MagazIN 236 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 236 * 10. јул 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Градска знамења у сигурним рукама Сећање на прошлост зарад будућности Месец значајних догађаја Основна права Пут до бољег положаја младих Левичар од главе до пете Климе за породилишта Аеро рок фестивал

МАГАЗИН

10.7.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 12 16 24 32 38 46 48

Радовићи између Краљева и Чачка Брука за Краљево Зана заувек Кантаутор од основне школе Осам дана карневалског лудила На репертоару Биоскопа „Кварт“ Довољно разлога за бригу Два злата и бронза са Светског првенства Времеплов

54 62 64 72 80 84 88 90 94

МАГАЗИН 10.7.2016.

Јануар 2016.

Званична примопредаја дужности градоначелника

МАГАЗИН

10.7.2016.

ГРАДСКА ЗНАМЕЊА У

- Предајом печата, ленте и кључева града новом градоначелнику обезбеђен континуитет власти у Краљеву. - Нови градоначелник обећава реализацију свих ставки из експозеа представљеног одборницима Скупштине града. – Суфицит у градској каси скоро 200 милиона динара. - У власништво града преведено десет хиљада и 117 хектара у које су укључене шуме, пашњаци, утрине, обрадиво и друго земљиште. – Отпочели радови на градњи затвореног базена и павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“, ускоро регенерација насеља у Доситејевој улици. – Два најзначајнија пројекта завршетак спортске дворане у Рибници и моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице

У СИГУРНИМ РУКАМА

МАГАЗИН 10.7.2016.

рвог радног дана минуле недеље и формално је стављена тачка на поступак смене на челу града јер је, након избора новог градоначелника на последњој седници локалног парламента, и званично извршена примопредаја дужности. Из руку старог нови градоначелник је, уз најлепше жеље за успех и срећу у раду, примио печате, ленту и кључеве града, а обојица после тога потписали званични документ о примопредаји. Од добијања статуса града, и избора првог градоначелника Краљева, знамења се традиционално уручују сваком новом приликом приморедаје дужности, а најзаслужнијим за њихово постојање сматра се заступник Удружења „Пријатељство за нова времена Хаџи Момир Бакрачевић. Доскорашњи градоначелник Томислав Илић обавестио је новоизабраног др Предрага Пешића да је, по основу извода стања последњег дана јуна, на рачуну града код Управе за трезор било скро двеста милиона динара, тачније 195.221.260 динара и 19 пара, што је дупло мање него две године раније кад је он преузимао дужност. Ово би требало да покаже како је Градска управа којом је руководио пословала позитивно, а таквим успесима углавном су се, и у ранијем периоду, хвалили сви одлазећи високи функционери. Искуство из не тако давних времена, и један од бивших градоначелника, својевремено су тврдили да је велика количина новца на рачуну града само још један доказ неспособности руководства да средства утроши у значајне инвестиционе пројекте. Да ли је сума коју наслеђује др Предраг Терзић велика или није, у време кад се говори о све слабијем дотоку новца у градску касу, и шта све са њом може да се заврши показаће време. Због тога је ваљда одлазећи градоначелник свом наследнику и пожелео доста среће не сумњајући да ће успеси доћи сами по себи. Персонална промена на челу града по мишљењу обојице не би требало да се, у негативном смислу, одрази на функционисање Градске управе јер је обезбеђен континуитет власти сазнањем да нови градоначелник долази из редова коалиције која је и до сада руководила

градом. Због тога је, примајући градска знамења, потврдио како ће у пракси бити примењено све што је изнео у експозеу приликом избора на ову значајну функцију уз обећање да ће се, уз подршку Градске управе и јавних предузећа, максимално трудити да изврши све задатке који буду стављени пред тим којим руководи. Примопредаја дужности је повод за подсећање на бројне успехе који су обележли двогодишње руковођење Градским већем, првенствено најзначајније који се огледају у пуштању у саобраћај моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице и завршетку радова на спортској дворани у Рибници која је постала место одржавања значајних међународних такмичења, меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, а потом ФЕД купа између изабраних тимова Србије и Шпаније. Неколико квалификационих утакмица рукометаша и рукометашица за светско и европско првенство, међународни турнир у кошарци и друга такмичења повод су за закључак да је нови спортски објекат потпуно у функцији. Након поплава које су у пролеће 2014. годне погодиле територију града Краљева оштећен је велики број мостова на водотоковма другог реда. Поред два који су завршени у току су радови на још осам, а значајним се сматра изградња водовода у Матарушкој Бањи и Адранима, реконструкција школе у овом месту и комунално опремање индустријске зоне у близини „Магнохрома“. Урађен је пројекат градње постројења за прераду отпадних вода вредан 17,1 милион евра и, као једини у Србији, у потпуности спреман за конкурс којим се додељују средства из предприступних фондова Европске уније. Томислав Илић успешном оцењује продају капацитета „Медиапана“ где би требало да никне нови производни погон који би упослио 100 до 150 радника. Уз податак да је обезбеђено 380 хиљада евра за санацију штете коју су изазвале поплаве посебно значајним сматра се податак да је, током његовог мандата, у власништво града преведено десет хиљада и 117 хектара у које су укључене шуме, пашњаци, утрине, обрадиво и друго земљиште.

Ефекат рада градског руководства огледа се и у наплати највећег дела потраживања Фонда за развој пољопривреде који је достизао 50 милиона динара. Иако је спорна наплата преосталих 12 милиона значајним се сматра податак да је у пољопривреду, директно или индиректно, уложено 467 милиона динара. Одлазећа гарнитура остаће запамћена као прва током чијег је управљања усвојена стратегија развоја града до 2020. године, са одговарајућим акционим планом, а према последњим подацима урбана регенерација насеља у Доситејевој улици могла би да почне пре истека ове календарске године. - Радови на бедему у Грдици су у завршној фази, а започели смо изградњу затвореног базена и павиљона на Гочу. По први пут су из буџета обезбеђена средства за фирме које већ послују, пре свега за комунално опремање и изградњу приступних путева, а ове године смо први пут издвојили осам милиона динара из буџета за реализацију пројеката из области сеоског туризма. Урадили смо велики број реконструкција улица у самом граду, приступну саобраћајницу ка мосту Миломира Главчића, извршена је реконструкција топловода у вредности од 11 милиона, а кроз појачано одржавање издвојено је 97 милиона динара. Урађен је део канализације у Конареву у вредности од седам милиона, преко Савета за безбедност саобраћаја радови у зони школа вредни 8 милиона и 650 хиљада динара, у већини месних заједница обновљени су домови културе, а имамо и ново обданиште у Борачком насељу. После 75 година дипломатских односа Србије и Канаде први пут се један град из Србије братими са градом из Нијагаре – потврдио је Илић. Успехом се сматра чињеница да је Краљево један од само три града у Србији који у Градској управи и јавним предузећима нема вишка запослених, а сва јавна предузећа су, подсетио је Илић, током овог периода била солвентна и измиривала дугове као и град који је 30. јуна исказао суфицит од скоро 200 милиона динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Обележен 4. јул Дан борца

МАГАЗИН

10.7.2016.

СЕЋАЊЕ НА ПРОШЛОС

СТ ЗАРАД БУДУЋНОСТИ - Локална самоуправа у Краљеву обележава 4. и 7. јул уз подсећање да је у Другом светском рату учествовало око 11 хиљада бораца са ових простора. - Млађе генерације треба да знају шта се дешавало на просторима на којима су прогресивне снаге победиле фашизам и обезбедиле мир који је трајао више од пола века. - Иако 4. јул више није државни празник увек се треба сећати жртава, бораца, невино страдалих грађана, инвалида и свих који су у то време стали у одбрану отаџбине ан борца се као државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији годинама обележавао 4. јула. на годишњицу седнице Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије одржане 1941. године у Београду, на којој је донесена одлука о подизању оружаног устанка. За државни празник проглашен је 26. априла 1956. године, а прослављао се сваке године у читавој земљи до распада СФР Југославије, од када се као државни празник Савезне Републике Југославије обележавао само у Србији. Иако је одлуком Владе Србије празник укинут 2001. године овај дан се и данас незванично прославља у организацији Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата. Поводом 4. јула у Краљеву су на Споменик отпора и победе венце и цвеће и ове године положили заменица градоначелника Краљева Марица Мијаиловић, представници

војске, полиције и борачких удружења, а из парка поред железничке станице упућена јасна порука да се, иако 4. јул више није државни празник, увек треба сећати жртава, бораца, невино страдалих грађана, инвалида и свих који су у то време стали у одбрану отаџбине. Овакав однос према историји посебно је важан кад се има у виду да долазе млађе генерације које треба да знају шта се дешавало на просторима на којима су прогресивне снаге победиле фашизам и обезбедиле мир који је трајао више од пола века. Споменик отпора и победе, чији је аутор словеначки вајар Лојзе Долинар, симболизује херојство, жртве и патњу Краљева и Краљевчана који су положили животе у темеље слободе, уједно жртве и избеглице које су, бежећи од немачке фашистичке солдатеске и злочина које је чинила, у току Другог светског рата уточиште нашле у Краљеву. Споменик је направљен пре него је формирано Спомен гробље и све док оно није

постало место посебног пијетета према жртвама рата био место где су се одмах после Другог светског рата полагали венци, цвеће и где је негован култ жртава. Неколико последњих година локална самоуправа у Краљеву обележава 4. и 7. јул уз подсећање да је у Другом светском рату учествовало око 11 хиљада бораца са ових простора. - Да би градили будућност не смемо да заборавимо прошлост а, како је говорио патријарх Павле, ако знамо где смо пошли морамо да знамо и одакле смо кренули. Краљево ће наставити да негује традицију, да чува прошлост и шаље поруку младим људима да знају шта се дешавало. Ти људи не смеју никада да буду заборављени, јер су дали животе за слободу града и као такве морамо да их памтимо – истакла је Мијаиловић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.7.2016.

Где смо били, шта смо радили у јуну

МАГАЗИН

10.7.2016.

МЕСЕЦ ЗНАЧАЈНИХ ДОГАЂАЈА

- У организацији Савеза за школски спорт Србије и Савеза за школски спорт и олимпијско васпитање и подршку града, одржане Спортске игре младих „Краљево 2016“. - Омладинска радна акција „Краљево 2016“ на регулацији корита водотокова другог реда. - Црквена општина при храму Свете Тројице и град Краљево прославили су славу Силазак Светог Духа на Апостоле, Свету Тројицу. - У Краљеву млади кошаркаши из Зелене горе. - Касни потписивање предуговора за размену станова у оквиру Пројекта „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“. - Радови на градњи спорске сале при Дому ученика средњих школа тече по утврђеној динамици

оследњи месец прве половине године отпочео је састанком представника града Краљева са представницима Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе Републике Србије и Светске банке којима су се обратили градоначелник Томислав Илић и начелник Градске управе Милош Петровић, а представници Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове Градске управе града представили су активности града на смањењу ризика од природних катастрофа. Четири дана касније су, у организацији Савеза за школски спорт Србије и Савеза за школски спорт и олимпијско васпитање и подршку града, одржане Спортске игре младих „Краљево 2016“. Овај пројекат, којим се наставља популаризација школског спорта и школских ваннаставних активности, подржава Влада Републике Србије, а реализује се под покровитељством Међународног олимпијског комитета и Светске фудбалске федерације. Све-

МАГАЗИН

10.7.2016.

чаном отварању уторак 7. јуна на Тргу српских ратника присуствовали су градоначелник Краљева Томислав Илић, представници Спортских игара младих и Савеза за школски спорт Србије. Чланови Градског већа су на педесет деветој седници од конституисања разматрали низ предлога решења

међу којима и оно којим се утврђује распоред коришћења средстава дотација спортским организацијама и спортским удружењима у овој години, уступа на коришћење без накнаде Спортска хала у Рибници за организовање квалификационих утакмица женске и мушке сениорске рукометне

репрезентације Србије у периоду од 2. до 11. јуна, као и о расподели средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката за период од 1. јуна до 31. децембра ове године. На обимном дневном реду од чак 16 тачака нашло се разматрање предлога решења о прибављању у својину

града, као и отуђење, појединих катастарских парцела, потом давање на коришћење једног стана Центру за социјални рад и сагласности за парцелацију и препарцелацију катастарске парцеле ради формирања грађевинске парцеле у циљу изградње јавног паркинг простора.

Месна заједница Адрани је добила сагласности за отварање амбуланте у овом месту и учешће у финансирању радова у оспособљавању објекта за привођење намени, а разматран је и Предлог решења о времену коришћења спортских терена између градског базена и атлетског стадиона без накнаде за постављање Забавног парка „Rock&Roll“. Пред члановима Градског већа нашла се садржина ценовника – предмера и предрачуна за радове на изградњи будуће водоводне мреже за део насеља Адрани и насеље Шеовац, а Одбојкашком савезу Србије је одобрено 410 хиљада динара на име подмиривања трошкова реализације турнира у одбојци на песку. Подршку је добио предлог закључка о давању сагласности на допуну листе спортских удружења чији ће рад и постојање актом градоначелника бити проглашени за интерес града у овој години, а 873.383 динара средстава текуће буџетске резерве намењено плаћању стручне контроле

10.7.2016.

МАГАЗИН

техничке документације за прву фазу извођења постројења за пречишћавање отпадних вода. Месна заједница Рибница ће до даљег да користи локал у Улици Зеке Николајевића број 2Б, а ЈУ „Апотека Краљево“ пословни простор у објекту Дома културе у Рибници. Јавно предузеће Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ добило је задатак да у Предлог програма отуђења грађевинског земљишта уврсти и катастарску парцелу површине 11.05,24 хектара која је јавна својина града. Редовна шездесета седница Градског већа одржана је у исто време на истом месту а на дневном реду имала само једну тачку, разматрање предлога закључка о давању сагласности на висину средстава за финансирање спортских удружења чији су рад и постојање проглашени за интерес града Краљева у 2016. години допунским решењем градоначелника. Крај прве половине месеца обележила је најава овогодишње Омаладинске радне акције „Краљево 2016“ о којој су говорили учесници из претход-

них година и прдседеник Скупштине града Сретен Јовановић. Почетак двонедељне акције је заказан за 24. јул, а стотинак младих ће радити на уређивању корита водотокова другог реда. Почетак друге половине месеца обележила је додела језичких диплома на које је право стекло осамдесетак ученика основних школа „Милунка Савић“, „Драган Маринковић“, „Браћа Вилотијевић“ и „Четврти краљевачки батаљон“, и Гимназије. Немачке језичке дипломе су признате на немачком говорном подручју, а додела омогућена на основу Споразума о разумевању који су, крајем децембра прошле године, потписали немачки Централни одбор за школство у иностранству и краљевачке школе, уз подршку града Краљева. Овоме је претходило потписивање споразума између Републике Србије и Амбасаде Савезне Републике Немачке о полагању испита за стицање дипломе из немачког језика. У недељу 19. јуна Црквена општина при храму Свете Тројице и град Краљево прославили су славу Силазак

Светог Духа на Апостоле, Свету Тројицу. Дан раније у Храму Свете Тројице је служено празнично вечерње, а затим је кроз град прошла Литија. Кренула је из Храма Свете Тројице до дворишта Духовног центра „Владика Николај Велимировић“ где је освештан запис који је, према веровању, заштитник града. Свечана поворка је наставила до Трга српских ратника и Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912-1918, па до Споменика погинулима у ратовима од 1991. до 1999. године да би се Улицом цара Душана вратила до црквене порте. На територији града Краљева је почело третирање коровске биљке амброзије која представља веома опасан алерген за људе, а уништавање је хемијским и механичким третманом вршено искључиво на јавним површинама средствима Буџетског фонда за ову годину. У понедељак, 20. јуна представници локалне самоуправе су примили спортску делегацију града Зелена Гора из Пољске коју чине 22 кошаркаша ро-

тним активностима, власницима станова су стављене на располагање на седницама скупштина зграда у периоду од 22. до 26 јуна. Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Љубиша Антонијевић је у петак, 24. јуна посетио Дом ученика средњих школа и обишао радове на изградњи спортске хале започете крајем марта ове године. Директор Дома ученика Драгутин Карановић је том приликом потврдио како би ускоро требало да буде завршена прва фаза радова, да је завршен анекс спортске хале, метална конструкција готова, а да се постављају панели... Шездесет прва седница Градског већа, последња у старом сазиву, је на дневном реду, поред усвајања записника са претходне две, имала разматрање предлога решења о распоређивању милион и 300 хиљада динара Пливачком ватерполо клубу „Краљево“ на име подмирења трошкова реализације спортско-забавне манифестације „City games“ и решења о коришћењу средстава текуће буџет-

ске резерве од 13,5 милиона на име обезбеђења средстава за услугу превоза путника за април и мај ове године у складу са уговором закљученим са Предузећем „Вуловић транспорт“ ДОО из Крагујевца. Шести месец у години обележиле су и три седнице Скупштине града којима је заокружено формирање локалне власти у складу са резултатима избора одржаним 24. априла. На првој су верификовани мандати одборницима и изабрани председник, заменик председника и секретар Скупштине града, а на другој конституисано шеснаест општинских комисија. За председника Скупштине града је изабран Ненад Марковић, за заменика др Предраг Терзић, а секретара Марија Лазовић. На трећој по реду седници за градоначелника Краљева је изабран др Предраг Терзић, који је дан раније подне о оставку на место заменика председника Скупштине града, за заменика градоначелника Марица Мијаиловић, а изабрани су и нови чланови Градског већа. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ђених 2001. године са тренерима. Кошаркаши су у Краљеву боравили од 17. до 22. јуна а домаћин им је, поред града, био и Кошаркашки клуб „Слога“. Из Јединице за управљање пројектом власницима станова обухваћених Пројектом „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“ упућено је обавештење да су до 17. јуна потписана 323 предуговора за размену станова, а у циљу испуњења услова за успешан развој пројекта до 8. јула 2016. године је било потребно да се потпишу предуговори за преостали 41 стан. Власницима осам станова који нису обезбедили потпуну власничку документацију препоручено је да се за правни савет и помоћ обрате референту за правне послове, а власницима 25 станова који нису потписали предуговоре, или у претходном периоду нису прихватили да их потпишу, упућен апел да то учине најкасније до 8. јула. Детаљне информације о спроведеним процесима избора и расподеле станова, и потписивању предуговора, као и актуелним и планираним пројек-

МАГАЗИН 10.7.2016.

Европа у мом граду

МАГАЗИН

10.7.2016.

ОСНОВНА ПРАВА

- Људска права чини сет појединачних која укључују право на живот и лични интегритет, забрану мучења и нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања, забрану ропства, ропског положаја и принудног или обавезног рада, поштовање приватног и породичног живота и комуникација, право на брак и заснивање породице, слободу мисли, савести и вероисповести, слободу изражавања, слободу и плурализам медија, слободу окупљања и удруживања, слободу оснивања политичких странака и право на оснивање синдиката, поступање према друштвено рањивим лицима и особама са инвалидитетом и начело забране дискриминације, право на образовање, право на имовину, једнакост полова и права жена и права детета

штите људских права, чак и када је спроводе правосудни органи и органи задужени за спровођење закона.

Људска права Људска права чини сет појединачних која укључују право на живот и лични интегритет, забрану мучења и нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања, забрану ропства, ропског положаја и принудног или обавезног рада, поштовање приватног и

породичног живота и комуникација, право на брак и заснивање породице, слободу мисли, савести и вероисповести, слободу изражавања, слободу и плурализам медија, слободу окупљања и удруживања, слободу оснивања политичких странака и право на оснивање синдиката, поступање према друштвено рањивим лицима и особама са инвалидитетом и начело забране дискриминације, право на образовање, право на имовину, једнакост полова и права жена и права детета.

Фото: М. Радовановић

Сагласност свих 28 земаља Европске уније о отварању Поглавља 24 у процесу преговора за ступање у пуноправно чланство Србије у ову асоцијацију држава још једна је прилика за подсећање на скрининг за ово поглавље који потрђује да Устав штити основна права уз напомену да, иако су успостављени општи правни и институционални оквири за то, и даље треба јачати општи административни капацитет за заштиту људских права. Повод је сазнање да се и даље уочавају недостаци у практичној реализацији за-

Забрана мучења и нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања

МАГАЗИН

10.7.2016.

Мучење и нехумано, или понижавајуће, поступање забрањени су Уставом и представљају кривична дела према Кривичном законику, а у вез с тим потврђени су и релевантни међународни инструменти. Иако заштитник грађана Републике Србије од 2011. године прати ову област, у својству националног механизма за превенцију његови административни капацитети нису довољни па их треба даље ојачати. Посебну пажњу треба обратити на лоше услове живота у полицијским притворским јединицама, па је неопходно спроводити обуку и радити на подизању свести о спречавању злостављања лица у полицијском притвору. Недавно спровођене мере на унапређивању услова живота у затворима и

даље нису у потпуности усаглашене са европским стандардима, нарочито у вези са превеликим бројем лица на издржавању казни у појединачним затворским објектима, и са услугама здравствене заштите за затворенике. Нова Стратегија за даљи развој система за извршење кривичних санкција за период до 2020. године усвојена је у децембру 2013. а у припреми су нови Закон о извршењу кривичних санкција и Закон о условном отпусту који би требало да помогну у даљем унапређењу постојеће ситуације. Правни оквир о забрани мучења углавном је успостављен, али његову практичну и доследну примену, као и институционалне структуре треба даље усаглашавати са међународним стандардима, међу којима је и судска пракса Европског суда за људска права. То подразумева потпуно спровођење препорука Европског комитета за спречавање мучења и нехуманог, или понижавајућег, поступања или

кажњавања уз потребу да се унапређује образовање и обука запослених у правосуђу и органима за спровођење закона у вези са спречавањем мучења и нехуманог поступања.

Слобода мисли, савести и вероисповести Резултат загарантоване слободе мисли, савести и вероисповести огледа се и у постојању 18 регистрованих верских организација али је приметно да су, због недовољне транспарентности и доследности у процесу регистрације, неке мање верске групе спречене у реализацији права. Једнак приступ црквеној служби на неким мањинским језицима није доследно обезбеђен у пракси, а Правилник о регистру цркава и верских заједница садржи спорне одредбе и може да доведе до непоштовања начела државне неутралности према унутрашњим пословима верских заједница.

Слобода окупљања и удруживања, и слобода оснивања политичких странака и право на оснивање синдиката Правни оквир за остваривање овог права углавном је установљен, а укључује и уставне гаранције у вези са слободом окупљања и удруживања, као и слободом оснивања политичких странака и правом на оснивање синдиката. И поред тога нопходним се сматрају додатни напори на усаглашавању Закона о окупљању грађана, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и Повељом Европске уније о основним правима, нарочито у вези са правом на слободу мирног окупљања, места на којима се могу одржавати јавна окупљања, одговорностима организатора јавног окупљања и разлозима за забрану и обуставу јавног окупљања. Измене и допуне Закона о слободи

окупљања треба усагласити са одредбама Устава и посветити више пажње да би се обезбедило потпуно и ефективно уживање од стране свих сегмената друштва, укључујући мањинске групе и ЛГБТИ популацију, чије су параде поноса три године узастопно забрањене из безбедносних разлога.

Поступање према друштвено рањивим лицима и особама са инвалидитетом и начело забране дискриминације Национални правни оквир за остваривање овог права је установљен, а потврђене су и релевантне међународне конвенције. Усвојени су Закон о забрани дискриминације и свеобухватна стратегија за борбу против дискриминације, али је неопходно уложити још напора да се законодавство у потпуности усагласи са правним тековинама Европске уније у погледу обима изузетака од примене начела једнаког трет-

мана, дефиниције посредне дискриминације и обавезе да се обезбеди разуман смештај за запослене са инвалидитетом. Повереник за заштиту равноправности стално подиже свест јавности у вези са дискриминацијом и постојећим механизмима за заштиту од дискриминације што има за резултат повећање броја притужби од стране грађана, а од надлежних органа се очекује да и даље унапређују административни капацитет за решавање проблема све већег броја притужби од стране грађана. Закон о заштити лица са менталним сметњама и Закон о правима пацијената обезбеђују ојачани правни оквир, али надзор услова живота у институцијама социјалне заштите и психијатријским болницама тек треба унапредити и посветити више пажње друштвеној интеграцији особа са инвалидитетом. Учињени су напори да се покаже већа отвореност ка заштити лезбијске,

геј, бисексуалне, транссексуалне и интерсексуалне популације и да се појача дијалог са организацијама цивилног друштва које су активне на овом пољу. Примењује се активнији приступ у обради случајева дискриминације против ове популације, као резултат обуке полиције, развоја судске праксе и унапређене сарадње са овим особама као сведоцима. И поред тога оне, као и активисти цивилног друштва који се ангажују на унапређењу и заштити њихових права, и даље трпе дискриминацију од стране органа власти других делова друштва. Зато се сматра неопходним да власти унапређују напоре на ефективној заштити од говора мржње и претњи група које највише трпе дискриминацију, посебно Рома.

Слобода изражавања и слобода и плурализам медија

МАГАЗИН

10.7.2016.

Слобода изражавања је обезбеђена Уставом и законима, али је неоп-

ходно уложити више напора на спровођењу Медијске стратегије из 2011. године која предвиђа повлачење државе из власништва у медијима. Повод је податак да и даље постоји велики удео различитих облика државног власништва и учешћа државе у медијима, између осталог и на локалном нивоу и кроз рад националних савета за националне мањине. Осим тога, државна средства за финансирање медија користе се на нетранспарентан начин кроз јавно оглашавање. Претње и насиље над новинарима представљају проблем који изазива забринутост и доприносе новинарској самоцензури, па је полицијска заштита неопходна за неколико новинара што води ка уверењу да се то сматра нормалном праксом. Оснивање Комисије чији је задатак да истражи нерешене случајеве убистава новинара резултирало је новим хапшењима у јануару месецу 2014. године и откривањем нових информација у једном од истраживаних случајева, па

се од ње очекује да настави са радом како би се обезбедило да сви релевантни случајеви буду темељно преиспитани. Приметно је постојање медијских кампања које се заснивају на анонимним изворима, или изворима цурења информација у вези са истрагама које су у току, или у којима се најављују хапшења пре него што је до њих и дошло. Такве праксе спречавају вођење кривичних истрага, представљају кршење закона о заштити података о личности и доводе у питање претпоставку невиности.

Право на образовање Иако је право на образовање гарантовано Уставом, и додатно регулисано националним правним оквиром, образовање на језицима мањина треба доследније спроводити у читавој Србији, посебно тамо где мањинске групе постављају захтеве за таквим образовањем. Истовремено треба во-

дити рачуна да се тиме не доведе у питање учење званичног језика, или настава на овом језику, чиме се омогућава друштвена инклузија мањина у друштву. Пракса показује да, упркос сталном повећању броја уписане ромске деце у институције образовног система, они се и даље суочавају са тешкоћама и значајним бројем оне која на различитим узрастима прекидају школовање.

Једнакост полова и права жена Како би се остварила једнакост полова и права жена неопходно је даље јачање административних капацитета Одсека за унапређивање родне равноправности у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Унапређивање родне равноправности и права жена непрестано је напредовало током последњих година, али је и даље неопходно ефективно спровођење, нарочито у вези са

женама које су на породиљском одсуству, сексуалним узнемиравањем и неједнакостима у погледу унапређења и висине плата. Зато треба обезбедити бољу заштиту за права жена, нарочито у вези са унапређивањем једнакости на радном месту и решавањем проблема породичног насиља које је и даље питање које изазива забринутост.

Права детета Иако је добар законодавни оквир углавном успостављен неопходно је уложити додатне напоре да би се обезбедило његово пуно спровођење јер постоји јаз између законодавства и праксе, као што је то случај са децом са инвалидитетом, константно високим бројем инцидената са насиљем, недостатком ресурса којима би се гарантовао слободан избор услуга социјалне заштите, веома ниским нивоом свести међу децом и младима о свим законима у овој области и њиховим пра-

вима. Од пресудне је важности да се обезбеди да се питања координације и надзора над спровођењем права детета на одговарајући начин решавају и да се Савету за права детета обезбеде одговарајући ресурси и овлашћења да би испуњавао своје надлежности и ефективно пратио и посматрао спровођење многих акционих планова и стратегија који су усвојени у овој области. Растући проблем вршњачког насиља у школама и даље представља разлог за забринутост, па треба уложити додатне напоре да би се спречило насиље над децом и да би се решавао овај проблем. Што се тиче малолетничког кривичног права остаје да се доследно установе посебни програми прилагођени потребама деце и младих и ради на унапређењу притворских јединица које још нису у складу са међународним стандардима, а додатно треба унапредити политику деинституционализације за децу са инвалидитетом. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.7.2016.

ЛАП инфо дан у Краљеву

МАГАЗИН

10.7.2016.

ПУТ ДО БОЉЕГ ПО

ОЛОЖАЈА МЛАДИХ

- Национална асоцијација канцеларија за младе један од три кључна партнера у креирању и развоју омладинске политике. - Национална стратегија за младе заснива се на неколико основних принципа који укључују подршку личном и друштвеном оснаживању младих, поштовање људских и мањинских права, равноправност и забрану дискриминације, једнаке шансе за све, значај младих и њихове друштвене улоге, активно учешће младих и сарадњу, друштвена одговорност и солидарност. - У оквиру пројекта „Асоцијација гради“, који спроводи уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије, Национална асоцијација канцеларија за младе учествује у реализацији ЛАП инфо дана са циљем да пружи подршку локалним канцеларијама у изради и ревизији локалних акционих планова

МАГАЗИН

10.7.2016.

У Министарству омладине и спорта потписан је уговор са Националном асоцијацијом канцеларија за младе као једним од три кључна партнера у креирању и развоју омладинске политике на свим нивоима чиме су се стекли услови да она настави са оснаживањем канцеларија за младе кроз стандардизацију рада и јачање капацитета њених координатора. Национална асоцијација канцеларија за младе пружаће подршку регионалној сарадњи канцеларија за младе и радити на развоју свих субјеката омладинске политике на локалном нивоу, а посебно значајном сматра се њена подршка у изради и евалуацији локалних стратешких докумената. Пројектима Асоцијације Канцеларија за младе намењено је више од 10 милиона динара као подршка која представља системску посвећеност Министарства омладине и спорта укључивању младих у доношење одлука. У оквиру пројекта „Асоцијација гради“, који спроводи уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије, Национална

асоцијација канцеларија за младе учествује у реализацији ЛАП инфо дана са циљем да пружи подршку локалним канцеларијама у изради и ревизији локалних акционих планова. ЛАП инфо дан у Краљеву осмишљен је као интерактивна радионица која се спроводи према начелима и принципима омладинског рада, а током реализације обрађиван је значај и смисао локалних акционих планова за младе, кораци у њиховом креирању, имплементација и искуства са локалног нивоа. У Краљеву се окупило двадесетак представника канцеларија за младе да би са експертима радили у припреми акционих планова. Повод је сазнање да их градови и општине у региону немају, или су тек усвојени, па би размена искустава, посебно кад је у питању буџетирање, могла да допринесе бољој реализацији у наредном периоду. Локални акциони планови се надовезују на Националну стратегију за младе која приоритетним сматра запошљавање, а посебна пажња посвећена је и осталима са листе приоритета. У Краљеву је Канцеларија за младе

основана тек 2013. године, након што су то урадили сви већи градови у земљи, а њен задатак је да побољша положај младих и покуша да реши приоритетне циљеве омладинске политике. Осврт уназад показује да је за мање од три године урађено много, а први корак након оснивања био је формирање Савета за младе. - Пред нама су велики изазови. На првом месту треба направити Локални акциони план за младе као кровни документ омладинске политике на територији града Краљева, а данашњи сусрет координатора канцеларија за младе из региона има за циљ размену искустава у прављењу овако важног стратешког документа. Са друге стране, неопходно је опремити простор у коме ће млади моћи да проводе слободно време, да организују најразличитије активности и стичу различита знања и вештине, да науче нешто ново и размене искуства са пријатељима и људима сличних година, а то је Омладински центар или Омладински клуб – потврдио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић уз уверавање да ће након реализације зацртаних циљева

млади у Краљеву имати знатно бољи положај. Национална стратегија за младе заснива се на неколкио основних принципа који укључују подршку личном и друштвеном оснаживању младих, поштовање људских и мањинских права, равноправност и забрану дискриминације, једнаке шансе за све, значај младих и њихове друштвене улоге, активно учешће младих и сарадњу, друштвена одговорност и солидарност.

Значај младих и њихове друштвене улоге

МАГАЗИН

10.7.2016.

Сви, а посебно субјекти омладинске политике, подстичу и подржавају јачање свести о значају младих и њихове друштвене улоге кроз реализацију омладинске политике, друштвено оснаживање у циљу остваривања добробити младих, промоцију и заштиту њихових интереса, потреба и могућности за активно учешће у друштву. Потенцијали младих се, као важан друштвени ресурс, препознају и ува-

жавају па им се исказује поверење и подршка.

Активно учешће младих и сарадња Обавеза свих, посебно субјеката омладинске политике, је да обезбеђују подстицајно окружење и дају активну подршку у реализацији омладинских активности, предузимању иницијативе и њиховом смисленом укључивању у процесе доношења и спровођења одлука, које доприносе личном и друштвеном развоју, а на основу пуне обавештености младих. Национална стратегија укључује подршку и подстицање слобода удруживања, сарадње са вршњацима и међугенерацијске сарадње на локалном, националном и међународном нивоу.

Једнаке шансе за све Млади имају право на једнаке шансе и учешће у свим областима друштвеног живота у складу са сопственим избором и способностима, па

се охрабрује њихов лични и друштвени развој обезбеђивањем поштовања различитости, родне равноправности, права, слободе и достојанства. Млади имају право на објективно, прилагођено и лако доступно информисање, како би се развијали и доносили одлуке на основу пуне обавештености.

Друштвена одговорност и солидарност Друштвена одговорност и солидарност подразумевају подстицање и развијање одговорности лица која раде са младима, као и одговорност младих у односу на њихове обавезе у друштву. Општи закључак води ка ставу о потреби да млади активно доприносе изградњи и неговању друштвених вредности и развоју своје заједнице, нарочито путем различитих облика волонтерских активности. Потребно је да изражавају међугенерацијску солидарност и активно раде на стварању услова за једнако и пуно учешће у свим аспектима друштвеног живота младих особа са инвалидитетом, при-

падника националних мањина и свих других лица и друштвених група које могу бити у ризику од дискриминације, односно дискриминаторног поступања. На тај начин развија се међугенерацијска солидарност и препознаје улога младих у изградњи демократског грађанског друштва заснованог на култури ненасиља и толеранцији.

Поштовање људских и мањинских права, равноправност и забрана дискриминације Сви млади су једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту без обзира на лична својства, па се не сме правити разлика, или неједнако поступање, према њима, посредно, непосредно, нити по било ком основу, а нарочито по основу година, расе, пола, националне припадности, верског убеђења, језика, друштвеног порекла, имовинског стања, чланства у политичким, синдикалним и другим

организацијама, психичког или физичког инвалидитета, здравственог стања, физичког изгледа, сексуалне оријентације, родног идентитета и другог стварног, односно претпостављеног личног својства.

Подршка личном и друштвеном оснаживању младих Сви, а посебно субјекти омладинске политике, у оквиру својих послова и делокруга, подржавају друштвено оснаживање младих на начин утврђен Законом о младима, Националном стратегијом за младе и другим инструментима омладинске политике.

Стратешки циљеви Национална стратегија за младе дефинише девет стратешких циљева као жељених, промењених стања у областима од интереса за младе. Од успешне реализације стратегије у наредних 10 година очекује се да уна-

преди запошљивост и запосленост младих жена и мушкараца, квалитет и могућности за стицање квалификација и развој компетенција и иновативност младих, њихово активно учешће у друштву, здравље и благостање, услове за развијање безбедносне културе, подршку друштвеном укључивању младих из категорија у ризику од социјалне искључености, мобилност, обим међународне сарадње младих и подршка младим мигрантима, систем информисања младих и знање о младима и коришћење и учешће младих у креирању културних садржаја. Акциони план Националне стратегије за младе одређује индикаторе који прате степен реализације активности, потребно време за остваривање предвиђених циљева, резултата и активности, ниво реализације, носиоце и учеснике процеса реализације, изворе верификације индикатора специфичних циљева и активности и дефинише укупно потребна средства за реализацију Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

10.7.2016.

МАГАЗИН

Радош Јовановић

Петнаест година од демократских промена: Радош Јовановић Ракица (2)

- Током протеста цигле и камење на зграду Општинског одбора Социјалистичке партије Србије у Краљеву. – Дежурства због страха да би након упада опозиције могла да буде уништена архива. – Страни агенти су вршљали по земљи. – У медијима информације о десетоструко већем броју учесника протеста. - Притисци са свих страна имали су само један циљ, стварање атмосфере о неопходности да се дотадашњи режим уклони са власти без обзира на цену. - На локалним изборима 2000. године социјалисти су доживели најтежи пораз од формирања партије. – Изостало уручење Дипломе заслужног грађанина. – Градња спортске хале вредне осам милиона марака требало од пропадања да спасе Грађевинско предузеће „Каблар“ ад је прошле године, после много перипетија везаних за градњу, коначно одигран први меч у новој спортској дворани у Рибници стављена је тачка на вишедеценијски

сан генерација спортиста који су слабе резултате често правдали неадекватним условима за припреме и одржавање утакмица. Градња спортске дворане капацитета који би задово-

љио различите потребе града деценијама је била тема интересовања бројних политичких гарнитура на власти и увек добра прилика за обећања пред неке од честих локалнх избора у

Фото: М. Радовановић

ЛЕВИЧАР ОД ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ

10.7.2016.

МАГАЗИН

овој средини. Од појаве вишестраначја користили су је и власт и опозиција о чему сведочи Радош Јовановић, дугогодишњи одборник у Скупштини општине и потпредседник Општинског одбора Социјалиситичке партије деведесетих година прошлог века. Када се, након много различитих локација, у првој деценији овог века најизвеснијом показала она у Карађорђевој улици чини се да је задовољнији од других био Јовановић највише из разлога што је у локалном парламенту заступао интересе становника баш овог дела града. Још један привремени застој био је повод за директно питање првом градоначелнику Краљева др Милошу Бабићу на једној од седница коалиције што је било увод у жестоку дискусију и салву оптужби упућених одборнику који се усудио да постави овакво питање. Иако разлози за одлагање никада нису званично потврђени има наговештаја да градоначелник није имао ни подршку странке која га је предложила за значајну функцију. После његове смрти на градњу се заборавило све до неких наредних избора. Од тренутка кад се јавила идеја о градњи спекулисало се са капацитетом. До броја о довољном броју места дошло се на основу податка како треба да буде пет одсто укупног броја становника, а податак да град има 60 хиљада водио ка закључку да је три хиљаде седишта у хали задовољавајуће. Потенцијални инвеститор је био спреман да финансира градњу дворане већег капацитета, локални функционери одлазили у друге градове да се упознају са њиховим искуствима, али су урбанисти ограничавали број седишта не водећи рачуна о задовољавању потреба становника ван ужег градског језгра. Током друге половине 1998. и почетком наредне године терористички напади на простору Косова и Метохије, посебно они на припаднике војске и полиције, стварали су све веће проблеме, а далековидији политичари већ схватали шта би врло брзо могло да се догоди. Зато је повећано

присуство војске на граници према Албанији имало првенствени задатак да сачува овај део територије од упада са стране и спречи избијање грађанског рата. Податак да је међу онима који се спремају за одлазак велики број Краљевчана повод је за куповину велике количине квалитетних цигарета јер су се у сличним ситуацијама показале најпотребнијим. Задатка да их набави прихватио се Јовановић, а да подели тадашњи председник Месне заједнице Чибуковац, данас председник Градског одбора Социјалистичке партије Србије у Краљеву, Драган Вулић. У ситуацији каква је претила да се отргне контроли пласиране су бројне дезинформације, између осталих и она да баш председник месне заједнице препродаје цигарете. Колико нису мале основа потврђује податак да је Вулић, и без позива, исте вечери отпутовао са резервистима на подручје Космета и са њима остао до завршетка бомбардовања у јуну 1999. године да би по повратку био изабран за секретара општинског одбора партије. Криза у коју су полако западали социјалисти учиниће да неколико следећих година активно обавља ову дужност без надокнаде у жељи да се партија постави на здраве ноге. Петооктобарски догађаји додатно су утицали на погоршање стања у редовима социјалиста. - Овде демонстрације сваки дан онда, шетало се према базену а кад су пролазило поред наше зграде бацали су на нас цигле и камење. Зато смо стално дежурали због страха да би у случају упада могли да униште вредне материјале и архиву. На простору између Хотела „Турист“ и продавнице Борово могло је да се окупи највише три хиљаде људи, на цео трг једва десет хиљада, а новине су објављивале да их има између 30 и 40. Све је било на неки начин потплаћено, а страни агенти вршљали по земљи – прича Јовановић. Да у манипулисању информацијама није био граница сведочи податак из медија да је у протестним вожњама око града учествовало по

две хиљаде аутомобила. Податак се чинио толико неверовтним па је испровоцирао Јовановића да поред Ибарске магистрале преброји све који су били у колони а у њој, са свима који су били у редовном саобраћају, није било више од 203 аутомобила. Притисци са свих страна имали су само један циљ, стварање атмосфере о неопходности да се дотадашњи режим уклони са власти без обзира на цену. Грчевита борба за власт међу социјалистима се обајшњава настојањем да се кроз долазећи процес приватизације дође до што веће користи. Колико је уверење било тачно показаће процес приватизације који и данас у највећем делу јавности слови као пљачкашки. Сем што је највећи део друштвене имовине прешао у посед малог броја приватних лица енормно је повећан државни дуг, а најодговорнијим за једно и друго сматра се власт која је после 2000. године на челу државе сменила социјалистичку. Продајом 49 одсто вредности „Телекома“ обезбеђено је довољно пара да се подмирују трошкови државе од неколико година, а најављена продаја беочинске цементаре за 150 милиона динара код опозиције дочекана на нож, па је државни врх обуставио даљи поступак. Јовановић сведочи да су, након промене на челу државе, три српске цементаре, у Беочину, Поповцу и Косјерићу, продате за износ од 140 милиона. На локалним изборима 2000. године социјалисти су доживели најтежи пораз од формирања партије, а међу реткима који су изборили право да заступају ставове партије у скупштини био је Радош Јовановић. Углед грађен годинама био је довољан да буде предложен за Диплому заслужног грађанина која се сваке године на Дан Краљева Краљевдан додељује појединцима који су више од осталих допринели напретку у појединим областима живота. Иако је предлог прихватила одговарајућа скупштинска комисија седница парламента на којој се очекивала по-

10.7.2016.

МАГАЗИН

тврда добила је неочекивани ток у тренутку инсинуације да су њени чланови потплаћени. Социјалисти су у својим просторијама расправу посматрали у телевизијском преносу, а њен ток на који су у највећој мери утицали радикали, био повод да Јовановић накнадно стигне на седницу и пред одборницима одбије кандидатуру. За ласкаво признање предложен је и следеће године али је, поучен искуством из претходне, одбио да га прими. Краљево је током друге половине двадесетог века израсло у јак трговачки центар који је снагу црпио из, у југословенским размерама познатих, предузећа „Папирпромет“, „Тргопромет“, „Гвожђар“, „Стотекс“, „Пољопромет“... Срозавање се поклопило са јачањем вишестраначја кад су значајнији кадрови напуштали до тада стечене позиције, а на њихова места долазили неки мање писмени који су личне интересе претпоставили колективним. - „Магнохром“ је радио и за време санкција, извоз је ишао преко Македо-

није, а на производе утискиван жиг произвођача из ове земље. Од шест и по хиљада запослених, рачунајући и оне у рудницима, сваког дана је ван погона, из разноразних разлога, била скоро четвртина. Било је и оних који већ у 9 изађу због боловања, па није било довољно радника за одвијање производње. „Магнохром“ је још могао да ради, јер је потреба за магнезитом била велика, а „Фабрика вагона“ таворила одавно, јер није било никога да обезбеди посао да се репарирају вагони. Кад је „Каблар“ уз посредовање Милоша Нешовића требало да отпочне градњу касарне у Приштини за војску и полицију директор није смео да узме аванс од десет милиона динара јер много више дугује радницима, а ако их исплати не може да настави са радом. И Мирослав Карапанџић се залагао за градњу спортске хале вредне око седам милиона немачких марака како би спасио „Каблар“ који је поживео још извесно време након градње тржног центра испред зграде „Лес-

нине“. Отишао је „Папирпромет“ некада изузетно јако предузеће са представништвима у Бару, Скопљу и Сарајеву, сада зграде пропадају зарасле у коров, а некада је свуда било посађено цвеће док су се на уредно подшишаним травњацима шепуриле егзотичне птице – сведочи о не тако давном времену Јовановић. Крајем деведесетих година размишљало се о издвајању „Термопластике“ из Холдинга „Фабрике вагона“, како би се покренула некаква производња, али се су се испречили прописи. За време бомбардовања 1999. године објекти су додатно оштећени ,али су поправљени залагањем председника Општинског одбора Социјалистичке партије Србије Миленка Стефановића. Даље активности прекинуте су након 5. октобра па објекти „Термопластике“ и суседног „Метала“ представљају опште ругло. Онима који су у прилично дугом периоду градили најзначајније објекте у граду, и запошљавали велики број људи, посебно тешко пада сазнање да

власти не чине ни онолико колико би могле. Зато су очи свих које још није савладао песимизам упрте према председнику Владе због уверења да је једино способан да нешто покрене, а то би у Краљеву значило стварање услова за запошљавање бар хиљаду радника. Ма колико зараде биле мале позитивним се сматра уверење да би бар сигурно здравствено осигурање било значајно. Значајнија помоћ републике била је приметна једино у време санације последица земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године кад је, поред обнове оштећених и изградње нових стамбених објеката, учвршћена лева обала Ибра. Податак да током четири године од промене васти на челу државе није успостављен одговарајући однос повод је за бројне шпекулације. - Чини се да је неко неког увредио, јер је немогуће да председник обилази Чачак, Крагујевац, Врњачку Бању, а највише јужну пругу која је била највећа сметња и радикалима и со-

цијалистима. Није ми јасно да град који је дао много за ову државу не може ништа да уради, а да прави бар лопате, мотике и виле радило би 50 или сто људи. Немамо ни неку јаку личност, а мало смо специфичан народ па чим неког мало избацимо почињемо да га критикујемо и омаловажавамо. Некада је довољно да имаш пријатеља да те повеже да било шта урадиш, а ја не видим ко је то. Треба да се оде на неки факултет и види који су млади из Краљева одлични студенти, па да се на директорска места доведу млади и паметни без партијских опредељења. Док сам био председник Управног одбора „Путева“ није се запошљавало партијски, а за четири године смо примили само једног обичног радника. Сад нема где да седну иако не може да се живи без производње – каже Јовановић. Иако већ дуго далеко од активног бављења политичком наш саговорник је уверен да, пре него се упуте прве критике новом градском руководству,

треба оставити довољно времена, бар уобичајених сто дана, да покрену ствари са мртве тачке. Непоправљиви левичар је током дугогодишњег рада претурио преко главе бројне тешке тренутке, али се ни у једном није поколебао нити попустио пред притисцима различите врсте, ни онда кад је Југословенска левица као коалицони партнер за прелаз у њене редове нудила место председника Извршног одбора и запослење за чланове породице. Верност социјалистичкој идеји мери се петогодишњим чекањем на посао једног сина који седи као волонтер у Главном одбору Социјалистичке партије Србије. И поред свих проблема није ишчилео оптимизам да мора бити боље, али тек кад било која фабрика почне да ради, јер и оно што је у њима остало има неку вредност. Отуда уверење да онај ко купи „Фабрику вагона“ за два милиона евра као старо гвожђе опрему може да прода за бар педесет. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић.

МАГАЗИН 10.7.2016.

Нова акција Блиц фондације

МАГАЗИН

10.7.2016.

КЛИМЕ ЗА ПО

РОДИЛИШТА - Породилиште Опште болнице „Студеница“ богатије за два од педесет клима уређаја којима ће бити опремљено 24 породилишта у Србији. – Клима уређаје обезбедило предузеће „Елком трејд“ из Ниша. – Блиц фондација наставља акције помоћи сиромашним породицама и здравственим установама. – Већина порођаја се обави на температурама које премашују 30 Целзијусових степени. – Прве дане живота већина беба проводи у напорима да се одупре несносним врућинама лиц фондација наставља акцију помоћи породилишптима у Србији, овога пута опремањем клима уређајима који мајкама и бебама треба да олакшају боравак у њима током првих дана живота. Податак да током летњих месеци у породилиштима, просторима за припрему порођаја и собама након њега, владају високе температуре, да се већина порођаја обави и на температурама које премашују 30 Целзијусових степени, а да новорођенчад прве дане живота проводе у напорима да се одупру несносној врућини, повод је за покретање акције „Климе у породилишта“ која се у појединим срединама сматра круном активности Блиц фондације. У акцију је укључено и породилиште Опште болнице „Студеница“ у коме до пре неколико дана није било ни једног исправног клима уређаја, а донација два нова добро дође поготово у време великих врућина какве владају ових дана. Др Милан Роговић из Службе за гинекологију и акушерство потврђује да ће боравак младих мајки и њихових беба у овој установи убудуће бити знатно пријатнији, а неонатолог др Сунчица Бабић да ће првих двадесет здравих бебица, колико их

је тренутно у породилишту, од првог дана осетити све погодности вредне донације. У оквиру акције „Срце за децу“ Блиц фондација је недавно опремила краљевачко породилиште апаратима за скрининг слуха који омогућавају да се непосредно по рођењу открију евентуална оштећења како би се што пре приступило лечењу. Оваквих апарата до скора није било у овом породилишту, а ни многим другим у Србији, упркос томе што се рано откривање оштећења слуха сматра подједнако значајним и за родитеље и за здравствене раднике. Након донације клима уређаја породилиштима у Србији из Блиц фондације најављују наставак активности за пруажање помоћи сиромашним породицама у обезбеђењу одговарајућих смештајних простора, а здравственим установама у набавци недостајуће опреме. У оквиру акције „Климе за породилишта“ биће донирано 50 клима уређаја које је обезбедило предузеће „Елком трејд“ из Ниша, а сем краљевачког биће инсталиране у још 23 породилишта у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

10.7.2016.

И на земљи и на небу

АЕРО РОК Ф - Раније утврђен музички програм обогаћен новим садржајима. – Првог дана гости крагујевачки „Епилог“ и Саша Локнер са својим триом. – Свима који долазе из далека оријентир брендирани балон са посадом изнад аеродрома. – Истекао рок за куповину улазница по сниженим ценама. – Од данас за једнодневно присуство треба одвојити 700, за два дана 1.200 динара. – Четворосатни аеро митинг од поднева 24. јула. – Богат летачки програм, наступ падобранаца и једриличара, уз акробатско летење, допуњавају авио моделари

стало је непуне две недеље до почетка велике музичке манифестације од које се очекује да већ следеће године, потом и касније, учврсти позицију Краљева на значајнијем месту туристичке мапе Србије. Припреме за организацију рок спектакла под називом „Аеро рок фестивал“ су у завршној фази и одвијају се по утврђеној динамици, а мањи проблеми решавају у ходу. Програм фестивала укључује два музичка дана уз учешће најпознатијих извођача ове

врсте музике и, као шлаг на торти, аеромитинг који ће свима пружити нова изненађења. А њих ће бити од првог дана, јер је раније утврђен програм додатно обогаћен новим садржајима. Организатори најављују да ће се већ у петак 22. јула преед публиком појавити крагујевачки „Епилог“ из кога су потекли „Освајачи“ а потом трио Саше Локнера који ће изводити композиције Лазе Ристовског. И поред доста густог званичног програма нашло се простора за ове две групе

због чврстог уверења да је њихов наступ значајан и да ће у доброј мери допринети комплетном доживљају. Свима који према месту одржавања буду долазили са раличитих страна прва два дана оријентир треба да буде високо уздигнут балон са посадом који се са земље подиже већ од пет сати кад се зачују први звуци музике. Брендиран обележјима фестивала биће добар путоказ свима који се још двоуме куда да прођу, али и онима који немају много информација о

Фото: М. Радовановић

ФЕСТИВАЛ 49

МАГАЗИН

10.7.2016.

свему што се догађа на Аеродрому Бреге. Данас истиче рок за куповину улазница по сниженим ценама које за један дан износе 500, а за два 800 динара. Већ од сутра важе нове цене па ће улазница за једнодневно дешавање коштати 700, а за два 1.200 динара. Организатори су задовољни досадашњом продајом, а очекују да се она интензивира до истека рока за куповину улазница у претпродаји. Коцкице се полако склапају у компактну целину, екипа од двестотинак оних чији је задатак да све протекне у најбољем реду полако се попуњава, а организатори и публика са нестрпљењем очекују петак 22. кад ће у 17 сати бити објављен почетак овог несвакидашњег догађаја. А да буде несвакидашњи треба да допринесе аеромитинг трећег дана за који су задужени чланови Аеро клуба „Михајло Петровић“. Саша Чубрић потврђује да су чланови клуба озбиљно схватили обавезу да инфраструктурно припреме локацију за одржавање фестивала, али и атрактивни летачки програм трећег

дана. Инфраструктурно опремање подразумева уређивање свих прилаза месту одржавања, кошење траве, уредно снабдевање здравом пијаћом водом и струјом, одржавање хигијене и друго у чему се очекује помоћ краљевачких јавних предузећа како би посао био завршен у што краћем року. Аеродром, који ће у петак и суботу бити затворен за летове, до поднева 24. јула треба оспособити за четворосатни аеро митинг, у оквиру њега безбедно полетање и слетање различитих ваздухоплова. Летачки програм се одвија уз учешће чланова аеро клубова из Трстеника, Крушевца и других места, а почиње кад са безбедне висине из „цесне“ која долази из правца Крушевца искоче два падобранца. Након њих на небу изнад аеродрома очекује се фигуративни лет једрилицом типа „бланик“ која стиже из правца Трстеника. - Доћи ће на одређену висину и одрадити комплетан летачки програм, а после тога очекујемо полусатно летење ултра лаких авиона који се склапају на нашем аеродрому. Имамо и

госте из Београда који ће доћи ултра лаким авионом „Пионир 200“ и једним жирокоптером и током двадесетак минута приказати неке од перформанси ових летелица. Са зрењанинског аеродрома очекујемо долазак авиона за акробатско летење, а летећемо нашом једрилицом на витлу. За разлику од класичног лета, кад је вуче авион, витло подиже једрилицу на висину од 400 метара одакле ће после неколико маневара слетети на аеродром. Богат програм ће допунити авио моделари из нашег и клубова околних градова који ће приказати лет различитих модела авиона, хеликоптера и других летелица. За обављање летачких активности сви учесници програма имају дозволе Директората за цивилни саобраћај, као и посада балона оспособљеног за превоз путника и падобранске скокове – прича Чубрић. Од зачетка идеје о организацији фестивала калкулишу се трошкови и очекивани број гледалаца који куповином улазница треба да покрије добар део. Иако капацитет аеродрома није строго ограничен процењује се да на

до сада ограђеном простору може да се смести и до 20 хиљада посетилаца, а да се не гурају. Организатори фестивала нису нескромни, нити нереално амбициозни, па признају да би били задовољни уколико током једног музичког дана на локацији аеродрома буде само пет хиљада посетилаца, што би за прву годину било задовољавајуће. Медијска кампања укључује различите видове оглашавања, спотови се увелико емитују на програмима телевизијских и радио станица из околних градова, а на дан почетка фестивала очекују се репортажна кола Радија Београд 202 са екипом која ће директно преносити део дешавања. Гостовањима у програмима телевизијских станица из околних градова придружује се и оно на Телевизији Мост, јер се очекује знатан број посетилаца са простора Косова и Метохије. Организатори указују на циљну групу са простора из круга од стотинак километара од места одржавања и бар трећину посетилаца изван Краљева. Инфраструктура за смештај и пријатан боравак је обезбеђена тако да су пуне

две недеље пре почетка створени готово сви услови да све протекне у најбољем реду. Томе треба да допринесе и искуство организатора стицано на сличним манифестацијама. Јован Антонић, као један од иницијатора, потврђује да екипа озбиљних људи није организацији приступила грлом у јагоде него са јасном идејом и концептом да се цела прича јасно и прецизно приведе крају. - Има проблема који произилазе из спорости система и свега што се дешава око нас, али је важно да се ствари крећу напред, да се завршавају и иду ка циљу да направимо манифестацију која може да буде традиционална. Настојали смо да што већи број људи у организацији буде из Краљева, да укључимо све фирме које могу да помогну и да град добије препознатљиву манифестацију на месту које увек може да се искористи за неке друге догађаје и дешавања. На три километра од центра града, малтене у урбаној зони, имамо потпуно сређен, технички и логистички подржан простор где може увек да се одржи неки већи скуп

или већи догађај, а да се сутра „пасуљијада“ не прави у центру града. Жички сабор се више не одржава у близини манастира, али као део народне традиције може на овом месту. Постоји адекватан простор за сличне манифестације, и добра воља за то што Краљево може да стави на туристичку мапу као место дешавања које може да привуче велики број људи. Ми морамо да им пружимо квалитетне садржаје. који ће да задовоље њихово интересовање, и обезбедимо пристојан смештај по приступачним ценама, а све остало је добит града – каже Антонић. Без обзира како буде протекао први „Аеро рок фестивал“ организатори обећавају почетак припрема за наредни већ са првим данима септембра. Све структуре су већ формиране, а искуство из ове године треба да буде путоказ за организацију свих осталих фестивала који је покренула група грађана. Како ће се ствари одвијати после 24. јула биће познато врло брзо. Организатори фестивала верују да ће ове године сви посетиоци отићи кући насмејани. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.7.2016.

Брана Радовић

МАГАЗИН 10.7.2016.

Знаменити Краљевчани: Брана Радовић

РАДОВИЋИ ИЗМЕЂУ КРАЉЕВА И ЧАЧКА

Фото: М. Радовановић

- Низ Ибар у металном кориту. – У недостатку других играчака камиони и возови од празних кутија за лекове. – Фудбал насред Улице хероја Маричића са по два камена који означавају голове. – У трајном сећању фреске и црвена фасада манастира Жиче, посета костурници и манастирском рибњаку. – Садашње време искварени капитализам. - У правом капитализму се са платом може обезбедити пристојан живот. - Животни морал потиснут потребом да се што више и што брже заради. – Срби најспорији народ? - Атлетски рекорди стари пола века

раљевчанима се не чини посебно значајним што је унук чачанског проте Михајла Радовића био прослављени песник Душко Радовић. Значајнијим се сматра да је протин син Момчило био први председник краљевачке општине након Другог светског рата. О томе сведочи Брана Радовић, атлетски тренер у пензији и рођени брат много познатијег Душка, кога за Краљево везују сећања из најранијег детињства због чега и данас одржава присне везе са члановима београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“. Све је почело пред крај четрдесетих година прошлог века кад је тек деветогодишњи Брана први пут стигао у Краљево у посету стрицу Момчилу. На дружење са вршњаком, Момчиловим сином Зораном, и после много деценија навиру сећања која потврђују како су на Ибру проводили већи део летњег распуста, никад мање од месец и по. Ибар се у то време много разликовао од данашњег баш колико и могућности за забаву дечачића који су, поред купања и пецања, маштали о дану кад би чамцем могли да се провозају бар једним делом реке. Како се та могућност није чинила много вероватном једини начин да задовоље давнашњу жељу био је да чамац замене металним коритом. На лета проведена поред Ибра везују бројна пријатна сећања, али и она од којих и после много година подилази језа. Брана сведочи да су се он и Зоран у два наврата борили за живот са таласима набујалог Ибра и сваки пут, задњим трзајима, успевали да однесу победу. Ништа безбеднија од лета нису биле ни зиме на Ибру који је у појединим ситуацијама био под ледом, а он није могао да издржи ни тежину деце на том узрасту. Први поратни председник општине у Краљеву Михајло Радовић био је апотекар, а велика апотека у центру града место у које су погледе упирали бројни припадници генерација сличних најмлађим Радовићима. Они су били у повлашћеном положају, јер су били у ситуацији да пре свих дођу до празних кутија од лекова од којих су, у недостатку других играчака, правили

МАГАЗИН

10.7.2016.

возове и камионе. - Град је био без саобраћаја са спомеником у центру. Пошто сам човек из оних времена за тај период ме везује други део приче који потврђује да је у свим градовима било много више слободног простора, па си могао да шеташ а да се не плашиш да ће да те удари ауто. Поставимо два камена и играмо фудбал у Краљеву насред улице. Највише времена сам проводио у Улици хероја Маричића, и горе на агрономији на Ратарском имању код другог стрица Ђуре који је имао две кћерке. До Краљева смо путовали возом који је вукла локомотива парњача, а у дечјим очима је путовање изгледало као да идемо до Минхена – прича Брана и признаје како је и касније волео да долази у Краљево. За средње године везују одласци до Манастира Жиче чије су фреске и црвена фасада остали у трајном сећању из кога нису избледеле ни посете манастирском рибњаку и костурници у шумици иза ливаде која се простирала поред пута преме Матарушкој Бањи. Каснији доласци афирмисаног атлетског радника везују се за разноразна тамичења у овој области, посебно након изградње атлетског стадиона почетком седамдесетих година. Краљево се у спортским круговима и данас препознаје као први град са простора бивше Југославије у коме је изграђен чисто атлетски стадион, а најзаслужнијим за то сматра се др Милан Матијевић. Бројна атлетска такмичења била су изазов за многе младе спортисте које је, као тренер, предводио Брана Радовић. Још један начин за одржавање везе са градом за кога везују бројне успомене касније су биле јуниорска и пинирска атлетска школа. Отац Душка и Бране Радовић Угљеша био је најстарији од четири сина проте Михајла и једини који није стекао факултетско образовање. Огњен је био професор немачког језика на београдском универзитету а друга двојица, Момчило и Ђурђе већи део живота провели у Краљеву, један као апотекар и председник општине а други директор агрономије.

Као магистар фармације Момчило је након Београда, Лазаревца и Чачка, од 1931. године службовао у Краљеву. У биографији исписаној 1953. године потврдио је да пре рата није припадао ни једној политичкој странци иако му је по схватањима најближе било учење марксиста, што је било повод да буде веза у преношењу и растурању материјала. У књизи „Мучне године“ Тодор Вујасиновић пише о краљевачком апотекару Момчилу Радовићу који је чинио многе драгоцене услуге, јер је на адресу апотеке под шифром стизала сва илегална пошта. Радовић је комунисте снабдевао разним материјалом за писање, невидљивим мастилом и његовим развијачем. У време кад је било тешко доћи до средстава за умножавање, јер су се шапирограф и опалограф могли набавити само уз одобрење власти, нашао смесу којом се премазује платно и тако направио први шапирограф. Октобра 1941. године ухапшен је и у затвору провео месец дана, а три године касније напустио апотеку и повукао се на Гоч одакле је сишао у тек ослобођену Врњачку Бању. После рата је био народни посланик, председник првог Среског одбора за срез жички, председник Градског Народног одбора и Градског одбора Народног фронта, потом Савеза за просвету и културу, члан Музејског савета, председник Клуба културних радника, један од покретача и члан Редакционог одбора „Ибарских новости“. Као члан актива агитатора Среског и Градског одбора Народног фронта одржао је око 1.500 предавања, одликован одличјем Народног фронта Србије, а за апотекарски рад наградом Владе Народне Републике Србије. Од августа 1945. године Радовић је руководилац Прве народне апотеке, а кад су и друге две потпале под државну управу постао је руководилац свих апотека у граду и на тој дужности пензионисан 1957. године. Најмлађи протин син Ђурђе био је агроном, а као врло добар ђак на време је завршио гимназију и Агрономски факултет у Београду. По завршетку факултета се запослио, најпре као наставник а потом директор

Средње пољопривредне школе у Краљеву. Врстан предавач, одличан агроном, још бољи организатор и руководилац, Ђурђе је створио узорну пољопривредну школу угледну на простору целе Југославије. Од 1942. године службовао је у Крагујевцу а после

солобођења, као напредан, ретко честит и поштен човек, постављен за потпредседника првог Окружног Народноослободилачког одбора у овом граду. На том положају је остао до 1946. кад се враћа у Краљево на стари положај у школи одакле је после

МАГАЗИН

10.7.2016.

У великој антифашистичкој нароноослободилачкој Скупштини Србије Момчило Радовић је 11. новембра 1944. године одржао кратак, али веома важан говор. - Другови и другарице! Излазим пред вас у име напаћеног и још увек поробљеног, али не само поробљеног него и широм целе Југославије познатог Краљева. Синови Краљева разасули су своје кости широм целе Југославије. У данима кад се стварају тако крупна дела нећу да се обазирем на ту мрачну страну наше прошлости да не бисмо губили речи. Рећи ћу вам само нешто. Човек који је највише патио, који је највише гладовао, најбоље уме да цени кору хлеба. Човек који је највише жедан, најбоље уме да цени кап воде. Ми који смо претрпели под најтежом реакцијом читаво ово време од три и по године , верујем, најбоље ћемо умети да ценимо слободу коју нам је донела наша славна Народноослободилачка војска. У име свих из напаћеног Краљева и других места који немогу да кажу шта им је на души, обећавам вам да ћемо истрајати на послу, па ако треба помешати своју крв са крвљу палих јунака. На тај начин подићи ћемо за вечита времена нашу велику вољену Југославију у којој ће живети поносан и срећан сав српски народ – рекао је Радовић.

две године, због неслагања са ставовима претпостављених, премештен на пољоприврдно добро „Ослобођење“ код Суботице. Одатле је враћен у Крагујевац где остаје до 1959. године када је постао виши саветник у Пољопривредној комори Србије. - Отац је био машиновођа и Солунац кога је држава по потреби службе премештала из места у место. Тако је живео у Нишу, па Суботици, и на крају Београду. Дошао је 1936. године, а ја рођен 1940. у Железничкој болници на Дедињу одакле су ме истерали кад су видели да нисам за овај крај, али смо остали поред железничке пруге а и старији брат Миодраг је радио код плавог воза. Живео сам у социјалистичком и овом времену које је неки искварени капитализам. Раније је било лакше живети него данас, а много се више пара одвајало за васпитање деце и омладине. Вратили смо се у најгоре доба капитализма јер је у правом капитализму, као што је норвешки, висок стандард и са платом можете да обезбедите себи и породици пристојан

живот. Данас много деце не може да плати ни чланарину у клубовима, па су ван спорта. Све се плаћа, а родитељи са више деце то не могу. Нисам задовољан овом фазом иако схватам да мора овако да буде, јер нисмо могли одмах да одемо у богати капитализам. Ово је процес који је за моју генерацију, и оне које су одрасле у неком другом времену, један страшан ударац. Данашња деца имају боље играчке, компјутере и мобилне телефоне, а ми смо имали нешто друго. Неко је бринуо о нама, имали смо летовања, зимовања, приредбе и тако даље. Храна коју једемо је пуна пестицида, а животни морал потиснут неким потребама, да се што више и што брже заради - прича Брана. Године проведене у атлетици повод су за закључак да је у данашње време, због доступности информација, лакше бити спортски тренер него некада. Тада су извор биле само књиге, поготово јефтине на руском језику, које су копиране да би стигле до што више заљубљеника у атлетику. Нема ни превише заинтересованих

за бављење атлетиком, па се исправним показала тврдња творца бројних атлетских шампиона Александра Петровића из Ћуприје који је крај атлетике везивао за појаву прве велике спортске дворане, јер нико неће напољу да трчи у време кад и у школама постоје лепе сале. Ништа боља није ситуација ни у другим европским земљама где раст стандарда одвлачи младе у неке друге сфере. Појачан интензитет саобраћаја оставља све мање простора за тркаче, седење пред компјутером је популарније, а на атлетским такмичењима у западним земљама све више црних атлетичара који у овом спорту виде шансу за опстанак. Можда се и због тога на обарање рекорда Вере Николић чекало пуних педесет година. Рекорди Ненада Стекића у скоку у даљ и Данета Корице у трчању стари су између четири пет деценија. Рекорд Слободана Бранковића на 100 метара један је од најслабијих у Европи, а улазак у финале значајнијих такмичења и даље само сан, па атлетски стручњак с правом поставља пи-

тање јесу ли Срби најспорији народ. Ни врхунски српски спортисти у другим областим не одликују се посебном брзином, па се ни они који наступају у НБА лиги не убрајају у ред најбржих. Слично је и са фудбалерима, а на међународној сцени најбољи који долазе из Србије углавном играју у одбрани. - Брзи смо на језику, можда и пребрзи, истичемо се изјавама које су исхитрене, иако је на стази, у фудбалу, кошарци и другим модерним спортовима, потребна је нека друга брзина. Ми старији можда превише кукамо за оним временима, а ја не бих мењао оно за ово иако бих имао само ролшуе, бицикл или камион од кутије за лекове – каже Брана као дуговечнији од Радовића који нису живели претерано дуго. Деда Михајло је поживео само 58 година, а брат Душко Радовић 63. Брана је прегурао седамдесет пету можда и због дугогодишњег активног бављења спортом, здраве исхране и довољно времена на чистом вауздуху. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.7.2016.

Из личног угла

БРУКА ЗА КР исац ових редова, имао је прилику, да седамдесетих година прошлог века, са тимом архитеката под именом „Група 13“, учествује на конкурсу за израду идејног решења Спомен-гробља у Краљеву, посвећеног стрељаним грађанима октобра месеца 1941 године. Ја сам рођен у овом граду те године и знам да готово нема породице којој тада није стрељан отац, стриц, ујак, брат или најближи комшија. Све мушке главе које су се затекле у граду. Потсетићу јавност, да је Краљево са околином, имало тада око 12.000 становника, а да је по неким проценама, тада стрељано између пет и шест хиљада људи. (Знам, као и за Јасеновац,

МАГАЗИН

10.7.2016.

да има и другачијих процена, пошто ми, Срби, никада нисмо успели да пребројимо све своје страдалниике). Спремајући се темељно за тај конкурс седамдесетих, прегледао сам сву расположиву документацију у Музеју града Краљева. Немци су као и увек, имали прецизно, на писаћој машини откуцане спискове, са свим подацима стрељаних, а Музеј је сачувао и потресна сведочанства-писма ухапшених људи својим супругама, мајкама, сестрама и браћи, која до многих никада нису ни доспела. По причи мојих родитеља који су случајно преживели, боравећи у оближњем селу, одакле је био мој отац, Немци су најпре покупили све раднике

Фабрике авиона, затим Фабрике вагона, све железничаре и најзад позвали остале грађане да овере личне карте у Општини, блокирали двориште Општине и све присутне, заједно са већ ухапшенима, затворили у хале Фабрике вагона. А онда су их, по групама од стотинак, све стрељали у року од три-четири дана. Мајка ми је причала, да након тога нисте могли на улици срести мушко чељаде, а готово све жене су биле у црнини. Након рата на овом стратишту су биле обележене само две велике хумке, ограђене стубићима и ланцима, како се то иначе чинило на сличним местима. То је била почетна позиција свих учесника на поменутом конкурсу,

РАЉЕВЧАНЕ са захтевом да се тај простор максимално испоштује. Победио је рад београдских архитеката Спасоја Крунића и ДрагутинаШиље Ковачевића. То је заиста и био најбољи рад. Ја сам, иако из друге екипе, имао част да делимично учествујем у реализацији тог пројекта, тачније, на исписивању ћириличних имена страдалих на мермерним стећцима, која су потом, чувени клесари из оближњег села Каменице, урезивали и камен. Нешто касније, основан је и Фонд за изградњу Спомен-обележја и оно је у наредних десетак година, у највећој мери и реализовано. Фонд је са успехом дуго водио покојни професор

Српског језика и књижевности, г.Раде Јоветић. Са сетом се сећам, како су у време државе Југославије, сваког 14. октобра, долазиле делегације из свих југословенских република, да се поклоне сенима невино страдалих људи. Све ово пишем, зато што сам након Ускрса ове године, после дуго времена отишао на Спомен-гробље (Побусани понедељак, када наш народ излази на гробља) и био запањен стањем у коме се оно налази. Све је разграђено, амфитеатар у брду готово уништен, крстови поломљени, стећци од мермера зарасли у коров. Око Споменобележја никле су дивље изграђене куће, а људи на гробљу напасају стоку

и односе са њега све што се може користити за градњу. Ситуација је таква, да немам других речи осим да кажем, да су се и ова и бивша власт и сви моји суграђани, комплетно обрукали пред лицем читаве Србије, препустивши забораву и вандалима једно од највећих стратишта из времена Другог светског рата. Србија, која са правом тражи да се обележе сва стратишта која су данас на територијама других држава, а где је страдао наш народ, не сме да допусти овако нешто на својој територији. Мирослав Симеуновић Симеун, архитекта, Београд Фото: М. Радовановић

Тридесет шест година групе Зана

ЗАНА ЗАУВЕК

МАГАЗИН

10.7.2016.

- Зана је успела да пробије баријеру између тога шта је модерно, а шта није. - Нешто што је током деценија опстало као квалитет не може да потре било каква друга музика. – Пресудан утицај медија на изглед музичке сцене. - Светска економска криза, која је почела деведесетих, поклопила се са кризом у музици напрасно лишеном толико потребне емоције. - Музика је храна за душу, а лоша може да доведе до лошег расположења

рошетале су последњих деценија српском музичком сценом бројна мање или више значајне личности и на њој се задржавале онолико колико је публика била спремна да им поклони пажње. Број оних који су у овој области макар покушавали да направе било какав значајнији успех никада није поуздано утврђен, али се зна да оних који су опстајали више деценија није претерано много. У ретке који су успели да преживе више од три деценије, а и даље трају, сврстава се београдска Зана, група која се на музичкој сцени појавила пре пуних 36 го-

МАГАЗИН

10.7.2016.

Јелена Галонић

дина и, уз мање или веће проблеме, задржала до данас са будућношћу коју још нико не може тачно временски да одреди. Групу су у Београду 1980. основали клавијатуриста Зоран Живановић и гитариста Радован Јовићевић и назвали је по првој певачици Зани Нимани. Пре првог албума „Лоше вести уз реге за пивску флашу“, у издању загребачког „Југотона“ 1981. гоодине, група је објавила неколико песама које су се налазиле на компилацијама „Сви марш на плес!“ и „Врући дани и вреле ноћи“. Популарност широм Југославије

нагло је порасла након другог албума „Додирни ми колена“ 1982. године који групу уводи у ред извођача поп музике иако су извесни трагови претходне фазе очигледни и на овој плочи. Албум је снимљен у Шведској, а поред Зане Нимани наступили су клавијатуриста Зоран Живановић, гитаристи Радован Јовићевић и Игор Јовановић, басиста и пратећи вокал Богдан Драговић и бубњар Павле Николић. Велики хитови су били „Мајстор за пољупце“ и насловна песма „Додирни ми колена“ коју је петнаестак година касније обрадила Северина.

Трећи албум „Натраг на воз“ годину дана касније памти се по песмама „Младићу мој“ и балади „Јабуке и вино“ коју је Зана Нимани отпевала у дуету са бившим чланом Бијелог дугмета Жељком Бебеком. Солистичка каријера Зане Нимани одразила се на даљи рад групе која је наставила да наступа под истим именом, а доласком нових певачица мењала се и прилагођавала њиховим могућностима. Током три наредне године са Наташом Гајовић снимљена су три албума, „Црвене лале“, „Откинимо ноћас заједно“ и „Влак“ са гостима као

што су Младен Војичић Тифа и Лаза Ристовски из Бијелог дугмета, а из овог периода издвајају се песме „Вејте снегови“ и „Оженићеш се ти“. Следеће две године специфичан звук креира Наташа Живковић, која је певала на албуму „Миш“, а у групу су дошли бубњар Саша Ал Хамед и басиста Зоран Јаксић. На албуму се нашао хит „Рукују се, рукују“, а гост је била звезда фолк музике Драгана Мирковић. Оснивач групе Радован Јовићевић напустио је састав 1999. године и преселио се у Сједињене Америчке Државе, а Зана 2006. објавила албум

„Као некад“ на којем су се нашли стари хитови „Додирни ми колена“ и „Вејте снегови“. Криза се појачавала до десете годишњице кад је освежена појавом деветнаестогодишње Јелене Галонић, вокалне солисткиње која је, после завршене музичке школе на одсецима за клавир и соло певање, прижељкивала блиставу каријеру и успех на естрадној сцени. Од октобра 1990. године састав је добио нову физиономију, а ново окружење на адекватан начин обликовало значајну музичку личност која је у Зани провела досадашњи радни век. - Дошла сам у време које није могло да буде горе па је, већ у марту следеће године, почео хаос а група се са пет свела на три члана. Било је то време кад смо доста користили матрице и много гостовали највише због тога што за троје није био потребан комби. Први албум „Нисам, нисам“ појавио се 1991. године кад је почео рат на простору Југославије, други „Тражим“ 1993. кад је почео рат у Босни, са трећим „Заноманија“ манифестације на Тргу републике које су трајале 78 дана, а четврти „Пријатељи“ изашао је 23. марта 1999. године, дан пре почетка бомбардовања. На боље је кренуло оног момента кад смо пре неких дванаест, тринааест година дефинитивно решили да нећемо радити по том систему, него само са бендом и на уштрб свирки које не могу да се испоштују – прича Јелена у ишчекивању да изађе пред публику на Тргу српских ратника вече пре старта 27. по реду „Веселог спуста“. Прво гостовање у Краљеву повод је за подсећање на мирнији период који почиње 2001. године и омогућава да се Јелена и Зоран Живановић, познатији као Жика, посвете ауторском реду, а резултат су песме које су са успехом интерпретирали Наташа Беквалац, ОК бенд, Цеца, Гоца Тржан и многи други. Ову последњу песма „Хаљина“ подигла је на дуго прижељкиван ниво.

10.7.2016.

МАГАЗИН

Ауторске мирне воде пружају низ повољности за комотан рад у кућним условима што постаје још значајније кад се ради посао за кога везују посебна осећања. Путовања, често и више пута недељно, са годинама постају све веће оптерећење и поред чињенице да су у друштву правих професионалаца какви данас чине бенд. - Зана је успела да пробије баријеру између тога шта је модерно, а шта није. Има слушаоце који имају и по седам година, а деца знају песме „Додирни ми колена“ или „Младићу мој“ што значи да нешто што је током деценија опстало као квалитет не може да потре било каква друга музика. И у свету се музика променила,

па је нормално да се променила и код нас, али у смеру који не могу да дефинишем јер волимо исток, а волимо и запад па двоглава музичка аждаја очигледно то ради. Можда не би било тако да медији не гурају ово, јер кад гурнеш у медиј што треба неко ће то просто да слуша. После толико различитих бендова и извођача које сам дочекала и пропратила на овој сцени мени чак ни то не смета. Зана се доказала квалитетом, а ја никад нисам гурала у први план своју физику и миниће. Људи воле да чују добру музику, ми опстајемо деценијама, а сигурно не би да то што радимо није добро – прича Јелена. Пробој великог броја музичких талената осамдесетих година прошлог

века резултирао је богатством различитих песама од којих су многе опстале до данас. Светска економска криза која је почела деведесетих поклопила се са кризом у музици напрасно лишеном толико потребне емоције. Добри познаваоци стања на музичкој сцени потврђују да се последњих годину дана појавио један број аутора и извођача способних да парирају онима из периода који се сматра посебно успешним у овој побласти. Успех се заснива на сазнању да су створили нешто што је пријемчиво млађим нараштајима, на које се гледа као потенцијалне купце у будућности, али и нешто старијим који предност над техником дају емоцији. Она се полако враћа, а Јелена

је склона веровању да ће на њу код нас, као и у многим областима у којима каснимо за напредним стветом, морати да се почека. Зана наступа онолико колико се процени да је довољно како би се одржавала форма на потребном нивоу без и мало жеље за по неколико наступа у делу недеље ближем викенду. - Нема тих пара које би могле то да надоместе. Пронашли смо се у једном балансу и то је много добро, а приче оних који тврде да имају сталне свирке су обичне глупости јер сви знамо у каквој је ситуацији земља, па човек мора да се адаптира на те ствари. Кад прихвати ствари какве јесу, и буде задовољан тиме што има, то је најлепше што може да му се деси у животу.

Не радимо туђе песме, имамо своје концерте и то је прво. Клубове не радимо, а црту смо подвукли зато што је клупска публика нешто потпуно другачије. Осим тога почиње у један по поноћи, а ми у то време увелико спавамо. Прошле године смо имали два наступа у београдским клубовима где смо се појавили само као гости. То могу да поднесем, а да почнем у један а завршим у пола 4, и певам туђе песме, то заиста не могу да поднесем – признаје Јелена. Последње гостовање у Краљеву је прилика за поруку публици да слуша само добру музику и да оно што слуша бира са бар онолико пажње са колико бира оно што једе, првествено због уверења да је музика храна за душу, а

лоша може да доведе до лошег расположења. После пуних тридесет шест година одговор на питање колико ће Зана трајати намеће се само један одговор, онолико колико се буде слушала. Јелена верује да ће то бити још дуго, а колико ће наступати зависи једино од Жике од кога се очекује последња реч. Летимичан поглед на његов физички и ментални склоп потврђује да би до судњег дана могло да протекне још доста времена. Јелена је један од сувласника „Зана студиа“, једног од најбољих на просторима Источне Европе за који каже да је њена друга кућа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.7.2016.

10.7.2016.

МАГАЗИН

Филип Трајановски

Краљевчани прве генерације Џез одсека на ФМУ

- Најмлађи интерпретатор изворне народне музике. – Основац аутор песама за Дечју песму Евровизије. – Јединствен пример комплетног аутора текста, музике и аранжмана. – Трајни снимци у архиви Радио-телевизије Србије. – Најмлађи нставник у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“. – Прва година студија музике промашај. – Први мушки студент прве генерације џез певања на Факултету музичке уметности. – Дебитанти победници фестивала „Пролеће у Београду“. – И на музичкој сцени од талента често боље пролази кратка сукња. – Краљево град духова

Фото: М. Радовановић

КАНТАУТОР ОД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

окална самоуправа годинама уназад финансијски помаже најбоље студенте у нади да би бар неко од њих, ако се за то створе услови, могао да остане у Краљеву и применом стеченог знања у пракси врати граду бар део уложеног. Како се услови за то стварају веома ретко најбољи млади стручњаци из различитих области бољу перспективу за даљи живот по правилу траже у неким другим срединама. Међу онима који су се ове године нашли на списку најбољих је и студент треће године џез певања на Академији музичке уметности у Београду Филип Трајановски. Први корак ка академском звању направљен је много раније, у време кад је отац Зоран приметио несвакидашње занимање за музику што је било повод да сина упише у музичку школу. Филип признаје да на том узрасту није ни знао да постоји овакав тип образовне институције, али је дисциплиновано кренуо и почео да савладава прве вежбе на клавиру. Класична музика је од почетка схваћена као редовна обавеза, а имитирање познатих интерпретатора, првенствено народне музике, свакодневна појава у време доколице. Натпросечан таленат запажен је још на пријемном испиту кад је Филип успео да заузме високо друго место на лествици најбољих иако се за прву званичну проверу знања није посебно припремао, првенствено због тога што није ни знао да се то ради. Прве две године ниже музичке школе обележила је шетња од куће до школе и назад, потом до комшије који је имао клавир и омогућавао да се на њему увежбава школско градиво. Напредак је био евидентан, а склоност ка певању повод да се већ од трећег разреда ниже музичке школе определи за изворну музику, па овај период и представља почетак занимљиве певачке каријере. Све већи број наступа био је прилика за демонстрацију изузетних певачких могућности, а симпатије публике засноване на чињеници да се ретко ко на овом узрасту, са само једанаест година, одлучује за изворно певање. Некако у то време по биоскопима у земљи све рекорде је обарао филм

МАГАЗИН

10.7.2016.

„Зона Замфирова“, а песме које је изводила Биљана Крстић толико опседале будућег џез певача да је до перфекције имитирао сваки тон који је долазио са филмског платна. Формално образовање везано је за клавир коме се Филип максимално посветио од првог дана и наставио свих десет година до завршетка средње школе. Бројна такмичења од првих година ниже школе јасно су одредила даљи животни пут, па је свима још на том узрасту било јасно куда он води, па у основној школи и није било превише притисака за савладавање градива из других области. Корак даље од осталих Филип је направи у тренутку кад је одлучио да се окуша и као аутор. - У седмом разреду основне школе почео сам да пишем фолк песме које су биле јако озбиљне за моје године. Писао сам текстове и компоновао музику, кад сам добио потребну опрему направио мали студио и почео да снимам, а искуство из тог периода ми је отворило нове видике према музичкој продукцији којом се бавим и сада. Све више сам се интересовао за ауторски рад и музичку продукцију и почео да идем на такмичења младих композитора. На Фестивалу дечјег музичког стваралаштва, који је у Београду организовао Дечји културни центар, учествовао сам неколико година и стекао велико искуство, а моје композиције су снимане и остале у музичкој архиви Тадио-телевизије Србије. Добијао сам награде за сценски наступ и извођење, па сам схватио да то што сам радио има неку тежину и да рад није било узалуд. У Македонији сам учествовао на фестивалу „Златно славејче“, на коме је као дете почео и Тоше Проески, мој идол из најранијег детињства по коме су ме и прозвали Тоше – прича Филип. Једним од највећих успеха из тог периода сматра се учешће на такмичењу чији победник представља Србију на избору за Дечју песму Евровизије. Повољност је било сазнање о сарадњи овог и Фестивала дечјег музичког стваралаштва што је била прилика да сопствену композицију представи широком аудиторијуму у

директном телевизијском преносу на програму РТС. Следећи наступ на истом такмичењу, овога пута у вршачкој хали Миленијум, прилика је за до тада мало познат случај младог аутора који се уз интерпретацију, текст и музику за песму појављује и као аранжер. Крај средње школе пред највећи број матураната ставља дилему, куда даље. Једна од опција била је студије клавира на Филолошко-уметничком факултету Универзитата у Крагујевцу, али је година дана Филипу била довољна да схавти како то није оно што је очекивао. По повратку у Краљево запослење у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ било је само прилика да се преброди јаз до следећег корака у музичкој каријери. - Чуо сам да се отвара џез одсек на Музичкој академији у Београду, у оквиру њега и џез певање, што је било прилика да пробам да се упишем. Од седам кандидата на пријемном испиту сви, сем мене који као да сам пао с Марса, су имали бар неке везе са џезом. Наступио сам последњи и према реакцији присутних закључио да нисам толико лош, иако и даље нисам знао да ли сам све урадио како треба. Кад су после две недеље објављени резултати моје име је било на првом месту ранг листе за пријем само три кандидата који се школују о трошку државе. У Крагујевцу сам био први испод црте, и на самофинансирању, па нисам могао да верујем јер сам овде само покушао да се упишем – каже Филип. Много коцкица сложило се у дану када је Филип Трајановски, као најбољи на пријемном испиту, постао први мушки студент прве генерације џез певања на Факултету музичке уметности. Уз све остварила се и давнашња жеља да музичку каријеру настави у Београду који пружа неограничене могућности за бројне контакте и наступе. Да се добар глас далеко чује потврђено је у тренутку кад је, на почетку треће године студија, стигао позив Милоша Марковића који је окупљао чланове новог бенда са жељом да. стављањем акцента на вокалним аран-

МАГАЗИН 10.7.2016.

чењу „Икс фактор“ јавила се у време кад је требало почети са припремама за полагање дипломског испита, а уверење да нећи моћи подједнако добро да одговори на сваки од два изазова било је добар повод за повлачење. Иако не претерано дуго присуство на музичкој сцени је показало да поред позитивних има много и других ствари са принципима на којима Филип гради каријеру. Васпитање понето од куће није могло да буде адекватна брана постојању знатног броја оних који не бирају средства да дођу до успеха, макар и по цену да газе преко других. - У овом послу успевају људи који не бирају средства и на разне начине долазе до неких људи. Ја нисам такав, а то за музичку каријеру није добро, па ако немате новца само таленат није гарација за успех. Иако има изузетака, прилично ретких, углавном успевају деца познатих и девојке којима није проблем да се мало покажу што доказује да од талента често боље пролази кратка сукња. Дигао сам руке од чланства у бенду, али нисам потпуно изашао јер сам и даље задужен за аудио продукцију. Драго ми је да смо наставили сарадњу, јер смо се током заједничког рада толико зближили да и даље радимо заједно – каже Филип. Као што се и очекивало прва генерација одсека за џез певање била је изложена бројним проблемима, јер није довољно дефинисан наставни програм, број и садржај предмета што је уско повезано са мастер студијама за које се чека акредитација. Уколико све буде онако како се очекује биће то нова прилика за усавршавање у земљи како не би морао да иде у иностранство. Иако су студије џез певања фокусиране на би-бап из педесетих година прошлог века значајан су извор информација за стицање нових знања и, што је значајније, ширење видика који доприносе бржем сазревању у музичком смислу. Осим тога у значајној мери утичу на развој интересовања и за друге музичке правце, а све на формирање комплетне музиче личности. Значајним за успех током студија, и

један од најбољих просека оцена у класи, чини се знање понето из краљевачке музичке школе. Крај школовања доноси нове дилеме овога пута ограничене сазнањем да је на музичкој сцени заступљенији инструментални џез, можда и због тога што нема превише квалитетних џез певача. То међу све који су се определили за ову врсту музике уноси извесну дозу несигурности и дилему да ли је у области џез музике уопште могуће обезбедити извеснију будућност. Мало оптимизма уноси сазнање о оспособљености за бављење образовним радом, а наговештај да би и у краљевачкој музичкој школи могао да буде отворен џез одсек јавља потајну наду да ће бити и џез певања. Филип признаје да би нешто тако могла да буде последња могућност, а извеснијим се чини останак у Београду који пружа знатно веће шансе за рад и даље усавршавање. Уз то не крије жељу да, уколико се поклопе све коцкице, отпутује преко океана на северноамерички континент, јер је неколико ранијих боравака у доброј мери утицало на формирање става о томе колико се, за разлику од домаћих прилика, вреднују таленат и рад. - Чујем да људи који су остали овде говоре како Краљево постаје град духова. Жао ми је што је тако, а уједно драго кад видим да град улаже у младе људе додељујући им неку награду као признање за труд. Научен сам да не будем заједљив и љубоморан тако да се до сада нисам превише освртао на друге. Радио сам и постигао неки успех што у овој земљи није мала ствар. Зато бих поручио младима да се фокусирају на таленат и амбиције које поседују и да се труде да напредују у послу. Ко жели може да напредује уз доста одрицања а, ма колико да постоје спотицања од стране оних који не бирају средства, поштеним радом и трудом може се успети – каже Филип и верује да ће након дипломирања имати више времена за припрему неколико наступа у Краљеву. У прву генерацију џез одсека уписано је више студената који су музичку школу завршили у Краљеву. У првој генерацији џез су пијаниста Душан Сарић и трубач. У следећој генерацији је Јован Антић на одсеку за џез певање а сви они, са колегама из Крагујевца и Чачка, иду ка нечему што би у будућности могло да понесе ознаку шумадијски џез.

Т. Радовановић

жманима, створи нешто ново на домаћој музичкој сцени, четворочлани „Вокал 5“ са великим амбицијама за доказивање. Оријентација да се од почетка пажљиво бирају места за наступ показала се оправданом, а специфична обрада популарних композиција домаћих и иностраних аутора прилика за наступе пред пробирљивом и музички образованом публиком. Све већем интересовању за овај вид интерпретације допринело је и сазнање да је „Вокал 5“ у то време био једини састав у Србији који гаји специфичан стил заснован на преплитању различитих хармонија. - После неколико месеци Владимир Грајић Граја са Леонтином Вукомановић за „Вокал 5“ напише песму „Кишобран“ са којом смо се представили на фестивалу „Пролеће у Београду“ 2014. а пред фестивал и Тијана Дапчевић одлучи да нам се придружи. Као непознати почетници такмичили смо се са великим именима наше музике међу којима су били Жељко Васић, „Фрајле“, Невена Божовић и више других афирмисаних извођача. Уочи фестивала смо наступали у Јутарњем програму РТС и Телевизије Пинк, доста смо промовисали песму и победили на фестивалу што је био велики шок и за нас, јер нисмо очекивали да неко анониман постигне толики успех. После победе почињемо озбиљније да приступамо обрадама песама, снимамо озбиљније спотове, имамо све више прегледа на Јутјубу и све више појављивања у медијима. Пред Нову 2015. годину смо избацили обраду песме „Хајде да се волимо“, затим више других, а у мају прошле године одржали рођендански концерт пред три стотине људи у великој сали Академије 28. Био је то велики залогај, јер нисмо били сигурни да ли ћемо да попунимо салу и отплатимо уложени новац, а за два сата смо пред препуном салом извели тридесетак песама различитих аутора – прича Филип. Да све има крај показало се само неколико месеци касније кад је схватио да жели више него што може да пружи састав типа „Вокал 5“. Жеља преосталог дела да наступи на такми-

МАГАЗИН 10.7.2016.

Почиње дванаести Врњачки карневал

МАГАЗИН

10.7.2016.

ОСАМ ДАНА КАРНЕ

- Врњачки карневал је члан Федерације европских карневалских градова и заузима значајно место у календару светских карневалских дешавања. - Врњачка Бања је у јулу сваке године велика сцена на којој се одржавају бројни маскенбали, фестивали, изложбе, концерти, позоришне представе, спортска и друга дешавања. - Централни догађај је међународна карневалска поворка у којој учествује велики број карневалских група из целог света. рњачки Карневал, уз надметање трубача у Гучи и новосадски Егзит, важи за највећу туристичку манифестацију у Србији и представља круну дешавања током сезоне, јер у

осам дана окупи више од 200 хиљада посетилаца. Врњачка Бања у јулу сваке године постаје велика сцена на којој се одржавају бројни маскенбали, фестивали, изложбе, концерти, позоришне

представе, спортска и друга дешавања, а централни догађај је међународна карневалска поворка у којој учествује велики број карневалских група из целог света. Из године у годину мани-

фестација окупља све већи број учесника и посетилаца, а „Туристички цвет“, који додељује Туристичка организација Србије уз подршку Министарства трговине, најбоља је потврда квалитета манифестације. Врњачки карневал окупља врхунске бендове из окружења, а велики број извођача, који ће се и ове године током 8 дана карневалског лудила смењивати на две музичке бине, посебна су прилика за провод у атмосфери пуној адреналина и добре енергије у журкама које трају до јутра. Од оснивања модерне бање у Врњцима, које се везује за 1868. годину, Врњчани су придавали велики

значај баловима, маскенбалима, кермесима и другим видовима забаве, а овај дух се задржао до данашњих дана. Датум оснивања прве туристичке организације на Балкану „Основателно фундаторско друштво кисело вруће воде у Врњцима“ 14. јул узет је као повод да се данас установи манифестација под називом „Врњачки Карневал“, а карневалска дешавања су распоређена у недељи која је везана за овај датум. Врњачка Бања је постала карневалски град шездесетих година прошлог века кад је током неколико година организовано више карневалских поворки, али је манифестација убрзо пала у заборав све до тренутка када је

Туристичко- спортски центар „Врњачка Бања“ преузео иницијативу и основао „Међународни Врњачки карневал“. Први је одржан у периоду од 12. до 17. јула 2005. године и објединио преко 40 различитих забавних, културних и спортских манифестација. Централно дешавање Врњачког карневала је велика Међународна карневалска поворка која је 2005. године окупила 34 карневалске групе са хиљаду и пет стотина учесника из земље и иностранства. Следеће је формирана и дечја карневалска поворка, а Врњачки карневал постао члан Федерације европских карневалских градова, па заузима значајно место у календару светских карневалских дешавања.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЕВАЛСКОГ ЛУДИЛА

МАГАЗИН 10.7.2016.

МАГАЗИН

10.7.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Легенда о Тарзану Прошло је много година од када је Лорд Греjсток, некада познат као Тарзан, напустио афричку џунглу. Греjсток већ дуже време живи у цивилизацији са својом супругом Џејн. Када добије позив да се врати у Конго као трговачки изасланик, поновно се уједињује са старим пријатељима, a aвантура почиње у тренутку када схвати да је само обични пиoн у смртоносној игри похлепе и освете коју је осмислио белгијски капетан Леон Ром. По сценарију Адама Козада и

Крејга Бруера филм је режирао Дејвид Јејтс а главне улоге тумаче Александер Скарсгард, Маргот Роби, Кристофер Волц, Семјуел Л. Џексон и други. Филм се приказује до 13. јула а указница кошта 300 динара.

Велики доброћудни џин „Велики доброћудни џин“ је узбудљива прича о десетогодишњој Софи из Лондона и мистериозном диву који је упознаје са чудноватим и опасним светом дивова. Филм је заснован на књизи „БФГ”, славног Роалда Дала

објављеној 1982. године од када одушевљава читаоце свих узраста. Књига за коју је илустрације направио Квентин Блејк 1989. године је адаптирана као анимирани филм за британску телевизију, а нова адаптација је ујединила поновно Стивена Спилберга и сценаристу непоновљивог филма Е.Т. Мелису Матхисон којој је на новом задатку помагао Роналд Дал. У улози Софи појављује се Рубy Барнхил, док лик доброћудног дива тумачи Марк Рyланс. У осталим улогама појављују се Ребека Хол, Бил Хедер, Џемаин Клемент и Пенелопе Вилтон.

МАГАЗИН 10.7.2016.

Из Полицијске управе Краљево

ДОВОЉНО РАЗЛ а основу података из редовног седмичног статистичког прегледа стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 27. јуна до 3. јула могло би се закључити да је безбедносна ситуација нагло погоршана, јер је број евидентираних кривичних дела за половину већи него недељу дана раније. Бројке сведоче да су инспектори Криминалистичке полиције евидентирали 37 кривичних дела међу којима је до сада рекродних шест из области привредног криминала. Успех у откривању починилаца је исподполовичан, пре би се рекло мало већи од трећине, јер су познати извршиоци само 14 кривичних дела. Науспрот томе у области јавног реда и мира је знатно мирније о чему сведочи податак о 14 прекршаја што у односу на 24 из претходног статистичког периода даје довољно повода за оптимизам. У структури прекршаја приметна је само једна туча, док се други прекршаји сврставају у групу осталих. Једна саобраћајна незгода више него недељу дана раније није претеран повод за бригу колико податак да

МАГАЗИН

10.7.2016.

су пет као последицу имале повређена лица, а седам материјалну штету. Две особе су задобиле теже телесне повреде, оне су код три преостале оцењене лакшим, а метаријална штета је достигла 330 хиљада динара. Мало светла на суморну слику уноси податак о броју од 308 саобраћајних прекршаја, што је за трећину мање него у истом периоду претходне недеље. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице учествовали су у гашењу једног пожара који је причнио штету од десет хиљада динара. Шести месец у години остаће запамћен по 121 кривичном делу у чијој структури она из области привредног криминала учествују са 10. Успех у откривању починилаца једва да достиже четвртину укупног броја, јер су инспекторима Криминалистичке полиције познати они који су извршили тек 37 кривичних дела. У истом периоду евидентрирано је 104 прекршаја као основи за закључивање о стању јавног реда и мира. Једна петина, или 21 прекршај, отпада на туче док се 83 сврстава у категорију осталих.

Од 63 саобраћајне незгове, које су евидентирали припадници Саобраћајне полиције, 25 је као последицу имало повређена лица а 48 само материјалну штету. Једна особа је изгубила живот, тринаест је задобило тешке, а 27 лакше телесне повреде. Материјална штета се опасно приближила износу од четири милиона динара, а слику о стању безбедности у саобраћају допуњава податак од 2.063 прекршаја оних који се нису придржавали прописа у овој области. Поглед на шестоемсечни биланс потврђује да је извршено 684 кривична дела од којих само 35 из области привредног криминала. Инспекторима су познати извршиоци једне трећине, или 226, кривичних дела а за осталима се, као што је уобичајено у полицијској терминологији, и даље трага. Од 550 прекршаја који су утицали на ремећење јавног реда и мира на туче отпада чак 161 док се 389 сматрају осталим. Прва половина ове године памтиће се и по 274 саобраћајне незгоде од којих је 110, или скоро половина, као последицу имала повређена лица. По-

ЛОГА ЗА БРИГУ? следице се мере са два изгубљена живота, 34 особе са тешким телесним повредама и 129 код којих су оцењене као лакше. Материјална штета је у првих шест месеци достигла скоро 16 милиона динара, а направљено је и 10.428 прекршаја учесника у саобраћају. Најмирније је по правилу у оласти заштите од пожара у којој се бележи 29 интервеција Ватрогасно спасилачке јединице која је утврдила да је ватра направила штету од пет милиона и 580 хиљада динара.

Легализација оружја Министарство унутрашњих послова Републике Србије од 1. јула до 1. новембра ове године спроводи још једну акцију легализације оружја током које омогућава власницима да најближој полицијској управи, или полицијској станици, предају све врсте оружја и муниције без доказивања порекла, па неће одговарати за неовлашћено набављање и држање. Током законске легализације, физичка и правна лица могу регистровати оружје за личну безбедност, ловачко,

спортско и конвертибилно оружје за које не поседују одобрење Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Нови захтеви полицијског синдиката Податак да је неколико месеци уназад приликом обављања радних задатака припадника „Комуналне Полиције“ дошло до повређивања грађана Синдикат Запослених Полиције подсећа да „Комунална полиција“ није у саставу Министарства унутрашњих послова, већ да је одговорна граду и општини на чијој територији је формирана. Полицијски службеници су пре формирања „Комуналне полиције“ поред редовних обављали и задатке комуналаца, и били у сличној ситуацији, али су у највећем броју случајева мирно и професионално решавали проблеме непрописног паркирања, неплате карата у јавном саобраћају, непоседовање одговарајућих дозвола за продају робе као и других прекршаја грађана, па није долазило до нарушавања јавног реда и мира нити

било чијег повређивања. Све то је повод за позив надлежним институцијама да размотре предлог о промени назива „Комунална полиција“ и да се њеним припадницима промени изглед униформе. Синдикат Запослених Полиције је упутио хитан допис председницима Србије и Владе Србије да размотре одлуку Народне скупштине о усвајању закона о потврђивању споразума са НАТО о сарадњи у области логистичке подршке, јер би примена могла да доведе до нарушавања безбедности земље и огромног незадовољства највећег дела грађана. Синдикат подсећа да међу грађанима, припадницима Полиције, Војске и ратних ветерана још увек нису ишчезла сећања на бомбардвање Србије 1999. године, губитак најмилијих и претрпљени страх током78 дана НАТО агресије, па предлаже да се одложи усвајање спорног закона, а да се у вези са њим распише референдум како би грађани показали да ли подржавају овакав вид сарадње или не. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Значајан успех најмлађих спортиста

ДВА ЗЛАТА И БРОНЗА СА - У конкуренцији 760 такмичара из двадесетак земаља српски каратисти освојили 21. медаљу. – Краљевчанима из клубова Сатами и Ипон две златне и једна бронзана медаља. – И поред озбиљних припрема под знаком питања одлазак на европско првенство. – Карате клуб Сатами ове године без средстава из градског буџета. – Значајни успеси повод за размишљање о промени критеријума за доделу дотација спортистима ветски куп у каратеу за децу до 14 година, истовремено Светско првенство за кадете од 14 до 16, јуниоре до 18 и сениоре које је у италијанском граду Риминију одржано у организацији Светске карате конфедерације само је једно у низу оних са којих се краљевачки спортисти врћају са највреднијим резултатима. Њих четворо учествовало је на првенству у оквиру српског тима који је бројао 46 такмичара и у конкуренцији 760 такмичара из двадесетак земаља освојио 21 медаљу. У саставу српске репрезентације било је четворо Краљевчана, чланова карате клубова „Сатами“ из Рибнице и „Ипон“ из Врбе који су се кући вратили са две златне и једном бронзаном медаљом. Златне медаље освојили су Емили Јовановић у катама и Лука Петровић у борбама, а бронзану Вања Пантелић у катама, док је Јована Радивојевић морала да се задовољи пласманом од петог до осмог места што се такође сматра значајним резултатом. Успех српске репрезентације се сматра значајним и поред констатације да због улазних виза није било учешћа спортиста из најудаљенијих делова света па су преовладавали они из европских земаља.

МАГАЗИН

10.7.2016.

А СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА Успеху Краљевчана посебно се радује професор Небојша Јовановић, тренер младих каратиста клубова „Сатами“ и „Ипон“ у чијем је оснивању учествовао пре тридесетак година колико се бави овим спортом у коме је стекао звање мајстора каратеа пети дан. Импонује и сазнање да је четворочлану екипу и тренера Јовановића примио градоначелник Краљева др Предраг Терзић што је допринело да о последњем успеху, а значајних је било и у ранијем периоду, ближе буде обавештена и шира јавност. Значајни успех је подстрек за још озбиљнији рад и припрему за наредно такмичење, првенство Европе на коме Краљевчани треба да потврде супериорност бар у категоријама у којима су освојили најсјајнија одличја на светском првенству. Озбиљне припреме на Гочу воде ка потребној форми за учешће на првенству које се по који пут чини све даљим само због ограничених могућности клубова из којих долазе такмичари. Успех најмлађих на значајном такмичењу потврда је потребе да се деца од најранијег детињства баве спортом. Искуство из ранијих периода потврђује да временом постају добри људи што је повод за обећање да би у наредном периоду могли да очекују и значајнију подршку локалне самоуправе. Она материјална је до сада изостајала чак и за редовне активности клубова, па „Сатами“ у овој години није добио никаква средства. Значајни резултати оних са најскромнијим финансијским могућностима, и лоши оних у које се улаже највише, повод су за размишљање о прерасподели средстава и промену критеријума на основу којих се она расподељују. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.7.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 10. ДО 16. ЈУЛА

МАГАЗИН

10.7.2016.

10. јул

48. п. н. е. — У бици код Дирахијума Јулије Цезар је једва избегао тежак пораз од Помпеја. 1461. — Стефан Томашевић постао краљ Босне 1553. — Џејн Греј, праунука Хенрија VII, крунисана за краљицу Енглеске, 9 дана касније свргла је Елизабета I Тјудор. 1584. — Балтазар Герард је у Делфту убио принца оранског Вилема I Оранског. 1609. — У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618-48) у централној Европи. 1774. — Након шестогодишњег рата, Русија и Османско царство склопиле су Кучуккаинарџијски мир мир којим је Османско царство изгубило Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској. 1789. — Александар Макензи је стигао до делте реке Макензи (река). 1821. — САД су преузеле Флориду након куповине од Шпаније. 1897. — У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом. 1940. — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу.

1940. — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену, који је током Другог свеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију. 1943. — Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију. 1953. — Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. 1962. — Из Кејп Каневерала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана. 1973. — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине. 1976. — Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи. 1992. — Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами. 1992. — Завршиле се демонстрације у Београду 1992. — Студентски протест. 1994. — Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини. 1995. — Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аун Сан Су Ћи.

1999. — Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група умешаних у сукобе. 2000. — У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи. 2001. — Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи'с за рекорних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара). 2011. — Потонуо је речни крузер Булгарија, при чему је страдало 105 путника.

11. јул 1276. — Папа Адријан V је наследио Иноћентија V као 186. римски папа. 1533. — Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен. 1796. — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе 1882. — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англо-египатског рата. 1921. — Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија. Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво.

1940. — Француски херој из Првог светског рата Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске. 1960. — Премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи. 1978. — У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи. 1979. — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења. 1987. — УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара. 1991. — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261). 1995. — У рату у Босна и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске оптужене су касније да су на том подручју извршиле ратни злочин и да је убијено око 7.000 босанских муслимана. 1996. — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице. 2000. — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата. 2001. — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи. 2003. — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код

тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи. 2004. — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Република Србије.

12. јул 1191. — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру. 1543. — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера. 1690. — У бици на Бојну током Славне револуције, енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II. 1806. — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог римског царства, које је укинуто 6. августа када се Франц одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. године након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига. 1913. — Српска војска је у Другом балканском рату започела опсаду Видина. 1920. — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод. 1941. — На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије. Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке. 1943. — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена. 1960. — Француска је признала независност колонија у Африци: Дахо-

10.7.2016.

МАГАЗИН

меја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга. 1979. — Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе. 1993. — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот. 1997. — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља. 1998. — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу. 2001. — САД су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију. Бивши бугарски цар Симеон II прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула. 2002. — У Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе. 2003. — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним мировним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996. 2006. — Акцијама Хезболаха започео је Либански рат против Израела.

13. јул 1573. — Окончана је седмомесечна опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата. 1822. — Грчка војска код Термопила

победила турску војску у рату за независност Грчке. 1837. — У Бакингемску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх. 1878. — Окончан Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира османску Босну и Херцеговину а Бугарска аутономију унутар Османског царства. 1887. — у Београду започела званична метеоролошка мерења и осматрања на Провизорној опсерваторији. 1919. — Британски дирижабл R34 слетео у Норфок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Уједињеног Краљевства до Сједињених Америчких Држава. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета. 1930. — У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светско фудбалско првенство. 1941. — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора. 1943. — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника. 1944. — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Вилњус у Литванији. 1968. — У експлозији бомбе у биоскопу „20. октобар“ у Београду које је подметнуло Хрватско револуционарно братство погинула је једна особа, а 77 је повређено. 1975. — Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру. 1977. — Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша. 1985. — Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Фила-

делфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света. Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд. 1992. — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку. 1995. — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300

ловања и подметања пожара. 2001. — Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије. Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијунирања у корист Тајвана. Кинеске власти наредиле његову депортацију. Сједињене Америчке Државе су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана. Формиран Одбојкашки клуб "Борац" из Бање Луке. 2008. — У Малаги ватерполисти Црне Горе на дебитантском наступу освојили Европско првенство победом над репрезентацијом Србије.

14. јул

верника. 1996. — У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после Другог светског рата. 1999. — У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања. 2000. — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, си-

765. — Цар Сјуан-цун из династије Танг је побегао из престоница Си'ана пошто су се Ан Лушанове снаге приближиле граду током Ан Луашнове побуне. 1789. — Народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и преокретом у европској историји. Тај се дан прославља као национални празник у Француској. 1867. — Код енглеског града Редхила шведски изумитељ динамита, Алфред Нобел, први пут демонстрирао свој изум. 1889. — Одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника. 1900. — Војске Алијансе осам држава су заузеле Тјенцин током Боксерског устанка. 1901. — Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“. 1902. — Основано je Српско просвјетно и културно друштво „Про-

свјета“ у Сарајеву. 1933. — Националсоцијалисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили све опозиционе странке. 1933. — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја. 1958. — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република. 1959. — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора. 1965. — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, направио је прве фотографије Марса. 1969. — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас. 1976. — Кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију. У Канади је укинута смртна казна. 1992. — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије. 1997. — Хашки трибунал осудио босанског Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу босанских Муслимана на подручју Приједора, у северозападној Босни. 1999. — После 17 година од краја рата између Аргентине и Уједињеног Краљевства за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику. 2000. — 25 година по завршетку Вијетнамског рата Сједињене Америчке Државе и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму

отворио врата Светске трговинске организације. Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља. 2001. — Влада Србије је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Републике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни.

МАГАЗИН

10.7.2016.

15. јул

1099. — У Првом крсташком рату Крсташи су освојили Јерусалим. 1399. — прво писано спомињање Јагодине, града у централној Србији, у извештају кнегиње Милице дубровачкој општини. 1240. — Новгородска војска кнеза Александра Невског је поразила шведску војску у бици на Неви. 1410. — пољско-литвански краљ Владислав II Јагело победио је Тевтонски ред у бици код Гринвалда. 1795. — Марсељеза постала званично химна Француске.

1813. — Почела велика Турска офанзива на свим фронтовима. Са запада је надирао босански везир са око 100.000 војника. Турска војска је сломила отпор Срба на Морави, Дрини и Тимоку. 1834. — Шпанска инквизиција је званично распуштена након скоро 356 година терора. 1869. — Француз Иполит Меж Морис је пантентирао маргарин, прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва. 1918. — Почела је Друга битка на Марни у Првом светском рату офанзивом немачке војске под командом генерала Ериха Лудендорфа. 1937. — Пуштен у саобраћај канал Москва-Волга. Канал је дуг 128 километара, дубок 5,5 метара и широк 85 метара. Тиме је регулисана река, а Москва је постала лука повезана са пет мора. 1941. — Први пут употребљене „каћуше“, прво ракетно оружје уведено у ратна дејства. То плотунско ракетно оружје употребљено је у бици код Орше у Другом светском рату. 1946. — Завршен је Београдски процес, суђење Драгољубу Михаловићу и још двадесеттројици оптуженика. 1958. — На захтев председника Ка-

мија Шамуна, америчке снаге искрцале су се у Либану, чиме је започета њихова интервенција. Тиме су власти Сједињених Америчких Држава омогућиле Камију Шамуну да се поново кандидује за место председника. 1968. — На линији Москва-Њујорк успостављен први директни путнички авио-саобраћај између САД и СССР. Летове су почели обављати авиони компанија Аерофлот и Пан Америка. 1974. — Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти председника и архиепископа Макариоса III. Власт је преузео Никос Сампсон, бивши лидер странке ЕОК, a архиепископ Макариос III привремено напустио Кипар. 1975. — Сојуз 19 ракета којом је управљао астронаут Алексеј Леонов и Аполо 18 под командом Томаса Стафорда лансирани су у орбиту око Земље, у оквиру совјетско-америчког програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру, два дана касније летелице су се спојиле у орбити, а посаде су размениле поклоне и руковале се. То је била прва права сарадња у свемиру два, у то време, непомирљива непријатеља. 1983. — Јерменски терористи напали просторије турске ваздухопловне

компаније на париском аеродрому Орли. Том приликом погинуло је шест и рањено 46 људи. 1992. — Одржан скуп под називом „Жута трака“ чији је циљ био протест против дискриминације и претњи припадницима других етничких група. Скуп су организовали невладина организација Центар за антиратну акцију и странка Грађански савез Србије, а непосредан повод за протест било је присилно исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци. 1995. — Акцијом војске Шри Ланке окончана највећа офанзива тамилских побуњеника од 1987. године. Током те акције погинуло је најмање 300 људи. 1999. — На Косово и Метохију стигао шеф цивилне администрације Уједињених нација, Бернар Кушнер, а после доласка међународних мировних снага. Војни званичници су прогласили Косово и Метохију једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату. 2000. — Зимбабве је поново уредио законом статус црних сељака на фармама у поседству белаца. 2001. — Шеик Хасина, премијер Бангладеша, после пет година напустио свој положај. На њему се задржао дуже од свих својих претходника.

16. јул 1054. — Кардинал Хумберт од Силва Кандиде, изасланик папе Лава IX, и цариградски патријарх Михајло су екскомуницирали један другог, што се узима за крајњи чин Великог раскола. 1212. - Битка код Лас Навас де Толоса, једна од најзначајнијих битака реконкисте. 1661. — Први пут у Европи једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила Стокхолмска банка. 1790. — Амерички председник Џорџ Вашингтон је потписао Закон о резиденцији, одобравши место дуж реке Потомак за будући главни град САД, што ће касније постати Вашингтон. 1861. — Основано је Српско народно позориште у Новом Саду. 1867. — Жозеф Моније, француски врлтар, патентирао је у Паризу армирани бетон. 1917. — Спречен покушај бољшевика у преузимању власти у Русији. Лав Троцки је био ухапшен, а Лењин се повукао у илегалу. 1925. — У Багдаду је почело заседање првог изабраног парламента Ирака. 1935. — Постављен први паркинг мерач на свету у Оклахома Ситију. 1945. — У пустињи код града Ала-

могордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе. 1950. — На стадиону Маракана у Рио де Жанеиро фудбалска екипа Уругваја у финалу светског првенства победила екипу Бразила резултатом 2:1. 1951. — Белгијски краљ Леополд III абдицирао у корист сина Бодуена. 1965. — Отворен је 11,6 километара дуг тунел испод Монблана који је повезао Италију и Француску. 1969. — Аполо 11, амерички свемирски брод, лансиран је из Кејп Канаварела у историјску мисију ка Месецу. 1976. — Бивша португалска колонија Источни Тимор анектирана од стране Индонезије, чиме је постао индонежанска 27. покрајина. 1979. — Садам Хусеин је постао председник Ирака. 1990. — У земљотресу на Филипинима погинуло више од 1.600 људи. 1994. — Делови комете ШумејкерЛиви 9 су почели да ударају у планету Јупитер, а први фрагмент је изазвао ватрену лопту чија је температура достизала око 24.000 К. 1998. — Албанци са Косова и Метохије конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs