднети на оцењивање бити довољно добри да сва средства буду утрошена. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.8.2016.

Акција прикупљања помоћи и даље траје

ВОЉА ЈАЧА ОД ХЕНДИКЕПА

МАГАЗИН

7.8.2016.

- Тешка саобраћајна незгода прекинула успешну спортску каријеру. - Специјална платформа која омогућава самостални излазак и повратак у стан на другом спрату у инвалидским колицима кошта два милиона и 425 хиљада динара. - До пуног износа недостаје још око милион динара. - Град има обавезу да помаже грађанима којима је помоћ неопходна. – Градоначелник Краљева др Предраг Терзић посетио Данила Јованова. – Подршка градоначелника јача и даје снагу толико потребну у ситуацији у каквој се нашао против своје воље

7.8.2016.

МАГАЗИН

Међу стотинама краљевачких спортиста најчешће помињано последњих месеци је име Данила Јованова, перспективног кошаркаша кога је несрећни случај заувек спречио да оствари успешну професионалну каријеру. Повод је широка акција скупљања средстава потребних за градњу лифта до стана на другом спрату зграде у Главашевој улици како би могао да настави колико толико нормалан живот. Данило Јованов је као четрнаестогодишњак постао најмлађи лиценцирани кошаркаш у првој А лиги бивше Југославије, а касније капитен „Машинца“ кога су подједнако упорно тражили Партизан, Црвена звезда, Будућност и други клубови све док 1998. године, непосредно након што је добио позив за школовање у Охају и био на списку младе репрезентације, у саобраћајној несрећи није задобио повреду вратног пршљена која је за последицу имала потпуну одузетост руку и ногу. Две године после несреће Данило је, после више месеци борбе против болова, рана и декубитиса, у Игалу успео да се оспособи за пливање без помагала да би на државном првенству параплегичара, као једини са одузетим удовима, успео да освоји бронзану медаљу. Као тешки инвалид Јованов је једини квадриплегичар у свету са ронилачким пасошем стеченим у оквиру пројекта „Поново усправни“. Након што је делимично успео да поврати покрете руку Данило је савладао вожњу аутомобила са ручним командама, учествовао у неколико рели трка и успео да освоји златну медаљу у надметању параплегичара у класи до две и по хиљаде кубика. Зграда у којој живи са родитељима и братом нема лифта, па силазак инвалидским колицима до приземља и повратак у стан

представља изузетан напор и захтева помоћ неколико особа. Све то је повод за жељу да се изгради специјална платформа која, према понудама произвођача ових помагала, кошта око 20 хиљада евра. Од почетка бављења кошарком Данило је заиграо у јуниорским и сениорским селекцијама све док није постао капитен „Машинца“ након чега су уследили позиви бројних домаћих и клубова из иностранства, али је одлазак изостао због седмогодишњег уговора са матичним клубом. У години кад се нашао на ширем списку чланова младе репрезентације Југославије повреда шестог вратног пршљена, у саобраћајној незгоди последњег дана новембра 1998. везала га је за кревет из кога је успео да устане тек након осам месеци. Да једна несрећа најчешће не долази сама потврђују проблеми са бешиком, и разбијање камена у њој, због чега је упућен у Болницу „Драгиша Мишовић“ на Дедињу где је, са десетак других тешко повређених пацијената који нису могли да буду евакуисани, преживео бомбардовање објекта у који је био смештен. Операција унутрашње ране на леђима разлог је што је пуна четири месеца био приморан да лежи искључиво на боку, али га ни то није спречавало да, пошто је савладао вожњу аутомобила са ручним командама, учествује у рели тркама. Снажна воља води ка државном првенству у пливању 2003. године за параплегичаре на коме је, као једини квадриплегичар, освојио бронзану медаљу у трци на 50 метара са временом за две секунде бољим од светског рекорда. Већ следеће Данило је на државном првенству у Краљеву успео да освоји две сребрне медаље, у трци колица на сто метара и бацању кугле с рамена,

што је повод за позив за учешће на Параолимпијади у Атини. Одлазак је спречила још једна незгода, прелом бутне кости због опште слабости проузроковане тешким инвалидитетом. Резултат акције прикупљања средстава за градњу специјалне платформе која би омогућила самостални излазак и повратак у стан мери се износом од милион и 425 хиљада динара, а до пуног недостаје још око милион. Подршку акцији пружили су пре свих спортисти, потом друштвено одговорна предузећа, организације и појединци, међу њима и градоначелник Краљева др Предраг Терзић који је средином минуле недеље посетио Данила и потврдио да град има обавезу да помаже грађанима којима је помоћ неопходна. - Данило Јованов је шампион који се годинама успешно бавио спортом, али доживео трагедију. На нама је да нађемо начин да му помогнемо како би његов живот био квалитетан, па је град одлучио да то учини скромним новчаним прилогом – потврдио је др Терзић уз позив свима који имају довољно љубави, и мало новца, да дају прилог како би помогли Данилу да реши проблем и учини живот бољим. Иако је годинама везан за инвалидска колица Данило одаје утисак корпулентног младог човека кога, поред скромности, одликује изузетна жеља да настави борбу против свега што му се дешавало у животу. Видно узбуђен потврђује да посету градоначелника доживљава као значајну подршку која јача и даје снагу толико потребну у ситуацији у каквој се нашао против своје воље. Посета уваженог госта повод је да му поклони дрес великана српске одбојке Александра Митровића у коме је наступао на Олимпијским играма. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.8.2016.

Знаменити Краљевчани: Ђорђе Симић (4)

- Високе цене слика на аукцијама су резултат постојања пребогатих снобова који не знају шта ће са парама, а бројни примери потврђују да их чак ни не интересује слика за коју су платили велике износе. – Има изузетних уметника који никада нису направили своју али су, као савршени кописти, репродуковали дела познатих сликара тако да ни помоћу најсавременијих апарата није могуће утврдити да нису оригинали. - Историја се уоште не би понављала да су млади људи икада слушали старије. Био би један рат и кад би после једног клања старији испричали како оно изгледа млади не би правили свој рат да би се уверили да је то тачно. - Да су млади дословце слушали старије можда би још били у пећинама

Фото: М. Радовановић

ПИКАСОВ БРАТ ОД СТРИЦА

ко би се стање у сликарству оцењивало на основу продаје слика дошло би се до закључка да за ствараоце у овој области никад није било погубније него у данашње време, а ово није могла да промени ни чињеница да слике никада нису биле јефтиније. О изузетно незавидном положају сведочи Ђорђе Симић чији сликарски опус, стваран више од четири деценије, чини неколико хиљада акварела и нешто мање слика рађених другим техникама. Дугогодишње искуство потврђује да је као сликар много боље прихваћен у мањим срединама, највећем делу становника непознатим местима са тек десетак хиљада житеља којима за задовољење културних потреба служе једино дом културе и библиотека. Можда је и то разлог да на изложбе сликара његовог калибра дођу обучени као да иду у оперу, а аутора уважавају као да је у најмању руку Пикасов брат од стрица, или бар неко значајно име са естрадне сцене. Симић потврђује да се цене слика формирају као и код сваке друге робе која подлеже оцени тржишта, а неумо-

МАГАЗИН

7.8.2016.

љиви закони понуде и потражње доказују да су при повећаној понуди знатно ниже него у ситуацији кад је она оскудна. Податак да цене слика на аукцијама великих аукцијских кућа достижу и за светске услове баснословне износе повод су за различита тумачења. Једно од њих потврђује да су резултат постојања пребогатих снобова који не знају шта ће са парама до којих су дошли на различите начине, а бројни примери потврђују да их чак ни не интересује слика за коју су платили велике износе. Начин њиховог поступања је крајње поједностављен па, као што имају саветнике за различите области рада, имају историчаре уметности који добро познају светску сцену и помно прате кретања на њој. Њихов задатак је да присуствују светским аукцијама и уметничка дела различитог квалитета лицитирају до износа који је одредио послодавац. Неспорно је да у свету постоји велики број мање или више талентованих сликара чији успех и домети у свету уметности зависе од бројних фактора,

не ретко и од оних из категорије снобова који од просечног сликара могу да створе светски признатог уметника. Томе служе скаути који по значајним светским центрима помно посматрају бројне младе сликаре спремне да за мале паре сликају по цео дан. - Дође такав скаути и гледа младе сликаре од којих можда може нешто да буде, па кад упитају за цену он каже неку скромну цифру и дрхти док чека да ли ће овај да купи. Наруџбина стотинак сличних у периоду од годину или две повод је за добар аванс од кога може лепо да живи, наждере се и напије у првој кафани, а потом се убије сликајући. Кад прође пар година прочитате у Њујорк тајмсу нотицу у дну стране да је неки богаташ поклонио Метрополитен музеју три слике једног таквог чувеног париског сликара. То што је Метрополитен музеју значи да му цена скаче па слика више није хиљаду него барем десет хиљада долара, а онај има само још 97 комада – објашњава Симић. Слично искуство потврђује посета Холандији и галерији на имању са огра-

дом од кованог гвожђа иза које је километрима дуга негована шума и цвећњаци као на филму. У дну имања стаклена творевина, дело немачког архитекте Валтера Гропијуса оснивача Баухауса, пројектована за смештај 270 Ван Гогових слика из збирке холандске грофице. Колико на стање у уметности утичу особе са великим богатством потврђује пример једне од три сестре која се бавила сликарством и у време Пабла Пикаса живела у Паризу, дружила се са сликарима у жељи да научи нешто што они знају и уједно их финансирала јер је, као милионер, то себи могла да приушти. Сестре су четвороспратну кућу, у којој је смештена Галерија Филипс, оставиле народу под условом да улаз за све посетиоце буде бесплатан, а да се у оригиналној поставци никада ништа не мења. У свету сликарства има оних који слике купују зато што их воле, али и других који то чине да би трговали. Познато је и да међу колекционарима има много фалсификата, дела изузетних уметника који никада нису направили

своју али су, као савршени кописти, репродуковали дела познатих сликара тако да ни помоћу најсавременијих апарата није могуће утврдити да нису оригинали. Подлоге су по правилу платна непознатих сликара епохе у којој је стварао еминентни аутор, а након што са њих скину наслаге боја приступа се раду са другим по добро познатим рецептима те епохе, а такве слике се продају као оригинали и достижу изузетно високу цену. Искуство показује да има власника скупих слика, смештених у оклопљене собе које не може да уништи ни најснажнији експлозив, којима посебно задовољство чини да их не показују никоме већ сами уживају у њима. - Код нас је ситуација очајна. Био сам на бројним колонијама са колегама из различитих градова и причамо о ценама слика. Свуда је исто. За једну слику сам, у галерији која је имала ригорозну селекцију, у Шапцу добио једину награду што је било повод за понуду домаћина да направим самосталну изложбу. Направим је после неколико месеци, на отварању се скупи фини

народ, сви ме воле и тапшу по рамену, а нико не пита ни пошто је. Људи којима се то свиђа немају паре, а онима који имају више се свиђа мерцедес. У ресторану једног краљевачког хотела, у чију су градњу и опремање уложене велике паре, окачене су слике испод сваког нивоа јер власник није питао неког ко се разуме у сликарство, него дозволио да му утрапе слике због којих је спустио ниво целог објекта и показао како је залутао у целу причу – каже Симић. Ма колико се стање у овој области чинило алармантним довољно чврсто је утемељено уверење да у Краљеву, барем по питању могућности за излагање, ситуација никад није била боља. Поред Галерија Културног центра „Рибница“ и Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ у оне на европском ниву сврстава се галерија краљевачког Народног музеја. Квалитету локалне ликовне сцене доприноси Уметничка школа, али и тридесетак академских сликара чији је квалитет потврђен пријемом у чланство Удружења ликовних уметника Србије. Својевремено је постојала подружница овог

7.8.2016.

МАГАЗИН

удружења која је окупљала осамнаест сликара са простора између Крушевца и Ужица, а великим напретком се оцењује податак да их данас толико има малтене у једној улици. Упркос кризи у овој, али и другим сферама, уметности евидентно је да се из године у годину повећава број младих који се опредељују за слична занимања. - Младим људима немам шта да поручим, јер знам да неће да послушају ништа. Млади људи никада нису слушали старије, не само у сликарству него у било чему и зато кажу да нам се историја понавља. Историја се уоште не би понављала да су млади људи икада слушали старије. Био би један рат и кад би после једног клања старији испричали како оно изгледа млади не би правили свој рат да би се уверили да је то тачно. Наравно, да су млади дословце слушали старије ми би можда још били у пећинама и не би било неког напретка, па ипак треба наћи неку средину. Ја сам био четрдесет година био ликовни педагог и неко ко дели савете

младим људима. Све време сам покушао да, поготово овима који су после ишли у Уметничку школу, помогнем да не направе исту грешку коју сам ја направио. Зашто мора свака генерација да удари главом о зид на истом месту и зашто не би могли да учимо на туђим грешкама? Треба некад послушати, или барем саслушати, старије па нешто прихватити, а нешто не. Раније нисам имао толико година колико имам сада и први пут ми се десило да приметим како ме млади људи слушају са интересовањем у смислу да чича није сасвим излапео и, с времена на време, убоде још по нешто духовито – прича Симић. На питање шта са толиким бројем младих који се опредељују за уметничка звања још нико нема поуздан одговор. Можда су у најповољнијем положају средњошколци пред којима је шанса да буду примљени на неку од академија ликовних или примењених уметности каквих је у земљи све више, што води ка закључку о сврставању Срба међу најталентованије народе на свету.

Са друге стране, онима који праве прве кораке у свету сликарства, а међу њима је велики број школованих, замера се да мало раде, а иако су могућности које пружају три галерије велике тек ту и тамо се изложбом огласи по који од бројних краљевачких младих ликовних уметника. Мотив за рад није ни сазнање да је све теже до радног места доћи у просвети, још теже у музеју, а опредељење да буде самостални уметник у данашње време се сматра, ако не својеврсним самоубиством онда бар одлуком о прихватању гладовања као најближом одредницом будућег начина живота. У знатно тежој ситуацији су вајари због ускраћене могућности да, по наруџбини државних фирми, израђују споменике који би красили њихове просторије или градске паркове. Нема више ни бисти које су некада постојале на гробљима, јер је растући криминал усмерен према свему од чега може да се има користи, а бронза од које су изливене бисте на местима где се откупљују секундарне сировине има знатно већу вредност од осталих. Уз све је по-

требно и велико улагање какво не захтвевају неки други видови уметности, макар не из сопствених извора. - Сликар све улаже сам да би се појавио пред публиком у проклетој нади да ће то неко да примети и можда одвоји по који динар да нешто купи како би се макар извадили трошкови за рамове. То је огромна разлика између ликовних и других уметника, јер песник може по цео дан да седи и пише песме, а све што му треба су плајваз и свеска. Ликовна уметност по дефиницији обухвата сликарство, вајарство и архитектуру, уз неке помоћне гране, графику и примењену уметност. На венецијанском бијеналу шездесетих година су у павиљонима различитих земаља биле изложене слике, графике и скулптуре, а на последњем ништа од тога, па се ово више ни не зове ликовна него визуелна уметност. Сад се стави телевизор и пусти видео, а кад се заврши бијенале и радови треба да се врате уметницима, 97 посто њих то не жели јер зашто би им се вратила гомила ђубрета које је изложио као рад – каже Симић.

У таквој ситуацији оправданим се чини питање шта би краљевачки музеј радио у случају одлуке да купи нешто што се зове инсталација. Једна од њих у њујоршком Метрополитен музеју састоји се од оловком исцртане линије, сличне ЕКГ дијаграму, која по белим зидовима креће од улазних врата па се, кад обиђе целу просторију, враћа до њихове друге стране. По природи духовит, по мало заједљив, Симић поставља логично питање колико би нешто овако коштало уколико би неко одлучио да купи, ако се уопште продаје. Много тога указује да је ликовна уметност у кризи од тренутка кад су људи схватили да не може да се превазиђу дела створена у прошлости ако се слика на исти начин. То је повод да многи, међу њима и раније поменута Марина Абрамовић која је у Удружење ликовних уметника Србије примљена кад и Ђорђе Симић, покушавају да буду оригинални по сваку цену. Кад је схватила да је само један од милиона сликара у свету, а да би током целокупне каријере могла да се помери само пар

ситних корака напред, одлучила се за перформанс као начин изражавања. - Немам ништа против тога, али је перформанс игроказ, пре позоришни него ликовни доживљај. Позориште је ликовни доживљај, ликовна представа или перформанс, а ликовна уметност нешто друго. Постоје у историји периоди који нам се чине дугачким само зато што је наш живот релативно кратак, па ће и ово што се данас дешава у ликовној уметности трајати само неко време. Можда ће ликовна уметност да изумре, престане да постоји на овакав начин и пређе на интернет, телевизију и неке нове медије. Најмлађе генерације данас нису у стању да се концентришу и прочитају две куцане стране. Могу да се концентришу једино на СМС поруке, па су речи почеле да им се скраћују, а језик постаје све сиромашнији. Све се мења и ко зна на шта ће свет да личи кроз педесет, или сто, година. Можда ће људи да се споразумевају знаковима, па неће ни да говоре – каже на крају Симић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 7.8.2016.

Етно-еколошко домаћинство на обали Ибра

МАГАЗИН

7.8.2016.

КУЋА СЕЋАЊА 60

- Етно-еколошко домаћинство са више објеката грађених од природних материјала значајни потенцијал за развој туризма. – Туристички комплекс посвећен члановима породице Главчић. - Прва идеја о градњи моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице јавила се пре више од десет година кад је Радмило Главчић боравио у Канади и са стрицем Миломиром разговарао о томе у шта би било најбоље уложити паре како би се помогло Краљеву. - У мирном амбијенту нетакнуте природе без присуства високе технологије, чак и интернета, први објекти Етно-еколошког домаћинства Главчић већ привлаче пажњу пролазника, можда и због високо подигнуте државне заставе која се вијори. - Реализација пројекта Рибнички еколошки парк запала је у кризу кад је изостала очекивана подршка Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“

а само три стотине метара узводно од ушћа реке Рибнице у Ибар, у непосредној близини будућег затвореног базена и новоизграђене спортске дворане, ниче још једна интересантна грађевина. На приватном поседу, који је наследио од бабе и деде, само осам стотина корака од центра града Радмило Главчић је отпочео градњу етно-еколошког домаћинства које се чини значајним потенцијалом за развој туризма у овом делу града. После сваког од бројних путовања по свету Главчић се враћао са новом идејом о градњи туристичке инфраструктуре каква недостаје, а таквом се сматра-етно еколошко домаћинство са више објеката грађених од природних материјала, старе цигле и храстових талпи од којих је грађено неколико брвнара до којих је дошао. Први објекат у шумадијско-моравском стилу већ је под кровом, а поред њега ниче други, леп бунар у истом стилу чији је квалитет воде потврђен у Заводу за јавно здравље. Идеја инвеститора је да читав комплекс посвети сећању на бројне чланове ове породице чији је најпознатији члан Канађанин Миломир Главчић, последњих година у Краљеву препознат као донатор средстава за градњу моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице

МАГАЗИН

7.8.2016.

и дародавац средстава за куповину апарата за магнетну резонанцу који се већ налази у просторијама Опште болнице „Студеница“. Због свега што је учинио централно место је резервисано за Миломира, а поред фотографија и видео записа снимљених током посете његовом дому у Канади биће изложена и бројна писма која је слао рођацима у Србији, пре свих брату од стрица Душану. Једно написано 16. јуна 1966. године сведочи да му је Миломир, у време велике немаштне, послао сто долара како би купио сто килограма брашна. Писмо захвалности због разумевања за тешкоће у којима се налазе чланови породице било је повод за нову донацију од исто толико брашна. Миломир Главчић и браћа од стричева Душан, Радмило, Стојко и Славомир су живели у истом домаћинству све док се први као најхрабрији, са тек навршених 16 година, није упутио ка Београду са жељом да изучи занат прецизног механичара. Тамо се затекао и 6. априла 1941. године кад су прве немачке бомбе почеле да падају на главни град што је било повод да крене назад кући и покуша да сачува главу. Иако је кренуо возом према Јошаничкој Бањи у Краљеву је морао да изађе јер није било довољно пара

за карту до крајње дестинације. Преко Ибра је прешао до Рибнице, где је преноћио код непознатих људи, а сведочење од пре десетак година потврђује да би и данас са приличном дозом сигурности могао да пронађе кућу оних који су му се нашли у невољи. Миломиру никада није недостајала сналажљивост, па се касније укрцао у теретни воз и некако стигао до Биљановца где је искочио из вагона и наставио пешице према десетак километара удаљеном засеоку Попе поткопаоничког села Ковачи. Тих дана су у овом крају падале неуобичајено јаке кише што није спречило Миломира да се, иако оскудно одевен због журбе са којом је напустио Београд, упути према селу до кога је стигао тек у сумрак. Кад се покисао, каљав и прилично смрзнут, појавио пред рођацима пре него изненађење завладао је страх од необичне појаве у којој није био препознат. Миломир се сећа да је тог дана, ни он не зна колико дуго, без речи стајао на средини омалене собе заједничке куће док се вода сливала са њега стварајући блато на земљаном поду. Миломир је имао само три године, сестра Десанка тек две, кад су у кратком временском интервалу остали без оца Добривоја и мајке Савке. Одгова-

рајуће државне службе процениле су да би о деци, а и имању које су им оставили родитељи, најбоље могао да води рачуна Благоје Главчић, као један од богатијих људи у том крају, па му је поверила старатељство све до тренутка кад је Миломир почео да размишља о самосталном управљању породичним домаћинством са жељом да користи плодове које оно доноси. У време кад је сестра Десанка стасавала за удају бракови су се склапали раније него што је то случај данас. То је био разлог да Миломир почне да размишља о миразу, па је штедео сваки динар зарађен продајом ракије коју је сам производио. По повратку из Београда Миломир се прикључио копаоничком четничком одреду да би се после само месец дана, кад је видео да у његовим редовима јача раскол, придружио партизанима. Пред крај рата већ су се назирали обриси комунистичког ситема за који није имао превише симпатија што није крио од осталих припадника јединице која се 1945. године нашла у Чачку у ишчекивању дана кад ће бити упућена на Сремски фронт. Иако о томе никад није превише говорио некако у то време се, Радмило верује захваљујући изузетној промућурности, напречац разболео и

добио високу температуру што је био довољан разлог да избегне одлазак на фронт. Кад је након рата изведена рачуница, и утврђено колико је ко провео у војсци, испоставило се да недостаје још један период до пуног трајања војног рока што је било повод да буде упућен на дослужење, па се нашао у јединици која је на Преспанском језеру чувала границу према Грчкој у којој су још трајали сукоби између партизана и војске која је подржавала званични режим. Пре одласка у војску Миломир се оженио и добио двоје деце, сина и кћерку који су, у периоду тешког живота и слабо организоване здравствене заштите, врло рано оболели. Кад је болест супруге и деце достигла размере да су им угрожени животи Миломир је затражио дозволу војних власти да их обиђе, а кад му то није дозвољено разочарао се посебно након сазнања да су све троје врло брзо преминули. - Одлучио је да напусти земљу, па се договорио са двојицом другова да превеслају језеро и упуте се према Грчкој. Пошто није био сигуран у обојицу преко језера се, са комплетним наоружањем, упутио само са једним страхујући да би, уколико допадне у руке грчких партизана, могао да буде

враћен назад. Кад су стигли на територију Грчке заробили су једног мештанина и припретили му, па је морао да их одведе на положаје краљевске војске где су их примили и одмах упутили на положај у борбу против партизана, а потврда да је из земље побегао да не би учествовао у рату била је довољна да буде смештен у логор у коме је провео годину дана. Случај је хтео да сви који су били у њему буду упућивани у Аргентину, а Миломирова жеља да оде у Канаду повод за премештај у италијански логор где је чекао тренутак укрцавања на брод преко океана. Годину и по дана је требало у овој земљи радити само да би се отплатили трошкови превоза до Канаде, а кад је исплатио дуг стриц се обрео у руднику сребра северно од Торонта. Излет до Нијагариних водопада у слободном времену био је пресудан за одлуку да се настани баш ту, формира породицу и отпочне бизнис. Више од четврт века радио је по двадесет сати дневно, направио почетни капитал и купио стотину хектара земље коју је продао после 2000. године. Капитал који је стекао омогућава му да помаже све нас, а све што је урадио повод је да читав комплекс поред Ибра назовем његовим именом, па очекујем само још да се он сагласи – потврђује Радмило.

МАГАЗИН

7.8.2016.

Писмо које је недавно стигло од стрица Миломира потврђује како је већи део живота провео у настојању да постане богат, а последње године чини све да би поново био сиромах. То је и разлог што значајна материјална средства упућује као помоћ потомцима чланова породице у Србији, али и за градњу капиталних објеката у које се, поред оних у Краљеву, убраја на темељима старе изграђена нова црква у поткопаоничком селу Ковачи. Миломир Главчић је финансирао градњу цркве у Жерађи, зграду Дома културе, библиотеке и обданишта у Јошаничкој Бањи, а болници у Рашки поклонио санитетско возило вредно тридесетак хиљада евра, помагао фудбалске клубове и културно-уметничка друштва у овом крају. Миломир Главчић признаје да смисао живота види у доброчинству које води неописивом духовном богатству, а посебно задовољство му чини сазнање да,

пред сваки велики празник, уноси радост у домове рођака којима шаље чекове са позамашним сумама. Изградња моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, за који је половину средства обезбедио Миломир Главчић, била је повод за различите тврдње и својатање заслуга за обезбеђење средстава. Радмило подсећа да се прва идеја о градњи јавила пре више од десет година кад је боравио у Канади и са стрицем разговарао о томе у шта би било најбоље уложити паре како би се помогло Краљеву. Од првобитне идеје о градњи производног погона, који би запослио две стотине људи, одустало се у тренутку кад је Радмилова супруга Мирославка поменула градњу моста. Било је то у време кад још није био изграђен ни мост поред старог који из Улице војводе Путника води према Рибници. Миломир Главчић је познат као човек који ни једну одлуку не доноси

напречац и пре него што озбиљно размисли и до крајности не проанализира све информације до којих може да дође. Уверење да је јутро паметније од вечери, које носи из најраније младости, повод је да одлуку о улагању значајних средстава за градњу моста донесе тек након неколико година, у време кад су у Краљеву интензивиране приче о градњи у продужетку Скопљанске улице. - Запиткивао ме до крајности о најситнијим детаљима и у глави створио праву слику о томе где се мост налази и колико ће да утиче на смањење интензитета саобраћаја кроз центар града. После тога сам покушавао да ступим у контакт са људима из Градске управе, и најављивао се свим градоначелницима, али они нису имали разумевања да ме приме и причамо на ту тему, па су се после у причу укључили неки други људи. Ја сам лобирао кад је требало, а кад је мост завршен нико се

није сетио ни да ме позове да присуствујем отварању – прича Радмило. Различите информације које су стизале до Канаде утицале су на застој у комуникацији која је поново успостављена кад су отклоњене све недоумице. Тема обновљене комуникације, углавном путем факса и телефона, је градња Етно-економског домаћинства Главчић које треба да понесе назив „Миломир“. Очекује се да се са тим сагласи и Миломир Главчић који, као што је познато, ни једну одлуку не доноси док добро не проанализира све могућности уз чврст став да при свакој треба обезбедити одшкринута врата како би могао да се повуче ако ствари крену нежељеним током. Главни финансијери пројекта, који би у више фаза требало да се рализује током низа година, су Радмилови синови Предраг и Ненад. Поред по-

стојећих планирана је градња више обкјеката за које се очекује да представљају својеврсну туристичку атракцију у непосредној близини центра града. У мирном амбијенту нетакнуте природе без присуства високе технологије, чак и интернета, први објекти Етно еколошког домаћинства Главчић већ привлаче пажњу пролазника можда и због високо подигнуте државне заставе која се вијори. Размишљања се крећу и у правцу производње органске хране уз могућност да сваки од посетилаца убере по нешто током одмора поред бунара са здравом пијаћом водом која потиче са Гоча. На десној обали Ибра би, верује Главчић, поново могла да заклопара воденица каква је некада постојала у близини ушћа реке Рибнице, а сагласност водопривреде за то је већ добијена. Реализација пројекта Рибнички

еколошки парк неколико стотина метара низводно запала је у кризу кад је изостала очекивана подршка Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“. Десна обала Ибра требало је да буде оаза и зелено срце града у оквиру Стратегије урбаног развоја центра града до 2030. године у чију је израду био укључен и Главчић. Каква ће бити коначна судбина новог пројекта који започиње Радмило зависи и од количине докумената из историјата породице коју буде успео да сакупи. То је повод да свим члановима упути позив и замоли да помогну било каквим документом или фотографијом са акцентом на оне који се односе на стрица Миломира. Од њега се очекује само да одобри да комплекс на десној обали Ибра понесе његово име. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.8.2016.

ОРА „КРАЉЕВО 2016“

МАГАЗИН

7.8.2016.

Једанаест година „Пријатељства за нова времена“

„ПРИЈАТЕЉСТВО“ БЕЗ ГРАНИЦА 68

Фото. М. Радовановић

- За једанаест година „Пријатељство за нова времена“ у значајној мери допринело обнови пријатељских односа са градовима Марибор, Зелена Гора, Ново Горажде и Плужине. – Четири пута домаћини Дана српске културе у Истри. – Друга деценија хуманитарног рада. – Више од три стотине бесплатних виза за улазак у Словенију.– „Пријатељство за нова времена“ организатор Матурског плеса и учешћа Краљевчана у обарању Гинисовог рекорда. – Највећи успех допринос организовању узајамних посета младих Краљева, Марибора и Зелене горе

еценијама је, пре распада земље у последњој декади двадесетог века, Краљево одржавало братске и пријатељске односе са бројним градовима у земљи и иностранству све док, са захлађењем односа између новонасталих држава, нису почеле да слабе везе на које су додатно негативно утицале санкције које је Србији деведесетих година увела међународна заједница. Тумачећи на свој начин однос Словеније према остатку земље општински челници су, у писму упућеном дотадашњој браћи, поручили „да се граду Марибору врати Повеља о братимљењу и да се са општином Марибор прекину све културне и друге везе које проистичу из Повеље. Препоручује се свим месним заједницама, културним, спортским и другим заједницама и организацијама са подручја општине Краљево да раскину повеље о братимљењу и прекину све контакте са одговарајућим организацијама и заједницама са подручја општине Марибор“. Одлука је усвојена 2. јула 1991. године, само десетак дана након што је Словеније одлучила да напусти југословенску заједницу народа, а потписали су је тадашњи председнци Скупштине општине и Већа месних заједница. Кад су се страсти стишале, а власт у Краљеву неколико година касније преузела дотадашња опозиција, огласила се амбасадор Словеније у Мађарској Ида Мочилник, и представницима Краљева пренела жељу градоначелника Марибора Бориса Совича за поновним успостављањем партнерских односа два града. Тајним оружјем се у даљем току разговора показао Хаџи Момир Бакрачевић кога су, у периоду до захлађења односа, са Словенијом везивале пословне и родбинске везе. У време кад Србија и Словенија као самосталне државе још нису успоставиле дипломатске односе за визе се путовало у Мађарску а пут делегацији Краљева решавањем административних проблема крчио Бакрачевић. Приликом прве обновљене посете Марибору потпредседници општине Краљево и градске општине Марибор

МАГАЗИН

7.8.2016.

потписали су Протокол о сарадњи и обнављању партнерских односа након чега су делегације два града настојале да их унапреде. Кад је међународна заједница укинула санкције, а у Београд се вратиле словеначке дипломате, до тада успостављене везе биле су довољна гаранција да конзул Јоже Кечег Краљевчанима обезбеди око три стотине бесплатних виза за улаз у Словенију, а главни посредник у прибављању био је Хаџи Момир Бакрачевић. Случај је хтео да директор Радио Марибора Тони Петелиншек оснује удружење „Радијска делатница“ са идејом да у Краљеву пронађе истомишљенике који би помогли да се обнови манифестација „Воз братство-јединство“ која је деценијама уназад везивала становнике Србије и Словеније. Велико интересовање Словенаца ограничавали су смештајни капацитет краљевачких хотела, па се пут Србије упутило само шест аутобуса са око три стотина Мариборчана. Сазнање да је долазак организован под називом „Пријатељство за нове часе“ било је повод да у Краљеву Бакрачевић формира удружење грађана и назове га „Пријатељство за нова времена“. Локална управа је још од завршетка Другог светског рата газдовала одређеним пословним простором који су користила различита предузећа или организације. Након што је у једном од њих на почетку Омладинске улице избио пожар зграда је до те мере урушена да је представљала све већу опасност по безбедност пролазника. Без крова, од кога је остало тек неколико греда, под дејством атмосферских падавина стање се погоршавало што је био повод да челници локалне самоуправе дођу на идеју о уступању некој непрофитној организацији. Испоставило се да је захтевног задатка био најспремнији да се прихвати Бакрачевић и ту, после обимних радова на реконструкцији простора, смести „Пријатељство за нова времена“. Углед који је уживао у Краљеву био је довољан да помоћ пружи Јавно предузеће

„Србијашуме“, Блажекс, Завод за заштиту споменика културе, Одељење за урбанизам, краљевачки керамичари, водоинсталатери и други. Шестог дана августа 2005. године пред реновираним просторијама засвирао је дувачки оркестар „27. септембар“, а Мариборчани са домаћинима заиграли полку и шумадијско коло. Иако је удружење формално основано нешто раније дан када се прешло у нове просторије обележава се као значајан датум у историји удружења. Омладина Краљева је осамдесетих година прошлог века била носилац активности на организовању радне акције са циљем да Србија до 2000. године буде без голети. Седамдесетих година потписана повеља о братимљењу са пољским градом Зелена Гора била је повод да у Краљево стигне бригада пољских омладинаца, а исто толико Краљевчана отпутује у њихову земљу како би били ангажовани на уређењу грађевинског земљишта. Захлађени пријатељски односи током санкција учинили су да сарадња стагнира, а први корак ка успостављању нове направили су Пољаци уз посредство некадашњих омладинаца. У краљевачкој бригади је тих година био и Хаџи Момир Бакрачевић који је још једном одиграо одлучујућу улогу у успостављању контакта са пољским колегама. Идеја се учинила интересантном и председнику општине др Милошу Бабићу и у Краљеву примио трочлану делегацију Зелене Горе у којој је био и њихов посланик у парламенту заслужан за обнављање односа. Од тада сарадња два града се развијала узлазном линијом, претежно на културном и спортском плану, а у Зеленој Гори су већ гостовала сва краљевачка културно-уметничка друштва и бројне спортске екипе. Иако о партнерским односима са Пулом нема званичних докумената она траје захваљујући пре свега приватним везама, а заслуга за то, поред Бакрачевића, припада и Краљевчанину Миомиру Јеремићу који је пре много година из краљевачке Југобанке

МАГАЗИН

7.8.2016.

прешао у Београд, а наставио у филијали у Пули. Кад је постао председник Заједнице Срба у Истри понудио је Бакрачевићу да заједно организују Дане српске културе у овом делу Хрватске. Краљевчани су четири пута били домаћини ове манифестације у Пули где су наступила сва овдашња културно-уметничка друштва и бројни појединци. На чврсте везе Краљева и Марибора подсећа садница најстарије винове лозе на свету која је донета из овог града и засађена испред зграде у којој је смештена редакција часописа Повеља. Делегација Краљева је боравила у Марибору кад је Словенија славила улазак у Европску унију и кад је овај град био Европска престоница културе. Као доказ искреног пријатељства Мариборчани су након земљотреса 2010. и поплава 2014. године године уручили Краљеву помоћ од по 40 хиљада евра. Половина прве суме утрошена је за смештај оних којима су

куће оштећене у земљотресу, 15 хиљада за санацију штете на згради Интернистичке болнице, а пет подељено на 10 најугроженијих породица према процени Центра за социјални рад. На адресу „Пријатељства за нова времена“ стигло је и 1.230 евра из Ротердама, а подељено онима за које је процењено да су највише угрожени. Других 40 хиљада евра уплаћено је на посебан рачун за отклањање последица поплава, а „Пријатељство“ је у значајној мери допринело да у Краљево, Врњачку Бању, Рашку, Врбу и Крагујевац на поклон стигне један број ватрогасних возила. - „Пријатељство“ је направило одличне контакте са Манастиром Хиландаром, а били смо и домаћини манастирске славе у Какову када сам замолио игумана за благослов да Ваведење пресвете Богородице узмемо за славу удружења. Оболелима од леукемије у Краљеву дали смо по сто евра, чак и неким избеглицама, и за

ових десет година поделили десетак хиљада евра – подсећа Бакрачевић. Највећим успесима „Пријатељства за нова времена“ сматрају се организација Матурског плеса, у мају сваке године када нова генерација краљевачких средњошколаца обележава крај једне и почетак друге значајне фазе у животу, и узајамне посете младих Краљева, Марибора и Зелене горе. Једанаеста годишњица успешног рада обележена је јуче у присуству оних који су и до сада дали допринос манифестацијама које је организовало „Пријатељство за нова времена“. Највећа помоћ је свих ових година увек стизала од предузећа „Радијатор инжењеринг“ и „Амига“, Апотеке Краљево и Банке Интеза. Да обележавање значајног датума буде у пријатном мабијенту потрудили су се учесници овогодишње Омладинске радне акције „Краљево 2016“ сређивањем простора око просторија „Пријатељства за ноба времена“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 7.8.2016.

Саша Локнер и пријатељи

МАГАЗИН

7.8.2016.

РОКЕРИ У УНИФОРМАМА

- Бајага и „Инструктори“ уз „Бијело дугме“ представници Југославије на Двадесетом светском фестивалу омладине у Москви у лето 1985. године. – До Москве у два авиона типа ДЦ 10. – Сви учесници у бригадирским униформама. – Полиција прекинула концерт у Горки парку. – Заједнички албум Лазара Ристовског и Саше Локнера „Наос“ плод тромесечног рада у импровизованом студију у Жичи. – Лазар Ристовски је оставио дубок траг у југословенској музици и снимио више плоча од свих музичара на било ком инструменту

Фото. М. Радовановић

7.8.2016.

МАГАЗИН

вогодишњи Аеро рок фестивал окупио је на краљевачком Аеродрому Бреге у времену велики број мање или више значајних имена са српске рок сцене, а поред припадника старије гарде, међу којима су били Ју група, Атомско склониште и Рибља чорба, реноме средње генерације бранио је Саша Локнер са пријатељима окупљеним у групи Lokner Upgrade. Повод за наступ на фестивалу је жеља за подсећање на дело прерано преминулог Краљевчанина Лазара Ристовског, клавијатуристе група „Смак“ и „Бијело дугме“, за кога везује дугогодишње пријатељство и заједнички рад започет у импровизованом студију у Жичи, а настављен на бројним концертима у земљи и ван ње. У време кад је „Смак“ жарио и палио југословенском естрадном сценом Локнер је био још основац који је у групи вршњака са великим нестрпљењем ишчекивао да на сцени види омиљене ликове, пре свега Ристовског који је пленио виртуозношћу на

клавијатурама. Било је то крајем зиме и почетком пролећа 1975. године у београдској хали Пионир, пре него је „Смак“ наступио као предгрупа легендарном Deep Purple. Следеће године „Смак“ је са двадесетак других бендова наступао на великом концерту у Хали Пинки, а Локнер трећи пут заредом, као ученик ниже музичке школе, нетремице посматрао Ристовског кога ће упознати десетак година касније. Након повратка са одслужења војног рока у октобру 1984. године, и непуна три месеца у „Галији“, Саша Локнер се у марту 1985. године придружио Бајагиним „Инструкторима“ некако у време пре него је почело снимање албума „С друге стране јастука“. Албум је завршен у априлу, само који месец пре него што је „Инструкторима“ указано поверење да представљају Југославију на Двадесетом светском фестивалу омладине у Москви у лето исте године. Локнер подсећа да је то била својеврсна културна олимпијада комунистичке омла-

дине која се сваке четири године одржавала у другој држави. Музички део југословенске репрезенације чинили су Бајага и „Инструктори“ и „Бијело дугме“. Иако је Горан Бреговић, након последњег албума на коме је певао Тифа Војичић и промоције широм Југославије, по завршетку турнеје распустио бенд прилика да омладински фестивал искористи за пробој на руско тржиште био је повод да поново окупи „Бијело дугме“, а да би се што боље представио руској публици обавио је петнаестодневне припреме на јадранској обали. Двадесет петог дана јула југословенска делегација је, смештена у два авиона типа ДЦ 10, једном од њих специјално изнајмљеним за ову прилику, кренула ка Москви. У истој екипи били су Бајага и „Инструктори“, „Бијело дугме“, Даворин Поповић, хор „Мостарске кише“, фолклорни ансамбли „Танец“ из Скопља и „Коло“ из Београда, балет загребачког Народног позоришта, велики број различитих

уметника и глумаца из свих југословенских република. - На скупу у новосадском Хотелу Парк свима поделе Јумко униформе са радних акција које једино ми нисмо хтели да обучемо. После доручка дођемо на постројавање где су Брега, Тифа, Лаза и сви други у бригадирским униформама, са препознатљивим панталонама, јакнама и патикама, а ми у шареним кошуљама. У Русији смо били двадесетак дана, а пред концерт у московском Горки парку Бајага и Брега бацају новчић како би одредили редослед наступа. Бајага изгуби и ми као предгрупа „Бијелог дугмета“ изађемо да свирамо пред сто хиљада људи, највише у животу пред којима сам наступао. Наши су у шест шлепера раније донели разглас, расвету и другу опрему какву у Русији никад нису видели, а кад су нас Руси чули настане хаос због којег полиција прекине концерт тако да „Бијело дугме“ није ни свирало. Онда су нам организовали још два кон-

церта, први у неком другом парку, а други у хали где смо свирали заједно – прича Локнер. Новине из тог периода потврђују да је 30. јула тачно у подне у дворану „Динамо“ на периферији Москве на брзину допремљено две хиљаде радника треће смене од којих је већина преспавала концерт, а они који нису извођаче примили сасвим хладно. Било је планирано да концерт буде одржан у парку испред Хотела „Измаилово“, али су се организатори уплашили нових нереда и преместили га на безбеднију локацију. Познанство са Лазом Ристовским прерасло је у дружење у време кад су обојица одлазили да, у име бендова, обаве царинске формалности за инструменте и другу опрему. На зближавање је утицала и чињеница да су становали у близини, Новом Београду и Земуну, а на другу половину осамдесетих година сећају заједничке вожње бициклом током лета кад је Ристов-

ски почео да осећа прве здравствене проблеме, првенствено на ногама. Временом се родила идеа о издавању заједничке плоче чије су снимање стално одлагале појединачне обавезе сваког од њих. Након прве песме обојица су схватили да је систем рада у Београду до те мере компликован да захтева одлазак у другу средину, а најпогоднијом се показала викендица породице Ристовски у Жичи у којој је импровизован студио за снимање. Уместо планираних месец дана, у најгорем случају два, Локнер и Ристовски су у Краљеву остали пуна три месеца, а слободно време користили за изласке и путовања по околини. У Београд су се вратили у септембру са материјалом који се нашао на заједничком албуму „Наос“. Концерти у позоришним салама са по неколико стотина места углавном су били распродати, а дворана београдског Коларца чак три дана заредом била испуњена до последњег места. Промоција је настављена широм Србије и Црне Горе, а Краљево

7.8.2016.

МАГАЗИН

у коме је настао албум заобиђено стицајем различитих околности. - Лаза је почео све теже да хода, а да није знао због чега. Постојале су разне дијагнозе, јер се није знало шта је, па је прошло скоро три године док није утврђено да је у питању мултипла склероза, ма колико смо се све време надали да није и да би могло да буде нешто друго. Иако се болест није одражавала на свирање почело је нервирање, па нема више расположења и енергије јер је ходао све теже. Сам је урадио још један или два албума, једно време смо свирали по Југославији са Чолом, а после сам га посећивао у студију кад је

спремао три повратничка концерта са „Дугметом“. Било је то последњи пут да је свирао и крај интензивног дружења које је трајало од 1985. до 2005. године – каже Локнер. Неспорна је чињеница да је Ристовски оставио дубок траг у југословенској музици и снимио више плоча од свих музичара на било ком инструменту у бившој Југославији. Свирао је на 90 одсто српске поп и рок продукције, 30 до 40 одсто хрватске и више од трећине оне настале у Босни Херцеговини. Дубок траг протеже се од Словеније, као најсевернијег дела некада велике земље, па све до Македоније. Дводеценијско дру-

жење повод је за потврду дубоког пријатељства заснованог на поштовању, потврђује Саша Локнер који је са Ристовским, професионално или приватно, провео више времена него било ко други. У годинама након смрти Лазара Ристовског Локнер се посветио основном послу, наступима са Бајагом и „Инструкторима“ и писању музике за позоришне представе. Прва је настала деведесетих година прошлог века, а рад усавршаван до последњег пројекта музике за филм „Добрица“ чије се појављивање пред публиком очекује током јесени. - Наставио сам тамо где је Лаза стао,

снимам плоче, а сада сам кренуо са пројектом Lokner Upgrade, односно Саша Локнер и пријатељи. Београдска установа културе „Пароброд“ направила је серијал концерата пијаниста поп, рок и џез провинијенције, па је први био Матеја Дедић, други Бата Ковач, а ја трећи. После тог концерта сам скупио екипу и са басистом Славишом Павловићем Стенлијем и перкусионистом Александром Радојичићем Шојком направио пројекат Lokner Update у оквиру кога свирамо и неке песме са „Наоса“, нешто са другог соло албума „Транс рок експрес“ и још неке композиције. Радим на више колосека, може да се стигне али је питање да

ли може да се живи од овога. Имам срећу да свирам у великом бенду и стално имам посла, јер Бајага наступа у региону више него у Србији. На јесен би требало да снимимо нови албум, имамо довољно посла и задовољни смо – прича Локнер. Наступ у касним поподневним часовима овогодишњег фестивала у Краљеву потврда је става да он у првој години проживљава порођајне муке као и сви други овог типа, београдски Бир фест, новосадски Егзит или крагујевачки Арсенал фест. И поред тога код искусног музичара преовладава уверење да би Аеро рок фестивал, ако буде у потпуности релизован онако како је

замишљен, могао да буде један од бољих и значајнијих у целом региону. Повод за такав став је уверење о доброј организацији која је превазишла сва очекивања што води ка ставу да би, након три до четири године, на Аеродрому Бреге могло да се нађе између 30 и 40 хиљада посетилаца. Од седамдесетих година, када је само један плакат био довољан да се напуни Вудсток, много шта се променило. Колико кад је у питању краљевачки фестивал могло би да буде познато за нешто мање од годину дана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.8.2016.

МАГАЗИН

7.8.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Тајне авантуре кућних љубимаца IlluminaSon Entertainment је студио који стоји иза анимираних филмова Грозан ја и Малци и нема намеру да заспи на ловорикама. Као пети заједнички дугометражни анимирани филм, IlluminaSon Entertainment и Universal Pictures представљају „Тајне авантуре кућних љубимаца“, комедију о животима наших кућних љубимаца које воде кад ми одемо на посао или у школу сваког дана. По сценарију Синко Пола и Кена Деурија филм је режирао Крис Рено, а гласове су анимираним јунацима

позајмили Марко Марковић, Милан Чучиловић, Милена Живановић, Јелена Стојиљковић, Иван Томић, Бане Јевтић, Славен Дошло, Данијел Сич, Бојан Лазаров, Милан Антонић, Драган Вујић, Ивана Кнежевић. Филм се приказије у синхронизованој 2Д и 3Д верзији до 10. августа у пројекцијама од 17,30 и 19,30 по цени улазнице од 250 и 300 динара.

Одред отписаних Група јединствених суперзликоваца, који се већ налазе у затвору високе сигурности, регрутовани су за тајни задатак владине службенице Аманде Волер.

Под називом Одред отписаних крећу у самоубилачку мисију, преопасну за обичне снаге безбедности и војске, која им је додељена у замену за одређене повластице. Ауторски тим је окупио највеће звезде и сместио их у свој нови филм Одред отписаних, а на велике екране донео највеће негативце DC Comics’ тима које су Роберт Канигхер и Росс створили давне 1959. године. Режију филма потписује Дејвид Ајер, а у главним улогама су се нашли Марго Роби, Џеред Лето, Вил Смит, Кара Делавињ, Бен Афлек, Џај Кортни и многи други. Пројекције почињу у 21,30 а улазница стаје 300 динара.

МАГАЗИН 7.8.2016.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

7.8.2016.

СКРОМАН УЧИНА

оследња недеља јула остаће у аналима Полицијске управе Краљево запамћена по 23 кривична дела што је за око трећину више него у претходној. О томе сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 25. до 31. јула који потврђује да су инспектори Криминалистичке полиције евидентирали 23 кривична дела од којих се само једно третира као привредни, а преостала као кривична дела општег криминала. Успех инспектора Криминалистичке полиције у откривњу починилаца је прилично скроман, јер су им од укупног броја позната свега три док је број непознатих шест пута већи. У односу на претходну недељу за четвртину је већи број прекршаја који

су утицали на ремећење јавног реда и мира. У структури укупно 25 четири пута су повод за то биле туче, а 21 пут прекршаји који се у полицијској терминологији третирају као остали. Иако су припадници Саобраћајне полиције потврдили постојање 14 саобраћајних незгода, што је за само једну мање него у претходној недељи, последице нису значајно другачије. Број повређених је исти као и у претходном статистичком периоду о чему сведочи податак да су, у седам саобраћајних незгода са повређеним лицима, четири особе задобиле тешке телесне повреде а пет лакше. Материјална штета од 520 хиљада је значајно мања од скоро милион у претходној недељи као и број 332 саобраћајна прекршаја. Три мања пожара у чијем су га-

шењу учествовали припадници Ватрогасно-спасилачке јединице причинила су штету која није у потпуности утврђена до тренутка кад је објављен извештај о стању безбедности на подручју града за претходну недељу. Први месец друге половине године остаће запамћен по 125 кривичних дела од којих чак десет припадају области привредног криминала, а инспекторима Криминалистичке полиције познати су извршиоци мање од једне трећине. У истом периоду је забележено 93 случаја ремећења јавног реда и мира, а 14 пута повод за то су биле туче. У области безбедности саобраћаја евидентирано је 58 саобраћајних незгода, по 29 са повеђеним лицима или само материјалном штетом. Последице се мере повредама 32 особе од

АК ИНСПЕКТОРА

који су 11 задобиле теже телесне повреде, док су оне код 21 преостале оцењене као лакше. Материјална штета је за 210 хиљада премашила два милина динара, а о стању у области саобраћаја сведочи податак да је евидентирано 1.773 прекршаја оних који се нису придржавали прописа у овој области. Припадници Ватрогасно спасилачке јединице интервенисали су у гашењу пет пожара, а подаци о штети у једном од њих потврђују да износи 10 хиљада динара, док за преостале није утврђена.

Страдао мотоциклиста У уторак око 22 часа, у саобраћајној незгоди која се догодила на Берановцу, на путу Карљево-Крушевац,

живот је изгубио 24 - годишњи возач мотоцикла. До незгоде је дошло приликом судара мотоцикла „сузуки“, краљевачке регистрације и путничког моторног возила „фијат пунто“, краљевачке регистрације, које се кретало у супротном смеру. Од задобијених повреда возач мотоцикла је преминуо у Општој болници у Краљеву, док су путник на мотоциклу и путници из „пунта“ задобили тешке телесне повреде. У кратком саопштењу Полицијске управе Краљево наводи се да је увиђај извршио заменик основног јавног тужиоца у присуству припадника саобраћајне полиције.

Дрога у Врњачкој Бањи Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима припад-

ници Министарства унутрашњих послова у Врњачкој Бањи су ухапсили и, по налогу заменика вишег јавног тужиоца у Краљеву, задржали до 48 сати двадесетогодишњег В.У. из Пожеге због сумње да је извршио кривично дело које закон третира као неовлашћена производња и стављање у промет опoјних дрога. Полицијски службеници су у среду у преподневним сатима, на аутобуској станици у Врњачкој Бањи, код осумњиченог пронашли 53 пакетића са око 60 грама канабиса и пакетић са око 46 грама прашкасте материје за коју се сумња да је опојна дрога спид. Полицијски службеници ће осумњиченог, уз кривичну пријаву, у законском року привести вишем јавном тужиоцу у Краљеву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

7.8.2016.

Реконструкција кајак стазе Бук Грмчић

СВЕТСКА ЕЛИ - Пројекат реконструкције кајак стазе Бук Грмчић у Ушћу, направљен половином деведесетих година прошлог века, никад није реализован. – Реконструкција једне од најбољих стаза за такмичења у кајаку на дивљим водама у целом региону поново у жижи интересовања спортске јавности. – Почетни капитал половична стаза и добра воља. - Пројекат стар две деције је неадекватан, па је неопходна израда новог који подразумева продужетак стотинак метара дуге стазе за још толико. – Очекује се помоћ Министарства омладине и спорта. – Реконструкција подразумева стварање услова за међународна такмичења уређењем стаза за прилаз такмичарском полигону, стварање могућности за лакше постављања и скидања капија, простор за постављање телевизијских камера и с мештај посетилаца, али и различитих угоститељских објеката од којих се очекује да обезбеде средства за редовно одржавање стазе

Варошица Ушће, некада седиште истоимене општине, удаљена педесетак километара од Краљева где се река Студеница улива у Ибар, деценијама је на просторима бивше Југославије била позната по кајакашима који су се са бројних такмичења у земљи и свету по правилу враћали са прегрштом најзначајнијих признања. Кајак на дивљим водама је спорт за кога је готово идеалне услове пружао плаховити Ибар посебно на месту познатом као Бук Грмчић чије се име са поштовањем помињало у круговима кајакаша и на просторима много ширим од Југославије.

Честа државна првенства у кајаку на дивљим водама, и по неко међународно, увек су била прилика за разговоре о потреби уређења стазе и простора око ње како би пружила још боље услове за надметања, али и припреме различитих екипа током целе године. Крај такмичења означавао је и крај разговора на ову тему до неке нове прилике све док, половином деведесетих година прошлог века, није направљен пројекат који никада није рализован, а који је ових дана поново доспео у жижу интересовања спортске јавности. То је и повод да локацију, на само неколико километара низводно

од Ушћа, обиђу представници Кајакашког савеза Србије, Кајакашког клуба Ибар и локалне самоуправе и сагледају могућности за продужење и потпуну реконструкцију једне од најбољих стаза за такмичења у кајаку на дивљим водама у целом региону. По речима председника Кајакашког савеза Србије Мирка Нишовића за сада постоји стаза и добра воља да се она реконструише, а помоћ се очекује од локалне самоуправе која опет све наде полаже у Министарство омладине и спорта. Повод за опрез је сазнање да су већ уложена значајна средства у градњу спортске инфра-

Фото: М. Радовановић

ИТА У УШЋУ?

7.8.2016.

МАГАЗИН

структуре, првенствено нове спортске дворане у Рибници која није оправдала очекивања, и затвореног базена за чију је градњу узет кредит који тек треба враћати. Кад год је требало уложити паре у градњу спортске структуре основ за одлуку је било уверење да ће он допринети развоју спорта, побољшању здравља најмлађих генерација, бити укључен у туристичку понуду и у будућности доносити зараду. Исти аргументи повод су за захтев спортских радника да од локалне самоуправе затраже помоћ, а значајним се сматра податак да је улагање у један овакав спортски објекат много мање него у било који други највишег ранга. - Стаза која се налази на Ибру није адекватна, није на нивоу европских стаза и очекујемо да, уз помоћ Министарства омладине и спорта, града Краљева, Кајакашког савеза, свих људи који воде клубове па и оне који живе на Ибру, заједно направимо помак да

би та стаза имала тежину коју треба да има да би се озбиљно бавили кајакашким спортом на дивљим водама као олимпијском дисциплином. Кајакашки савез Србије је на Олимпијске игре у Рију успео да пошаље 10 олимпијаца, шест мушкараца и четири девојке, па се надамо да ће по која медаља које очекујемо утицати да се помогне кајаку као спорту, и да ће људи из Министарства за омладину и спорт имати мало више слуха за то – каже Нишовић. Иако у овом тренутку нема поузданих података о томе колико би требало уложити средстава у реконструкцију кајак стазе у околини Ушћа спортски функционери су оптимисти и верују да ће сви од којих се то очекује помоћи да се заврши спортски објекат са свим садржајима који иду уз њега. Пројекат стар две деције показао се неадекватним, па је неопходна израда новог који подразумева продужетак стотинак метара дуге стазе за још толико. Обимни

радови подразумевају стварање услова за међународна такмичења, уређење стаза за прилаз такмичарском полигону, могућност лакшег постављања и скидања капија, простор за постављање телевизијских камера и смештај посетилаца, али и различитих угоститељских објеката од којих се очекује да би у будућности могли да обезбеде средства за редовно одржавање стазе. На састанку са представницима локалне самоуправе чуло се да би изградњом стазе били створени услови за рафтинг, екстремне спортове и такмичења у кајаку на дивљим водама која, када су у питању европска и светска првенства, окупљају више стотина такмичара. Сем периода званичних такмичења која трају и по две недеље у овом спорту је уобичајено да такмичари долазе на исто толико дана припрема у години која претходи првенству. Све то је повод за оптимистичке прогнозе да је улагање у из-

градњу једног оваквог објекта оправдано. Умерени оптимизам са добром дозом опрезности влада и у редовима представника локалне самоуправе који су и до сада подржавали захтеве спортских радника укључених у организацију такмичења на највишем нивоу. Иницијални састанак са спортским радницима само је почетак дугог процеса преговарања о конкретним обавезама, али тек након што буде познат став ресорног министарства. Логистичку подршку нуди Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ у уверењу да би део средстава могао да се обезбеди и из предсприступних фондова Европске уније. Бројни погледи усмерени су према градској каси чији су кључеви недавно поверени на чување градначелнику Краљева др Предрагу Терзићу који изражава умерени опрез пре доношења коначне одлуке. - Оно што нам недостаје као карика

у овом разговору јесу представници Министарства омладине и спорта да бисмо видели какве су њихове могућности, на првом месту материјалне, како би се онда ми одредили колико можемо да помогнемо. Ми смо опредељени да помогнемо, и да имамо снажну жељу да се оваква стаза код нас изгради јер је то потребно и кајакашком клубу и нама као граду. Имамо жељу да помогнемо да спортска инфраструктура у Краљеву ојача, а ово је пројекат који је јефтинији од других, и од фудбалског стадиона и од хале и од базена, па да видимо какву би нам корист донео, да решавамо део по део јер Краљево није само центар града. Пројект је веома значајан не само за развој инфраструктуре у области спорта, већ и за развој Ушћа као подручја које је деценијама запостављано. Надам се да ћемо добити подршку Министарства омладине и спорта за реализацију пројекта реконструкције стазе „Бук грмчић“ и да ћемо

добити стазу која ће бити полазна основа за добијање европских и светских такмичења у кајаку на дивљим водама. То је значајно не само са аспекта спортског туризма, већ и са економског аспекта – каже др Терзић. Уверење да је при свим значајнијим улагањима у прошлости одлучујуће било уверевање о значајним финансијским ефектима, који су по правилу изостајали, повод је да се пре доношења одлуке сагледају све добре и лоше стране и утврди у ком би износу, и у ком периоду, бар део уложених средстава могао бити враћен у градску касу. Кајакаши Краљева и Ушћа, али и представници Кајакашког савеза Србије, уверени су да би квалитетна стаза на овој локацији, а квалитетније нема на ширем простору, била место на коме би припреме за значајна такмичења обављали бројни кајакашки клубови, али и репрезентације других земаља, што потврђује да би била у експлоатацији у дужем периоду године. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 7. И 13.АВГУСТА

МАГАЗИН

7.8.2016.

7. август

1830. — Француска скупштина изабрала је Луја Филипа за краља Француске, након што је Шарл X био присиљен да абдицира у Јулској револуцији. Нови краљ је постао познат као „краљ грађанин“. 1858. — Краљица Викторија је за престоницу британског доминиона Канаде одабрала Отаву. 1912. — Русија и Јапан су потписали споразум о подели интересних сфера у Монголији и Манџурији. 1942. — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадалканал на Пацифику у Другом светском рату. 1947. — Експедиција норвешког етнолога Тора Хејердала на сплаву „Кон Тики“ стигла је, након 101 дана пловидбе од Перуа, на архипелаг Туамоту у Полинезији. 1959. — Амерички сателит Експлорер 6 лансиран је из Кејп Канаварела. То је био први сателит који је послао фотографије Земље из свемира. 1960. — Кубански премијер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби. 1990. — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе одустао је, после 29 година, од оружане борбе против власти беле мањине у Јужној Африци, а заузврат је влада те земље прихватила разговоре о окончању система апартхејда. 1995. — Најмање 20 људи погинуло је у експолозији бомбе коју је у згради владе у Коломбу, у Шри Ланки, активирао један тамилски побуњеник, бомбашсамоубица. Отворен је Варшавски метро

1996. — У Атини су се састали председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман и постигли договор о нормализацији односа између СР Југославије и Хрватске. Споразум је озваничен 23. августа 1996. 1997. — Илегална организација косовских Албанаца Ослободилачка војска Косова преузела је одговорност за низ оружаних напада на полицијске станице на Косову и Метохији и позвала је Албанце у покрајини да подрже оружану побуну против српске власти. 1998. — У експлозији два аутомобила-бомбе у америчким амбасадама у Кенији и Танзанији погинуло је најмање 215 људи у Најробију и 11 у Дар ес Саламу, а рањено је више од 5.000 људи. Одговорност је преузела до тада непозната група Исламска армија за ослобођење светих места. 1999. — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су напале суседну руску републику Дагестан. 1999. — У Брчком, у Босни и Херцеговини, одржан је „Рок маратон '99“ на којем су се први пут од распада бивше СФРЈ и тиме узрокованог рата, окупиле рок групе из бивших југословенских република. Концерт је најављен као „скуп високог ризика“, али инцидената није било. 2000. — Група америчких и швајцарских научника саопштила је откриће девет нових планета које се крећу у орбити изван нашег сунчевог система, што је од значаја за напоре научника да открију живот на неком другом месту у свемиру. На Корзици убијен је из заседе оснивач главне герилске групе на том острву Жан-Мишел Роси и његов сарадник Жан-Клод Фратачи.

2001. — Филипинска влада и муслиманска сепаратистичка група, Исламски ослободилачки фронт Моро, потписали су примирје, што је корак напред у правцу окончања борби које трају декадама у јужним Филипинима. 2008. — Грузија је покренула офанзиву на сепаратистичку област Јужну Осетију, започевши шестодневни Руско-грузијски рат. 2008. — Наступом олимпијске фудбалске репрезентације у мечу са Аустралијом (резултат 1:1) започело учешће Србије на XXIX Олимпијским играма у Пекингу, прво самостално учешће Србије још од VI Олимпијских игара у Стокхолму 1912. године.

8. август 870. — Западнофраначки краљ Карло Ћелави и источнофраначки краљ Лудвиг Немачки склопили су Мерсенски споразум о подели Средње Франачке после смрти Лотара II. 1539. — Турци су преотели Херцег

Нови од Шпанаца. Посредовањем Француза Млечани су се због свега тога издвојили из Светог Савеза. 1570. — Француски краљ Шарл IX и вођа хугенота Гаспар де Колињи су потписали мир из Сен Жермена којим је окончан Трећи хугенотски рат. 1588. — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена. 1918. — Почела је битка код Амијена која је означила почетак савезничка Стодневне офанзиве на Западном фронту у Првом светском рату. 1929. — Немачка летелица Граф Целепин започела је пут око света. 1881. — Основана је Гимназија „Бора Станковић“ у Врању. 1945. — Склопљен Лондонски споразум о Међународном војном трибуналу. 1949. — Бутан је постао независна држава. 1963. — Петнаесточлана банда је украла 2,6 милиона фунти из воза који је ишао од Глазгова ка Лондону. 1967. — Индонезија, Малезија, Филипини, Сингапур и Тајланд су основали Удружење држава југоисточне Азије. 1974. — Амерички председник Ричард Никсон је у телевизијском обраћању нацији најавио да ће сутрадан поднети оставку због афере Вотергејт.

1986. — Премијера дугометражног цртаног филма Трансформерси. 2008. — У Пекингу су отворене XXIX. летње олимпијске игре. 9. август

480. п. н. е. — Персијанци су, под вођством краља Ксеркса, победили у тродневној бици код Термопила војску спартанског краља Леониде. Та победа омогућила је Ксерксу да освоји Атину. 48. п. н. е. — Гај Јулије Цезар је однео одлучујућу победу над Помпејем у бици код Фарсала у грађанском рату. 378. — Готи су тешко поразили Римљане у бици код Хадријанопоља, у којој је погинуо је источноримски цар Валенс. 1842. — САД и Велика Британија потписале су споразум којим је одређена граница између САД и Канаде од Мејна до Великих језера. 1942. — Током кампање "Напустите Индију" Свеиндијског конгреса, британске власти су у Бомбају ухапсиле индијског националног вођу Махатму Гандија и још 50 његових следбеника. Ганди је у затвору 21 дан штрајковао глађу, а пуштен је из затвора 1944. под притиском јавности. 1945. — Американци су бацили атомску бомбу на Нагасаки. Погинуло је 73.000 људи, а хиљаде су умрле током наредних година од последица радијације. Јапан је капитулирао 15. августа, чиме је рат окончан. 1945. — На трећем заседању у Београду АВНОЈ проглашено је за привремену Народну скупштину Демократске Федеративне Југославије. 1954. — Као одговор на претње СССР-а и источног блока Југославији, Грчка, Турска и Југославија закључиле су на Бледу Балкански савез о политичкој сарадњи и узајамној помоћи у наредних 20 година. Отопљавањем совјетско-југословенских односа после 1956. године, тај савез је губио на значају, иако формално никада није отказан. 1965. — Малезија је избацила Сингапур из свог стастава због жестоког идеолошког сукоба њихових вла-

дајућих странака. 1969. — Следбеници Чарлса Менсона су убили глумицу Шерон Тејт, жену филмског редитеља Романа Поланског, и још четири особе у њеној кући на Беверли Хилсу. 1974. — Потпредседник САД Џералд Форд постао је председник, након што је Ричард Никсон, због умешаности у аферу Вотергејт, поднео оставку. 1992. — У Барселони су завршене 25. олимпијске игре, на којима је учествовало 15.000 спортиста из 172 земље. Спортисти СР Југославије, због санкција УН, нису могли да учествују у екипним спортовима, али су медаље изборили стрелци. Јасна Шекарић сребрну, а Аранка Биндер и Стеван Плетикосић бронзану. 1998. — У сукобу са индијском полицијом у Кашмиру погинуо је Али Мохамад Дар, самопрокламовани заменик врховног команданта забрањене сепаратистичке исламске оружане групе Хизб-ул-Муџахедин, која тежи да Кашмир припоји Пакистану. 1998. — Кошаркашка репрезентација СР Југославије постала је светски шампион у кошарци. 2000. — У катастрофалним поплавама у Индији, Непалу, Бутану и Бангладешу живот је изгубило 300 људи, а милиони су остали без домова. 2004. — Тери Николс осуђен је у Америци на 161 годину затвора, односно на доживотну робију без права на помиловање и скраћење казне, због постављања бомбе у згради државних органа у Оклахома Ситију 1995. године, када је погинуло 168 особа.

10. август 955. — У бици на Лешком пољу, свети римски цар Отон I је поразио Мађаре, окончавши педесетогодишњу мађарску инвазију у средњој Европи. 1519. — Магеланових пет бродова је испловило на пут око света. 1628. — Шведски војни брод Васа је потонуо у стокхолмској луци после само 20 минута свог првог и јединог путовања.

7.8.2016.

МАГАЗИН

1792. — Париска руља је током Француске револуције заузела палату Тиљерије и масакрирала краљеву Швајцарску гарду. 1793. — Музеј Лувр је званично отворен у Паризу. 1809. — Кито, данас главни град Еквадора, је објавио независност од Шпаније. 1821. — Мисури је признат као 24. америчка савезна држава. 1878. — Српски кнез Милан Обреновић издао је указ о оснивању Војног музеја у Београду. 1904. — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата. 1913. — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији. 1936. — Почео је шаховски турнир у

Нотингему, Енглеска. Победио је Михаил Ботвиник. 1940. — Путнички брод РМС Трансилванија потонуо је након торпедовања одневши 36 живота. 1948. — Премијерно је приказана на америчкој телевизији Еј-Би-Си емисија "Скривена камера" Алена Фанта. 1990. — Свемирска сонда „Магелан“ је стигла до Венере.

11. август 480. п. н. е. — Персијанци су победили удружену грчку флоту у тродневној поморској бици код рта Артемизиј. 355. — Римски војсковођа Клаудије Силван прогласио се за цара у Келну. 1492. — Прва папска конклава сазвана у Сикстинској капели је изабрала Родерика Борџију за папу Александара VI. 1804. — Франц I проглашен за

првог цара Аустријског царства. 1870. — основана Палилулска полугимназија, касније Друга београдска гимназија 1898. — Америчке трупе улазе у град Мајагез у Порторику за време Шпанско-америчког рата. 1918. — Први светски рат - Амијенска битка се завршава. 1919. — Усвојен је Устав Вајмарске Републике. 1934. — Отворен федерални затвор на острву Алкатраз у Калифорнији. 1943. — Други светски рат - Прва конференција у Квебеку почиње. На њој присуствују Винстон Черчил, Френклин Д. Рузвелт, Це Вен Сунг и Вилијам Лион Мекензи Кинг. 1951. — Рене Плевен постаје Премијер Француске 1952. — Краљ Хусеин је проглашен за краља Јордана. 1960. — Чад проглашава независност.

1966. — Џон Ленон одржава конференцију за штампу у Чикагу и извињава се за „Исус Аферу“. 1972. — Последња америчка војна копнена јединица напушта Јужни Вијетнам. 1979. — Два Тупољева Ту-134 компаније Аерофлот су се сударили изнад града Дњепродзержинска, усмртвиши свих 178 особа у оба авиона. 1984. — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио-станици је рекао „Драги грађани, данас сам потписао закон који уништава право Русије да постоји. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.“ 1999. — Тотално помрачење Сунца у Европи и Азији. 2003. — НАТО преузима команду над мировним снагама у Авганистану. То је прва интервенција изван Европе у 54 године дугој историји НАТО-а.

12. август 1099. — Крсташи под командом Готфрида Бујонског су поразили фатимидску војску предвођену Ал-Афдалом Шаханшахом. 1450. — Енглези у Стогодишњем рату Французима предали лучки град Шербур, чиме је француски краљ Шарл VII завршио освајање Нормандије. 1687. — Аустријска и мађарска војска под командом Лудвига Вилхелма Баденског у одлучујућој бици код Мохача победила турску војску Мухамеда IV. 1708. — Отпочела опсада Лила током Рата за шпанско наслеђе. 1759. — Руске трупе генерала Салтикова и аустријске под Лаудоном у бици код Кунерсдорфа, у Седмогодишњем рату, поразиле пруску армију, коју је предводио краљ Фридрих II Велики. Дрезден пао у аустријске руке.

1813. — Аустрија објавила рат Наполеону. 1849. — Аустријска војска уз помоћ Русије угушила Мађарску револуцију, национални лидер Лајош Кошут напустио земљу. 1898. — Потписивањем протокола, којим је Шпанија уступила САД Кубу и Порторико, завршен Шпанско-амерички рат. САД истовремено анектирале Хаваје. 1914. — Велика Британија у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. Почела Церска битка, завршена 20. августа победом српске војске над аустроугарском. Прва српска и савезничка победа у Првом светском рату. 1916. — Кости Петра II Петровића Његоша пренете на Цетиње. 1944. — Прорадио први нафтовод под морем, којим је испод Ламанша нафта испоручивана савезничким снагама у Француској. Кроз нафтовод

7.8.2016.

МАГАЗИН

дневно пролазило 700 тона нафте. 1960. — САД лансирале први комуникацијски сателит Ехо 1. 1970. — У оквиру нове источне политике, канцелар Немачке Вили Брант у Москви потписао споразум којим су се Западна Немачка и СССР одрекли силе у међусобним односима и признале постојећу границу између две немачке државе. 1976. — Припадници либанске деснице, после једномесечне опсаде и жестоких борби, освојили палестински логор Тел ел Затар. 1978. — Јапан и Кина у Пекингу потписали споразум о миру и пријатељству. 1981. — IBM је представио IBM Personal Computer, први у низу IBM-компатибилних персоналних рачунара. 1982. — Мексико је објавио да није у стању да плати свој велики страни дуг, што је изазвало дужничку кризу која се раширила широм Латинске

Америке. 1984. — У Лос Анђелесу завршене 23. Олимпијске игре на којима је учествовало 140 земаља. Репрезентација Југославије освојила седам златних медаља, четири сребрне и седам бронзаних. 1985. — Џапан ерлајнс лет 123 се срушио на врх планине Такамагахара у јапанској префектури Гунма, усмртивши 520 од 524 људи у авиону у највећој авионској несрећи у којој је учествао један авион. 1992. — Република Српска променила име из Српска Република Босна и Херцеговина у данашњи назив Република Српска САД, Канада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи светски трговински блок. 2000. — У Баренцовом мору потонула руска нуклеарна подморница

Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде. 2001. — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук парафирао закон којим је установљен специјални камбоџански суд међународног карактера за суђење бившим вођама Црвених Кмера за злочине против човечности, почињене током владавине од 1975. до 1979. Више од 11.000 становника јапанског острва Окинава евакуисано пре демонтирања америчке бомбе тешке 36 килограма, преостале из Другог светског рата

13. август 1521. — Шпански конквистадор Ернан Кортес је након тромесечне опсаде заузео астечки град Теночтитлан и заробио краља Квотемока. 1532. — Војводство Бретања је припојено Француској.

1624. — Француски краљ Луј XIII за премијера поставио кардинала Ришељеа. 1792. — Француски револуционари ухапсили чланове краљевске породице три дана по укидању монархије и збацивања краља Луја XVI. 1806. — Српски устаници су поразили османлијску војску у бици на Мишару. 1814. — Уједињено Краљевство и представници Низоземске републике су потписали споразум којим су Холанђанимаа враћене територије у поседу пре Наполеонових ратова осим Рта довре наде. 1868. — У Перуу и Еквадору серија земљотреса усмртила око 25.000 људи. 1898. — Америчке снаге у Шпанско-америчком рату заузеле Манилу. 1898. — Карл Густав Вит је открио 433 Ерос, први откривени астероид близак Земљи.

1914. — Француска у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. 1914. — Путнички брод СС Барон Гауч ударио је у морску мину 8 миља од Ровиња усмртивши 250 путника. 1923. — Мустафа Кемал Ататурк постао први председник Турске. Током владавине, до смрти, 1938, спровео радикалне реформе у земљи, приближивши Турску Европи. 1961. — Власти Источне Немачке затвориле границу између Источног и Западног Берлина код Бранденбуршке капије и почеле изградњу 155 километара дугачког зида према граници са Западном Немачком. 1964. — У Уједињеном Краљевству извршене последње смртне казне вешањем два затвореника у Ливерпулу и Манчестеру, осуђених на смрт због убиства. 1993. — Више од 120 људи погинуло када се у Тајланду срушио шестоспратни хотел.

1998. — Швајцарске банке и јеврејске групе постигли споразум којим је предвиђена сума од милијарду и 250 милиона долара компензације за жртве холокауста у Другом светском рату. 2001. — Политички лидери Македонаца и Албанаца у Охриду потписали мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији. 2003. — Либија и породице жртава бомбашког напада на авион Пан Ама над језером Локерби у Великој Британији, око 20 година раније, постигли договор о надокнади штете од 2,7 милијарди долара. У експлозији авиона страдало 270 особа. 2008. — Руска војска је заузела град Гори током рата у Грузији.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs