MagaziIN 233 by Kraljevski MagazIN

Година IV * Број 233 * 3. јул 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

МАГАЗИН

Краљевски

ISSN 2334-7678 (Online)

У овом броју: Заокружено формирање власти Радикални заокрет? Крај успешног мандата Пораз као најава победе Извор позитивне енергије Борба против корупције Од одборничке плате ни чоколада

МАГАЗИН

3.7.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 16 28 32 36 40 48

Теци, теци Ибар водо Више од обичне забаве На репертоару Биоскопа „Кварт“ Зана Празник балета Повећан број повређених у саобраћају Крагујевчани најбољи Времеплов

56 64 72 74 76 84 88 92

МАГАЗИН 3.7.2016.

Јануар 2016.

Након две нове седнице Скупштине града

МАГАЗИН

3.7.2016.

ЗАОКРУЖЕНО ФОР

- Два месца након локалних избора заокружено формирање локалне власти. – Након избора председника, његовог заменика и секретара Скупштине града формирано шеснаест општинских комисија. – Изабрани градоначелник, заменик градоначелника и чланови Градског већа. – Градоначелник др Предраг Терзић, заменик Марица Мијаиловић. - Тридесетдвогодишњи др Предраг Терзић најмлађи је градоначелник у досадашњој историји Краљева. – Од следеће седнице у локалном парламенту седам нових одборника

Фото: М. Радовановић

РМИРАЊЕ ВЛАСТИ

руга по реду седница новог сазива локалног парламента само је наставак оне од 16. јуна кад је почело конституисање нових органа власти. Након што су изабрани председник, заменик председника и секретар Скупштине града створени су услови за конституисање скупштинских комисија, а доношење решења о формирању било је тема чак 18 тачака дневног. Десетак минута кашњења од рока предвиђеног за почетак било је потребно да се утврди присуство 57 одборника и кандидата за одборнике што је довољно за почетак рада и пуноправно одлучивање. Након што су на првој седници оставке на место одборника поднели Драган Вулић са листе коалиције Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије, и напредњаци Небојша Симовић и Весна Милојевић, њихова места заузели су Владимир Вујанац, Снежана Јовановић и Полка Крстић. Нов однос снага у локалном парламенту повод је за разрешење старих и именовање нових чланова Градске изборне комисије, а решење о томе усвојено без расправе. Одлука да се по

МАГАЗИН

3.7.2016.

тачкама дневног реда од три до 18 води јединствена расправа, без ограничења трајања, није била довољна да испровоцира неког од присутних одборника да каже било шта о саставу неке од шеснаест скупштинских комисија. Већином од 52 до 56 гласова подршке без и једног против, уз одговарајући број уздржаних до укупног броја од 58 присутних, усвојена су решења о избору председника и чланова административно-мандатске комисије, комисија за избор и именовање, статут и градску управу, друштвено-економски развој, привреду и финансије, друштвене делатности, урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, рад и развој месних заједница, пољопривреду и развој села, заштиту и унапређење животне средине, представке и притужбе, награде и признања, утврђивање предлога назива улица, тргова, заселака и делова насељених места, стамбене односе, односе са верским заједницама, борбу против корупције и социјална питања. Председнику скупштине је достављен списак чланова Одборничке групе

Српске радикалне странке, а оставку на место заменика председника Скупштине града, после само 12 дана од избора, поднео је др Предраг Терзић. Пословник о раду Скупштине града предвиђа да у случајевима када се ради о питањима од посебног значаја за функционисање локалне самоуправе, чијим би неразматрањем на време могле да наступе штете, председник може сазвати седницу са роком краћим од седам, али не краћим од једног дана. У таквим случајевима дневни ред и материјал могу се уручити одборницима на самој седници, а председник је дужан да на почетку образложи такав поступак. Податак да је дан раније заокружен поступак формирања законодавне власти довољан је за став о потреби конституисања извршне што подразумева избор градоначелника, његовог помоћника и чланова Градског већа. Повод је да два месеца након избора ове функције градоначелник, његов заменик и чланови Градског већа обављају у техничком мандату, па је било потребно да одговорност за даље вођење града преузму неки други људи.

До пре неколико дана помињана су различита имена за два најодговорнија места у локалној самоуправи, а дилема је откоњена тек пре неколико дана када се као најозбиљнији кандидат за градоначелника наметнуо др Предраг Терзић који је пре непуне две недеље изабран за заменика председника Скупштине града. Да ће бити предложен за градоначелника постало је извесно на претходној седници локалног парламента кад је поднео оставку на ову функцију. Званичну потврду кандидатуре саопштио је председник Скупштине Ненад Марковић, а одборницима су пред почетак седнице достављени и предлози за чланове Градског већа. Неуобичајеним за сличне ситуације сматра се тридесетпетоминутно излагање кандидата за градоначелника др Предрага Терзића у коме је изнео главне одреднице програма који са сарадницима траба да реализује током наредног четворогодишњег периода. Програм подразумева реформу градске управе, нов однос према јавним предузећима и установама чији је оснивач град, покретање привреде, нове

подстицаје развоју пољопривреде и туризма. Нова управа ће се озбиљно бавити социјалном политиком, бринути о младима и безбедности саобраћаја, унапређивати спорт. У једносатној расправи одборници опозиционих странака су изнели бројне замерке, више на рад власти у претходном периоду него оно што планира ново градско руководство. Највише сумњи изражено је по питању компетентности Градског већа у чијем саставу је велики број оних из претходног сазива који се не може похвалити значајнијим успесима у покретању привреде, а посебно значајним сматра се податак да међу члановима нема привредника. Устаљена процедура тајног гласања подразумева формирање комисије која ће обавити цео поступак, а став већег дела опозиционих странака, одборничких група Двери, група грађана Локални фронт и Староседеоци Краљева и околине, да не предложе кандидате из својих редова на најдиректнији начин одражава став према избору градских челника. Након обављеног гласања коми-

Градско веће Александар Цветковић, Владимир Лазаревић, Гордана Стојковић, Иван Бунарџић, Игор Цветко вић, Миљан Васиљевић, Милун Јовановић, Милан Милошевић, Милош Угреновић, Миломир Шљивић и Радоје Томашевић сији је било потребно пола сата да утврди да је од шездест гласачких листића важећих било 53, а да је подршку кандидатима за градоначелника, заменика градоначелника и чланове Градског већа дало 47 одборника. Тридесетдвогодишњи др Предраг Терзић најмлађи је градоначелник у досадашњој историји Краљева. Нова задужења повод су да статус одборника у Скупштини града изгубе др Предраг Терзић, Марица Мијаиловић, Гордана Стојковић, Милош Угреновић, Милун Јовановић и Радоје Томашевић, а оставку на ову функцију поднео је и др Дражен Самарџић. Т. Радовановић

МАГАЗИН

3.7.2016.

Предраг Терзић

Предраг Терзић је рођен 1984. године у Краљеву, где је завршио основну школу „Вук Караџић“ и гимназију природно-математичког смера. Дипломирао је у року на Политиколошком одељењу Факултета политичких наука у Београду, с просечном оценом 9,63, а октобра 2009. године уписао је мастер студије политиколошких наука и завршио јануара 2011. постигавши средњу оцену 10. Децембра 2015. године на Факултету политичких наука у Београду одбранио је докторску дисертацију под називом „Утицај европске либералне мисли на политичку модернизацију Србије од 1878. до 1903. године“ и стекао научни степен доктора политичких наука. Током основних, мастер и докторских студија Предраг Терзић је похађао велики број курсева, семинара и школа из области комуницирања, политичког маркетинга, студија САД, студија рода и културе сећања. У периоду студирања волонтирао

је у Народној канцеларији председника Републике Србије, а као истакнути волонтер добио препоруку директорке Канцеларије. После завршетка основних студија радио је на више различитих послова, а од марта 2012. до фебруара 2015. године као спољни сарадник био је укључен у пројекат Института за политичке студије из Београда. Марта 2015. године Терзић је засновао радни однос на Институту за политичке студије, где и данас ради, а од почетка школске 2015/2016. године хонорарно предаје на Високој економској школи струковних студија Пећ са седиштем у Лепосавићу. Предраг Терзић је у два мандата биран за одборника у Скупштини града, а у току претходног је био шеф одборничке групе, председник Комисије за статут и управу и Административно-мандатске комисије Скупштине града Краљева. Од јануара 2015. године до фебруара 2016. волонтерски је обављао функцију менаџера Канцеларије народних посланика града Краљева.

Марица Мијаиловић Марица Мијајловић рођена је 1971. године у Краљеву где је завршила основну и Шумарско – грађевинску школу „Душан Пено'“, након тога и Архитектонски факултет Универзитета у Београду на коме је дипломирала са оценом 10. Од 1. марта 2001. године запослена је у Јавном предузећу Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ да би већ након две уписала постдипломске студије из области „Урбанистичко планирање, дизајн и менаџмент“. Стекла је лиценцу одговорног урбанисте, одговорног пројектанта и одговорног планера и именована за судског вештака за област архитектуре уже специјализованог за урбанизам. 2014. године од стране Министарства правде Републике Србије. Радила је као наставник из области архитектуре у Регионалном центру за таленте а у Дирекцији за планирање и изградњу у Сектору за просторно и урбанистичко плани-

рање,и као одговорни урбаниста у Сектору за урбанизам и геодезију. Од прошле године је обављала дужност директора Дирекције за планирање и изградњу, учествовала у међународном пројекту „Стратегија интегралног урбаног развоја централне градске зоне Краљева“, излагала на научно-стручним скуповима у организацији Инжењерске коморе и Удружења урбаниста Србије. Марица Мијаиловић је била члан Управног одбора Дирекције за планирање и изградњу, заменик председника синдиката у овом предузећу и члан Комисије за планове Скупштине општине Прокупље. Од 2013. је председник Савета родитеља Основне школе „IV краљевачки батаљон“, а 2015. и члан Школског одбора. Члан је Савета родитеља и развојног тима Економско-трговинске школе, Управног одбора Стрељачког савеза Краљева и регионалног одбора Матичне секције урбаниста у Регионалном центру Краљево.

МАГАЗИН 3.7.2016.

Експозе градоначелника Краљева др Предрага Терзића

МАГАЗИН

3.7.2016.

РАДИКАЛНИ ЗАОКРЕТ?

Тема првог обраћања одборницима кандидата за градоначелника Краљева др Предрага Терзића биле су основне поставке функционисања Градске управе, јавних, јавних комуналних и енергетских предузећа и установа чији је оснивач град Краљево, али и политика у различитим областима којима ће се бавити чланови Градског већа. - Приоритет реформа Градске управе и економски развој града. - Значајно место заузимају инфраструрутни проблеми, унапређење пољопривреде и комуналних делатности, социјална политика, безбедност грађана, јавни превоз, образовање, медији и спорт Реформа Градске управе Градска управа града Краљева треба да буде, и мора да буде, окренута грађанима Краљева и људима који долазе да заврше личне и професионалне послове у оквиру ове установе. У том смислу потребно је спровести одређене промене у начину функционисања. Досадашњи систем јединствене управе није исплатив па, с обзиром на околности, треба из-

вршити такве реформе које ће довести до стварања комплексне градске управе каква постоји у великом броју градова и општинама које су, у односу на Краљево, знатно мање и по територији и по броју становника. Када одете на интернет сајт града Краљева који је наш прозор у свет, огледало у коме нас људи виде, видећете да је направљен у верзији само на српском језику па туристи који хоће да дођу у Краљево, и сви потенцијални

инвеститори, не могу на њему да нађу информације о граду Краљеву на неком од страних језика. То ћемо морати да мењамо јер мислим да се не ради о нечему што је тешко урадити, али се ради о великом проблему за функционисање читавог града. Када говоримо о ефикасности, и ефективности рада, она је у многоме побољшана одређеним законским решењима, односно променама закона, новим Законом о општем управном

Др Предраг Терзић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

3.7.2016.

поступку, и каснијим законским решењем којим се грађевинске дозволе добијају за много краћи временски период од месец дана. Отворена је и канцеларија за брзе одговоре, али мислим да ћемо морати многе ствари да убрзамо како би наша Градска управа била прави сервис грађана. Често чујете грађане како погрдно кажу општинар. Пејоративно значење се јавља уз ову реч, а за то нема разлога јер у нашој Градској управи има јако добрих службеника, има одличних службеника који свој посао раде добро и савесно. Ако је већ тако хајде да им пружимо прилику да то раде још боље у случају да на још бољи начин организујемо Градску управу. У том смислу очекујем предлоге, како људи који раде у Градској управи тако и од стручњака који се баве овом тематиком. Наравно, треба бити посматрана упоредна пракса како то раде други градови, треба бити анализирана и на

крају крајева искоришћено све оно за шта сматрамо да је добро решење у функционисању града Краљева.

Комуналне делатности Кад говоримо о комуналној делатности знате да је у граду Краљеву започето неколико веома важних пројеката, на првом месту пројекат урбане регенерације Доситејеве улице. Такође имамо и пројекат отварања за цивилни саобраћај Аеродрома Морава у Лађевцима. Ради се о пројектима који су у надлежности републике, а ми као јединица локалне самоуправе треба да помогнемо у решавању тих проблема. Мој тим и ја морамо да будемо спремни да одлазимо у Београд, да одлазимо у министарства, да вучемо за рукав све вршиоце извршне власти који нам могу помоћи. Место градоначелника није позиција првог човека града који стоји изван свих дру-

гих, посматра их и објашњава шта и како треба да раде а да он при том нема никакво задужење. Ми смо мали шраф у функционисању целокупног правног и политичког система. Наше надлежности можда јесу велике за јединицу локалне самоуправе, али су никакве у односу на министарства и целокупну извршну власт на републичком нивоу. Наш задатак је да јуримо, лобирамо, тражимо. Верујем да ћемо успети у највећем делу тих наших захтева. Такође, кад се говори о комуналним делатностима никада не треба само посматрати град Краљево као његово урбано језгро, јер има велики број села око Краљева. Кад говоримо о површини града Краљева град је мањи само од Београда. Ми морамо да бринемо и о селима, и простору ван урбаног дела града, а проблема тамо је много и у погледу сеоских водовода који је почео да се решава. То што неко

можда има пијаћу воду не значи да је та вода довољно квалитетна, а тек не значи да постоји сигурност да се та вода довољно често испитује и да је човек који је пије апсолутно сигуран у њену хемијску и бактериолошку исправност. Сеоски водоводи морају да буду институционализовани, да неко гарантује да ти људи пију чисту и здраву пијаћу воду јер је ризик огроман и тога смо сви свесни. Такође, имамо проблеме дивљих депонија у сеоском подручју и проблеме одлагања смећа који тамо постоје.

Инфраструктурни проблеми О другим инфраструктурним проблемима мислим да нема разлога говорити у смислу тога да сви грађани Краљева треба да имају право на исте инфраструктурне услове, асфалтни пут, осветљење и све оно што је потребно сваком човеку данас. Ми ћемо се тру-

дити, у границама буџета града Краљева, да задовољавамо ове потребе грађана и решавамо њихове проблеме. Јавна предузећа ће бити контролисана на начин који је у складу са законом. Путем ревизије утврђиваћемо њихов биланс и на основу тога доносити одређене мере што се тиче руководства и функционисања ових предузећа.

Економски развој града Веома значајан аспект рада Градског већа, и градоначелника као човека који председава самим Градским већем, јесте економски развој града. Град Краљево не треба да запошљава људе у смислу да им налази посао. Оно што је обавеза града јесте да створи привредни амбијент који би погодовао инвестицијама. Овде се често говори о страним инвестицијама,

браунфилд и гринфилд инвестицијама, али једну ствар заборављамо. И поред свих тих људи, предузећа и великих компанија које могу, али не морају, да дођу у Краљево имамо своју локалну привреду. У Краљеву постоје људи који раде, људи који имају запослених педесет, сто, двеста или триста радника. Ми прво њих морамо да испоштујемо, јер је то темељ функционисања наше економије и наше привреде, да видимо шта је то што им недостаје, а да средства која убирамо кроз порез на имовину, и кроз део пореза на зараде који припада јединици локалне самоуправе, на неки начин вратимо, али не тако што ћемо давати субвенције. Ми морамо инфраструктурно да опремимо просторе где се они налазе. Видели сте скоро да једно предузеће које запошљава велики број радника није имало асфалтирану улицу, а сваког дана су стизали камиони да довозе репроматеријал и други који су одвозили

3.7.2016.

МАГАЗИН

готову робу. То није решење. Ако човек плаћа нешто овој држави и овом граду, ако тај човек и та фирма запошљавају неке људе у овом граду, ајмо и ми да нађемо неке решење како да им помогнемо. Чињеница је да буџет града није толико велики да можемо да помогнемо свима. Он ће бити смањен, а буџет за следећу годину ће бити вероватно мањи него за ову, али хајде да се потрудимо да у оквиру оних средстава која имамо урадимо најбоље што можемо и за привредне субјекте у граду Краљеву. У том смислу имамо неколико пројеката од којих неки већ крећу, а за друге смо обезбедили почетне услове. Када говоримо о индустријској зони код „Магнохрома“, а већ разговарамо о ревитализацији тог простора, добићемо одређена средства. Већ имамо договор, а град и република ће да поделе средства која ће бити уложена у ревитализацију ове зоне. На једној од претходних седница Скупштине града донели смо одлуку о задуживању града за формирање индустријске зоне која се налази у близини будућег аеродрома Лађевци. Мислим да се ради о добрим решењима и да се ради о стварању услова који ће утицати да одређени инвеститори дођу у град Краљево. Ми ћемо се као град, и Градска управа, трудити да им омогућимо да до потребних информација дођу на најбржи и најлакши начин. Трудићемо се да им докажемо да је Краљево право место где треба да уложе свој новац, а не да инвестиције одлазе у друге градове и оштине које се налазе око нас, а Краљево да заобилазе. Мислим да је важно да водимо рачуна о малим и средњим предузећима и у том смислу можда треба размишљати о формирању одређеног фонда.

Пољопривреда и село Поред привреде и пољопривреда је веома значајна грана. У претходном мандатном периоду, од 2012. до 2016. године, направљени су значајни помаци у раду Фонда за развој пољопривреде града Краљева. Ви као

одборници Скупштине града, који сте били одборници у претходном сазиву, могли сте да приметите континуирани раст буџета овог фонда. Надам се да ћемо у будућности наставити са добрим радом фонда, а оне критике које су биле упућене на његов рад, поготово на његову контролну функцију, по мени су најзначајнија ствар коју сматрам позитивном у раду фонда. Знам да су постојали трошкови да се оде у неко удаљено место и види да ли је пољопривредник који је добио подстицај од стране фонда утрошио средства наменски. Али, знате ли колико је злоупотреба било у ранијем периоду? Једноставно, требало је показати да су људи који узимају кредите чисти и обезбедити да се у будућности злоупотребе санкционишу на прави начин. Мислим да је злоупотреба данас, из тог разлога, знатно мања. У претходном периоду у селима је извршена реконструкција домова културе. Готово у сваком месту је извршена реконструкција, а у неколико села смо ни из чега из темеља направили нове домове културе. Мислим да је то веома значајно и у оном периоду, поготово од почетка деведесетих година прошлог века кад су домови културе постали, обична руина, простор који нико није користио, а чак и фолклорни ансамбли који су у њима вежбали ,и изводили своје представе, готово да су се угасили. Сматрам да је важно обезбедити бољу комуналну опремљеност села у складу са могућностима буџета. На територији града Краљева постоји 68 месних заједница, већина од њих су сеоске месне заједнице, а на све од многоборојних захтева који свакодневно стижу у одсек за рад и развој месних заједница, дојучерашњем помоћнику градоначелника, директорки Дирекције, директорима јавних предузећа, сигурно није могуће одговорити. Али је важно да успоставимо одређени принцип рада, начин функционисања, да видимо шта је то приоритет и да приоритете решавамо у најразумнијем могућем року. Да не дајемо лажна обећања, већ да радимо

и да се трудимо да оно за шта се залажемо спроведемо у пракси. Ове године је први пут у буџету предвиђено осам милиона динара за развој сеоског туризма. Мислим да се ради о почетном кораку који је далековид. Нису то нека огромна средства, али кад кажемо да на Рудну, Лопатници и неким другим селима у околини Краљева постоје домаћинства која су почела да се баве сеоским туризмом пре десетак година, и којима недостају одређена средства како би проширили своје капацитете, а постоји велико интересовање гостију који би долазили, схватили смо да се на тај начин могу упослити неки нови људи, а Краљево може промовисати као туристичко место.

Социјална политика Нажалост, социјална политика је област која је важна у граду Краљеву, не због тога што бих рекао да није важна у неким развијеним земљама. Она је изузетно важна у свим друштвима у свету, а проблеми са којима се ми суочавамо нису мали, па морамо направити листу група које су социјално угрожене. Посебну пажњу морамо посветити расељеним лицима, Ромима, избеглицама којих је мање него некад, али и инвалидима а посебно ратним војним инвалидима и бившим ратницима. Изгледа да се у Србији историја понавља. Не понавља се она зато што је то нечији наум, него што су навике остале исте па оним људима који су најзаслужнији за то што ми данас овако живимо, што су бранили ову земљу и борили се, одлазили у неке ратове где их је ова земља слала, данас не брине нико а њихови проблеми нису мали и нису увек материјалне природе. Постоје психолошки проблеми, проблеми интеграције и проблеми који су везани за њихов породични живот. Једноставно, морамо те људе да поштујемо, јер ако не будемо поштовали оне који су нас сачували како ће неко нас поштовати касније и како ће неко касније радити исто то што су радили ови људи пре неких петннаест, дваде-

сет или двадесет пет година.

Безбедност

МАГАЗИН

3.7.2016.

У периоду претходне четири године ја сам више пута нагалашавао да је неопходно више бринути о безбедности грађана Краљева. Још тада сам писао један елаборат и тражио да се оснује Савет за јавну безбедност града Краљева у који би ушли како представници градске управе тако представници Полицијске управе Краљево, представници војске, представници социјалних установа, представник Школске управе и Центра за социјални рад. Добар део људи овде су родитељи. Други имају млађе браћу и сестре, комшије, пријатеље. Видите да се неретко петком или суботом, данима када се у Краљеву увече излази, дешавају немиле сцене, туче и повређивања, и да се неки људи не осећају најбезбедније. Мислим да поред оних органа који су задужени за безбедност у овом граду треба да се направи овај савет као тело које би координисало рад различитих служби, где би се састајали у периоду пре критичних дана, оних дана када постоји највећа могућност за инцидентне ситуације, дефинисали планови и тачни задаци

различитих служби за период који је пред нама, а оног дана када се све заврши село се и раправљало о томе шта се све догодило и дале различите препоруке за побљшање стања за следећи период. Не кажем да ће на почетку бити идеално, знате да увек постоји период уигравања, али очекујем да ћемо у периоду који долази успети да побољшамо безбедност у граду. Сличне ствари дешавале су се и са Саветом за безбедност саобраћаја. Ми смо сваке године усвајали извештај и увек примећивали да је смањен број људи који су изгубили живот, као и број људи који су настрадали у саобраћајним незгодама јер када се добро и квалитетно ради постоји резултат. Наравно, резултат рада неретко зависи од финансијских средстава. Савет за безбедност саобраћаја на путевима има одређена средства која су независна од буџета јединица локалне самоураве. У овом случају средства ће сигурно бити знатно мања, али не сумњам да ће ентузијазам постојати. Кад говоримо о Савету за безбедност саобраћаја, који сматрам одличним и уз Фонд за равој пољопривреде најзначајнијим који су спроводили у периоду претходне четворогодишње власти, могу вам рећи да су у том периоду направљене ограде око школа, постављени различити знаци, прављени

тротоари на местима где се сматрало да би то значајно допринело побољшању безбедности саовбраћаја на путевима, извршен велики број обука, спроведене акције доделе седишта за бебе и друге акције које су утицале да се безбедност саобраћаја побољша. Мислим да и овај савет треба да настави да ради, а да ће његови резултати бити још бољи.

Градски превоз Обавеза града је да, у складу са својим могућностима, обезбеди функционисање јавног градског превоза и у том смислу ми ћемо морати да се консултујемо око различитих модела функционисања. Грађани треба да знају да ће увек имати тачан и квалитетан градски јавни превоз. Веома је важно да грађани са сеоског подручја могу да дођу до града, до школе, до посла, да обаве неку делатност и да се касније, када то заврше, и врате. Садашњи модел, знате и сами, је модел субвенционисања, а како ћемо то радити у будућности о томе ћемо тек причати. Што се тиче саобраћаја једно од најзначајнијих инфраструктурних питања у граду јесте проблем паркинг места. У том смислу ћемо морати да јасно дефинишемо да ли у Краљеву

има премало паркинг места, или има довољно, колико нам треба. То ћемо знати оног тренутка када будемо схватили да паркинг морамо да плаћамо за сваки започети сат, да ако неко паркира ауто ујутру у осам сати а у 14 сати напушта паркинг место, мора да плати за свих шест проведених сати. Онда ћемо видети да ли имамо вишка или мањка паркинг места у самом центру града, па пре тога не треба улазити у било каве нове радове или евентуално стварање нових паркинг места.

Образовање и млади Сматрам да је развој образовања веома значајан. У Краљеву имамо велики број основних школа и средње школе различитих профила. Срећан сам што ученици града Краљева, осим неколико стручних школа које постоје готово само у Београду, не морају да одлазе у друге градове. Што се тиче средњих школа имамо сасвим добру поставу. Проблем високог образовања. Осим Факултета за машинство и грађевинарство, чије је седиште у Краљеву и који је у саставу Универзитета у Крагујевцу, имамо само Високу економску школу из Пећи која је од 1999. године смештена у Лепосавић и која је овде отворила своје одељење, ми других високошколских институција немамо. Сматрам да је неопходно да разговарамо са што већим бројем директора

високошколских институција и декана факултета како бисмо успели да отворимо још неко одељење факултета у Краљеву и неку високошколску јединицу и то је наш циљ. Млади људи, када напуне 19 година, неретко одлазе из Краљева. Они најбољи одлазе из Краљева и никад се не враћају. Не кажем да би, када бисмо основали чак два или три факултета, сви ти људи остали у Краљеву. Наравно да не би. И не треба сви да остану у Краљеву. Неки од тих људи треба да оду да граде своју каријеру у Беграду, или иностранству, па да нам сутра помажу, а ми да очувамо добар контакт са њима. Не лични контакт, него институционални. И да Краљево побољшамо на тај начин што човек који није могао себе да нађе овде, који је прерастао овај град, оде али да нам врати све оне бенефите које смо ми у њега уложили. У том смислу мислим да је претенциозно рећи да Краљево може да постане универзитетски град, јер знате да се ради о веома сложеном подухвату, али мислим да може да постане студентски центар који би успео да сачува један део људи који у Краљеву живе, и који су овде рођени, али и да доведе људе из других места. Однос према младима такође треба да се побољша. И овде се ради о континуитету политике, а у претходном периоду, од 2012. до сада, започети су значајни кораци у том смислу. Прво је основана Канцеларија за младе, а после је формиран и Савет за

младе. Оно што нас очекује у виду инструмената омладинске политике јесте формирање Локалног акционог плана за младе као институционалног оквира који ће омогућити младим људима да функционишу у овом граду. Формирање Локалног акционог плана уопште није лако, почев од оснивања радне групе, од анкета до свих мера омладинске политике које ће њима бити предложене. Поред тога много пута смо разговарали и о Дому омладине. То је била тема о којој се често јављао да кометарише и да критикује један наш, сада већ бивши, одборник. Потрудићемо се да оснујемо једну врсту омладинског центра, простора где би млади људи могли да проводе своје време, да задовољавају креативне амбиције, где би могли да се друже и да раде ствари које су корисне, да би могли да уче о новим знањима и вештинама, да та знања стичу и добију различите облике неформалног образовања, да ту утроше своје слободно време а не да га проводе на улици. То ће бити један од приоритета нове градске власти.

Култура Област културе је веома значајна. Подела на елитну и масовну културу, према обухвату оних људи који ту културу прихватају, је можда била у неком тренутку значајна, али се надам да ћемо успети да направимо јасну ди-

3.7.2016.

МАГАЗИН

стинкцију. Није масовна култура оно што гледамо сваке вечери на телевизијским станицама са национаном фреквенцијом. То нису риалити шоу програми. То што велики број људи, можда и већина становништва, посматра такве садржаје не значи да је то нешто што долази у домен културе. Морам јасно и гласно да кажем да у Краљеву имамо значајне културне институције. Наша Библиотека „Стефан Првовенчани“ веома добро ради. Издавачка делатност је значајна. Међутим, оно што нам недостаје јесте нека врста културне децентрализације. Колико имамо домова културе у селима? Зашто не би могли људи из библиотеке некада да оду тамо, а људи из Културног центра да представе своје садржаје да их шири круг публике посматра. Ја знам да је ово доба у коме више немамо локалну градску телевизију да можемо да направимо неке емисије које би се тицале културе, које би говориле о прошлости Краљева, културним достигнућима, о значајним Краљевчанима, промовисали књиге и музичке садржаје. Нажалост данас је већина ствари на

тржишту, али зато уз помоћ пројектног финансирања можемо и такве пројекте да подржимо односно тела која се тиме баве да обезбеде одређена средства како бисмо успели и у овој делатности.

Медији Медији треба да буду партнер локалне сампоуправе, али не партнер који ће само износити позитивне ствари, који ће говорити у хвалоспевима о раду Градске управе. Нико није савршен, грешке сви правимо и ми ћемо их ове четири године правити и то је неминовно. Надам се само да ће критика која долази, и која ће долазити од медија, бити аргументована. бити донета у циљу бољег рада а не критизерства. У том циљу медије посматрам као партнера Градске управе, а никако не као неке правне субјекте који ће утицати на наш рад на тај начин што ће нам сугерисати шта да радимо без поштовања Градске управе и начина функционисања Градског већа и самог градоначелника. Очекујем партнерство.

Спорт Професионални и аматерски спорт нису исто. У периоду који је далеко за нама у Античкој Грчкој људи су се бавили спортом. Сви они који су били слободни грађани настојали су да своје слободно време, поред бављења политиком, искористе за бављење спортом. Ми смо се данас претворили у нешто друго. Када говорите о фудбалу свако од мушкараца у овој сали, и добар део жена, зна ко је Роналдо, ко је Меси и ко је Леброн Џејмс. Знају све кошаркаше, фудбалере и друге спортисте. Нама то није циљ. Циљ је да се деца баве спортом, да се млади људи развијају бавећи се спортом. Циљ је да аматерски фудбалски клубови, и клубови у дисциплинама које нису толико популарне, који постижу одличне рзултате буду подржани од стране града. Циљ је да аматерски фудбалски клубови у селима буду подржани не зато што су расадник будућих талената који ће постати одлични фудбалери Звезде или Партизана него зато што деца треба ту да троше своје време, да буду ту зато што је фудбал-

ски клуб у селу, уз цркву, место састајања, место дружења, место друштвеног живота. О томе се ради и то је суштина ове приче. Градоначелник не треба да дискреционим правом раздељује материјална средства грађана града Краљева како се њему ћефне. То није решење. Решење је у правилнику који смо донели и то је још једна од добрих ствари које је претходна гарнитура у Краљеву урадила. Треба да седнемо и видимо да ли је тај правилник довољно добар, да ли га треба побољшати, у ком аспекту неке ствари треба изменити, али се не треба враћати на дискреционо право додељивања средстава за целокупан спорт. Ми смо имали неколико случајева где су млади људи постизали изванредне резултате не само на републичком нивоу, него и на европским и светским шампионатима. Једна од таквих особа је и наша одборница која седи са нама. Јесмо ли ми те људе подржали? Гледали сте пре шест месеци да један момак, који је направио изванредан резултат у једном борилачком спорту, каже ја ноћу радим до два сата као

чувар у неком клубу, после тога мало одспавам идем на тренинг па радим још један посао да бих могао да преживим и да бих могао да скупим новац за неко такмичење. А онда када донесе медаљу сви идемо да се сликамо и кажемо супер, одлично, свака ти част. Да, али свака част њему. Он је сам обезбедио средства, он је сам тренирао и каква је ту наша улога? Не кажем да се такве ствари можда неће десити. Можда нећемо чути за сваког човека који се тиме бави, али хајде да институционално одговарамо на предлоге клубова који су реални и који су добри, да подстичемо оне који су бољи. Ја знам да ће тај првак Европе можда отићи у неки бољи клуб у Београду. Неће остати у Краљеву, али ће остати наш, а ми ћемо увек моћи да се похвалимо њиме. Зато хајде да му помогнемо на самом почетку.

Градско веће Овде сам изнео основне поставке свог програма. Мој тим људи овде видите. Ја ништа нећу радити сам. Ови људи овде су предложени за чланове Градског већа. Завршили су добре фа-

култете и били добри ђаци. Неки од њих су врхунски студенти, неки су обављали значајне политичке фунције у граду, неки у другим сферама живота, неки први пут узимају јавну функцију. Не тражим да према њима имамо више пардона, да се трудимо да их не критикујемо. Критика је добра. Свако од њих је стручан у послу који ће радити и нико од њих неће моћи да буде члан Градског већа само на седници тог већа. Они ће морати да раде, да долазе у Градску управу сваког дана, а како ће ко од њих решити радно правни статус то ћемо видети, ко ће постати запослен у Градској управи а ко ће остати на свом радном месту. Чињеница је да ће они који буду радили у другим предузећима и установама морати да проведу добар део радног времена овде. Ако не могу док раде током недеље нека дођу касније суботом јер ће пред њима стајати јасни циљеви и задаци, а имаће рок до када ће морати да их заврше. Ови се људи не бирају на четири године, биће промена ресора и чланова већа, а не мора да значи ни да ће мој мандат трајати четири године. Т. Радовановић

Шездесет прва седница Градског већа

МАГАЗИН

3.7.2016.

КРАЈ УСПЕШН

НОГ МАНДАТА

- Пливачком ватерполо клубу „Краљево“ милион и 300 хиљада динара за подмирења трошкова реализације спортско-забавне манифестације „City games“. - Предузећу „Вуловић транспорт“ доо из Крагујевца тринаест и по милиона динара за обављање превоза у градском и приградском саобраћају током априла и маја ове године. – Финансирање четвртог покушаја вештачке оплодње из градске касе ездесет прва седница Градског већа била је и званично последња у мандату састава конституисаног пре две године, а по устаљеној процедури пре почетка је одржана консултативна уз присуство градоначелника, заменика градоначелника, чланова Већа, председника и секретара Скупштине града, начелника Градске управе, одељења за скупштинске послове, друштвене делатности, привреду и финансије и заједничке послове, јавног правобраниоца, шефа Кабинета градоначелника и представника стручне службе Одсека за послове Градског

већа. Након усвајања извода из записника са претходне две седнице чланови Градског већа су разматрали проблематику која је била тема само три тачке дневног реда, две достављене уз позив и једне допуне усвојене на почетку седнице. Подмирење трошкова реализације спортско-забавне манифестације „City games“ повод је за доношење решења којим се Пливачком ватерполо клубу „Краљево“ додељује милион и 300 хиљада динара, а обавеза града да створи услове за одвијање градског и приградског

превоза да се из текуће буџетске резерве издвоји тринаест и по милиона динара за услугу превоза путника у априлу и мају ове године. Обавеза града проистиче из уговора закљученог са предузећем „Вуловић транспорт“ доо из Крагујевца које са локалним превозницима обавља превоз путника у градском и приградском саобраћају. Податак да држава финансира три покушаја вештачке оплодње повод је за предлог да се из градске касе финансира и четврти. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.7.2016.

Видовдан слава Српског покрета обнове

МАГАЗИН

3.7.2016.

ПОРАЗ КАО НА

- Српски покрет обнове од оснивања пре 26 година слави Видовдан као крсну славу и дан који је у многоме обележио историју Срба. - Косово не сме бити симбол смрти и пораза, него симбол борбе за живот и победу земаљске Србије. - Косово је тужбалица, еп, молитва, вера и нада. - Видовдан је симбол српског помирења, напретка и саборности ије Српски покрет обнове случајно изабрао Видовдан за своју славу. По старом веровању Срба, на дан Светог Вида, на Видовдан, све се најбоље види. - Са те осматрачнице Видовдана, понављали смо и понављамо да Косово не сме бити симбол смрти и пораза, које славимо и настављамо, него симбол борбе за живот и победу Србије, земаљске, а не небеске Србије. Косово је тужбалица, еп, молитва, вера

и нада - поручио је председник ове странке Вук Драшковић поводом обележавање страначке славе. Видовдан је уткан у темеље косовског епа и мита који је задивио Европу, а на тај дан 1389. се вековима гледа као на велику погибију српске војске, кнеза Лазара и властеле и слом државе. Тај дан представља сећање на велики јуначки подвиг у одбрани Србије и сећање на пораз који се слави као најава будуће победе.

Страначка слава Видовдан и Свети великомученик Кнез Лазар српски свечано је обележена у седишту Српског покрета обнове у Београду где је, уз учешће свештеника Српске православне цркве и присуство чланова и пријатеља пресечен славски колач. Председник Извршног одбора Авро Осмајлић и директор Српског покрета обнове Александар Цветковић честитали су присутнима и свим члановима славу са жељом да се Видовдан увек

АЈАВА ПОБЕДЕ

обележава у миру и благостању и да буде симбол српског помирења, напретка и саборности. Видовдан је скромније него раније, без представника локалне самоуправе и коалиционих партнера, обележен у присустству чланова најужег руководства, малог броја чланова и симпатизера и у краљевачком градском одбору. Председник Градског одбора Мирко Вуковић подсећа да Српски покрет обнове од оснивања пре 26 година слави Видовдан крсну славу и дан који је умогоме обележио историју Срба. - Од Косовског боја до атентата у Сарајеву Видовдани су били некаква прекретница кроз историју и у животу нашег народа. Верујемо да ће овај дан бити прекретница Српског покрета обнове, да се обновимо и напредујемо као странка, да учинимо да све вред-

ности које смо до сада гајили гајимо и даље – поручио је он уз захвалност свима који су дошли на обележавање овог значајног догађаја. Сечење славског колача је повод за подсећање на све косовске мученике, веру у бољитак, дуговечност, истрајност и жељу да се одржи искра слободољубља, искрености и поштења који су вековима красили српски народ. Због слободољубља, и борбе за истину и крст часни, косовски мученици су са кнезом Лазаром на Видовдан 1389. године пошли да још једном потврде веру и хришћански пут Србије. - Тамо где је људска снага, људски умови и умовања, ту долази и до разједињења и непоштовања. Ту нема ни слоге, ни братске љубави. Нека буде политичких размирица, нека буде и сукоба мишљења, али оно што чини

један народ то треба да признамо као људи и као Срби да нећемо испод тога ићи, а то јесте овај залог косовски. То није никакав мит, како га често представљају, него залог и завет јер је кнез Лазар, са косовским мученицима, тих дана спојио небо и земљу. Данас хоће да нас стопе у безличну безидејну масу, да будемо поборници овога или онога. Али, ако по завету нашег светог Стефана Немање сачувамо језик, ако сачувамо гробове, ако знамо шта је наша земља, одакле смо потекли, шта је порука српска, онда неће моћи ни један ветар да нас савлада. Будимо искрени, спремни да увек гледамо оно што је важније, битније и спасоносније – порука је која са овог скупа стиже од представника Српске православне цркве. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.7.2016.

Градски одбор Социјалдемократске партије Србије

МАГАЗИН

3.7.2016.

ИЗВОР ПОЗИТИ

- По једно место у Народној скупштини Републике Србије, Скупштини града Краљева и Градском већу биланс су успеха Градског одбора Социјалдемократске партије Србије заснованог на раду, али и визионарском ставу да политичку борбу треба водити у коалицији са Српском напредном странком. – Др Дражен Самарџић због професионалних обавеза поднео оставку на место одборника у Скупштини града. – Милан Смиљковић нови одборник из редова социјалдемократа оцијалдемократска партија Србије се сврстава у ред млађих на краљевачкој политичкој сцени, уједно ред оних политичких субјеката који су у врло кратком периоду успели да остваре значајне резултате. После прве године рада Градског одбора у овој средини социјалдемократе су на локалним изборима 2012. године успеле да изборе

једно место у локалном парламенту да би ове постигли резултате каквим се не могу похвалити ни много искусније политичке странке. По једно место у Народној скупштини Републике Србије, Скупштини града Краљева и Градском већу биланс су успеха заснованог на раду, али и визионарском ставу да политичку борбу треба водити у коалицији са Српском напредном странком.

Пре само неколико дана завршен поступак конституисања локалне власти повод је за честитке изабраним лицима које стижу из редова социјалдемократа. Они су се пре осталих актера локалне политичке сцене определили да јавно упуте честитке новоизабраном градоначелнику, заменику градоначелника и члановима Градског већа. Последња седница

Скупштине града је добар повод за јасну поруку младим људима да су рад и образовање итекако исплативи, што се најбоље види на примеру избора градоначелника. Председник Градског одбора Социјалдемократске партије Србије др Дражен Самарџић потврђује циљ да у наредном четворогодишњем мандату локалне власти ради на ширењу позитивне енергије, подршци образовању младих и напорима да се за све њих, након завршеног школовања, обезбеде одговарајућа радна места као услов за останак и пристојан живот у локалној средини. Томе треба да доприносе и члан Градског већа из редова социјалдемократа Игор Цветковић од кога се очекује да озбиљно схвати задатке који се пред њега постављају како би на крају мандата резултати четвороггодишњег рада били видљиви. Иако је као кандидат за одборника

на листи „Александар Вучић - Србија побеђује“ добио довољно поверење бирача др Самарџић је на последњој седници Скупштине града подне оставку на ово место уверен да не може адекватно да извршава задатке одборника паралелно са професионалним обавезама. - Велика ми је част била што сам учествовао у раду три седнице Скупштине града. Анализирајући у том периоду рад дошао сам до закључка да нисам у могућности да најадекватније одговорим задацима које пред мене ставља рад у Скупштини, а нисам могао паралелно да одговорим и задацима које треба да извршава један васкуларни хирург. Одлучио сам да поднесем оставку на место одборника, јер сам закључио да сам грађанима Краљева потребнији и кориснији као хирург. На моје место ће доћи изузетно способан и искусан Милан Смиљковић који ће се максимално за-

ложити, и дати све од себе, да одговори адекватно на све задатке које ће имати у Скупштини. Одлучио сам да се бавим професијом и помажем свима којима је помоћ потребна уверен да би сваки професионалац требало да се бави само својом струком, а тамо где се покаже као најбољи и најефикаснији резултати ће у глобалном погледу бити евидентнији и конкретнији – објашњава др Самарџић. Народни посланик Бранимир Јовановић најављује скори завршетак процеса конституисања власти на републичком нивоу и нове владе у којој социјалдемократе очекују значајну улогу. Тек тада предстоји активност народних посланика да направе добру спону између републичке и локалне власти како би, бар у делу на који има утицај Социјалдемократска партија Србије, на најбољи начин оправдали поверење бирача. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ИВНЕ ЕНЕРГИЈЕ

МАГАЗИН 3.7.2016.

Европа у мом граду

МАГАЗИН

3.7.2016.

БОРБА ПРОТИ

ије тајна да је корупција распрострањена у многим областима јавног живота у Србији због чега и даље представља озбиљан повод за забринутост. Корупцијом се олакшава извршење кривичних дела у области организованог криминала, док се у приватном сектору, а нарочито у пословима приватизације, утиче на привредни развој и благостање због чега се сматра

најпроблематичнијим чиниоцем пословања у Србији.

Недостаци у правном и нормативном оквиру воде до настанка корупције Упркос томе што се борба против корупције налази на високом месту лествице политичког програма рада, и

упркос унапређењима у правном и институционалном оквиру за борбу против ње, спровођење још није произвело одрживи напредак у овом пољу. Ово потврђује скрининг за Поглавље 23 у преговорима Србије за пуноправно чланство Европске уније. Иако је у потпуности постављен Општи оквир за борбу против корупције и даље има недостатака на пољу законодавства који захтевају спрово-

ИВ КОРУПЦИЈЕ

ђење свеобухватне ревизије. Србија је потписала и потврдила све најважније међународне инструменте у борби против корупције, а скрининг потврђује како и даље треба да ради на томе да обезбеди да сви релевантни правни прописи буду у потпуности усклађени са одредбама међународних инструмената и да буду доследно спровођени. Србија је остварила значајан напредак у поштовању препо-

рука Групе држава против корупције из њихових недавних евалуација, али треба наставити са значајнијим оснаживањем институционалног окружења у смислу броја запослених и поштовања пуне независности у области рада полиције и правосудних тела, посебно оних која се баве истрагама случајева корупције на високом нивоу. Савет за борбу против корупције одиграо је улогу пресудно важног чу-

вара политике за борбу против ове појаве у Србији, а очекује се да настави остваривање те улогу истовремено делујући као саветник владе за политику борбе у овој области. Србија је успоставила и Агенцију за борбу против корупције са широким надлежностима, које подразумевају и рад у вези са извештајима о имовини и приходима функционера, спречавање сукоба интереса, контролу финанси-

МАГАЗИН

3.7.2016.

рања политичких странака, надзор планова интегритета и праћење спровођења стратегије за борбу, а припрема се измена правне основе за рад са циљем да се унапреди њена ефикасност у раду. Да би се одржао постојећи обим активности агенције Србија би требало да обезбеди довољан број запослених и довољан буџет за њен рад, а важним се сматра добијање јаких алата за рад и неопходна политичка подршка. У Србији постоји систем откривања информација о имовини и интересу за јавне званичнике, који је утврђен Законом о Агенцији за борбу против корупције, а преко годишњег плана активности она сваке године, уз насумичне провере, усмерава пажњу и на различите категорије званичника. И поред тога нејасно је како и ко би требало да истражује случајеве потенцијално незаконитог богаћења који буду откривени. Неопходним се сматра проналажење адекватног законског и институционалног решења како би се брзо решавали случајеви незаконитог богаћења, па би агенција требало да буде боље повезана са раз-

личитим базама података да би се омогућило брже откривање случајева незаконитог стицања богатства. Србија нема посебне правне прописе о сукобу интереса, а иако Закон о Агенцији за борбу против корупције садржи одредбе којима се функционерима забрањује да, због сукоба интереса, истовремено обављају две јавне функције до сада постигнути резултати су ограничени. Због тога се од земље очекује да развије робусније одредбе правних прописа и обезбеди примену казни које ће одвраћати починиоце у случајевима доказаног непоштовања правних прописа. С тим у вези очекују се додатне активности на спровођењу кампање за подизање свести на свим нивоима о спречавању сукоба интереса као средишњем елементу борбе против корупције. Закон о финансирању политичког деловања, којим се регулише финансирање политичких странака и изборних кампања усклађен, је са препорукама Групе држава против корупције, а по завршетку избора 2012. године Агенцији за борбу против корупције поднето је 1.056 извештаја о

трошковима изборне кампање док 580 политичких ентитета није. Агенцији је остављена могућност да поднесе тужбе против лица која нису поднела извештаје, као и прекршајне пријаве у случајевима финансијских неправилности, а да у таквим случајевима јавна средства буду замрзнута, то се до сада још није догодило. Поред свега ограничен је и број доказа о томе да су судови ефективно спроводили даље поступке на основу жалби које је поднела Агенција у оквиру прекршајног поступка. Алати за санкционисање неправилности у финансирању политичких странака и изборним кампањама и даље су недовољно коришћени, па Србија треба да обезбеди Агенцији за борбу против корупције све неопходне алате за спровођење темељних провера финансијских токова и да случајеви које она пријави добију адекватан даљи третман од стране судова. Медији и грађани у великој мери користе правне прописе о приступу информацијама од јавног значаја а, иако је у већини случајева одговор позитиван, власти су далеко мање вољне да

открију информације које се односе на осетљиве области као што су послови везани за приватизацију, јавне набавке, јавни расходи или бесповратна средства која политичке странке добијају из иностранства, па не постоји делотворан механизам за спровођење закона. Зато се очекује даље унапређење механизма за приступ информацијама од јавног значаја и обезбеђење да одлуке Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности буду ефективно спровођене, а да се свако непоштовање тих одлука кажњава.

Корупција у приватном сектору Како је корупција присутна и у приватном сектору треба успоставити механизме којима би се овај проблем решавао, што је услов да би се повратило поверење иностраних инвеститора. Процес приватизације је област високог ризика у смислу корупције, прања новца и избегавања пореза, па је важно да све оптужбе у овој области буду озбиљно схваћене и

да правосудни органи на одговарајући начин поступају по њима. Зато треба унапредити транспарентност и одговорност у предузећима у државном и јавном власништву. Упркос напорима да се поново обраде случајеви који се односе на злоупотребу службеног положаја наставља се тенденција претераног коришћења оптужбе за злоупотребу у контексту привредних спорова, као и у случајевима у којима објективно не постоје никакви облици криминалног понашања. Србија је установила посебно тужилаштво за организовани криминал, које је такође надлежно за случајеве високе корупције на којима ради око 40 тужилаца. Резултати истрага, кривичног гоњења и правоснажних пресуда у случајевима корупције на свим нивоима су у фази развоја, али су и даље слаби, посебно у вези са случајевима високе корупције. Зато треба ојачати независност органа за спровођење закона и правосуђа како би проактивно разматрали све оптужбе за корупцију и са њима повезане случајеве кривичних дела против при-

вреде. Финансијске истраге се покрећу чешће него претходних година, нарочито за одузимање имовине, али се ретко користе за испитивање трагова новца код кривичних дела и да би се проактивно откривала кривична дела изван оквира иницијално покренутог случаја. Од Србије се очекује да спроведе препоруке Радне групе за финансијске мере и да посебну пажњу посвети развијању сопственог капацитета за вођење сложених финансијских истрага паралелно са истрагама кривичних дела. И даље не постоји пракса систематичног одузимања имовине проистекле из кривичних дела у случајевима корупције, а правни прописи којима се регулише одузимање и управљање имовином треба поново размотрити и ојачати институционалне структуре, јер су и даље очигледни недостаци у прикупљању детаљних статистичких података. Закон о државним службеницима и Кодекс понашања за државне службенике садрже мере којима се унапређује интегритет у јавном сектору, а као део темељне реформе јавне

МАГАЗИН 3.7.2016.

управе неопходно је предузети кораке којима ће се у већој мери обезбедити транспарентност и одговорност у раду јавних служби. Најхитнијим се сматра потреба за убрзавањем деполитизације јавне управе како би се обезбедио њен интегритет, очувала институционална меморија и применила неутралност у јавним службама, а морају се ојачати органи унутрашње контроле и ревизије како би се случајеви непоштовања етичких правила делотворно кажњавали. Свеобухватни правни прописи о заштити узбуњивача тек треба да буду усвојени и ефективно спроведени, а биће неопходно да се појасне правила о имунитету лица на јавним функцијама да би се обезбедило убрзавање тока кривичних истрага по оптужбама за корупцију и кривична дела. Новоусвојена стратегија за борбу против корупције и акциони план за њено спровођење обезбеђују одговарајући оквир за решавање одређеног броја тих проблема. Да би се обезбедио кредибилитет ове Стратегије и акционог плана за њено спровођење неопходно је поновно преиспитивање постављених рокова и додељеног буџета за њену реализацију. Неопходно је и да се додатно појасни које су институције надлежне за спровођење стратегије, и како је планиран процес праћења спровођења стратегије, а треба активно радити на остваривању сарадње између владиних тела и цивилног друштва на праћењу спровођења ове стратегије.

Препоруке Борба против корупције треба да остане приоритет за Србију која спроводи нову стратегију кроз примену акционог плана за период до 2018. године. Предвиђене активности треба да буду спроведене у складу са утврђеним роковима, а делотворан и функционалан механизам за праћење спровођења треба да омогући редовно и пажљиво праћење резултата спроведених активности. Где год је неопходно треба спровести брзе корективне мере. На основу оквирно наведених приоритета из

стратегије, и већ предвиђених активности, Србија би требало да изврши ревизију и унесе неопходне измене и допуне у одговарајући акциони план. Посебну пажњу треба посветити проширивању политичке и институционалне надлежности и координацију на високом нивоу, у области борбе против корупције и јасно утврдити које тело је на високом нивоу задужено да предводи остале институције, посебно у спровођењу стратегије. Уз обезбеђење системског разматрања препорука Савета за борбу против корупције треба обезбедити усаглашеност закона са правним тековинама Европске уније укључујући и усаглашеност дефиниција активне и пасивне корупције – и са Конвенцијом Уједињених нација против корупције. Превентивне активности у борби против корупције укључују разјашњење надлежност Агенције водећи рачуна да број запослених одговара датим задацима. Ефикасност Агенције повећава се кроз измене и допуне законске основе и ојачавање њених административних капацитета, да би јој се омогућило да боље остварује координаторску улогу. Уз ефективно спровођење правних прописа о контроли финансирања политичких странака и о финансирању изборних кампања, нарочито путем ефективног кажњавања у случајевима неподношења извештаја и доказаних неправилности, унапређење правног и административног оквира да би се спречио сукоб интереса и решавали проблеми у вези са сукобом интереса потребно је пронаћи адекватно правно и институционално решење за ефективно решавање случајева незаконитог богаћења. Значајним се сматрају унапређење правила за слободан приступ информацијама и практична примена тих правила, деполитизација јавне управе, спровођење новог закона о узбуњивању, мера којима ће се ојачати систем контроле за јавне набавке и усвајање посебних мера за спречавање и кажњавање корупције у пословима приватизације. Ефикасним средствима за борбу против корупције сматрају се развој, спровођење и процена утицаја

специфичних мера за борбу и обезбеђење да цивилно друштво буде укључено у програм рада у тој пбласти.

Репресивне активности у борби против корупције Репресивне мере укључују ревизију дела кривичног законика којим се регулишу кривична дела против привреде са циљем да се обезбеде алтернативе за кривично дело злоупотребе службеног положаја, независна, ефективна специјализована тела за вођење истрага и кривично гоњење кроз предлагање и спровођење мера којима ће се ојачати независност свих тела која раде на истрагама и правосудних органа који се баве истрагама случајева корупције. Допуњују их обезбеђивање одговарајућих ресурса за сва тела и правосудне органе који су укључени у борбу, унапређивање сарадње и размене информација између органа који се баве њоме, укључујући пореске и друге органе са којима су везе само посредно, као и потпуно спровођење нових препорука и повећање капацитета за вођење сложених финансијских истрага паралелно са кривичним истрагама, као и јачање посебне јединице у Министарству унутрашњих послова и обезбеђивање одговарајуће обуке. Списак допуњава прикупљање јединствених статистичких података о корупцији, законодавни и институционални оквири који омогућава делотворно одузимање, конфискацију и управљање имовином стеченом од кривичних дела, мере за органе задужене за спровођење закона и правосуђе којима ће се спречити цурење поверљивих информација о истрагама у медије, преиспитивање система имунитета лица која обављају јавне функције и процену утицаја резултата остварених применом Стратегије и ревидираног акционог плана за њено спровођење на основу опште ситуације у вези са корупцијом у Србији. Т. Радовановић Фото; М. Радовановић

МАГАЗИН 3.7.2016.

Петнаест година од демократских промена: Радош Јовановић Ракица

МАГАЗИН

3.7.2016.

ОД ОДБОРНИЧКЕ ПЛАТЕ НИ ЧОКОЛАДА

- Поред необично тешког периода између 1992. и 1996. године реализовани су значајни инфраструктурни пројекти, пре свега пречистач воде, обезбеђена нова локације на Барутани за градско гробље, утврђен део десне обале Ибра, почела изградња канализационе мреже према „Магнохрому“ и Грдици. – Пред локалне изборе 1996. године на истакнуте чланове Социјалистичке партије Србије вршен притисак да пређу на страну опозиције. - Пораз на изборима се сматра последицом активности појединих припадника владајуће већине који су потајно шуровали са опозицијом. - Неколико милиона марака потребних за реконструкцију болничке зграде није било ни у републичком буџету, па их је Милош Нешовић обезбедио од донатора. - Одборници у Скупштини општине нису примали плате, нити дневнице за присуство седницама

Радош Јовановић

Фото: М. Радовановић

ваки од кризних периода био је добар повод за укључивање у политички живот бројних који у другим околностима нису ни размишљали о таквом ангажовању. Строго контролисана селекција у време једнопартијског система подразумевала је пријем само најбољих у различитим областима живота, а у такве се, још од тренутка кад је радни век започео као продавац на бензинској пумпи загребачке Индуструје нафте, убрајао Радош Јовановић. Било је то време кад се рад ценио више осталих вредности, а све бољи пословни резултати бензинске пумпе у Рибници повод да руководство предузећа спозна квалитет и способност новог радника који је, након кратког времена на месту пословође ове јединице, унапређен у комерцијалисту. Указано поверење и могућност даљег напредовања били су добар разлог да прихвати понуду и поред констатације да је зарада на бензинској пумпи, а обрачунавала се на основу количине и вредности продатих производа, била већа и од плате врхунског инжењера у „Фабрици вагона“. Место руководиоца комерцијалне службе било је само пролазна станица према највишем звању у пословници, вршиоцу дужности дирек-

МАГАЗИН

3.7.2016.

тора у време кад је краљевачка ИНА била најбоља међу 26 сличних са простора целе Југославије. Све неизвеснија ситуација почетком деведесетих година, ратови, криза, инфлација и најава интензивније приватизације, поклопила се са припремама за локалне изборе 1992. године. Опозиционе партије су најављивале оштру борбу за свако од седамдесет места у Скупштини општине Краљево, па су пред почетак кампање и социјалисти настојали да у своје редове привуку што више угледних људи. Сазнање да је Радош Јовановић и раније, на предлог грађана Месне заједнице Чибуковац, успешно обављао функцију одборника било је довољан разлог да му председник и секретар Скупштине општине, Мирослав Карапанџић и Родољуб Крчаковић, понуде место кандидата на изборној листи Социјалистичке партије Србије. Поклопило се то са периодом кад се Јовановић двоумио да ли да настави оно за шта су га и раније бирали грађани Чибуковца. Предизборна кампања се те године по много чему разликовала од каснијих. У редовима социјалиста није владао претерани страх од политичких супарника на изборима, па није било

ни претерано агресивне кампање која би укључивала појављивање на телевизији, плакате и билборде, обилазак најудаљенијих месних заједница. Одборници у Скупштини општине бирани су по већинском изборном систему, а Јовановићу је недостајало само десетак гласова да надмоћно победи још у првом кругу кад се тражила надполовична већина изашлих на биралишта. Убедљива победа у другом кругу обезбедила је место међу 42 одборника владајуће већине што је давало довољну дозу сигурности за стабилно управљање градом у наредном четворогодишњем периоду. - Били смо доста сложни, седнице су трајале до три поподне, а сви закључци усвајани без свађе. Буџет је био изузетно мали, ухватила нас је инфлација и санкције у земљи, али смо у то време донели једну од јако битних одлука. У време кад је било говора да се конзервирају радови на реконструкцији болнице, јер нема пара, на предлог нашег председника донели смо одлуку да настављамо са радом. Паре које су даване Краљево инвесту док дође време за плаћање изгубе вредност, па је капитална одлука била да их уплаћујемо директно Дирекцији за планирање и изградњу како би што

пре завршили болницу и поред жеље опозиције да посао не буде завршен – прича Јовановић. Ратови на простору суседних република повод су за прикупљање хуманитарне помоћи намењене припадницима оружаних снага који су учествовали у ратним операцијама у Хрватској и Босни и Херцеговини. За то је у Краљеву, поред Зорана Вукадиновића, био задужен Радош Јовановић као најзаслужнији што су камиони пуни различите робе кретали према Билећи и Славонији. У време кад се се припадници Југословенске Народне Армије већ повукли са ових простора мобилисано је сво цивилно становништво способно да носи пушку, а захваљујући њима сачуван простор данашње Републике Српске, посебно Херцеговина. Пут до прве линије фронта није био ни мало једноставан, још мање безбедан, а податак да војници пуних шест месеци нису видели месо довољан разлог да им се допреме различите намирнице. НАТО авијација је повремено бомбардовала положаје војске, неретко и цивилне објекте, а сазнање да су на школским зградама попуцали прозори било довољан разлог да камион пун стакла крене према најугроженијим под-

ручјима. Помоћ је прикупљена према списковима који су јасно указивали на приоритете, а податак да на првој линији фронта није било струје повод за изливе посебног одушевљења кад је из Краљева стигло чак сто килограма свећа. Одлазили су из ових крајева према Билећи и Требињу тоне брашна, стотине килограма шећера, али и новца колико је могло да се прикупи у тешким временима. - У Краљеву је било великих проблема. Уведене су нам санкције, енергенти све критичнији, нема довољно нафте и бензина. Ја сам радио на месту са кога сам могао по некоме нешто да помогнем, а Краљево треба да буде задовољно што је имало седишта два велика предузећа за промет нафтним дериватима, ИНА и Југопетрол. Био сам председник Управног одбора „Путева“, па није могло да се деси да предузеће остане без нафте неопходне за рад. „Путеви“ су пословали профитабилно, урадили смо доста за овај град, а нема села у које нисмо отишли да помогнемо. Све су фирме радило колико се могло у таквим условима, а ја сам се трудио да свакој помогнем да преживи. Пред сам рат рафинерије су празниле складишта, јер се очекивало бомбардовање, а ми имали довољно

нафте и бензина да поделимо краљевачким предузећима, пре свих „Пекарству“, „Млекари“, „Каблару“ и другим. Свима смо напунили резервоаре, јер је циљ био да што више горива извучемо из складишта – сећа се Јовановић. Пред локалне изборе 1996. године председник Скупштине општине Мирослав Карапанџић је, из недовољно јасних разлога, напустио ово место што се у великом делу социјалиста сматра одлучујућим за минимални пораз на изборима. Победа која се у редовима краљевачке опозиције и после две деценије сматра историјском извојевана је са само једним одборничким местом више од половине потребних, па и данас провејава став да би углед Карапанџића у народу био довољан за још пет или шест места у скупштини, што би обезбедило стабилну већину до 2000. године. Основа за овакав став лежи у уверењу да је међу бирачима препознат као напредан човек спреман да се максимално посвети потребама локалне заједнице и учини нешто корисно за њу. И поред необично тешког периода између 1992. и 1996. године реализовани су значајни инфраструктурни пројекти, пре свега пречистач воде, обезбеђена нова локација на Барутани

3.7.2016.

МАГАЗИН

за градско гробље након што је са војском извршена замена земљишта. Утврђен је део десне обале Ибра у близини старог моста, који спаја уже градско језгро са Рибницом, почела изградња канализационе мреже према „Магнохрому“ и Грдици и све средствима буџета који је једва достизао милион немачких марака. Иако су плате запослених биле мале чинило се да живот тече као да је све нормално. Предизборна кампања се 1996. године у многоме разликовала од свих претходних, јер је опозиција током четири претходне године добро консолидовала редове, успела да постигне довољан степен сагласности о потреби јединственог наступа и уз помоћ иностранства стварала атмосферу о неопходности промене на челу града. Уз све жешће нападе вршен је притисак на истакнуте појединце са листе социјалистичких кандидата да промене табор, а на Јовановића је посебно утицао најистакнутији представник Демократске странке Миле Корићанац. У Чибуковцу ништа није могло да поколеба чврсту позицију Радоша Јовановића који је, на жестоко инсиситирање опозиције да се после другог круга још једном понове избори, ипак задобио највеће поверење бирача. Каолиција Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице била је повод да ова, као веома утицајна, преузме огранизацију кампање током које су се странке утркивале која ће више да понуди бирачима како би обезбедила што већи број гласова. Нудило се вештачко ђубриво, нафта за пољопривредне машине, а на Јовановића вршен притисак да у појединим ситуацијама обезбеди довољну количину. - То су све партије радиле. Дођу, узму код мене а кад треба да се плати, платиће овај, платиће онај. Војска је радила пут за Рудно, а ја добијем налог из Београда да обезбедим пет тона нафте. Кад је требало да се плати нема ко. Министарство енергетике пребацује одговорност на друге, али смо ипак, захваљујући једном човеку из града, успели да наплатимо из буџета. Имао сам право да неком селу дам 200 или 300 литара, а у једној месној зајед-

ници и данас чувају део нафте из тог периода која није потрошена – каже Јовановић. Пораз на изборима се и данас сматра последицом активности појединих припадника владајуће већине који су потајно шуровали са опозицијом. Ово сазнање је у редовима социјалиста примљено много теже него сталне оптужбе о крађи на изборима што се, због ригорозне контроле великог броја припадника опозиције на гласачким местима, сматрало немогућим. Колики је страх од крађе гласова владао у редовима опозиције сведочи податак да је у једном гласачком одбору било чак 54 члана који су контролисали читав поступак избора. Податак да су социјалисти и поред пораза у великом броју градова до 2000. године задржали власт на републичком нивоу у многоме је допринео да у Краљеву буду завршени бројни веома значајни радови. На челу краљевачких социјалиста био је народни посланик, у то време генерални директор „Телекома“, Милош Нешовић који је најзаслужнији што је знатна количина пара са нивоа републике усмеравана према Краљеву. Као чланови Општинског одбора помагали су му Миленко Стефановић, Томислав Крљар, Зоран Бојанић, Драган Ђукић и Радош Јовановић који је за именовање на ово место сазнао из медија. Неколико милиона марака потребних за реконструкцију болничке зграде није било у ни у републичком буџету, па их је Нешовић обезбедио од донатора. Направљени су мостови у Стублу и Полумиру вредан милион и по тадашњих динара од којих су по трећину обезбедили „Телеком“, „Србијашуме“ и буџет републике. Значајним се чини податак да одборници у Скупштини општине нису примали плате нити дневнице за присуство седницама. - Био сам председник Управног одбора ЈКП „Путеви“, потпредседник Фонда за грађевинско земљиште и само три пута отишао на ручак на крају календарске године. Успели смо све да држимо на нивоу, и да се ради волонтерски, све док није дошла опозиција и

прво затражено да се провери колико дотација примају чланови управних одбора јавних предузећа и установа. Дневнице су имали само одборници из најудаљенијих крајева, из Годачице или Студенице, а нико месечну надокнаду за рад. На једној седници Миломир Шљивић изађе са предлогом да се одборницима одреде плате. У расправи смо били против, а нисмо ни гласали за то, али смо били у мањини. Како надокнаде нису исплаћиване неколико месеци Шљивић тражи да се по двадесетак хиљада динара исплати уназад. Нисам хтео да узмем ни динар, па пет хиљада уплатим на рачун за изградњу споменика палим борцима испред општине. Пет сам дао за партију, пет једном настрадалом дечаку, а остатак рибарском клубу, па није остало ни за чоколаду унуцима – прича Јовановић. За десетак година одборниковања на челу локалног парламента се променило исто толико председника. Још пре две деценије одлучено је да се изгради капела у Спомен парку коју је тек пре четири године започела напредњачка власт, али није успела да је заврши. Из тог периода датира идеја о градњи спортске хале на углу улица Чика Љубине и 4. краљевачки батаљон, у склопу ње затворени базен и велики паркинг, а иако су паре биле обезбеђене успротивио се грађевински инспектор и зауставио даљи поступак. Хала капацитета од три хиљаде седишта је, на предлог Радоша Јовановић, препројектована како би могла да прими 5.300 гледалаца, а када је пред изборе 1996. Уставни суд усвојио жалбу локалне самоуправе створени услови за почетак радова које је зауставио пораз на изборима. Намеру нових власти да гради на месту данашњих тениских терена поред Ибра спречила је појава подземних вода па је за нову локацију изабрано место рукометног игралишта код гимназије, потом поред фудбалског игралишта у Чибуковцу где је требало да никне ново насеље од осам зграда, два хипермаркета, велики паркинг и хотел. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.7.2016.

ТЕЦИ

Шести скуп Краљевчана у Топчидерском парку

- Звуцима химне „Теци, теци Ибар водо“, коју су у београдском Точидерском парку извели Новица Неговановић и Раша Павловић, отпочело шесто дружење Краљевчана поред споменика Арчибалду Рајсу. – Шести „Кајмак бал“ само једна од традиционалних манифестација београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“. – Културно уметнички програм у парку генерална проба пред вечерњи наступ у туристичком центру Београда Скадарлији испред куће Ђуре Јакшића. – И ове године изостало присуство представника локалне самоуправе

Фото: М. Радовановић

И, ТЕЦИ ИБАР ВОДО

3.7.2016.

МАГАЗИН

Топчидерски парк је шест година заредом последњег викедна у јуну место састајања Краљевчана који живе у Београду са онима који су остали у родном граду, а повод сваки пут традиционални „Кајмак бал“ који, под паролом „Краљевчани, где сте, да сте...“, организује београдска подружница Завичајног друштва „Краљево“. По изузетно лепом времену у близини споменика Арчибалду Рајсу окупило се стотинак Краљеву најоданијих Београђана да би се још једном подсетили на део живота у родном граду из кога су, неко пре а неко касније, отишли различитим поводима. У госте су им овом приликом дошли ученици Основне школе „Вук Караџић“ из Рибнице и Музичке школе „Стеван Мокрањац“, чланови Друштва гуслара Жича, Културно-уметничког друштва „Моравац“ из Адрана, представници Туристичке организације Краљево, Друштва српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“ и музичке легенде Новица Неговановић и Раша Павловић.

Из Поповића је стигао кајмак, из „Котленик промета“ сухомеснати производи, а вредне домаћице припремиле разноразна слатка и слана пецива и традиционални пасуљ за све госте. Председник београдске подружнице Звичајног друштва „Краљево“ Милан Новаковић потврђује како је на

челу организације која окупља Краљевчане на дугогодишњем привременом раду у Београду, али и бројне пријатеље из других градова Србије. Основни задатак свима је да негују љубав и бар на овај начин одржавају везу са родним крајем, да што већем броју других промовишу родни крај и све што је добро у њему како би и Бео-

грађани схватили колико вреди Краљево. Од десетак хиљада Краљевчана који живе у Београду подружница окупља тек неколико стотина од којих две стотине плаћа чланарину, а редовним дружењима присуствује тек нешто мање од стотине. - Заступамо политику да активно ангажујемо студенте као младе зави-

чајце, па смо формирали актив младих који се баве својом проблематиком, активе предузетника и пензионера који се баве својим темама. Међусобно сарађујемо, а исказујемо се у области у којој смо најјачи. На дружења нам дођу гости из Краљева, ми доведемо децу и унучиће и проведемо пријатно преподне у породичној ат-

мосфери. Ове године смо желели да направимо корак више, па смо успели да обезбедимо ударни термин у туристичком центру Београда Скадарлији, испред куће Ђуре Јакшића, и оношто смо припремили покажемо Београђанима и њиховим гостима – каже Новаковић. Иако су београдски краљевчани почели да се окупљају тачно у заказано време на прве звуке својеврсне химне „Теци, теци Ибар воде“ стрпљиво се чекало док из Краљева није стигао аутобус са учесницима програма. Наступ певача и инструменталиста, уз традиционални „Моравац“ био је само генерална проба пред вечерњи наступ у Скадарлији. Уз пратњу Новице Неговановића химну је отпевао Раша Павловић, а по мало стидљиво прикључили се и присутни којима су већ први тактови пробудули сећање на најбезбрижније године живота проведене у родном крају. Као и прошле и ове године је изостало присуство представника локалне самоуправе који су, као и сваки пут до

3.7.2016.

МАГАЗИН

сада, били уредно позвани. Поред „Кајмак бала“ београдски завичајци организују и друге манифестације које су већ попримиле традиционални карактер, Завичајно дружење које има најдужу традицију, нешто млађи „Кајмак бал“, колективни долазак у Краљево на комеморацију сваког 14. октобра , а од скора и својеврсну бруцошијаду почетком нове школске године под називом „Добро дошла децо Ибра и Мораве на обале Дунава и Саве“. Уз све то с времена на време се организују промоције стваралаца из различитих области живота било да стварају у Краљеву или Београду. - Ми смо удружење грађана које подлеже неким законима, па нас третирају као и свако друго које се виђа, или се не виђа, једном годишње. Зато

сваку од традиционалних манифестација извлачимо на мишиће што нас јако оптерећује иако од локалне самоуправе не тражимо никаква финансијска средства. Тражимо само да по који пут буду са нама, јер су нам таква дружења лепша. Чуо сам да се овог викенда у Врњачкој Бањи одржава неки пословни форум као паралелна манифестација, а већ сам на електронским медијима видео да су тамо и представници локалне самоуправе, и да се сликају, па вероватно због тога нису могли да дођу међу нас као обичне грађане. Овде нико од нас не прави никакву каријеру, а за оваква дружења свако да по мало како би сви имали довољно. Ми смо упорни, па сматрам да ће Градска управа кад тад да саг-

леда нашу улогу и да нам пружи већу подршку – каже Новаковић. Иако је у Топчидерском парку било завичајаца свих узраста акценат је и овом приликом стављен на децу због жеље да се друже са оном из Краљева. Поред забавног програма специјално за њих је припремељен и посебан спортски који укључује шутирање пенала на мале голове, скок из места у даљ, трку у џаковима и разне друге у којима треба да покажу спретност, а размишља се и подсећању на већ заборављене јелечкиње барјачкиње, клиса и машке и многе друге којих се сећају све старији завичајци. Основни задатак је да се негују спортски дух и фер плеј, а за најспретније су припремљене и пригодне награде, мајице, капе, лопте и други реквизити који

треба да подсећају на овај дан. Сарадња са београдским и панчевачким пекарима довољна је да сваки пут специјално за ову прилику буде припремљено по неколико стотина лепиња као подлоге за кајмак који је Лаза донео из Поповића. Четири кила је обезбедио власник познате београдске кафане „Краљево“ Раде, а за још по нешто употребљена су средства од чланарине. Уз то и свако од присутних по правилу донесе по нешто из сопствених резерви, Иванка штрудлу а проф. др Лабуд Обрадовић, као и сваке груге године, ратлук. Било је ванилица, ракије из родног краја и других ђаконија довољних да се у пријатном амбијенту и друштву проведе неколико сати. - Иако послован човек све активно-

сти везане за рад подружнице обављам уз редовне радне обавезе. Док сам кукао да град обезбеди само аутобус за ову децу од службенице Градске управе чуо сам да смо ми овде пензионери који могу да зивкају по цео дан, док они тамо раде. На опаску да нисам пензионер него привредник који има десетак запослених, уз то кабинет и секретарицу, уследило је питање да ли могу да јој запослим кћерку – јада се Новаковић. Настојање да се одржи традиција, и окупи што више Краљевчана, додатно се ојачава приликом присуства сличним манифестацијама. Седам дана раније организовано дружење Ужичана у Сава центру окупило је четири стотине особа, присуствовали су челници претходне и најновије власти,

градоначелници и начелник Градске управе. Новаковић са сетом гледа према Краљеву са жељом да ново локално руководство покаже мало више разумевања и барем неко од његових представника се појави у Топчидерском парку последњег викенда у јуну наредне године. - Увече је било веома лепо, готово савршено. Краљево је било усред Скадарлије на одушевљење бројних гостију из целог света, а било је и њихових симпатичних реакција. Програм је без непотребних интервјуа и говоранције трајао сат и по а завршен колцем, уз хармонику Новице Неговановића, у коме су били један црнац и једна Јапанка – потврдио је Новаковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.7.2016.

Наставак културног лета

МАГАЗИН

3.7.2016.

ВИШЕ ОД ОБИ

- Интернационални џез фестивал „ЏезИбар“ се одржава с циљем да, у борби против свеопште поплаве кича и шунда којим се младе генерације засипају са свих страна, промовише квалитетне музичке вредности. – Фестивал у петак вече отворен концертом групе младих београдских музичатра Flow MoUon, - Уз музику локалног састава Goodwill промовисана књига Тибора Нађа „Исцелитељска моћ блуза“. – Друге фестивалске вечери три концерта, наступи трија Васка Атанасковског, нишке групе Eyot и Трија Свети. – Вечерас Марко Марковић Рубиконс бенд, амерички саксофониста Дејвид Бини и Carvin Jones Bаnd

Фото: М. Радовановић

ИЧНЕ ЗАБАВЕ

3.7.2016.

МАГАЗИН

вогодишње културно лето започело је првог викенда у јуну Фестивалом уметности „Маглич“ који годинама уназад организује Културни центар „Рибница“, а током три дана бројним посетиоцима је пружена јединствена прилика да се упознају са значајним остварењима из неколико области руске културе. Лето је време фестивала, а први викенд у јулу прилика за одржавање шестог по реду Интернационалног џез фестивала „ЏезИбар“ који већ заузима значајно место у музичком животу града, али и ширег региона. Организатори и ове године поручују да се одржава са истим циљем, да у борби против свеопште поплаве кича и шунда којим се младе генерације засипају са свих страна,

промовише квалитетне музичке вредности. Иако је пословични недостатак новца највећа кочница одржавању значајних културних манифестација „ЏезИбар“ је са прошлогодишњих два продужен на три дана а приступ свим концертима, као и другим програмима Културног центра „Рибница“, бесплатни. И поред тога стиже обећање о настојању да се квалитет програма подигне за степеницу више како би посетиоци могли да уживају у пријатној атмосфери. Фестивал траје захваљујући пријатељима који помажу организацију а значај је ове године препознало и Министарство културе и информисања уз чију се подршку и организује

значајна културна манифестација. „ЏезИбар“ је у петак вече отворен концертом групе младих београдских музичара Flow MoUon након чега је уз музику локалног састава Goodwill промовисана књига Тибора Нађа „Исцелитељска моћ блуза“. Тибор Нађ је познати новосадски блуз музичар који је више од 15 година радио на несвакидашњој и детаљној биографији блуз музике као извору свих савремених жанрова. Књига обухвата период од самих почетака овог музичког правца, и песама које су афрички робови певали уз рад, до краја шездесетих и седамдесетих година прошлог века када је овај жанр доживљавао сам врхунац популарности. Уз историјски развој жанра и биографије многих знамени-

тих музичара који су оставили највеће трагове, књига обилује и великим бројем фотографија, што је чини још занимљивијом за читање. Београдски џез квартет Flow MoUon, који окупља младе, перспективне музичаре, састављен је од проверених музичара а уз пијанисту Владана Вељковић и гитаристу Александра Петровића у најбољој постави су бубњар Милош Грбатинић и Милица Божовић која свира бас гитару и контрабас. Владан Вељковић је студент треће године Факултета музичке уметности, а наступао је са Грегоријем Хачинсоном, Душком Гојковићем, Кајлом Иствудом, Бредом Лилијем... Александар Петровић после студија класичне гитаре наставља усавршавање на трећој години

одсека за џез гитару док је Милош Грбатинић, као стални члан Биг бенда Радио-телевизије Србије, наступао са Иљом Реинхудом, Хајнцом вон Херманом, Душком Гојковићем и другим музичарима. Милица Божовић је самоука уметница и најмлађа чланица овог квартета који изводи традиционалне џез стандарде у иновативним аранжманима, али и актуелне жанрове. Специфичном звуку краљевачког бенда Goodwill поред фронтмена Александра Томовића, гитаристе и вокалног солисте, доприносе пијаниста Саша Филиповић, гитариста Марјан Цапудер и бубњар Милош Перишић. Goodwill је настао 2010. године и бави се искључиво блуз и рок музиком, а оснивачи су Драган Денчић, Марјан Ца-

3.7.2016.

МАГАЗИН

пудер и Александар Томовић којима се, с времена на време, придружују Саша Филиповић, Ненад Гвозденовић и Милош Перишић. Бенд изводи хитове познатих светских извођача као што су ББ Кинг, Ерик Клептон, Џони Винтер, Мади Вотерс, Стиви Реј Вон и други, а сем клубова наступао је на многобројним хуманитарним концертима и мото скуповима широм Србије. Главни део програма одвија се на великој бини на Тргу спрских ратника на коју су се друге фестивалске вечери први попели чланови трија Васка Атанасковског из Словеније, а потом нишки бенд Eyot и Трио Свети. Флаутисту и саксофонисту Васка Атанасовског ипратили су гитариста Дејан Лапања и перкусиониста и бубњар Марјан Станић. Енергични наступ овог састава, уз еклектичан микс музичких стилова, ни овога пута никога није оставио равнодушним, јер ритам музике коју изводи позива на плес, а текстови на енглеском, српском, хрватском и словеначком посвећени љубави инспирисани хумором и духовитим метафорама. Поред бројних концерата у Словенији,

Хрватској и Србији концертна активност овог трија настављена је у Кини, Немачкој, Аргентини и другим земљама. У пролеће 2012. године издали су чувени албум „Come To Me“, и још увек је актуелан „Feel“, а оба су добили изузетне критике на словеначкој и иностраној музичкој сцени. Васко Атанасовски је познат по мајсторском приступу свим музичким стиловима и

изузетном музичком опусу и оригиналности. Сарађује са светски познатим музичарима као што су Влатко Стефановски, Хинди Зара, Living Colour и другим. У нишком бенду Eyot свирају пијаниста Дејан Илијић, гитариста Слађан Миленковић, басиста Марко Стојиљковић и бубњар Милош Војводић. Популарни музички састав настао

је 2008. године, а изводи музику која представља спој џеза и рока, панка и амбијенталне музике. Са више од стотину концерата у 20 земаља широм света, и похвалама од стране критичара и публике, издваја се као један од најзанимљивијих бендова који у последњој деценији долазе из Европе. Њихови наступи су пуни енергије и емоција, а до сада су објавили три студијска албума и то за иностране издаваче из Сједињених Америчких Држава и Немачке. Победили су на „Umbria Jazz Balkanic Windows“ такмичењу 2009. године и „Middem Oﬀ Showcase“ фестивалу у Кану 2012. Уметнички директор фестивала Васил Хаџиманов наступио је у оквиру Триа Свети у друштву гитаристе Бранка Тријића и бубњара Марка Ђорђевића. Марко Ђорђевић већ две деценије живи и гради успешну светску каријеру, а чувени гитариста Лајонел Лоуек за њега каже да је један од најбољих светских бубњара који поседује фасцинантну технику и исто такву музикалност. Наступа са светски познатим музичарима и за собом има пе-

десетак издатих албума, од којих четири као вођа групе. Васил Хаџиманов je познати џез музичар и композитор чије композиције рефлектују музичку разноврсност, а огромни свирачки потенцијал користили су и користе великани балканске сцене. Са Марком Ђорђевићем упознао се на америчком Берклију и одмах се придружио групи „Свети“, а након што је завршио колеџ, наступао је са светски познатим именима музичке сцене. Трећи члан, врсни гитариста Бранко Тријић, учио је од легендарног Радомира Михајловића Точка, а усавршавао се у Холандији где је дипломирао на музичкој академији у Амстердаму. Фантастичан осећај за ритам и мелодију издваја га од многобројних младих гитариста широм света, а као истакнута фигура домаће музичке сцене вођа је групе „Конзилијум“. Фестивал се завршава данас а посетиоцима се нуде три по много чему значајна наступа светски познатих извођача. На сцену први излази Марко Марковић Рубиконс бенд у коме друштво солисти на труби праве пијаниста

Владимир Јеленковић, тромбониста Марко Касумовић, гитариста Милан Мутаовић, бас гитариста Слободан Стојановић и бубњар Дарко Којић који упоредо свира и перкусије. Светски познати трубач и композитор Марко Марковић је још као четрнаестогодишњак почео да свира у Balkan Brass оркестру, који је водио његов отац Бобан Марковић. За само две године постао је главни солиста и аранжер бенда, а значајне наступе остварио је под именом Оркестар Бобана и Марка Марковића. Са намером да освоји нове креативне просторе, и музичком тржишту понуди нешто потпуно ново, Марковић је основао Рубиконс бенд, који чине талентовани млади џез музичари који доприносе јединственом споју класичног и модерног џеза са карактеристичним јужњачким печатом. Након једноипосатног наступа америчког саксофонисте Дејвида Бинија последњи учесник фестивала је Carvin Jones Bаnd гитаристе Карвина Џонса са којим свирају басиста Џое Едвардс и бубњар Леви Веласкез. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.7.2016.

МАГАЗИН

3.7.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Обавештајци

Велики доброћудни џин

Прича прати некада малтретираног штребера који је постао смртоносни ЦИА агент од тренутка кад се враћа кући због прославе годишњице матуре. Тврдећи да ради на тајном случају, тражи помоћ јединог пријатеља из средње школе, који је некада био спортска звезда, а сада ради као рачуновођа и жали за свим пропуштеним приликама које је имао у животу. Након штo се поново уједини са својим старим пријатељем преко Фејсбука, рачуновођа је примамљен и непланирано улази у свет међународне шпијунаже. Док овај сталожени човек схвати у шта се упустио, биће прекасно да се извуче, а његов непредвидљиви нови пријатељ ће га увући у свет пуцачине, издаје и шпијунаже у ком обојица могу да погину на сто и један начин. Филм се приказује до 6. јула у терминима од 22 сата по цени улазнице од 250 динара.

„Велики доброћудни џин“ је узбудљива прича о десетогодишњој Софи из Лондона и мистериозном диву који је упознаје са чудноватим и опасним светом дивова. Филм је заснован на књизи „БФГ”, славног Роалда Дала објављеној 1982. године од када одушевљава читаоце свих узраста. Књига за коју је илустрације направио Квентин Блејк 1989. године је адаптирана као анимирани филм за британску телевизију, а нова адаптација је ујединила поновно Стивена Спилберга и сценаристу непоновљивог филма Е.Т. Мелису Матхисон којој је на новом задатку помагао Роналд Дал. У улози Софи појављује се Рубy Барнхил, док лик доброћудног дива тумачи Марк Рyланс. У осталим улогама појављују се Ребека Хол, Бил Хедер, Џемаин Клемент и Пенелопе Вилтон. Пројекције почињу у 20 сати а за улазницу треба припремити 300 динара.

МАГАЗИН

3.7.2016.

КОНЦЕРТ ГРУПЕ ЗАНА

Стасала нова генерација будућих балерина

ПРАЗНИК БАЛЕТА

МАГАЗИН

3.7.2016.

- Класични балет подједнако дисциплинује тело и дух, у деци буди самопоуздање, унапређује кретање у простору и смисао за лепо, а учи их и лепом понашању које тачно дефинише начин облачења. - Прилика за адекватну припрему неопходну пред пријемни испит за упис у Балетску школу „Лујо Давичо“. - Међу онима који се спремају за балетски позив нема много мушкараца јер се балет погрешно сматра феминизараном активношћу. - Иако балетски играчи имају израженију дефиницију појединих група мишића него боди билдери њихов број није задовољавајући, посебно у мањим срединама. – На завршном концерту седамдесет балерина различитог узраста

Фото: М. Радовановић

авршни годишњи концерт последње генерације Плесног студија „Фелићита“ једна је од ретких прилика у овој средини за сусрет са класичним балетом. Најмлађим краљевачким балеринама различитог узраста, са вршњакињама из Врњачке Бање и Крушевца, пружена је јединствена прилика да на завршном концерту покажу само део онога што су научиле током последњих неколико месеци, колико је трајао рад са последњом генерацијом будућих балерина. Председница Катарина Петровић подсећа да је кроз Плесни клуб „Фелићита“, од оснивања у Крушевцу 2009. године, прошао велики број деце коју у непознати свет складних покрета упућује Ана Тагирова Петровић. Као врсни педагог и кореограф дошла је из Русије да би, вођена великом љубављу према овој врсти уметности, деци из овог дела Србије пренела знања и искуства руске школе класичног балета. Охрабрујући почетни резултати били су повод за оснивање посебних група у Врњачкој Бањи и Краљеву, а

МАГАЗИН

3.7.2016.

након четири године потуцања од једне до друге локације, адаптацијом простора у породичној кући, створени су адекватни услови за рад са све већим бројем младих који се опредељују за класични балет. Резултат велике љубави према балету који гаји од детињства био је повод да после школовања, и стечених знања из ове области, Ана пожели да стечена искуства пренесе на млађе због сазнања да класични балет чини сложен систем покрета који деци омогућава развој тела, али и личности. Након обуке деца постају способна да схвате како се покретом сем осећања може исказати много тога другог, испричати прича или послати порука. Класични балет, објашњава Катарина, подједнако дисциплинује тело и дух, у деци буди сампопоуздање, унапређује кретање у простору и смисао за лепо, а учи их и лепом понашању које тачно дефинише начин облачења и понашања. Да би се разбила монотонија у начину рада, и проширила знања из ове области, чести гости плесног студија су

балетски педагози из других школа, а семинари на којима преносе сазнања о новим елементима увек добра прилика за стицање потребних искустава. Свако ново учвршћује самопоуздање за наступе пред публиком, а завршни концерт после године рада за многе је прва прилика да, пре свега родитељима и пријатељима, покажу колико су успели да компликоване покрете доведу у склад са адекватном музиком. Онима који су у савладавању потребних вештина одмакли даље од осталих прилика да схвате колико су успешни пружа се на такмичењима у земљи, али и иностранству. Колико је за то успела да их припреми Ана Тагирова Петровић потврђују позиви који све чешће долазе из познатих балеских центара у Европи. Као и у другим врстама уметности највећи камен спотицања при реализацији идеје о одласку на међународна такмичења по правилу је недостатак потребних финансијских средстава, а евентуални спонзори у провинцији, каквом се сматра простор ван велих центара, још

нису препознали значај балета као основе за помоћ при одласку на одмеравање снага са вршњацима из земља са знатно дужом традицијом. У таквим околностима једино што преостаје су такмичења у земљи од којих Катарина издваја Крагујевачки плесни фестивал. Првих дана јуна на њему су се још једном појавиле младе балерине Плесног клуба „Фелићита“, а кућама вратиле са прегрштом вредних награда за три прва, по два трећа и пета, једно друго,четврто, шесто и осмо место. - Наш студио се и тамо појављује у јакој конкуренцији, јер волимо да се такмичимо и код деце развијамо такмичарски дуг. Настојимо да и на такмичењима стичу нова искуства, да гледају друге, буду самокритични и објективни док посматрају туђе костиме, понашање, захтевност кореографије, њену целокупност и све што би балетски играч требало да уради на сцени пред међународним жиријем који оцењује сваког појединца – објашњава Катарина. Иако погледе према великим так-

Катарина Петровић мичењима упиру сви који се одлучују за ову врсту уметности места за наступ резервисана су само за најбоље у једној од неколико категорија, почев од оних који су тек савладали прве кораке до већ искусних који упорно раде

више година. Осим солиста у свакој од њих, било да су тек трогодишње пчелице или играчи са 16 и више година, такмичења су прилика за наступ група од три до десет играча, или формација у којима их може бити и 25. Сем грагујевачког Плесни студио „Фелићита“ је годинама уназад стални учесник и бројних других сличних манифестација, поред осталих и Врњачког карневала током кога, након завршене дечје поворке, пред публиком наступају у већ препознатљивим кореографијама. О успеху солиста и различитих група на најбољи начин сведоче бројни пехари и друга признања која красе просторије клуба и привлаче пажњу најмлађих који сличне прижељкују у својим витринама. До првих признања следи напоран рад на телу и покрету, након тога склапање елемената у јединствену кореографију у складу са темпераментом, жељама и могућностима сваког полазника. Вишегодишње искуство показује да рад са будућим балетским играчима није ни мало једноставан, тим пре што

3.7.2016.

МАГАЗИН

се посебно важним сматра почетак на узрасту какав није примерен другим активностима. То је често повод за извесну дозу страха, па се недовољно спремнима препоручује да сачекају још једну годину. Сазнање да свако дете одликује посебан, често сасвим различит, карактер повод је за настојање да се сваком приђе на одговарајући начин, а то тражи довољну дозу пожртвовања, толеранције и разумевања. - Школска година почиње у септембру и траје до јуна наредне године када имамо завршне концерте. Након тога одлазимо на одмор, са онима који желе на Врњачки карневал, да би се са најупорнијима поново срели у септембру и наставили по програму прописаном за наредну годину који подразумева много захтевније вежбе. Од полазника се очекује да током године стекну одређена знања, а наредне их само надограђују. Упис нових полазника траје током целе године, а балерине почетнице могу да се прикључе кад год пожеле. Студио је отворен за све који желе да се посвете балету као професији, али и другима који имају жељу да играју, да се друже и стичу нека нова знања – каже Катарина. Иако у Плесном клубу има деце која вредно раде од оснивања 2009. године ни једно се не ограничава да остане дуже него што жели. Податак да се у клубу стичу основна знања о држању тела и покрету повод је за долазак деце која већ у раном узрасту имају здравствене проблеме везане за деформацију кичме, почетни стадијум кривљења кичме, равне табане, „икс“ и „О“ ноге и слично. Места има и за оне слабије мишићне масе, стомака и леђа, а свима се пружа подједнака шанса да ојачају све до тренутка док не пожеле да се баве нечим другим. Онима који су од почетка, или током рада, заволели класични балет до границе на којој треба изабрати будући позив пружа се прилика за адекватну припрему неопходну пред пријемни испит за упис у Балетску школу „Лујо Давичо“. Ограничене могућности за редовно похађање наставе повод су за

рад у оквиру плесног студија по плану и програму школе да би на крају школске године полагали одређен број испита пред надлежном комисијом. Пред првом генерацијом је већ био завршни испит основне школе, а искуство које показује да се интересовања на том узрасту често мењају и даље недовољно да потврди жељу за наставком рада у средњој. Значајан елемент сваког балетског наступа је одговарајући костим примерен кореографији, а у складу са њом коначну реч при креирању имају кореограф и балетски педагог. И кореографије се бирају у складу са могућностима и темпераментом де-

тета како би могло да је изнесе на довољно квалитетан начин. - Погрешно је и тешко живахном и ведром детету давати лиричну кореографију у којој су покрети умерени, па радимо по принципу да деца буду задовољна. Музика је по правилу класична, а трајање зависи од групације деце, па ће соло кореографија трајати до два а код већих група до три минута – каже Катарина. Од транутка кад се овај плесни клуб први пут појавио у Краљеву у више наврата је, првенствено у складу са потребама, мењана локација за одржавање наставе. Искуство показује да су најбоље биле већ постојеће те-

ретане довољног капацитета како би могле да приме потребан број деце током два недељна термина за вежбање. Поред пространости посебна пажња се обраћа на чистоћу и огледала која су се показала као најважнији и најбољи пријатељ који ће свакоме, боље од педагога, показати шта ради добро а у чему греши. Иако се интересовање за класичан балет у Краљеву оцењује задовољавајућим евидентна је жеља да буде више полазника. Величина групе се и у току године мења, а на место сваког ко изгуби жељу за даљим радом, или не може да задовољи оно што од њега очекују родитељи, долази неко други.

Краљево се од других средина разликује и по томе што највећу групу чине балерине најмлађег узраста. И амбиције родитеља су различите па док су једни преамбициозни други не показују ни минимум разумевања за оно због чега су довели дете. Они први унапред имају план колико би дете требало да напредује током вежбања, и шта треба да постигне, док је другима битно да бар извесно време буду сигурни како су на безбедном месту на коме би могло да ослободи вишак енергије. - Има оних који добро знају шта желе и прате дете, други претерују а ми разговарамо и са једнима и са дру-

гима у жељи да их усмеримо на начин како треба поступати са дететом. Отворени смо за све, чак и сугестије поштујући правила, план и програм клуба, па можемо бити флексибилни до границе која их не угрожава – признаје Катарина. Свечани концерт поводом завршетка школске године на коме су се публици представиле готово све балеринице, и оне које су одлучиле да се професионално баве балетом а похађају Балетску школу „Лујо Давичо“, био је својеврсна генерална проба пред наступ на Крагујевачком плесном фестивалу. Пред посетиоцима су балерине различитог узраста, из Крушевца, Врњачке Бање и Краљева, извеле кореографије класичног балета али и неких које се сврставају у модерни који карактеришу слободнији покрети и другачија инструментална музика. Пред публиком се у дванаест кореографија појавило седамдесет балерина узраста од три до дванаест година, а најмлађима је и једна била довољна да покажу шта су научиле Следећа прилика за појављивање пред публиком је овогодишњи Врњачки карневал, и наступи на платоу код врапца и испред библиотеке, а након тога следи затишје и одмор до почетка нове школске године у септембру. Искуство показује да међу онима који се спремају за балетски позив нема много мушкараца. У Плесном клубу „Фелићита“ ово тумаче уверењем да се балет погрешно сматра феминизараном активношћу због чега се мушка деца пре усмеравају према фудбалу и спортовима који се чешће виђају на телевизијским програмима. Иако стручњаци потврђују да балетски играчи имају израженију дефиницију појединих група мишића него боди билдери њихов број није задовољавајући посебно у мањим срединама. Оно што су на завршном концерту приказале младе Краљевчанке задовољило је не превише пробирљиву публику. Разлог томе је и став да је бављење овом врстом балета само један фаза у одрастању. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.7.2016.

Из Полицијске управе Краљево

ПОВЕЋАН БРОЈ ПОВРЕ амо седам дана између два седмична извештаја о стању безбедности на подручју Краљева било је довољно да се број извршених кривичних дела повећа за скоро два пута. О томе сведочи статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 20. до 26. јуна који потврђује да су инспектори Криминалистичке полиције евидентирали 24 кривична дела од којих само једно из области привредног криминала. Податак да су инспекторима познати извршиоци четири крвична дела, а да се за осталих шеснаест трага, ставља пред неупућеног дилему где су нестала преостала че-

МАГАЗИН

3.7.2016.

тири из коначног збира. Један прекршај више у области јавног реда и мира последица је повећаног броја туча док је број других, који се у полицијској терминологији третирају као остали, идентичан оном из претходног статистичког периода. Благо смиривање приметно је у области безбедности саобраћаја о чему се закључује на основу податка о 11 саобраћајних незгода, што је за четири мање него седам дана раније. Иако је број незгода мањи последице су теже, а огледају се у четири са повређеним лицима и седам само са материјалном штетом. Број повређених је дупло већи него претходне недеље, а од укупно

осам повреде су код једне особе оцењене као тешке док се код седам осталих третирају као лакше. Број од 433 саобраћајна прекршаја је за нијансу мањи него претходне недеље, али је материјална штета у саобраћајним незгодама, процењена на 625 хиљада динара, утростручена.

Напад на полицајце Синдикат Запослених Полиције је упутио хитан допис Министарству унутрашњих послова са захтевом да се од Владе Републике Србије хитно захтева усвајање закона „Напад на полицију-напад на Државу“, који већ дуже

ЕЂЕНИХ У САОБРАЋАЈУ време предлаже овај синдикат. Последњи повод за то је догађај од суботе 25. јуна када је у Рибарићима, приликом редовне контроле возила и возача, дошло до вербалног вређања полицијских службеника који су обављали службене задатке, а након тога и до повређивања од стране М.Џ. који му је нанео лаке телесне повреде у пределу главе. Из синдиката подсећају како су поједини медији пренели да је тужилаштво у Новом Пазару догађај квалификовало као кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности, а да напад на полицијског службеника никако не може бити оме-

тање већ да се мора квалификовати као напад на овлашћено службено лице. Синдикат захтева хитно усвајање закона с образложењем да је Полиција стуб државе и да се сваком ко угрожава безбедност и живот њених службеника мора ставити до знања да је то уједно и напад на државу.

Потрошио паре намењене фудбалерима? У наставку акције на сузбијању корупције припадници Министарства унутрашњих послова су ухапсили, и за-

држали до 48 сати, тридесетдвогодишњег П. П. из Краљева, бивше одговорно лице ФК „Слога“, који се сумњичи да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица. Сумња се да је он, од јула прошле до фебруара ове године, са рачуна клуба дизао новац од кога је део користио за потребе клуба, а део за сопствене потребе. Осумњичени се терети да је на овај начин себи прибавио противправну имовинску корист већу од 2,3 милиона динара, што је повод за привођење на саслушање Вишем јавном тужилаштву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.7.2016.

Краљевчани у златиборском финалу

МАГАЗИН

3.7.2016.

КРАГУЈЕВЧАН

- Победник полуфиналног турнира у Краљеву екипа Крагујевца. – На финалном такмичењу на Златибору и екипе Трстеника и Краљева. – Победник стиче право да брани боје Србије на полуфиналном међународном такмичењу у Биограду на мору на коме ће учествовати екипе још једанаест европских земаља. - Крагујевчани најбољи и у финалу. - Краљевачни поново трећи оквиру стодневне турнеје током које ће до септембра ове године посетити 40 локација широм Европе City Games су на Видовдан гостовале у Краљеву где је одржано друго полуфинално такмичење на територији Србије. На градском базену се такмичило седам екипа, из исто толико градова, а циљ сваке је био да се пласира што боље и обезбеди учешће на

финалном такмичењу које је одржано на Златибору два дана касније. У неуобичајено јакој конкуренцији највише спретности је показала екипа Крагујевца чији су такмичари успели да освоје 57 бодова, а пласман на финално такмичење обезбедиле су још другопласирана екипа Трстеника и трећепласирана Краљева. Победи Крагујевчана у значајној мери је допринео

наступ освајача златне медаље на европском и сребрне са светског првенства у триатлону. Екипа Трстеника успела је да сакупи 47 поена док су Краљевчани морали да се задовоље трећим местом за које је било довољно 30. Нешто слабије биле су екипа Ужица са 25, Хедона из Ниша са 24, Златиборски вукови са Златибора са 23 док је екипа Спортског савеза Ћуприје

НИ НАЈБОЉИ

остала на зачељу са само шест. Спретност у савладавању препрека такмичари су показали у пет дисциплина, летећем ватерполу, спашавању туристкиње, кошарци, пршут и весло. Победник финалног такмичења стиче право да брани боје Србије на полуфиналном међународном такмичењу у Биограду на мору на коме ће учествати екипе још једанаест европских земаља. Надметање представника градова замишљено је као прилика да се кроз забаву и спорт током сваког од наредних лета јача пријатељство и везе међу градовима и државама које се такмиче. Ове године је у такмичење укључено две стотине екипа из дванаест земаља у којима се током летњих месеци одржавају квалификациона так-

мичења. Игре су, као основни садржај пројекта, осмишљене тако да забаве публику и такмичаре, подстакну вредности попут пријатељства и тимског духа и да укажу на важност бављења спортом. Базирају се на традиционалним дисциплинама и производима, што је видљиво и из назива морска алка, летећи ватерполо, вуча конопца, трка магараца, водена кошарка и слично, а укупно тринаест различитих дисциплина нуде прегршт забаве и адреналина за све генерације. Сваку екипу чини осам такмичара, од којих троје морају бити женског пола, a први пут се и рекреативним спортистима пружа могућност да се пријаве и представљају земљу на међународном такмичењу. Учешће рекреативаца, поручују организатори, није препрека

да се за такмичење пријаве и већ афирмисани спортисти. Током сто дана надметања на 45 локација у играма учествује две и по хиљаде такмичара, а очекује се око седамдесет хиљада посетилаца. Крагујевчани су доказали супериорност и на финалном такмичењу где су са 47 бодова убедљиво победилио сталих пет ривала и стекли право да бране боје Србије на међународном полуфиналу. Само шест бодова мање имала су сомборска Неспорна браћа, а 34 поеена краљевачке екипе, што је више него на полуфиналном такмичењу, било је довољно за освајање трећег места. Последња три заузели су Трстеничани, екипа сомборске Чистоће и Златиборски вукови. Т, Радовановић

МАГАЗИН 3.7.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 3.ДО9. ЈУЛА

МАГАЗИН

3.7.2016.

3. јул

321. — Римски цар Константин I, први римски хришћански владар, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда. 1583. — Руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина. Овај аутократа спровео је значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бољарима добио је назив Грозни. 1608. — Француски истраживач Самјуел де Шамплен основао је канадски град Квебек. 1775. — Генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност. 1848. — Покренут аустријски дневни лист Штампа (Die Presse). 1849. — Француске трупе су ушле у Рим савладавши отпор снага Ђузепеа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара римокатоличке цркве папу Пија IX. 1866. — Пруска војска под командом Хелмута фон Молтека је у бици код Садове поразила аустријску војску под командом Лудвига фон Бенедека. 1881. — Под притиском Велике Британије, Турска је потписала конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и делове Епира. Почела изградња Српских железница 1940. — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке. Французи нису пристали да, након капитулације Француске, предају флоту добровољно, па је највећи део уништен, а погинуло је преко 1.000 француских морнара. 1944. — совјетске трупе су у Другом

светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника. 1954. — У Великој Британији је укинуто рационисано снабдевање храном уведено током и по завршетку Другог светског рата. 1962. — Алжир је стекао независност после 132 године француске колонијалне власти. 1969. — Један од оснивача енглеске рок групе „Ролингстонс“ Брајан Џонс утопио се у свом базену под дејством прекомерне количине дроге. 1972. — Индија и Пакистан су потписали мировни споразум, чиме је окончан сукоб изазван 1971. грађан-

ским ратом у Источном Пакистану (Бангладеш). 1987. — Клаус Барби, локални шеф Гестапоа, назван „касапин из Лиона“, осуђен је у Француској на доживотну робију. 1988. — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника. 1995. — Југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње

међународне изолације СР Југославије. 1996. — Председник Русије Борис Јељцин победио је у другом изборном кругу комунистичког кандидата Генадија Зјуганова, и тиме започео други председнички мандат. 2001. Руски авион „Тупољев Ту-154“ срушио се код Иркутска. Погинуло је свих 145 путника и чланова посаде. На првом појављивању пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу бивши председник СРЈ Слободан Милошевић изјавио је да не признаје тај суд и одбио да се изјасни о оптужници која га терети за прогон, депортацију и убијање косовских Албанаца 1999.

4. јул 1190. — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце и француски краљ Филип II Август кренули су у Трећи крсташки рат. Њима се у том рату придружио и

немачко-римски цар Фридрих I Барбароса. 1456. — Отпочела турска опсада Београда. 1631. — У Паризу је отворена агенција за запошљавање, прва у свету. 1776. — На Континенталном конгресу у Филаделфији потписана је америчка Декларација независности САД. Тај дан слави се у САД као Дан независности. 1826. — У истом дану умрли су бивши председници САД Џон Адамс (1797—1801) и Томас Џеферсон (180109). 1903. — Пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле. 1941. — У Београду, у вили Владислава Рибникара, одржана седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донесена одлука о подизању устанка против окупатора (погледај Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.). У СФРЈ се овај дан славио као Дан борца.

1943. — Под неразјашњеним околностима у авионској несрећи у Гибралтару погинуо је пољски генерал и политичар Владислав Сикорски, шеф владе у емиграцији и током Другог светског рата врховни командант Пољских оружаних снага на Западу. 1946. — Филипини су стекли независност након 47 година владавине САД. 1976. — Израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели арапски екстремисти. Погинули су четири командоса, седам од 10 отмичара и око 20 угандских војника. 1979. — Бивши председник Алжира Ахмед Бен Бела пуштен је након 14 година из кућног притвора. Био је први председник независног Алжира (1963), а са власти га је уклонио Хуари Бумедијен државним ударом 1965. 1997. — Америчка васионска сонда „Патфајндер“ спуштена је на Марс. 1999. — Алжирски председник Абделазиз Бутефлика амнестирао је хиљаде муслиманских војних затвореника. 2001. — У циљу окончања 18-годишњег грађанског рата, током којег је животе изгубило близу два милиона људи, суданска влада прихватила је либијско-египатску мировну иницијативу. Међутим она није довела до прекида рата.

5. јул 1413. — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I. 1596. — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај. 1811. — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније. 1830. — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је

3.7.2016.

МАГАЗИН

остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност. 1865. — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата. 1865. — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат. 1875. – Нападом чете хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турски караван на Ћетној пољани, на путу Мостар—Невесиње почела је Невесињска пушка устанак против османске власти у Херцеговини. 1932. — Антонио де Оливеира Салазар је постао премијер Португалије. 1943. — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка. 1951. — Основан Веслачки клуб Партизан 1959. — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим. 1975. — Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону. Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти. 1977. — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута. 1980. — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону. 1994. — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму. 1996. — Овца Доли је постала први сисар клониран из одрасле ћелије. 2001. — Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни су-

коби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду.

6. јул 1274. — Византијски цар Михаило VIII Палеолог склопио црквену унију са папством у француском граду Лиону. 1274. — Јан Хус је спаљен на ломачи. 1809. — Наполеон победио Аустрију у бици код Ваграма 1885. — Француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса. 1908. — У Турској је почела „Младотурска револуција“ под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владавином султана Абдула Хамида II. 1919. — Први ваздухоплов који је прелетео Атлантик, британски дирижабл „Р-34“ спустио се на Рузвелтову пољану у Њујорку. 1923. — Званично је проглашено оснивање СССР-a (Савез Совјетских Социјалистичких Република), на основу

одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922. 1928. — У Њујорку је одржана премијера филма „Светла Њујорка“, првог звучног филма у историји кинематографије. 1941. — Немачка је покренула офанзиву да опколи неколико совјетских армија код Смоленскa. 1944. — У пожару који је у главном шатору циркуса „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ изазвао гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату, погинуло је 167 људи. 1964. — Британски протекторат у Африци Вејсланд је, под називом Малави, постао независна држава у оквиру Британског комонвелта. 1967. — У Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра). 1988. — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи. 1989. — Сарајевска поп група Мерлин одржала концерт на Ташмајдану 1990. — Председник Бугарске Петар Младенов поднео је оставку због оптужби да је наредио да се тен-

ковима растуре антивладини протести. 1999. — Припадници међународних мировних снага у Босни ухапсили су у Бањалуци лидера Народне странке и посланика у Скупштини Републике Српске Радослава Брђанина и изручили га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2000. — Скупштина СР Југославије усвојила је амандмане на Устав којима је тадашњем председнику Слободану Милошевићу омогућено да се поново кандидује за председника СР Југославије. 2005. — Драган Стојковић изабран за председника фудбалског клуба Црвена звезда

7. јул 1585. — Под притиском католичке „Свете лиге“ француски краљ Анри III издао је Немирски едикт против хугенота. 1807. — У Тилзиту је потписан Тилзитски мир којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији против Наполеона. 1815. — Савезничке снаге (Шеста

коалиција против Наполеона) ушле су у Париз након абдикације Наполеона Бонапарте. 1898. — САД су анектирале Хавајска острва. 1937. — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је Други јапанскокинески рат. 1941. — Жикица Јовановић Шпанац је убио два жандарма у селу Бела Црква, што се узело за почетак устанка у Србији против немачке окупације. 1969. — Канада је службено прогласила француски језик једнак енглеском у савезној влади 1978. — Након стицања независности од Уједињеног Краљевства, проглашена је држава Соломонска острва. 1987. — Најмање 46 Хиндуса је убијено у нападу на два аутобуса, за које су осумњичени Сики терористи. 1991. — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући ЈНА из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа. 1994. — У Јемену је окончан дво-

месечни грађански рат уласком трупа Северног Јемена у главни град Јужног Јемена Аден. 1995. — У Београду је отворена прва подземна железничка станица. 2000. — Цео тираж књиге „Хари Потер и ватрени пехар“, четврти наставак авантура дечака мађионичара, распродат је у претплати, пре него што је изашао из штампе. 2001. — Након четири дана преговора САД су предале јапанским властима наредника Тимотија Вудленда, осумњиченог за силовање младе Јапанке на острву Окинава, чиме је разрешен дипломатски спор између две земље. Вудленд је касније осуђен на 32 месеца затвора. Случај је изазвао револт код житеља овог јапанског острва, на којем су 1995. године три америчка војника силовала 12-годишњу девојчицу. 2003. — Одлуком високог представника међународне заједнице у БиХ Педија Ешдауна замрзнути су банковни рачуни 14 особа у БиХ, међу којима су и чланови породице хашког оптуженика Радована Караџића. 2005. — У терористичким нападима у Лондону на возовима Лондонског метроа и једном аутобусу погинуло је 56 особа.

8. јул 1283. — Руђер де Љурија, командант арагонске флоте је поразио у бици код Малте анжујску флоту која је пошла угуши побуну на Малти током Рата сицилијанске вечерње. 1497. — Португалски морепловац Васко да Гама испловио је из Лисабона на прво путовање на којем је открио морски пут за Индију око Рта добре наде. 1709. — Руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве трупе шведског краља Карла XII, што је означило крај шведске војне моћи. 1760. — Британске снаге су поразила француску војску у бици на Рестигушу, последњој поморској бици у Новој Француској током Француског и индијанског рата.

3.7.2016.

МАГАЗИН

1822. — Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма, утопио се у бродолому на једрењу код Ливорна (Италија). ("Краљица Моб", „Ослобођени Прометеј“, „Шева“, „Ода западном ветру“, „Одбрана поезије“). 1846. — Дански краљ Кристијан VIII прогласио је да дански престо могу да наследе жене. Тако је спречио отцепљење покрајине Шлезвиг-Холштајн. 1858. — Велика Британија прогласила је победу над индијским устаницима, након чега је укинуто Царство могула и ликвидирана Источноиндијска компанија, а Индија је стављена под непосредну управу британске круне. 1920. — У Шапцу је свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. 1947. — Први пут су објављени извештаји да се НЛО срушио код Розвела у Новом Мексику. 1956. — У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице рођења Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту „Никола Тесла“ грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града. 2002. — Окружни суд у Прокупљу осудио је на осам година затвора бившег резервисту Војске Југославије Ивана Николића за злочин против цивилног становништва почињен на Косову за време НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. То је прва пресуда пред домаћим судовима за ратни злочин почињен током рата на Косову. 2003. — Немачки дипломата Михаел Штајнер је, након 18 месеци на челу УНМИК-а, напустио Косово и отпутовао у Женеву на дужност амбасадора Немачке у тамошњем седишту УН. Нови шеф УНМИК-а постао је бивши фински премијер Хари Холкери. 2011. — У свемир је из Кејп Канаверала последњи пут лансиран шатл Атлантис, на последњу мисију једног свемирског шатла. 2014. — Израел је покренуо офан-

зиву на Газу након убиства израелских тинејџера недељу дана раније. 2015. — Савет безбедности УН није усвојио резолуцију поводом 20 годишњице злочина у Сребреници, пошто је Русија као стална чланица уложила вето.

9. јул 1386. — У бици код Земпаха савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабзбурга. Ова битка забележена је у историји ратовања као прва победа пешадије над коњицом. 1519. — Шпански конквистадор

Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, где је основао град Веракруз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека. 1609. — Римско-немачки цар Рудолф II, да би придобио чешке протестанте, издао је повељу о слободи вероисповести у Чешкој. 1686. — Формирана је Аугсбуршка алијанса између немачко-римског цара Леополда I, Шпаније, Шведске, Холандије и Саксоније против француског краља Луја XIV. 1701. — Битка код Карпија између аустријских и француских снага. Прва битка у Рату за шпанско наслеђе и ау-

стријска победа. 1746. — Француска флота је стигла на територију Пондишери у Индији, која је потом постала француски посед. Враћена је Индији 1954. 1762. — Абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, неколико месеци по преузимању престола. Цар је потом ухапшен и убијен по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познате као Катарина Велика. 1810. — Наполеон Бонапарта анектирао је Холандију. 1816. — На Конгресу у Тукуману проглашена је независност Уједињених провинција Рио де ла Плате (Ар-

гентина) од Шпаније. 1877. — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. 1913. — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску и грчку војску у Македонији, дотадашње савезнике у борби против Турске. 1922. — Амерички пливач, касније филмски глумац („Тарзан“) Џони Вајсмилер постао је први пливач који је за мање од једне минуте (58,6 секунди) препливао 100 метара. 1940. — Поморска Битка код Ка-

лабрије. 1944. — Америчке снаге у Другом светском рату заузеле острво Сајпан у Пацифику, једну од највећих војно-поморских база Јапана. 1944. — Британске и канадске трупе преузеле су од Немаца у Другом светском рату град Каен у Нормандији, након жестоког бомбардовања и једномесечних битака. 1960. — Совјетски лидер Никита Хрушчов упозорио је САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ. 1963. — Потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Северни Борнео. Две године касније Сингапур је иступио из Малезије. 1971. — Последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама. 1993. — Користећи генетичку методу ДНК фингерпринтинга британски научници идентификовали су посмртне остатке руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, који су убијени у лето 1918. у Јекатеринбургу. 1996. — Русија је наставила офанзиву на чеченске сепартисте, пошто је Борис Јељцин поново изабран за председника. 1997. — Боксер тешке категорије Мајк Тајсон кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и новчаном казном од три милиона долара зато што је током меча за светског шампиона у тешкој категорији 28. јуна, противника, Ивандера Холифилда, угризао за ухо. 2001. — Апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа прогласивши га ментално неспособним. Пиноче је ухапшен 1998. у Лондону због злочина почињених у Чилеу након доласка на власт војним ударом 1973. 2003. — Србија и Црна Гора примљене су у пуноправно чланство Групе држава за борбу против корупције (Group of States against CorrupUon GRECO).

МАГАЗИН 3.7.2016.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs