MagazIN 238 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 238 * 24. јул 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Поглавље 23 - Правосуђе и основна права Корак ка квалитетнијем животу Препознати најбољи Часно је радити за Србију Злоупотреба инвалида За живот без страха Корзо као институција

МАГАЗИН

24.7.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 16 24 30 38 42 50

Основа за безбеднију будућност На репертоару Биоскопа „Кварт“ Краљевчанима две златне медаље Нова теретана на отвореном Српски пилоти најбољи у Европи Смиривање половином месеца Времеплов

60 68 72 76 80 86 90

МАГАЗИН 24.7.2016.

Јануар 2016.

Европа у мом граду

МАГАЗИН

24.7.2016.

ПОГЛАВЉЕ 23 $ ПРАВОС

- После бројних перипетија и условљавања отклоњени неспоразуми. -Отворено Поглавље 23 - Правосуђе и основна права у преговорима Србије за пријем у пуноправно чланство Европске уније. - Државе чланице Европске уније, као и Европска комисија и Европски парламент, придају велику важност борби против корупције, а њихови мотиви произилазе из одлучности да у Унију не унесу проблем који ће након уласка нове чланице морати сами да решавају. - Незвисност и непристрасност правосуђа су уско повезани и тешко раздвојиви појмови, а судија који зависи од политике, или неке интересне групације, тешко може бити непристрастан. - Јачање независности, непристрасности и професионалности од непроцењиве су важности за поверење у правосудни систем, али чини се ипак да његова неефикасност узрокује највеће неповерење грађана у правосуђе

УЂЕ И ОСНОВНА ПРАВА П

оглавље Правосуђе и основна права је ново, уведено након шестог таласа проширења Европске уније, а материја о којој се разговора у овом поглављу се односи на испуњавање политичких критеријума који су основни предуслов даљих интеграција. Поглавље је подељено на четири тематске целине које укључују реформу правосуђа, антикорупцијску политику, основна права и права држављана Европске уније, али је тиме само постављен оквир преговора унутар кога постоји врло конкретан садржај. У оквиру реформе правосуђа говори се о јачању независности, непристрасности, професионалности и ефикасности, антикорупцијска политика се усмерава на институционални оквир, превенцију и репресију коруп-

ције, а основна права укључују подизање нивоа заштите људских права. Права грађана Европске уније подразумевају активно и пасивно право гласа на изборима како за Европски парламент тако и на националним изборима, те право конзуларне заштите грађана и у оним државама где држава чланица нема властиту конзуларну службу. Кроз испуњавање услова из овог поглавља Србија треба да спроведе бројне реформе и активности које имају директан утицај на свакодневни живот грађана. Мало прописа на нивоу Европске уније регулишу ову област па је, у највећем делу, остављено државама чланицама да на најбољи начин уреде ова питања и да поштују стандарде на којима се она темељи. За разлику од Поглавља 24, где су правне тековине

врло обимне, оне у Поглављу 23 у највећем делу нису на јединствен начин уређене прописима Европске уније, већ се састоје од међународних докумената и најбољих пракси. У том контексту, временом су почеле да се дефинишу најбоље европске праксе као стандард који држава кандидат треба да оствари што је довело до новог момента у преговорима. С обзиром да је циљ преговора да држава кандидат постане чланица Европске уније неопходно је да се изгради међусобно поверење и осигура да ће систем функционисати и после пријема поштујући вредности Европске уније. Чињеница да су овим поглављем обухваћени политички критеријуми за чланство, док се само у малом делу ради о хармонизацији законодавства,

МАГАЗИН

24.7.2016.

значи да на успешан завршетак у преговорима не утичу само спроведене реформе већ и друге околности из ширег политичког контекста. Најбољи пример за то су паралеле које су се повлачиле са државама које су ушле у Европску унију у последњем таласу проширења, те страх од понављања грешака из претходног искуства. Тај страх је, био оправдан или не, креирао јавно мњење у државама чланицама и посредно утицао на динамику преговарачког процеса. Из таквог контекста настале су синтагме о потреби осигурања „неповратности реформских процеса“ за које је практично веома тешко осигурати недвосмислене показатеље. Поред тога, страх од понављања грешака из претходног проширења довео је до формализације и усложњавања преговарачког процеса, па су уведена мерила за отварање и затварање преговора и поступак верификације испуњавања обавеза. Све то има за последицу укључивање Савета у процес доношења одлука знатно чешће него је што био случај у ранијим преговорима, а за

шта је потребно додатно време, па се суштински продужава процес преговора.

Реформа правосуђа Основни захтеви у области реформе правосуђа су да држава кандидат покаже да је изградила правосуђе које је независно, непристрасно, ефикасно, професионално и одговорно. Овакво правосуђе темељ је сваког демократског друштва, које обезбеђује адекватну примену законодавства и заштиту права грађана. Свака држава чланица има свој систем правосуђа, и нема модела који треба преузети, али је потребно створити систем који ће да омогући учинковито спровођење закона и осигура поверење држава чланица у његово функционисање.

Независност и непристрасност Незвисност и непристрасност правосуђа су уско повезани и тешко раз-

двојиви појмови, а судија који зависи од политике, или неке интересне групације, тешко може бити непристрастан. Због тога би се могло рећи да је независност судства претпоставка његове непристрасности, а да би судија био независан од кључне је важности на који је начин дошао до своје позиције, да ли је именован искључиво захваљујући властитим способностима или за своје именовање дугује захвалност онима који су га на ту позицију поставили. За Европску унију, као простор слободе, безбедности и правде, од велике је важности да сви њени грађани уживају једнак третман на судовима у државама чланицама без обзира из које долазе. Због тога је Европска унија посветила посебну пажњу независности и непристрасности правосуђа државе која преговара о уласку у чланство. У остваривању независности правосуђа нагласак је стављен на улазак у правосудну професију и управљање каријерама судија и јавних тужилаца, па се тражило да поступак њиховог избора, именовања и разрешења, буде

заснован на једнообразним, објективним и транспарентним критеријумима, а осим за улазак, тражило се и увођење објективних и транспарентних критеријума за напредовање у служби. За јачање независности правосуђа важно је било и питање начина именовања председника судова, као и јачање независних правосудних тела као што су Високи савет судства и Државно веће тужилаца. То значи промену законодавног и институционалног оквира, па из процеса именовања треба да искључи утицај политике и пренесе одговорност на само правосуђе. Врховни савет судства и Државно веће тужилаца морају бити независни у раду, тако што ће сами администрирати своје буџете, а независност се огледа и у начину њиховог избора, као и у саставу ових тела и надлежностима које имају, па је потребна потпуна деполитизација када је реч о носиоцима правосудних функција. Правосуђе које је засновано на европским вредностима подразумева и одговорност, непристрасност и профе-

сионалну етику што је неопходан предуслов да посао који обављају доноси добре резултате у заштити права грађана. Још важнијим се сматра пореба да осигурају поверење грађана у правосудне институције. Европска унија се усмерава на подизање нивоа одговорности правосуђа, а нагласак је стављен на аутоматску доделу списа, даље јачање система имовинских картица, поступке услед повреде етичких кодекса, јачање система дисциплинске одговорности судија и јавних тужилаца, те питање имунитета судија од кривичног гоњења. Аутоматска додела списа уклања ризик манипулације и осигурава да предмет у рад добије у потпуности непристрасни судија. Кад је додела насумична предмети се распоређују према унапред утврђеним критеријумима, а кад је реч о имовинским картицама пажња Европске уније је усмерена на осигурање предуслова како би тај систем давао очекиване резултате. Основним се сматра спречавање корупције у правосуђу, а најзначајније питање односи се на адекватну кон-

тролу имовинских картица. Када је реч о дисциплинској одговорности, тражи се ширење спектра могућих санкција како би се приликом њиховог изрицања могла одмерити она која у највећој мери одговара почињеној повреди. Тражи се и јачање објективности у спровођењу дисциплинских поступака кроз раздвајање утврђивања чињеница наводно почињених повреда од одмеравања санкције. Адекватно постављен систем дисциплинске одговорности у судству и у тужилаштву важан је аспект обављања посла носилаца правосудне функције. Питање имунитета правосудних дужносника повезано је са перцепцијом њихове претеране заштите у односу на остале грађане, па се тражи ограничавање имунитета на функцију коју обављају.

Професионалност Независност и непристрасност су недовољне уколико недостаје стручност и професионалност носилаца правосудних функција који морају добро

да познају законодавство које примењују због чега је Европска унија посветила велику пажњу јачању система стручног усавршавања и јачања професионалности у правосуђу. Од Србије се тражи да успостави независне правосудне институције које имају осигурана финансијска средства и потребне кадрове за спровођење програма усавршавања. Унапређење образовних планова и програма подразумева успостављање Правосудне академије способне да пружи иницијалну обуку будућих правосудних кадрова, оспособљавање за будуће судије и јавне тужиоце, као и да осигура стално усавршавање свих носилаца правосудних функција.

Ефикасност правосудног система

МАГАЗИН

24.7.2016.

Јачање независности, непристрасности и професионалности од непроцењиве су важности за поверење у правосудни систем, али чини се ипак

да његова неефикасност узрокује највеће неповерење грађана у правосуђе. Правда која је спора често није правда, а неефикасно правосуђе негативно се одражава на привредне активности у друштву, одбија стране инвестиције и доводи до успоравања развоја друштва. Ефикасност се односи на дужину трајања судских поступака који су у Србији знатно дужи од стандарда Европске уније о чему се закључује на основу великог броја заосталих предмета. За грађане је важно да осим непристрасног, независног и стручног правосуђа, правда буде задовољена у разумним роковима, па је због правне сигурности потребно направити адекватан систем како би се заостатак временом постепено смањивао. Један од услова је и рационализација судске и тужилачке мреже па се јавља потреба развијања јасног система алтернативних санкција, као и да се значајно унапреди извршавање судских одлука, као најважнијег дела

судског поступка.

Борба против корупције Државе чланице Европске уније, као и Европска комисија и Европски парламент, придају велику важност борби против корупције, а њихови мотиви произилазе из одлучности да у Унију не унесу проблем који ће након уласка нове чланице морати сами да решавају. Европска унија представља заједничко тржиште на коме владају слободе кретања капитала, роба и услуга, а корупција представља баријеру тим слободама и, по правилу, доводи до дискриминације у тржишној утакмици. Развој друштва у великој мери зависи од ефикасности борбе против корупције, а политика борбе против ње усмерена је на три елемента, функционисање институција система које се баве борбом против корупције, на превенцију и репресивно деловање, односно ефикасно процесуирање кри-

вичних дела која садрже коруптивни елемент. Европска унија је пред државу кандидата поставила захтев да створи јасан и ефикасан систем борбе против корупције, како на институционалном тако и на стратешком плану. На институционалном плану тражило се да успостави институције које ће се системски бавити борбом против корупције, па треба да постоји тело које се бави дефинисањем политике борбе против корупције, али и оно које ће на независан начин пратити спровођење договорене антикорупцијске политике, а кад је реч о репресивном делу потребно је успоставити ефикасан институционални систем откривања, процесуирања и санкционисања корупције. Под превенцијом се мисли на уклањање свих ризика који погодују корупцији, а то значи унапређење правног и институционалног оквира како би се смањила могућност да се корупција уопште појави. Преговори ће на подручју превенције ове појаве обухва-

тити области спречавања сукоба интереса, финансирање политичких партија, поступке јавних набавки и приступ информацијама од јавног значаја, професионализације државне управе, али и многа друга питања. која су уско повезана с проблемом злоупотребе политичког утицаја. На подручју репресије траже се јасни резултати у процесуирању и санкционисању коруптивних кривичних дела како на високом нивоу тако и на оном који представља малу корупцију при чему се води рачуна о довољним кадровским капацитетима полиције, јавног тужилаштва и судова за суђења о корупцији. Од полиције се тражи деполитизација и даље јачање професионалности, а на законодавном плану уређење система одузимања имовинске користи стечене кривичним делима у делу откривања такве имовине, њеног замрзавања, конфискације и управљања. Уз потребу да се кроз законодавне измене осигура приоритет у поступању

правосудног апарата у процесуирању корупцијских кривичних дела неопходно је и да се уреди систем контроле кривичних пријава које је одбацило јавно тужилаштво, али и подизање јавне свести о штетности корупције кроз спровођење јавних антикорупцијских кампања и заштиту узбуњивача. Агенција за борбу против корупције, као независно тело које се бави превенцијом и борбом против корупције, треба да има значајну улогу у доказивању примене прописа из ове области, а имају је и јавни тужиоци и судије. У борби против корупције важно је да се прати и спровођење препорука Савета Европе које издају за сваку државу Група држава чланица за борбу против корупције, као и индекс перцепције корупције који периодично објављује Транспарентност Србија и друге организације које прате перцепцију корупције. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Успостављање ефикасног и делотворног система енергетског менаџмента

МАГАЗИН

24.7.2016.

КОРАК КА КВАЛИТЕТНИЈЕМ ЖИВОТУ

- Добро управљање енергијом кључни аспект развоја локалних заједница. - Делотворни систем енергетског менаџмента представља управљање енергијом на начин који одговара потребама и интересима локалне заједнице са циљем да се на ефикасан начин максимализују уштеде енергије. - Тежња да енергетске услуге грађанима и пословном сектору буду пружене по прихватљивим ценама, а да не угорожавају заштиту животне средине и јавно здравље у локалој у заједници. - Иако потенцијал за уштеду енергије несумњиво постоји искуство показује да је друштво у целини енергетски веома неефикасно, јер при производњи јединице производа троши више енергије него што је то економски оправдано. - Корак напред у проналажењу најбољих начина да се уштеди енергија. – Уштеда енергије законска обавеза

МАГАЗИН

24.7.2016.

нергетски менаџмент представља процес управљања енергетским перформасама општине, предузећа или конкретног објекта, почев од анализе постојећег стања, процеса набавке и производње енергената, све до финалног коришћења енергије. Ако се овако дефинисано управљање енергетским токовима врши организовано, структуирано, систематично и трајно, сматра се да у организацији постоји успостављен систем енергетског менаџмента. Непостојање енергетског менаџмента на нивоу општина, градова и предузећа је један од битних разлога зашто се још увек недовољно пажње посвећујује енергетској ефикасности у јавном сектору, и због којег још увек нису покренути пројекти енергетске

ефикасности. Имајући у виду значај енергетског сектора за развој земље нови Закон о ефикаснијем коришћењу енергије обавезује локалне самоуправе, и предузећа да уведу енергетски менаџмент како би се смањили трошкови енергије и убрзао развој привреде. Формирање енергетског менаџмента укључује снимање свих аспеката коришћења енергетских ресурса на нивоу општине, града или предузећа, стварање јединственог система за управљање енергетским перформансама, за израду квалитетних програма и пројеката енергетске ефикасности, финансирање програма и пројеката из буџетских средстава, повезивање са иностраним фондовима и ЕСЦО компанијама, ефикасну имплементацију

програма и пројеката, квалитетну акцију на реализацији енергетског пасоша, пораст или одржавање броја запослених ангажовањем нових и преквалификацијом постојећих кадрова као и ефикаснији прелазак на обновљиве и алтернативне изворе енергије. У овај процес укључен је и развој локалне самоуправе или предузећа инвестирањем капитала оствареног енергетским уштедама у друге развојне пројекте Обвезници система енергетског менаџмента су јединице локалне самоуправе са преко 20 хиљада становника, објекти у јавној својини државних органа и локалне самоуправе, привредна друштва у производном сектору уколико троше енергију изнад прописане границе и она у сектору трговине и ус-

луга уколико троше енергију изнад прописане границе. Програмима и пројектима енергетске ефикасности на нивоу општина и градова обухватају се објекти у јавној својини државних органа и локалне самоуправе, образовне, предшколске и здравствене установе, спортски и културно – историјски објекти, инфраструктура, стамбени објекти и јавна и комунална предузећа. Обвезници енергетског менаџмента обавезни су да изврше увођење енергетског менаџмента и идентификовање одређеног броја енергетских менаџера, а након анализе постојећег стања израде програме за унапређење енергетске ефикасности у минималном трајању од три године. Њихова обавеза је да израде елаборате о енер-

гетској ефикасности појединих постројења, објеката или услуга, извештаје о енергетском прегледу након реализације пројекта и годишње извештаје о потрошњи енергије који се достављају Министарству енергетике. Енергетски менаџери имају задатак да израде програме и пројекте енергетске ефикасности на нивоу општине, имплементирају програме и пројекте енергетске ефикасности, редовно обилазе и прате објекте на нивоу општине, града или предузећа, контролишу месечну потрошњу енергије, подижу и процењују техничке опремљености објеката, прецизирају потребе за санирањем објеката, имплементирају предложене мере и израде годишње извештаје о потрошњи енергије. Значај управљања енергијом повод

је за консултативни састанак о унапређењу енергетског менаџмента, под називом „Делотворно управљање енергијом у локалним заједницама подршка успостављању система енергетског менаџмента у локалним самоуправама“, који је у четвртак одржан у Краљеву у организацији Београдскe отворене школе и Фондација Фридрих Еберт. Они подржавају успостављање делотворне и професионалне локалне управе, а добро управљање енергијом сматрају кључним аспектом развоја локалних заједница. Састанак је резултат дугогодишњег рада Београдске отворене школе са локалним самоуправама у Србији на успостављању делотворног система енергетског менаџмента, а он предста-

24.7.2016.

МАГАЗИН

вља управљање енергијом на начин који одговара потребама и интересима локалне заједнице са циљем да се на ефикасан начин максимализују уштеде енергије. Тежи се да енергетске услуге грађанима и пословном сектору буду пружене по прихватљивим ценама, а да не угорожавају заштиту животне средине и јавно здравље у локалој у заједници. Рад Београдске отворене школе у оквиру Иницијативе Енергија заснива се на ставу да енергетска ефикасност представља први обновљиви извор за сваку локалну заједницу, а оне треба да раде да максимално искористе потенцијале које имају. Иако потенцијал за уштеду енергије несумњиво постоји

искуство показује да је друштво у целини енергетски веома неефикасно. Довољан доказ је податак који потврђује да се при производњи јединице производа троши више енергије него што је то економски оправдано. Иницијатива Енергија неколико година истрајава на јачању капацитета локалних заједница у којима локалне сампоуправе морају да буду актери који ће максимално да искористе потенцијале којима располажу. У успостављању система енергетског менаџмента свих грађана незаобилазни фактор су управо капацитети цивилног дтруштва, пословног сектора и свих грађана, а састанак у Краљеву потврда о кораку напред у проналажењу

најбољих начина да се уштеди енергија. Сем што уштеда доприноси бољем квалитету животне средине није занемарљив ни финансијски ефекат, како у јавном сектору који хронично болује од недостатка финансија тако и домаћинствима. Енергетска ефикасност је инструмент којим се остварују значајне уштеде у локалним буџетима што је повод за залагање да се и у Краљеву успостави ефикасан и делотворан систем енергетског менаџмента. Поред уштеда и смањења притиска на животну средину, уз бољи квалитет живота, локалној самоуправи се омогућава да испуни обавезу коју пред њу поставља Закон о ефикасном ко-

ришћењу енергије. Међу стручњацима је уврежено уверење да градови попут Краљева подизањем енергетске ефикасности на виши ниво могу да остваре значајне уштеде које истовремено постају потенцијал за даљи економски развој. То је основа за наставак рада на успостављању система енергетског менаџмента који се очекује до краја ове године када би управљање енергијом требало да буде резултат системских решења у проналажењу начина на који би локална самоуправа могла да побољша енергетску ефикасност и искористи све повољноси оквира који је дефинисала Европска унија. Поред Краљева у пројекат су укљу-

чени Ужице, Трстеник, Параћин и Врбас као општина која је постигла најзначајнији искорак у погледу унапређења енергетског менаџмента, што је повод за настојање да се добра пракса пренесе и у остале локалне заједнице. Тема састанка биле су краткорочне и дугорочне мере усмерене на уштеду енергије, на првом месту успостављање доброг система управљања у смислу мерења потрошње новца и енергије, а након почетног корака у јавним зградама би требало очекивати примену мера које нису скупе. Иницијатива Енергија препоручује софт мере које не захтевају додатно издвајања из буџета локалних самоу-

права, а подразумевају свођење на потребан ниво количине енергије која се испоручује одређеним објектима ако се не користе у дужем периоду. Искуство показује да њиховом применом могу да се остваре значајне уштеде, а податак да оне у Вршцу достижу 20 одсто укупних трошкова води ка уверењу да би и Краљево могло да се бар приближи том износу. Делотворно управљање енергијом сматрају изузетно значајним и представници локалне самоуправе, тим пре што је то обавеза коју прописује закон. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.7.2016.

Шест месеци од увођења новог система

МАГАЗИН

24.7.2016.

ПРЕПОЗНАТ

- Најуспешнији у шестомесечној примени система издавања електронских грађевинских дозвола градови Крушевац, Ваљево, Вршац, Сомбор и Смедерево, а најуспешније општине Бечеј, Свилајнац, Велико Градиште, Рума и Апатин. - Кредитом Светске банке за подршку обуци службеника свих градова и општина, које су реализовали Министарство грађевинарства и Национална алијанса за локални економски развој, набављено 120 рачунара за више од 40 локалних самоуправа и институција, у циљу унапређења техничких капацитета за примену електронске обједињене процедуре. - Захваљујући електронском систему у прва четири месеца ове године издато је за 40 одсто више дозвола, а вредност радова подигнута за 70 процената у односу на исти период 2014. године. - Просечно време за добијање грађевинске дозволе са досадашњих 269 смањено на само осам дана што је кључни показатељ доброг рада на увођењу обједињене процедуре

Фото: М. Радовановић

И НАЈБОЉИ

МАГАЗИН

24.7.2016.

уго се у Србији, посебно у Краљеву, говори о дугом и компликованом процесу издавања грађевинских дозвола што се сматра основним разлогом због чега потенцијални инвеститори и у овој средини одустају од намере за градњом производних, и других, капацитета. То је било повод за обећање претендената на власт из редова напредњака пре више од четири године да формирањем канцеларија за брзе одговоре уреде стање у овој области, а процес добијања свих дозвола по поједностављеној процедури сведу на најкраћи могући рок. Иако је у Краљеву отворена Канцеларија за брзе одговоре изостао је очекивани прилив

инвестиција, а нема података ни колико је у поједностављењу процедуре за добијање грађевинских дозвола помогла потреба за издавање електронских грађевинских дозвола. Да нема значајнијег помака могло би да се закључује на основу податка да Краљева нема међу десет локалних самоуправа које су у првих шест месеци примене постигле најзначајније резултате у овј области. Најуспешнијим су у Националној алијанси за локални економски развој проглашени градови Крушевац, Ваљево, Вршац, Сомбор и Смедерево, а најуспешније општине Бечеј, Свилајнац, Велико Градиште, Рума и Апатин. Признања за изузетне резултате уручили су им по-

тпредседница Владе Србије, и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић и председница Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој Ана Брнабић. На пригодној свечаности у Клубу посланика, у циљу унапређења техничких капацитета за примену електронске обједињене процедуре, уручено је 120 рачунара за више од 40 локалних самоуправа и институција. Они су обезбеђени из кредита Светске банке за подршку обуци службеника свих градова и општина, које су реализовали Министарство грађевинарства и Национална алијанса за локални економски развој.

За две године од почетка реформе система грађевинских дозвола удео грађевинарства у бруто домаћем производу са мање од четири порастао је на 5,5%, а циљ је да премаши 7 процената. Захваљујући електронском систему у прва четири месеца ове године издато је за 40 одсто више дозвола, а вредност радова подигнута за 70 процената у односу на исти период 2014. године. У Министарству грађевинарства као следећи корак најављују реформу катастра која би водила ка стварању модерног, ефикасног и брзог система, док ће други правац активности бити усмерен ка Београду у коме има највише проблема са применом електронског система.

Председница Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој потврђује да је просечно време за добијање грађевинске дозволе са досадашњих 269 смањено на само осам дана што је кључни показатељ доброг рада на увођењу обједињене процедуре. У овој организацији не крију задовољство због локалних самоуправа које су успеле да примене нови систем и докажу да су спремне за електронске сервисе, а Национална алијанса ће и у наредном периоду, у сарадњи с новом Владом, радити на изради стратешког оквира за даљи развој електронске управе у Србији. Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић потврђује

да је преко портала еДозволе до сада поднето више од 25,5 хиљада захтева за различита одобрења за градњу од чега је око 23 хиљаде, или 89 одсто, окончано. Од укупног броја готово две трећине је решено позитивно, а систем користи чак 5.658 службеника. Статистика показује да се међу успешним градовима издвајају Шабац и Крагујевац, а међу већим општинама Велика Плана. Када је реч о мањим локалним самоуправама, Нови Кнежевац, Рача, Бела Паланка и Владимирци успели су да реше све захтеве, Рековац је све пријаве решио позитивно, а Мало Црниће чак 98 одсто. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.7.2016.

Петнаест година од демократских промена: Зоран Вукадиновић (2)

МАГАЗИН

24.7.2016.

ЧАСНО ЈЕ РАДИТИ ЗА СРБИЈУ

- Када је опозиција 1996. године после силних перипетија, много касније од проглашења првих резултата, ипак успела да обезбеди подршку 37 од 70 одборника у Скупштини општине социјалисти и јуловци су се осетили превареним. - Дан када су демократске снаге најавиле нов период у историји Краљева они који су изгубили власт сматрају почетком пропадања. - Инсистирање на елиминисање свега што би подсећало на претодних пола века, и одрицање од многих добрих ствари, повело град у суноврат. - Краљево од 2000. године проживљава најтежи период у дугогодишњој историји без имало изгледа да би ситација у догледно време могла бити значајније промењена на боље. - Време лудовања левих и десних довело је до суноврата. - Људи који су положили животе у одбрани отаџбине занемарени су и о њима нико не води рачуна

Зоран Вукадиновић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

24.7.2016.

страживање узрока који су 2000. године довели до промена на челу државе, и локалним самоуправама, потврђује да петнаест година након тог периода и даље постоје бројне недоумице и дијаметрално супростављени ставови оних који су били приморани да, после полувековне владавине, препусте власт и других који су их наследили на најзначајнијим местима система. И док су све гарнитуре на власти након 2000. године разлоге за драстичан пад стандарда највећег броја становника тражиле у ранијем периоду представници поражених снага су склони веровању да је то резултат неспособности они који су је преотели уз помоћ из иностранства. Историчари се још не оглашавају, јер сматрају да је период од деценију и по исувише кратак да би се изводили мериторни закључци, а ставови за и против свега што се дешавало и даље су честа тема неформалних скупова и приватних разговора.

Ма колико чињенице о неким дешавањима биле егзактне није неуобичајено да се тумаче на различите начине, а свака од супростављених страна настоји да у њима пронађе елементе који би умањили значај оне друге. У том надмудривању се не бирају речи како у осуди туђих тако и величању својих активности, па старијим генерацијама остаје да се сећају а млађим да закључке изводе на основу информација које им се чине реалнијим. Неке чињенице је ипак тешко побити, па у време када је припадност политичким странкама на власти добар начин да се из државне касе извуче што је могуће више готово невероватно звучи податак да је посланик Социјалистичке партије Србије у Народној скупштини Милош Нешовић сваког месеца принадлежности које му следују по закону упућивао као донацију краљевачком Центру за социјални рад. О томе сведочи тадашњи посланик Југословенске левице у републичком парламенту Зоран Вукадиновић

који је, уз прописно овлашћење, подизао овај новац и предавао га као донацију. То је добар повод за питање колико је било ко од данашњих посланика спреман на овакву жртву и да ли је место у парламенту само награда за партијску послушност. Пљуштале су пред крај деведесетих година оптужбе упућене на рачун владајуће коалиције како ненаменски троши и оно мало пара које се слива у државну касу, а циљ је био да се створи што веће незадовољство у и онако незадовољном бирачком телу пред долазеће изборе. У време кад је нападе у Краљеву требало да амортизује реконструкција интернистичког дела зграде Здравственог центра „Студеница“ били су незадовољни и локални грађевинари због тврдње да паре опет одлазе предузећима из других градова. Зоран Вукадиновић много година касније уноси мало више светла у те догађаје потврдом да из државне касе у реконструкцију није уложен ни један динар, а да су сви ра-

дови резултат донације друштвено одговорних предузећа. Најближи сарадник председнице Југословенске левице Мире Марковић у то време је била Лепосава Милићевић којој је, као министру здравља, упућен захтев за средства потребна за реконструкцију болничке зграде. У ситуацији кад за то није био пара соломонско решење нађено је у договору са представницима ваљевске компаније „Вујић“ која у време санкција међународне заједнице, због све тежих услова привређивања, није била у могућности да плаћа доприносе за здравствено осигурање запослених. Део обавеза према фонду здравственог осигурања подмирен је израдом комплетне столарије за потребе краљевачке болнице, а сличним путем кренули су свилајиначки „Компо“ изградњом намештаја, Електронска индустрија из Ниша која се произвела фиксаторе и другу опрему, али и друга предузећа. - Радове је водио директор Западне Мораве Миленко Стефановић, а рад-

ници улазили у катакомбе испод нивоа тла и износили огромне количине земље из подрума. Помагали су „Амига“ и „Радијатор“ а кад фирме којима је унапред плаћено да изврше стерилизацију целог објекта то нису учиниле директор Института за јавно здравље омогућио да то ураде њихови стручњаци како би била добијена дозвола за рад. Стефановић је са подизвођачима направио болницу као у Америци, а довели смо у Краљево председника Владе Мирка Марјановића и председника државе Слободана Милошевића. Гласање у парламенту иницирано је захтевом да општине Краљево, Врњачка Бања и Рашка плате износ доприноса, а ко је од наших посланика гласао у интересу Краљева а ко против, како се понашала лева а како десна страна, најбоље сведочи стенограм са седнице – каже Вукадиновић. Када је опозиција 1996. године после силних перипетија, много касније од проглашења првих резултата,

ипак успела да обезбеди подршку 37 од 70 одборника у Скупштини општине социјалисти и јуловци су се осетили превареним. Дан када су снаге које су се прогласиле демократским најавиле нов период у историји Краљева они који су изгубили власт сматрају почетком пропадања, а ни деценију и по касније Вукадиновић нема лепих речи за власт која дуго није успела да успостави добру сарадњу са републичком. Основ је сазнање да се по сваку цену инсистирало на елиминисање свега што би подсећало на претодних пола века, па су се врло лако одрекли многих добрих ствари и повели град у суноврат. То потврђује тезу да је Краљево увек било пробни балон, како за уличне протесте и отимање власти тако и за принудну управу само коју годину касније кад су се сукобили интереси коалиционих партнера. Све води ка уверењу да Краљево од 2000. године проживљава најтежи период у дугогодишњој историји без имало изгледа да би ситуација у догледно

24.7.2016.

МАГАЗИН

време могла бити значајније промењена на боље. Емотивно везан за село из кога потиче Вукадиновић подсећа на не тако давно време кад је, као најмлађи председник месне заједнице у Србији, пресудно утицао да до Ратине са 15 километара удаљеног извора стигне здрава пијаћа вода, адаптира се стара и изгради нова школска зграда, асфалтирају бројни сеоски путеви. Одговор на тврдње супротне стране како то није ништа посебно потврђује да би ово село у експанзији на улазу у град врло брзо могло постати руина. Ма колико се чинило да су две стране непомирљиве по питању бројних проблема не би се могло рећи како у скупштини оштине нису уопште сарађивале. Сарадња је постојала ма колико представници нове власти истрајавали у тежњи да не користе полувековно искуство представника дојучерашње. Поприлично непријатна атмосфера утицала је да се бројни угледни људи одрекну даљег политичког ангажовања након смена са одговорних места током дуготрајног процеса. Последњи од оних који је смењен био

је Зоран Вукадиновић. - То време лудовања левих и десних довело је до суноврата. Сећам се кад су у Скупштину дошли Черномирдин и Ахтисари који су посланицима причали једно само дан пре него што су почеле да падају бомбе. Њима је требало Косово и рудна богатства на том простору, па су тражили неког изнутра да им помогне, а Краљево је опет жртва јер је на хиљаде људи мобилисано. Био сам и ја и први пут у животу видео како људи горе кад су бомбардовали шиптарску колону код Ђаковице, јер су мислили да је наша војска. Људи који су положили животе у одбрани отаџбине занемарени су и о њима нико не води рачуна. Кад је погинуо Ивица Драгањац Буцко из Ратине направили смо спомен чесму испред школе у коју је ишао, а јединој улици у селу дали његово име. Моја је дужност била да замолим одборнике да гласамо и није било проблема, али су нас преварили за много тога, као и за тенк на Тргу Светог Саве који су склонили јер је некоме сметао. Што нам је сметао тенк који су, приликом ослобо-

ђења Краљева, возили четници. Нису га померили партизани него демократска власт – каже Вукадиновић уверен да се у Краљеву назиру боља времена првенствено захваљујући тиму младих и образованих људи који након априлских избора полако заокружују локалну власт. Заоштравање између две супростављене стране погоршало се након погибије високох функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, а уверење да је то био покушај атентата на председника Вука Драшковића повод за бројне расправе на различитим нивоима како би се утврдили кривци за све што се догађало. Расправљало се о томе и у Скупштини Србији у оквиру одбора за утврђивање истине на чијем се челу налазио Зоран Вукадиновић, а већину чланова чинили представници Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. Задатак одбора био је да утврди чији је камион коришћен, какав је улога онога ко га је регистровао и много шта друго а, поред чињенице да је све утврђено, подаци о истрази нису објављени ни до данас.

НАТО авијација је током 78 дана 1999. године направила пустош у свим деловима земље да би врло брзо након потписивања Кумановског споразума, који је означио крај бомбардовања, отпочела обнова и изградња земље. Председник Слободан Милошевић је формирао посебан одбор за реализацију комплексног посла, а за рад не територији Рашког, Расинског и Моравичког округа задужен Вукадиновић. Један од првих задатака обимног пројекта на који и данас подсећа назив „Часно је радити за Србију“ била је изградња стамбеног насеља са школом и обдаништем на Ратарском имању. Планирано је да се направи велико насеље за младе брачне парове и државне чиновнике у коме ће бити места за све који искажу интерес за живот на овој локацији. Иако је након октобарских промена стидиљиво најављиван наставак радова то се није догодило да би, неколико година касније, били порушени изграђени темељи и уз велике трошкове градилиште затрпано како би на овом простору био засејан кукуруз. Интересантним се чини податак да је реали-

зацију пројекта финансирала држава, а да је Краљево још једном остало без значајне инвестиције. - Почели смо обнову мостова на путевима и пругама, а ја добио задатак да радим мост у Пријепољу, а добили смо налог да правимо мост у Богутовцу и све друге до Ушћа. „Беопетрол“ је својим парама направио порушене куће у Богутовцу, направили смо школу у овом месту и започели зграду ветеринарске станице која ни до данас није завршена. Тако смо радили и у Витановцу, „Магнохром“ је плаћао да се оцарине аутомобили за инвалиде, а било је и много других донатора. Било је другачије време, а другачији су били и људи. Позвао сам премијера да дође и кренемо возом до Рашке како би се уверили шта је све урађено. „Фабрика вагона“ ни у то време није имала мајсторе који врше закивање закивцима, па су ангажовани пензионери који су овај посао радили тридесетак година раније. Иако је урађено много у кратком периоду, тек неколико месеци дужем од годину дана, кад је дошло до смене на челу државе појавиле су се прве информа-

ције припадника некадашње опозиције да ништа није било добро, да су мостови од стиропора а да путеви и пруге нису безбедни – каже Вукадиновић. Значајним за тај период чини се седница Окружног одбора Јуословенске левице коме су присуствовали чланови странке из Краљева, Врњачке Бање, Рашке, Новог Пазара и Тутина, а председавала Мира Марковић. Била је то прилика да се упозна са проблемима овог дела земље и добије подршка за њихово решавање. Подршка руководства Југословенске левице огледа се у податку да је Краљеву обезбеђено све што је Вукадиновић тражио. На челу општинског одбора у то време је био Мишо Милошевић након што је дотадашњи председник Томислав Кујунџић постао помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Крај једне успешне епохе означило је решење којим је Зоран Вукадиновић смењен са места управника Царинарнице Краљево. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.7.2016.

Проблеми ратних војних инвалида и даље актуелни

МАГАЗИН

24.7.2016.

ЗЛОУПОТРЕБ

- Ратни војни инвалиди нису отишли у ратове својом вољом, зато што су желели да ратују и што су волели да се боре против других. - Отишли су зато што их је држава позвала, борили су се за државу, а она и град Краљево морају да их поштују и нађу им се при руци када је потребно. - Краљевачко Удружење ратних војних инвалида окупља више од стотину особа у које се, сем инвалида, убрајају и чланови њихових породица којима је потребна помоћ. - Ратни војни инвалиди се користе за остваривање различитих интереса, посебно приликом израде предлога и реализације пројеката којима се од локалне самоуправе траже средства. – Поједина удружења поред оснивача имају само једног, или ниједног, инвалида

Фото: М. Радовановић

А ИНВАЛИДА

МАГАЗИН

24.7.2016.

дружење ратних војних инвалида Србије је само једно од многих која се баве заштитом ове категорије становника како би им бар мало олакшали живот, а побољшањем материјално-социјалног положаја и укупан статус у друштву. Зато се залажу за одобравање посебних олакшица и погодности приликом решавања стамбених потреба, запошљавања, коришћења здравствених услуга, јавног превоза, уписа деце у школу, обезбеђивања стипендије и смештаја у домове, плаћања комуналних и других услуга, олакшаног и бесплатног паркирања на резервисаним местима испред свих јавних установа и зграда у којима станују. Бољем положају треба да допринесе изградња рампи за инвалиде у колицима на што више места, уклањање архитектонских баријера које онемогућавају њихово кретање, омогућавање да под повољнијим условима користе културне, спортске и забавне садржаје и слично. Удружења се баве обезбеђивањем додатних олакшица и погодности за

војне инвалиде, посебно најтеже, па и за поједине категорије корисника породичне инвалиднине, посебно на нивоу локалне самоуправе. Иницијативе за овакав приступ решавању посебних потреба, и јачање материјално-социјалног положаја и укупног статуса, покрећу општинска и градска удружења, Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, друга министарства, органи управе, институције и организације. Удружење ратних војних инвалида Србије основано је 1992. године са циљем пружања заштите и помоћи ратним војним инвалидима и члановима породица погинулих борца из ратова после 1990. а делује кроз 109 одбора на територији исто толико локалних самоуправа. Само је једно до бројних чије се надлежности преплићу, често и сукобљавају, што је повод за састанак представника краљевачког одбора са градоначелником др Предрагом Терзићем. Краљевачко удружење окупља више од стотину особа у које се, сем

инвалида, убрајају и чланови њихових породица којима је потребна помоћ. Председник удружења Војислав Вукашиновић од септебра прошле године указује на појаву злоупотребе ратних војних инвалида који се користе за остваривање различитих интереса, посебно приликом израде предлога и реализације пројеката којима се од локалне самоуправе траже средства. Подаци о таквима показују да има и оних која се сматрају породичним, а сем оснивача имају највише једног инвалида. Посебно забрињава податак да добијају знатно већа средства од репрезентативних, а Вукашиновић сведочи да је удружење које води из градске касе ове године за рад добило свега 48 хиљада динара. О угледу који ужива ово удружење, ма колико друга настојала да га срозају, сведочи однос са институцијама борачке заштите које настоји да удовоље повременим захтевима, а помоћ породицама ратних војних инвалида огледа се у редовним обиласцима посебно оних које су социјално угро-

жене. У оквиру скромних могућности, уз помоћ људи добре воље који имају могућности да помогну, по који пут се обезбеди огревно дрво, школски прибор за децу пред почетак школске године, пакетићи за најмлађе пред Нову годину. Деца инвалида су их пред последњу добила после дванаест година чекања, значајну помоћ је пружио синдикат запослених у Жандармерији, а за двадесет шесторо је пред нову годину приређен и пригодан забавни програм. - Указана нам је велика част да Градска управа позове ратне војне инвалиде и да, после годину дана приче о поблемима и злоупотребама, саслуша нашу проблематику. Причали смо о животу инвалида и њихових породица, стамбеном збрињавању, попустима на плаћање рачуна за комуналије које би требало да оствари социјална категорија и да ставимо тачку на злоупотребе и позивање разних удружења на ратне војне инвалиде, а да скоро немају или имају по једног или два члана – каже Вукаши-

новић. На састанку са инвалидима из ратова вођених на простору бивше Југославије од 1991. до 1999. године разговарало се о бројним проблемима везаним за њихов социјални положај, комуналним и проблемима паркирању на местима намењеним овим лицима која користе други. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић потрђује да су тема разговора биле цене комуналних услуга што је најважније постојање бројних удружења од којих многа не заслужују статус који имају. Ратни војни инвалиди су задовољни договором да члан Градског већа задужен за ову категорију становника Радоје Томашевић организује састанак са представницима свих удружења која окупљају ратне војне инвалиде на коме би се утврдила репрезентативност, дефинисали најважнији проблеми и разматрала могућност за њихово решавање. - Град ће у оквиру надлежности учинити све што је могуће да побољша положај ових лица. Ови људи нису

отишли у ратове својом вољом, зато што су желели да ратују и што су волели да се боре против других. Они су отишли зато што их је држава позвала, борили за ову државу, а држава и град Краљево морају да буду ти који ће их поштовати и наћи им се при руци када је то потребно – закључује др Терзић. Податак да проблем ратних војних инвалида није регулисан на републичком нивоу повод је за бројне покушаје да се донесе закон, а предлагачи измена постојећег су и удружења са територије Краљева, који ће на адекватан начин уредити ову проблематику. Значајнијим од многих других проблема чини се репрезентативност, и злоупотреба положаја који појединци користе за остваривање личних интереса, па у локалној управи обећавају доследност у утврђивању коме у наредном периоду треба посветити посебну пажњу у решавању нагомиланих проблема. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

Летња кампања Института за трансфузију крви Србије

ЗА ЖИВОТ Б

МАГАЗИН

24.7.2016.

- У 47 градова Србије Институт за трансфузију крви током летње и зимске кампање организује осамдесет акција прикупљања крви. – У кампањама током прошле године прикупљено скоро пет хиљада јединица крви, а подаци из првих шест месеци ове наговештавају да би крајњи резултат могао бити знатно повољнији. – Крв се не даје због кијавице и прехладе, него у тренуцима кад је некоме угрожен живот. – Краљевачка гимназија шампион солидарности и корак испред свих средњошколско образовних центара. - Током прошле године у Србији потрошено око 250 хиљада јединица крви. - Да није било људи добре воље током само једне године би био изгубљен један град од 80 до 100 хиљада становника. - У Краљеву се годишње потроши око три хиљаде јединица крви

БЕЗ СТРАХА

МАГАЗИН 24.7.2016.

одатак да је у летњем периоду смањен прилив а повећана потреба за довољним количинама крви био је повод да Ивана Родић, Мики Јеремић и Горан Суботић пре пуних дванаест година осмисле кампању која се спроводила у тридесет српских градова. У сваком од њих је бар један дан боравио препознатљиви аутобус Института за трансфузију крви Србије у који су у почетку стидљиво, касније у све већем броју, навраћали добровољни даваоци крви. Иако је у почетку и међу запосленима у Институту било скептичних показало се да број градова спремних да створе услове за организовање акције расте, па се попео на 47 у којима се током године организује осамдесет акција. Током прошле године у овим акцијама је прикупљено скоро пет хиљада јединица крви, а подаци из првих шест месеци ове наговештавају да би крајњи резултат могао бити знатно повољнији. Стручни сарадник у Институту за трансфузију крви Србије Горан Суботић потврђује основни циљ летње кампање да се превазиђе критични период и избегне вакум како би крв увек спремно чекала пацијента. Значајним се сматра и настојање да се изграђује свест грађана о потреби добровољног давања крви као цивилизацијског чина. Након успешних акција у Тутину, Новом Пазару и Рашки аутобус је стигао до Краљева, а од раних јутарњих часова испред аутобуса, паркираног на Тргу српских ратника, било је приметно присуство претежно младих људи који су у реду стрпљиво чекали позив да заврну рукав и испруже руку. - Градови су препознали квалитет у овом делу националног програма у који је унет и такмичарски дух због жеље да на делу буду шампиони солидарности и хуманости. Увели смо награде за одређене секторе, након што по окончању кампање 11. децембра изводимо збирне резултате. Није то промоција Црвеног крста, ни Инсититута за трансфузију крви, него града који треба да буде поносан на своје људе који су дали немерљив допринос због оних људи који нису криви што су

болесни – каже Суботић. Као национална установа Институт за трансфузију крви Србије сарађује да организацијама Црвеног крста из целе земље, па и са краљевачком, а посебно добром Суботић оцењује сарадњу са Службом за трансфузију крви Опште болнице „Студеница“. Познато је да се крв не даје због кијавице и прехладе него кад је некоме угрожен живот. У тренуцима кад пацијент можда није ни свестан опасности која му прети у посебно стресној ситуацији су чланови његове породице због потајног страха да неће моћи да обезбеде потребну количину драгоцене течности. Циљ кампања, које широм земље организује Институт за трансфузију крви Србије, је да свори услове за пружање помоћи баш так-

вима након што се обрате одговарајућој служби. Једино што је важно у таквим ситуацијама су име и презиме пацијента, крвна група, број јединица крви и место на коме се налазе. Значајном се оцењује сарадња са средњошколским образовним центрима, посебно оним са територије Краљева. Иако је једино Институт за трансфузију крви овлашћен да врши едукацију и промоцију добровољног давалаштва значајним се оцењује допринос директора школа који омогућавају одржавање предавања о значају давања крви како би се ученици припремили за допринос који је немерљив. - Краљевачка гимназија је шампион солидарности на нивоу државе и корак испред свих средњошколско об-

Подршка личним примером Подршку овогодишњој кампањи дао је и градоначелник Краљева др Предраг Терзић који је ,са групом младих, у четвртак посетио аутобус Института за трансфузију крви Србије. - Сматрам да је обавеза сваког правог човека да помаже другима на тај начин што ће дати драгоцену течност. Много је боље да сви будемо у могућности да дајемо крв, и да тако помажемо другима, него да се налазимо у ситуацији да нам је крв неопходна. Ја сам добровољни давалац крви већ годинама и увек дајем кад сам у прилици. На тај начин помажем другима, а мислим да је то хуман гест који треба сви заједно да практикујемо. Надам се да ће већи број младих људи да се укључи у ову акцију, а да ће ови који су дошли данас представљати мотив више да и други приђу овој и буду добровољни даваоци крви – истакао је др Терзић.

24.7.2016.

МАГАЗИН

разовних центара због чега јој је прошле године додељена златна плакета. Ученици су потенцијал који ће сутра, кад буду запослени и на радним местима, промовисати идеју добровољног давалаштва крви као узвишеног чина, а то је основни циљ мог рада, али и рада Института и Црвеног крста – подсећа Суботић. Прилика за изражавање захвалности и доделу пригодних признања сваке године је 14. јуни кад се обележава Светски дан добровољних давалаца крви. Уз поштовање оних који су током године дали део себе значајним се сматрају и други, који из било ког разлога нису били у могућности да дају крв али су, на било који начин, подржали промоцију узвишеног чина. Није тајна да се и само једном јединицом крви спашава нечији живот, али и да је сваки човек потенцијални прималац, ма колико код свих постојало чврсто уверење и жеља да никад не дођу у такву ситуацију.

Горан Суботић Колико су цифре неумољиве потврђује податак да је током прошле године на нивоу земље потрошено око

250 хиљада јединица крви. Да није било људи добре воље који су испружили руку и дали допринос који се сматра немерљивим током само једне године би био изгубљен један град од 80 до 100 хиљада становника. Суботић верује како ни једно друштво не сме дозволити да изгуби толико људи само зато што нема добре воље да се, без икакве опасности по здравље појединаца, да део себе и онима којима је то потребно омогући да наставе квалитетан живот са својим породицама. Крв је као биолошки агенс још увек једини незаменљив лек, а извор тог лека је сваки здрав појединац способан да да крв. Податак да у појединим регионима на сто становника има само два даваоца увек је повод за питање дали преосталих 98 има право да се шлепује уз њих. Истраживања о потребама крви сведоче да би оне биле задовољене кад би на сваких сто становника крв дало бар четири до пет. Иако је у дугом периоду Војводина

предњачила по вроју прикупљених јединица крви у односу на број становника сведочи податак да се полако буде и централни делови земље, а да у пожаревачком крају на сваких сто становника крв даје осам сведочи да је премашен европски ниво. У Институту за трансфузију крви не крију задовољство што су се, уз традиционално добре Краљево и Чачак, пробудили Тутин, Нови Пазар и Рашка. И поред свега присутне су бројне недоумице по питању привилегија које, бар у здравственим установама, треба да имају добровољни даваоци крви. И поред податка да се у појединим срединама, након укидања одређених привилегија, број давалаца смањио присутно је уверење да, ако се нешто заснива на добровољности, не треба да буде основ за посебне што не значи да свакоме не треба указати дужно поштовање. Право на живот је основно право из кога проистичу сва остала, као и на

примање крви кад се за то укаже потреба, па се давање крви сматра бар моралном обавезом. Сем чињенице да се тако помаже људима у невољи ништа мање није значајна ни потврда да је давалац здрав. Податак да је у четвртак испред аутобуса паркираног у центру града било неуобичајнео много давалаца, који су стрпљиво чекали да на њих дође ред, на најбољи начин потврђује колико се подиже свест људи о значају оваквог чина који се заснива на добровољности, анонимности и бесплатности. Зато свака здрава пунолетна особа до 65. године живота одлучује да ли ће да да део себе и нико нема право да јој то забрани. Проценат оних који се одлучују на хуман чин у Србији се приближава европским стандардима и достиже 3,6 давања на сто становника, а стручњаци оцењују да би у Краљеву, ако се настави садашњи тренд, врло брзо могла бити премашена фамозна

бројка четири. Томе треба да допринесе и нови закон о који подразумева комплетну реорганизацију трансфузиолошке службе. Кад буде усвојен прикупљање крви ће бити измештено из болничких центара сем четири, у Институту за трансфузију Србије, клиничким центрима у Нишу и Новом Саду, евентуално у Крагујевцу. Службе за трансфузију по здравственим установама биће само банке крви које ће су сваком тренутку бити снабдевене потребним количинама у односу на потрошњу, тако да никада неће доћи у ситуацију да пацијент мора сам да тражи даваоце. Успостављању целог система претходи прелазни период у коме ће сав терет преузети Институт за трансфузију крви са обавезом да обезбеди потпуну координацију са онима који крв користе. Подаци говоре да се у Краљеву годишње потроши око три хиљаде јединица. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.7.2016.

Ђорђе Симић

МАГАЗИН 24.7.2016.

Знаменити Краљевчани: Ђорђе Симић (2)

- Генерације Краљевчана с почетка друге половине двадесетог века су биле другачије од данашњих и много послушније. – Краљево је 1960. године имало 20 хиљада становника, а корзо била институција која није могла да се прескочи. - Шездесетих година прошлог века гимназијалцима је било строго забрањено да, без присуства старијих, буду у граду после осам сати увече. - Професори старог кова су ђацима личили на ликове из „Аутобиографије“ Бранислава Нушића. - Са 21 годином Ђорђе Симић најмлађи предавач у стогодишњој историји краљевачке гимназије. – Период студија се највише памти по гладовању. - Две и по године као кафанска певачица. – Уз пуно радно време у једној,пола у другој и свакодневне наступе у кафани деца су оца виђала само кад спава

Фото: М. Радовановић

КОРЗО КАО ИНСТИТУЦИЈА

МАГАЗИН

24.7.2016.

раљево данас има изглед савременог града, а пре само неколико деценија, у време кад је Ђорђе Симић завршавао основну школу кроз Улицу Олге Јовичић Рите тек је копана канализација, пијаца је још била поред данашњег Дома друштвених организација, одскора Пословног центра „Мелос“, а наспрам ње дрвени мост преко Ибра поред остатака металног који су приликом повлачења из града 1941. године порушили партизани. Преко древног моста је према Гочу, неколико пута у току дана, пролазио теретни воз који је са планине Рижином пругом превозио дрвену грађу. Доживљај посебне врсте, поготово за оне који су се са завршетком основне школе сматрали све важнијим, уједно и храбријим, био је да се попну на воз који се кретао тако споро да је у сваком тренутку из њега могло да се искочи, па поново ускочи. Симић се сећа оног који је из Краљева кретао ујутру, а на Гоч кад стигне. Са дистанце од неколико деценија великом грешком сматра се уклањање пруге која би у данашње време могла да буде значајна туристичка атракција. То је и повод да се повремено, додуше при-

лично стидљиво, помиње реконструкција која се, због помањкања финансија, чини све мање извесном. На Гоч се одувек одлазило различитим поводима, Симић највише захваљујући мајци која је као спортиста била у управи Друштва за телесно васпитање „Партизан“, проистеклог из „Сокола“, и управи Планинарско-смучарског друштва „Гвоздац“. Ово друго било је повод да и он, још као гимназијалац, постане активни планинар а касније и члан управе, потом учесник бројних такмичења у оријетацији која су одржава у летњем и зимском периоду. О готово фанатичном односу према пешачењу сведочи један број „Ибарских новости“ из 1958. године и цела страна посвећена својеврсном походу десеторице суграђана, а Ђорђе Симић је са 16 година био најмлађи, који су током десет дана препешачили 370 километара трагом 4. краљевачког батаљона од Краљева до Сутјеске. Већ следеће године упустио се у нову авантуру и са другом Слободаном Петровићем био један од стотину планинара који су пошли са Цера па, преко Западне Србије и планина Вујан, Рудник,

Венчац, Космај и Букуља, после 20 дана пешачења стигли до Авале. Изрека да је од младости па до гроба најлепше ђачко доба има потврду и у сећању на овај период у коме се као посебна фигура истиче наставник математике Ненад Викторовић. Професори математике нису били посебно омиљени међу ђацима који су их се, у највећем броју случајева, потајно прибојавали. - Неле је једини кога су ђаци обожавали. Кад почне да пада снег, и приближава се зимски рспуст, увек расположен и насмејан упитао би ко ће са њим на Гоч на скијање. Јави се по тридесетак нас па идемо, а на групну сеансу нас је водио први пут кад сам имао десет година. Педесет клинаца из Краљева је са њим било у Јелси на Хвару, а млади наставник није имао никаве проблеме са нама, нити ми са њим. Тадашње генерације су биле другачије од данашњих и много послушније. Правили смо и ми несташлуке и глупости, али је све било много наивније него што се сад догађа. У младости се не сећам ни једне туче у граду у коме је постојао јако добар боксерски клуб, а они који су

МАГАЗИН 24.7.2016.

били талентовани за тучу, поготово из Пицмале или са Грдичке косе, одлазили су у клуб а ми на бокс мечеве да би навијали за њих. Корзо је био институција која није могла да се прескочи, а ја се увек чудио како је могуће да смо се сви познавали кад је Краљево у време кад сам завршавао гимназију 1960. године имало 20 хиљада становника. Једва смо чекали да се смркне да одемо на корзо где је неко стајао са стране и добацивао а неко шетао са девојком, или без девојке са друштвом. Ту су падала упознавања, почињале и завршавали се љубави, а сви млади без обзира из ког дела града били, и у коју школу ишли, познавали смо се макар из виђења – прича Симић. Младима који у данашње време излазе у град један до два сата пре поноћи невероватним се чини податак да је шездесетих година прошлог века гимназијалцима било строго забрањено да, без присуства старијих, буду у граду после осам сати увече. То их је спречавало да присуствују другој пројекцији филма у Биоскопу „Сутјеска“, на локацији данашњег Кафеа „Пасаж“, која је почињала баш у то време. Остајала им је само прва поподневна у пет сати, или недељом од три, а ако немају обавеза у школи и петком у подне. Највећој опасности излагали су се они које би неко од професора, у било које доба, видео у кафани јер је истог тренутка био осуђен на искључење из школе. Догодило се то касније чувеном новинару Радио Београда Душану Марковићу који је имао несрећу да га примети још чувенији професор Мија Петровић, ученик Мике Аласа. Колико је Мија уважаван у Краљеву тога времена сведочи податак да једна улица на Хигијенском заводу носи његово име. Познат као добричина Мија је волео и да попије по коју, а једном приликом приметио Марковића у кафани што је и њему деловало шокантно. Ипак о томе није никоме рекао ништа него му је, иако једном од најбољих ученика, на изненађење свих у разреду доделио двојку из матема-

тике. Двојка у то време није била прелазна оцена, а колико год добро знао Марковић није могао да добије више од ње због чега је био принуђен да изађе на поправни испит у августу. Кад је професорка Оливера Симић у разговору са колегом сазнала да је разлог то што је затечен у кафани објаснила је Петровићу како сви у Краљеву знају да Марковић нема породицу, да од 13. године живи сам, да се храни у кафани и да је тога дана био на ручку. Професори старог кова су ђацима личили на ликове из „Аутобиографије“ Бранислава Нушића, а Симић се сматра посебнио привилегованим јер је само две године по завршетку гимназије, након Више педагошке школе, постао њихов колега као професор историје уметности на друштвенојезичком смеру. - После неколико дана сам примљен у стални радни однос у школи „Светозар Марковић“. У гимназији сам следеће две године радио хонорарно, а у стогодишњој историји ове школе био најмлађи предавач, јер сам имао 21 годину. Занимљив је био мој однос са дојучерашњим професорима које сам упознао и приватно, са друге стране, а они ме прихватили као своје дете и, чини ми се, били поносни као да су лично заслужни што сам са њима. Био је велики напор држати по десет или једанаест часова дневно, пре подне у једној а поподне у другој школи, па на крају дана не знам ни како ми је презиме. Било је зимско доба, држим шести час после подне у гимназији, професори који су имали пет часова већ су отишли кући, а у канцеларији седи легендарни професор филозофије Василије Милојевић и посматра како улазим, стављам дневник на сто, облачим капут, узимам дневник и полазим кући. Сиђем до половине степеништа и видим шта сам урадио, па почнем да се шуњам полако да ме неко не види, јер ће да ме завитлавају до пензије. Ушуњам се у канцеларију а он сними и каже „Није то ништа. Кући ћеш да га носиш. Ја сам га једном преко целог дворишта изнео на улицу“ – сећа се Симић.

Виша педагошка школа је у то време била угледна, поготово сликарски одсек на коме је акварел предавао Светолик Лукић који слови за најбољег акварелисту свих времена у српској уметности. Импонује податак да је посебно волео Симића као најмлађег од 22 студента који су, између 66 кандидата, успели да се квалификују за упис. Уз неколико гимназијалаца највећи број је долазио из једне од само четири уметничке школе у земљи, а још тада је било приметно да се сматрају уметницима што је требало да посведоче и браде које су увелико расле. Највећи број њих није успео да се упише највише због уверења професора да су преостали кандидати бољи материјал за обраду од оних који сматрају да нешто знају. Број студената се до друге године преполовио да би на време дипломирало само четворо међу којима и Симић. Плате просветних радника никад нису биле довољне ни за скроман живот, а половина коју је мајка одвајала за студије у значајној мери је доприносила да се овај период живота понајвише памти по гладовању. Студије сликарства подразумевају и куповину материјала, а могућност да се након Више педагошке школе редовно упише трећа година Ликовне академија пропуштена само због жеље да после брзог запослења ослободи мајку даљих издатака. Симић није пропустио прилику да упише пети семестар студија историје уметности где је, из радног, односа успевао да положи по који испит, међу њима и оне који су словили као најтежи. - Увек сам морао да радим два посла, две и по године сам свирао у кафани и био кафанска певачица, а неки ме знају само као кафанског музичара. Још у гимназији смо имали одличан састав, а директор нас је задња два месеца ослободио одласка на часове само због припрема за одлазак на неко такмичење. Реља Петровић је свирао хармонику, Мирослав Симеуновић гитару а ја уз њу и усну харомину, Слободан Мишолић виолину, а певао је касније познати певач Дијего Варагић. Имали

МАГАЗИН 24.7.2016.

смо једну цуру Кадивку која је, само кад затреба, певала праве народне песме. Радио Београд је организовао такмичења градова, а ми неколико пута директно наступали. Кад су се моји другови вратили са студија већ сам радио и имао две кћерке, па са Мишолићем и Микијем Бузуровићем, који је свирао клавир, направимо састав „Карановац“ и почнемо да свирамо у „Женеви“, Касније смо набавили бољег певача. Био је то фантастични Бане Јанковић који је касније певао у „Рокерима с Мораву“ – прича Симић. Репертоар је био састављен од старих варошких песама, руских и мађарских романси, правих старих народних и песама Звонка Богдана због уверења да би највећи број посетилаца могао да буде из категорије старијих Краљевчана који воле ову врсту музике и које ће она да подсети на младост. Врло брзо се показало да у публици преовладавају припадници млађих генерација који су пунили сале хотела „Турист“ и „Термал“, долазили у култни ресторан у Мошином гају или угоститељске објекте у Врњачкој Бањи и Митровом пољу. У уређеном систему и музичари су имали радно време, у паузи између два блока песама вечеру и редовну плату која је уплаћивана преко неког од естрадних удружења. Јапанска појачала снаге свега педесет вати омогућавала су да се уз музику и поприча, а током музичког дела каријере Ђорђе Симић не памти ни један инцидент било које врсте. Томе је у значајној мери допринела добро профилисана публика, јер се они који су више волели жешћу новокомпоновану нису дуго задржавали у сали. Колико је било интересовање за овај тип музике сведочи податак да је шеф сале у „Туристу“ често био приморан да закључа врата надалеко познате горње сале у којој није било места ни за стајање. Велики број оних који су желели да се појаве на овом месту није могла да спречи ни конзумација која је била довољна да четворо људи вечера. Да су цене биле знатно приступачније него у данашње време најбоље сведочи податак о посетама читавих породица

које су у пријатном амбијенту проводиле онолико времена колико је ограничавао узраст деце. Посебно интересантним Симић сматра присуство знатног броја ученика којима је предавао, а који никада нису могли да докуче зашто је баш он међу музичарима. - Кад је „Бијело дугме“ на врхунцу популарности свирало у Краљеву, а чланови бенда после два концерта у Хали спортова свратили у „Турист“ на вечеру, међу њима је био и Лаза Раистовски коме сам био разредни старешина у основној школи. Стално је висио код мене и гледао како сликам и свирам гитару, а и бубњар „Смака“

Слободан Стојановић Кепо каже да је први пут слушао Битлсе код Ђола. Лазо не може да верује да сам ту и да свирам, па ме поведе, упозна са момцима и објасни да сам најбољи разредни старешина на свету. Свирао сам две и по године, а онда је отишао Бане кога је у Београд позвао друг из музичке школе Борис Бизетић. Напустио сам пошто нисам више могао да издржим, јер сам поред школе „Светозар Марковић“ радио и пола радног времана у школи „Браћа Вилотијевић“. Уз то сам сваке вечери свирао у кафани, а деца су ме код куће памтила једино како спавам – каже Симић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.7.2016.

Поновљен успех на државном првенсту ватрогасаца

МАГАЗИН

24.7.2016.

ОСНОВА ЗА ИЗВЕС

- На државном првенству женска јуниорска екипа Доборовољног ватрогасног друштва Краљево освојила титулу шампиона у квизу. - Јуниори други, као и припадници ватрогасног подмлатка. - Добровољно ватрогасно друштво Краљево има 186 чланова са факултетом и 12 доктора наука. - Од деце која су ранијих година учествовала у такмичењима касније су постајали ватрогасни официри. - Чин ватрогасног официра има шест свештеника Епархије жичке који су укључени у заштиту верских објеката. - Ефикасније деловање у гашењу пожара спречавају закрчени противпожарни путеви и хидрантска мрежа која не функционише. - Ватрогасцима под узбуном требало 18 минута да од Дома друштвених организација превале 120 метара закрченог пута до зграде Основног суда. - Полиција кажњава за мање прекршаје у саобраћају, а не и за паркирање на противпожарном путу

СНИЈУ БУДУЋНОСТ

МАГАЗИН

24.7.2016.

циљу адекватног оспособљавања и стручног усавршавања припадника ватрогасних јединица за гашење пожара организују се такмичења за које се ватрогасци, мотивисани спортским и такмичарским духом, припремају како би постигли што боље резултате и пласман на виши ниво такмичења. Искуство показује да се тако подижу морал и опште психофизичко стање неопходни за успешно извршавање редовних радних задатака. Ватрогасна такмичења се одржавају у три фазе, на општинским и градским редовним и квалификационим такмичења која представљају увод за државно првенство. Екипе су разврстане у шест такмичарских група које укључују добровољна ватрогасна друштва, професионалне ватрогасне јединице, женске екипе, јуниоре од 12 до 16, ватрогасни подмладак од 6 до 11 година и војне ватрогасне јединице. Све такмичарске групе, са изузетком јуниорских, разврставају се у две кате-

горије, „А“ без и „Б“са сабирањем укупног броја година с тим да се у овој другој такмиче екипе чији сви чланови имају најмање 30 година. Такмичарске групе, опет без јуниорских, такмиче се у дисциплинама напад за гашење и штафетној трци са препрекама, јуниори у дис-

циплинама ватрогасна вежба и штафетна трка са препрекама, а ватрогасни подмладак у категоријама напад за гашење ручном пумпом брентачом и штафетна трка са преношењем воде. Државно ватрогасно такмичење одржава се сваке четири, а ватрогасног подмлатка сваке две године, годину

дана пре одржавања међународног ватрогасног такмичења. Домаћин овогодишњег четвртог по реду Ватрогасног фестивала, шестог Државног квиз такмичења и такмичења ватрогасног подмлатка као и Трећег државног такмичења ватрогасаца у години пред Међународну ватро-

гасну олимпијаду у Аустрији, у периоду између 8. и 10. јула била је општина Чајетина. Чланови Добровољног ватрогасног друштва Краљево потврдили су примат у дисциплинама у којима су наступали, а титулу шампиона у својој категорији освојила је женска јуниорска екипа такмичарки између 11 и 16

година. Мушкарци су у истој старосној категорији били други, као и припадници ватрогасног подмлатка млађих од 11 година. У државном квиз такмичењу ватрогасног подмлатка мушка екипа је у теоретском делу освојила максималних 30 бодова што, је уз половину од потребног времена за комплетирање слагалице, било довољно за 57,51 бодова, или десет више од трећепласиране екипе вршњака из Зајечара, било довољно за освајање другог места. Женска екипа је успела да сакупи само половину од максималног броја бодова, а са 22,3 из практичног дела укупно 37,3, тако да се пласирала на шесто место. Са 20 бодова из теоретског дела и солидном вештином везивања чворова мушка јуниорска екипа је са 27,28 бодова била друга иза екипе Добровољног ватрогасног друштва из Ужица док је екипа јуниорки сакупила 36,47 бодова и убедљиво победила испред

24.7.2016.

МАГАЗИН

екипа Зајечара и Кикинде. Јуниорке су сакупиле максимални број бодова у теоретском делу, а пре истека предвиђеног времена везале два чвора. У државном такмичењу краљевачка мушка екипа подмлатка је заузела осмо, а женска једанаесто место. Краљевчани су и на претходним квиз такмичењима показивали знатно боље резултате од других учесника, а резултат су систематског рада који у овом друштву има традицију дугу три деценије. Краљево је још 1986. године, као прво у Србији, почело да организује квиз такмичења из ове области за ученике основних школа. - Децу обучавамо за превентивну и репресивну заштиту. Превентивна је усмерена на активности које су потребне да до пожара не дође, а репресивна на гашењу ако до њега дође.

Кроз такмичења је прошао низ генерација које су до данас остале пријатељи ватрогасаца, па Добровољно ватрогасно друштво Краљево сада има 186 чланова са факултетом и 12 доктора наука. На основу програма добили смо средства да на јесен организујемо квиз знања за по 40 ученика из двадесетак основних школа са територије града Краљева, а ако око хиљаду учесника допринесе спречавању бар једног пожара ово што радимо има смисла. Од деце која су ранијих година учествовала у такмичењима касније су постајали ватрогасни официри, ватрогасне судије и активисти у области заштите од пожара – каже председник Добровољног ватрогасног друштва Краљево, виши ватрогасни официр прве класе Милутин Вукосављевић.

Чин ватрогасног официра има и шест свештеника Епархије жичке који су укључени у заштиту верских објеката уз помоћ апарата које је сестринству и монаштву манастира на територији града поклонило Добровољно ватрогасно друштво. До најнижег чина млађег ватрогасног официра стиже се након две године активног рада на спречавању пожара, а за први следећи полаже након истека следеће две. Чинови се могу доделити и особама са вишим и високим образовањем које су дале допринос у спречавању појаве или гашењу пожара, па их имају сви инжењери Јавног предузећа „Србијашуме“ који су ангажовали људство на гашењу шумских пожара. Искуство показује да су ангажовањем чланова Добровољног ватрогасног друштва спречени многи пожари, а

најзаслужнијим за то сматрају се чланови некадашњег подмлатка који ни након подрастања не одступају са противпожарног пута. И поред свега пожари се и даље дешавају, а ефикасније деловање у ужем језгру града онемогућавају закрчени противпожарни путеви и хидрантска мрежа која не функционише. Колико је ситуација аларманатна показује пример пре више година одржане ватрогасне вежбе кад је ватрогасцима под узбуном требало 18 минута да од Дома друштвених организација превале 120 метара закрченог пута до зграде Основног суда. - Имамо срећу да се ништа не догађа, јер би у супротном ситуација била крајње неизвесна. Власници башти и кафића у центру града добију сагласност за постављање столова на

одређен простор, али сваки по мало прошири, па сам дубоко забринут за случај да ватрогасцима буде онемогућен приступ угроженом објекту. Ми настојимо да подигнемо свест грађана о важности превеције пожара, причамо о томе и осталима, упозоравамо, а кроз програм „Кућа без пожара“ улазимо у сваки стан са саветима. Прошле године смо штампали 16 хиљада флајера са корисним информацијама уверени да ће бар трећина да остане негде и упозори неку категорију грађана на опасности које вребају. Љут сам на припаднике Саобраћајне полиције која кажњава за мање прекршаје у саобраћају, а не и за паркирање на противпожарном путу – каже Вукосављевић уз потврду да се ситуација не разликује много ни у другим градовима.

Свака награда на такмичењу стимуланс је учесницима, а и наставницима у школама који их за то припремају. У Доборовољном ватрогасном друштву најављују припрему новог садржаја који већ од јесени треба да буде упућен школама како би до краја године нова генерација бораца против пожара била спремна за државно првенство. Досадашња квиз такмичења показала су убедљиву надмоћност Краљевчана у теоретском делу. У случајевима кад су снаге изједначене о коначном пласманау одлучује комплетирање слагалице за учеснике до 11 година и вештина везивања чворова за оне мало старије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.7.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

24.7.2016.

Ледено доба: Велики удар

Дружина из филмова „Ледено доба“ враћа се на биоскопско платно 14. јула у петом по реду наставку овог анимираног филма Скретова епска потрага за одбеглим жиром овога пута ће га катапултирати у свемир, где ће се догодити низ космичких догађаја који прете уништењу целог света. Како би се спасили од катастрофе која им прети, Мени, Сид и Дијего, мораће да напусте свој дом и крену у нове авантуре и то у егзотичне земље у којима упознају мноштво нових ликова. Филм „Ледено доба“ први пут се појавио у биоскопима 2002. године, а од тада су снимљена још три наставка: „Ледено доба: Отапање“ 2006. године, затим „Ледено доба: Диносауруси долазе“ 2009. године и „Ледено доба: Померање континента“ 2012. По сценарију Мајкла Вилсона и Мајкла Берга филм је режирао Мајкл Тармајер, а гласове анимираним ликовима позајмили су Никола Ђуричко, Срђан Милетић, Воја Брајовић, Исидора Минић и други. Филм ће се приказивати у синхронизованој 2Д и 3Д као и титлованој 2Д верзији до 20 јула по цени улазнице која, у зависности од верзије, износи

250 и 300 динара. Пројекције почињу у 16 и 18 сати.

Стар Трек: Изван граница „Стар Трек – Изван граница“, жељно ишчекивани наставак глобално популарне франшизе коју је створио Џин Роденбери а 2009. поново оживео Џеј Џеј Абрам, враћа се с редитељем Џастином Лином који режира ово епохално путовање У.С.С. Ентерпрајза и његове неустрашиве посаде. У филму „Изван граница“, посада брода истражује најудаљеније пределе неистраженог свемира, где ће се сусрести с мистериозним новим непријатељем који ће и њих и све оно за шта се Федерација залаже ставити на тест. Највећа пустоловина свих времена започиње са невероватном причом о путовању младе посаде која се враћа на најмодернијем икад саграђеном свемирском броду. УСС Ентерпрајз посаду, предвођену капетаном Џејмсом Т. Кирком напао је незаустављив талас ванземаљаца који га уништавају остављајући је насукане на новој планети где се сукобљавају с новим немилосрдним непријатељима. У главним улогама су Идрис Елба као главни негативац и Софиа Боутела као мистериозна ванземаљка, Симон

Пег, Крис Пајн као капетан Џејмс Т. Кирк, Захарy Квинто као Спок, Зое Салдана, Карл Урбан и Антон Јелцин. Филм је режирао Џастин Лин, а причу су написали Даг Јанг и Сајмон Пег. Филм се приказује до 27. јула, пројекције почињу у 20 сати, а улазница стаје 300 динара.

Када се угасе светла Застрашујуће биће које се појављује само када се угасе светла, враћа се у Ребекин живот. Током детињства је плашило из мрака, а сада је на мети њен млађи брат који доживљава узнемирујуће, једнако необјашњиве догађаје који га доводе до лудила. Ребека мора да открије истину о непознатом бићу како би спасила свог брата. По сисотвеном и сценарију Ерика Хајсера филм је режирао Дејвид Сендверг уа главним улогама наступају Тереса Палмер, Емили Елин, Елиша Бејли и Габриел Бејтмен. Пројекције почињу у 22,30, а улазница кошта 250 динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.7.2016.

Државно финале Спортских игара младих

МАГАЗИН

24.7.2016.

КРАЉЕВЧАНИМА ДВ

- Краљевчани представљају Србију на међународном финалу Спортских игара младих у Сплиту. – Златне медаље победницима игре „између две ватре“ и тенисеру Лазару Милићевићу. – Београдско финале под покровитељством Владе Србије, уз помоћ и подршку Министарства за омладину и спорт, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда. – Спортске игре младих најомиљенији бренд деце Балкана, уједно и најмасовнија манифестација за децу и омладину на овим просторима која промовише здраве стилове живота, дружење, фер-плеј, толеранцију и активно бављење спортом

портске игре младих први пут су одржане 1996. године са циљем да омогуће основцима и средњошколцима учешће у организованим спортским такмичењима и другим бесплатним активностима током лета. У

19 година организације у Хрватској, 5 година у Босни и Херцеговини и 2 у Србији, на играма је учествовало преко 750 хиљада деце и младих због чега је такмичење постало највећи аматерски спортски догађај у овом делу Европе.

Деци и младима широм Србије пружена је могућност да потпуно бесплатно учествују на такмичењима у 10 спортова, а најуспешнијим појединцима и екипама осигурано је бесплатно летње путовање на

ВЕ ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ међународно финале у Сплиту. Програм манифестације дугорочно је везан уз промотивно-едукативну акцију „Живимо живот без дроге, јер дрога одузима живот“, игре су организоване под покровитељством Међународног олимпијског комитета и Светске фудбалске федерације, а подршку им дају еминентна имена из спортског и политичког живота, Спортске игре младих промовишу начин живота који се темељи на разумевању, пријатељству, солидарности и фер-плеју као алтернативама негативним трендовима који се на изразит начин рефлектују на најмлађу популацију. На државном првенству Спортских игара младих Србије 2016. на београдској Ади Циганлији додељене су прве медаље такмичарима који су остварили најбоље пласмане у једној од пет спортских дисциплина, тенису, малом

фудбалу, игри „између две ватре“, шаху и стоном тенису. Од укупно пет спортова Краљевчанима су припале две златне медаље. Прво место и златна медаља припала је кралјевачој екипи која је била најбоља у игри „између две ватре“, а златним одличјем окитио се и тенисер Лазар Милићевић који је на такмичењу Спортских игара младих у Краљеву почетком јуна победио и добио прилику да представља свој град на државном финалу. На државном првенству учествовало је 950 основаца који су током пролећа и лета побеђивали на квалификационим такмичењима и турнирима који су организовани у сарадњи са фудбалским и рукометним савезима. Победници у свакој од дисциплина стекли су право да путују у Сплит у коме су пре пуних двадесет година основане Игре младих. Временом су постале најомиљенији бренд

деце Балкана, а уједно и најмасовнија манифестација за децу и омладину на овим просторима која промовише здраве стилове живота, дружење, ферплеј, толеранцију и активно бављење спортом. Поред најбољих појединаца и екипа из Србије, на међународном финалу ће учествовати и основци из Хрватске и Босне и Херцеговине, па ће то бити јединствена прилика за дружење и склапање нових пријатељстава. Државно финале Игара младих одржано је под покровитељством Владе Србије, уз помоћ и подршку Министарства за омладину и спорт, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.7.2016.

Допринос Канцеларије за младе развоју спорта

МАГАЗИН

24.7.2016.

НОВА ТЕРЕТАНА

- Средствима од преко милион и по динара Министарство омладине и спорта финансира изградњу теретане на отвореном са трим стазом. – Краљевачки пројекат сврстан међу десет најбољих. – Учешће локалне самоуправе 240 хиљада динара. – Ребалансом буџета додатна средства за продужење трим стазе на сто метара. – Рок за завршетак радова осам месеци. – У наредном периоду још спортских објеката

инистарство омладине и спорта годишњим програмима од општег интереса у овој области подржава изградњу, опремање и одржавање објеката од значаја за развој спорта на целом подручју земље водећи рачуна о регионалној покривености и степену развоја спортске инфраструктуре у јединицама локалне самоуправе. Средства за финансирање различитих програма пла-

нирана су у буџету за сваку календарску годину и намењена за финансирање програма јединица локалних самоуправа. Приликом одабира програма који се финансирају одлучујући фактор је захтев да се реализацијом стварају услови за остваривање општег интереса и да имају значајан и дуготрајан утицај на развој спорта. Локалне самоуправе које аплицирају за средства

у обавези су да обезбеде локацију за изградњу спортског објекта на земљишту у јавној својини, да су радови на изградњи и капиталном одржавању предвиђени одговарајућом урбанистичко-планском документацијом и да носилац програма из сопствених средстава сноси трошкове припремних радова, израде техничке документације, ангажовања стручног надзора, техничког пријема и сличног.

НА ОТВОРЕНОМ Од формирања Канцеларије за младе у Краљеву већ је реализован један пројеат из ове области, а средствима Министарства омладине и спорта, уз подршку локалне самоуправе, на левој обали Ибра у близини атлетског стадиона већ изграђена једна теретана на отвореном намењена активним спортистима и рекреативцима. На последњем конкурсу Министарства омладине и спорта град је аплицирао за још једну теретану и трим стазу на локацији популарних Борића између Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ и насеља Хигијенски завод. Краљевачки пројекат је сврстан међу десет најбоље образложених предлога чиме је стекао право на коришћење буџетских средстава која незнатно премашују милион и по

динара. Обавеза локалне самоуправе је да обезбеди додатних 240 хиљада како би могла да почне рализација. Иако је као циљ пројекта дефинисано стварање услова за бављење рекреативним спортом нови спортски објекат је намењен свима који покажу потребу за његово коришћење, како рекреативцима тако и активним спортистима који локацију у Борићима користе за део припрема на отвореном. Због ограничених средстава ресорног министарства за ове намене планирано је да дужина трим стазе буде само 65 метара а уверење да то није довољно, и да би се продужетком за још половину постигао знатно повољнији ефекат, повод је за залагање да се додатним средствима из градског буџета допринесе стварању знатно бољих услова за бављење спортом.

- Поред теретанe непосредно уз обалу Ибра, која је направљена прошле године, Министарство омладине и спорта финансираће наставак активности и градњу теретане на отвореном са трим стазом од 65 метара код Пољопривредно-хемијске школе, па ћу приликом ребаласна буџета иницирати да се обезбеде средства за продужење до сто метара јер сматрам да је то важно, а да 65 метара не би у потпуности одговарало сврси. Надам се да ће грађани бити задовољни и то не само млади него и сви други који користе теретану поред обала Ибра – нагласио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић најавом о градњи других спортских објеката како би што већем броју грађана била пружена могућност да се баве спортом. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.7.2016.

24.7.2016.

МАГАЗИН

Европско првенство у прецизном слетању параглајдером

СРПСКИ ПИЛОТИ НАЈБОЉИ У ЕВРОПИ

- Спортско ваздухопловство богатије за пет медаља. – Србија прва у екипној конкуренцији. – Другопласирана Чешка, на трећем месту Велика Британија. – Тамари Костић златна медаља у појединачној конкуренцији, Милици Маринковић бронза. – Иза неприкосновеног словеначког репрезентативца Матјажа Слуге сребрни Горан Ђурковић и бронзани Иван Павлов. - Следе светска и европска првенства у ваздухопловном и ракетном моделарству, параглајдингу у дисциплини прелета, акробатском параглајдингу и падобранству

МАГАЗИН

24.7.2016.

а управо завршеном Европском првенству у прецизном слетању параглајдером, одржаном у Литванији, Србија је, између 17 земаља, у екипној конкуренцији освојила највиши пласман, и најсјајније одличје, захваљујући пилотима Горану Ђурковићу, Тамари Костић, Милици Маринковић, Ивану Павлову, Дејану Валеку, Драгану Попову и Слободану Малетићу. Такмичење је било неизвесно до последњег сантиметра а само петнаест разлике испред другопласиране репрезентације Чешке сведочи колико су све репрезентације биле добро припремљене за ово такмичење. Треће место је, са поприличним заостатком за две убедљиво најбоље екипе, изборила репрезентација Велике Британије која је успела да спречи домаћина првенства како би се домогао бар једног одличја. Успех српских пилота је још већи кад се зна да су у појединачној конкуренцији освојили још четири медаље. Као што се и очекивало у појединачној укупној категорији је неприкосно-

вен био словеначки репрезнетативац Матјаж Слуга, док су друго и трећепласирани били српски такмичари Горан Ђурковић и Иван Павлов трећи. Павлову је ово прва медаља на међународним такмичењима категорије један, док је искусни Ђурковић већ освајао значајна признања на светским и европским такмичењима, као и ваздухопловним олимпијадама. Поред њих двојице веома близу сличном успеху били су Дејан Валек коме је припало пето и Драган Попов на седмом месту. У женској категорији је најсупешнија била Тамара Костић која је заузела прво место испред британке Кети Лавренс и чланице српског националног тима Милице Маринковић. Колико је дисциплина прецизног слетања напредовала, па је све теже изборити добар пласман, најбоље сведоче све мање разлике између тимова и појединаца због чега је и на овом првенству борба за медаље трајала до последњег лета саваког од репрезентативаца. Иако се од средине такмичења назирало како би борба за прво

место могла да се води између репрезентација Србије и Чешке, у финишу такмичења су одлучивали сантиметри. Освајачи медаља потврђују да су сви чланови националног тима дали свој максимум што је допринело заједничком успеху. Максималан број серија након такмичења изискивао је изузетну концентрацију свих репрезентативаца који су успели да савладају све препреке и потврде да су најбољи у Европи. Тамара Костић је искусни члан екипе, а последња медаља је пета узастопна златна које је освајала на значајним такмичењима, укључујући и последња четири светска купа. Златна медаља са Европског првенства сија јачим сјајем и због тога што се сматра остварењем давнашњих снова. Репрезентација Србије у прецизном слетању параглајдером је показала да уложени рад, уз таленат и подршку Министарства омладине и спорта и Спортског савеза Србије, могу да дају велике резултате. Разлог за задовољство има и селектор репрезен-

тације Слободан Малетић који потврђује да иза европског злата, које су српски пилоти прижељкивали, стоји много рада и одрицања. Успех са Европског првенства чини се још значајнијим у светлу чињенице да је освојен највећи број медаља на такмичењу овако високог ранга. Ваздухопловни савез Србије у наредних месец дана на светска и европска првенства упућује још неколико репрезентација, у ваздухопловном и ракетном моделарству, параглајдингу у дисциплини прелета, акробатском параглајдингу и падобранству. Од такмичара се очекује да, пре свега, безбедно лете и скачу, а у савезу верују да ће резултати, један за другим, након година уложеног труда долазити сами по себи. У наредном периоду се највише очекује од ракетних моделара који су годинама уназад освајали значајне резултате на свим светским такмичењима. На овогодишњем такмичењу у прелету параглајдером у Вршцу учествује око педесет пилота из земље и окру-

жења, а о летачком потенцијалу ове локације говори податак да се ту одржавају бројна међународна такмичења. Клуб слободног летења „Арес“ и Спортски параглајдинг клуб „Беркут“ једанаести пут заредом организују такмичење у прелету параглајдером које је почело у петак, а завршава се данас. Такмичење представља и друго коло Лиге Србије у дисциплини прелет, а уједно се бодује и за светску ранг листу. Због податка да је два дана пре почетка потврђено учешће педесет пилота на овом, сада већ традиционалном, такмичењу Вршац би могао да постане национални параглајдинг центар за обуке и такмичења за обе дисциплине у овом спорту, прецизно слетање и прелет, под условом да се обезбеди још једно полетиште на Гудуричком врху зато што је капацитет садашњег свега четрдесет учесника. Како на полетање у највећој мери утиче правац ветра за старт су ове године планиране две локације, по једна

са Вршачке куле и Ђаковог врха. Вршац је пре две године био домаћин Европског првенства у дисциплини прецизно слетање параглајдером, а полетом са Вршачке куле 2008. године постигнут још увек актуелан државни рекорд Жељка Овуке који је прелетео 198 километара на релацији од Вршца до Ниша. Руководство српског националног тима у обе дисциплине најављује учешће репрезентације Србије, која је европски шампион и светски вицешампион у прецизном слетању параглајдером. Велики одзив пилота из различитих крајева сматра се резултатом дугогодишње добре организације и велике посвећености развоју параглајдинга у овој средини првенствено због интензивног рада на међународној промоцији земље и Вршца као врхунске параглајдинг дестинације, а да се глас о томе пронесе што даље допринели су и резултати српских параглајдиста на међународној сцени. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.7.2016.

Из Полицијске управе Краљево

СМИРИВАЊЕ ПОЛ

МАГАЗИН

24.7.2016.

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 11. до 17. јула сведочи о нешто мирнијој ситуацији у области криминалитета о чему се закључује на основу податка да је број евдентираних кривичних дела смањен за четвртину. Инспектори Криминалистичке полиције су у овом периоду евидентирали 20 кривичних дела, једно из области привредног а остала из области општег криминала што потврђује да је укупан број за осам мањи него седам дана раније. Успех у откривању починилаца је за нијансу премашио трећину о чему сведочи податак да су познати извршиоци седам кривичних дела. У истом периоду приметно је знатно погоршање у области јавног реда и мира у којој се бележи погоршање које потврђује за половину већи број прекршаја. Од укупно двадесет једна четвртина отпада на туче, а 15 прекршаје који су у полицијској терминологији познати као остали. Број саобраћајних незгода је преполовљен, а од укупно шест по три су као последицу имале повређена лица и материјалну штету. Последице се мере повредама три особе од којих су код једне оцењене као теже, док се код две преостале сматрају лакшим. Материјална штета је процењена на рекордно мали износ од тек шездесет хиљада динара, али је број прекршаја учесника у саобра-

ћају који се нису придржавали прописа у овој области са прошлонедељних 308 нарастао на 380. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице провели су још једну мирну недељу, јер није било потребе да интервенишу у гашењу пожара.

Нови примери давања и примања мита Из Полицијске управе Краљево стиже информација да су припадници Министарства унутрашњих послова, у наставку активности на сузбијању свих видова корупције, лишили слободе и донели решење о задржавању до 48 сати педесетшесто годишњој инспекторки Теренске контроле Пореске управе у Краљеву, због основа сумње да је извршила два кривична дела примање мита. Због основа сумње да је извршио кривично дело давање мита, ухапшен је и власник и одговорно лице предузећа са подручја Краљева коме је донето решење о задржавању до 48 сати. Инспектори Криминалистичке полиције су дошли до податка да је инспекторка током контроле, након утврђених неправилности у раду предузећа, захтевала и примила поклон у новцу како против пореског обвезника не би поднела прекршајну пријаву. Сумња се да је, током фебруара ове године, мито примила и од

власнице једне трговинске радње са подручја Краљева како не би предузела исту службену радњу, што је повод да и против ње буде поднета кривична пријава због постојања сумње да је починила кривично дело које се третира као давање мита. Осумњичени ће у законском року бити приведени надлежном тужиоцу.

Заплењене шверцоване цигарете Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву пресекли су још један ланац илегалне трговине акцизном робом и запленили цигарете чија се вредност процењује на око 850.000 динара. Полиција је у четвртак око 15 часова у насељу Власово, приликом контроле возила „сеат ибица“ којим је управљао четрдесетдвогодишњи Београђанин, пронашла 530 боксова разних врста цигарета стране производње, без акцизних маркица и пратеће документације,које су биле намењене пласману на београдском илегалном тржишту. Против возача је поднета кривична пријава због основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина, а цигарете и возило су одузети и предати радницима Пореске управе теренске контроле из Рашке и припадницима пореске полиције из Новог Пазара.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЛО ОВИНОМ МЕСЕЦА

МАГАЗИН 24.7.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 24. ДО 30. ЈУЛА

МАГАЗИН

24.7.2016.

24. јул

1567. — Шкотска краљица Марија Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена. 1701. — Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали језера Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит. 1704. — Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца. 1799. — Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира. 1804. — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића. 1824. — Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД. 1866. — Тенеси је постао прва америчка држава која је поново примљена у Унију након Америчког грађанског рата. 1883. — Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада. 1923. — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.

1943. — Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“. 1946. — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику. 1967. — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади. 1972. — Југословенске службе безбедности су ухватиле последње чланове Бугојанске групе. 1974. — Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике. 1976. — Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети. 1981. — У кинеској провинцији Сичуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова. 1990. — Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници. 1993. — Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992. 1995. — Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације Хамас, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије поги-

нуло шест, а рањено 32 људи. 1996. — У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници. 1999. — У селу Старо Гацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу. 2001. — СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе. 2003. — Босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у

лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности. 2013. — У исклизнућу воза код шпанског града Сантијаго де Компостела погинуло је 80 особа, а повређено око 140.

25. јул 306. — Римска војска у Ебуракуму (данашњи Јорк) извикала за цара Константина I, сина преминулог Констанција I Хлора. 1261. — Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеолога ушао у небрањени Константинопољ (Цариград). Латински цар Балдуин II побегао из њега. Тако је престало да постоји Латинско царство. 1593. — Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских протестаната, прешао у католичанство. 1712. — Војска швајцарских протестанских кантона у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани вер-

ски ратови. 1848. — Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине, сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу. 1878. — Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон. 1898. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Зигберта Тараша. 1898. — Војска САД у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио статус придружене државе САД. 1907. — Јапан прогласио протекторат над Корејом с правом контроле владе те земље. 1909. — Француски пилот Луј Блерио први авионом прелетео Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута. 1917. — Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена на смрт под отужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата. 1934. — Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса. 1943. — Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виторио Емануеле III за премијера именовао маршала Пјетра Бадоља. Мусолини ухапшен и интерниран, а 1945. стрељан. 1952. — Ступио на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније. 1956. — У судару италијанског и шведског брода "Андреа Дорија" и " Стокхолм" испред обалe САД у Атлантском океану погинулe 52 особe. 1957. — Тунис постао република, за председника изабран Хабиб Бургиба. 1963. — СССР, САД и Велика Британија закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу. 1968. — Папа Павле VI забранио верницима Римокатоличке цркве све

вештачке методе спречавања зачећа. 1982. — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције Уједињених нација о постојању државе Израел. 1991. — Совјетски председник Михаил Горбачов предложио лидерима Комунистичке партије Совјетског Савеза нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце застареле идеолошке догме. 1992. — Италијанска влада послала 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију. 1994. — Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање између две државе. 1995. — Међународни суд за ратне злочине на простору СФРЈ у Хагу подигао оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Председник Републике Српске Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности. 2000. — Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи. 2001. — Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен на слободу до почетка суђења. 2002. — Председник Русије Владимир Путин потписао закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују земљишне поседе, први пут од 1917. 2011. — Специјалне јединице Косовске полицијске службе, Росу, започеле заузимање административних пунктова Јариње и Брњак на северу Косова. Као одговор на акције власти у Приштини, локални Срби су започели

блокаду најважнијих путних праваца.

МАГАЗИН

24.7.2016.

26. јул

1847. — Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци. 1817. — У Радовањском лугу код Велике Плане у зору, убијен је вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе. 1858. — Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента. 1887. — излази прва књига о Есперанту Лудвика Заменхофа 1909. — Покушај Владе Шпаније да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео до устанка у Барселони, који је крваво угушен. 1941. — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину. 1945. — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила. 1950. — Амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри. 1953. — Нападом на касарну „Монкада“ у граду Сантијаго де Куба, Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулгенсија Батисте. 1956. — Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније. 1963. — У земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен. 1965. — Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност. 1974. — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој. 1995. — Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 km² у пограничном амазон-

ском подручју, окончавши једномесечан рат. 2001. — Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пензинисаног генерала Војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције „Олуја“ 1995. у Крајини, у Хрватској. Готовина од тада у бекству. 2002. — У Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.

27. јул 1189. — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије. 1214. — Филип II Август је у бици код Бувина поразио удружене војске Светог римског царства, Енглеске и Фландрије, чиме је срушено Анжујско царство Јована без Земље. 1794. — Национални конвент је наредио хапшење и погубљење вође Владавине терора Максимилијана Робеспјера након што је позвао на погубљење више од 17.000 „непријатеља Француске револуције“. 1540. — Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија VIII. 1675. — У бици код Сазбаха, у Холандском рату, погинуо је француски војсковођа Анри Тирен, командант француске војске у Тридесетогодишњем рату. 1789. — Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент. 1830. — У Француској је избила тродневна „Јулска револуција“ изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску. 1839. — Почео је Први опијумски рат Кине и Велике Британије када су

кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума. 1874. — У Крагујевцу је покренут лист „Глас јавности“, гласило социјалиста Светозара Марковића. 1921. — канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести. 1941. — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској. 1953. — У Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН. 1954. — Велика Британија и Египат постигли су споразум о окончању 72годишње британске контроле над Суецким каналом. 1955. — Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране

трупе - немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније. 1985. — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979. 1989. — Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено. 1990. — Белорусија је прогласила независност од тадашњег Совјетског Савеза. 1996. — Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи. 1998. — Бивша стажистикиња у Белој кући, Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном. 2001. — САД су продужиле сан-

кције Ирану и Либији на још пет година. 2007. — У селу Јабуковац надомак Неготина, 39-годишњи мештанин села Никола Радосављевић, наоружан ловачком пушком, убио девет а теже ранио двоје особа. После злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.

28. јул 1330. — Српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. Шишман погинуо у тој бици. 1586. — Томас Хериот из Колумбије донео прве кромпире у Енглеску. Крајем XVI века кромпир пренет и у Шпанију. У почетку гајен као украсна биљка, али због пораста становништва, ратова и глади широм Европе ушао и у исхрану. 1737. — Аустријанци окупирају Ниш и Османлије им предају кључеве града. 1821. — Перу прогласио независност од Шпаније. 1858. — Први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, када је узео отисак од Рађјадара Конаија са полеђине једног уговора. 1868. — Ратификован је 14. амандман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство САД. 1876. — У бици на Вучјем долу, код Билеће, Црногорци победили турску војску под командом Муктар-паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених. 1914. — Аустроугарска објавила рат Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата. 1919. — У Амстердаму почео Међународни синдикални конгрес, на којем је основан Интернационални савез синдиката, познатији под називом Амстердамска синдикална интернационала. 1937. — Јапанци у Другом кинескојапанском рату заузели Пекинг. 1940. — Британци у Другом свет-

ском рату одбили немачки напад на медитеранско острво Малту. 1941. — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера. 1943. — Краљевско ваздухопловство је у операцији Гомора бомбардовало Хамбург, изазваши ватрену стихију која је усмртила 42.000 немачких цивила. 1945. — Амерички бомбардер Б-25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету. 1976. — У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи. 1984. — Председник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и још неке земље тадашњег совјетског блока као реванш за амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980. 1999. — Европски суд за људска права прогласио француску државу кривом за тортуру над затвореником осумњиченим за растурање дроге. То је била прва пресуда овог суда једној европској земљи. 2000. — Мировне трупе Уједињених нација ушле у делове граничног подручја између Либана и Израела. Израел 24. маја, после 22 године, повукао трупе из окупационе зоне од 15 километара. 2001. — Алехандро Толедо преузео дужност председника Перуа, као први председник индијанског порекла у историји те земље.

29. јул 1014. — Византијски цар Василије II је у бици на Беласици нанео тежак пораз војци цара Самуила. 1148. — Опсада Дамаска је окончана тешким поразом крсташа и водила је до прекида Другог крсташког рата. 1526. — У походу на Угарску, турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин. Турци потом

24.7.2016.

МАГАЗИН

освојили суседне градове у Срему и код Осијека изградили мост на реци Драви, прешли у Угарску и 29. августа потукли, код Мохача, војску краља Лајоша II. 1588. — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена. 1878. — Почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу. 1900. — Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I. Наследио га син Виктор Емануел III. Атентатор 1901. извршио самоубиство. 1937. — Јапанске трупе окупирале, у Другом кинеско-јапанском рату, кинески град Тјенцин. 1940. — Почела битка за Британију Немачке на Уједињено Краљевство у Другом светском рату. 1941. — Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједничком протекторату над Индокином. Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе. 1946. — У Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947. 1948. — На стадиону „Вембли“ у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата. 1967. — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал при чему је погинуло 130 људи. 1973. — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос, постао председник Грчке. 1981. — У катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола принц од Велса Чарлс и Дајана Спенсер. 1985. — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.

1992. — Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин. 1994. — Бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису, где је и умро. 1996. — Кина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати морато-

ријума на нуклеарне пробе. 1999. — У Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних организација 30. јула усвојили декларацију о демократизацији и економској обнови Балкана. Србији, која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене. 2005. — Астрономи су објавили откриће Ериде.

30. јул 101. п. н. е. — Римски конзул Гај

Марије је поразио Кимбре у бици код Верцела и тиме на дуже време отклонио опасност од Германа. 1419. — Хусити, следбеници погубљеног чешког верског реформатора Јана Хуса, испровоцирани бацањем камења на њихову процесију, упали су у Градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке чланове градске управе, заједно с градоначелником. То је био почетак хуситских ратова. 1930. — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу. 1935. — У Уједињеном Краљевству објављена прва џепна књига, према

идеји Алена Лејна да направи „књигу која ће имати цену као 10 цигарета“. Прва књига била „Аријел“ Андреа Мороа. 1941. — На Ливањском пољу извршена масовна убиства Срба од стране хрватских усташа. Више: Покољ у Челебићу, Доњи Рујани. 1945. — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, усмртивши 883 морнара. 1971. — Амерички васионски брод „Аполо 15“ с космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином спустио се на Месец. У судару јапанског борбеног и путничког авиона „боинг 727“ погинуле

162 особе. 1974. — Турска, Грчка и Велика Британија потписале споразум о прекиду ватре на Кипру. 1975. — У Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу. 1980. — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе. 1989. — Радикални чланови совјетског парламента формирали групу за притисак за брже реформе. Групу водили Борис Јељцин и Андреј Захаров. 1993. — Лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Републике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум. 1997. — У експлозијама бомби два арапска бомбаша-самоубице на препуној јерусалимској пијаци погинуло 18, повређено најмање 170 људи. САД укинуле дванаестогодишњу забрану путовања америчких грађана у Либан пошто су добиле гаранције владе у Бејруту да ће учинити све да спречи тероризам. 1999. — Напуштајући обале Панамског канала после готово једног века, САД званично затвориле „панамску операцију“. 2001. — Канада прва држава на свету која је, упркос великим протестима лекара, дозволила тешким болесницима да узгајају марихуану и користе је за лечење. 2002. — За премијера Хрватске поново изабран Ивица Рачан. 2008. — Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изручен из Београда Хашком трибуналу.

МАГАЗИН 24.7.2016.

Фото: М. Радованмовић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs