MagaziIN 237 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 237 * 17. јул 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Изостала подела ресора Наговештај ефикаснијег рада Део добити у градску касу Пут ка решавању проблема Процедурална заштита Ваучери за сезонце Из једноумља у безумље

МАГАЗИН

17.7.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 14 20 26 35 42 44

Ручак са укусом терпентина Бољи од најбољих Рокери удахнули нови живот Са породицом на путовање из маште Врба и Рибница на врху света Смиривање безбедносне ситуације Времеплов

52 62 68 76 84 92 94

МАГАЗИН 17.7.2016.

Јануар 2016.

Прва седница Градског већа

МАГАЗИН

17.7.2016.

ИЗОСТАЛА ПО

- Без договора о утврђивању појединачних ресорних задужења чланова Градског већа. – Чланови Градског већа биће у обавези да предлажу мере за решавање одређених питања уз јасне рокове до када морају да прикажу резултате свог рада – Разматрани извештаји Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за април и мај ове године. – У априлу и мају вода за пиће из мреже градског водовода физичко-хемијски и бактериолошки исправна. – Ваздух најпроблематичнији на мерном месту Полицијска станица. - Одложено доношење решења о стипендирању најбољих студената. – За противградне ракете три и по милиона динара. – Позоришту 930 хиљада динара колико недостаје за финансирање радова на телекомуникационим и сигналним инсталацијама система детекције и дојаве пожара и противпожарне завесе на сцени

Фото: М. Радовановић

ДЕЛА РЕСОРА

17.7.2016.

МАГАЗИН

д прве седница Градског већа у новом сазиву очекивало се да пружи одговор на питање којим ће областима у наредном периоду да се баве његови чланови, па је, поред упознавање, као приоритетна тачка постављено постизање договора у вези са утврђивањем појединачних ресорних задужења. Због тога су оне којима се по правилу отварају седнице Градског већа, разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за април и мај ове го-

дине, морале да буду спуштене степеницу ниже. Подела ресора је одложена за неку од наредних седница, а градоначелник Краљева др Предраг Терзић потврђује да ће сваки од чланова Градског већа добити конкретна задужења у некој од области из надлежности локалне самоуправе. За разлику од претходне четири године сваки ће, у оквиру надлежности, бити у обавези да предлаже мере за решавање одређених питања и добити јасне рокове до када мора да прикаже резултате свог рада. Они ће, верује др Терзић, бити мерени

у договореним временским роковима. Иако је извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода у априлу ове године завршен 8. маја пред члановима Градског већа нашао се тек 14. јула кад и онај који се односи на квалитет воде у петом месецу. И док је запосленима у Одсеку за заштиту животне средине и здравствену безбедност воде Центра за хигијену и хуману екологију у првом случају за израду требало само девет дана за други је требало 26, можда и због тога што су узета три узорка сирових вода

са црпних станица више него у априлу. У свим другим елементима два извештаја су сасвим идентична, а потврђују да је Центар за хуману екологију Завода за јавно здравље у току оба месеца узорковао на основни преглед 151 узорак воде за пиће из мреже градског водовода и потврдио да су бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је вршена контрола присуства фенолних материја у Ибру, а четири пута електро-фотометријски анализирани

узорци нису потврдили концентрацију ових материја које прелазе вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања констатовано је да је вода за пиће из мреже градског водовода у току априла и маја била хигијенски исправна, па и они који не знају да се врши овакав тип анализе могу коначно да одахну. Стручњацима Завода за јавно здравље је, ако је судити према датуму под којим је заведен документ, требало

више од месец дана да констатују како су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току априла биле испод граничних вредности, а индекса црног дима испод максимално дозвољених на свим мерним местима обухваћених мониторингом. Вредности које се односе на присуство азотдиоксида су биле испод граничних и толерантних, али је количина суспендованих честица ПМ10 изнад граничних вредности била шест дана на мерном месту Полицијска станица. Вредности тешких метала, олова

17.7.2016.

МАГАЗИН

кадмијума и никла биле су испод граничних вредности, а арсена изнад током само два дана. Изгледа да је проблеме стварало и стање у мају, јер је од последњег дана у месецу до завршетка извештаја прошло више од месец дана. Толико је било потребно да се констатује како су вредности сумпордиоскида, индекса црног дима, азотдиоксида и суспендованих ПМ10 честица у дозвољеним границама, као и количина олова кадмијума и никла, а да је ситуација нешто неповољнија кад је у питању арсен јер су измерене вредности током три мајска дана биле изнад граничних вредности. Пре тема везаних за образовање, нацрта одлуке о измени Одлуке о мрежи основних школа и стипендирању студената члановима већа је предочен предлога решења о образовању Савета за грб са задатком да предлаже еталон грба и његову усклађеност са усвојеним блазоном, стручно оцењује захтеве за одобрење права употребе у складу са Одлуком о симболима града Краљева, даје мишљење Градском већу поводом поднетих захтева за добијање сагласности за употребу грба и даје мишљење којим предлаже укидање решења о сагласности ако се утврди да се корисник не придржава утврђених услова или ако коришћењем грба нарушава углед града Краљева. Према решењу о образовању савета председник и чланови овог тела имају право на надокнаду у складу са Одлуком о надокнадама за рад и путним трошковима одборника, шефова одборничких група у Скупштини града, чланова радних тела Скупштине, градоначелника и Градског већа и пред-

седника савета месних заједница. Иако је пре само неколико дана обећано да ће врло брзо бити донета одлука о стипендирању најбољих студената, а та тема се нашла на дневном реду Градског већа, доношење потребног решења одложено је за неку другу прилику. Уверење да треба основати Комисију за координацију инспекцијског надзора над пословима из изворне надлежности града Краљева довољно је да ова тема буде високо котирана на лествици приоритета Градског већа пре разматрања неколико планова генералне регулације, „Проширење гробља на Барутани“, „Маглич“, „Крушевица“ и „Матарушка Бања“. Подржан је Нацрт одлуке о давању сагласности за измену Трилатералног уговора о коришћењу средстава зајма намењених Програму „Рехабилитација система даљинског грејања у Србији – Фаза IV“, предлога решења о давању сагласности „Мезгра“ за установљење права службености пролаза на једној, отуђењу две друге у корист НИС АД Нови Сад ради формирања грађевинске парцеле и препарцелацији две друге са истим циљем. Пред члановима Градског већа нашао се захтев Краљевачког позоришта о коришћењу средстава текуће буџетске резерве у износу од 930 хиљада динара колико недостаје за финансирање радова на телекому никационим и сигналним инсталацијама система детекције и дојаве пожара и противпожарне завесе на сцени. Позориште је по налогу противпожарне инспекције израдило пројекат противпожарних и телеко-

муникационих и сигналних инсталација система детекције и дојаве пожара, а планом јавних набавки предвиђено извођење противпожарне завесе као дела усвојеног пројекта радова и опреме. Одлуком о буџету града за ову годину за извођење и уградњу завесе одобрена су средства од три милиона и 600 хиљада динара, а како њена парцијална реализација није у складу са пројектом на који је дата сагласност неопходно је спровести све радове да би се могао извршити пријем радова и издати употребна дозвола. Предмером и предрачуном радова за реализацију целокупног пројекта потребно је нешто више од 4,5 милиона динара па је Градском већу упућен захтев за коришћење додатних средстава од 930 хиљада динара из текуће буџетске резерве. Обиман дневни ред допуњен је предлогом градоначелника да се из средстава текуће буџетске резерве издвоји три и по милиона динара за куповину противградних ракета кратког и средњег домета иако то није обавеза локалне самоуправе. - Сматрам да је изузетно важно да опремањем наших противградних станица ракетама обезбедимо заштиту пољопривредника од града и других елементарних непогода. Новац је опредељен на моју иницијативу, а одговорност деле сви чланови већа. Градоносни облаци не знају за границе јединица локалне самоуправе, не знају где је који град и која општина, прелазе с једне на другу, па у сарадњи са градовима и општинама у суседству морамо да пронађемо решење да се међусобно бранимо од ове елементарне непогоде. Новац је много боље употре-

бити за заштиту пољопривредника него за друге неоправдане издатке – потврдио је др Терзић. По устаљеној процедури седници је претходила консултативна седница на коју су позвани заменик градоначелника, чланови Већа, председник Скупштине, секретар Скупштине, на-

челник Градске управе, начелник Одељења за скупштинске послове, начелник Одељења за друштвене делатности, начелник Одељења за привреду и финансије, начелник Одељења за управљање имовином и информационе технологије, начелник Одељења за урбанизам, грађевина-

рство и стамбено-комуналне делатности, руководилац службе за управљање пројектима и локално -економ ски развој, јавни правобранилац града Краљева, шеф Кабинета градоначелника и представници стручне службе Одсека за послове Градског већа. Т. Радовановић

Четврта седница Скупштине града

МАГАЗИН

17.7.2016.

НАГОВЕШТАЈ ЕФИ

- Већином од 42 до 40 гласова од укупно 51 одборника усвојена сва решења из предложеног дневног реда за четврту седницу локалног парламента уз допуну о образовању привременог радног тела за израду нацрта Пословника о раду Скуштине града. – У прва три месеца суфицит буџета преко сто милиона динара. – Бурна расправа око Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта и избора вршилаца дужности директора јавних предузећа и установа. – Вршилац дужности директора Дирекције за планирање и изградњу Александар Несторовић, „Топлане“ Драган Арсенијевић, а Дома здравља „Краљево“ др Мирјана Крчевинац. – Још једна одборничка група у Скупштини града

Фото: М. Радовановић

ИКАСНИЈЕГ РАДА

МАГАЗИН 17.7.2016.

рви знаци напретка у настојању да се обезбеди ефикаснији рад локалног парламента видљиви су већ на почетку четврте по реду седнице новог сазива, а огледају се у времену потребном за утврђивање кворума и стварање потребних услова за почетак седнице. Евидентно је да је период кашњења почетка знатно краћи него у претходном периоду, па је у петак председавајућем Ненаду Марковићу било довољно тек неколико минута након рока одређеног за почетак да установи како је педесет присутних одборника и кандидата за одборнике довољно за рад и одлучивање. Без расправе усвојени изводи из записника са прве три седнице Скупштине града већином која се кретала између 44 и 46 гласова подршке, уз одговарајући број уздржаних до укупно присутних, било је довољно да се за само неколико минута усвоји предложени дневни ред уз допуну Одборничке групе Српске напредне странке за образовање привременог радног тела за израду нацрта Пословника о раду Скуштине града. Након што су одборничке групе коалиције окупљене око напредњака и социјалиста окрњене избором др Пердрага Терзића за градоначелника Краљева, Марице Мијаиловић за његовог заменика, Гордане Стојковић, Милуна Јовановића, Милоша Угреновића и Радоја Томашевића за чланове Градског већа и оставке др Дражена Самарџића на место одборника, заменили су их Милош Богојевић, Слађана Вукосављевић, Иван Јевтовић и Милован Смиљковић, Александар Алексић са листе „Александар Вучић-Србија побеђује“, а Милан Стевановић и Зорица Јевтовић, кандидати са изборне листе Ивица Дачић-„Социјалиситичка партија Србије“ (СПС), Јединствена Србија (ЈС)-Драган Марковић Палма. На почетак расправе поводом извештаја о реализацији одлуке о буџету града за прва три месеца ове године чекало се мање од сата, а податак да се о томе уопште разговара повод за похвалу и из редова опозиције. Повод је сазнање да се у раду претходног са-

зива скупштине на разматрање овако значајних докумената чекало и по неколико месеци. Критичари онога што стоји у извештају по правилу су одборници опозиционих странака, а и овога пута су предњачили они из редова Двери и група грађана Локални фронт и Староседеоци Краљева и околине. Извештај о реализацији буџета потврђује да су у периоду од јануара до марта остварени укупни приходи који достижу 647 милиона динара, што чини једва нешто више од петине планираних. У исто време издаци су премашили 539 милиона што сведочи о буџетском суфициту од скоро 108 милиона динара. Град је у истом периоду имао издатке за отплату главнице дуга од око 19 милиона динара који је у целости финансиран од продаје нефинансијске имовине. Много веће интересовање присутних, првенствено опозиционих одборника, изазвао је Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта коме су упућене бројне замерке, али и предлози за ефикаснију реализацију у наредном периоду. До полусатне паузе два сата након поднева разматран је предлог одлуке о доношењу Оперативног плана одбране од поплава за водотокове другог реда, потом разрешења старих и именовање нових чланова комисија за друштвено-економски развој, привреду и финансије, друштвене делатности и председника Комисије за представке и притужбе. Бурнију расправу изазвало је именовање вршилаца дужности директора Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ и Јавног енергетског предузећа „Топлана“. Повод је у првом случају податак да међу четрдесетак високо стручних кадрова овог предузећа није било довољно способног да преузме вођење, него је морао да буде доведен неко са стране што се везује за партијско запошљавање, а у другом податак да је кандидат за вршиоца ужности директора поднео оставку на место директора истог предузећа. Њему се замера и што су, након ревизије, у овом предузећу констатоване

многе неправилности посебно у вези коришћења велике количине погонског горива за личну употребу. За вршиоца дужности директора Дирекције за планирање и изградњу именован је Алексндар Несторовић, „Топлане“ Драган Арсенијевић, а Дома здравља „Краљево“ др Мирјана Крчевинац. До краја четврте седнице решавана су кадровска питања везана за избор и именовање чланова школских одбора Медицинске школе као и основних „Светозар Марковић“, Чибуковачки партизани“ и „Бранко Радичевић“. Одборници су подржали предлог о образовању привременог радног тела за израду нацрта Пословника о раду Скуштине града, а подршка свим предлозима решења потврђена гласовима 40 до 42 одборника уз одговарајући број уздржаних до 51 колико је утврђен кворум пре почетка гласања. У име Одборничке групе Двери Бранка Мићевић је поставила одборничко питање које се односи на постојање евиденције о активностима Комуналне полиције у вези са спровођењем одлуке о забрани шетања опасних паса без корпе, и на непрописан начин, на прописаним местима на градском тргу, парковима и шеталиштима. Одборнике Двери интересује и да ли постоји могућност да се уведе још једна аутобуска линија на правцу Вољавча-Краљево у преподневним сатима између 6.30 и 12. С обзиром да се пред одборницима често нађе велика количина штампаног материјала одборнике Локалног фронта интересује да ли постоји могућност да се, зарад ефикасности и уштеде у раду, они скидају са сервера како би били доступни током седнице и омогућили приступ уз помоћ електронских уређаја. Повод је уверење да је тешко прегледати преко хиљаду страница материјала и позивати се на њих током седнице, а не треба занемарити ни чињеницу да се штампањем троше знатна финансијска средства. Пре него је констатовао да је седница завршена председник Ненад Марковић је обавестио одборнике да се из владајуће коалиције издваја још једна одборничка група, овога пута Покрета социјалиста. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.7.2016.

17.7.2016.

МАГАЗИН

Др Предраг Терзић

Промена односа према јавним предузећима

- Пред градоначелником финансијски извештаји, извештаји о ревизији финансијских аката и пословању јавних предузећа у претходној години, као и одлуке о расподели добити са градом. – Јавна предузећа ће убудуће део добити морати да уплаћују на рачун оснивача. – Неопходно реструктурирање јавних предузећа. – У Градској управи и јавним предузећима и установама чији је оснивач град Краљево нема вишка запослених. – Недостаје 84 извршиоца. – До почетка децембра трансформација Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ по једном од понуђених модела

Фото: М. Радовановић

ДЕО ДОБИТИ У ГРАДСКУ КАСУ?

17.7.2016.

МАГАЗИН

ок су у нека давна времена јавна предузећа била извор значајне количине средстава којима се финансирао рад локалне самоуправе све је увреженије мишљење да послењих година служе како би се, запошљавањем у њима, намирили апетити политичких странака чланица владајуће коалиције. За њих се везује термин партијско запошљавање на чију погубност упозоравају само припадници опозиционих странака у Скупштини града, али само до тренутка док и сами не буду у ситуацији да им на домак руку дође бар део колача власти. Промена власти је, по правилу, прилика најаве другачијег односа према јавним предузећима, а мало ведрине у прилично монотоно стање у овој области пре нешто више од две

године унео је тадашњи градоначелник Краљева најавом редовних месечних састанака са директорима јавних предузећа, како би увидом у њихов рад он постао транспарентнији и делотворнији. Идеја је позитивно прихваћена у јавности, али су се временом редовни месечни састанци проредили да би били потпуно заборављени, или су одржавани у тајности без присуства медија. Избор новог градског руководства након априлских избора поново узбуркава стање у овој области, а градоначелник Краљева др Предраг Терзић након првог састанка са директорима јавних, јавних комуналних и јавног енергетског предузећа најављује нов однос локалне власти према њима. Основа за договор о основним поставкама даље сарадње и рада у наредном

периоду овом приликом су били финансијски извештаји, извештаји о ревизији финансијских аката и пословању у претходној години као и одлуке о расподели добити са градом уколико их је било. - Говорили смо о проблемима јавних предузећа, о ономе што намеравају да ураде у наредних неколико година и начинима решавања проблема. Они се тичу кадровских потенцијала, недостатка техничких средстава за обављање делатности, али и других са којима се суочавају и због којих ћемо морати да мењамо одређена акта, како градоначелник тако и Скупштина града. Очекујем знатно бољу сарадњу са директорима јавних предузећа, и самим јавним предузећима, и надам се да ће у будућности јавна предузећа имати профит и да

ће део добити морати да уплаћују на рачун оснивача, односно града Краљева – потврдио је др Терзић. Појединачни проблеми у функционисању јавних предузећа чији је оснивач град Краљево разнолики су и зависе од делатности коју обављају, а пропорционално су већи код оних који обављају више различитих делатности. То је повод за размишљање о реформи и пребацивање делатности из једних у друга, или припајање постојећим, а најављује се и могућност формирања нових предузећа. Повод је обавеза да до почетка децембра буду реструктуриране дирекције за планирање и изградњу по једном од неколико понуђених модела, а очекује се да нове понуди Стална конференција градова иопштина Србије. Градоначелник Краљева потврђује да ће се реструкту-

рирање базирати на интересима града, а не запослених у јавним предузећима ма колико инсистирали на примени модела који би им омогућио да задрже веће зараде. - На првом месту је интерес града и грађана, а иако је и интерес запослених у тим предузећима важан не можемо се само руководити њиховим личним интересима ако су финансијске природе – каже др Терзић. Често помињан превелики број запослених у јавним предузећима и установама повод је за повремене најаве реформи у јавном сектору, али и тврдњу да у Градској управи, локалним јавним предузећима и установама чији је оснивач град Краљево, нема вишка запослених. Насупрот томе, према критеријумима на којима се заснива процена о потреби радног ангажовања

у овом сектору, и Уредби Владе о максималном броју запослених у органима јавне управе и јавним предузећима, процењено је да недостаје 84 извршиоца. Градоначелник потврђује да се, због ограничених могућности у погледу средстава опредељених за плаћање радника, у овом тренутку не размишља о пријему нових у Градској управи и јавним предузећима и установама чији је оснивач град. Само који сат касније демантовали су га одборници Скупштине града избором вршиоца дужности директора Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ који није био запослен у овом предузећу. Градоначелник за наредни период најављује сличне састанке са директорима установа чији је оснивач град Краљево. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.7.2016.

Градоначелник Краљева почео обилазак привредника

ПУТ КА РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА - У претходном четоворогодишњем мандату локалну самоуправу није ни интересовала краљевачка привреда. „Амига“ до 2014. пет година заредом највеће краљевачко предузеће. - Између 300 хиљада фирми у Србији „Амига“ током пет година по укупном приходу међу 500 највећих, три године међу 200, а 2013. на 165. месту. - У следећих пет година неће ни бити значајније домаће производње. - Пре само три године „Амига“ је запошљавала шест стотина радника и остваривала укупан годишњи приход од 34 милиона евра од којих је на извоз отпадала скоро четвртина. – Прошлогодишњи приход осам милиона евра. – Од 2013. године две трећине запослених остало без посла. – Опасност да без посла остане још осамдесетак од 207 запослених. - Краљевачки привредници траже да учествују у креирању инвестиционе политике у граду, реализацији инфраструктурних и других развојних пројеката и разговорима са страним делегацијама. – Ни народне посланике у претходном мандату није интересовало шта раде привредници

една од кључних тачака експозеа градоначелника Краљева др Предрага Терзића подразумева оздрављење посустале привреде која се свела на само неколико субјеката. Уверење да је корак ка томе могућ тек након исцрпне анализе стања у коме се налазе краљевачка предузећа повод је да са сарадницима крене у својеврсну мисију обиласка почев од оних која запошљавају већи број радника. Податак да од значајнијих производних предузећа „Амига“ запошљава највећи број радника довољан је за посету погонима на локацији Стари аеродром и у Грдици, а непланирано дуг разговор са оснивачем Мирославом Тлачинцем прилика за упознавањем са врхом леденог брега проблема који муче највећи број привредника. И поред противуречних информација о стању у овом колективу евидентно је да „Амига“ ради пуним капацитетом са запосленошћу која се приближава стопостотном, а о интересовању страног тржишта за производе ове фирме сведоче камиони који их одвозе према Грчкој, Немачкој, Луксембургу и другим европским земљама.

МАГАЗИН

17.7.2016.

Како у широкој лепези проблема они из надлежности локалне самоуправе чине само мали део посета овом колективу је прилика за упознавањем са онима где би помак, уз посредовање градских челника, могао да буде видљив већ за два или три месеца. Однос локалних власти према овом предузећу, а ништа није боља ситуација ни кад су у питању друга, показује да их у претходном четоворогодишњем мандату привреда није ни интересовала. Овакав закључак Тлачинац изводи из податка да ово предузеће током тог периода нико није посетио, нити се интересовао за тешкоће са којима се свакодневно срећу. Са сертификатом за енергетску ефикасност и десет значајних лиценци које издају ресорна министарства, укључујући и друге које важе у Црној Гори, „Амига“ је до краја 2014. пет година узастопно, поред „Електросрбије“, била највеће краљевачко предузеће. Иако је након бројних проблема који су се одразили на промет прошле године сврстана у средња предузећа и данас је једно од највећих на простору Рашког управног округа. Ако се зна да је између 300 хиљада различитих фирми у Србији током пуних пет

година по укупном приходу сврставана међу 500 највећих, три године међу 200 са најбољим рејтингом 2013. на 165. месту, онда је јасно колико је значајна и ван граница Краљева. Прошле године завршена студија Привредне коморе Србије о развојним потенцијалима 114 производних сектора показује да се у само осам, међу првих десет рангираних, налазе краљевачка предузећа, најбоље рангирана „Амига“ на петом месту у својој грани. Разлог за бригу је сазнање да се у већини сектора међу првих десет најзначајнијих налазе стране фирме, у појединим само оне. Добри познаваоци прилика у српској првивреди на основу овога изводе закључак да у следећих пет година, ма колико тренутно нико за то не показује посебно интересовање, неће ни бити значајније домаће производње. Пре само три године „Амига“ је запошљавала шест стотина радника и остваривала укупан годишњи приход од 34 милиона евра од којих је на извоз отпадала скоро четвртина. Нагли пад од 2012 до 2015. поклопио се са променама на челу државе и првих четири године напредњачке власти у Краљеву. Већ 2013. године приход

„Амиге“ је пао на 28, потом 22 па 16 да би прошле године изражен цифрама достигао тек осам милиона евра. То се одразило на број запослених који је у овом периоду са 596 пао на 207 што значи да је скоро две трећине запослених у 2013. години остало без посла, а менаџмент приморан да ради фамозни УППР, Унапред припремљен план реорганизације који није отклонио проблеме ни након усвајања. Основни камен спотицања је неусаглашеност закона којим се регулише покретање и одвијање стечајног поступка и другог који дефинише начин рада Народне банке. Фактором који у значајној мери, у најнегативнијем смислу, утиче на стање у домаћој привреди сматра се увознички лоби, а најава доласка у Србију пољске фирме са производним програмом сличним „Амигином“ озбиљно прети да без посла у Краљеву остане још осамдесетак радника. Почетком маја 2014. године „Амига“ се налазила на четрнаестом месту листе предузећа по уплаћеним порезима и доприносима, а ако се има у виду да је испред ње осам предузећа из система „Енергопројекта“ пето место је резултат уплате између 175 до

180 милиона динара годишње. - Део тог колача који припада граду у 2011. години је износи 23 милиона, у 2012. 23 милиона, потом 18, па 13, па 11, толико ће отприлике бити и ове године, а укључује само 20 посто од пореза на зараде, порез на имовину и еколошку таксу. Преко 170 милиона динара пореза уплатили смо 2012. године, 105 милиона 2013. 73 милиона 2014. а 62 милиона 2015. у најтежој години нашег пословања. Ове године смо већ платили 16 милиона, а до краја године ће вероватно бити 30 до 40 милиона динара. Као носиоци грађевинске активности плаћамо ПДВ свим подизвођачима, а држава нам враћа али никад не враћа одмах и увек се нађе начина како да закасни, па нам пошаље контролу. Ако ми закаснимо један дан казна је 100 хиљада динара за прекршај и плус обрачун камате – објашњава Тлачинац. У таквим околностима од локалне самоуправе се не тражи више сем равноправног третмана, поштовања броја запослених и изношење тачних чињеница, поготово након бројних неистина везаних за градњу спортске дворане у Рибници кад је „Амига“ била на челу конзорцијума извођача.

Знатно већи трошкови градње од стварних, а помињана је цифра од милијарду и 200 милиона динара, коришћена је у предизборнј кампањи а нетачним информацијама које су носиле забуну манипулисао и тадашњи министар Велими Илић. Оснивач „Амиге“ изражава жељу свих краљевачких привредника да учествују у креирању инвестиционе политике у граду, реализацији инфраструктурних и других развојних пројеката и разговорима са страним делегацијама. Повод је сазнање о бројним пропустима највиших представника локалне власти због којих су потенцијални инвеститори одлазили из Краљева брже него што су дошли. Помаку са мртве тачке требало би да воде чешћи састанци са народним посланицима које у претходном мандату, каже Тлачинац, није ни интересовало шта раде привредници. Њихова сврха је указивање на недостатке у законима и њихову неусаглашеност што ствара могућност за различита тумачења, по правилу на штету привреде. Квартални скупови са директорима јавних предузећа о успостављању сарадње подједнако су важни као и са представницима разли-

17.7.2016.

МАГАЗИН

читих инспекцијских органа који у случају спорова пребацују одговорност с једних на друге. Значајним се чини и формирање Савета привредника чији би представници учествовали у раду Градског већа макар у тачкама дневног реда које се тичу привреде. Податак да држава директно уговара пројекте који се финансирају средствима иностраних кредита повод је за захтев да у реализацију буду укључене и домаће фирме. Од локалне самоуправе и коморских удружења очекује се да изврше притисак на државне органе како би били промењени закони који у највећој мери отежавају рад привреде, а то су у првом реду Закон о стечају и Закон о Народној банци. Посебне проблеме стварају вештаци који се сматрају највећим злом због одуговлачења свега што се везује за бројне судске процесе, а кочницу представља и Закон о јавним набавкама чија се примена избегава у свим ситуацијама кад је то могуће. Локалних привредника нема ни у процесу приступања Европској унији ма колико се у први план истицао значај локалне управе током преговарања. Законе треба мењати и у делу који се односи на повраћај пореза на додату вредност, јер начин на који се примењује наноси велику штету произвођачима. - Пре три године је на нашу иницијативу формиран конзорцијум привредника са простора комора Краљево и Крушевац да учествују у изградњи пута Појате-Прељина. Учествовале су све локалне самоуправе осим Трстеника, направили смо ту иницијативу али није заживела. Ми хоћемо да привредници са овог подручја граде аутопут, а не да дођу Кинези па да нам доведу Румуне и Шиптаре, а ми да гледамо и да кукамо – каже Тлачинац. Годинама уназад Краљево важи за најотворенији град у коме готово све инфраструктурне радове реализују предузећа из других средина, а ангажована су на путним правцима, реконструкцији болнице и зграде Основног суда, иградњи затвореног базена, новог павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“, водоводне мреже и других. Сем

Мирослав Тлачинац тога прекинути су радови на изградњи сточне пијаце у Адранима, а већ дуго је отворено питање градње станова на Ратарском имању, спортског центра у Чибуковцу, мини хидроцентрала на Ибру, па су очи грађевинара упрте ка најављеној урбаној регенерацији насеља у Доситејевој улици. Од времена када је 2009. године у писму тадашњем градоначелнику Краљева скренута пажња на најзначаније проблеме са којима се срећу привредници није се много шта променило. И даље не постоје дефинисана правила којима се стварају услови за стране инвестиције, а она која постоје у овој области одавно су превазиђена па је неопходно прилагодити их актуелној ситуацији. У „Амиги“ очекују баш то, системски приступ решавању нагомиланих проблема а не решавање појединачних који у мањој или већој мери оптерећују пословање овог, или било ког другог, предузећа. Тврдња да је „Амига“ фирма младих људи који воле своје предузеће заснива се на податку да су у њему провели између 15 и 20 година и да све време редовно примају плату. Она се исплаћује из два дела, 15. и 25, у ме-

сецу, а износ просечне зараде приближава цифри од 40 хиљада, што са припадајућим порезима и доприносима на терет послодавца премашује 60 хиљада динара по раднику. Ма колико да су мање од потреба значајним се чини податак да се исплаћују редовно. У „Амиги“ не крију разочарање односом локалне самоуправе према овом, али и према другим приватним предузећима. То је повод за одлуку да више не учествује на тендерима у Краљеву уз настојање да се потпуно повуче са овог тржишта. Значајан фактор при доношењу ове одлуке је довођење имена предузећа у везу са активностима које се никако не могу сматрати легалним. У потрази за сензацијама причу су прихватили медији што је овом предузећу причинило знатну штету. Како се много тога што је потребно за стварање повољног привредног амбијента везује за челнике локалне самоуправе посета градоначелника др Терзића у овом предузећу се сматра позитивним кораком у решавању проблема, прво неколико најзначајнијих а онда сукцесивно и осталих према утврђеним приоритетима. Градоначелник Краљева најављује обилазак и других привредних субјеката у граду, али и озбиљне разговоре са народним посланицима и иснпекцијским органима. Да су проблеми по који пут у директној сразмери са обимом посла и величином фирме на најбољи начин су се уверили у „Амиги“ која је због ненаплаћених потраживања од око 3,5 милиона евра била принуђена да се лиши услуге више од две стотине радника само у прошлој години. Потраживања су предмет судског спора који траје већ две године са добрим изгледима да потраје још три понајвише због бројних одлагања. И ово је повод да се од локалне самоуправе очекује помоћ бар у делу који се односи на комуникацију са републичким властима. У „Амиги“ верују да је она током претходних година изостала због незаинтересованости локалне самоуправе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.7.2016.

Европа у мом граду

ПРОЦЕДУРАЛНА ЗАШТИТА

- Према подацима Високог комесаријата Уједињених нација у Србији има око 57 хиљада избеглица и 209 хиљада интерно расељених лица, а приметна је дискриминација против група којима припадају у вези са запошљавањем, социјалном и здравственом заштитом. - Капацитети Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности ограничени у смислу расположивих људских ресурса. - Право на личну слободу и безбедност гарантовано Уставом Србије. - Државни Савет за националне мањине је установљен са циљем да се унапреди координација и размена информација у вези са политикама које се односе на њих, а од 20 изабраних националних савета за националне мањине, по један се односи на сваку од 19 признатих као и јеврејску заједницу

поред потврде српских званичника о скором отварању Поглавља 23 у процесу преговора за пријем Србије у пуноправно чланство Европске уније и даље има недоумица због захтева Хрватске за променом закона који сматра спорним. Тако ни сагласност осталих 27 чланице није довољна за покретање са мртве тачке упркос ставовима подршке који стижу свакодневно. Скрининг за Поглавље 23 потврђује да је право на личну слободу и безбедност, као и правично суђење, гарантовано Уставом Србије, али и да на ефективно спровођење другопоменутог негативно утичу недостаци у вези са правосудним системом, нарочито превише дуго трајање судског поступка и неслагања у областима надлежности различитих врста судова. Ка отклањању недостатака у правосудном систему требало је да води реформа прекршајних судова, али до тога није дошло због неједнаког оптерећења послом у оквиру правосуђа, дужине трајања поступка и заосталих нерешених судских предмета. Додатну забринутост у процесу усаглашавања са правним тековинама Европске уније представља и недостатак система бес-

МАГАЗИН

17.7.2016.

платне правне помоћи, заједно са недавним усвајањем акузаторног модела, који је заснован на једнакости страна у поступку. Оцењено је да приступ адвокату мора да буде унапређен како би се остварило усаглашавање са одговарајућом директивом Европске уније, а посебно да се осумњиченим или оптуженим лицима обезбеди приступ адвокату без непотребног одлагања и пре било каквог испитивања од стране органа за спровођење закона. Скрининг показује и да законска одредба према којој је могуће одрицање од права на превођење, уколико лице изјави да зна језик на коме се води поступак, није у складу са одговарајућом директивом Европске уније.

Поштовање и заштита мањина и права на културу Србија има обиман уставни и законски оквир којим се обезбеђује заштита мањина, а потписница је релевантних међународних инструмената као што су Оквирна конвенција Савета Европе о националним мањинама и Европска повеља за регионалне језике или језике мањина.

Владина Канцеларија за људска и мањинска права координише, спроводи и прати политике у вези са мањинама, али њене административне капацитете и укупну ефективну хоризонталну координацију владиних политика у вези са људским правима и заштитом мањина треба даље унапређивати. Државни Савет за националне мањине је установљен са циљем да се унапреди координација и размена информација у вези са политикама које се односе на њих, а од 20 изабраних националних савета за националне мањине, по један се односи на сваку од 19 признатих као и јеврејску заједницу. Сем неопходности да се даље ради на неометаном функционисању ових савета треба унети измене и допуне у правни оквир, као и у Закон о националним саветима националних мањина. Повод је потреба да се узму у обзир препоруке независних тела у вези са изборним оквиром, Треће мишљење Саветодавног комитета Оквирне конвенције о националним мањинама, као и пресуда Уставног суда Србије. Неопходно је посветити пажњу да се на ефективан и доследан начин спроводе правни прописи којима се

обезбеђује заштита мањина у читавој Србији у областима образовања, употребе језика, приступа медијима и верској служби, а представљање мањина у органима јавне управе, нарочито на локалном нивоу, треба да буде унапређено. Од власти у Србији очекује се да даље улажу напоре на олакшавању приступа личним документима и упису грађана који још нису уписани у евиденције. Извесни напори приметни су на унапређењу услова становања, упису ромске деце од предшколског нивоа и унапређењу њиховог здравља. Приметно је да су, и поред тога, Роми суочени са широко распрострањеном дискриминацијом и тешким условима живота, нарочито они који живе у дивљим насељима без приступа основним комуналним услугама. Присилно исељавања Рома није у складу са релевантним међународним стандардима, а свеобухватне друштвено-економске мере усмерене на унапређење положаја Рома и решавање питања њиховог искључивања, биће разматране у оквиру Поглавља 19 о „Социјалној политици и запошљавању“. Иако се положај расељених лица у

Србији полако побољшава и даље је тежак. Према подацима Високог комесаријата Уједињених нација у Србији има око 57 хиљада избеглица и 209 хиљада интерно расељених лица, па је приметна дискриминација против група којима припадају у вези са запошљавањем, социјалном и здравственом заштитом.

Мере против расизма и ксенофобије Устав и секундарно законодавство садрже мере за борбу против расизма и ксенофобије, међу којима су и мере за борбу против ових појава средствима кривичног права. И поред тога делотворно спровођење којима се спречавају и кажњавају ове појаве и даље је на ниском нивоу. Иако је све већи број покретања кривичних пријава које се односе на ову материју, правоснажне пресуде и даље су ретке. Уз потребу да се промовишу мере којима се подстиче толеранција неопходно је посветити посебну пажњу како би се спровели и пратили ефекти Стратегије за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама за период до 2018. го-

дине.

Заштита података о личности Од измене и допуне Закона о заштити података о личности очекује се да обезбеде хармонизацију са одређеним директивама Европске уније и спровести детаљну контролу других правних прописа који се односе на правила о заштити података о личности. Власти у Србији треба да размотре будуће измене и допуне законодавства и мера за њихово спровођење у светлу велике реформе правног оквира Европске уније о заштити података о личности коју је Комисија предложила још 2012. године, а неопходно је да се поведе више рачуна о томе да се њима не угрожавају основна права. Одредбе Устава о заштити података биће пажљиво поново разматране да би се на бољи начин дефинисала заштита података о личности и да би се њима у већој мери обухватила и право на приватност и породични живот која дефинише Европски суд за људска права у складу са препорукама Венецијанске комисије. Скрининг потврђује да су капаци-

тети Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности ограничени у смислу расположивих људских ресурса и да механизми за вођење истрага и контролу треба даље да буду унапређивани.

МАГАЗИН

17.7.2016.

Препоруке

Све што је утврђено током скрининга потврђује потребу да Србија усвоји један или више акционих планова, којима ће се посебно решавати одређени проблеми, а и при уношењу измена и допуна у законодавство, које имају за циљ даље усаглашавање Закона за борбу против дискриминације, Закона о омбудсману и Закона о забрани дискриминације против лица се инвалидитетом, такође треба водити рачуна о захтевима из Поглавља 19. Пре него што буде отворено Поглавље 23 неопходно је потпуно спровести препоруке Европског комитета за спречавање мучења и нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања, ојачати капацитете омбудсмана и услуге које пружају на покрајинском и локалном нивоу и даље унапређивати услове у затворима и предузети мере за смањење броја затвореника у појединачним затворима, а посебно испитати могућности алтернативног служења затворских казни уз потребу предузимања мера да се делотворно смањи злостављање у полицијском притвору. Србији је препоручено да обезбеди неутралност државе према унутрашњим стварима верских заједница и обезбеди да право припадника националних мањина на једнак приступ верским институцијама, организацијама и удружењима буде доследно гарантовано у законодавству и при њиховом спровођењу закона у складу са препорукама независних тела. Уз то је потребно обезбедити заштиту новинара од претњи и насиља, преиспитати и унети измене и допуне у законодавни и институционални оквир за заштиту слободе медија спровођењем Медијске стратегије са циљем да се на одговарајући начин регулише државно фина-

нсирање и оконча контрола медија од стране државе. Широка лепеза препорука подразумева допуну Стратегије за борбу против дискриминације уверљивим акционим планом, као и активностима којима ће се неговати једнакост полова и механизмом којим ће се пратити спровођење Стратегије. Зато је потребно ојачати институционалне капацитете тела која су активна у овој области, унапредити њихову међусобну сарадњу и обезбедити да тела задужена за спровођење закона делотворније поступају по евентуалним кршењима права, унапредити свест и мере за подршку, нарочито оне које се односе на запошљавање и јавно представљање жена. Посебан нагласак треба ставити на заустављање дискриминације против припадника ЛГБТИ заједнице и на поштовање њихових права и слобода уз усвајање закона који има за циљ заштиту лица са менталним сметњама у институцијама социјалне заштите. Посебне препоруке односе се на унапређење заштите и спровођење права деце и особа са инвалидитетом, између осталог и кроз јачање релевантних институција, обезбеђивање боље сарадње између правосуђа и социјалног сектора и кроз потпуно спровођење законодавства о малолетничком кривичном праву у складу са стандардима Европске уније. Потребном се сматра јачање процедуралне заштите у складу са стандардима Европске уније и кроз инклузиван процес усвајање посебног акционог плана усмереног на делотворно спровођење постојећих одредби које се односе на заштиту мањина и препоруке издате у оквиру Трећег мишљења о Србији Саветодавног комитета у контексту Оквирне конвенције за заштиту националних мањина. Скрининг из 2013. године тражио је од Србије да већ наредне усвоји нову, вишегодишњу стратегију и акциони план којима ће се унапредити услови живота за Роме и активности којима ће се обезбедити њихова регистрација, свеобухватне мере о забрани дискриминације, обезбеди поштовање међународних стандарда о присилном

исељавању и приступ гарантованим друштвено-економским правима уз додатну финансијску помоћ за спровођење свих будућих стратегија о Ромима, посебно у погледу мера везаних за њихово образовање и здравствену заштиту. Акценат је стављен и на унапређење положаја избеглица и интерно расељених лица обезбеђењем пуног приступа правима, као и личним идентификационим документима и стамбеним решењима за најрањивије. Последње препоруке подразумевају обезбеђење одговарајућег кривичног гоњења против злочина из мржње, праћење ефеката спровођења Стратегије за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и, када је потребно, предузимати корективне мере; Скрининг за поглавље 23 завршава се препоруком да се обезбеди усаглашеност законодавства и Устава са правним тековинама у области заштите података о личности и омогућити процену кроз припрему релевантних табела за транспозицију, као и довољних финансијских и људских ресурса за Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Права грађана Европске уније По приступању у Европску унију Србија ће морати да усвоји законодавство којим би се њеним грађанима омогућила реализација активног и пасивног бирачког права на изборима за Европски парламент и на општинским изборима. Исто важи и за право на боравак и слободно кретање у Европској унији, које је за сада дато само под условима који су постављени у Закону о странцима. Србија ће морати да обезбеди дипломатску и конзуларну заштиту за грађане Европске уније, а власти у Србији су потврдиле да не виде никакве препреке за усвајање и спровођење тих делова правних тековина. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.7.2016.

Могуће решење за сто хиљада радника у сивој зони

МАГАЗИН

17.7.2016.

ВАУЧЕРИ ЗА

Србија би увођењем електронских ваучера могла да надмаши хрватски модел и из сиве зоне у легалне токове преведе до сто хиљада сезонаца. - Две трећине запослених у пољопривреди ради на црно. - Систем ваучера обезбеђује сезонцу минималну гарантовану дневницу чија се висина усклађује сваке године. - Сезонски рад је ограничен на 90 радних дана током године и дозвољен само незапосленим лицима и пензионерима. – Апел новој Влади да закон о сезонском запошљавању као приоритетан буде усвојен већ током јесени рбија би увођењем система ваучера за сезонске раднике у пољопривреди у кратком року могла да из сиве зоне у легалне токове преведе и до сто хиљада сезонаца а њих, према подацима из последњег доступног истраживања Националне службе за запошљавање, има приближно овом броју. Систем ваучера у Хрватској успешно функционише пуне четири године што потврђује студијска посета њиховим институцијама у привреди

коју је организовала Национална алијанса за локални економски развој. У делегацији која је боравила у Хрватској са задатком да се упозна са искуствима из примене ваучера били су чланови радне групе Владе Србије за израду закона о сезонском запошљавању, министарстава рада, пољопривреде и државне управе, Пореске управе, ГИЗ-а и других институција. Делегацију су допуњавали представници привреде из Срема као покретачи ини-

цијативе за решавање проблема сиве економије и нерегистрованог рада у пољопривреди. Потпредседник Управног одбора Националне алијансе, и градоначелник Сремске Митровице, Бранислав Недимовић подсећа да прописи у Србији не уважавају специфичности сезонских послова, па се од послодаваца очекује да пролазе кроз процедуру пријављивања стотина радника најчешће на периоде од по месец

дана, иако се због временских услова и других непредвиђених околности не зна да ли ће и колико радници радити. То је један од основних разлога због чега скоро две трећине запослених у пољопривреди ради на црно, па се од система ваучера очекује да драстично поједностави процедуру. Применом новог система пријављивања довољно је да радник прибави књижицу у коју ће послодавац на почетку сваког радног дана залепити ваучер који је купио од државе и тиме унапред платио доприносе. На тај начин се стварају услови да сезонац на крају године однесе књижицу у фонд пензијског осигурања да му се упише стаж, Од почетка примене 2012. године у Хрватској је продато 156 хиљада књижица што приближно наговештава број сезонских радника који је ушао у нови систем. Прошле године искоришћено је 469.672 ваучера, што у просеку износи скоро 1.300 дневно, а купила су их 2.324 предузећа. Искуство хрватских компанија које је посетила делегација из Србије потврђује да је овај вид ан-

гажовања флексибилнији, јефтинији и чини их конкурентнијим. Позитивна страна овог модела огледа се и у томе што, поред плаћених доприноса и пореза, систем ваучера обезбеђује сезонцу минималну гарантовану дневницу чија се висина усклађује сваке године. Предност хрватског решења је и што порез од 25 одсто који послодавац за сваког радника плати држави на крају месеца она враћа сезонцу и тако му додатно увећава приходе. Ваучери за сезонце су дали добре резултате, јер је једноставнији систем креирао мотивацију да се поштују прописи, а Пореска управа додатно олакшала пријављивање пореза тако што је некадашњих шест образаца заменила једним који послодавци морају да доставе електронским путем преко посебне апликације. Хрватска је прописала врсту сезонских радова што раднике штити од захтева послодаваца да обављају послове за које нису стручни, а носе опасност од повреде. Сезонски рад је

ограничен на 90 радних дана током године и дозвољен само незапосленим лицима и пензионерима, као вид подршке овим групама да нађу додатни извор прихода а не изгубе право на пензију или накнаду са евиденције служби за запошљавање. Хрватска искуства пред радну група Владе Србије стављају могућност да овај модел прилагоди специфичностима у земљи решавањем питања која нису регулисана у овој земљи, као што је покривање путних трошкова. Остављено је и да размотри захтеве привреде која предлаже да сезонски рад траје дуже од 90 дана и да се дозволи стално запосленима да, по потреби, због мањка расположивих радника раде као сезонци. Побољшања би помогла да се, увођењем електронских ваучера, унапреди овај модел радног ангажовања што је повод за апел Националне алијансе за локални економски развој новој Влади да закон о сезонском запошљавању као приоритетан буде усвојен већ током јесени. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

А СЕЗОНЦЕ

Петнаест година од демократских промена: Зоран Вукадиновић (1)

МАГАЗИН

17.7.2016.

ИЗ ЈЕДНОУМЉА У БЕЗУМЉЕ

- У часно и поштено време земља се изграђивала на о-рук, без пара и донација. - Кад се после пада Берлинског зида кренуло другим путем, а на чело државе и у локалним самоуправама дошле неке нове снаге, нико се није сетио да задржи бар нешто од онога што је до тада било добро. - Око Божића 1992. године у Краљеву се углавном туговало због жртава у ратовима, а опозиција почела припреме за револуцију. - Сви су се трудили да се попну на споменик, да причају све и свашта, лажу народ и обећавају милијарде које чекају на границама. - Краљево је имало несрећу да увек буде пробни балон. - Док је опозиција бацала камење на зграду Општинског одбора Социјалистичке партије левом блоку је прилазило на хиљаде људи што је допринело да Југословенска левица израсте у значајну политичку снагу

Фото: М. Радовановић

17.7.2016.

МАГАЗИН

Зоран Вукадиновић

олитичко искуство сматра се пресудним приликом избора за обављање значајних функција, а у новијој историји града највише га има Зоран Вукадиновић који је као изабрани представник бирача, у највишем законодавном органу општине и града провео више него било ко други. Почео је као најмлађи председник месне заједнице у Србији и од Ратине створио мали град у коме је, у неколико малих предузећа, било запослено две и по хиљаде људи. Као човек са довољно политичког, и сваког другог, искуства сведочи о времену једноумља пре промена на челу државе, које се све ређе помињу као демократске, и периода након тога који одликују неке друге врлине и мане. У време кад се рад Скупштине општине заснивао на три већа, Друштвено-политичком, Већу удруженог рада и Већу месних заједница неопходно је било усаглашавање ставова свих пре сваке заједничке седнице. Због тога је и рад локалног парламента био ефикаснији, а коначна одлука по правилу основ за извршење у прецизно дефинисаном временском оквиру. Било је то, прича Вукадиновић, часно и поштено време у коме се земља изграђивала на о-рук, без пара и донација. Свака акција је, пре почетка реализације, била добро испланирана па су, чешће него у данашње време, реализовани значајни инфраструктурни пројекти. Један од њих је и надвожњак преко пруге КраљевоСкопље у продужетку Улице Зелена гора за чији је завршетак одређен 14. октобар, дан када су представници свих република бивше Југославије долазили у Краљево како би се поклонили сенима невино страдалих цивилих жртава на исти дан 1941. године. Њихово присуство сведочи о угледу града, али и односу према бројним вредностима какав се временом, посебно у току транзиције, потпуно изгубио. Ма колико чудно звучало деценијама је као покретачка снага свих акција на територији месних заједница преовладавао колективни интерес, а

резултат су бројни путеви, канали, уређена гробља и много тога другог. Обичај је био да председник месне заједнице кочићима обележи трасу на коју одређено домаћинство мора да допреми потребну количину шљунка, ископа канал или искрчи врзину. - Сви су учествовали у акцијама, а ко не изврши обавезу морао је да плати. Радило се удруживањем средстава са општином, а послове координирала квалитетна Стручна служба Већа месних заједница у којој су се правили планови за села, путеве, водоводе, електрификацију, телефонизацију, изградњу и отварање сеоских амбуланти, јер је директор Здравственог центра „Студеница“ др Сретовић тражио да у сваком буду здравствене станице, амбуланте и апотеке да народ може да се лечи. У Студеници је био неки доктор, звани Сандокан, који је на коњу ишао да лечи народ, у свакој задрузи је морало да се преда млеко, кајмак, сир, стока и остало, једном речју све је функционисало. То је било једноумље, а сада су нас из њега довели у безумље – прича видно узбуђен Зоран Вукадиновић и потврђује да су строгу контролу свега што се радило контролисале друштвено-политичке организације, Социјалистички савез радног народа, Савез социјалистичке омладине, Савез комуниста, Савез синдиката... Обавеза свих била је да из својих редова за најодговорније функције предлажу најбоље кандидате који су бирани након строге филтрације у оквиру Социјалистичког савеза. И у оквиру добро организоване Цивилне заштите свако је имао прецизна задужења, па се знало ко чува школу или бунаре, а ко се бави гашењем пожара по селима. У данашње време многима је тешко да поверују како је уређеним стазама поред пруга према послу у фабрикама хитало на хиљаде радника, а да је педесетак локалних аутобуса у смени возило неке друге до радних места. Краљево је важило за град грађевинаца у коме је Грађевинско предузеће „Каблар“ запошљавало хиљаде мајстора различитих профила. Мостови преко бујичних потока у селима

грађени су од расходованих железничких вагона, а и жене ангажоване на разбијању камена којим су посипани сеоски путеви. Само према Гочу је изграђено пет мостова, ницали су и у Гокчаници, а први километри асфалтног заменили су макадамски пут према Студеници. Значајна средства за реализацију инфраструктурних пројеката самодоприносом су обезбеђивали мештани, а локална самоуправа на сваки динар додавала из буџета исто толико. Иако се у локални буџет сливало много мање пара него данас, и није могло више, међу значајне инфраструктурне пројекте деведесетих година прошлог века сврстава се изградња капеле, улазне капије и ограде око старог гробља коју касније гарнитуре током скоро све деценије нису успеле ни да окрече и офарбају. Инфраструктурно је опремљена локација на Барутани за ново гробље, а становници Кабларске улице показивали солидарност тако што су померали ограде око дворишта како би омогућили приступ овом месту. Пред крај века неко се потрудио да покаже како ништа од тога није било добро, а да благостању треба да допринесе нови светски поредак у који Србију могу да уведу само снаге које су се саме прогласиле демократским. Кад се после пада Берлинског зида кренуло неким другим путем, а на чело државе и у локалним самоуправама дошле неке нове снаге, нико се није сетио да задржи бар нешто од онога што је до тада било добро. Зоран Вукадиновић се сврстава међу ретке Краљевчане који су, по налогу Социјалистичке партије, на ратишту провели пуна четири месеца како би се нашли при руци бројним Краљевчанима који су током ратних дејстава били први на удару. - Трудили смо се да им се нађемо при руци и мислим да смо се часно понели према породицама погинулих и рањених, правили им куће, запошљавали их и о свему водили рачуна. Историчари ће рећи шта се догодило, зашто су ти људи изгинули и зашто се Краљеву није адекватно помогло након тога, а ни данас се не помаже.

МАГАЗИН

17.7.2016.

Чинили смо све, али не могу никоме да опростим зашто смо толико деце изгубили у том сулудом времену, што се то заборавља, што смо се огрешили о њихове породице и што им нисмо помагали више. Око Божића 1992. године у Краљеву се углавном туговало, били смо смућени, а већ је почела припрема за револуцију, укање и букање. Сви су се трудили да се попну на споменик, да причају све и свашта, лажу народ, обећавају милијарде на границама, па се питам да ли их је данас стид кад се сете речи које су изговарали. Све су то кукавице које не вреде ништа, које иза себе нису оставиле ништа сем клетве својим поколењима. Ишли су низ улицу као ненормални људи и уништили нам државу тако да немамо ништа, све су заборавили зарад парчета власти, изгубили и државу и власт, а немају ни име ни достојанство. То су преваранти и хохштаплери који су мислили како силом могу да уреде све, а довели су нас до просјачког штапа – прича Вукадиновић и негира све

тврдње тадашње опозиције која је у посебно тешким временима настојала да докажже како актуелна власт није способна да води државу. Оптужби није недостајало ни на локалном нивоу, а чврсто уверење и једне и друге стране да је у праву није ослабило ни до данас. То потврђују ставови представника тадашње опозиције која је у Краљеву 2006. године успела да сруши полувековну доминацију комуниста, а аргументи друге врсте не недостају другој страни. Они потврђују да су после вишедеценијске паузе отваране школе у најзабитијим деловима општине, а захваљујући генералном директору „Телекома“ Милошу Нешовићу телефонске линије постављене до најудаљенијих делова, али и да се упркос свему живело боље него данас. И поред несташице, условљене санкцијама међународне заједнице, Краљево никад није било без бензина, а пекара остала само једног дана кад цистерна из Ниша није могла да прође због демонстрација. Гориво је на бен-

зинске пумпе стизало у најављено време, а право на додатне количине обезбеђиване су за болесне, свештена лица, лекаре, али и оне који су принуђени да обаве сахрану или какво породично весеље. Директор „Магнохрома“ Михајло Косовац памти се по томе што је, у време кад није могао да исплати зараде, налазио начина да запосленима плати бар комуналије. - Све је функционисало док није почела приватизација, а Краљево је имало несрећу да увек буде пробни балон. Кад су моји партијски другови скинули предајник на Гочу довео сам савезног министра и наредио да се у току ноћи врати што је и урађено. Радили смо и ми сулуде ствари, грешило се много јер се није о свему водило рачуна. Шашави ми, шашава опозиција, па се кренуло у рат, расправу, туче, разбијања. Као председник градске владе водио сам штаб за чишћење снега у зимском периоду, а кад се пред наилазак демонстраната испред СУП-а покварио камион ЈКП „Путеви“ покушали

су да ми разбију ауто под изговором да имам пиштољ. Већ тада сам био у Југословенској левици, јер је председник државе Слободан Милошевић позвао нас пет из Србије и рекао да морамо да пробудимо уснуле снаге у Социјалистичкој партији. Тражио је да помогнемо да се пробуди успавана партија и формирамо одборе Југословенске левице по земљи, а по његовом налогу сам био и представник локалне самоуправе на вуковарском ратишту. Ми нисмо имали потребе да расписујемо изборе, али су га преварили. Да нису можда би све било другачије, а можда би се и Русија другачије понела. У целом свету смо створили непријатеље кад су Сорошеви миљеници кренули да роваре по земљи, а Отпораши да вичу „Готов је, готов је“. Ево, сада смо готови сви. Где су сада да помогну Вучићу? То су кукавице и нестручни људи – прилично жустро сведочи Вукадиновић. Задатак да формирају оштински одбор Југословенске левице поред Ву-

кадиновића имали су Томислав Кујунџић и Мишо Милошевић. И док је опозиција бацала камење на зграду Општинског одбора Социјалистичке партије, која се убраја међу најлепше у граду, левом блоку је прилазило на хиљаде људи што је допринело да Југословенска левица израсте у значајну политичку снагу. И док је опозиција оптуживала њене челнике да се бирачима додворавају различитим поклонима Вукадиновић их сматра значајном помоћи народу у тешким околностима, посебно пољопривредницима који су вапили за горивом и вештачким ђубривом. Југословенска левица је окупљала добар број значајних привредника који су помагали и шаком и капом, а значајним се сматра податак да за оно што је додељено народу нису трошене паре из државне касе. Сваки од њих се, каже Вукадиновић, машио за сопствени новчаник и помогао колико може, а помоћ је као до Краљева и Врњачке Бање, подједнако стизала и до Рашке, Новог Пазара и Тутина. Све

што је учинио Зорана Вукадиновића је пред изборе 1996. године истакло као озбиљног кандидата за председника општине, а потврда за то стигла из кабинета председника Србије. У случају победе коалиције са Социјалистичком партијом место председника Скупштине општине смешило се Зорану Јаблановићу, а општинске владе Зорану Бојанићу. Као доказани оперативац Вукадиновић је имао други план, а председник Слободан Милошевић се сложио са предлогом да преузме извршну власт. Пребројавање гласова на републичким изборима потврдило је да су места у Народној скупштини обезбедили Милош Нешовић и Зоран Вукадиновић на страни владајуће коалиције, а др Радослав Јовић и Миломир Шљивић из редова опозиције. Ма колико се од свих очекивало да буду на истој страни кад је у питању интерес града Вукадиновић потврђује да није увек било тако. И док су се он и Нешовић трудили да обезбеде што више користи за Краљево они са десне стране гласали су против. Т. Радовановић

Ђорђе Симић

МАГАЗИН 17.7.2016.

Знаменити Краљевчани: Ђорђе Симић (1)

- Жесток отпор окупаторима од првих дана живота. – Са две године у партизанима. – Деда као отац и мајка. - Пуне 22 године, све док као један од ретких просветних радника није добио стан, Ђорђе Симић провео у соби од 16 квадарата туђе куће без водовода и канализације. – У одељењу са 49 ученика. – Смањено интересовање за школу од тренутка кад је приметио да постоје девојчице и да су све лепше и лепше. – Мајка Оливера најоданији и најактивнији читалац краљевачке библиотеке. - У време кад још није било телевизије књига је увече била добар друг. – Цртање као наследно оптерећење. – Старије генерације далеко маштовитије од данашњих. - Уравниловка у сиромаштву поспешивала велику солидарност, велико другарство и пријатељство међу људима

Фото: М. Радовановић

РУЧАК СА УКУСОМ ТЕРПЕНТИНА

олико је погрешно уверење да се у знамените Краљевчане могу уврстити само они рођени на подручју које се сматра градским на најбољи начин потврђује Ђорђе Симић, сликар и ликовни педагог који се, стицајем различитих околности, нашао у овом граду и ту остао. На прве дане живота у Београду ратне 1942. године подсећају само приче мајке Оливере о томе како је током тешког порођаја у седмом месецу трудноће донела на свет здраво мушко дете коме је, због примитивног инкубатора у породилишту близу Вазнесењске цркве у Улици народног фронта, претила опасност да прерано прекине живот. Немци који су само спрат ниже држали патријарха Гаврила често су долазили до породилишта узменирени несносном виком тек рођеног Ђорђа који је много пута касније у шали подсећао како је од првих дана живота пружао жесток отпор окупаторима не допуштајући им да трену ни једног момента. Из никада довољно јасних разлога Оливера и Младен су одлучили да, још док је Ђорђе био у колицима, крену свако на своју страну, па за ратни период везује податак да је повремено био код мајке и оца који се брзо након развода оженио Немицом из Панчева. То је био разлог што је и Ђорђе једно време живео у породици у којој се говорило искључиво немачки, па је уз оца врло рано савладао овај језик. Кад су се створили услови да, после прележаних дечјих болести, поново буде са мајком на Ускрс 1944. се, кад је отпочело савезничко бомбардовање Београда, нашао у колони која је спас тражила у Кумодражу. Наизглед сигурно склониште у једној сеоској кући чинило се таквим све до тренутка кад је у близини експлодирала бомба, а велика количина земље затрпала добар део куће до мере да је требало откопавати оне који су склониште нашли у подруму. Међу њима је са Оливером био и њен двогодишњи син Ђорђе коме је све што се дешавало живот чинило још чуднијим. Закључак да је живот ван Београда

МАГАЗИН

17.7.2016.

сигурнији, поготово са тако малим дететом, водио је ка Оливериној одлуци да се, користећи низ чудних превоза, упути према Лесковцу. Њен отац Василије Поповић је био свештеник, уједно последњи, педесет први по реду, члан породице у којој су се сви мушки опредељивали за овај позив. За судбину највећег броја његове деце побринуле су се болести и ратови, па их није много претекло тако да ни један од синова није наставио овај позив. Један је још пре рата био официр, други учитељ, трећи вуновлачар... - Дођемо ми некако до Лесковца да се склонимо код фамилије, а Енглези га готово сравне са земљом. То није било ни мало случајно јер је познато да је Лесковац због текстилне индустрије одувек био српски Манчестер,

па су га баш зато детаљно бомбардовали. Сећам се да је дуго после рата цела страна улице наспрам кући у којој смо становали била потпуно уништена, а соба у којој смо били смештени, полусрушена и опасна за становање. Приликом бомбардовања и немачки војници из малог гарнизона бежали су са народом уз брдо Хисар дубље према планини, а мене је мајка мање више носила док нисмо доспели у партизански одред на Радан планини где смо провели неколико месеци до краја рата. Мени не требају два сведока као потврда да сам био у партизанима. Неки докони шнајдер ми је од неке старе сашио униформу и шајкачу по мери, а нашао се и неко ко је имао фотоапарат па је то зебележено тако да,

МАГАЗИН 17.7.2016.

сем успомене, имам и доказ што је било повод да приликом одласка у пензију питам да ли ми се време проведено у партизанима рачуна дупло у радни стаж – прича Симић. Оливера је пре рата била активни спортиста, и члан соколске организације, а како након завршетка није било довољно стручног кадра у лесковачкој гимназији је поред цртања предавала и фискултуру. И по завршетку Другог светског рата у Србији је било на снази правило да се железничари, официри и просветни радници премештају тамо где су најпотребнији, па је Оливера 1947. године добила решење Министарства просвете да се јави на посао у Краљеву. Како у решењу није одређено где ће да буде смештена до решавања стамбеног питања Ђорђе је осуђен на ново сељакање, поново у Београд код деде Жике Симића који се сматра најзаслужнијим за одрастање.

Жика је рођени Крагујевчанин као и његов отац Филип, ковач и пушкар у „Тополивници“ коју је основао кнез Милош Обреновић. Кад је стасао за занат отац је, што је било доста интересантно за оно време, смогао снаге да пошаље сина у Беч на даље школовање. Више од чињенице да је као обичан радник за то могао да одвоји довољно пара чини се свест о потреби да Жика научи језик, упозна другу културу и научи се швапској дисциплини. Кад се са два заната вратио у земљу настанио се у Београду где је постао врло цењен индустријалац, оснивач и власник Ливнице „Југ“. - Живео сам у Београду, ту пошао у први разред основне школе и могу да кажем да сам све што је важно у животу научио код деде који је био шећераш. Кад су му одсекли ногу није био покретан, па је имао мого више времена за мене него шесторо своје деце

због које је морао много да ради. Био је паметан и образован човек па сам све што је битно за живот, фундаменталне животне погледе на свет и околину и став према било чему, примио од њега. Потпуно ми се посветио, био ми је и отац и мајка па ми се чини да сам њега волео више него и оца и мајку – прича Симић који се већ после првог разреда обрео у Краљеву у Основној школи „4. краљевачки батаљон“ као јединој у граду. Следеће 22 године, све док као један од ретких просветних радника није добио стан, Симић је провео у соби од 16 квадарата туђе куће без водовода и канализације. У њој је формирао породицу, а чињеница да је и сликао води ка уверењу да је и ручак често мирисао на терпентин. Убрзана индустријализација после рата довела је у Краљево велики број, претежно младих, људи који су ту зас-

17.7.2016.

МАГАЗИН

нивали породице, па се већ после неколико година показало да је једна школа била недовољна. Нова под називом „Јово Курсула“ смештена је у зграду дотадашње болнице која је премештена у друге објекте. Колико су школе у то доба биле пребукиране сведочи податак да је већ у седмом разреду у одељењу било 49 ученика што преведено на данашње услове сведочи да су у једном била два одељења. Податак да му је цртање предавала мајка у значајној мери ће утицати на касније опредељење за сликарство у коме је, поред пастела, графике и других ликовних техника, преоладава акварел. - Акварел је прва техника са којом сам се упознао, а прве бојице су биле водене. Мајка је предавала цртање, па је имао ко да ми покаже како се ради са њима што је пресудно утицало да се целог живота у континуитету бавим акварелом. Био сам добар ђак у основној школи, али ми је интересовање за школу опало чим сам приметио да постоје девојчице и да су све лепше и лепше. Имао сам савршено памћење за историју и волео да читам што није последица добро одабране школске лектире, него утицаја мајке која је сваке године у краљевачкој библиотеци добијала награду као најактивнији и највернији читалац. У време кад још није било телевизије књига је увече била баш добар друг уз кога сам стекао навику да читам. Цртање ми је, као што каже мајка, било наследно оптерећење а након две године у гимназији, током којих ми је предавала, из Београда је дошао млад професор Чеда Павловић, изврстан акварелиста и колориста који је обраћао пажњу само на ђаке са смислом за цртање – прича Симић. Често загледан у даљину кроз прозор Павловић би тек по који пут прошетао између клупа, погледао шта раде ђаци и по правилу на сваки од радова додао по који потез четкицом. Тако на неким акварелима које Симић чува из гимназијског периода и данас има потеза професора Павловића међу ђацима познатог као Чеда Ко-

риже, због корекција које је изводио на цртежима. Првим послератним генерацијама при упису на највећи број факултета није био превише значајан успех из средње школе, јер је било места за све. Пријемни испит се полагао само на уметничким факултетима, а давнашње опредељење да крене мајчиним стопама и упише се не ликовни одсек Више педагошке школе основни разлог због кога Симић није обраћао превише пажње на природне науке и учио тек колико је било потребно да се преживи до следећег разреда. - Што се тиче детињства и ране младости, кад се ради о дружењу, забављању и игрању, мислим да су наше генерације биле далеко маштовитије него данашње, а и много смо се више дружили него садашњи клинци. Сада постоји Фејсбук, интернет, мобилни телефони који су као компјутери, тако да су деца некако довољна сама себи, па не испушатју из руке мобилне телефоне ни кад гледају филмове. Ми као деца нисмо имали никаве реквизите за игру, у почетку ни најобичнију лопту, па смо били принуђени да их правимо и измишљамо игре које су се до данас потпуно изгубиле. Још као дете сам нагињао екстремним спортовима, а бицикл је био давнашњи сан. Нисам волео групне спортове са много играча јер сам увек сматрао како могу да будем у животној форми а осталих десет мангупа у екипи да трчкарају, и да се не озноје, па велики напор који тог дана уложим не донесе никаквог резултата. Ако возим бицикл онда све зависи од моје спремности, одлучности, тренинга и физичке конституције. Никад се нисам бавио спортом у такмичарском смислу, али сам волео да трчим а док сам трчао замишљао да сам Фрањо Михалић. Пратио сам сваку етапу бициклистичке Трке кроз Југославију, о јучерашњој могао сам да сазнам у новинама тек следећег дана, пратио сам, навијао и секирао се што се неком пробушила гума па је морао да одустане. Кад сам се у 21. години запослио, и добио прву плату, прво сам купио тркачки бицикл. Како више

нисам био у годинама да почнем озбиљно да се бавим бициклизмом само сам замишљао да сам у трци. У гимназији сам био у чисто мушком одељењу, а половина мојих другова је тренирала фудбал или кошарку. Волели смо да играмо пинг понг мада је у Краљеву било једва два стола, па је било тешко доћи на ред, а није било ни лоптица. Постојала је нека уравниловка у сиромаштву што је у неком смислу поспешило велику солидарност међу људима, велико другарство и пријатељство. Комшије су много лепо живеле. Све што је могло позајмљивало се, а то је важило и за клинце, па ако неко има лопту он је цар и саставља екипу. На месту где је дом армије била је празна општинска пољана па, чим се заврше часови пређемо на њу, ставимо ташне уместо статива и играмо лопте. Морали смо да носимо капе са ознаком разреда, а фотограф Митић који је становао близу у пролазу је видео децу, скупио нас и фотографисао баш на мој рођендан 10. маја 1952. или треће године кад смо били пети разред – прича Симић и скреће пажњу на неколико занимљивих ликова пз одељења. Међу њима су чувени џез бубњар Лазар Тошић, у то време познатији као Лале Тошке, највиши у одељењу и први у врсти на часовима фискултуре. За време школских дана одмах до њега је био Симић који скромно признаје да је касније мало прикочио са растом. Четврти по реду био је чувени новинар, још чувенији спикер Радио Београда Душан Марковић, а потом остали до редног броја 49. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.7.2016.

Још једно ласкаво признање на крају школске године

МАГАЗИН

17.7.2016.

БОЉИ ОД Н

- Ученицима генерације основних и средњих школа са подручја Краљева, Врњачке Бање и Рашке албум „Знамените личности Србије“ са кованицама на којима су ликови истакнутих српских државника, научника, уметника и других који су кроз дуги низ година дали немерљив допринос у области у којој су радили. – Награде примио 31 основац и 14 ученика средњих школа. - У Србији на овај начин награђен 1.171 ученик генерације, од чека 1.163 ђака основних и 548 ђака средњих школа

Фото. М. Радовановић

НАЈБОЉИХ

МАГАЗИН

17.7.2016.

Акција награђивања ученика генерације средњих и основних школа, коју је покренула „Политика“ АД у сарадњи са Министарством просвете, настављена је ове године, а на пригодној свечаности у Свечаној сали Градске управе албум „Знамените личности Србије“ са кованицама из руку градоначелника Краљева др Предрага Терзића примило је 45 најбољих са простора Краљева, Врњачке Бање и Рашке. Међу њима је 31 ученик основних и 14 најбољих из средњих школа. Идеју за доделу вредних поклона иницирало је Акционарско друштво „Политика“, прихватило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а финансирали дародавци људи добре воље који су обезбедили 25 кованица

од специјалне легуре сребра израђених у Заводу за израду новчаница. На њима су ликови истакнутих српских државника, научника, уметника и других који су кроз дуги низ година дали немерљив допринос у области у којој су радили и тако заслужили да се налазе на кованицама. Као и претходних шест и последња генерација краљевачких малих, и оних мало већих, матураната показала је да је подигла стандарде знања на висок ниво. Најбољи ученици генерације основних и средњих школа са подручја Карљева, Врњачке Бање и Рашке, поред одличних оцена из свих предмета и примерног владања, учесници су и бројних такмичења из различитих

предмета на којима су освајали вредне награде. Више од признања за прегоран рад значи им сазнање да су у срединама из којих долазе препознати као лидери, добри људи и својеврсни амбасадори српске просвете који су широм земље проносили славу школе и места из кога долазе. Додела пригодних награда је доказ неопходности да се подржи позитивна селекција на свим нивоима, па и на нивоу основне и средње школе. Награда се чини значајнијом за оне који су је добили, јер је само један од начина потврде да се поштују праве вредности. Акција се у претходним годинама показала као добра сатисфакција за уложени труд и напор, али и за даље напредовање и усавршавање.

Сазнање да су за степеницу више подигли лествицу и постигли висок стандард, тиме што су освојили престижно звање ученика генерације, обавезује основце да већ од почетка наредне школске године, они старији у новим срединама, наставе са озбиљним учењем како оно што буду радили не буде ниже од до сада оствареног. На том путу чека их много нових препрека, а ако се на њему не догоди оно што родитељи очекују не треба ускратити подршку јер су ови ученици и до сада показали колико могу и знају. Током осам и дванаест година рада најновија генерација матураната основних и средњих школа доживела је много лепих тренутака и тешкоћа, а најбоље међу њима препознала

држава и крунисала рад вредним наградама. У Србији ће на овај начин бити награђен 1.171 ученик генерације, од чека 1.163 ђака основних и 548 ђака средњих школа. Катарина Радуловић је ђак најбољи ученик Основне школе „Вук Краџић“. Сем највиших оцена из свих предмета током године је показала велики нтерес за језике, посебно немачки и српски, а знање из ове области показала на такмичењима. И поред великог интересовања за језике уписала се у Медицинску школу због жеље да постане лекар, а познавање језика је добра основа за остварење давнашње жеље да студије настави у иностранству.

Најбољи ученик Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“ награду је добио на основу успеха у школи али и две прве и једне друге награде на такмичењима. Награда је подстрек да већ од почетка наредне школске године, на смеру за електротехничко рачунарство Техничког факултета у Чачку, настави са радом како би конкурисао за једну од стипендија које додељује локална самоуправа. Из локалне самоуправе стиже обећање о наставку подршке најбољим ученицима и студентима, а потврда је прва седница Градског већа у новом сазиву на коме ће се наћи разматрање Нацрта одлуке о стипендирању студената града Краљева. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.7.2016.

Краљевачки аеро клуб на прагу десете деценије

РОКЕРИ УДАХНУЛ

МАГАЗИН

17.7.2016.

- У доба просперитета у краљевачком аеро клубу је сваке године школовано десетак пилота, петнаестак једриличара и педесетак падобранаца. – За регистрацију авиона потребно пет хиљада евра које аеро клуб нема. - У клупским просторијама после дугог периода, због дуга од 200 хиљада динара за утрошену електричну енергију искључена струја, а прва сијалица поново засијала на дан кад је обележавана 160. годишњица од рођења Николе Тесле. - Гостопримство узвраћено пустошењем

ЛИ НОВИ ЖИВОТ

ако траје већ девет деценија, и сврстава се у најстарије организације на ширем простору, краљевачки Аеро клуб „Михајло Петровић“ опстаје захваљујући само неколицини ентузијаста који се, колико могу, одупиру бројним настојањима да буде угашен. Разлог се огледа у чињеници да је клуб корисник око 25 хектара државног земљишта на коме се налази писта, и још по стотинак метара заштитног појаса са обе стране, што на само три километра од центра града представља вредан простор који би добро могао да се уновчи. Инструктор летења Радован Костовић је најстарији члан клуба у који је први пут дошао пре пола века у време кад је држава финансирала рад свих сличних, па и краљевачког основаног 1927. године. Као један од малобројних у земљи са тако дугом традицијом током деценија постојања изнедрио је велики број пилота који су професионалну каријеру наставили у другим срединама, не ретко и у иностраним компанијама, и никад се нису вратили. У доба просперитета у кра-

љевачком клубу је сваке године школовано десетак пилота, петнаестак једриличара и педесетак падобранаца. Највећем броју њих је стечено знање било добра основа за даље усавршавање на високим војним, или другим, школама а клуб својеврсна одскочна даска до, у то време, неслућених висина. Обука се изводила на четири авиона и пет једрилица у власништву клуба, за које је трошкове одржавања и горива подмиривала држава. Значај овог вида активности био је повод да буду плаћени и инструктори летења, да би последњих двадесетак година стање почело нагло да се погоршава, па даљи опстанак зависи само од ентузијазма петнаестак најоданијих клубу који на једвите јаде успевају да обезбеде најнеопходнија средства за одржавање у животу. - Осећамо се немоћним, али се боримо. Школа је годинама била затворена, а сад кад имамо своје летилице отварамо је као пре. Кад крене школа имаћемо млад кадар какав неће имати нико у региону. За обуку имамо један авион, а други тек треба да се реги-

МАГАЗИН

17.7.2016.

Радован Костовић и Слободан Ђуровић

струје кад се изврши ревизија елисе. За то је потребно око пет хиљада евра које клуб нема, па очекујемо да нам неко помогне да после десетак година стајања полети и понесе прве падобранце – каже Костовић. Инструктор летења на једрилицама Слободан Ђуровић присутан је на аеродрому од најранијег детињства, од осме године живота кад је први пут скупио храброст да бициклом из оближње Сирче преко моста на Морави дође кришом од родитеља. Изговор је по правилу био одлазак на игралиште локалног Фудбалског клуба „Морава“ који од аеродрома дели само истоимена река. - Порастао сам овде и покушавао да разлучим шта је то што вуче ка летењу, па верујем да је то неки вирус који се угради у човека. Више је то дијагноза него љубав, нешто што те узме под своје и од чега нема лека. Слушао сам пажљиво сваку реч о летачким догодовштинама, волео од старијих да чујем по неку паметну и корисну реч, а касније ми је све то много значило. Посматрао сам лет сваког

авиона и једрилице, испраћао их и размишља како шта функционише, склапао слике у глави, а све је допринело да ми летење иде од руке. Овде смо израђивали дрвене моделе једрилица, пуштали смо их у ваздух и испитивали, а кад сам стасао формирана је група од нас деветоро и извршена обука за пилоте и једриличаре. Иако је од тада прошло више од тридесет година највећи број људи из те групе је и данас у клубу – прича Ђуровић. Током више од тридесет година Ђуровић је тежио сталном усавршавању, а након обуке за пилота стекао и звање наставника летења које годинама уназад успешно преноси на припаднике млађих генерација. Истрајност и посвећеност послу заснована на великој љубави према летењу препозната је у клубу, а поверење награђено избором за управника у време кад је западао у све тежу ситуацију. Све до тада управници су били у сталном радном односу, а Ђуровић први коју је ову одговорну функцију као стручно лице обављао волонтерски. Великим ентузијазмом клубу

највернијих чланова обновљен је рад школе након што је од Директората за цивилно ваздухопловство добијен сертификат за школовање пилота, а наставни кадар краљевачког клуба изводио је обуку и у околним градовима. Малом застоју у обуци једриличара претходио је инцидент у Аустрији на двоседном моделу једрилице „бланик“ чешке произодње која се до тада у целом свету сматрала основном и најпогоднијом за ову сврху. Да несрећа буде већа краљевачки клуб је, као ни један други у Европи, имао три такве, а забрана обуке на овом моделу пресудно утицала на све мању активност у овој области. Податак да је за обнову лиценце летача током две године потребан довољан број налета, а њих није било због изостанка одговарајућих летелица, одлучујуће је утицао да оне не буду потврђене па је и важност престала да важи. - Међутим десило се нешто добро. Радован Костовић је као професионални пилот у ЈАТ-у скупио довољно новца и са колегом Тарабићем купио приватно једрилицу са два седишта

која је по перформансама надмашила „бланик“. Ставили су нам је на располагање, заједнички радимо, а наши чланови се за летење на њима обучавају, обнављају истекле дозволе, а припремамо се и за нову сертификацију школе јер сада поново имамо средства на којима би изводили обуку. Обнављамо зграду, сређујемо учионице да буду у савременом руху, а како је за школу потребна обимна папирологија припремамо је током лета да би у септембру добили одговарајући сертификат, након тога омасовили чланство и почели да радимо – каже Ђуровић. Велики камен спотицања за ефикаснији рад је обезбеђење довољне количине средстава што у условима економске кризе, која на овим просторима траје прилично дуго, није ни мало једноставно. Старији чланови аеро клуба се са сетом сећају времена кад је држава помагала све у земљи почев од куповине авиона, одвајала потребну количину пара за поправке и гориво, како оно које се користи за обуку пилота тако и за друге потребе.

17.7.2016.

МАГАЗИН

Није тајна да је бављење овим спортом скупо, знатно скупље него бројним другим, али је безброј пута доказано да је ентузијазмом и великим радом могуће решити и наизглед нерешиве проблеме. Решавали су их и краљевачки пилоти и једриличари који су у недостатку авиона за вучу летилица приступили јефтинијем начину који се огледа у подизању са земље уз помоћ витла. Све што се чини последњих година допринело је да клуб буде препознат и далеко од Краљева, а његово руководство уважавано у свим срединама. У како тешким условима егзистира узоран колектив најбоље сведочи податак да је у клупским просторијама после дугог периода поново засијала прва сијалица, а парадоксално звучи податак да се то поклопило са даном кад је обележавана 160. годишњица од рођења Николе Тесле. Просторије аеро клуба искључене су са електро мреже због неплаћених рачуна за утрошену

енергију у неком ранијем периоду. - Струја је била доведена преко Индустрије „Магнохром“, па смо морали да плаћамо скупу ангажовану снагу као да смо предузеће. Само по себи то није био разлог за искључење, али кад се у нашем крају десио земљотрес који је разорио многе куће уступили смо најтеже погођеним породицама на коришћење све наше објекте, ресторан, учионицу и осам двокреветних соба, а ми се збили у једну канцеларију. Уступили смо просторије без динара надокнаде и то је трајало скоро годину дана, али су се ту нашле и неке социјално угрожене групе људи које су нас опљачкале. Однет је инвентар и све што је могло да се понесе, чак и аутомобил „лада“ који смо користили за интерну употребу. Све је огољено и остављено у девастираном стању, а у учионицу није могло да се уђе од смрада – прича о само делу проблема Слободан Ђуровић. Доброчинство је скупо плаћено, а

круна свега је додатни дуг од око две стотине хиљада динара са колико су неодговорни гости задужили домаћине, а како локална самоуправа није измирила преузете обавезе струја је искључена, а невоље нису отклоњене ни кад је дуг исплаћен. Проблеми са организовањем производње у „Магнохрому“ онемогућили су поновни прикључак на постојећу мрежу, а повод је било неповерење према аеро клубу који је оцењен непоузданим партнером. Због тога је било неопходно да се струја доведе посебним, две стотине дугим, подземним каблом што је било повод за приступ различитим егзибицијама како би проблем био превазиђен. Да једна несрећа никад не иде сама било је јасно кад је стигао рачун за утрошену воду, а цифра од стотинак хиљада била превелика за скромне могућности клуба. Податак да се просторије на аеродрому налазе подаље од главних саобраћајница, да су у доб-

ром делу године празне а да нема ни одговарајућег обезбеђења, био је довољан да неко остави отворене славине и вода тече без контроле све док не достигне позамашну цифру на рачуну. Ко зна кад би уопште почело решавање нагомиланих проблема да у клубу нису прихватили идеју о организовању тродневног Аеро рок фестивала који поред музичког дела преко аеро митинга треба да промовише клуб као летачку организацију. Од тренутка кад се појавила почели су да дувају неки повољнији ветрови, а онај с леђа додатно утицао на одлуку да се што пре почне са сређивањем инфраструктуре која би током три фестивалска дана требало да прими и задовољи потребе неколико хиљада посетилаца. Првом позитивном ствари оцењује се податак да је скренута пажња јавности на узорни колектив који се мимо очекивања нашао у жижи интересовања. До објекта на аеродрому је доведена

вода, поново има струје, па су створени сви услови да након сређивања просторија он добије нов изглед, са њим и још по коју намену. Осам двокреветних соба, са могућношћу проширења на још две са по четири кревета, у време одвијања наставе летења у школи служило је за смештај полазника обуке. Повод је потреба да полазници, међу њима и значајан број са стране, током свих 24 сата дневно буду у својеврсном карантину какав кроз врло динамичан процес захтева извођење комплексне обуке у коју је укључено изучавање великог броја предмета, аеродинамике, навигације, правила и прописе, медицине, метеорологије и других. Знања која треба да има сваки пилот захтевају озбиљан рад и дисциплину, а у клубу с поносом истичу да у њиховим редовима нема особа са проблематичним понашањем. То је и повод за поруку родитељима чија деца исказују интерес за овом врстом знања да је аеро клуб

право и сигурно место само за особе које красе позитивне особине. Руководство клуба не крије жељу да у објекту на почетку писте реактивира рад ресторана отвореног типа како би ово место поново постајало састајалиште заљубљеника у летење, али и свих других. Кад с првим јесењим данима стигне сертификат којим се потврђује почетак обуке нове групе будућих пилота двадесетак кандидата би током наредних шест месеци у знатној мери допринели да ово место буде оно што је било у најсјајније доба деветдеценијског живота аеро клуба. Костовић и Ђуровић, са њима и сви други који су допринели да овај клуб опстане и у готово безизлазној ситуацији, тек тада ће моћи да одахну јер су сигурни да стасава нова генерација летача и једриличара спремна да одржава клуб још много деценија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.7.2016.

Андреа Лешевић победник ликовног конкурса компаније Пертини

МАГАЗИН

17.7.2016.

СА ПОРОДИЦОМ НА ПУТОВАЊЕ ИЗ МАШТЕ

- Дванаестогодишња Андреа Лешевић победник ликовног конкурса на коме је учествовало две хиљаде деце. - Уз златни пехар четвородневно путовање у Плејмобил Фан Парк у Немачкој за целу породицу, авионске карте, 300 евра џепарца, смештај, улазнице за фан парк и могућност куповине Плејмобил играчака по фабричким ценама. – За две године пет награда, од тога три на међународним такмичењима

невне новине Курир и компанија Пертини су се досетили да талентованој деци пруже могућност да овог лета на одмор поведу своје родитеље, па су у периоду од 9. маја до 12. јуна организовали ликовни конкурс под називом „Путовање из маште“. Задатак је био да покажу креативност и на адекватан начин ликовно обраде једну од пет тема везаних за производе ове фирме, пирате, принцезе и виле, зоо парк, витезове и Плејмобил замак. Аутор најбољег рада могао је као награду да очекује четвородневно путовање у Плејмобил Фан Парк у Немачкој за целу породицу а уз златни пехар, авионске карте, 300 евра џепарца, смештај, улазнице за фан парк и могућност куповине Плејмобил играчака по фабричким ценама. На конкурс је стигло више од две хиљаде радова, па је деветнаесточлани жири имао тежак посао да изабере оне који су на најбољи начин успели да обраде задате теме. После два дана већања одлучено је да уместо само прве три буде додељено десет награда, по једна прва и друга и осам равноправних трећих. Према одлуци жирија награде су припале Уни Антић, Луки Мирковићу, Ани Пушкаш, Драгору Баљићу, Дуњи Богуновић, Лани Љубеновић, Јовани Старчевић и Нини Брцански који су за показану креативност награђени медаљама и пакетом играчака „Пертини“. Друго место и сребрни пехар са пакетом играчака освојио је Стефан Павловић са импровизованом мапом на папирном џаку, а прво ученица петог разреда Основне школе „Светозар Марковић“ из Краљева Андреа Лешевић која је направила пиратски брод од папира, дрвета и картона. Дванаетогодишња Андреа посебан интерес за ликовну уметност показује последњих неколико година. Први пут се појавио кад је са родитељима и сестром, приликом посте тржном центру Делта сити, била у прилици да присуствује кратком курсу вајања и израде фигурица од посебне врсте пластелина. Рад се учинио толико интересантним да су после сваког одласка у Београд, бар једном месечно, у Краљево стизале нове количине пластелина од којих је направила стотинак различитих фигурица. Андреа је са одрастањем савладавала нове технике све док јој се посебно интересаним није учинио папир. Таленат није могао остати незапажен ни на часовима ликов-

МАГАЗИН

17.7.2016.

ног васпитања што је двема наставницама школе „Светозар Марковић“ било довољан повод да посвете више пажње Андреином раду и саветима је усмеравају у правом смеру. Кад је у децембру прошле године требало направити новогодишње украсе Андреа се досетила да је за то најбоље употребити разнобојне папириће. Избор папирића, техника савијања и комбиновање боја чинили су се све интересантнијим, а сазнање да је у Бечеју расписан конкурс за ликовни рад на тему „Моја капија“ било добар повод за нови експеримент. И док су деца из Мађарске, Румуније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије своје идеје преносили на сликарски папир Андреа је отишла корак даље и направила тридомензионални рад од папирића које је савијала посебно усавршеном техником, а потом их сецкала и лепила на подлогу. Кад је после два месеца стигло обавештење да је освојила специјалну награду Лешевићима није преостајало ништа друго до да се спреме на пут до Бечеја. Традиционални, четрдесет други по реду, Дечји мајски ликовни салон у краљевачком Народном музеју донео је једну од девет равноправних награда, а учешће на конкурсу Курира и компаније Пертини било под знаком питања због великих обавеза пред крај школске године. У последњем тренутку је настао од разнобојних папирића направљен пиратски брод са великим плејмобил једром који је отац Љубиша некако успео да спакује у кутију направљену од два регистратора. Увијање и сецкање папирића за труп брода, каквог се сећа са једног од летњих боравака на Халкидикију у Грчкој, био је много мањи проблем него облаци. Од првобитне идеје да их направи од мрвљеног стиропора Андреа је одустала у последњем тренутку и одлучила да буду од папира као већ довољно провереног материјала. Иако је знала да је проглашење победника најављено за 25. мај Андреа се са сестром Јеленом, мајком Зорицом и оцем два дана раније упутила према Грчкој у којој Лешевићи годинама уназад проводе годишњи одмор. Одговор на звоњаву телефона у ромингу, поготово ако је у питању непознат број, није много дотицало Љубишу све до момента док му није постала толико интригантна. Кад је у поподневним часо-

МАГАЗИН

17.7.2016.

вима ипак одлучио да одговори на први помен имена Пертини претпоставио је о чему се ради, али не и да ће Андреа остати без награде ако се сутрадан у одређено време не појави и преузме је у продавници ове компаније на Бановом брду у Београду. Олакшавајућа околност је податак да у изузетној ситуацији, као што је она у којој су се нашли Лешевићи, то може да учини и неко други, па је почела права потрага за пријатељима у Београду спремним да помогну. Главна награда укључује четвородневни боравак целе породице у забавном парку Плејмобил који се простире на четрдесетак хектара у Зиндорфу на само 12 километара од центра Нирнберга. Плејмобил је велика играоница која, као немачка верзија Дизниленда, привлачи велики број посетилаца из целе Европе, а у оквиру забавног парка је хотел са пет звездица у коме би 29. јула требало да се појаве четворо Лешевића. Награда на Пертинијевом кон-

курсу је Андреи пета у последње две године и трећа освојена на међународним такмичењима. Њен рад је први пут објављен на календару пре две године, а на међународном конкурсу изабран гласовима деце из целог света уз помоћ интернета. Након повратка са летовања Лешевићи су се досетили како би боље било да награда буде уручена у продавнивци Пертини у Краљеву што је било повод за малу свечаност у четвртак на којој је уручен златни пехар и остало што следује победнику конкурса. - На идеју сам дошла приликом израде новогодишњих украса за јелку, а брод сам видела у Грчкој с том разликом да сам га замислила са једрима. Папириће сам прво увијала да добију облик цигарете, потом сецкала и лепила, за шта ми је било потребно две недеље, а на крају сам додала небо и једра – потврдила је Андреа приликом пријема награде. Колико је нова техника постала изазовна на најбољи начин сведочи

податак да сатима стрпљиво увија, сецка и лепи папириће у покушају да стварањем нових облика на најбољи начин искаже необичну креативност. Иако нису ни покушавали да открију изворе необичног талента Лешевићи верују да га је наследила од двојице деда, једног који је као самоук бравар умео да направи све што види, уз то и лепо цртао, и другог који се као прецизни механичар бавио поправком ситних уређаја. Андреа живи у свом свету и не показује превише интересовања за приватне школе сликања, али је спремна да по више сати дневно исцртава најнеобичније облике и, претражујући интернет, долази до нових сазнања из ове области. До завршетка школовања има још довољно времена за доношење коначне одлуке а, ма колико да се интересовања са годинама мењају, Лешевићи не би били изненађени ако би се одлучила за архитектуру што је у једној прилици наговестила. Т. Радовановић

Светски прваци са периферије

МАГАЗИН

17.7.2016.

ВРБА И РИБНИЦА

- Помањкању интересовања деце за бављење спортом кумују родитељи које не занима ништа, па их препуштају улици. – Због слабије физичке активности деца су све дебља и спорије се крећу. - Деца су пасивна и тешка за сарадњу, а родитељи још гори, па су везане руке и наставницима. - Родитељи усмеравају децу према профитабилним спортовима подстакнути све чешћим информацијама из медија о зарадама појединих фудбалера. – Квалитетним спортистима ускраћен одлазак на Светско првенство у каратеу, јер родитељи нису били у могућности да финансирају путовање. – Због финансијских проблема неизвесно учешће на Европском првенству

Фото: М. Радовановић

А НА ВРХУ СВЕТА

17.7.2016.

МАГАЗИН

Небојша Јовановић

ад је половином шездесетих година прошлог века са Далеког истока стигао до Србије карате је као магнет почео да привлачи многе који су у новом спорту видели начин за остваривање различитих интереса. Брзо се показало да, ма колико популаран, карате није спорт за свакога већ само за најистрајније који су спремни на многа одрицања како би, уз нову филозофију и приступ животу, савладали и одређене технике борбе. Међу првима који су га свим срцем прихватили био је и Милан Тошев који је током будућих деценија одшколовао велики број правих спортиста спремних да наставе његово прерано прекинуто дело. Међу њима је био и професор Небојша Јовановић који је за три деценије бављења овим спортом достигао звање мајстора каратеа 5. Дан, а љубав према овом спорту и обавеза да настави дело свог учитеља пресудно су утицали да, поред матичног клуба „Ипон“ из Врбе, прихвати и „Сатами“ који је годинама са великим успехом водио оснивач и први тренер Милан Тошев. Велико је питање колико би, поред десетак карате клубова који егзистирају у Краљеву, ових дана помињана имена клубова из Врбе и Рибнице да четири њихова члана нису уврштена у састав српске репрезентације која се са последњег Светског првенства у организацији Светске карате уније није вратила овенчана великим бројем значајних признања. Успеху репрезентације у значајној мери су допринели Краљевчани, а две златне једна бронзана и један пласман између петог и осмог места су биланс којим до сада није могла да се похвали ова средина. Прича о успеху светских размера почела је 2002. године када је Јовановић одлучио да у родној Врби формира карате клуб. - Желео сам да формирам клуб у свом месту и да иза мене остане неки траг. До тада сам тренирао у клубу „Сатами“ који је 1992. године основао професор Тошев, а кад сам стекао одређена звања на његов предлог сам и формирао клуб у Врби. Од почетка се показало да је најтеже радити у свом

месту, не зато што људи мисле да ја то не знам него због љубоморе због које су спремни да одведу децу код некога ко много мање зна о овом спорту. Сеоски менталитет је у многоме утицао да клуб функционише на о-рук, али смо доказали како може да достигне врхунске и светски вредне резултате – прича Јовановић. Да клуб опстане упркос почетним тешкоћама допринела је и директорка Основне школе „Доситеј Обрадовић“ из овог места уступајући на коришћење простор за рад све до изградње фискултурне сале која пружа скоро идеалне услове за одржавање тренинга. Као и половином шездесетих у Краљеву тако је и након формирања карате клуба у Врби интерес за бављење овим спортом показао велики број деце. Почетно одушевљење је спласло у тренутку сазнања да до успеха води тежак рад који нема финансијску верификацију, па се клуб свео на само двоје, повремено и троје, деце али то није поколебало амбициозног спортског радника да истраје упркос свим проблемима. Жеља да створи нешто квалитетно у малој средини водила је ка раду који је већ у првој генерацији валоризован са два црна и једним браон појасем. Као и у многим другим областима друштвеног живота и у спорту се последњих деценија јављају проблеми који у знатној мери утичу на све мању спремност младих за било који вид одрицања. Сем најпопуларнијег фудбала у селима се с времена на време отвори по која секција неког од краљевачких клубова и раде док има деце, али брзо буду затворене. - Врба је специфична средина у којој децу ништа не занима и то је највећи проблем. Имали су фолклор али је нестао, кошарка се свела на пар клинаца, кренула је и одбојака али мислим да неће дуго издржати. Децу не занима ништа, али је већи проблем што ни родитеље не занима ништа па их препуштају улици. Због нових технологија деца се радије играју него да се баве спортом, што је још црње од родитеља немају подршку, а кад се то споји нема ничег горег, па су све дебља

и теже се крећу. Некад је постојала разлике између деце са села и оне из града, а сад се све свело на исто па не излазе из куће и седе поред компјутера и телефона. Некада су деца на селу помагала родитељима, а сада ни они више не обрађују земљу јер се не пољопривредна производња не исплати. Раније је свака кућа имала бар једну краву а сада сви купују млеко у продавници, па могу на прсте да се изброје оне које их имају. Деца су пасивна и као таква тешка за сарадњу, а родитељи још гори па су везане руке и наставницима јер им превише допуштају, па кад би неки наставник скренуо пажњу на недолично понашање родитељ је први који ће да се томе успротиви – објашњава Јовановић који се, као просветни радник без посла, максимално посветио ономе што најбоље познаје. Некада препуно школско игралиште и у време кад нема наставе у Врби зврји празно иако се не би могло рећи да је ово место са малим бројем деце. Јовановић се са сетом сећа времена кад на њему готово да није било простора и кад се чекало на ред док се група оних који су дошли раније, или били старији, не умори и другима препусти место под кошевима. Интересовања су се променила, а припадници старијих генерација су све више склони мишљењу да су она интересантна и корисна заменила нека нова погрешна. За четрнаест година кроз карате клуб Ипон је прошло око 150 деце. Разлог што их нема више лежи и у уверењу да спорт није профитабилан па родитељи усмеравају децу према другима подстакнути све чешћим информацијама из медија о зарадама појединих фудбалера. Карате се сврстава у групу ретких спортова у којима не постоји подела на мушке и женске екипе већ сви тренирају заједно. Од прве појаве на овим просторима доживљавао је трансформацију и, ма колико постојала супростављена мишљења о томе кад треба почети, евидентно је да се граница за почетак спушта све ниже па има и мла-

17.7.2016.

МАГАЗИН

ђих од пет година. Ма колико да деца на овом узрасту, а ни дестак година старија, нису у стању да схвате флозофију каратеа успевају да савладају одређене технике. Важнијим и од једног и од другог спортски радници сматрају потребу да се што више баве спортом. У време кад велики део посустаје при сусрету са првим напорима поставља се оправдано питање како их задржати што дуже. Једним од решења сматра се учешће на све већем броју такмичења у овој области као начина бар неке сатисфакције за уложени труд. На оне који су још неодлучни мотивационо делују успеси вршњака на такмичењима, посебно оним на вишем нивоу, а од последњег успеха на Светском првенству у Риминију очекује се да покрене добар део успаваних. Критеријум за избор чланова српског националног тима били су резултати остварени на бројним такмичењима током последње године, а

пред одлазак на Светско првенство већим од свих проблема учинила се потреба да сами финансирају одлазак у Италију због сазнања да Карате савез нема средстава, а ни клубови у којима деца тернирају. „Сатами“ чак није на листи оних који добијају каква таква средства из градске касе, а на 60 хиљада динара годишње „Ипон“ може да рачуна само при стопостотном пуњењу буџета. У поређењу са 250 евра за одлазак на Светско првенство и наступ у само једној дисциплини то је занемарујући износ. У таквим околностима разочаравајуће звучи податак да је на списку најбољих у овом спорту било и деце од којих су се могли очекивати и бољи резултати, али су остали у Краљеву јер родитљи нису били у могућности да поднесу трошкове одласка на такмичење. Две златне, једна бронзана и један пласман од петог до осмог места на свету биланс је успеха четворо краљевачких представника из ова два клуба. Као једини представник клуба из Врбе

Емили Јовановић је оправдала поверење и освојила златну медаљу у катама, а иако је по речима тренера знатно боља у борбама није успела да обезбеди значајнији пласман. Златом се окитио и Лука Петровић у категорији кадета, а Вања Пантелић је морала да се задовољи бронзаном медаљом у борбама у категорији такмичарки између осам и девет година. Иако у јакој конкуренцији није успела да освоји медаљу пласман Јоване Радивојевић од петог до осмог места сматра се значајним ако се има у виду да је на првенству учествовало око хиљаду такмичара са свих континената. - Такмичење је било изузетно квалитетно највише захваљујући посебно добрим појединцима, мада је било и оних којима ту можда није ни било место. Италијани су показали да раде изузетно добар карате, а посебан утисак су оставили Руси који раде толико добро па не може да се примети разлику између одраслих и деце. Она толико искусно раде као да су дуго у

каратеу, а имају само по осам до десет година – каже Јовановић и признаје да, ма колико то годило, није очекивао овако висок пласман својих такмичара највише због сазнања да на овом узрасту, и тако значајним такмичењима, пресудну улогу често има трема. Светска и европска првенства одржавају се наизменично, сваке друге године, а место одржавања европског 2017. још није утврђено. Иако се као најчешће помиње Ирска има наговештаја да би, због великог утицаја руских представника у телима Светске карате конфедерације, могло да буде и у Србији што је повод за размишљање о одржавању у Краљеву. Без обзира на место одржавања Краљевчани вредно тернирају и, подстакнути успехом на овогодишњем такмичењу, на следећем очекују значајније резултате. Један од начина за што боље савладавање потребних вештина је и летњи карате камп на Гочу који се организује пету годину заредом. Поред

Краљевчана учесници су и чланови карате клубова из других градова што је добра прилика за одмеравање снага и, кроз здраву конкуренцију, профилисање националног тима пред учешће на значајним такмичењима. Иако се у Србији од појаве на овим просторима гаји шотокан стил Европско вадокај првенство у Швајцарској у новембру ове године прилика је за покушај да се, због чињенице да се кате доста разликују, бар у борбама остваре значајнији резултати. Краљевчани се марљиво припремају, а да ли ће отићи зависи само од материјалних могућности. Погледи спортских радника, међу њима и оних који се баве каратеом, упрти су у ново градско руководство од кога се очекује праведнија расподела средстава из градске касе и више разумевања за појединачне спортове који на скоро свим такмичењима, било да су у земљи или иностранству, остварују знатно боље резултате. - До сада су за расподелу постојали неки критеријуми, али је као и ранијих

година било ја теби - ти мени и тако у недоглед, па профитирају они који најмање заслужују. Акценат треба да се стави на финансирање масовног бављења спортом, повећати удео за децу а смањити финансирање професионалних клубова којима је намењен највећи део буџета. Иако професионални спорт треба да се базира на неким другим основама показује се колико је тешко мењати навике кад се нешто тако чврсто укорени – каже Јовановић уз поруку младима да се што више баве спортом без обзира који је у питању. Искуство показује да се за децу најупогубнијим показало понашање родитеља који већ од првог тренинга размишљају о начину да будуће ангажовање у спорту уновче. Показало се то погубним и по здравље деце која, због исувише изражених комплекса родитеља, брзо престану да се баве спортом у коме, кажу стручњаци, није најважније остваривање врхунских резултата. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.7.2016.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

17.7.2016.

С М И Р И ВА Њ Е Б Е З Б Е Д

Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период oд 4. до 10. јула потврђује извесно смиривање о чему сведочи податак да је евидентирано за четвртину мање кривичних дела него у истом периоду седам дана раније. Од укупно 28, колико су евидентирали припадници Криминалистичке полиције, једно се свстава у област привредног а сва друга област криминала који се сматра општим. Успех у откривању починилаца је достигао половину од укупног броја што потврђује податак да су инспекторима познати извшиоци 14 кривичних дела.

Број од 14 прекршаја као повода за ремећење јавног реда и мира истоветан је оном из претходног статистичког периода, а преглед стања јавне безбедности на територији под ингеренцијом Полицијске управе Краљево потврђује да нема промена ни у структури, јер је повод за само један прекршај била туча док се они до пуног броја од 14 сврставају у остале. Иако су припадници саобраћајне полиције утврдили како се током претходне седмице догодила једна саобраћајна незгода мање него седам дана раније последице су теже, а огледају се у исто толико већем броју повређених

особа. У шест саобраћајних незгода са повређеним лицима исто толико особа је задобило телесне повреде, па су лекари Службе хитне медицинске помоћи утврдили да су оне код три лица теже природе, док су код исто толико оцењене лакшим. Последице се мере и материјалном штетом од 340 хиљада што је тек десет хиљада динара више него претходне недеље, а ревносни полицијски службеници су евидентирали 308 прекршаја у области безбедности саобраћаја што је идентично прошлонедељном. Најмирније је, по правилу, у обла-

ДНОСНЕ СИТУАЦИЈЕ

Полицајци за увођење смртне казне Свирепо убиство трогодишње девојчице у Зајечару повод је за оштру реакцију Синдиката запослених Полиције чије је руководство тим поводом упутило хитан допис Влади Србије, и њеном председнику, да размотри усвајање закона који ће за свако свирепо и монструозно убиство предвидети увођење смртне казне. Синдикат сматра да би увођење смртне казне заштитило већину грађана, породице и децу од монструма и свирепих убица, а од медија тражи да подрже овакве захтеве како се слични случајеви не би понављали.

сти заштите од пожара у којој није евидентирана ни једна интервенција припадника Ватрогасно-спасилачке јединице.

Страдао бициклиста Први дан минуле недеље био је кобан за шездесетдеветогодишњег бициклисту са подручја Баљевца који је изгубио живот у саобраћајној незгоди на путу Рашка-Краљево. Њега је у понедељак око 15 сати, управљајући путничким аутомобилом „рено клио“ новопазарских регистарских ознака, ударио четрдесетједногодишњи возач

из овог места. Бициклиста је од задобијених повреда преминуо на лицу места, а кратко саопштење Полицијске управе Краљево потврђује да је увиђај извршо основни јавни тужилац у Рашки у присуству припадника саобраћајне полиције.

После напада на супругу запалио кућу Припадници Министарства унутрашњих послова у Рашки су ухапсили, и по налогу основног јавног тужиоца, задржали до 48 сати шездесетчетво-

рогодишњег С.В. из овог места због сумње да je извршиo кривична дела насиље у породици и изазивање опште опасности. Осумњичени је у уторак око 5,30 физички насрнуо на супругу, а затим намерном паљевином изазвао пожар у породичној кући која је у потпуности изгорела. У пожару није било повређених и настрадалих лица, а полицијски службеници ће осумњиченог у законском року привести основном јавном тужиоцу у Рашки. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 17. ДО 23. ЈУЛА

МАГАЗИН

17.7.2016.

17. јул

1440. — Пољски краљ Владислав III Јагелонац крунисан за краља Угарске као Владислав I у Стоном Београду. 1453. — У бици код Кастијона Французи победили Енглезе, што је означило крај Стогодишњег рата. 1890. — Сесил Роудз је постао премијер колоније Рт добре наде у Јужној Африци. 1917. — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-КобургГота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата. 1918. — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу. 1936. — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат. 1945. — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе. 1955. — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд.

1968. — У Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло десно крило партије Баас. Председник републике, а касније и владе, постао је генерал Ахмед Хасан ел Бакр. 1969. — У Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса, који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти. 1973. — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Мохамед Дауд Кан. 1975. — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летјелица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски. 1979. — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре.

1981. — Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута. 1981. — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у Канзас Ситију. 1984. — Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице. 1994. — Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу. 1996. — Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома Кенеди. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде. 1998. — Посмртни остаци руског цара Николаја II Александровича и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије

Борис Јељцин. Цунами изазван снажним земљотресом на дну Пацифика однело јешест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи. На конференцији ОУН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља. 2000. — Башар ел Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафиз ел Асад, који је умро 10. јуна. 2001. — На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата. Након завршетка сукоба на Косову и Метохији и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали 4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано. 2014. — Малезијски путнички авион Боинг 777, који је летео из

Амстердама за Куала Лумпур, оборен је ракетом изнад Донбаса, при чему је погинуло је свих 298 путника и чланови посаде.

18. јул 1290. — Краљ Едвард I је протерао Јевреје из Енглеске. 1536. — Енглески краљ Хенри VIII издејствовао од парламента доношење одлуке о непризнању папске власти. Тиме се утро пут ка стварању независне протестантске Англиканске цркве. 1870. — На Првом ватиканском концилу проглашена је догма о папиној непогрешивости (инфалибилитет) о питању вере и морала свих верника. 1870. — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. Победио је Адолф Андерсен. 1877. — Почео шаховски турнир „Франкфурт 1887.“, Немачка. 1925. — Адолф Хитлер, будући нацистички лирдер Немачке објавио је први том свог личног манифеста Мајн Кампф. 1942. — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари. у Босанској Крајини. Многа села су била спаљена, а око 50.000 људи одведено је у логоре. 1942. — Сједињене Америчке Државе су објавиле рат Бугарској,

Мађарској и Румунији у Другом светском рату. 1971. — Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. 1972. — Власти Египта су затражиле од власти Совјетског Савеза да повуку свих 20.000 војних саветника, при чему су оптужиле совјетске власти да нису послале обећано оружје. 1976. — Нађа Команечи је постала први гимнастичар у историји Олимпијских игара која је добила маскималну просечну оцену 10 на Олимпијским играма 1976. 1991. — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније, пошто је Словенија 25. јуна прогласила самосталност. 1992. — Ратни бротови НАТО пакта упловили су у Јадранско море ради контроле спровођења санкција Савета безбедности Уједињених нација. Ово је била прва таква операција у Европи после Другог светског рата. 1994. — У Буенос Ајреса, главног града Аргентине, у експлозији подметнуте бомбе у центру јеврејске заједнице погинуло је 96 људи. 1995. — Након дугог периода мировања, вулкан Суфрије је започео еруцију која је нанела велике штете острву Монтсерат. 2000. — Индонежанска војска при-

знала је учешће неких својих трупа на муслиманској страни у дуготрајном хришћанско-муслиманском рату на острвима Малуку. 2001. — Скупштина Србије усвојила је законе о радио-дифузији, о борби против организованог криминала и мафије, као и закон којимсе Ресор државне безбедности (РДБ) МУП-а Србије трансформише у самосталну Безбедносно-информативну агенцију (БИА). 2003. — Здравко Муцић, босански Хрват, пуштен је из затвора Хашког трибунала после одслужења седам година од деветогодишње казне на коју осуђен за злочине над Србима у логору Челебићи код Коњица у Босни и Херцеговини. 2013. — Градско веће Детроита, са дугом од 20 милијарди долара, поднело је захтев за одлазак у стечај, што представља највећи банкрот једне општине у историји САД.

МАГАЗИН

17.7.2016.

19. јул

64. — Изгорело две трећине Рима у пожару, а цар Нерон је оптужио хришћане да су подметнули пожар, чиме је себи дао изговор да их прогна из Рима. 711. — Омејадске снаге предвођене Тариком ибн Зијадом су победили у бици код Гвадалете Визиготе предвођене краљем Родериком. 1545. — Брод „Мери Роуз“, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија VIII, потонуо је у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт. Живот је изгубило више од 700 људи. 1553. — Мери Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске. Удајом за шпанског принца Филипа приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Крвава Мери и Католкиња Мери. Током њене владавине, Енглеска је изгубила Кале (1558), своје последње упориште у Француској. 1864. — Победом у Трећој бици за Нанкинг кинеска династија Ћинг је угушила Тајпиншки устанак. 1870. — Француски цар Наполеон III објавио је рат Пруској, који је имао тешке последице по француско Друго

царство. Француска војска претрпела је тежак пораз у бици код Седана (2. септембра), цар је заробљен, а у Паризу је проглашена република. 1877. — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. Победио је енглески тенисер Спенсер Гор. 1883. — На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча. 1900. — Отворена је париска подземна железница (метро). 1936. — Отпочела је социјална револуција у Шпанији, коју је у дело спроводила анархо-синдикалистичка Национална Конфедерација Рада - ЦНТ 1937. — У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната ("крвава литија") који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу. 1941. — Британски премијер Винстон Черчил почео је кампању под називом „В за победу“ (V for Victory) у Другом светском рату. 1943. — У намери да ослабе италијански фашистички режим, савезници су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима. 1956. — Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкј противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља. 1974. — Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, после Франкове смрти, постао краљ Шпаније. 1980. — У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан. 1985. — Услед бујице блата изазване рушењем насипа у долини Става у Италији погинуло је 268 особа. 1989. — Пољска Народна скуп-

штина изабрала је генерала Војћеха Јарузелског за председника Пољске. 1994. — Народна скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни који је почетком месеца Контакт група понудила зараћеним странама. СР Југославија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложени план, кажњена је пооштравањем међународних санкција, а у Босни је настављен рат. 1996. — На захтев међународних представника у послератној Босни председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције. 1997. — Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској. 2000. — Русија је представила светском тржишту ново противтенковско оружје монтирано на приколици кроскантри мотоцикла. 2001. — Британски политичар и писац Џефри Арчер осуђен је на четири године затвора за кривоклетство

и злоупотребу правде.

20. јул 1654. — Потписан англо-португалски споразум којим су почели дугогодишњи савезнички односи Енглеске и Португалије. 1866. — Аустријска флота под командом Вилхелма фон Тегетофа је потпуно разорила италијанску флоту код острва Вис. 1917. — Потписана Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију потписали премијер Србије Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић. 1944. — Немачки пуковник Клаус Шенк гроф фон Штауфенберг, извршио атентат на нацистичког лидера Адолфа Хитлера подметањем бомбе под његов сто у бункеру „Вучја јама“ код Берлина. Хитлер лакше повређен, а завереници погубљени. 1954. — У Женеви склопљен споразум о примирју у Индокини, којим је завршен Први индокинески рат против

француске колонијалне управе у том делу света. 1969. — Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на Месец. Армстронг на Месецу био два сата и 21 минут, после чега се вратио на свемирски брод „Аполо 11“. 1974. — Турске снаге извршиле инвазију на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији. 1976. — Америчка сонда Викинг 1 спустила се на Марс после 11 месеци лета и почела да шаље на Земљу јасне снимке те планете. 1982. — У експлозијама бомби које су поставили припадници Ирске републиканске армије у Хајд парку и Риџентс парку у центру Лондона погинуло 10 британских војника. 1988. — Јужноафричка Република, Ангола и Куба прихватиле споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и о признавању независности Југозападне Африке, данашње Намибије. 1994. — Шеф израелске дипломатије Шимон Перес допутовао у посету Јордану као највиши израелски функционер који је до тада посетио Јордан. 1996. — Побуњеници из племена Хуту напали избеглички логор супарничког племена Тутси у Бурундију и побили око 320 особа, махом жена и деце. 2000. — После девет дана преговора завршен блискоисточни мировни самит у Кемп Дејвиду. Решење за вишедецинијски сукоб није нађено, а сукоби Израела и Палестинаца настављени. 2001. — Немачки лидери полагањем венаца званично одали пошту официрима за атентат на Адолфа Хитлера пре 57 година. 2011. — Ухапшен Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине.

21. јул 230. — Папа Понтијан је наследио Урбана I као 18. папа. 285. — Диоклецијан је именовао Максимијана за цезара и свог савла-

дара. 365. — Критски земљотрес је изазвао цунами који је разорио Александрију. 976. — Основана аустријска кнежевска лоза Бабенберга која је владала Аустријом до 1246. Њихов породични архив постао основни фонд данашњег Државног архива у Бечу. 1242. — Луј IX је у бици код Тајбура окончао побуну својих вазала Хенрија III и Хјуа X Лизињана. 1403. — У бици код Шрузберија краљ Хенри IV је победио побуњенике. 1542. — Папа Павле III формирао инквизицију, конгрегацију кардинала са овлашћењима да прогоне јеретике, како би појачао борбу против протестантизма. 1542. — Прво искрцавање француских војника на обалу острва Вајт током француске инвазије острва Вајт. 1542. — У бици код Јемгума током Осамдесетогодишњег рата Фернандо Алварез де Толедо је победио Луја од Насауа. 1718. — Закључен је Пожаревачки мир којим су окончани Аустријско-турски рат и Турско-млетачки рат. 1773. — Папа Климент XIV издао папску булу „Dominus ac Redemptor“ којом је распустио језуитски ред. 1774. — Русија и Турска су склопиле Кучуккаинарџијски мир којим је окончан Руско-турски рат. 1798. — Наполеон Бонапарта после победе у бици код пирамида завладао Египтом. 1820. — Дански физичар Ханс Кристијан Ерстед представио своје откриће, електромагнетизам. 1861. — Снаге Конфедерације су однеле победу у првој бици код Бул Рана, првом великом окршају Америчког грађанског рата. 1873. — Почео шаховски турнир у Бечу. Победио је Џозеф Хенри Блекбурн. 1897. — Едвард, принц од Велса је отворио галерију „Тејт” у Лондону. 1904. — Завршена градња Трансибирске железнице од Москве до Нахотке код Владивостока. Железница грађена 13 година. 1925. — На Скоупсовом суђењу

17.7.2016.

МАГАЗИН

средњошколски наставник биологије Џон Т. Скоупс је осуђен због предавања еволуције и кажњен са 100 долара. 1940. — У балтичким државама Литванији, Летонији и Естонији успостављена совјетска власт. 1944. — Америчке трупе су се искрцале на Гвам започевши битку за Гвам. 1948. — У Београду у Дому Гарде у Топчидеру отпочео седмодневни Пети конгрес КПЈ, на ком је изабран нови ЦК КПЈ и подржано југословенско руководство у борби против Информбироа. 1949. — Сенат САД је ратификовао Северноатлантски споразум. 1954. — На Женевској конференцији Вијетнам је подељен на Северни и Јужни Вијетнам. 1960. — Сиримаво Бандаранаике постала премијер Цејлона, као прва жена у свету која је дошла на чело владе. Она је на то место дошла по убиства њеног мужа Соломона. 1970. — Након 11 година изградње завршена је Асуанска брана у Египту. 1973. — Упркос протестима светског јавног мњења Француска почела серију нуклеарних проба у јужном Пацифику. 1974. — Грчка је прихватила резолуцију Уједињених нација о прекиду ватре на Кипру, дан после турске инвазије. Наредног дана исту резолуцију прихватила и Турска. 1977. — Избио је четвородневни Либијско-египатски рат. 1983. — У Пољској укинуто ратно стање, уведено у децембру 1981. 1983. — Најнижа забечежена температура на свету на насељеној локацији од −89,2 °C је измерена у станици Восток на Антарктику. 1993. — У поплавама и клизиштима проузрокованим једномесечним кишама у Индији, Бангладешу и Непалу погинуло око 1.000 људи, а више милиона принуђено да напусти домове. 1994. — Руски писац Александар Солжењицин стигао у Москву после двомесечног путовања по Русији, из које је 20 година раније отишао у егзил. 1995. — Представници 16 земаља на Међународној конференцији о

Босни у Лондону упозорили босанске Србе да ће, ако нападну „заштићену зону“ УН у Горажду, бити суочени са узвраћањем које укључује употребу ваздушне силе. 2008. — У Београду ухапшен хашки оптуженик Радован Караџић, бивши председник Републике Српске. 2011. — Окончан је Насин програм спејс-шатлова слетањем шатла Атлантис после мисије СТС-135.

22. јул 838. — Војска Абасидског калифата је у бици код Анзена поразила византисјку војску којм је командовао сам цар Теофило. 1456. — Неуспешно завршена турска опсада Београда. Угарске снаге предводио је Јанош Хуњади. 1739. — Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству. 1812. — У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон. 1933. — Амерички пилот Вили Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана. 1934. — Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ. 1941. — Почео устанак против њемачког окупатора у Словенији, под организацијом комуниста. 1943. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија. 1944. — У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону.

1946. — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. 1972. — Совјетска космичка сонда „Венера-8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке. 1981. — Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској. 1988. — У екплозији аутомобилабомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа. 1991. — Председништво СФРЈ издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској. 1992. — Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора. 1994. — Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Вене-

цуели. 1996. — Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади. 1997. — Италијански суд осудио нацистичког СС официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата. 2001. — Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 метара, а свих 118 чланова посаде погинуло. 2011. — У два повезана терористичка напада у Ослу и на острву Утоја Андерс Брејвик је убио 77 особа.

23. јул 1759. — Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке. 1828. — Вилијем Барт из Мичигена,

САД, патентирао „типографер“, који се сматра првом писаћом машином. 1840. — Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у провинцију Канаду са заједничким парламентом. 1914. — Аустроугарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустроугарска 28. јула објавила рат Србији. 1920. — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом. 1942. — Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом. 1942. — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета. 1946. — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. 1952. — У Египту извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I. На престо ступио његов малолетни син Фуад II, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом. 1952. — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније. 1974. — Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој. 1982. — Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпу-

ној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985. 1983. — Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље. 1991. — Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести. 1995. — Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева. 1996. — у Сарајево стигао први контигент оружја из америчког програма „Опреми и обучи“, намењен армији Федерације Босне и Хецеговине. 1997. — Скупштина СР Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу. 1999. — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру. 1999. — У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу.[1] 2000. — Ленс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци „Тур де Франс“, иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болује од рака. 2001. — Једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су „Тамилски тигрови“ извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а уништено или оштећено 13 авиона. 2007. — први Омбудсман у Србији положио заклетву у Скупштини Србије.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs