MagazIN 239 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 239 * 31. јул 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Под лупом директорске плате Тежи пут до светских тржишта Да свима буде боље Европа за грађане и грађанке Пут преко Голготе Могло би и боље Деда Уметничке школе

МАГАЗИН

31.7.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 14 20 24 32 40 48

„ОРА“ није фора Дрвенград ма Мећавнику Вештина пецања на пловак На репертоару Биоскопа „Кварт“ Опасност вреба на путевима Србија спремна за нове успехе Времеплов

58 66 68 76 80 86 92

МАГАЗИН 31.7.2016.

Јануар 2016.

Проблеми у пословању јавних установа

МАГАЗИН

31.7.2016.

ПОД ЛУПОМ ДИР

- Они којима не одговара накнада за обављање јавних функција могу да се повуку да би на та места дошли стручњаци који ће исти посао обављати за накнаду која је предвиђена. - Неаргументовано и непотребно повећање зарада. - Директори неколико јавних установа сами себи повећали плате. – Захтев градоначелника Краљева да плате буду враћене на ниво пре повећања без обзира дали су средства из којих се исплаћују из градског буџета или других извора. - Да је ситуација у овој области озбиљна, и да неке ствари треба хитно мењати, на најбољи начин потврђују смркнута лица оних којима је поверено обављање одговорних послова. - Стимулације могу да постоје, али само за одређена радна места и људе који на њима значајно доприносе побољшању резултата рада јавне установе и стварају додатна средства за такве и сличне сврхе

ЕКТОРСКЕ ПЛАТЕ

31.7.2016.

МАГАЗИН

ародни музеј, Историјски архив, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљевачко позориште, Завод за заштиту споменика културе, Дечје одмаралиште „Гоч“, Центар за социјални рад, Туристичка организација „Краљево“, Спортски центар „Ибар“, Културни центар „Рибница“ и Дом културе из Ушћа су јавне установе чији је оснивач град Краљево што је повод да њима руководе кадрови у које актуелна власт има највише поверења. То је и разлог за годишње провере успешности пословања, а досадашње искуство потврђује да одборници Скупштине града из редова владајућих коалиција нису имали превише замерки на њихов рад.

Јавне установе се у раду срећу са проблемима које њихови директори са запосленима решавају са мање или више успеха, а кад он изостане углавном се окрећу градској каси из које се попуњавају рупе у њиховим буџетима. Повремени састанци водећих људи са представницима локалне самоуправе по правилу су прилика за указивање на проблеме у раду што, преведено на језик обичних људи, значи да им треба више пара. Податак да кључеве градске касе тренутно држи новоизабрани градоначелник Краљева др Предраг Терзић, и да је одговоран да се троше на адекватан начин, повод је за последњи састанак са директорима јавних установа чији је оснивач град. Он

је потврдио присуство проблема у пословању који су постојали и раније, али и других о којима се није јавно говорило. Да је ситуација у овој области озбиљна, и да је неке ствари потребно мењати, на најбољи начин потврђују смркнута лица оних којима је поверено обављање одговорних послова. Повод је уверење да поједини од њих значајнијим сматрају лични интерес о чему сведочи податак да су само себи повећали плате, а интересантним се чини податак да је то међу првима учинила особа којој је поверење указано на последњој седници Скупштине града. Према чврстом уверењу градоначелника Краљева др Предрага Терзића

ово су проблеми које треба решавати ургентно што је повод за захтев да директори јавних установа укину стимулације за повећање својих плата ма колико за то имали покриће у оснивачким и другим документима. Основ је став да стимулације могу да постоје, али само за одређена радна места и људе који на њима значајно доприносе побољшању резултата рада јавне установе и стварају додатна средства за такве и сличне сврхе. - Сви који смо дошли на јавне функције у овом граду знали смо колике су плате за посао који ћемо обављати. Нећу да говорим да ли су оне ниске или високе, али оног тренутка кад смо прихватили посао прихватили смо и

накнаду за његово обављање. Људи којима не одговара накнада могу слободно да се повуку, а на та места могу да дођу они стручњаци који ће исти посао обављати за накнаду која је предвиђена – објаснио је градоначелник новинарима након састанка са директорима јавних установа. Пракса је показала да се директори најчешће крију иза одлука управних одбора, а градоначелник др Терзић сматра да би, кад се односе на стимулације којима се у знатној мери повећавају директорске плате, углавном ради о неаргументованом и нопотребном повећању зарада. Како су се двоје прозваних за неоправдано повећање плата нашли у небраном грожђу, кад

су сами себи повећали плате, препоручено им је да их врате на ниво пре повећања. Кад су у питању зараде директора јавних установа враћање на претходни ниво не треба везивати за извор средстава, јер исто важи кад потичу из градског буџета као кад су обезбеђена на неки други начин. Проблеми плата нису једини који оптерећују јавне установе, а они који су специфични за сваку од њих тек треба да буду предмет разговора приликом редовних посета које најављује градоначелник др Предраг Терзић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.7.2016.

„Радијатор инжењеринг“ суочен са новим проблемима

МАГАЗИН

31.7.2016.

ТЕЖИ ПУТ ДО СВЕТ

- Нови кружни ток спречава несметано кретање тешких камиона који одвозе производе из пет краљевачких предузећа. – Привремено решење пролаз кроз Грдицу поред школе преко више пешачких прелаза и лежећих полицајаца. – Ребалансом буџета 22 милиона динара за нову саобраћајницу и мост преко Макве. - Краљево мора да брине о привредницима који стварају економску основу за запошљавање грађана. – Због грешке пореске администрације увећани износи на решењима за порез на имовину. – Куповином нове пећи повећање производње у „Ливници“ и запошљавање нових радника

ТСКИХ ТРЖИШТА

роблеми са којима се годинама уназад суочава краљевачка привреда најдиректније се одражавају на рад приватних предузећа чији власници улажу максималне напоре како би одржали производњу и обезбедили посао за што веће број Краљевчана. Од тренутка кад је приватна иницијатива у привреди добијала на замаху међу првим предузећима која су запошљавала велики број радника, и остваривала значајне резултате, био је „Радијатор инжењеринг“. Године у назад обележене су бројним пробле-

МАГАЗИН

31.7.2016.

мима које је менаџмент предузећа превазилазио са мање или више успеха, а промене на челу града након априлских избора ове године повод да овај колектив посети градоначелник Краљева др Предраг Пешић. Непосредан повод су информације које последњих дана преносе локални медији, а односе се на градњу новог кружног тока на раскрсници са Ибарском магистралом чије решење овом предузећу онемогућава несметано допремање репроматеријала и отпрему готових производа, али и прва решења

Нови живот Ливнице Потреба за различитим одливцима повод је за интересовање „Радијатор инжењеринга“ за куповину „Ливнице“ Концерна „Фабрике вагона“, а први корак ка том циљу је закуп овог погона у коме је већ ангажовано 68 радника. Обим производње се из дана у дан повећава а у предузећу верују да би, уколико постану и власници, куповином још једне пећи капацитет „Ливнице“ био удвостручен што значи запошљавање још педесетак радника. Значајнијим од повећања капацитета сматра се податак да се враћају купци производа „Ливнице“ који су, након година успешне сарадње у једном тренутку потражили боље услове у другим срединама. Отвара се тржиште Италије, Словеније и Аустрије, па би ускоро требало очекивати да се производња са садашњих осам тона лива дневно повећа на 20 до 25.

којима се одређује порез на имовину у износима који су битно повећани у односу на ранији период. Иако је евидентно да постоје проблеми у допремању репро материјала и отпреми готових производа из овог, али и неколико оближњих, предузећа они нису ни из близа онакви каквим су представљани у медијима. Ка трајном решењу проблема води привремено које омогућава да се, одговарајућом саобраћајном сигнализацијом, створе услови за долазак тешких камиона који би по завршеном послу настављали пут кроз насељени део Грдице до укрштања са Улицом војводе Степе. Како се на делу пута од „Радијатора“ до излаза из Грдице налази неколико пешачких прелаза и лежећих полицајаца, уз то и зграда издвојеног одељења Основне школе „Браћа Вилотијевић“ у овом месту, закључено је да ово решење буде првремено док се не приступи трајном. Услов за његову реализацију је издвајање 22 милиона динара из градског буџета, након јесењег ребаланса, од којих је две трећине намењено изградњи одговарајуће саобраћајнице а остатак за градњу моста преко Макве. Од меш-

тана дела Грдице којим пролази пут од „Радијатора“ очекује се довољна доза стрпљења док радови не буду завршени, а градоначелник Краљева обећава почетак радова чим се за то створе услови. - Краљево мора да брине о привредницима који чине економску основу за запошљавање грађана. Зато смо одлучили да определимо средства и решимо проблем који је настао. Поред питања „Радијатора“ има још неколико проблема који су настали изградњом кружног тока. Прилаз „МГ систему“ је решен, остаје да се папиролошки уреди, а имамо проблем ка Улици Тиосава Карапанџића који се налази у поступку препројектовања. И он ће бити решен, па нема разлога за коментаре у смислу да град не брине о својим грађанима – објашњава др Терзић. Незадовољство грађана и власника предузећа након што су стигла решења за плаћање пореза на имовину резултат је грешке настале на релацији између катастра и пореске администрације, а разлог је што се у катастру непокретности земљиште у другој и трећој зони води као грађе-

винско а не пољопривредно. Решења о пореском задужењу издавана су на основу ових података, а од тренутка кад је уочена грешка одлучено да буду умањена и сведена на реалан ниво. Нова решења ипак неће бити упућивана на адресе власника непокретности, али ће пореско задужење бити смањено за износ разлике између грађевинског и пољопривредног земљишта. Проблем који се јавио у категоризацији повод је за размишљање о новом начину опорезивања пољоприврденог земљишта на основу квалитета не зоне у којој се налази. Као пре две недеље у „Амиги“ задовољство посетом првог грађанина Краљева нису крили ни у „Радијатор инжењерингу“, а власник и оснивач Раде Јанић подсећа како не памти да се у кругу предузећа окупило толико представника различитих медија. Разлог посете види у сазнању да је градска управа увидела значај проблема који оптерећује пет привредних субјеката у овом делу града, у улицама Живојима Лазића Солунца и Тике Коларевића. - Свестан сам да проблем не може да се реши преко ноћи, и да морамо

сви да притрпимо, али мислим да ће једног дана доћи решење које ће одговарати нама и свим фирмама на овом подручју – каже он. Да је „Радијатор инжењеринг“ опредељен према извозу потврђује податак да је само током прошлог месеца 81 одсто производа усмерено ка иностраним тржиштима. Искуство показује да је домаће добро снабдевено, али не може да прихвати онолико производа колико може да произведе „Радијатор“ који је због тога окренут према знатно већем тржишту Аустрије, Руске Федерације, Енглеске, Белгије и Холандије. Захтеви купаца су изузетно строги, посебно кад су у питању рокови испоруке, због чега се посебно значајним чини што бржи и једноставнији излаз до магистралних путева. Већа потреба за производима овог предузећа повод су за улагање у нове производне капацитете и стално проширивање о чему сведочи откуп 85 ари земљишта на коме би требало да отпочне градња још две хале, једне од шест хиљада и друге хиљаду и двеста квадратних метара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.7.2016.

Сарадња представника верске и секуларне власти

МАГАЗИН

31.7.2016.

ДА СВИМА Б

- Српска православна црква треба да буде уз народ и обавља поверене задатке као и остале верске заједнице. - Први сусрет представника верске и секуларне власти након априлских избора потврда чврстог уверења да је и у наредном периоду потребно чврсто сарађивати у интересу свих верника, али и осталих припадника локалне заједнице. – Период значајних догађаја ракса да новом руководству на било ком значајнијем месту треба дати бар сто дана пре него га опозиција заспе бројним, оправданим или неоправданим, критикама повод је да новоизабрани градоначелник Краљева др Предраг Терзић први месец на челу града завршава у настојању да се упозна са стањем у што више различитих области. Податак да

је у Краљеву стационирано седиште Епархије жичке, као највеће и најзначајније у оквиру Српске православне цркве, повод је за сусрет и размену мишљења са еписком Јустином заснованих на уверењу да црква треба да буде уз народ и обавља поверене задатке као и остале верске заједнице. Ова обавеза се чини још већом ако се зна да највећи број становника са под-

ручја локалне заједице припада баш Српској православној цркви. Први сусрет представника верске и секуларне власти након априлских избора, који су озваничили промену на челу града, потврда је чврстог уверења да је и у наредном периоду потребно сарађивати у интересу свих верника, али и осталих припадника локалне заједнице. - Драго ми је што је нови градона-

челник града Краљева пружио прилику и радост да могу да га угостим у седишту жичких епископа и да му, од бога господа дародавца свих добара, пожелим да мандат који му је поверен употреби на добробит свих житеља града Краљева, на његово лично утемељење, лични и породични напредак, и да заједничким снагама, молитвама и заступничким покровитељством Светог Саве, Светог Симеона и свих угодника рода нашега, затражимо да нам помогну да све што радимо, радимо у славу божију, а на добробит онима који су нам поверени – поручио је владика Јустин уз жељу да градоначелник искористи мандат како би превазишао све слабости и тешкоће као изазове актуелног тренутка. Из угла Српске православне цркве значајним се чини податак да седиште

градоначелника и епископа буде у истом граду, а посебном привилегијом то што је у месту у коме је било седиште прве архиепископије православне цркве. - Ваш грб има грб седмоврате Жиче и то је оно што нас обавезује. Ја ћу се трудити да у оном што ми је поверено, духовном напајању словенског стада, а ви у ономе што је у вашем делокругу, уз помоћ цркве заједнички одрадимо да би свим грађанима било боље – потврдио је владика Јустин. Град Краљево покушава да са културним институцијама конкурише за средства неопходна за реализацију неколико значајних пројеката, радове на манастирима Жича и Студеница, али и обнови градског трга. Уколико у Министарству културе буде довољно разумевања очекује се брза реализација

пројеката који се сматрају подједнако значајним за град, Српску православну цркву, националну историју и традицију. - У периоду мандата који сам преузео догађа се неколико значајних историјских јубилеја. Следеће године славимо 800 година од оснивања немањићке Србије, 2018. је сто година од завршетка Великог рата, а 2019. ће се навршити 800 година од оснивања смосталне српске архиепископије. Надам се да ћемо ове јубилеје прославити онако како доликује, да ће грађани у потпуности схватити њихов значај, не само за српску државу и цркву него и нацију, и да ће разумети значај враћања традицији и поштовању историје и традиције српског народа – каже др Терзић. Т. Радовановић

Фото: М. радовановић

БУДЕ БОЉЕ

Европа у мом граду

МАГАЗИН

31.7.2016.

ЕВРОПА ЗА ГРАЂ

АНЕ И ГРАЂАНКЕ

- Oпшти циљeви прoгрaмa „Eврoпa зa грaђaнe и грaђaнкe“ дoпринoсе бољем разумевању Европске уније, њених вредности, историје и различитости, као и промоцији европског грађанства и унапређењу грађанског и демократског учешћа на нивоу Уније. - Посебан квалитет програма су његове особености које укључују равноправан приступ свих држава учесница, транснационалност и локалну димензију, међукултурни дијалог, неговање културе и волонтирања као израза активног европског грађанства. – Средства фонда у периоду од 2014. до 2020. године износе око 184,5 милиона евра. - Приоритетне теме су подизање свести у погледу сећања, заједничке историје и вредности којима се промовишу мир, њене вредности и добробит њених народа, подстицање разумевања грађанског учешћа у доношењу политика Уније, као и промовисање друштвеног и међукултурног ангажовања и волонтирања на нивоу Уније

рoгрaм „Eврoпa зa грaђaнe и грaђaнкe“, кojи je oд нoвeмбрa 2012. гoдинe oтвoрeн и зa Рeпублику Србиjу, jeдaн je oд оних којима Eврoпска униjа прoмoвише сaрaдњу измeђу зeмaљa учeсницa у рaзличитим oблaстимa вeзaним зajeдничким пoлитикaмa. Иако су првeнствeнo нaмeњeни зeмљaмa члaницaмa прoгрaми Eврoпскe униje су oтвoрeни и зa оне у прoцeсу приступaњa зa члaнствo, а како нe дoпринoсe општeм буџeту Eврoпскe униje зeмљe које нису члaницe имају обавезу плaћања члaнaрине зa учeствoвaњe. Гoдишњи финaнсиjски дoпринoс кojи je Рeпубликa Србиja уплaтилa кaкo би учeствoвaлa у Прoгрaму „Eврoпa зa грaђaнe и грaђaнкe“ изнoси 55 хиљада eврa, из буџeтa и срeдстaвa прeтприступнe пoмoћи, и омогућава организацијама цивилног друштва и јединицама локалне самоуправе да

МАГАЗИН

31.7.2016.

конкуришу за средства програма који је у надлежности Генералног директората Европске комисије за миграције и унутрашње послове, а спроводи га Извршна агенција за образовне, aудиoвизуeлнe и културнe пoлитикe. Oпшти циљeви прoгрaмa дoпринoсе бољем разумевању Европске уније, њених вредности, историје и различитости, као и промоцији европског грађанства и унапређењу грађанског и демократског учешћа на нивоу Уније. Приоритетне теме су подизање свести у погледу сећања, заједничке историје и вредности којима се промовишу мир, њене вредности и добробит њених народа, подстицање разумевања грађанског учешћа у доношења политика Уније, као и промовисање друштвеног и међукултурног ангажовања и волонтирања на нивоу Уније. Извршна агенција за сваку годину

одређује приоритете у оквиру општих тема како би се додатно осигурала ефикасност и сврсисходност одобрених и финансираних пројеката и како би пројектне активности имале што већи учинак у локалној заједници. Посебан квалитет програма су његове хоризонталне особености које укључују равноправан приступ свих држава учесница, транснационалност и локалну димензију, међукултурни дијалог, неговање културе и волонтирања као израза активног европског грађанства. Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије, као национална контакт тачка за програм Европске уније „Европа за грађане и грађанке“ у Србији, у сарадњи са Градском управом организовала је у Краљеву презентацију програма како би, пред јесењи конкурс, мотивисала што већи број учес-

ника да добрим пројектима конкуришу са средства. Програм је отворен за домаће апликанте, грађане земаља Европске уније као и земаља кандидата за чланство. До сада је потврђен успех у коришћењу средстава из овог програма за која могу да аплицирају локалне самоуправе, организације цивилног друштва, удружења грађана и фондације, музеји, архиви и остале јавне институције док год не остварују профит. Значајно за програм је да су његови приоритети везани првенствено за промоцију свега што представља европско заједништво, како европско сећање и заједничке европске вредности тако и разматрања заједничке европске историје. Због тога се ове године средствима програма финансира сећање на догађаје који су пре 25 година означили почетак распада Југославије. Приоритетним се сматра изградња

посебне врсте демократског ангажмана грађана уз што веће и квалитетније укључивање у процес доношења одлука од локалног, преко националног, до европског нивоа. То је нека врста промоције заједничких европских вредности и разговора о будућности Европе у којој има места и за разговоре о евроскептицизму који је тренутно прилично актуелан у Србији. Учешће у програму је прилика да се дебатује о свему што везује, шта је будућност Европе и шта се добија будућим чланством у Европској унији. Шанса за учешће пружа се свима уз обавезу да успоставе партнерство са организацијама и удружењима из других земаља, а подршка Канцеларији за сарадњу са цивилним друштвом огледа се у успостављању тих партнерстава. Повод је став да је вероватноћа да пројекти буду подржани већа у ситуацији кад је успостављено партнер-

ство са што више других држава. Конкурси за доделу средстава расписују се два пута годишње, а рок за први наредни истиче 1. септембра што је повод за појачану активност Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом у мотивацији што више учесника да се пријаве. Програм укључује низ различитих мера намењених посебно организацијама цивилног друштва, локалним самоуправама, мрежама градова и другим апликантима који се појављују као партнери. Укупан буџет целокупног програма је утврђен за финансијску перспективу од 2014. до 2020. године и износи око 184,5 милиона евра, а учешће Србије од 55 хиљада омогућава да се прати колико средстава долази у земљу. Ово потврђује да је до сада пристигло десет пута више од уплаћеног износа, или око пола милиона евра за пројекте у којима су домаће организације но-

31.7.2016.

МАГАЗИН

сиоци, а о бројним другим у којима се појављују као партнери још нема података. До сада остварени резултати потврђују уверење да вреди учествовати што је повод да Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом приступа мотивацији потенцијалних учесника којима пружа свеобухватну логистичку подршку. Она се, уз промоцију програма широм Србије, своди и на пружање потребних информација, проналажење партнера из других земаља, али и комплетирање потребне документације за учешће. Европска унија је оптерећена сличним проблемима који постоје у појединим земљама, па је и програм настао из једног од главних који се односи на осећај да администрација, као бирократска творевина, нема много контакта са грађанима и не омогућава њихово потребно учешће у процесу доношења одлука. Основна идеја на којој се заснива програм је жеља да више младих, поред креирања заједничких институција и правних регулатива, учествује у стварању система

вредности културног и историјског наслеђа и сећања. Због тога се апликантима препоручује да не губе драгоцено време у размишљању о локалним темама већ да се усмере ка онима које су у локалној средини подједнако релевантне као и за све друге који су већ у Европској унији. При конципирању програма циљ је био да се постави на начин који ће допринети разумевању Уније, њене историје и различитости, а велики део је посвећен европском сећању. Оно, и заједнички моменти који су обликовали Европу каква се препознаје данас, освежавају сећање на почетак Првог и Другог светског рата, потом и распад Југословије, а значај враћања на ове теме види се у жељи да се у Европи не понављају грешке, нити такве ствари дешавају поново. У контексту активног грађанства промовишу се и осмишљавају пројекти који доприносе укључивање грађана на свим нивоима, а важни су за њихов живот, па се посебно важним сматра укључивање што више учес-

ника из различитих земаља а партнерски однос је, уз квалитет идеје, значајан фактор при одлучивању о додели средстава. Што више партнера у пројекту, и што су географски удаљенији, могућност за добијање средстава потребних за реализацију појединачних програма је већа. Статистика потврђује да су апликантима из Србије партнери најчешће из региона што је повод за инсистирање да се круг прошири на географски шири простор. У првој години реализације организације из Србије су се као носиоци појавиле у седам пројеката чија је вредност достигла 487,5 хиљада евра, а још 67 организација и јединица локалне самоуправе учествовало је као партнер у пројектима чији су носиоци били из других земаља. Следећа година је била специфична, јер је реализација програма каснила и одвијала се само кроз један конкурс, па је само једна организација из Србије као носилац добила средства за реализацију, а 38 других су, са мањим или већим учешћем, били партнери у другим

пројектима. Ова година се памти и по средствима која су, независно од програма, као оперативни грант додељена Београдској отвореној школи. Специфичност се огледа у томе да се оперативни грантови не додељују сваке године већ су део сталног партнерства у које је укључена нека од земаља. Прошле године је финансирано шест пројеката вредних 371 хиљаду евра, а потврђено је учешће у још 63 партнерства. На првом конкурсу ове године за пет пројеката је одобрено скоро 317 хиљада евра, а различите организације из Србије укључене су у још 44 партнерства. Све указује на потребу за учешћем на конкурсу за доделу средстава за који у овој години рок истиче 1. септембра. Иако Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом нема утицај на процес одлучивања, сем логистичке подршке коју пружа, може да учествују у одређивању приоритета пројеката који се финансирају. Поглавље 1 програма „Европа за грађане и грађанке“ под називом „Ев-

ропско сећање“ обухвата пројекте који се односе на узроке тоталитарних режима у савременој европској историји и одају почаст жртвама њихових злочина, као и оне који обележавају значајне моменте у новијој европској историји. Важним се сматра настојање да охрабрују толеранцију, узајамно разумевање, међукултурални дијалог и помирење уз посебан нагласак на младе генерације. Приоритетним се сматрају цивилно друштво и грађанско учешће у тоталитарним режимима, демократска толеранција и приступање Европској унији, остракизам и губљење држављанства под тоталитарним режимима, комеморација и обележавање значајних историјских догађаја из скорашње европске историје. Могућност учешћа имају јавне регионалне или локалне власти, или непрофитне организације, укључујући и организације цивилног друштва, културне, омладинске и истраживачке организације и асоцијације побратимље них градова. Поглавље 2 „Демократски ангаж-

ман и грађанско учешће“ обухвата пројекте који се односе на грађанско учешће у најширем смислу, са посебним фокусом на активности у директној вези са политикама Европске уније. Ови пројекти могу да стварају могућности за јачање међусобног поверења, друштвеног ангажовања и волонтерства, као и да окупљају широки круг грађана и грађанки поводом тема које су у складу са циљевима Програма. Приоритетима су проглашени разумевање и дебата о евроскептицизму, солидарност у времену кризе, борба против „стигматизације“ миграната, уз јачање међукултурног дијалога и међусобног разумевања, и дебата о будућности Европе. У овом делу програма могу да учествују градови и општине, њихови одбори за братим љење, непрофитне организације које као правно лице представљају локалне власти и регистроване су у земљи учесници у програму. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.7.2016.

31.7.2016.

МАГАЗИН

Зоран Вукадиновић

Петнаест година од демократских промена: Зоран Вукадиновић (3)

ПУТ ПРЕКО ГОЛГОТЕ

- Након демократских промена у октобру 2000. године није дошло до бољитка због лажне слоге припадника нове власти засноване на личним интересима и тежњи да се узме што више од онога што су деценијама пре тога стварале генерације радника у свим областима живота. - Осветничко понашање представника нових власти није имало упориште у важећим законима, па су уследиле тужбе и пресуде по основу којих је држава из буџета морала да исплати знатна средства. - Од половине деведесетих се није много тога променило, ситуација је све гора, незапосленост све већа, а са њом и мањи прилив средстава у градски буџет. – Слаб ефекат рада значајне снаге каквом се чини посланичка репрезентација Краљева у Народној скупштини

ао први већи град од границе са Аутономном покрајином Косово и Метохија Краљево се деценијама, током друге половине двадесетог века, чинило сигурним уточиштем за све који су се у јужној покрајини осећали угроженим. Почетак ратних операција пред крај века довео је у Краљево до тада највећи број особа са статусом интерно расељених лица, а обавезе да им помогну први су се прихватили активисти Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. Како није било могућности да се свима обезбеди колико толико прихватљив смештај, барем за оне који у овој средину нису имали раније изграђену кућу или родбину, најлогичнијим се сматрало да се прекобројни упуте према суседним градовима. Најближи је био Чачак чији је председник општине Велимир Илић прихватио да пружи гостопримство и, до решења коначног статуса, бар мало смањи притисак на Краљево у коме су били све виднији проблеми везани за смештај и исхрану прогнаних чији се број из дана

МАГАЗИН

31.7.2016.

у дан повећавао. Значајним се чини и уверење да у тим моментима у граду није било подела на позицију и опозицију јер је најважније било сместити прогнане, у првом реду оне који су већ изгубили по којег члана породице. Зато је као велико олакшање је прихваћена потврда Велимира Илића да је Чачак спреман да прими неколико хиљада људи. - Послали смо их у колони за Чачак а он је у Љубићу, и на свим успутном деловима, препречио пут па их послао у Ивањицу из које су сишли до Ушћа и вратили се у Краљево. Они имућнји су се раније уселили у своје куће, а напаћена ситротиња шетала у круг, јер нико није хтео да помогне. Тек после је дошло до суноврата власти, а велико је питање да ли је Слободан Милошевић побеђен. Зграду Народне скупштине у Београду није срушио ни Хитлер, већ су је палили Срби, али је добро што није дошло до крвопролића. Жао ми је премијера који је убијен неколико година касније, то је ружно јер нам није тре-

бало да се убијамо између себе, а посебно је питање како би се ствари одвијале да је остао жив. Са друге стране од тада је све кренуло низбрдо – каже Зоран Вукадиновић који је као председник Окружног одбора Југословенске левице за Рашки округ годинама пре октобарских догађаја заузимао значајно место у владајућим структурама. Током деведесетих година је било евиденто велико незадовољство народа, а све бројнији изрази незадовољства на улицама, под утицајем из иностранства, претили су да доведу до ексцеса са несагледивим последицама. Због тога и међу тада пораженим снагама влада уверење да је било значајније избегавати оружане сукобе него по сваку цену држати власт. И историчари се слажу у ставу да је петнаест година мало да би се могли доносити поуздани закључци о оправданости свега што се дешавало у том периоду и ма колико представници нових власти најављивали корените промене у друштву, које треба да до-

несу просперитет, то се није догодило ни до данас. Зоран Вукадиновић основни узрок види у ставу да је њихова слога била лажна колико и дружење засновано на личним интересима и тежњи да се узме што више од онога што су деценијама пре тога стварале генерације радника у свим областима живота. У време кад је почео прогон свих који су до промена заузимали значајнија места у државној администрацији, јавним предузећима и установама, на мети се нашао и Зоран Вукадиновић. Жестину нове власти осетио је који месец после других ма колико у Краљеву међу снагама које су преузеле власт било и појединаца који нису делили слично мишљење. Локални ченици су настојали да елиминишу све који би могли да им буду сметња, а најлакши начин био је контролом радних места на којима су се налазили. Тако се и Вукадиновић са групом радника Царине нашао у Београду да би им, у левом крилу зграде

некадашњег Савезног извршног већа, било саопштено како ће до даљег бити без конкретних задужења, а примати само половину плате за радна места на која су до тада били распоређени. Кад им је после извесног времена и то укинуто једино што их је још везивало са некадашњом државом било је право на здравствено осигурање. Осветничко понашање представника нових власти није имало упориште у важећим законима, па су уследиле тужбе и пресуде по основу којих је држава из буџета морала да исплати знатна средства. - Прошао сам голготу горе него на Солунском фронту, јер се показало како се понашају Срби једни према другима, па није чудо све ово што нам се догађа. Ипак, верујем да ће се са овом влашћу нешто променити. Радио сам у парламенту са Томиславом Николићем и Александром Вучићем за кога сматрам да је честит и поштен човек који има добре намере, а зашто се овако односи према Краљеву ја то не знам.

Спреман сам да помогнем колико могу, јер имам обавезу према граду и отаџбини, и зато ћу затражити пријем и замолити премијера да помогне напаћеном Краљеву јер смо то заслужили. Бранили смо отаџбину, велики број грађана је гласао за Српску напредну странку, па би по више основа требало да нам помогне, а мислим да хоће. Мора само да постоји добра воља да одемо и замолимо, а мислим да је до сада није било – каже Вукадиновић који се више од двадесет година са места одборника у локалном парламенту залагао за решавање значајних проблема. На последњим изборима у априлу ове године због болести није био у могућности да прихвати исту обавезу, а досадашње искуство потврђује да се од половине деведесетих до данас није много тога променило, ситуација је све гора, незапосленост све већа, а са њом и мањи прилив средстава у градски буџет. Народ је осиромашио до мере да не може да плати више од

31.7.2016.

МАГАЗИН

120 динара за килограм живе ваге прасетине што, уз 16 динара откупне цене по килограму пшенице, не може да води оздрављењу пољопривреде. Шанса се види у оздрављењу привреде и јачању индустрије која је до настанка кризе упошљавала највећи број становника овог краја. Мала је утеха подсећање да су производи „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“ стизали до најудаљенијих крајева света, да су грађевинари „Каблара“ изградили пола Србије, а намештајем из „Јасена“ опремани бројни капитални објекти какав је „Сава центар“. У добром делу Краљевчана влада незадовољство изазвано чињеницом да је председник владе избегао долазак у ову средину чак и у време кад су отварани значајни инфраструктурни објекти попут моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, или нове спортске дворане. Незадовољство је веће кад се зна да је присуствовао много мање значајним догађајима у далеко мањим срединама. Све то је

повод за сумњу да га, због подела у редовима владајуће партије неко није ни звао, а није показао валидну потврду супротног. Зато се након избора новог градоначелника после априлских избора очекује заокрет и поред недоумица везаних за састав тима који би требало да му помаже у руковођењу. Веће ангажовање очекује се од начелника Рашког управног округа, других Краљевчана који заузимају значајна места у државној администрацији, али и значајне снаге каквом се чини посланичка репрезентација Краљева у Народној скупштини. - Очекујем да ће се нешто позитивно догодити и да ће се кренути на боље, али сви морамо да помогнемо, а не да убадамо кочеве једни другима и на скупштини причамо свашта. Где су данас они који су се деведесетих пели по споменицима као мајмуни, они који су говорили како ће метлом све да побришу, који су са споменика све обећавали? Где су им паре, где су Слобове паре у Грчкој, што погибе Борка Вучић?

Где је Динкић да га ухапсе да робија за обећане паре, оних хиљаду евра, и што је угасио банке и ко држи њега и њему сличне који су све уништили? То је Краљево платило, а ми само причамо приче. Мислим да народ мора мало да се стрпи, да премијер врати плате и пензије, да се заузме за Краљево као за многа мања места, да дође и каже капу у шаке, рад, ред и дисциплина. По седам посланика у прошлом и овом мандату је снага и нема посла који не могу да заврше, а ефекат никакав. Све док не почну да пуше димњаци као у „Магнохрому“ нема од нас ништа – каже Вукадиновић. Схватили су то многи, понајпре млади који одлазе из града без превише жеље да се врате. Изостало је и формирање градских општина за шта су услови створени у тренутку кад је Краљево добило статус града, поготово у Ушћу које је некада било центар истоимене општине и Рибници у којој живи довољан број становника за ад-

министративну трансформацију. Све су то проблеми о којима треба разговарати са премијером и добити толико значајну подршку која се сматра потребнијом у време кад је изостала веза са многима који су се у у дугом периоду успешно бавили политиком. Чињеница да држава руководи привредом, пољопривредом, инфраструктурним и сваким другим развојем, повод је за уверење да се кључ решења налази у рукама њених највиших представника. И баш због тога се важном чини комуникација са државним органима какву у дужем перидоу нису успели да успоставе представници локалних власти. Ма колико да је ситуација тешка и у другим деловима земље стиче се утисак да је нешто боља у мање развијенијим деловима округа што води ка закључку да је Краљево у убедљиво најгорем положају. - Све имамо и Жичу и Студеницу и бање, а Краљево је деценијама била важна раскрсница, железничко и

путно чвориште. Али, нема значајније привреде а и то мало што има гасимо неким мерама, не помажемо никоме и губимо примат над другим општинама. Податак да ће Краљево председавати Конференцијом градова и општина Србије може да буде шанса у време кад постајемо гори него Тутин, немамо ништа и крећемо од нуле. Надам се да ћемо обновити град, али немојмо да одмажемо једни другима и делимо се по било којим основама. Треба помоћи малим привредницима који се муче да запосле по неког радника. Отишли су „Амига“, „Кеопс“, „Валве профил“, „Машинац“, а људи остали без посла – подсећа Вукадиновић. Очекивање да ће држава прискочити у помоћ темељи се на ставу да је Краљево током више од пола века поднело велике жртве, па се са још више горчине прихвата чињеница да је остављено на цедилу и препуштено пропадању. Незадовољство локалног становништа темељи се и на податку

да је највећи број придошлих, а он се у последње две деценије мери цифром од неколико десетина хиљада, врло брзо решио питање запошљавања што води ка потреби о изједначавању положаја при чему би, верује Вукадиновић, значајну помоћ могао да пружи актуелни премијер Србије. Зоран Вукадиновића припада онима који су спремни да се ставе на располагање јер желе да помогну макар и по питању смиривања ситуације и утицаја на бунтовне да све напоре подреде колективним интересима. То је основ за очекивање да би кроз пет година Краљево поново могло бити град каквог се сећају само још припадници старијих генерација. Корак даље могло би да представља отварање по које високошколске установе чије је присуство у граду претходних година изостало само због тога што то није одговарало појединцима из ове средине, а понуда је било. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.7.2016.

Породице палих бораца и остваривање права

МАГАЗИН

31.7.2016.

МОГЛО БИ

- Краљево је град са највише учесника у рату и погинулих у односу на број становника . - Поред 78 породица бораца који су погинули у ратним операцијама деведесетих година прошлог века у Краљеву је и 28 које су се доселиле из других делова бивше Југославије. - Удружње породица палих бораца које окупља 210 чланова њихових породица. - Највећи број обољења чланова породица палих бораца су неуролошке и кардиолошке природе, па не припадају групи за које се лекови узимау на рецепт. – Три оца и четири мајке палих бораца живе сами. – Из краљевачког удружења 18 примедби на нацрт закон који је у процедури. - На наш позив за помоћ одазвало се само двоје од шест краљевачких посланика у Народној скупштини. – Неадекватан однос према споменику погинулим борцима на Тргу Јована Сарића. – Износ од 55 хиљада динара тек је мало више од вредности 55 букета цвећа за исто толико парастоса у току године

И И БОЉЕ

31.7.2016.

МАГАЗИН

Милисав Вујанац

о скора је у Краљеву било уврежено мишљење да представници власти након 2000. године нису поклањали довољно пажње онима који су током последње деценије двадесетог века поднели највеће жртве. Да ти није тачно недавно је потврдио градоначелник Краљева др Ненад Терзић током разговора са представницима Удружења ратних војних инвалида, а неколико дана касније и Удружења палих бораца у ратовима вођеним на простору бивше Југославије између 1990. и 1999. године. Иако и међу једнима и међу другима има много проблема значајним се оцењује сазнање да је неко из врха власти изразио довољно спремности да бар разговара о њима. Ма колико да су то прижељкивали дуги низ година представници овог удружења потврђују да их је позив градоначелника изненадио, а састанак са њим уверио да би нагомилани проблеми борачке популације, посебно породица палих бораца, могли да се решавају. Председник Удружења породица палих бораца града Краљева Милисав Вујанац подсећа да је прво удружење формирано непосредно по престанку оружаних сукоба у Хрватској и Босни и Херцеговини, а поред једног броја чланова породица палих бораца укључивао и ратне војне инвалиде. Такав начин рада обезбеђивао је одређене повластице и једној и другој групацији све до тренутка кад је свака исказала посебни интерсе, прва да имају нормалан живот а друга да се жртве поштују и помињу, а њихови споменици одржавају уредним. Иако је на споменику палом борцима на Тргу Јована Сарића уписано 77 имена Вујанац подсећа да недостаје име једног припадника Министарства унутрашњих послова страдалог 2000. године на линији раздвајања Србије и Косова. Међу члановима удружења су и чланови породица 28 палих бораца који су се из других делова бивше Југославије доселили у Кзаљево и ту настанили за стално. До 2008. је било много лутања, па

је друштво почело да се осипа, а чланови породица који нису могли да остваре сва права полако се повлачили све док у лето исте године није регистровано посебно удружње које окупља 210 чланова породица 106 палих бораца. Недостају само они из којих су потекла четири стадала јер није познато дали имају живих сродника. По престанку ратних дејстава прикупљање податка о погинулима протегло се на пуне три године, а како их није било у војној евиденцији чланови породица су били приморани да крену другим путем и сналазе се како су знали и умели, па су утврдили да је међу страдалима, поред оних на одслужењу војног рока, било добровољаца и несталих чија су тела пронађена после 2000. године. Након комплетирања листе основни захтев се да на заједничком споменику буду уписана имена свих палих бораца. Од епископа жичког се очекује одговор на захтев да сва имена буду исписана у једној од две краљевачке цркве, а свештеници епархије су укључени у парастосе који се у континуитету орджавају од 2009. године. Вујанац потврђује да удружење има податке о живим члановима породица погинулих бораца, чак ионима који су се одселили из Краљева. Они потврђују да је од 106 деце 48 на школовању, а од 46 незапослених 36 је у Краљеву. Међу њима је и 37 који су након навршене 27. године живота изгубили право на школовање о трошку државе, а колико је тешко одрастање без родитеља сведочи податак да једно дете није завршило ни основну школу. Са друге стране има и оних који су завршили факултете, неки и по два, или завршавају докторске студије. Највећи терет током васпитавања пао је на мајке, и њихову способност да се на прави начин прилагоде новим условима, а колико су неке посветиле пажње збрињавању деце сведочи податак да је једна успела да реши и стамбено питање за троје од њих. Тежим од свих чине се здравствени

проблеми изазвани стресовима који утичу на појаву дијабетеса који неретко, у раном периоду живота, прете дијализом. Анализа стања показује да ни једно обољење, а највећи број су неуролошке и кардиолошке природе, не припада групи за које се лекови узимау на рецепт што изискује трошкове које велики број старијих није у ситуацији да поднесе, поготово три оца и четири мајке палих бораца који живе сами. - Ми смо наше проблеме поделили у два дела. Прве треба решити са државом, али и локална сампоуправа мора бити заинтересована јер ако се, по Закону о борачкој и инвалидској заштити, реше наши захтеви везани за лечење, запошљавања деце и субвенције за комуналне услуге, онда ће бити мање проблема у овом граду. Краљево је град са највише учесника у рату и погинулих у односу на број становника и Чачак у коме их је само шест. У нацрту закона је речено да Београд и Војводина могу, ако имају средстава, да пруже веће привилегије члановима породица, а кад су ту децу звали да ратују нигде није писало да су из Београда. Имамо 18 примедби на закон који је у процедури, а на наш позив за помоћ одазвало се само своје од шест краљевачких посланика у Народној скупштини – каже Вујанац. Након што је угашен општински одбор СУБНОР формиран је Савет удружења бораца свих ратова, али није заживео у форми какава је замишљена па је успостављена сарадња имеђу само неких организација које су биле укључене у њега. Најбољи начин да се што дуже одржава сећање на оне који су погинули током ратова на простору бивше Југославије је постављање одговарајућих спомен обележја, ма колико подизање сваког од њих било прилика за сукоб различитих мишљења. Она нису мимоиђена ни пре постављање споменика палим борцима на Тргу Јована Сарића, а један од жешћих противника да се гради на том месту, и у том облику, био је управо Вујанац. Објаш-

МАГАЗИН 31.7.2016.

њење да фонтана представља извор живота, а да ће вода да пада преко табле са именима погинулих, није се чинило довољно убедљивим пред уверењем да би боље било изградити обданиште посвећено овим људима или бар спортску дворану о чијој се градњи и у то време навелико причало. - Цео дан пре пуштања у рад није било табле са именима погинулих, а ја шеткао да видим како ће да изгледа. Договорено је било да то буде меремрна плоча, да има крст и буде обележено ко подиже споменик, али нису урадили како су обећали па су поставили обичну таблу која нам није одговарала, због чега су рекли како ће да је промене. И одржавање споменика је катастрофа. Једном од градоначелника сам три пута писао да је испао камен на споменику, а и сада ће, и молио га да то реши а кад сам рекао да је то срамота залепљено је прилично неуко. Поред чесме је спрејом исписано слово „У“, а и нечије име, па сам опет морао да пишем и питам зашто се ту налазе, а пет пута указивао на потребу да се жабокречина очисти бар једном годишње. Сисаљке усмеравају воду на све стране, у фонтану се убацује свашта, па смо тражили да се одреди неко ко би о њој водио рачуна. Највише вређа кад напишемо допис, а нико не одговори. Написао сам двадесет дописа јавним комуналним предузећима и установама са молбом да приме једно дете на волонторање да би могло да полаже стручни испит, а само из Регионалне привредне комора су одговорили да то не могу по закону – прича Вујанац и оцењује добрим одржавање парастоса страдалима сваког 24. априла, мада му никада није јасно зашто је одабран баш тај датум. Све до пре неколико година као организатор се појављивало Удружење породица палих бораца да би, прво стидљиво а потом слободније, ту обавезу преузела локална самоуправа. Радује податак да се тог дана испред споменика окупља све већи брохј грађана можда и захваљујући медијима. Удружење породица палих бораца

два пута годишње конкурише за средства којим локална самоуправа субвенционише рад удружења грађана, а 55 хиљада динара у првој половини ове тек је мало више од вредности 55 букета цвећа за исто толико парастоса у току године који су једина веза са члановима породица палих бораца и повод за потискивање осећаја да нису сами. Сећање на погинуле браниоце отаџбине чувају спомен обележје у оквиру касарне у Јаручјку и Спомен соба Друге бригаде Копнене војске у Касарни Рибница. Иако се сматра једном од најуређенијих из удружења је упућен захтев да се део посвети и погинулим борцима који нису припадали овој јединици. Чланови породица палих бораца личним средствима подржавају рад удружења, на позив за помоћ одазива се и један број привредника, а посебну захвалност заслужују високошколске установе које показују спремност да се одрекну дела, или целог износа, школарине за школовање деце палих бораца. На однос према сличним удружењима грађана у великој мери су утицале различите гарнитуре које су се смењивале на власти током последњих четврт века. У време ратова свако ко се није одазвао на позив за мобилизацију сматрао се дезертером због чега је потпадао под удар закона, а породицама палих бораца посебно смета то што им је након ратних збивања све опроштено. Уверење да су државу храбро бранили небројани борци, поготово они из Краљева који су поднели највеће жртве, основ је за став да има места за опроштај, али не и заборав много тога лошег што се догодило. Велики број проблема са којима се суочавају породице палих бораца главни су разлог за постојање овог удружења. Значајним се сматра њихов материјални статус који првенствено зависи од примања која се често мењају, најчешће са променом власти и везују за просечна у земљи претходног месеца на које се приемњују коефицијенти у зависности од броја чланова

породице. - Једини ко је поштовао борце, породице палих бораца и борачку популацију било је у Титово време кад је носилац Споменице 1941. имао исту палту као и директор „Магнохрома“. Било је поштовање, деца су се уписивала у школе, а они који су их прерасли ишли су у школе за бразовање одраслих где су за њих формирана посебна одељења. И борци су били више цењени него данас. У време кад смо поднели захтев да једна улица у граду буде Улица стотину хероја неком се то није свидело, па је дао назив Јована Дерока за кога у Краљеву мало ко зна. У принципу не можмо да будемо незадвољни, али смо тренутно на ивици где је наша егзистенција повређена. Имамо члана који је у четрдесетој години остао без сина, добио висок притисак и доживео инфаркт, велики број чланова породица палих бораца пати од дијабетеса и неуролошких обољењакоја су последица стреса, па готово целокупна примања троше на куповину лекова. У почетку су нам дозвољавали да се лечимо на ВМА, сада више не, а имали смо још ситних привилегија које су избрисане, а и ресорно министартсво се увредило зато што приметимо сваку промену у закону – каже Вујанац који у име свих чланова удружења помно прати прописе и све што се везује за положај чланова породица палих бораца. Све што умањује њихов значај повод је за оштру реакцију и писма релевантним институцијама, од најнижих са локалног нивоа до председника државе или владе. Помаци на боље резултат су напора да се укаже на значај жртве коју су поднели, а то нији ни у каквој вези са политиком ма колико она утицала на положај живих чланова. И док они који су погинули у ратовима при одласку на фронт нису гледали у којим су партијама у данашње време бројне привилегије уживају неки други само зато што им припадају, а то је оно што највише боли чланове породица палих бораца. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.7.2016.

Ђорђе Симић

МАГАЗИН 31.7.2016.

Знаменити Краљевчани: Ђорђе Симић (3)

ДЕДА УМЕТНИЧКЕ ШКОЛЕ - Иако је генерације будућих уметника у свет сликарства уводила Оливера Симић велике заслуге за опредељење да му се посвете до крајњих граница, мада тога није био ни свестан, има Владислав Маржик који је оловком забележио све куће у Краљеву пре него су препустиле место модерним грађевинама. – Прву изложбу четворице младих сликара видело три хиљаде Краљевчана. – Иако је у Скупштини општине донета одлука о додели простора за заједнички атеље, и објављена у локалном листу, до реализације није дошло ни после пола века. - Међу тридесет троје сликара који су 1971. године примљени у Удружење ликовних уметника Србије, уз касније светски познату Марину Абрамовић и Милоша Шобајића, били су краљевачки сликари Ђорђе Симић и Мића Маравић. - Од прве изложбе пре више од пола века нанизало се више од педесет самосталних и шест пута више колективних у земљи и иностранству.

МАГАЗИН 31.7.2016.

агли развој града почетком друге половине двадесетог века на најбољи начин се огледао у повећаном броју ученика због чега се све чешће јављала потреба за отварањем нових основних школа. Кад је из најпренатрпанијих „4. краљевачки батаљон“, „Светозар Марковић“ и „Чибуковачки партизани“ издвојено по шест одељења, а придодата издвојена из Грдице и Јарчујака, почела је да ради школа „Браћа Вилотијевић“, а за одељењима којима је и раније предавао кренуо и Ђорђе Симић. Поред ових током четрдесетогодишњег рада у просвети, укључујући и честе замене, предавао је ученицима у Рибници и Берановцу. Утисак из тог времена потврђује да је Краљево било типична српска паланка у којој се до школе путовало улицама поплочаним турском калдрмом. Асфалт је прво постављен у Улици октобарских жртава, можда и због тога да се, онима који би се од аутобуске и железничке станице упутили ка центру града, бар мало ослаби утисак па-

ланке. Изглед града се споро мењао све до тренутка кад су „Магнохром“ и „Фабрика вагона“ почели да запошљавају већи број радника за које је требало обезбедити довољан број станова. Ни до данас није избледело уверење да је захваљујући баш њима, уз то „Јасену“ и „Каблару“, изграђено пола града који је добио потпуно нов изглед. Због тога се посебно депресивним сматра податак да већина таквих предузећа више не постоји. Краљево је било паланка и у културном смислу, а прилично изражену монотонију у овој области покушали су да поремете четворица младих сликара, Ђорђе Симић, Стеван Арсић Стив, Раша Дугалић и Мића Маравић који се од рођења аматерски бавио сликарством, а био исто тако добар као сликари са академским звањима. У Симићевој соби од 16 квадрата настао је „Атеље четворице“ власника стотина слика различитог квалитета које су понајвише скупљале прашину по њиховим становима. Уверење да далеко од очију јавности још више губе на вред-

ности био је повод за размишљање о изложби за коју би свако од њих издвојио неколико радова које сматра најбољим. Први проблем је сазнање да су у граду врло ретко организоване било какве изложбе, по која тек повремено у музеју са сталном поставком из рата, чешће у библиотеци на средини Омладинске улице у којој се данас налази продавница колонијалне робе. Изложбе су повремено организоване у Хотелу „Интернационал“ у коме је било седиште Синдикалног већа, а излагали само Владислав Маржик, Чеда Поповић, Ђокица Томовић и талентовани Миодраг Јанић који је бављење уметношћу касније подредио политичком раду. - Маржику је потпуно попустио вид, па није могао да црта, Чеда Павловић се одселио за Београд, Ђокица Томовић такође, а Јанић се бавио политиком баш у време кад је почело зидање града а сви простори у којима су организовене изложбе срушени. Пронађемо да за изложбу можда може да послужи хол испред велике сале ново-

Ђорђе Симић, МИћа Маравић, Стеван Арсић Стив и Раша Дугалић

МАГАЗИН

31.7.2016.

саграђене зграде Дома друштвених организација, под условом да се направе неки панои. Ово није могло да се догоди да директор Милијан Живковић као озбиљан човек није примио на себе ту обавезу, а организације се прихватио директор Радничког универзитета Миле Арсенијевић. После прве две изложбе следеће су у континуитету организоване сваких 15 дана и биле праћене одличним каталогом са црно белим репродукцијама. Све изложене слике су откупљиване да би временом био створен озбиљан фонд који је, након укидања Радничког универзитета после десет година, нашао место у Народном музеју. Преко пута је добијен простор за галерију са три просторије на спрату, а мала галерија је остала у подруму Господар Васиног конака. Овај период се сматра периодом рађања ликовног живота у Краљеву у коме данас постоји и уметничка школа. Директор је мој ђак кога сам наговорио да иде у Уметничку школу у Нишу, па често кажем да сам деда краљевачке Уметничке школе – прича Симић. Иако је генерације будућих умет-

ника у свет сликарства уводила Оливера Симић велике заслуге за опредељење да му се посвете до крајњих граница, мада тога није био ни свестан, има Владислав Маржик који је оловком забележио све куће у Краљеву пре него су препустиле место модерним грађевинама. Владислав Маржик, по коме носи име удружење ликовних и примењених уметника, је у Високој школи у Београду био ђак Љубе Ивановића и Бете Вукановић, а на академији у Прагу студент чувеног сликара из Цавтата Влахе Буковца. Његов отац Јосиф је као војни лекар из Чешке добровољно дошао у Србију која је пред крај 19. века, док је ратовала против Турака, имала само осам лекара. Ту је остао и засновао породицу, а Владислав рођен у Краљеву. Како пред крај живота није добро чуо, али није испуштао из руку блок и оловку, није ни био свестан присуства заљубљеника у цртање који су га посматрали са одушевљењем. Посебно је импоновало велико стрпљење којим је исцртавао сваку ћерамиду на кућама што је било додатни мотив за покушај да се имитира по повратку кући.

Значајном се чини подршка медија посебно новинара Воје Благојевића који је у Политици објавио како је изложбу четворице младих сликара видело три хиљаде Краљевчана. Уверење да постају важни чиниоци културне сцене било је добра основа за захтев да им се додели простор за атеље у коме би заједнички стварали, а иако је скупштинска одлука о томе објављена и у локалном листу до реализације није дошло ни после више од пола века. - Раша Дугалић је био илустратор у „Ибарским новостима, али добије посао дизајнера у „Галеници“ и пресели се у Београд за бољу плату, и Стив се одвоји па Мића и ја, као мачићи бачени на ледину, почнемо заједно да радимо и сналазимо се како знамо и умемо. Захваљујући изложбама у Дому друштвених организација упознали смо велики број еминентних југословенских аутора, а ја никад нећу заборавити да сам као млад и надобудни сликар, који мисли како ће да помери планету, три сата разговарао са Мићом Поповићем. Он је пажљиво слушао шта причам и, не држећи ни-

31.7.2016.

МАГАЗИН

какво предавање са намером да натури своје мишљење, полако ми стављао коцкице у глави да би се мој став према уметности од тог тренутка променио и није се мењао до данас. Зато баш он има велике заслуге за мој став према уметности и уметничким делима, себи и свом раду, другима и туђем раду – признаје Симић. Половина шездесетих година сматра се значајном због првог путовања у иностранство и седмодневног боравка у Венецији као седишту у то време највеће изложбе слика на свету. Била је то прилика да се, колико су могућности дозвољавале, завири у сваки музеј, галерију и цркву. Податак о постојању рођака у различитим деловима света била је посебна повољност и прилика да се читава лета проводе у иностранству у посети бројним галеријама. Показало се да сусрет са делима светских великана, колико подстицајан, може да буде и повод за закључак како је све већ насликано и да за новајлије нема места у овој области.

Познанство са значајним именима из света сликарства било је повод за препоруку краљевачким сликарима да конкуришу за пријем у Удружење ликовних уметника Србије, а међу тридесет троје који су 1971. године примљени у удружење били су краљевачки сликари Ђорђе Симић и Мића Маравић. Каталог са именима новопримљених чланова и данас сведочи да се на првом месту листе налази светски позната уметница Марина Абрамовић, а на последњем ништа мање значајан Милош Шобајић. Текст који је тим поводом у „Политици“ објавио у то време најцењенији ликовни критичар Павле Васић потврђује да би у будућности нешто могло бити од Симића и Шобајића. Пријем у удружење много значајнијим се чинило сликарима из провинције где је доживљаван као верификација професионалног статуса која отвара многа до тада затворена врата, а значајан је и податак о доступности информација које се односе на изложбе и ликовне конкурсе.

Иако није било значајнијег утицаја било кога на рад, у смислу имитирања било ког сликара, Симић потврђује како је још у раној фази схватио да се не треба љутити на светске великане што млађима нису оставили ни сантиметар квадратног простора, па морају да измишљају нове стилове. - Довољно је да човек види ретроспективну изложбу Анри Матиса, који је правио експерименте и све пробао, да човек схвати како више нема шта да се проба. Седи па сликај шта се теби слика, а не шта је у моди, било је довољно да се свако окрене себи, па сам неко време пре 15 година, пре него сам се вратио пејсажу, правио само апстрактне слике. Сматрам да је апстрактна слика права слика, а да је све остало призор који се третира на овај или онај начин. Било који други мотив тражи од човека да се сети како изгледа облик, да се присети какве је боје дрвеће, одело или лице. Апстрактно сликарство је сести преко пута белог платна и смислити нешто што нигде не постоји. Мало ме оговарају

због тога, јер су мало више у облацима а ја мало више на земљи, иако свака жврљотина није апстрактна слика. Она има цртеж, боју, композицију, валер и све ликовне елементе које поседује свака друга слика с тим што је композиција најважнији део, па могу то да буду само две линије и тачка које се на белом платну могу распоредити на безброј различитих начина – објашњава Симић. Од прве изложбе пре више од пола века нанизало се више од педесет самосталних и шест пута више колективних у земљи и иностранству, а чланство у удружењу сликара из јужнокорејског града Кунсана прилика да слике из Краљева стигну до Сеула и Јапана. На списку градова у којима је излагао налазе се мађарски Чонград, Женева, Торонто и многи други, а повод за радост је увек сазнање кад се нађе међу хиљаду изабраних од три пута више уметника који се појављују на конкурсима. Посебан изазов увек су биле хуманитарне изложбе, посебно оне намењене прикупљању средстава

за обнову Манастира Хиландара и градњу Храма Светог Саве. Иако нема тачну евиденцију о броју слика процењује се да стваралачки опус Ђорђа Симића чини неколико хиљада акварела. Сазнање да нема довољно података о месту где се сви налазе, због интересовања за слику само док није завршена, повод је за став како је тешко и размишљати о ретроспективној изложби. Одговор на сувише истрошено питање када је једна слика завршена потврђује да је код акварела тренутак када неко од другара потрди да више ништа не треба додавати. Можда је и због тога међу акварелистима присутна шала и упозорење сваком да не дира ништа већ од тренутка кад је узео четкицу у руке. - Акварел је најтежа сликарска техника јер све мора да се смисли унапред, направи јасна концепција, редослед потеза, одреди шта је доминантно, шта је у трећем плану а шта напред, шта треба да се нагласи, која је густина боје и слично. Грешка не може

да се поправи јер не може да се стави густа боја и покрије се као код уља где на једну слику целог живота може по нешто да се додаје или одузима. Приметио сам да су индустријски препарирана платна прилично посна, па ми је пало на памет да пробам да сликам на њима воденим бојама иако то нико не ради. Пробам и видим да се добро прима и да могу до миле воље да се играм. Времена су тешка за све, а за сликаре погубна, а иако слике нису никада биле јефтиније никада се нису слабије продавале. Некада их је куповао средњи слој као поклон у различитим приликама. Ситуација је очајна, а није боља ни у другим градовима о чему сведоче разговори са колегама приликом учешћа на различитим колонијама. Кад направим изложбу сви ме тапшу по рамену, а нико ни не пита за цену, људи којима се то свиђа немају паре, а онима који имају више се свиђа мерцедес – јада се Симић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.7.2016.

Почело још једно акцијашко лето

МАГАЗИН

31.7.2016.

„ОРА“ НИЈЕ ФОРА

- Постројавањем бригаде и подизањем заставе уз звуке химне Србије Боже правде и званично отворена овогодишња Омладинска радна акција „Краљево 2016“. - Млади Краљевчани су деценијама након ослобођења следили богату традицију омладинских радних акција, а Краљево је данас једини град са простора бивше Југославије који организује омладинску радну акцију насељског типа. - Бригадири ће током две недеље радити на санацији последица поплава и чишћењу водотокова како би грађанима Краљева обезбедили сигурност и бољу будућност. – Бригадирско гесло „Ми градимо пругу, пруга гради нас“ и данас има једнаку важност као и некада. - Добровољни омладински рад незаменљив за социјализацију, васпитање и припреми за живот младих људи

руги светски рат је на простору Југославије однео огромне људске животе, а проузроковао разарања која су довела до колапса привреде и других сфера живота. Зато је одмах након ослобођења требало приступити обнови и изгрдањи земље, индустрије, градске и сеоске инфраструктуре, културних спортских и научних објеката, извући земљу из заосталости у време кад није било довољно материјалних добара. У помоћ су пре свих прискочили млади, а у Краљеву је формиран прво ратни батаљон, а затим радне бригаде по школама, предузећима и селима. Организоване су прве локалне радне акције, а Краљево је постало стециште акцијаша и плодотворних акција на којима се спајала омладина свих националности из села и града, интелектуална и радничка. Млади Краљевчани су деценијама након ослобођења следили богату традицију омладинских радних акција, а Краљево је данас једини град са простора бивше Југославије који организује омладинску радну акцију насељског типа. Организатор је Удружење грађана „Омладинска радна акција“ које, уз

МАГАЗИН

31.7.2016.

подршку града Краљева и помоћ јавних предузећа и приватних предузетника, трећи пут заредом организује Омладинску радну акцију „Краљево 2016“. Омладина је увек, по правилу у најтежим моментима, била први актер битке за боље сутра, а покретачка снага младалачки занос, хуманизам, идеали, несебичност, самопожртвовање и јединство. Успавани дух добровољног омладинског рада пробуђен је пре две године, а бригадири ће и ове током две недеље са вршњацима из других градова, и околних земаља, радити на санацији последица поплава и чишћењу водотокова како би грађанима Краљева обезбедили сигурност и бољу будућност. Њих четрдесетак окупило се у недељу испред Дома ученика средњих школа да би скромном свечаношћу поводом отварања Омладинске радне акције „Краљево 2016“ означили почетак још једног акцијашког лета. Командант штаба Марко Матић је, примајући заставу акције из руку председника Скупштине града Ненада Марковића, потврдио како многи пре две године нису веровали у идеју поновног покретања омладинских радних акција.

Најбољи доказ да идеја живи, а да су млади спремни да раде, је строј униформисаних омладинаца, у друштву неколико нешто старијих, спремних да већ следећег дана засуку рукаве и покажу како се бар у нечему разликују од највећег броја вршњака. - Пред нама је две недеље мукотрпног рада, а ове године радићемо у Шеовцу и Грдици на санацији последица поплава које су задесиле град у марту ове године. Радићемо на уређивању водотокова другог реда и санацији инфраструктурних оштећења у плавним подручјима, а све у циљу смањења ризика од евентуалних будућих поплава – истако је Матић подсећајући на значај донатора без чије помоћи не би било могуће организовати овакве активности. Постројавањем бригаде и подизањем заставе уз звуке химне Србије Боже правде и званично је отворена овогодишња омладинска радна акција о чијим ће резултатима нешто више моћи да се сазна након истека рока од две недеље. Јединствен подухват краљевачких омладинаца повод је да оваквим свечаностима присуствују и представници

Удружења учесника омладинских радних акција и волонтера Србије. То је и прилика за још једно подсећање да су омладинске радне акције започете током рата обезбедиле јединствено место у историји добровољног омладинског рада у време када су млади људи градећи фабрике, болнице, школе, путеве, мостове и друге инфраструктурне објекте обезбеђивали и радна места. - Онима који су помислили да је то прошлост и превазиђено време, којима је сметао назив штаб и командант бригаде, постројавање пред заставом, друштвене активности порука да ми мислимо другачије, а наше гесло „Ми градимо пругу, пруга гради нас“ и данас има једнаку важност као и некада – истакао је потпредседник Удружења учесника омладинских радних акција и волонтера Србије Богдан Ињац и подсетио да су се добровољни омладински рад и његова пракса показали незаменљивим за младе људе у њиховој социјализацији, васпитању и припреми за живот – каже Ињац. То је још један повод за подршку организовању омладинских радних акција као начину да се млади, уместо

одласка у иностранство, окрену учењу, стицању нових знања и искустава, а један од начина су и радне акције. Удружење учесника омладинских радних акција и волонтера Србије је током последње четири године покретач низа активности међу којима истакнуто место заузимају сабори акцијаша какви се организују широм земље, а сваки од њих је поновна прилика да се укаже на неопходност политичке воље о потреби реактивирања добровољног омладинског рада. У битно новим условима за то је, поред евидентне жеље младих за радом, потребно створити одговарајуће услове и све упаковати у прецизан законски оквир. Организовање омладинских радних акција подразумева стварање довољно чврсте материјалне основе, а податак да се из буџета са различитих нивоа организовања државе финансира велики број невладиних организација повод за уверење да предност треба дати онима које промовишу добровољни омладински рад. У ишчекивању да држава уреди питање доборовољног рада и волонтеризма од локалних сампоуправа се очекује да омладинске бригаде интегришу у си-

стем штабова за ванредне ситуације како би нашле адекватно место у њему. Традиционални скуп акцијаша на Тари наредног месеца биће још једна прилика за сусрет најстаријијих и много млађих генерација, а кроз размену искустава и начин да се дође до нових. Међу младим Краљевчанима је и група вршњака из Македоније коју предводи ветеран Звонко Давитковски. Након комплетирања бригаде чији обим зависи само од смештајних капацитета у Дому ученика средњих школа до првог одласка на трасу првог радног дана у недељи су, из дворишта зграде у којој су смештени акцијаши, дуго одјекивали звуци добро познатих бригадирских песама. Већ следећег јутра након подизања заставе и јутарње фискултуре омладинци су кренули у нове радне победе са жељом да потврде како ни ове године ОРА није фора. Колико квалитетне и коликог обима биће познато већ за неколико дана. Т,. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.7.2016.

Дрвенград на

Фото: М. Радовановић

а Мећавнику

Традиционални куп Еколошко риболовачког друштва „Пловак“

МАГАЗИН

31.7.2016.

ВЕШТИНА ПЕЦА

- Еколошко риболовачко друштво „Пловак“ из Адрана једини званично регистровани клуб у овој области. - Око популарне Ракове баре у Адранима и ове године риболовци из Краљева и других градова огледали се у вештини пецања на пловак. – Највећи проблем честе поплаве које из рибњака однесу велику количину рибе. – Три сата за надметање и надмудривање са рибама. - У Раковој бари има свих врста риба као и у Морави, сунчице, сома, бодорке, деверике, караша, златне бабушке, скобаља, сома, штуке, шарана и других. – Савремен рибњак на имању површине једног хектара, са паркингом, оградом, расветом и обележеним местима за такмичаре, основа за организацију такмичења високог нивоа

ЊА НА ПЛОВАК

ок три реке које окружују Краљево током лепшег дела године представљају добру основу за боравак у природи, и отклон од свакодневних проблема, оне који се баве спортским риболовом везују током читаве године. Близина река богатих различим врстама рибе годинама уназад привлачи све већи број риболоваца које у жељи да се надмеђу између себе, али и са рибама, најчешће не спречавају ни екстремни метеоролошки услови. Деценијама уназад носилац свих спортских активности у овој области, али и бриге о рибама током целе године, било је Удружење риболоваца „Христифор Перишић Кићо“ а онда је, као и у многим другим областима живота, заједништво почело да попушта и бледи до тренутка кад је удружење престало да постоји. Најоданији спортском риболову нису били спремни да се одрекну надметања са риболовцима из других градова, а позиви на бројна такмичења обавезивали су на организацију по којег у овој средини, па је 2000. године Рако Вукомановић у Адранима основао Еколошко риболовачко друштво „Пловак“. Иако је из популарног „Кића“

МАГАЗИН

31.7.2016.

проистекло неколико других удружења Вукомановић не пропушта да нагласи како је „Пловак“ једини званично регистрован краљевачки клуб у овој области. Иако број чланова варира петнаестак спортском риболову најоданијих великим ентузијазмом настоји да клуб одржи у животу, а потврда успеха су неколико такмичења које организује током године. Када је због финансијских, и других, тешкоћа организација некада традиционалног Петровданског купа почела да показује прве знаке кризе у клубу су одлучили да покрену нови десетак, дана касније, што је било повод да се и ове године око популарне Ракове баре окупе риболовци из Краљева и других градова како би се огледали у вештини пецања на пловак. Подељени у секторе сви су стрпљиво очекивали знак за почетак такмичења уверени да би сваки од учесника могао да се врати кући са пехаром и медаљом. Ракова бара се налази на имању Рака Вукомановића који је пре нешто више од три године одлучио да направи рибњак на месту са кога је експлоатисан шљунак. Реализација

пројекта одвија се по фазама, а тренутно стање испуњава услове за организацију оваквих такмичења. Некада је на овом месту, удаљеном од корита Западне Мораве непуних 400 метара, била њива на којој су генерације Вукомановића, као и остали мештани овог краја, углавном гајили кукуруз. Кад се експлоатација шљунка учинила исплативијом отпочело је откопавање до дубине од три до четири метра, а онда су подземне воде почеле да пуне велику празнину што је било повод за размишљање о градњи рибњака. Љубав према риболову стара је скоро колико и Рако који потврђује да се јавила у најранијој младости. Нестанак друштва које је деценијама окупљало краљевачке риболовце тешко су доживели они којима је дружење поред реке, у сталном надмудривању са рибама, значило много више од обичне забаве. Док рибњак не буде добио изглед о каквом сведочи слика у Раковој глави, док не буду изграђене све стазе и обележена такмичарска места, и садашњи услови задовољавају организацију такмичења. Како такмичења нема без рибе Рако редовно врши порибљавање, а не посустаје ни

у време кад му све чешће поплаве у овом крају однесу велике количине рибље млађи. Искусни такмичари добро знају да пре знака који означава почетак такмичења имају пет минута како би нахранили рибу оним што мисле да би највише могло да је привлачи током наредна три сата током којих, уз мало среће, треба да покажу сву риболовачку вештину. Они чије су се чуварке до тада добро напуниле нису стрепели превише од следећег звиждука који их обавезује да одложе пецачки прибор и на месту сачекају комисију која мерењем улова процењује успешност сваког појединца. Правила такмичења су строго дефинисана и позната такмичарима који су обавезни да улов, након мерења, врате у воду. У Раковој бари има свих врста риба као и у Морави, сунчице, сома, бодорке, деверике, караша, златне бабушке, скобаља, сома, штуке, шарана и других. Уз потврду да су се на позив за такмичење одазвали сви којима је упућен Рако подсећа на нека давна времена кад су она била и чешћа и масовнија, а риболовцима није било тешко да

превале и по неколико стотина километара како би отишли до неке од бивших југословенских република, сада самосталних држава. Мало државне границе а мало и криза каква је пустила дубоке корене у читавом огружењу основни су разлози што о њима сведоче само сећања и разговори на скуповима какав је одржан око Ракове баре. Бројни покушаји да се риболовачки спорт одржи на потребном нивоу у највећем броју спречава недостатак финансијских средстава, а чим се исцрпе до границе која угрожава рад удружења она се по правилу гасе. У време када нема такмичења Ракова бара је отворена за све спортске риболовце спремне да уловљене рибе врате у рибњак. Искуство показује да има и оних других што је повод за потребу да се читав простор површине једног хектара огради како би се обезбедила контрола уласка и заштитило од рибокрадица. За постављање ограде, изградњу паркинга и прописне расвете, потребна су значајна средства, а кредите је тешко добити колико и дозволу за било какве радове на сопственом имању. Највећи проблем, и опасност

да рибњак остане без рибе, су поплаве у пролеће сваке године, а овај простор неби плавио кад бржи проток воде испод милочајског моста не би ометао нанос који је сузио ток реке. Ибарска магистрала је својеврсна брана и препрека отицању велике количине воде која се излије из реке, а ако простор испод моста не обезбеди потребну пропустљивост тешко је са сигурношћу говорити о безбедности рибњака. Надлежне инспекцијске службе су упознате са проблемом, а помоћ је још на нивоу обећања, па Рако Вукомановић и остали чланови друштва са стрепњом очекују наредно пролеће у страху да неке нове поплаве не угрозе организацију следећег такмичења које треба да буде организован на нов начин. Поред такмичара у званичној конкуренцији ове године се појавио и један који је само за тренутак покушао да утврди колико је овладао вештином лова рибе на пловак. Био је то градоначелник Краљева др Предраг Терзић који је обишао такмичаре, упознао се са проблемима друштва и обећао поновни долазак. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.7.2016.

31.7.2016.

МАГАЗИН

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Истеривачи духова илм „Истеривачи духова“ је нова комедија познатог серијала са старим, добро познатим јунацима, а редитељ најновијег дела Паул Фиг гарантује одличну за шта су добра гаранција његова претходна остварења „Деверуше“ и „Шпијунка“. Први део „Истеривача духова“ појавио се 1984. године у режији Ивана Рајтмана, а амерички часопис „Тотал филм“ га је прогласио четрдесет четвртом по реду најбољом комедијом свих времена. После пет година од првог остварења, 1989. године излази други део овог филма на којем се

окупила иста екипа. Тридесет година након што је оригинални филм освојио свет, истеривачи духова се враћају на велика платна у мало другачијој глумачкој постави за нове генерације гледалаца. Редитељ комбинује све елементе паранормалних битака, које су прославиле оригиналну франшизу, уз плејаду нових ликова које тумаче најхумористичније глумачке звезде данашњице, а Мелиси Мекарти и Крису Хемсворту у филму се придружују Кристен Виг, Кејт Мекинон и Лесли Џоунс. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 19,30 а за указницу је доовољно припремити 250 динара.

Џејсон Борн Мет Дејмон се враћа својој најпознатијој улози Џејсона Борна. Редитељ „Борнове надмоћи“ и „Борновог ултиматума“ Пол Гринграс поново се придружује Дејмону и режира нови наставак серијала у којем ће некадашњи најсмртоноснији оперативац ЦИА изаћи из сенке. Пре скоро две деценије генијални млади војник се добровољно пријавио да приступи специјалном тајном програму након што му је речено да су му терористи убили оца. Обећано му је да ће моћи да ода поштовање својој породици и земљи тако што ће развити већ импресиван интелект, спретност,

агилност и вештине прилагођавања до незамисливих размера. Све је то била лаж. У новом филму Дејмону ће се придружити Алиша Викандер, Винсент Касел и Томи Ли Џонс, док ће Џулија Стајлс репризирати своју улогу у овом супер-популарном серијалу. Серијал о Боурнеу, сниман према књигама Роберта Лудлума, поставио је нове стандарде за целокупни жанр акцијских филмова у смислу акцијске кореографије, призора потере и замршених обрта што је довољно за уверење да ни последњи наставак неће разочарати. посетиоце. Пројекције почињу у 21,30, а за улазницу је довољно припремити 250

динара.

Ледено доба: Велики удар Дружина из филмова „Ледено доба“ враћа се на биоскопско платно 14. јула у петом по реду наставку овог анимираног филма Скретова епска потрага за одбеглим жиром овога пута ће га катапултирати у свемир, где ће се догодити низ космичких догађаја који прете уништењу целог света. Како би се спасили од катастрофе која им прети, Мени, Сид и Дијего, мораће да напусте свој дом и крену у нове авантуре и то у егзотичне земље у којима упознају мноштво нових ликова.

Филм „Ледено доба“ први пут се појавио у биоскопима 2002. године, а од тада су снимљена још три наставка: „Ледено доба: Отапање“ 2006. године, затим „Ледено доба: Диносауруси долазе“ 2009. године и „Ледено доба: Померање континента“ 2012. По сценарију Мајкла Вилсона и Мајкла Берга филм је режирао Мајкл Тармајер, а гласове анимираним ликовима позајмили су Никола Ђуричко, Срђан Милетић, Воја Брајовић, Исидора Минић и други. Филм се у синхронизованој 2Д и 3Д верзији приказује до 3. августа, пројекције почињу у 17,30 а улазнице коштају 250 и 300 динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.7.2016.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

31.7.2016.

ОПАСНОСТ ВРЕБ

ише него удвостручен број саобраћајних незгода у односу на претходну недељу разлог је за бригу посебно оних који се одлучују за олазак на дужи пут према некој од туристичких дестинација. Ситуација у саобраћају је повод за реакцију Агенције за безбедност саобраћаја која у летњим месецима покреће акцију „Вози одморан“ уз препоруку возачима да на сваких два сата вожње направе петнаестоминутну паузу. Последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 18. до 24. јула потврђује да су припадници Саобраћајне полиције евидентирали петнаест саобраћајних незгода од којих су осам као последицу имале повређена лица, а седам само материјалну штету. Једна особа је задобила тешке телесне повреде, код осам су оцењене лакшим, а материјална штета је за само шездесетак хиљада мања од милион

динара. Број од 445 саобраћајних прекршаја за половину је већи него претходне недеље што упућује на потребу повећаног опреза у овој области. У области криминалитета бележи се 17 кривичних дела што је незнатно мање од прошлонедељних 20, а последице се огледају у једном које се сврстава у област привредног криминала и 16 које припадају општем. Иако успех у откривању починилаца варира, и најчешће се креће између трећине и половине укупног броја, чини се да су, бар кад је у питању прошла недеља, суграђани склони вршењу кривичних дела били знатно спретнији од чувара реда, па је инспекторима Криминалистичке полиције познат само један извршилац. У области јавног реда и мира нема значајнијих промена, јер је број прекршаја који су утицали на ремећење идентичан као седам дана раније. Разлика се запажа у структури, јер је број

туча са пет смањен за две колико је повећан број прекршаја који се третирају као остали. У области заштите од пожара бележи се једна интервенција Ватрогасно-спасилачке јединице у гашењу мањег пожара који је проузроковао незнатну материјалну штету.

Интензивиран шверц цигарета Припадници Министарства унутрашњих послова су у недељу 24. јула запленили су више од пет хиљада паклица цигарета, у вредности од око 850 хиљада динара, и тако пресекли још један ланац трговине акцизном робом. Полицијски службеници су приликом контроле на путу Рашка – Краљево у месту Власово, у пртљажнику аутомобила марке „волксваген пасат“ којим је управљао четрдесет-

А НА ПУТЕВИМА шестогодишњи возач са подручја Горњег Милановца, пронашли пет и по хиљада паклица цигарета марке „монус“ без акцизних маркица. Возач је по налогу основног јавног тужиоца у Рашки саслушан, а против њега ће у редовном поступку бити поднета кривична пријава због основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина. У саопштењу Полицијске управе Краљево потврђено је да су возило и цигарете привремено одузели припадници Пореске полиције.

Долијали пљачкаши Припадници Министарства унутрашњих послова су ухапсили и, по налогу основног јавног тужиоца, задржали до 48 сати тридесетосмогодишњег Краљевчанина Б. Б. за кога се сумња да је извршио кривична дела тешка крађа, крађа и превара. Осумњичени се терети да је обио поро-

дичну кућу у Краљеву из које је узео новац, а од суграђанке ташну са новцем и личним документима. Сумња се и да је од једног лица из Краљева узео мотоцикл, да би га испробао ради куповине, а затим се удаљио са места догађаја. У кратком саопштењу Полицијске управе Краљево потврђено је како ће осумњичени у законском року бити приведен основном јавном тужиоцу у Краљеву. Сличне ствари дешавају се у Рашки где су припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили, и задржали до 48 сати, двадесетдеветогодишњег П.Д. из Новог Пазара коме се стављају на терет два кривична дела. Он је у периоду између 24. и 27. јула, у ноћним сатима, обио две породичне куће на подручју Рашке одакле је отуђио новац и златни накит, због чега је приведен судији за претходни поступак Основног суда у овом месту који му је, на предлог основног јавног тужиоца, одредио

притвор у трајању до 30 дана.

Дрога у аутобусу Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима припадници Министарства унутрашњих послова су ухапсили и задржали до 48 сати двадесетдвогодишњег С.Ђ. са подручја Опова, због основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опoјних дрога. Полицијски службеници су око 10 часова, приликом контроле аутобуса који саобраћа на релацији Београд – Краљево, код путника осумњиченог пронашли око 50 грама хашиша и пакетић са прашкастом материјом за коју се сумња да је опојна дрога амфетамин. Полицијски службеници су осумњиченог, уз кривичну пријаву, у законском року привели вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

МАГАЗИН 31.7.2016.

Значајна такмичења српских параглајдиста и авиомоделара

МАГАЗИН

31.7.2016.

СРБИЈА СПРЕМНА

А ЗА НОВЕ УСПЕХЕ

- Ваздухопловни савез Србије организатор Европског првенства слободнолетећих модела у класама Ф1А, Б и Ц. – Након обједињеног Државног првенства Србије, Словеније, Литваније и Македоније на теренима у Крушеву Европско првенство у прелету параглајдером осле великог успеха на Европском првенству у прецизном слетању параглајдером у Ваздухопловном савезу Србије су за други део године најавили учешће на другим значајним такмичењима од којих се очекују ако не бољи онда бар исто то-

лико вредни резултати. Прво је Европско првенство слободнолетећих модела које се ове године, у периоду од 13. до 20. августа, одржава у селу Арадац, на само шест километара од Зрењанина, за које је учешће најавило око 300 такмичара из више од 20 земаља

због чега ће то бити једно од највећих спортских такмичења у Србији. Пространа ливада у овом месту представља један од ретких терена у Европи погодних за такмичење ваздухопловних моделара у класама Ф1А, Б и Ц.

31.7.2016.

МАГАЗИН

Долазак великог броја такмичара сматра се значајним за локалну заједницу и због чињенице да ће током одржавања такмичења бити остварено око три хиљаде пансиона у хотелима Војводина у Зрењанину и Каштел у Ечкој што потврђује колико спортски туризам може бити значајан за једну средину. Свечано отварање првенства планирано је за 14. август након чега следе бројне занимљиве манифестације међу којима се издвајају дани пива који почињу само дан касније. Велику подршку организацији такмичења пружају Министарство омладине и спорта, Спортски савез Србије са волонтерском организацијом која функционише у оквиру њега, град Зрењанин и организација Црвеног крста и полиција овог града. Србија годинама у генералном пласману заузима једно од првих десет места у класи Ф1Б што је повод за очекивање да се сличан успех понови у појединачној и екипној конку-

ренцији. Основа за оптимизам је податак да је на Европском првенству у Румунији освојено треће место у екипном пласману, а да је Светозар Гостојић освојио медаљу и на Светском првенству, па не би било велико изненађење освајање другог или трећег места. Дан пре почетка Европског првенства на истом терену ће најбољи европски моделари имати прилике да се окушају на Меморијалу Ђорђе Жигић, који се организује 49. пут а бодује за светски куп. Према информацијама из Ваздухопловног савеза за такмичење се пријавило око 150 такмичара којима је ово прилика за тренинг и упознавање са тереном пред почетак Европског првенства. Модел класе Ф1А је једрилица коју такмичар извлачи сајлом дужине 50 метара и откачи у термичком стубу изнад главе. Време лета једрилице је до 3 минута, а број секунди лета даје исти број бодова. У предњем делу трупа модела налази се тајмер којим

се подеси задата максимална дужина лета, након чега се активира „детерма“ на хоризонталном стабилизатору да би једрилица неоштећена вертикално слетела на земљу. Модел класе Ф1Б се покреће специјалним снопом гуме који се намота, постави у труп модела и прикључи на елису. Такмичар стартује модел из руке, а гума се одмотава обрћући елису која га диже на висину између 100 и 150 метара. Када се потпуно одмота елиса се зауставља и склапа уз труп модела, а једрилица наставља да лети. Најзахтевнија је класа модела Ф1Ц који се стартује из руке вертикално на горе, а покреће је клипни мотор радне запремине од 2,5 кубна сантиметра који на 30 хиљада обртаја у минути ради свега 5 секунди. При томе се попне на висину која достиже 150 метара да би је после 3 минуте тајмер спустио на земљу. Т. Радовановић

ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО „4 У 1“ Државна првенства Србије, Словеније, Литваније и Македоније у прелету параглајдером први пут се одржавају у исто време и на истом месту, а идеју о одржавању обједињених првенстава је покренула Србија, која је већ одржала државни шампионат неколико бивших југословенских република. Око 90 пилота параглајдера из четири државе ће од 1. до 6. августа летети на задацима од око 50 до 80 километара у Крушеву, а на такмичењу ће учествовати око 25 литванских пилота, тридесетак параглајдериста из Словеније, девет македонских учесника и скоро 40 пилота из Србије. Македонска ваздухопловна федерација која организује „4 у 1“ догађај, очекује јаку конкуренцију, јер све четири земље имају веома добре и талентоване пилоте, а то гарантују места

на светској ранг листи које заузимају Јури Видић, Душан Орож, Примож Суша, Јоже Молека, Владимир Бачанин, Жељко Овука, Јован Северов, Александар Чачевски и други. Ваздухопловни савез Србије је донео одлуку да се државно првенство ове године одржи на овом терену како би стимулисао што већи врој такмичара да се пријаве, уједно да им омогући да испробају терен за велика међународна такмичења која се одржавају у Крушеву. После обједињеног државног првенства следи Европско првенство у прелету параглајдером на коме ће умеће управљања показати 150 пилота светске класе који ће се, од 8. до 20. августа полетом са висине од око 1.400 метара, такмичити за титулу најбољег. У званичној конкуренцији ће учествовати четрдесетак српских пилота, док

неколицина других иду или као сонде, млади пилоти чије је учешће Ваздухопловни савез Србије одлучио да подржи како би стекли искуство на великим међународним такмичењима. Јака конкуренција, јер лете пилоти са више од 300 сати летења годишње, повод је да генерални секретар Ваздухопловног савеза Србије, и члан националног тима у овој дисциплини, Жељко Овука успехом сматра пласман међу првих десет екипа. На Предевропском првенству које је на овом терену подржано прошле године баш Овука је освојио прво место, а поред њега боје Србије на овом такмичењу браниће Владимир Бачанин, Предраг Дудић, Милош Гагић, Милан Стевић и Зоран Петровић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.7.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 31. ЈУЛА И 7. АВГУСТА

МАГАЗИН

31.7.2016.

31. јул

1201. — Јован Комнин Дебели је на кратко преузео византијски престо од Алексија III Анђела, али је ускоро ухваћен и погубљен. 1423. — Енглеска и бургундска војска су у Стогодишњем рату поразили Французе у бици код Кравана близу Осера. 1498. — Шпански морепловац Кристoфeр Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је назвао Тринидад. 1648. — У борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике. 1658. — Велики могул Аурангзеб прогласио се царем у Индији. 1789. — Руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији. 1849. — У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848. 1914. — Убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник „Иманитеа“, касније листа француских комуниста. 1917. — Британском артиљеријском ватром започела је битка код Пашендала. 1919. — Вајмарска скупштина је усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република. 1941. — Немачки маршал Херман Геринг дао писмену директиву шефу

полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја. 1944. — Као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једне од најчитанијих књига у свету. 1954. — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 метара. 1959. — Група баскијских студената је основала сепаратстичку организацију ЕТА. 1964. — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца. 1969. — Папа Павле VI стигао у Уганду, у прву папску посету Африци. 1971. — Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије „Аполо 15“, другог дана боравка на Месецу провели више од шест часова у вожњи лунарним возилом. То је била прва вожња по тлу Месеца. 1991. — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета. 1993. — Нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу земље, прекинуто једнонедељно примирје на Блиском истоку. 1994. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида. 2001. — Међународни суд за ратне

злочине у Хагу осудио Стевана Тодоровића на 10 година затвора због зло-

чина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ. 2002. — На основу споразума влада Босне и Херцеговине и Хрватске у Карловцу бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од 1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна. 2003. — Министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић допутовао у Израел. То је прва посета министра одбране у историји две земље.

Хашки трибунал осудио босанског Србина Миломира Стакића на дуживотни затвор због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор. Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 кило-

метара на сат.

1. август 527. — Источноримски (византијски) цар Јустинијан I (527—565.) ступио на престо - почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји. 1291. — Три кантона, Ури, Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца. Тај је савез био основа за стварање Швајцарске.

Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске 1560. — Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест. Тиме је основана Шкотска црква. 1774. — Џозеф Пристли, британски хемичар, открио је гас који је назвао „dephologisRcated air“. Овај је гас данас познат као кисеоник. 1778. — Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу. 1793. — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера. 1798. — Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у бици код Абукира, близу Александрије. Наполеонова је војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе. 1800. — Парламент Ирске је усвојио Закон о унији, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1813. — Изашао је први број првог српског дневног листа, „Новина сербских“, у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Лист је угашен 1822. године због проблема са штампаријом. 1834. — Забрањено је ропство у целој Британској империји. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова. 1877. — У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име - Панчићева оморика 1894. — Због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини. 1914. — Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност. 1921. — Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скуп-

штини (којих је било 58) поништила мандате. 1936. — 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер. 1944. — У Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре. 1958. — Јордански краљ Хусеин поништио је федерацију своје земље са Ираком. 1960. — Бенин је прогласио независност од Француске. 1966. — Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције“, која је трајала десет година. 1975. — Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски председник Јосип Броз Тито. 1994. — Роман Херцог, председник Немачке, изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату. 2000. — Екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били хиндуских ходочасници. 2001. — Тони Блер, премијер Велике Британије, започео је званичну посету Аргентини. То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982. године. 2007. — У паду моста преко Мисисипија у Минеаполису 13 особа је погинуло, а на десетине је повређено. 2008. — Почео рат у Грузији који се водио између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколио дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије.

МАГАЗИН

31.7.2016.

2. август

338. п. н. е. — Македонска војска предвођена Филипом II је поразила удружену атинску и тебанску војску у бици код Херонеје, осигуравши тако македонску превласт у Грчкој и Егејском мору. 216. п. н. е. — У бици код Кане Ханибал је нанео највећи пораз римској војсци у историји. 461. — Западноримског цара Мајоријана свргао и после пет дана погубио војсковођа Рицимер. 1492. — Кристифор Колумбо је испловио из Лисабона ка Индији према западу. Открио је Бахаме, Америка 10. октобра 1492. 1552. — Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548., а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555. 1802. — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника. 1830. — Француски краљ Шарл X Бурбонски абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу. 1858. — Британски парламент усвојио је закон (India Bill) којим је индијска влада стављена под управу британске круне. 1877. — Завршен шаховски турнир „Франкфурт 1887.“ победом Џорџа Хенрија Мекензија. 1903. — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти. 1928. — Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом. 1934. — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт. 1935. — Уједињено Краљевство је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију.

1939. — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940.) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе. 1945. — Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата. 1964. — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс. 1970. — Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда. 1980. — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. 1990. — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, корз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте. 1992. — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби. 1994. — Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је вође Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа. 1997. — Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи. 1999. — У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи. 2001. — Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година за-

твора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995., највећег ратног злочина у Европи после Другог светског рата. 2005. — Авион Ер Франса, Ер Франс лет 358 је слетео са писте у Торонту, Канада. Сви путници су преживели несрећу а авион је тотално изгорео.

3. август 1347. — Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558. 1571. — Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва. 1675. — Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију. 1858. — Енглески истраживач Џон Спик открио је Викторијино језеро, извориште реке Нил. 1881. — Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Уједињеном Краљевству омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Су-

ецког канала. 1884. — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан. 1903. — Македонски устаници у Крушево су прогласили Крушевску републику, која је потрајала десет тана. 1904. — Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор). 1914. — Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи. 1936. — амерички атлетичар Џеси Овенс је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на олимијским играма у Берлину. 1940. — Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република. 1940. — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда. 1958. — Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна под-

морница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Северном полу. 1996. — Уједињене нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.

4. август 1578. — Покушај Португалије да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира, у којој су погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на престо. 1704. — У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпански град Гибралтар. 1789. — Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца. 1791. — Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског царства. 1870. — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Адолфа Андерсена. 1914. — Немачке трупе напале су Белгију, Уједињено Краљевство је објавило рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност. Почетак опсаде Лијежа. 1916. — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва. 1936. — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и упоставио Четвртоавгустовски режим. 1944. — У скровишту у Амстердаму Гестапо је ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице Ане Франк, који представља један од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату. 1954. — Британски суперсонични борбени авион „Електрик Лајтнинг П1“ извео је свој први лет. 1983. — Бетино Кракси је, као први социјалиста, преузео дужност пре-

мијера Италије, постигавши рекорд у дужини опстанка једне италијанске владе после Другог светског рата. 1992. — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи. 1993. — Јапанске власти извиниле су се званично женама које су током Другог светског рата служиле као сексуалне робиње јапанским војницима. 1993. — Снаге Војске Републике Српске су освојиле све кључне положаје на планини Игман изнад Сарајева и затвориле обруч око града. 1994. — Након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са Републиком Српском и затворила границу на реци Дрини. 1995. — Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Око 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији. 1999. — У катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова. 2000. — Британска краљица мајка Елизабета прославила је у Лондону 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век. 2001. — Палестина је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на Израел. Овај позив без преседана указао је на неслагање између палестинских званичника и милитантне палестинске струје око освете због израелских напада. Председници Северне Кореје и Русије, Ким Џонг Ил и Владимир Путин, потписали су декларацију по којој се Северна Кореја мора придржавати мораторијума о ракетним пробама до 2003. године.

5. август 1552. — Турска флота под коман-

31.7.2016.

МАГАЗИН

дом Синан-паше поразила је ђеновљанску флоту у бици код Понтиских острва. 1583. — Хемфри Џилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џонсу на Њуфаундленду. 1716. — Аустријски принц Еуген Савојски са армијом од око 83.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 120-150.000 људи под командом Дамада Али-паше. У бици погинуло око 3.027 аустријских и око 5-6.000 турских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739. 1824. — Грчка флота под командом Константина Канариса је поразила османску флоту у бици код Самоса. 1895. — Почиње шаховски турнир у Хејстингсу. 1914. — Црна Гора објавила рат Аустроугарској. Куба, Мексико, Уругвај и Аргентина прогласиле неутралност у Првом светском рату. Први електрични саобраћајни сигнали за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у

авенији Еуклид и Источној 105. улици у Кливленду, у америчкој држави Охајо. 1915. — Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву. 1940. — Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република. 1941. — Окончана је битка за Смоленск предајом око 300.000 совјетских војника. 1943. — Плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород. 1949. — У земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова. 1960. — Буркина Фасо, која се тада звала Горња Волта, је добила независност од Француске. 1963. — СССР, САД и Уједињено Краљевство потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба. 1974. — председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у при-

кривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа. 1994. — Авиони НАТО бомбардовали положаје Војске Републике Српске око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН на планини Игман. 1995. — САД и Вијетнам успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње. 2001. — Талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су ширили хришћанство међу муслиманима.

6. август 1661. — Португал и Холандија потписали споразум према ком је Португал задржао Бразил, а Холандија Цејлон. 1796. — На Цетињу је Скупштина црногорских старешина изгласала „Стегу“, као први писани законски акт

у Црној Гори. 1806. — Цар Франц I Хабзбуршки одрекао се титуле светог римског цара и прогласио се царем Аустрије, чиме престало да постоји Свето римско царство. 1807. — Српски просветитељ Доситеј Обрадовић прешао из Земуна у устаничку Србију, где је као први Карађорђев министар просвете остао до краја живота, 1811. 1825. — Боливија прогласила независност после готово три века шпанске владавине. 1890. — У њујоршком затвору Обурн погубљен убица Вилијам Кемлер. То је било прво извршење смртне казне на електричној столици. 1914. — Аустроугарска објавила рат Русији, а Србија и Црна Гора Немачкој у Првом светском рату. 1918. — Завршена је немачка офанзива на Марни. Последњи велики напад немачке војске у Првом светском рату завршен поразом, а око 100.000 немачких војника погинуло и повређено. 1926. — Аамеричка пливачица Гертруда Едерле постала прва жена која је препливала Ламанш. Пивање трајало

14 часова. 1932. — Отворен први Венецијански филмски фестивал. 1940. — Естонија ушла у састав СССР под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република. 1941. — Усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца. 1945. — Бачена је атомска бомба на Хирошиму, што је прво кориштење нуклеарног оружја у рату. 1962. — Јамајка је стекла пуну независност од Уједињеног Краљевства, више од 300 година пошто су је Енглези преотели од шпанских колониста 1655. 1965. — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о праву гласа, чиме је он ступио на снагу. 1991. — Председништво Југославије једногласно усвојило одлуку о проглашењу потпуне и безусловне обуставе ватре на територији Републике Хрватске. 1995. — Хрватски авиони и артиљерија гађали српске избеглице које су у колонама напуштале територију Хрватске после офанзиве хрватске војске на Книнску Крајину.

1996. — Амерички научници објавили да су пронашли доказ да је на Марсу давно постојао живот, на основу испитивања остатака метеора пронађеног на Антарктику. 1997. — „Боинг 747“ „Коријан ерлајнса“ срушио се на путу из Сеула у близини аеродрома Гвам. Погинуло 228 путника и чланова посаде, а 26 их преживело. 1999. — Председник Русије Борис Јељцин затражио од Парламента да укине смртну казну у тој земљи. 2000. — Око 1.400 Литванаца признало да су као агенти или доушници радили за бившу совјетску тајну и обавештајну службу, КГБ. Литванија била под управом Совјетског Савеза од Другог светског рата до 1991. 2001. — Врховни суд Калифорније донео одлуку да произвођачи ватреног оружја не подлежу законској одговорности за криминалну употребу њиховог оружја. 2003. — Суд у Мадагаскару осудио је бившег председника Дидијера Рацирака на 10 година тешког рада због проневере јавних фондова вредних осам милиона америчких долара.

МАГАЗИН 31.7.2016.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs