MagazIN 232 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 232 * 26. јун 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Ратни злочини На све дужем штапу Године које су појели скакавци У посети пријатељима За бољи сзандард Таклање у месту Остаје само сећање

МАГАЗИН

26.6.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 16 24 32 44 46 52

Ослонац на домаће снаге На репертоару Биоскопа „Кварт“ Краљевчани, где сте, да сте... Стазама здравог живота Поглед упрт у финале Супериорнии ндијанци Стање безбедности без веће промене Времеплов

60 68 72 74 80 84 98 92

МАГАЗИН 26.6.2016.

Јануар 2016.

Европа у мом граду

МАГАЗИН

26.6.2016.

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Фото: М. Радовановић

- Србији се препоручује да обезбеди учешће цивилног друштва и професионалних организација у дефинисању наредних корака у процесу реформе и у праћењу спровођења акционих планова, да обезбеди спровођење посебних правних прописа у вези са српским правосудним институцијама са надлежношћу на Косову и Метохији у складу са обавезама према Првом споразуму од 19. априла 2013. године. - Улазак у правосудну професију треба да буде заснован на објективним критеријумима који се заснивају на заслугама, а поступци одабира на ове функције треба да буду поштени, отворени за све квалификоване кандидате и транспарентни у смислу могућности јавне контроле

МАГАЗИН 26.6.2016.

ајављеном отварању Поглавља 23 у процесу преговора Србије и Европске уније за пријем у пуноправно чланство претходио је скрининг који се, поред бројних питања везаних за право, бави и питањима ратних злочина. Скрининг потврђује да у Србији постоји одговарајући процедурални правни оквир за вођење истрага, кривично гоњење и доношење судских одлука у вези са случајевима ратних злочина, а потврђено је да постоји добра и делотворна сарадња Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије са тужилаштвима у региону и са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију. И поред тога неопходним се сматра посвећивање посебне пажње учинку који се остварује у вези са суђењима за ратне злочине што подразумева избегавање претпоставке о некажњивости тако што ће бити обезбеђено да све оптужбе буду истражене на одговарајући начин и потом и кривично гоњене и процесуиране. Скрининг констатује да треба обезбедити пропорционалност пресуда као и једнак третман за све осумњичене, укључујући и осумњичене у случајевима високопозиционираних војних лица који су наводно учествовали у ратним злочинима, појачавање мера безбедности и услуга подршке за сведоке и лица која достављају информације, као и обезбеђивање већег нивоа поверљивости истраге, укључујући и сведочења сведока и лица која достављају информације. Како Србија спроводи нову Стратегију реформе судства кроз примену акционог плана за период до 2018. године препоручује се да предвиђене активности буду спроведене у складу са утврђеним роковима, а делотворан и функционалан механизам за праћење спровођења треба да омогући редовно и пажљиво праћење резултата спроведених активности. Где год је то неопходно, треба спровести брзе корективне мере, а на основу оквирно наведених приоритета из стратегије, и већ предвиђених активности, Србија би требало да изврши ревизију и унесе неопходне измене и допуне у одгова-

рајући акциони план, посебно водећи рачуна о независности. То значи да уз подршку спољно ангажованих стручњака треба да уради темељну анализу постојећих решења, односно могућих измена и допуна Устава, водећи рачуна о препорукама Венецијанске комисије и европским стандардима, да би обезбедила независност и одговорност правосуђа. Ове измене, између осталог, треба да се односе и на систем запошљавања судија, председника судова и тужилаца, њиховог одабира, именовања, пребацивања и уклањања са функција треба да буде независтан од политичких утицаја, а Високи савет судства и Државно веће тужилаца треба да буду одговорни за његово функционисање. Улазак у правосудну професију треба да буде заснован на објективним критеријумима који се заснивају на заслугама, а поступци одабира на ове функције треба да буду поштени, отворени за све квалификоване кандидате и транспарентни у смислу могућности јавне контроле. Високи савет судства и Државно веће тужилаца треба овластити да врше руководеће функције и руководе правосудним системом, укључујући и питања везана за имунитет. У саставу ових тела треба да буду различити чланови, без укључивања Народне скупштине, уз најмање половину чланова који долазе из области правосуђа, а представљају различите нивое судске надлежности. Органи законодавне и извршне власти не треба да имају овлашћења да надзиру рад, нити да прате функционисање правосуђа, а треба поново размотрити дужину периода пробног рада од три године за кандидате за судије и заменике тужилаца, појаснити основе за уклањање судија са функција и правила за престанак судијске функције за судије Уставног суда. Препоруке се односе и на стално именовање председника осталих судова, нарочито основних и виших, установљење правичног и транспарентног система унапређивања судија и тужилаца, као и периодичну стручну процену њиховог учинка. С тим у вези

треба установити систем за праћење и процену примене ових стандарда у пракси, а Високи савет судства и Државно веће тужилаца треба да сносе одговорност за спровођење одлука о унапређивању, враћању на нижи положај и разрешењу са функције. Списак препорука укључује обезбеђење довољних административних капацитета и финансијских овлашћења за располагање сопственим буџетима како би се Високом савету судства и Државном већу тужилаца омогућило да делотворно реализују своје задатке, јасан поступак за јавно реаговање у случајевима политичког мешања у рад правосуђа и тужилаштва, као и обезбеђење пуног поштовања судских одлука и кроз подизање свести о томе да се критиковањем судских одлука, нарочито када то раде политичари, угрожава независност судства. Србији се препоручује да обезбеди учешће цивилног друштва и професионалних организација у дефинисању наредних корака у процесу реформе и у праћењу спровођења акционих планова, да обезбеди спровођење посебних правних прописа у вези са српским правосудним институцијама са надлежношћу на Косову и Метохији у складу са обавезама према Првом споразуму од 19. априла 2013. године.

Непристрасност и одговорност Како би се обезбедиле непристрасност и одговорност треба појаснити и спровести правила за насумично додељивање случајева, укључујући проналажење техничких решења којима би се избегло заобилажење примене овог система. Од Србије се очекује да обезбеди да се овим систем не може манипулисати и уведе редовне контроле система од стране инспектората. Ојачавање одговорност судија и тужилаца кроз строгу примену свих правних и дисциплинских средстава остварује се и путем обезбеђивања делотворног спровођења правила о избегавању сукоба интереса, а уколико је

МАГАЗИН

26.6.2016.

неопходно и уношењем одговарајућих измена и допуна у ова правила. Одговорност се постиже обезбеђивањем начина за делотворну проверу извештаја о имовини и приходима и унакрсну проверу достављених података на основу осталих релевантних информација, ефективним праћењем поштовања етичког кодекса и спровођење додатних активности на процени и обуке судија и тужилаца у вези са етичким понашањем, преиспитивањем делотворног спровођења правила о дисциплинским поступцима и поступцима за разрешење дужности и поновним проценама система функционалног имунитета да би се обезбедила потпуна кривична одговорност судија и тужилаца.

Професионализам, компетенције и ефикасност Скрининг за Поглавље 23 потврђује да се професионализам, компетенције и ефикасност правосудног система остварује и развијањем Правосудне академије као центра за сталну и почетну обуку судија и тужилаца у складу са пресудама Уставног суда о одредбама закона о јавном тужилаштву и Правосудној академији. То се постиже увођење годишњег наставног плана и програма којим се обухватају све области права, укључујући и право Европске уније, додељивањем довољних ресурса и увођењем система за контролу квалитета за почетну и специјализовану обуку.

Подугачак списак препорука укључује развијање система који омогућава процену потреба за обуком као део укупне процене учинка судија и тужилаца, спровођење свеобухватне анализе пре предузимања наредних корака у реформи мреже судова, укључујући и анализу у смислу трошкова, ефикасности и приступа правди, установљење и спровођење средњорочне стратегије развоја људских ресурса за правосуђе, на основу анализе потреба и оптерећења послом водећи при том рачуна о могућим даљим изменама у структури судова, запошљавању и обуци. Заједно са овим треба обезбедити и одрживо решење за неравнотежу у вези са оптерећењем послом, спровести програм смањења заосталих не-

решених случајева, као и увођење алата за алтернативно решавање спорова и ојачати спровођење судских пресуда, а посебно у случају парничних предмета. Посебан акценат ставља се на постепени развој система еПравосуђа као средства за унапређивање ефикасности, транспарентности и доследности судских поступака, надградње на постојећи аутоматизовани систем управљања предметима. Зато треба обезбедити видљивост поузданих и доследних статистичких података о раду судова и увести систем за праћење трајања суђења. Ништа мање важно није ни унапређење доследности судске праксе применом судских средстава што укључује разматрање

могућности за поједностављење система судова укидањем судова са мешовитом надлежношћу и могућност жалбе пред Врховним касационим судом на правним основама против било које правоснажне одлуке. Свему треба додати обавезу да се обезбеди комплетан приступ свим судским одлукама и мотивима за доношење тих одлука електронским путем и обезбеђивањем њиховог објављивања у разумном временском року. Рок за средњорочну ревизију истекао је крајем прошле године, а током 2018. године треба извести процену утицаја резултата остварених применом Стратегије за 2013. годину и акционог плана за њено спровођење. На основу тако добијених резултата, и

тамо где је то потребно, треба утврдити мере којима се ће обухватити преостали период до приступања. Код процеусирања особа које се терете за ратне злочине треба обезбедити да све оптужбе буду на одговарајући начин истражене и да се спроведу и кривична гоњења и суђења, обезбеди пропорционалност пресуда, једнак третман за све осумњичене, укључујући и осумњичене у случајевима официра са високим чиновима који су наводно учествовали у ратним злочинима. Потребним се сматра појачавање мера обезбеђења, унапређење услуге подршке, поверљивости истрага и сведочења сведока и лица која достављају информације. Т. Радовановић

Пуштање у редован саобраћај Аеродрома „Морава“

МАГАЗИН

26.6.2016.

НА СВЕ ДУЖЕМ ШТАПУ

- Скоро две године после именовања вршилац дужности директора Аеродрома „Никола Тесла“ први пут на Аеродрому „Морава“. – Улагање 300 хиљада евра за завршетак неопходних радова. – У Аеродром „Морава“ уложено десет од планираних 32 милиона евра. – Учешће Аеродрома „Никола Тесла“ 200, а Војске Србије 800 милиона динара. – Почиње селекција запослених који ће вршити прихват и отпрему ваздухоплова, путника, пртљага, робе, поште и свега другог што је потребно. - Постојећа платформа нема довољну носивост да издржи тежину „боинга 737“ и „ербас 320“ са којим располаже домаћи авио превозник. – Кочница поступак јавне набавке. - Технолошки минимум за аеродром овог типа подразумева присуство двадесет људи у смени, а рачуница показује да би током прве године рада могло да буде упослено око сто особа различитог профила. – Аеродром покретач развоја Рашког, Моравичког, Расинског и Шумадијског округа током наредних двадесет година

МАГАЗИН

26.6.2016.

Аеродром „Морава“ у Лађевцима, који се некако стидљиво последњи пут помињао током последње предизборне кампање, поново је тема на коју ових дана подсећају локални политичари, представници војске, ресорних министарстава и матичног Аеродрома „Никола Тесла“. Повод је састанак коме су присусвовали вршилац дужности генералног директора Аеродрома „Никола Тесла“ Саша Влаисављевић, државни секретар у Министарству одбране Ненад Нерић, градоначелник града Краљева Томислав Илић и начелници Рашког и Моравичког управног округа Небојша Симовић и Слободан Јоловић. Колико је аеродром, који се сматра развојном шансом за Рашки и три околна округа, важан менаџменту Ае-

родрома „Никола Тесла“ сведочи податак да је прошло скоро две године од именовања последњег вршиоца дужности генералног директора, а да он први пут долази да види шта је урађено у Лађевцима. Стиче се утисак да му је и овом приликом важније било подсећање да је предузеће на чијем се челу налази током протекле године остварило најбоље пословне резултате мерене профитом од 26 милиона евра, што ствара могућност да се за извођење радова у Лађевцима издвоји нешто више од једног процената. Можда ни тога не би било да предузеће у овој години не очекује још боље пословне резултате као предуслов за улагање како би аеродром у Лађевцима почео да ради. Како бројне екипе различитих стручњака послед-

њих неколико година још нису установиле шта је најнеопходније за почетак саобраћаја због тога је допутовао вршилац дужности директора са техничком екипом пре него што два дана касније Надзорном одбору предузећа за то предложи издвајање 300 хиљада евра. Како је Аеродром „Никола Тесла“ акционарско друштво у чијем власништву држава учествује са 83,15 одсто чак и ако Надзорни одбор прихвати предлог неопходно је да га потврди Влада Републике Србије, а то не може док је у техничком статусу. Због тога се чека на конституисање нове до потврде да све што је изговорено у пристанишној згради, која већ годинама зврји празна, нису још једном само празна обећања. Да између оних који их дају и других који треба да их реализују не постоји довољан степен координације сведочи податак да је пуштање аеродрома у рад за цивилни саобраћај обећавано небројано пута. Више пута поновљена констатација о најбољим пословним резултатима, и

значају првог директног лета од Београда до Њујорка после подуже паузе, само је начин да се избегне одговор на питање да ли је било могуће раније и када би коначно овај аеродром могао да прими прве ваздухоплове у редовниом саобраћају. Уместо тога следи још једно у низу обећања, овога пута да ће већ следеће недеље технички директор и директор за инвестиције Аеродрома „Никола Тесла“ још једном проверити шта је то најнеопходније за почетак рада а до тада треба још причекати. - Коришћење аеродрома је комерцијална ствар сваке компаније, а наше је да овде створимо предуслове да свака може да слети. У овом тренутку их немамо, а имамо готов аеродром у који је уложено преко десет милиона евра. Да се заврши треба му још нешто мало, а 300 хиљада евра баш и није мало. Ми гледамо на овај аеродром као на братски и наша дужност је да помогнемо, а улога менаџмента да оспособимо све српске аеродроме укључујући и бањалучки. То ће бити моја

мисија док сам генерални директор аеродрома – каже Влаисављевић уз потврду да је прва инфраструктурна фаза на стварању услова за нормалан рад завршена. Друга подразумева обезбеђење неопходне технологије, а трећа комерцијализацију која зависи од интереса авио компанија. Више пута од осталих на аеродрому у Лађевцима боравио је помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоран Илић задужен за развој ваздушног саобраћаја у коме најзначајнијим оцењује успостављање директног саобраћаја са Сједињеним Америчким Државама. - Да би се десио тај лет морало је пуно тога да се направи, од јако тешког преговарачког поступка, и споразума са Сједињеним Америчким Државама, до испуњења других техничких и технолошких услова. Од потписивања споразума између тадашњег амабасадора Мајкла Кирбија и министарке Зоране Михајловић сви субјекти из

система ваздушног саобрћаја чинили су своје да се тај лет реализује на најбољи начин, потпуно безбедно у складу са највећим светским стандардима. Што се тиче Аеродрома „Морава“, по моделу какав је потпредседница Владе договорила са представницима локалне самоуправе и Рашког управног округа, договорено је да се покрене овако вредан инфраструктурни објекат како би почео да живи. Податак да се још тражи најповољнији модел који ће обезбедити одрживи развој заснива се на ставу да не треба у старту правити губиташа, него стварати услове да се у најповољнијим економским условима омогући нормално функционисање редовног авио саобраћаја. Иако се чини како је почетак рада на све дужем штапу државни секретар потврђује почетак селекције запослених на аеродрому који ће вршити прихват и отпрему ваздухоплова, путника, пртљага, робе, поште и свега другог што је потребно да пружа један овакав објекат на будућем међу-

26.6.2016.

МАГАЗИН

народном војно цивилном аеродрому. Да би један аеродром могао да функционише у свим условима, дању ноћу и у сложеним метео условима са маглом и озбиљним падавинама неопходно је опремити полетно слетну стазу почев од димензионисања, да има довољну дужину и ширину, до система светлосног обележавања која се уграђује на њу. Систем треба да омогући инструментални приступ до писте када нема видљивости, јер пилот који управља авионом до тренутка додира уз помоћ инструмената прима сигнале са земље од уређаја који су уграђени у оси писте. Да би се аеродром оспособио за то потребно је много више од поменутих 300 хиљада евра, што је повод за обећање да ће за иницијално коришћење, и долазак првих лоукост превозника, аеродром бити оспособљен за коришћење са визуелним условима за летење. За то је неопходно инвестирати 300 хиљада евра како би се платформа испред терминала повезала са полетно слетном стазом јер постојећа нема довољну носивост да издржи тежину „боинга 737“ и „ербас

320“ са којим располаже домаћи авио превозник. - Овај део посла је требало да се заврши раније, али влада у техничком мандату није могла да донесе одлуке које је требало па очекујемо да се такве одлуке реализују већ почетком јула месеца. Оно што се паралелно ради, а нужно је да би се десила читава ствар, је припрема уговора између цивилног оператера кога је Влада формирала почетком године. То је био нужан предуслов да би овај аеродром могао да се користи у мешовитој функцији и буде војни и цивилни. Уговор се припрема и чим буде формирана нова влада, ја верујем у врло кратком року, имаћемо званичног цивилног оператера који ће даље водити комплетну технолошку причу. Извођење радова које је потребно завршити мора да буде спроведено у складу са поступком о јавним набавкама, а та процедура може да прави проблем у утврђивању рока за почетак – објашњава Илић. Кад и та фаза буде завршена, а када ће не зна се, потребно је опремити

простор за пријем и отпремање путника. Сем пограничне полиције која постоји неопходно је формирати службе неопходне да би све могло да се процесуира у складу са стандардима и технолошким захтевима који се стављају пред објекте овог типа. Технолошки минимум за аеродром овог типа подразумева присуство двадесет људи у смени, а рачуница показује да би током прве године рада могло да буде упослено око сто особа различитог профила. Податак да се само сто километара даље налази Аеродром „Поникве“, са амбицијама да успостави редован цивилни саобраћај, повод је за потврду става да се ради о две ваздушне луке потпуно различитих намена. Два аеродрома се не могу поредити ни због чињенице да ће, завршетком Коридора 11 и завршетка радова на делу пута Појате-Прељина, краљевачки бити пожељнији него и нишки „Цар Константин“. Повод за овакав закључак лежи у ставу да ће се од њега до београдског аеродрома стизати за само сат и по, а понуда комерцијалним компанијама ће, обећава

Илић, бити таква да ће тешко моћи да је одбију. Податак да је уз досадашњих 200 милиона динара Аеродром „Никола Тесла“ спреман да уложи додатних 300 хиљада евра локалним политичарима је довољно за закључак да ће аеродром у догледном времену бити пуштен у функцију. Из визуре начелника Рашког управног округа Небојше Симовића он треба да буде покретач развоја не само овог већ и Моравичког, Расинског и Шумадијског округа пре свега у области туризма који се сматра перспективом читавог краја. - На овој територији су наша највећа скијалишта Копаоник и Златибор, и најбоље бање, аеродром је потребан за развој ловног и спортског туризма, али и привреде, а када буде завршен Коридор 11 велики број летова даће могућност свима који се баве туризмом да развијају ово подручје. Ту је и пољопривреда као развојна шанса за развој и малинарства, воћарства и повртарства. У претходном периоду овде смо отворили на десетине хектара плантажа малина и

јагода, а произвођачи траже добар превоз да би њихови производи у свежем стању стигли до тржишта, јер је цена неколико пута већа – потврдио је Симовић. Од помињаних 32 милиона евра у комплетно опремање до сада је уложено десетак, а поред поменутих 200 милиона београдског аеродрома учешће војске се мери цифром од 800 милиона динара. Даљи развој укључује откуп околног земљишта потребног са подужење и проширење полетно слетне стазе, а додатна средства неопходна су за опрему и друге објекте неопходне за рад у оптималним условима. Димензија писте дуге 2.200 и широке 30 метара одговара овој категорији аеродрома, али не одговарају рулне стазе, па уверење да по оперативним процедурама авион не мора да их користи води ка ставу о потреби градње окретнице на самој писти која би се користила за рулање. Пристанишна зграда је грађена уз сагласност Директората цивилног ваздухопловства што потврђује испуњеност свих

услова за нормалан рад. Завршена је пре неколико година, а и даље ван употребе, што је основа за страх да би, уколико се у догледно време не стави у промет, и она могла бити девастирана. Иако све чињенице иду у прилог потребе да се овај објекат пусти у рад и даље се сувише дуго тапка у месту. И у претходном периоду је свако обраћање јавности имало за циљ да подсети на интензивне активности чији резултати још нису видљиви. Они који очекују да овде виде прве авионе са путницима, или бар робом, нестрпљиви су у ишчекивању датума кад би то могло да се догоди. Искуство из последњих неколико година, и оптимистичка обећања политичара, не дају довољно уверавања да би то могло да се догоди у догледно време. У том контексту треба посматрати и потврду става начелника Рашког округа да ће у наредних двадесет година овај аеродром бити развојна шанса подручја на коме се простире. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 26.6.2016.

Петанест година од демократских промена: Зоран Бојанић (2)

МАГАЗИН

26.6.2016.

ГОДИНЕ КОЈЕ СУ ПОЈЕЛИ СКАКАВЦИ

- Активностима Социјалистичке партије Србије засноване на идеалима као основи за реализацију визије о будућности у којој је централно место резервисано за интерес града. - Најава доласка припадника Отпора у посету међу социјалистима схваћена као повод за упад у зграду како би из ње заувек истерали руководство поражене политичке опције. – Високи функционер Социјалистичке партије Србије спречио доделу чланских књичица члановима Отпора. – Било је много приче, много лажних обећања, много нових богаташа, много тајкуна и највише осталих који су знатно сиромашнији него у време кад се говорило да је друштвени систем лош и да је све било наопко. - Инвеститор из Пољске спреман да из стечаја презуму „Фабрику вагона“, а потом покрену производњу са 450 радника.

Зоран Бојанић

Фото. М. Радовановић

МАГАЗИН 26.6.2016.

редовима политичких опција које су након 2000. године биле принуђене да се повуку са власти октобарски догађаји се сматрају превратом подгреваним преваром са платама од пет стотина евра и парама које чекају на граници Србије и Мађарске да Слободан Милошевић оде са власти. Оно што ће се касније дешавати, а негативне последице се осећају и данас, оцењује се као пљачкашка приватизација у којој није било важно порекло новца. Резултат је уништавање свега што је вредело како би се елиминисала конкуренција, а приватизована предузећа отплаћивала зарадом коју су сама остваривала. Са дистанце од скоро две деценије Зоран Бојанић сведочи о активностима Социјалистичке партије Србије из тог периода засноване на идеалима као основи за реализацију визије о будућности у којој је централно место било резервисано за интерес града. Ма колико у то време били убеђени да могу социјалисти, и бивши и садашњи, потврђују да нису могли сами па је било и грешака које су биле генератор многих других чији је резултат и данас видљив у готово свим крајевима земље. Сви који од октобра прошле године у истражиавњу МагазИНа покушавају да баце мало више светла на октобарске догађаје 2000. године, узроке за појаву и касније последице, сложни су у ставу да нису остварена амбициозна очекивања највећег броја грађана који су очекивали корените промене у свим сферама друштвеног живота. - Све до 2002. године ја сам био члан Социјалистичке партије Србије, а кад сам видео да то више није идеја због које сам ушао у њу повукао сам се из политике и дуги низ година само као грађанин одлазио да гласам. Чак сам подржавао и неке опозиционе странке кад је требало прикупити потписе за кандидатуру, јер сам препознавао нешто што ће покренути

привреду, град и државу. Нажалост, дебело сам се разочарао и све до настанка Српске напредне сранке 2008. године није ми падало на памет да мислим на повратак у политику. Те године се опет у мени буду идеал који сам имао као дете, а који су сви заговарали, да живиш од свог рада, да ти се омогући да радиш, ствараш породицу, градиш град и државу – каже Бојанић и присећа свакојаких дешавања након пораза социјалиста на локалним изборима у септембру 2000. године. Уверени у победу и једна и друга страна су након избора покушавале да конституишу Скупштину опшштине и свака држала под својеврсном окупацијом по један део зграде на Тргу Јована Сарића. Социјалисти су, са коалиционим партнером Јуословенском левицом, ушанчени у просторијама Рашког округа одакле су преговарали са дотадашњом опозицијом уз помоћ емисара чију је улогу преузео Зоран Вукадиновић. И поред атмосфере која је добијала карактеристике усијања није било ексцесних ситуација, јер је неко у одсудном тренутку, а било је таквих кад се социјалистима претило каменицама, усмеравао незадовољне према централном градском тргу као месту за изливе незадовољства. Посебно сабласно је у то доба деловала зграда Општинског одбора Социјалистичке партије у којој, због претњи одмаздом, није било живе душе, а једини који су имали храбрости да у вечерњим часовима уђу, и бар упале светло како би се створио привид о ситуацији без страха, били су Бојанић и Миленко Стефановић. Атмосфера страха била је приметна и међу чланством ма колико да је све време постојала каква таква комуникација руководства са представницима Демократске опозиције Србије који су инсистирали на верификацији резултата о њиховој победи на локалним из-

борима. Овај период се памти и по перформансима које су на различитим локацијама у граду изводили припадници Отпора. Приликом једног на травњак испред зграде Општинског одбора Социјалистичке партије поставили су нацртане овце са циљем да покажу како социјалисти нису способни ни њих да чувају. Најава доласка у посету социјалистима, и уверење да је то само повод за упад у зграду како би из ње заувек истерали руководство поражене политичке опције, повод је да за све из Отпора буду припремљене чланске карте које би им биле уручене пред телевизијским камерама. Идеја је пропала јер се успротивио високи функционер Социјалистичке партије Урош Шуваковић, па су се и чланови Отпора наљутили јер им нису била широко отворена врата како је било најављено. - Мало се нас појављивало у просторијама странке у којима нисмо имали ништа. Био је то велики ударац и најбоља потврда клетве „дабогда имао па немао“. Они који су имали снагу, жељу и вољу наставили су причу, и вратили се у СПС, али ја нисам био са њима. Мислим да смо ми Срби увек били против себе. Слободан Милошевић је требало да сиђе са власти, и то није спорно, али начин на који се то десило није био примерен, нити хуман. Мислим да ни тада нисмо размишљали о Србији и њеној будућности, па сам се питао зашто нама увек мора да се дешава 27. март. Увек нам је недостајао неко као што је био Милош Обреновић, иако је већина Срба увек гајила симпатије према Карађорђевићима који су били као из епских песама. Требали су нам мудраци, а један од мудраца из опанака, из села Шумадије, оних брда где расту шљиве и где се гаји кукуруз, био је много мудрији од неких који су завршавали велике

26.6.2016.

МАГАЗИН

школе – прича Бојанић. Иако је Социјалистичка партија Србије наследила комплетну инфраструктуру Савеза комуниста, и имала добру организацију, пораз на изборима је доживела као снажан ударац од кога је опоравак трајао неколико година. Уверење да руководство лута, и да се приближава демократама, повод је за повлачење из политичког живота након писма које је Бојанић, као председник Надзорног одбора, упутио главном одбору партије. Пресудан је био став о новим идејама које се разликују од оних због којих је ушао у политички живот. Приватизација са негативним последицама, које су се у то време само наслућивале, остављале су без посла све већи број радника без и минимума права на којима је деценијама почивала средња класа. Разлози томе су различити а основним се сматра друштвено власништво над привредним, и свим другим, објектима у земљи који су, као свачији, постајали ничији. Политичко ангажовање обновиће се неколико година касније у тренутку појаве политичке опције која планира

да обнови средњу класу без које нема обнове система. Како је функционисало „Пекарство“ током седмогодишњег директоровања Зорана Бојанића сведочи податак да плата, и поред рата и санкција међународне заједнице, само једном није исплаћена на време, а уверење како на првом месту мора да буде радник нису могле да поколебају ни несташице брашна и нафте. Талас приватизације запретио је да угрози егзистенцију предузећа са 250 запослених у тренутку кад је дато на коришћење неком из Словеније који је под једну капу већ ставио слична предузећа из неколико градова. Ништа боља ситуација није била ни у другим великим предузећима из којих су се назови инвеститори повлачили остављајући раднике без посла. - Препознао сам људе који не виде само лични, него кроз заједнички виде и свој интерес. У периоду од 2000. до 2012. године прегазили су нас сви који су имали транзицију, а ми изгубили дотадашњу позицију, па мислим да смо преварени, да нам је неко украо те године То су године које су појели ска-

кавци. Било је много приче, много лажних обећања, много нових богаташа, много тајкуна и много нас који смо знатно сиромашнији него што смо били у време кад смо говорили да је друштвени систем лош и да је све било наопако. Иако је било грешака није било све наопако, сви смо били слични и могли да стварамо, а сада то не може ни ко је креативан, паметан, способан и има идеју ако нема позицију, а нема позицију ако нема новац. Прошли смо лошије него остали с обзиром на структуру привреде, а нисмо имали ни јаког човека који би могао да помогне. Кад је 2000. године највише људи дошло са Космета у Краљеву се живело много боље него у Крагујевцу. После толико година поново је дошао тренутак да се бавим послом који нисам желео, а ако бар једним делићем не бих могао да помогнем граду мој живот се не би окончао онако како сам зацртао – каже Бојанић. Поглед унапред потврђује став да наредни четворогодишњи период доноси напредак, а основ је недавна изјава премијера Вучића да Краљеву

предстоји једна велика инвестиција која ће омогућити запошљавање значајнијег броја радника. Разговори о томе почели су у марту, а очекује се да буду завршени врло брзо. У овом тренутку је познато да се ради о инвеститору из Пољске чији су представници боравили у Краљеву и потврдили спремност да из стечаја презуму „Фабрику вагона“ а потом покрену производњу за шта је потребно 450 радника. Размишљања оних који су преузели одговорност за вођење града крећу се у правцу запошљавања бар 2.500 људи како би се привреда вратила на ниво од пре 2000. године. Податак о толиком броју новозапослених са редовним платама води ка закључку о могућности померања са места на коме се тапка већ годинама. Да ситуација није много боља ни у осталом делу Србије потврђује сазнање да се Краљево, иако у никада тежој ситуацији, налази међу десет градова у земљи са највишим стандардом. Овоме доприноси велики број пензионера са редовним примањима, посебно војних са солидним пензијама. У таквим околностима нимало опти-

мистички не звучи чињеница да живот града почива на примањима пензионера. Значајније запошљавање очекује се пре истека текуће године, а очи локалних политичара упрте су према оспособљавању Аеродрома „Морава“ за цивилни саобраћај. Његов значај за шири регион сматра се још већим у светлу чињенице о скором завршетку Коридора 11, потом Моравског коридора за који се припремни радови, по информацијама којима располаже Бојанић, завршавају већ следеће године. - Имамо обавезу да повежемо и затегнемо Србију, да буде ишпартана, а за то треба још неколико година. То су наше предности као и предности блиског окружења које никад нисмо искористили, јер бање не функционишу. Најзад је и Путин дао сагласност да Србија добије све бенефите према евроазијској групацији, а пут за све оно што не могу да добију из Европске уније отвара се нама. До краја године ћемо имати велике радове на томе да запослимо одређен број људи, да покренемо производни циклус и отво-

римо два три факултета. Имамо најстарију Пољопривредну школу, Шумарску школу са интернатом, Машински и Грађевински факултет, па хајде да отворимо одељење фармације, пољопривредног и шумарског кад знамо да за те кадрове имамо посао. У том правцу ћемо наступити, а видим да имамо људе који о томе мисле и којима је то циљ. Не мора то да буде универзитет, нека буде бар студентски центар – каже Бојанић. Општи закључак потврђује да се од телевизијских серија о лепом животу без рада, које је неко годинама намерно пласирао да би замаглио видике, треба окренути раду. Он у локалним условима још није цењен онолико колико заслужује, али је једини начин за опоравак. У тренутку кад то свима постане јасно може се очекивати излазак из кризе и враћање до нивоа на коме је земља била седамдесетих година прошлог века. То је добра основа за оптимистички став о пет хиљада новозапослених у наредном петогодишњем периоду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 26.6.2016.

Чвршћа сарадња Краљева и Зелене Горе

МАГАЗИН

26.6.2016.

У ПОСЕТИ ПР

У посети Краљеву двадесет два кошаркаша из пољског града Зелена гора. - Домаћини вршњаци Кошаркашког клуба Слога. – Од почетка сарадње у званичним посетама по пет стотина становника два града арадња Краљева и пољског града Зелена гора отпочела је седамдесетих година прошлог века али је у време санкција, које је међународна заједница наметнула Југославији, полако јењавала да би потпуно замрла све док у првој декади овог века није поново успостављена захваљујући иницијативи председника Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момиру Бакрачевићу. Интензивирани су контакти највиших представника два града, а дугогодишњу сарадњу обележавају међусобне посете спортских клубова и културно-уметничких друштава. Средина новембра сваке године време је кад Зелена гора обележава

један од највећих празника везан за бербу грожђа у овом крају, а манифестација под називом Винобрање повод је да се ту окупе бројни туристи из готово свих европских земаља, али и представници десет братских градова међу којима је и Краљево. Током неколико последњих година у Зеленој гори је боравило око пет стотина Карљевачана а приближан број становника овог пољског града био у узвратној посети. Свака од њих била је прилика за потврду старих и успоставаљање нових пријатељстава. Сарадња у области спорта и културе сваке године поприма све чвршћи карактер, и док Краљевчани крећу пут Зелене горе у јесен пољске пријатеље

дочекују у јуну, а домаћин овој двадесетдвочланој екипи кошаркаша и тренера ове године је Кошаркашки клуб „Слога“. Посета младих пољских кошаркаша је наставак давно почете сарадње два клуба а након прошлогодишњег боравка Краљевчана у Зеленој гори још једна прилика за боље упознавање и кроз неколико утакмица које су планиране током седмодневног боравка. Тренер млађих селекција клуба из Зелене горе Марек Хоса потврђује да су два најважнија аспекта посете Краљеву дружење и одмеравање снага између два коша које треба да обогати искуство момака на којима ће у будућности почивати клупска кошарка у

ИЈАТЕЉИМА овом граду. Први утисци потврђују како је пољски клуб довољно јак да остварује значајне резултате у националном првенству, али и европским такмичењима. То је резултат изузетним условима за рад који се битно разликују од скромних у којима се припремају знатно бољи краљевачки кошаркаши. У таквим условима Хоса види разлоге да буду далеко отпорнији, физички и психички јачи и стабилнији. Колико су овакви сусрети значајни за обе екипе потврђује податак да је један од најбољих краљевачких кошакаша Милош Бабић својевремено играо у Зеленој Гори и са локалним клубом остварио значајне резултате. Неколико утакмица у Краљеву оцењују се значајним због новог искуства које проистиче из податка да два клуба гаје различите стилове игре Спортски директор краљевачког лигаша Милован Богојевић је са клуп-

ским друговима први пут боравио у Зеленој гори далеке 1975. године. Неколико каснијих одлазака било је прилика да добро упозна пољску кошарку и, у поређењу са тим временом, закључи како је најновија генерација кошаркаша знатно талентованија од претходних, али јој кроз рад треба доста брушења да би постизала врхунске резултате. - Слога је ишла осам пута у Зелену гору, ја сам био неколико пута и увек сам био лепо дочекан. Имали су довољно времена за нас, имали смо максималне услове да тренирамо, да се дружимо и играмо. Младим кошаркашима који долазе ова средина може да буде чудна. Иако имају оптималне услове да раде још не могу да се приближе нашој деци која припадају другој кошаркашкој школи. Колеге су пожелеле да гледају неке наше тренинге па ово није било само дружење и одржавање утакмица већ је посета

имала и едукативни карактер – закључио је Богојевић. Као и свих претходних пута гости су задовољни гостопримством и сазнањем да размена искустава са краљевачким пријатељима може да допринесе унапређењу знања из области спорта којим се баве. У Градској управи подсећају на безброј пута поновљену жељу да се сарадња са представницима Зелене горе и убудуће настави у различитим облицима. Ма колико да су спорт и култура важни сегменти живота не крију жељу да се прошири и на привреду. Прилика за корак напред у том смеру отвара се већ ове јесени кад ће Краљевчани поново кренути пут Зелене горе. Повод је Винобрање и економски форум који годинама уназад окупља партнерске градове из нколико европских земаља. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Мирослав Симеуновић (4)

МАГАЗИН

26.6.2016.

НАРУЖИВАЊЕ И ПРОПАДАЊЕ КРАЉЕВА

Фото: М. Радовановић

- За сва рушења и за градњу било којих важних објеката одлуке су доносили политичари, а инжењери и архитекти били само оружје које материјализује њихове замисли. - Политичке фабрике и индустријске зоне ницале су тамо где би, по свим стручним анализама, то било недопустиво. - У време социјалистичког периода Јосипа Броза доношени су и добри и лоши планови развоја градова, али је чињеница да су се, након доношења и усвајања, поштовали у највећој могућој мери. - Оно што је почело ружити неурбанизоване делове градова и њихову околину је настанак огромног броја викендица које су биле продукт вишка капитала стеченог у иностранству. - Уништен је дух старих градских чаршија, а стамбени фонд саграђен седамдесетих година прошлог века, који је откупљен за смешно мале паре, распада се због лошег одржавања, ниске културе становања, опште културе и налета избеглица и сиромаштва

26.6.2016.

МАГАЗИН

но што желим личи помало на испитно питање које смо добијали на завршној години студија архитектуре, код чувеног професора, покојног Николе Добровића, а које је гласило: „Исповест Оскара Нимајера - шта знате о тој исповести?“. Архитекта Оскар Нимајер је пројектовао град Бразилију на терену посечених амазонских шума у Бразилу. Изведен је у најбољој, за то време, савременој варијанти такозваног „Баухауса“ чији су оснивачи били Корбизије, Гропијус и Мис ван дер Рое, а на принципима „Атинске повеље“ која је Библија савремене архитектуре и урбанизма. У тексту који је објављен тих година у француском часопису „Architektur d jourhui“ Нимајер се дубоко кајао што је направио град нечовекомерних размера, са огромним

булеварима и облакодерима, где се човек, према овој исповести, осећао малим, ништавним и изгубљеним у мору стакла, челика и бетона. Потпуни антипод финском граду Тапиоли у коме сам био 1965. и писао у краљевачком часопису „Октобар“, као модерном насељу“ по мери човека“. Речи овог покајања нисте могли наћи у уџбенику Николе Добровића „Савремена архитектура и урбанизам“, па је испитно питање било и нека врста теста, који је требао да потврди ваше присуство на његовим предавањима. Но, кад смо већ код Добровића, треба овде навести и његове пророчке речи које се односе на све градове, па и Краљево, а данас већ увелико и на Београд: „Ако имате добар, проверен и дугорочан план развоја неког града, па направите из било којих разлога дисконтинуитет, за тај град ће то бити са

фаталним последицама“. Разлика између исповести Оскара Нимајера и моје исповести ипак је огромна. Ја сам се заправо дуго година кајао што нисам учествовао у планирању и изградњи мога града, а сада, на крају каријере, увиђам да је то била изузетно срећна околност за мене, пошто је сигурно да моје учешће у том послу не би нимало поправило ситуацију. У току, и при крају, студија моје будуће колеге, архитекти који су већ радили на озбиљним пословима (Васиљевић, Рашковић) у Краљеву, обећавали су ми да ће ме, као талентованог човека, одмах запослити чим дипломирам. То се није остварило, по свој прилици, због споменика у центру града, кога ви сада зовете Милутином. Наиме, споменик српском војнику из Првог светског рата био је неколико го-

дина пре тога уклоњен са трга и одлуком неколицине надобудних политичара чија имена сам знао, „бачен“ на периферију градског гробља и постављен на неко бедно, ниско постоље, да ту чами зарастао у коров. На моју срећу, или несрећу, чим сам дошао у град као дипомирани инжењер, млад, полетан и пун себе, а још увек без посла, написао сам један чланак у локалним новинама о томе, како је национална брука, и историјски скандал, што је споменик уклоњен, а урбанистичка неписменост и тотална непрофесионалност што је прелепи кружни трг, на коме је стајао споменик, пресечен саобраћајницом на два дела, а од тих делова направљени паркинзи. Одмах након објављивања тог чланка, на мене се сручила лавина различитих дискриминација у стилу Јосипа Броза (Ко је овај мангуп у

нашим редовима), а што је најгоре, заседао је градски Комитет и нико после тога није смео ни да помисли да ме прими на посао, иако сам подносио молбе. Нашао се ипак један храбри, добри човек, тадашњи директор „Градске чистоће“ Вукоје Младеновић, који је пристао да ме запосли на 6 месеци, односно до мога одласка у војску, без обзира на све критике и на то што у том предузећу није било никаквог посла за моју струку. Ипак, ја сам дизајнирао прве канте за смеће у граду, а тог човека се сећам са великом захвалношћу. Након завршетка војног рока нисам се више ни враћао у Краљево. Почео сам да радим на сасвим другој врсти посла која нема никакве везе са пројектовањем и урбанизмом мада сам, не знајући како ће се завршити та авантура, у периоду од 1968. до 1973.

године, ван редовног посла од кога је моја породица живела, одржавао везу са основном струком. Групу људи-колега са којима сам тада учествовао на неколико југословенских конкурса звали су „Група 13“, а сачињавали су је осим мене још:Давичо Цвета и Коља, Давид Миша, Дрндарски Александар, Карапешић Живојин-Бата, Лазаревић Кића, Мацура Владимир и Лидија, Удовички Данило, Рукавина Ивица, Плованић Елизабета и Радевић Радмила. На седам конкурса освојили смо две прве, две друге и три треће награде. Између осталих конкурса интересантан је онај који смо радили за урбанистичко решење дела Краљева на потезу између главне улице, тада се звала Омладинска, и такозваног кеја на обали Ибра (4. краљевачки батаљон) са једне стране и хотела „Париз“ и Баште „Ибар“са друге. Победио је арх. Саша Кошир из

МАГАЗИН 26.6.2016.

Словеније, а ми смо били трећи иза Спасоја Крунића и Бранислава Јовина. Не могу да оспоравам ту победу Саше Кошира, јер је пројекат био бриљантан и врхунски презентован преко изванредне макете за коју су се залепили градски оци који су имали пресудан утицај на жири. Али, по моме мишљењу, пројекат је био потпуно нереалан, чак и за оно време у коме смо били пуно богатији. То се и показало у пракси, па се може слободно рећи да Коширов пројекат никада није реализован, а из оног другог и нашег трећег, узети су само неки елементи. Ми смо у том пројекту вратили кружни центар и споменик, а од главне улице направили пешачку зону, што је касније и реализовано. Кошир је правио Концертну дворану и филхармонију, на стубовима изнад реке, што нико није ни помишљао да реализује. Мост преко Ибра који је реализован тек 2015. године (Стара чаршија) био је и у нашем, али и у другонаграђеном раду на истом месту, али са много бољом везом из правца Грдице. Катастрофалан промашај направиће касније ревизија Урбанистичког плана, која је дозволила високу спратност првог низа зграда на кеју, уместо да ту буду дозвољна само приземља и поткровља, а да се спратност повећава како се одмичете са објектима од реке, чиме би сви објекти имали визуре на реку, што је у нашем решењу био приоритет. Споменик српском војнику је, нажалост, из истих (политичких) разлога због којих је уклоњен, био и враћен а трг обновљен, што се само случајно поклопило са добрим урбанизмом. Враћен је у праскозорје распада Југославије, када се већ назирао концепт националистичке карте на коју ће заиграти наступајућа политичка елита. Касније ће он постати и симбол отпора режиму који га је вратио. Али, то ништа не говори о споменику већ о нама. Споменици су сведоци времена и не треба их рушити. Народ који се лако одриче прошлости нема ни добру будућност. Не треба дакле рушити ни споменике Лењину, ни краљу

Александру Ујединитељу, нити Јосипу Брозу. Ову тему сам шире обрадио у конкурсу за Спомен-гробље у Краљеву (Друга награда, „Група 13“), а у пропратном тексту уз рад. Текст је у целини објављен у краљевачком часопису „Октобар“ јануара месеца 1971. године. Последњи конкурс који сам радио у „Групи 13“ био је Трг са спомеником у Руми (прва награда). Од тада па на даље, никада се више нисам бавио пројектовањем и урбанизмом. Учествовао сам у градњи многих објеката широм света (Либија, Ирак, Алжир, Габон, Ц.А.Република, Египат, Кувајт,Совјетски Савез, Чехословачка), али у потпуно другачијој, оперативној улози. Али сам, при том постао и неми сведок наруживања и пропадања наших градова, па и Краљева. А причу о споменику сам испричао зато што су за сва рушења, али и за градњу било којих важних објеката, одлуке доносили политичари. Инжењери и архитекти су били само оружје које материјализује њихове замисли. Не желим тиме да амнестирам нашу струку од кривице, мада је била велика вештина не учествовати у томе, пошто сте одустајањем доводили у питање личну егзистенцију, али и егзистенцију породице. Успех је најчешће био половичан и много је зависио од вештине струке да се за добра и права решења избори код политичара, а да притом не угрози њихове, често нереалне, амбиције, да кроз изградњу нечега стекну нове поене за лично напредовање. Овде се наравно говори о ери самоуправног социјализма. Тако су ницале и такозване политичке фабрике и индустријске зоне где би, по свим стручним анализама, то било недопустиво. Типичан пример је „Базна хемијска индустрија“, фабрика високог ризика, изграђена узводно од Београда (Барич), на реци Сави која нашу престоницу снабдева пијаћом водом! У време социјалистичког периода Јосипа Броза доношени су и добри и лоши планови развоја градова, али је чињеница да су се, након доношења

и усвајања, поштовали у највећој могућој мери. Тако је „Урбанистички план града Краљева“ који је урадио мој професор арх. Борко Новаковић са својим тимом 1958. године, био „пионирски“ подухват у Србији и солидна основа за правилан развој града, пошто је сачувано у највећем обиму добро урбано наслеђе из прошлости. План је наравно, имао и мањих промашаја са данашњег становишта, посебно у разради и реализацији неких детаља. Планска документа су поштована до те мере, да нисте могли да доградите ни купатило у било ком граду Србије ако то није било тим документима предвиђено. Оно што је тада почело ружити неурбанизоване делове градова и њихову околину је настанак огромног броја викендица које су биле продукт вишка капитала који су наши људи стекли радећи у иностранству, зато што је већина тих кућа била т.з. „самоградња“, често без икаквог плана и пројекта. Након распада Југославије почетком деведесетих, распао се и читав систем планирања и изградње. У Београду је, например, одједном никао огроман број ружних, неокласицистичких кућа са лажним јонским стубовима и невешто изведеним куполама, са лавовима и орловима од вештачког камена и оградама које су коштале и по неколико милиона (тада марака). Класичан пример кича, неукуса и расипништва је комплекс браће Карић на Дедињу, где сам ушао само једном ради неке интервенције на кровној башти и био запањен оним што сам видео. А све је било обележено неким њиховим, наводно породичним, грбом старим више од триста година, а грб је уствари прецртан са неке старе немачке пиваре. Врачар је, као насеље старих лепих вила из доба сецесије и модерне настале тридесетих године прошлог века, на неким деловима масакриран убацивањем блокова зграда велике спратности, због чега су уске улице, профилисане за ниску градњу, постале тунели кроз које не можете да прођете, због ви-

26.6.2016.

МАГАЗИН

шеструко увећане концентрације људи и возила на истом уличном профилу. Наравно, и у Краљеву сам видео то исто у мери у којој је мањи од Београда, мада је старо језгро, изузимајући кеј поред реке, прилично очувало регулационе линије. Ја немам више потпуни увид у то шта се све ради у Краљеву. Знам да је било неколико ревизија Генералног плана из 1958. Тренутно је свуда затишје, јер нема новца и повољних кредита. Али, до пре неколико година ми се дешавало, кад дођем на кеј где је и моја родна кућа, да се запрепастим кад видим шта се и како гради. Кажу да свуда делује такозвана „Урбанистичка мафија“. Ја, наравно, не знам ко су ти људи. Могу само да замислим, како тај механизам делује. То увек мора бити спрега оних који одлучују (политичари), струке која то спроводи (инжењери, архитекте, техничари) и инвеститора (они који плаћају), мада се и први и други могу појавити и као инвеститори. Основно питање је ко и

како може и сме да мења постојећи план, и одакле је капитал. А он је од деведесетих, без икакве сумње, у највећем броју случајева, ратно-профитерски. Распад Југославије није ништа друго до пљачка и отимачина, од стране моћних, свега онога што је до тада било створено. И светски ратови су били увек прерасподела богатства у корист оних који су у том моменту јачи. Како иначе да објасните да се један број људи код нас, усред ратова несташица, беде и сиромаштва, енормно обогатио. Пошто је профит у дивљању овакве градње велики, лако стечени капитал све плаћа, корупција цвета, а резултат су стотине киоска по тротоарима, ружне и нефункционалне куће, без икаквих естетских и других, важних критеријума и неколико пута већом спратношћу од дозвољене. У рушење старог нема мере. Уништен је дух старих градских чаршија, а стамбени фонд саграђен седамдесетих година прошлог века, који је откупљен за

смешно мале паре, распада се због лошег одржавања, ниске културе становања, опште културе и налета избеглица и сиромаштва. Свет, коме смо се осамдесетих година прошлог века били приближили, отишао је неповратно испред нас. За њихове младе генерације, које пројектују на компјутерима, зграда-кућа, па и цео град су математички модел који се још у скицама архитеката симулира на рачунару, најпре као енергетски потрошач. То су такозвани „Зелени пројекти“ у којима се град и кућа обликују и граде тако, да буду што мањи потрошачи скупе енергије, што мањи загађивачи човекове околине. Симулацијом им се одређује унапред положај у односу на сунце, ветар и климу уопште. Померају им се и обликују отвори, одређује врста стакла које пропушта само корисну енергију и потребну светлост, усмерава им се кретање чистог ваздуха и предвиђа се дејство суседних објеката на онај који се пројектује. Иде се тако далеко, да се

проучава дејство облика просторија и количине светлости на психу корисника и његову продуктивност. Пре почетка градње, објекат мора по свим показатељима да испуни високе норме које су законски прописане и у Европи, например, преточене у Еуростандарде. Постојећи, стари објекти се такође провлаче кроз симулације и пажљивим интервенцијама се сваке године улаже у побољшање енергетских и других потенцијала. Ако Београд, по свом природном положају, спада у прва три града света (према експертима часописа „NaOonal geographic“), за Краљево би се могло рећи да је по томе први град у Србији. Али је и београдски и краљевачки „Genius loci“ у последње три деценије значајно девалвиран, разграђен и девастиран дивљом и непримереном градњом. Краљевчани, по мени, имају права да живе у уређеном граду, у здравим и сувим становима, да раде у пријатним радним условима, ангажовањем свих својих природних и инте-

лектуалних ресурса. Они који пројектују и граде, при томе се морају руководити следећим алгоритмима: Genius loci-валоризација локације, естетска условљеност, рационалност и екомомичност, адаптабилност, функционалност, униформност и модуларност, ефикасност изградње, микрокли матска особеност, експлоатација и профитабилност Код нас је почетни ратно-профитерски капитал већ ушао у легалне токове, па има наследника-приватних предузетника, који својом умешношћу и способношћу, послују по законима тржишта, остварују профит и могу да граде. Али институције државе не смеју да дозволе, да граде шта хоће и где хоће. Тај такозвани „Инвеститорски урбанизам“ могу да спрече само јаке, ауторитативне и некорумпиране институције у којима не раде партијски послушници, већ стручни и добро плаћени људи. Кад је у питању индивидуална градња, наш човек не жели да плати

добар пројекат. Он гради најчешће погрешно, некомфорно, нерационално, без икаквог стила и смисла. Те куће су расипници енергије. Мој покојни професор Божа Петровић учинио је ту мали помак. У свом родном крају, између Љига и Горњег Милановца, покушао је да научи људе да се врате мало модификованом стилу старе српске куће и у томе је постигао завидан успех. О томе је објавио и књигу у којој свако може да нађе пројекат и мале скромне куће са три одељења, али и велике богате куће на спрат и све у стилу старе народне архитектуре која се, уз македонску и јапанску кућу, високо котира на лествици народног стваралаштва. Али то је, нажалост, готово невидљиви део од укупно изграђених кућа, посебно викендица које зврје празне и напуштене широм Србије, а у које су утрошене милијарде тешко стечених пара и много узалудног, мукотрпног труда. Мирослав Симеуновић Симеун дипл. инг арх.

МАГАЗИН 26.6.2016.

Напредује изградња нове спортске сале

МАГАЗИН

26.6.2016.

ЗА БОЉИ СТАНД

- Градња спортске сале при Дому ученика средњих школа тече планираном динамиком. – За прву фазу вредну 25 од укупних 50 милиона динара за грађевинске радове министарство издвојило десет, а остатак Дом ученика и локална самоуправа инфрастуктурним опремањем локације. – Уз спортску салу ниче мултифункционални анекс дуг 22 и широк шест метара са потребном опремом и пратећим садржајима, а на спрату додатни простор за теретану и спортске активности које могу да обогате живот ученика и учине га садржајнијим Циљ изненадне посете помоћника министра просвете, науке и технолошког развоја Љубиша Антонијевића Дому ученика средњих школа био је да се увери како теку радови на изградњи спортске сале започете пред крај марта ове године. Иако табла на самом градилишту потврђује да је рок

од шездесет дана за завршетак прве фазе радова истекао 14. маја Антонијевић је израчунао да је на дан посете градилишту у току био педесет четврти дан и да радови теку планираном динамиком. Тачно је да је министар просвете Срђан Вербић са градоначелником Краљева положио

камен темељац 25. марта, али је тачно и да на табли пише како су радови почели десетак дана раније. Важнија од датума почетка и заврештка радова је чињеница да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја препознало потребу за изградњом спортске сале при

ДАРД УЧЕНИКА Дому ученика средњих школа вредне педесет милиона динара и да се радови ипак приводе крају. Иако је на пригодној свечаности поводом полагања камена темељца озваничен почетак радова на изградњи сале површине 1.150 квадратних метара посета помоћника министра је прилика за подсећање да износи тек 880 квадрата и да са димензијама рукометног игралишта пружа могућнст за одвијање такмичења у свим спортовима који користе мање терене.Вредност прве фазе коју реализује конзорцијум краљевачких предузећа Ави доо, Радијатор инжењеринг и ГП Николић достиже 25 милиона од којих је министарство издвојило десет, а остатак Дом ученика из сопствених средстава и локална сампоуправа инфраструктурним опремањем локације. Задовољство помоћника мини-

стра заснива се на сазнању да ће цела хала за неколико наредних дана бити затворена панелима. Иако је реализације друге фазе планирана за наредну годину већ су отпочели разговори у тражењу могућности да се део радова реализује у овој. Уколико разговори са представницима локалне самоуправе буду уродили плодом, и затворена финансијска конструкција, сасвим је извесно да би и овај део послова могао да буде завршен најкасније до краја године. Упркос чињеници да су неповољне метеоролошке прилике током градње утицале на динамику извођења радова инвеститор је имао довољно разумевања уверен да крајњи рок за завршетак објекта неће бити прекорачен. Основни задатак ресорног министарства је да се бави сталним унапре-

ђењем образовног система, а корак ка остварењу тог циља је и градња оваквих објеката који доприносе вишем стандарду извођења наставе и одвијања ваншколских активности. Након што грађевински део буде у потпуности завршен предстоји опремање сале неопходним реквизитима како би могла да буде предата на коришћење првенствено корисницима Дома ученика и ученицима Шумарске школе, али и свима другима кад се за то створе услови. Иако није предвиђено првобитном верзијом пројекта непосредно уз салу гради се мултифункционални анекс дуг 22 и широк шест метара са потребном опремом и пратећим садржајима, а на спрату додатни простор за теретану и спортске активности које могу да обогате живот ученика и учине га садржајнијим.

Урбана регенерација Доситејеве улице

МАГАЗИН

26.6.2016.

ТАПКАЊЕ У МЕСТУ

- До 17. јуна потписана 323 предуговора за размену станова, а у циљу испуњења услова за успешан развој Пројекта „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“ неопходно да најкасније до 8. јула буду потписани предуговори за преостали 41 стан. - Власници осам станова, који још увек нису обезбедили потпуну власничку документацију, могу да се за правни савет и помоћ обрате референту за правне послове. - Власницима 25 станова, који још нису потписали предуговоре, упућен позив да то учине пре истог рока. - Детаљне информације о спроведеним процесима избора и расподеле станова, и потписивању предуговора, као и актуелним и планираним пројектним активностима, власницима станова ће бити подељене на седницама скупштина зграда

риближава се истек шесте године од момента кад је земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале у новембру 2010. године погодио Краљево и оштетио велики број стамбених објеката, како индивидуалних тако и оних за колективно становање. Иако је највећи број стамбених објеката саниран, по многима у рекордном року, власници неколико стотина станова насеља у Доситејевој улици и даље чекају да почне реализација пројекта урбане регенерације најављеног још шре пет година као развојне шансе града. Реализацију ове идеје до сада су успоравали различити фактори да би током протекле године као последњи рок за почетак радова било најављено пролеће ове. Средства за градњу од осам милиона евра обезбеђена су кредитом међународних банака, а на конкурсу

МАГАЗИН

26.6.2016.

изабрано најбоље решење као увод у поступак добијања дозволе и оталог што је потребно како би радови отпочели што пре. Паралелно са овим процесом отпочело је потписивање предуговора са власницима стамбених објеката који су се у овој фази показали као највећа кочница даљим активностима. На последњем састанку представника локалне самоуправе са представницима Министарстава грађевинар ства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства финансија, коме је присуствовао и регионални менаџер Развојне банке Европе, анализиране су досадашње активности и дефинисане смернице за период од неколико наредних месеци како би градња првог од четири стамбена објекта могла да почне најкасније у другој половини новембра. Половином прошлог месеца

добијена је грађевинска дозвола за градњу првог објекта вредног 275 милиона динара и најављено да би до краја овог могли бити створени услови за расписивање јавне набавке, а потом и избор извођача радова. Из Јединице за управљање Пројектом „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“ стиже потврда да су до 17. јуна ове године потписана 323 предуговора за размену станова, а да је у циљу испуњења услова за успешан развој пројекта најкасније до 8. јула потребно потписати предуговоре за преостали 41 стан. Јединица за управљање пројектом подсећа власнике 8 станова, који још увек нису обезбедили потпуну власничку документацију, да се за правни савет и помоћ могу обратити референту за правне послове у Улици цара Лазара број 84a, телефон 036-332-200, или јавити у

инфо-пулт у истој улици али на броју 74/4, односно путем телефона број 036-337-390. Власницима 25 станова који још увек нису потписали предуговоре, или у претходном периоду нису прихватили да их потпишу, упућен је позив да то учине до истог рока, а детаљне информације о спроведеним процесима избора и расподеле станова, и потписивању предуговора, као и актуелним и планираним пројектним активностима ће власницима станова бити подељене на седницама скупштина зграда чија се организација и одржавање планира и очекује у периоду од 22. до 26 јуна. Застој у реализацији пројекта повод је да Јединица за управљање пројектом позива све власнике и сувласнике станова да присуствују седницама скупштина зграда и учествују у доношењу одлука које, нарочито у погледу избора и расподеле станова, могу да имају пресудни значај по даљу реализацију пројекта. Уколико до истека планираног рока не буду испуњени сви услови, које постављају ресорна министарства и кредитори, ситуација би могла знатно да

се искомпликује и још једном одложи почетак радова. Планом реализације пројекта предвиђено је да прва зграда са 103 стамбене јединице буде изграђена између постојећих, како би се створили услови за расељавање и градњу следеће у другој фази, потом последња два објекта у трећој. Израда пројекта финансирана је из донације, а основна идеја била је да се добије грађевинска дозвола за први објекат како би што пре могло да се отпочне са радовима уз паралелан рад на обезбеђењу дозвола за преостале три зграде. Тренутни застој је резултат неодлучности одређеног броја власника станова и поред чињенице да би врло брзо могли да се уселе у нове и знатно комфорније станове, а највећи проблем произилази из сазнања да градња не може ни да почне док се сви власници не сложе са тим. Према пројекту урбане регенерације сваком од власника следује стан у површини коју је већ имао уз могућност да вишак стамбеног простора откупи или на њега плаћа одговарајућу месечну закупнину. Од 41 власника који нису потписали

сагласност десетак као разлоге наводи спратност зграде и локацију стана која им је понуђена. Највећи број осталих још није успео да прибави потпуну и валидну документацију, а највећи проблем стварају власници који се у дужем периоду нису ни појављивали у Краљеву. Посебан проблем су станови над којима право власништва има више особа, а потребно је да сви потпишу понуђени предуговор. Важећи закони о градњи дефинисали су најмању квадратуру стана што у неповољан положај доводи власнике који су до сада имали мање од тога. Иако им се као могућност пружа прилика да докупе део стана, или на њега плаћају месечну станарину, карактеристичан је захтев једног власника да му се изгради стан од само једанаест квадрата какав је и до сада имао. Уколико у планираном року не буду решени проблеми са оваквима прети опасност да се даље активности одложе на неодређено време, јер су банке и ресорна министарства још у априлу прошле године као услов поставили поузданост реализације пројекта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 26.6.2016.

Матарушка бања некадашњи бисер бањског туризма

МАГАЗИН

26.6.2016.

ОСТАЈЕ САМО СЕЋАЊЕ

Фото: М. Радовановић

- Књига „Матарушка бања – сећање и заборав“ представља хронографију, романсирану биографију, матарушку хронику, безмало аутобиографски запис, емотивни тестамент и чак неку врсту задужбине. - Процват Матарушке Бање трајао је до седамдесетих година прошлог века кад је на лечење и одмор у ово место долазио велики број гостију о чему сведочи податак да је забележено и 200 хиљада ноћења у току једне године. – Почетни капитал 600 хиљада динара кредита акционарског друштва и лични прилози чланова. - Данас у Бањи има 32 угоститељска објекта, а у функцији је само неколико који се могу избројати на прстима једне руке. – Умереном квалитету воде Ибра у значајној мери доприноси велики број притока у доњем току реке, и извори испод самог тока који утичу на то да се одржава константно добрим

26.6.2016.

МАГАЗИН

Као најмлађа у Србији Матарушка бања је настала 1898. године кад је Ибар, услед великих падавина променио ток и направио ново корито, а на месту где је прокопао ново и привремено појавила се топла вода која је мирисала на сумпор. Потенцијал те воде први је уочио Миломир Веснић и за њу заинтересовао краљевачког лекара Димитрија Антића који је узорак послао хемичару др Марку Леку који ће обавити прву анализу чији су резултати показали да су кључни састојци воде сумпор-водоник и натријум-бикарбонат и да се може користити у лечењу реуматских обољења. Удубљење настало при поплави годину дана касније је проширено, и ограђено кољем и прућем, а први посетиоци купали су се у таквом примитивном базену. Након што је формирано друштво за развој Бање, саграђена по два купатила за мушкарце и жене, хотел и направљена скела за превоз људи преко Ибра 13. јула 1899. све је било спремно за почетак туристичке сезоне. Иако је Акционарско друштво „Матарушка бања“ добило концесију за експлоатисање минералне воде 1907. године Матарушка Бања почиње да се развија између два светска рата када у њу долази велики број рањеника са тешким повредама, па се због великог прилива људи јавила потреба за изградњом нових смештајних капацитета, ресторана и купатила. Прво је саграђена вила „Краљево“, која је имала преко 100 лежајева, затим Хотел „Жича“ и још неколико вила, као и минерално купатило. Први регулациони план је одвајао туристичку зону и бањско лечилиште од осталог дела насеља, а 1924. године је изграђен нови бунар који је заједно са старим снабдевао Бању све до 1948. године. Након Другог светског рата Бања је добила нови регулациони план, а отворено је ново зимско купатило са 13 када што је омогућавало рад током целе године. Хотелу Жича је 1953. дограђен други спрат, проширен је ресторан, а 1961. реновиран центар за медицинску рехабилитацију. Бања је

добила и грејање, а проширени су водовод и канализација, па је почетком седамдесетих година капацитет Матарушке Бање био 1.270 лежајева. Хотел Жича је располагао са 420 лежајева, 850 је било у приватном поседу, а овим објектима се прикључује хотел „Термал“ са шест спратова изграђен поред Ибра и висећег моста. Поред 195 лежајева и пет апартмана имао је базен за купање и купатила са топлом и мнинералном водом. Ово је само део података из енциклопедије. Много више од тога записано је у пет познатих монографија о овом месту насталих у периоду између 1953. и ове године. База података Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ потврђује да је прву под називом „Матарушка бања“ написао Драгутин М. Гвозденовић, а да се давне 1953. године као издавач појављује Управа Бање. До следеће коју је, под насловом „Матарушка бања - туристичка монографија“, написао Станислав М. Илић а издао краљевачки Историјски архив, прошло је пуних шеснаест година. Књигу „Матарушка бања“ ауторског пара Драгутин М. Гвозденовић и Драг. Д Ђукић 1978. године су издали Завод за физикалну медицину и рехабилитацију „Браћа Маричић“, и Завод за здравствену заштиту СР Србије, а „Матарушка бања, сећање и заборав“ др Предрага Петровића ове године Институт „Кирило Савић“: Савез инжењера и техничара Србије. У међувремену је објављена и књига др Љубише Јовашевића о Матарушкој Бањи о којој нема података у бази краљевачке библиотеке. Иако „Матарушка бања – сећање и заборав“ није прва књига др Предрага Петровића прва је ове врсте јер представља хронографију или, како се чуло приликом представљања у библиотеци, „романсирану биографију, матарушку хронику, безмало аутобиографски запис, емотивни тестамент и чак неку врсту задужбине“. То је прича о животу у бањи, њеним људима и свему што ово место чини бањом у правиом смислу те речи. Књига која се као лепо штиво лако чита

поред историјских, географских, геоморфолошких, метеоролошких и балнеолошких садржи туристичке, угоститељске и многе друге податке који су, за разлику од сличних публикација, систематизовани на посебан начин. Између две корице је и мноштво широј јавности непознатих чињеница, поред осталих и податак да Матаружани живе прилично дуго, неки и више од сто година. Аутор се дотакао и и неких политичко-социолошких опсервација и подвукао неколико непретенциозних закључака који се чврсто ослањају на традицију и прошлост, али и гледају у будућност, што се сматра посебно важним због стања у коме се Бања налази данас, шта је од ње остало и шта би требало да буде. Др Петровић подсећа на дилему која почесто мучи бројне ауторе, како назвати књигу. - Било је више дилема у консултацији са неким људима, а један ми је предложио да се зове „Књига о Матарушкој бањи“, па сам се питао како и зашто да се зове књига кад се види да је то њига. Каже, зато што је један академик написао књигу која се зове „Књига о Косову“. Други предлог је био „Приче из Матарушке Бање“ зато што је један написао „Приче са Косова“. Трећи предлог је био „Лет и пад Матарушке бање“. Врло слично је „Сећање и заборав“, па сам се одлучио за овај – потврђује др Петровић. До било какве књиге сличног типа, не само ове на око 350 страница, води дуготрајно и свеобухватно истраживање различитих аспеката живота средине која је тема интересовања. Последња књига о Матарушкој Бањи сведочи о начину на који су се њени становници организовали у различитим периодима, почев од првобитне идеје да се место покрене као природно лечилиште, преко испитивања воде, прављења првих барака, транспорта дрвене грађе из Рашке за градњу моста преко Ибра који је организовао прота Саватије Божић, до развоја између два светска рата значајног за целу Србију. Процват је трајао све до седамдесетих година прошлог века

Др Предраг Поповић

МАГАЗИН

26.6.2016.

кад је на лечење и одмор у Матарушку Бању долазио велики број гостију о чему сведочи податак да је забележено и 200 хиљада ноћења у току једне године. Први подаци о историјском развоју балнеологије и бањског туризма на овим просторима потичу из доба неолита, а следе они из римског и доба владавине Турака који су бање користили након доласка на Балкан. О чињеници да је Србија богата минералним водама сведочи и податак да има четрдесетак званично регистрованих бања у које се убрајају и оне у околини Краљева. Подаци из ранијих монографија о Матарушкој Бањи сведоче о метеоролошким условима мереним у самом месту, али и другим мереним у краљевачкој метеоролошкој станици. Међу њима има и таквих које је у новије време немогуће измерити без обзира на технолошки напредак у овој области и могућности коришћења сателита. Геолошка испитивања су и на овом подручју вршена у више наврата, а она

од 1979. године сведоче да вода пронађена на дубини од 355 метара има капацитет од 6,5 литара у секунди. Две године касније откривен је веома издашан извор на дубини од 137 метара са способношћу да обезбеди проток од 15 литара и коначно 1983. извор на дубини од 733 метра са капацитетом од шест литара у секунди. Оно што су пре оснивања бањског лечилишта видели покретачи ове идеје нису и државне институције, па је изостала тражена помоћ због чега су били принуђени да фомирају акционарско друштво и у даљи развој уложе тадашњих шест стотина хиљада динара средстава обезбеђених кредитом да би касније додавали и она из личних буџета. Иако је први регулациони план започет 1910. године, а први снимак подручја Бање сачињен 1915. периодом урбанизације сматра се време од 1923. до 1928. године о чему сведочи први проспект објављен у часопису „Весник културе“. Са дистанце од деведесет година сматра се изузетно квалитетним

на шта упућује закључак да се пропагандни материјал из новијег периода не би много разликовао, сем у нијансама. Колико је тај из 1827. године био свеобухтан сведочи да је садржао податке о каракетрстикама воде, смештајним капацитетима и свему што је било потребно онима који су долазили на одмор или лечење. О смештајним капацитетима Матарушке Бање постоје различити подаци, као и проблемима везаним за градњу, отварање и експлоатацију капацитета Хотела Жича, а интересантним се сматра податак да су отварању присуствовали тадашњи председник српске владе и владика Николај Велимировић. О односу према смештајним капацитетима током неколико последњих деценија на најбољи начин сведоче бањске виле грађене у периоду између 1925. и 1932. године које су готово неупотребљиве. Угоститељство је било доста развијено, а половином тридесетих година у Матарушкој Бањи су успешно пословале надалеко познате крчме,

кафане и гостионице. Данас у Бањи има 32 угоститељска објекта, а у функцији је само неколико који се могу избројати на прстима једне руке. - Иако је све почело од акционарског друштва оно је 1946. године, решењем Президијума Народне Републике Србије, одузето од акционара и предато Управи бање. Срез жички 1948. године оснива среско предузеће „Матарушка бања“, 1955. се оснива Угоститељско предузеће „Матарушка бања“, а 1960. конституише у Природно лечилиште „Матарушка бања“. „Агенс“ се 1974. издваја у посебну установу, а Природно лечилиште остаје да се бави угоститељством и организовањем бањског лечења. Од 1983. године трансформише се у Природно лечилиште „Матарушка и Богутовачка бања“, а од 10.1. 2015. уписује као Привредно друштво „Матарушка и Богутовачка бања“. Лечење се заснива само на услугама „Агенса“ чији су капацитети недовољни у односу на потребе, а погото у поређењу са некадашњим – каже др

Петровић. Посебно интересантним сматра се импресивно земљорадничко задругарство, познато у читавом краљевачком региону, о чему на најбољи начин сведочи аутентична фотографија из тог периода. Истраживање показује да је до уставних промена 1974. и две године касније на територији Краљева било скоро пет хиљада задругара, а да су након тога задруге почеле да се интегришу у општинске комбинате, па је пољопривредним произвођачима као оснивачима одузето право на управљање имовином коју су заједно увећавали радом у задругама. За интензивинији развој Матарушке Бање заслужним се сматра позиција поред Ибра, а аутор последње монографије о овом месту склон је веровању да без ове реке не би било ни бањског лечилишта које се, иако најмлађе, убраја у ред пет бисера Србије. Томе доприносе и воде Ибра за које се, на основу параметара измерених од стране релевантних институција, закључује како су умереног

квалитета што оповргава мишљење да су загађене након изградње језера газиводе. Квалитету воде у значајној мери доприноси и велики број притока у доњем току реке, и извори испод самог тока који утичу на то да се одржава константно добрим. Матарушка Бања је деценијама уназад била место одржавања бројних културно-уметничких манифестација, а готово да нема познатије личности са естрадне сцене која се бар једном није појавила на некој од њих, првенствено Ресторану Југославија и хотелима Жича и Термал. Све оно што се дешавало током транзиционог периода допринело је да Матарушка бања у једном периоду изгуби статус бањског лечилишта. Иако јој је врћан ситуација у њој није побољшана, па остаје само сећање на време кад је била факултетска база Реуматолошког института са перформансама које су дозвољавале извођење наставе. Сличан статус имала је и кад је у питању гинекологија. Т. Радовановић

МАГАЗИН

26.6.2016.

22. - 24. ЈУЛ Спортски аеродром

МАГАЗИН 26.6.2016.

Шести Међународни џез фестивал „ЏезИбар“

ОСЛОНАЦ НА ДОМАЋЕ СНАГЕ - Прве вечери шестог по реду Интернационалног џез фестивала „ЏезИбар“ концерти испред Француске куће, друге две на Тргу српских ратника. – Првог дана два, другог и трећег по три концерта. – Уметнички директор и ове године Васил Хаџиманов. – Интернационалном карактеру доприносе словеначки трио флаутисте и саксофонисте Васка Атанасовског, амерички саксофониста Дејвид Бини и Carvin Jones Bаnd. – Реноме локалних музичара брани краљевачки бенд Goodwill. – Време фестивала поклапа се са традиционалним „Веселим спустом“ и тркама на Берановцу у оквиру којих се планирају додатна музичка дешавања. – У дане фестивала могућа и друга изненађења

26.6.2016.

МАГАЗИН

ултурни центар „Рибница“ у периоду између 1. и 3. јула организује шести по реду Интернаци онални џез фестивал „JazzIbar“. Након узлета током прве три године, коме је у највећој мери доприносио тадашњи уметнички директор Михајло Блам, фестивал је полако почео да губи на атрактивности, а ни експерименти са местом одржавања нису могли да обезбеде значајнију посету која би могла да се мери са оном из треће године одржавања. Не треба занемарити чињеницу да на то утиче и избор учесника као ни податак да нема особе са ауторитетом првог уметничког директора. Кад је прошле године та улога поверена Василу Хаџиманову организатори су поверовали у могућност да младе снаге поврате стари сјај фестивала, али се то ипак није догодило. Млади џез музичар се и ове године на-

лази на челу екипе која настоји да средствима са којима располаже програм учини што атрактивнијим, а организаторима не иде на руку ни чињеница да се у исто време одржава неколико атрактивних манифестација, поред традиционалног, двадесет седмог по реду, „Веселог спуста“ и ауто трке на Берановцу. Податак за бригу је и намера организатора ових манифестација да оргаизацијом пригодних концерата привуку што већи број посетилаца. У Културном центру Рибница обећавају интересантан и богат програм, а за добру атмосферу треба да се побрину реномирани џез музичари уз помоћ младих снага које негују овај музички правац. Отварање фестивала је најављено за петак 1. јула кад ће испред Француске куће наступити београдски џез квартет Flow MoOon састављен од про-

верених музичара. Уз пијанисту Владана Вељковић, и гитаристе Александра Петровића, у најбољој постави су бубњар Милош Грбатинић и Милица Божовић која свира бас гитару и контрабас. Flow MoOon је модеран београдски џез квартет који окупља младе, перспекитвне музичаре. Владан Вељковић је студент треће године на Факултету музичке уметности, а наступао је са Грегоријем Хачинсоном, Душком Гојковићем, Кајлом Иствудом, Бредом Лилијем... Александар Петровић после студија класичне гитаре наставља усавршавање на трећој години одсека за џез гитару док је Милош Грбатинић као стални члан Биг Бенда РТС-а наступао са Иљом Реинхудом, Хајнцом вон Херманом, Душком Гојковићем и другим музичарима. Милица Божовић је самоука уметница и најмлађа чланица овог квартета. На репертоару су традиционални џез

стандарди у иновативним аранжманима, али и актуелни жанрови. Састав доста времена посвећује ауторским композицијама, а музика коју ствара налази инспирацију у делима Телонијуса Монка и Џона Колтрејна, који су највећи узори овог квартета. После једносатног наступа на сцену излазе домаће снаге, краљевачки бенд Goodwill у коме поред фронтмена Александра Томовића, гитаристе и вокалног солисте, специфичном звуку доприносе пијаниста Саша Филиповић, гитариста Марјан Цапудер и бубњар Милош Перишић. У исто време, на истом месту, планирана је промоција књиге музичара Тибора Нађа „Исцелитељска моћ блуза“. Тибор Нађ, је познати новосадски блуз музичар који је више од 15 година радио на несвакидашњој и детаљној биографији блуз музике као извору свих савремених жанрова. Књига обухвата период од

самих почетака блуза, песама које су афрички робови у певали уз рад, до краја шездесетих и седамдесетих година, када је овај жанр доживљавао сам врхунац популарности. Уз историјски развој жанра и биографије многих знаменитих музичара који су оставили највеће трагове, књига обилује и великим бројем фотографија, што је чини још занимљивијом за читање. Goodwill је настао 2010. године и бави се искључиво блуз и рок музиком. Оснивачи су Драган Денчић, Марјан Цапудер и Александар Томовић – Томке којима се, с времена на време, придружују Саша Филиповић, Ненад Гвозденовић и Милош Перишић. Бенд изводи хитове познатих светских извођача као што су ББ Кинг, Ерик Клептон, Џони Винтер, Мади Вотерс, Стиви Реј Вон и други, а сем клубова наступао је на многобројним

хуманитарним концертима и мото скуповима широм Србије. Друге фестивалске вечери извођачи се селе на велику сцену на Тргу српских ратника где ће, почев од 20 сати, бити одржана три концерта. Програм отвара трио флаутисте и саксофонисте Васка Атанасовског кога прате гитариста Дејан Лапања и перкусиониста и бубњар Марјан Станић. Енергични наступи овог састава, уз еклектичан микс музичких стилова, никога не остављају равнодушним, јер ритам њихове музике позива на плес, а текстови на енглеском, српском, хрватском и словеначком посвећени су љубави, а инспирисани хумором и духовитим метафорама. Поред бројних концерата у Словенији, Хрватској и Србији, трио је имао и концертне турнеје у Кини, Немачкој, Аргентини... У пролеће 2012. године издали су чувени албум „Come To Me“, још увек је

26.6.2016.

МАГАЗИН

актуелан и албум „Feel“, а оба су добили изузетне критике на словеначкој и страној музичкој сцени. Васко Атанасовски је познат по мајсторском приступу свим музичким стиловима и

изузетном музичком опусу и оригиналности. Сарађује са светски познатим музичарима као што су Влатко Стефановски, Hindi Zahra, Living Colour и другим, а до сада је издао дванаест

албума. Планирано је да сат касније на сцену изађе нишки бенд Eyot у коме свирају пијаниста Дејан Илијић, гитариста Слађан Миленковић, басиста Марко Стојиљковић и бубњар Милош Војводић. Популарни музички састав настао је 2008. године, а изводи музику која представља спој џеза и рока, панка и амбијенталне музике. Са више од стотину концерата у 20 земаља широм света и похвалама од стране критичара и публике, издваја се као један од најзанимљивијих бендова који у последњој деценији долазе из Европе. Њихови наступи су пуни енергије и емоција, а до сада су објавили три студијска албума и то за иностране издаваче из Сједињених Америчких Држава и Немачке. Победили су на „Umbria Jazz Balkanic Windows“ такмичењу 2009. године и „Middem Oﬀ Showcase“ фестивалу у Кану 2012.

након што је завршио колеџ, наступао је са светски познатим именима музичке сцене. Врсни гитариста Бранко Тријић учио је од легендарног Радомира Михајловића Точка, а усавршавао се у Холандији где је дипломирао на музичкој академији у Амстердаму. Фантастичан осећај за ритам и мелодију издваја га од многобројних младих гитариста широм света, а као истакнута фигура домаће музичке сцене Тријић је вођа групе „Конзилијум“. Последње фестивалско вече у недељу 3. јула на Тргу српских ратника у 20 сати отвара Марко Марковић Рубиконс бенд. Друштво солисти на труби праве пијаниста Владимир Јеленковић, тромбониста Марко Касумовић, гитариста Милан Мутаовић, бас гитариста Слободан Стојановић и бубњар Дарко Којић који упоредо свира и перкусије. Светски познати трубач и ком-

позитор Марко Марковић јејош као четрнаестогодишњак почео да свира у Balkan Brass оркестру, који је водио његов отац Бобан Марковић, а за само две године постао је главни солиста и аранжер бенда. Значајне наступе остварио је под именом Оркестар Бобана и Марка Марковића. Са намером да освоји нове креативне просторе и музичком тржишту понуди нешто потпуно ново, Марко Марковић је основао Рубиконс бенд, који чине талентовани млади џез музичари, са циљем да да створи јединствени спој класичног и модерног џеза са карактеристичним јужњачким печатом. Након једноипосатног наступа америчког саксофонисте Дејвида Бинија последњи учесник фестивала је Carvin Jones Bаnd гитаристе Карвина Џонса са којим свирају басиста Џое Едвардс и бубњар Леви Веласкез. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Васил Хаџиманов ће у оквиру овог фестивала пред Краљевчанима наступити четврти пут, овога пута и оквиру Триа Свети у друштву гитаристе Бранка Тријића и бубњара Марка Ђорђевића. Марко Ђорђевић већ две деценије живи и гради успешну светску каријеру а чувени гитариста Лајонел Лоуек за њега каже да је један од најбољих светских бубњара који поседује фасцинантну технику и исто такву музикалност. Наступа са светски познатим музичарима и за собом има педесетак издатих албума, од којих четири као вођа групе. Васил Хаџиманов je познати џез музичар и композитор чије композиције рефлектују музичку разноврсност, а огромни свирачки потенцијал користили су и користе великани балканске сцене. Са Марком Ђорђевићем упознао се на америчком Берклију и одмах се придружио групи „Свети“, а

МАГАЗИН 26.6.2016.

МАГАЗИН

26.6.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Дан независности: Нова претња Тачно две деценије од када је снимљен ,,Дан независности“ наставак доноси причу о глобалној катастрофи несагледивих размера. Користећи ванземаљску технологију како би заштитили планету, јер предвиђају повратак окупатора, људи осмишљавају нов програм одбране. Након једва добијене битке све нације су се ујединиле у огромном програму обране како би заштитиле Земљу. Иако их ништа не може припремити за напредну и далеко супериорнију ванземаљску силу, генијалност неколико храбрих мушкараца и жена може да спасе свет који се нашао на ивици пропасти. Редитељ Роланд Емерих се враћа причи коју је замислио с Дином Де-

влином пре две деценије кад су заједно створили свет који је привукао гледаоце драматичним догађајима, акцијом, незаборавним ликовима и председничким говором који се и дан данас спомиње. „Дан независности“ је постао део поп културе и подсетио зашто се уопште иде у биоскоп. Редитељ мајсторски спаја забаву и спектакл, па огроман ванземаљски брод с технологијом манипулисања гравитацијом напада целу планету, успева да створи пламтећи облак који се шири хоризонтом и затамни небо изнад Сингапура пре него што се све дигне с површине земље и увуче у оргију уништења. Дубаи дословно пада на Париз, а највиша зграда у свету, Бурј Кхалифа торањ, уништава спрат за спратом Ајфелове куле. Велики Буда уништава Биг Бен, а велики точак Лондонског ока пада у Темзу. Тако филм

помера границе жанра спајајући акцију с разиграним хумором док ставља ликове у средиште приче. Смештен двадесет година након напада ванземаљаца који је скоро уништио планету, „Дан независности: Нова претња“ представља алтернативну стварност у којој је половина становништва Земље настрадала, а човечанство се никад није нашло толико близу тоталном уништењу. Они који су преживели напад ванземаљаца никад неће заборавити оне који су пали и увек ће памтити да је јединство највећа предност. Осим незнатног покрета отпора у Конгу, ванземаљска претња је спречена – и свет се полако опоравља. Претња уништења је имала неочекивану, али добродошлу, последицу јер су вековима стари конфликти и политичко неповерење нестали како би се створила досад невиђена са-

радња између свих нација на планети. Користећи ванземаљску технологију преосталу након рата, свет се протекле две деценије трудио да поновно изгради и утемељи свеобухватни програм одбране који би требало да заштити планету од поновног напада. Док је тестирао први програм за заштиту земље хибридни војни авион са ванземаљском технологијом, непознати квар је проузроковао смрт пуковника хероја из првог рата Стивена Хилера. Након многих година истраживања научници су развили нову генерацију хибридних возила и оружја, а председница Ланфорд постала прва жена која је заузела ту позицију. Док се привикава на нова овлашћења, научници и инжењери настављају да развијају хибридну технологију како би се припремили за инвазију коју је цели свет очекивао.

Најзначајнијом за могућност да се сниме спектакуларне сцене оцењује се напредак рачунарске технологије која брише граница стваралачке маште. Филм се приказује до 29. јуна, пројекције почињу у 21 сат, а за улазницу треба припремити 300 динара.

Док нисам срела тебе Филм је снимљен према бестселеру „Ту сам пред тобом“ који је доживео огроман успех у Србији! Луис Кларк је једноставна девојка која је управо изгубила посао у локалном кафићу, па мора некако да надокнади приход којим је издржавала породицу. Она живи са родитељима, сестром, дедом и нећаком у малој кући у малом граду, а иако нико осим ње не ради успева да остане весела и позитивна. Вил Траyмор је имућан мушкарац

богатог искуства чији је живот напрасно промењен саобраћајном несрећом након које је трајно прикован за кревет и зависан од других. Некада богати банкар авантуристичког духа, који је живео пуним плућима, након трагичне несреће је изгубио вољу за животом и сада све држи на дистанци. Њихови путеви се испреплићу кад му Лоу постане лични асистент што ће донети нову животну авантуру, јер она одбија да се понаша у складу с његовим расположењима па ће му таква нарав натерати да се тргне. Филм је истовремено једноставна и сложена прича у којој су емоционално захтевне и тешке ситуације постале приступачне у процесу упознавања ликова и њиховог путовања које их мења из темеља. Пројекције почињу у 19 сати, а улазница кошта 250 динара. Т.Р.

МАГАЗИН 26.6.2016.

Кренуо „Чикер МТБ маратон 2016“

СТАЗАМА ЗДРАВОГ ЖИВОТА

- Овогодишњи, пети по реду, „Чикер МТБ маратон 2016“ кренуо из Краљева према Бијелом Пољу трасом преко територија општина Чачак, Ариље, Пожега, Ужице, Прибој, Рашка, Нови Пазар, Тутин, Рожаје, Беране, Бијело Поље, Мојковац, Колашин и Шавник. – Током прве четири године на маратону су учествовали бициклисти из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске, Швајцарске и Немачке, а за ову је најављено и учешће бициклиста из Словеније, Италије, Француске, и Сједињених Америчких Држава. - „Бициклом кроз Србију и Црну Гору“ најбољи пројекат прекограничне сарадње у 2012. години који је финансирала Европска унија

аунтин бајк клуб „Чикер“ је претходне четири године, у сарадњи са десет туристичких организација, организовао бициклистички маратон на релацији од Краљева до Пивског језера у Црној Гори. Прве године је био део ИПА пројекта „Бициклом кроз Србију и Црну Гору“ који је финансирала Европска унија као најбољи пројекат прекограничне сарадње у 2012. години. Циљ организације спортско-туристичког маратона је да, поред пропагирања бициклизма као спорта и здравог начина живота, промовише туристичке и културне потенцијале две земље. Маратон траје седам дана и пролази кроз брдско-планинске пределе Србије и Црне Горе обилазећи туристичке центре, културне и друге знаменитости на тим територијама. Траса маратона је претходних година пролазила планинским путевима планина Гоч, Радочело, Чемерно, Јавор, Голија, Мучањ, Златар, Јадовник, Камена Гора, Јабука, Љубишња, Пивске планине и Дурмитор, пролазећи кроз Ивањицу, Нову Варош, Сјеницу, Пријепоље, Пљевља, Жабљак и Плужине. Она се сваке године мења, а у „Чикеру“ потврђују жељу да се наредних година, поред обухваћених територија, прошири на подручје општина Чачак, Ариље, Пожега, Ужице, Прибој, Рашка, Нови Пазар, Тутин, Рожаје, Беране, Бијело Поље, Мојковац, Колашин и Шавник. Број учесника овог необичног маратона се из године у годину повећавао, па је од шездесетак у првој следеће повећан за половину. Број учесника трећег маратона 2014. године премашио је стотину да би прошле у јединственом подухвату уечствовало 120 бициклиста од којих је 68 извезло целу стазу. Резултати из претходних година основа су за уверење да би на овогодишњем, петом по реду

МАГАЗИН

26.6.2016.

маратону, могло да учествује 120 до150 бициклиста. Током прве четири године на маратону су учествовали бициклисти из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске, Швајцарске и Немачке, а за ову је најављено и учешће бициклиста из Словеније, Италије, Француске, и Сједињених Америчких Држава. Први учесници су у Краљеву почели да се окупљају јуче, а за све који су планирали да ноћ проведу у шаторима за то је обезбеђен адекватан простор. Централни градски трг је место традиционалне промоције маратона и евидентирања учесника за које је, уочи старта, приређен пригодан коктел у згради Градске управе. Планирано је да учесници маратона јутрос после осам сати крену ободом планине Јелице према Чачку, са дужим задржавањем у центру града, да би наставили пут Овчарско-кабларском клисуром до Овчар Бање, где ће бити прво ноћење. Маратон се наставља следећег дана кањоном реке Мораве до Пожеге одакле ће, после задржавања за одмор, ужину и промоцију манифестације, наставити успон гребенима Златибора до Златиборског језера где ће се и завршити други дан путовања. У уторак маратонцима предстоји пут са Златибора, поред Рибничког језера, Стубла, Кратова, Рутоши и Радоиња до Нове Вароши и мотела „Панорама“ где ће учесници заноћити трећу ноћ. Трасом преко Водене пољане на Златару маратонци настављају према селу Аљиновићи одакле почиње успон на планину Јадовник, а завршава се у месту Сопотница познатом по прелепим водопадима. За последњи дан јуна планиран је спуст до Пријепоља где ће се, на платоу испред Дома културе, у сврху промоције, а пут наставити преко Душманића и Ђуришића, успоном на планину Јабука до граничног прелаза са

Црном Гором, а одатле макадамским путевима преко Отиловића и манастира Свете Тројице до Пљеваља где се завршава пети дан. Шестог дана маратона траса се из Пљеваља, поред језера Отиловићи, уздиже до превоја Коврен на планини Лиса, одакле се, преко Павиног Поља, спушта ка Бијелом Пољу где је коначно одредиште. У Бијелом Пољу ће се, у вечерњим часовима, одржати „завршно вече“ за све учеснике, представнике туристичких организација и госте, а за други дан јула је планиран организован превоз за све учеснике, бицикле и опрему, на релацији Бијело Поље – Краљево где ће званично бити завршен „Чикер МТБ маратон 2016“. Маунтин бајк клуб „Чикер“ је пре непуних десет година формирало шеснаест Краљевчана заљубљеника у бициклизам. Број чланова се од оснивања утростручио па клуб који је, иако формиран као рекреативни, ускоро добио такмичарски карактер окупља педесет чланова различите животне доби. У такмичарском делу су остварени значајни резултати о чему сведочи податак да је „Чикер“ имао првака у јуниорској, првакињу и вицепрвакињу Савезне Републике Југославије у женској конкуренцији, спортисткињу града Краљева, осмопласираног такмичара на Балканском првенству. У свету планинског бициклизма „Чикер“ је познат по организовању вишедневних тура по планинама наше земље, а чланови клуба су бициклима обишли све значајније планине, Копаоник, Голију, Бјеласицу, Комове, Дурмитор, Сињајевину, Ловћен, Стару планину, Власину, Бесну Кобилу, Ртањ, Бељаницу, Тару, Златибор... и освојили многе од највиших врхова на њима, Панчићев врх на 2.017 метара надморске висине, Јанков камен на 1.833, Зекову главу 2.117, Миџор 2.170... Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.6.2016.

ВЕСЕЛИ НЕДЕЉА

СПУСТ

А 3. ЈУЛ

Краљевчани на међународној сцени?

МАГАЗИН

26.6.2016.

ПОГЛЕД УПР

- Ове године је у „City games“ укључено две стотине екипа из дванаест земаља. – Поред Македоније, Словеније, Мађарске, Италије, Аустрије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе од ове године Србија, Немачка, Холандија и Велика Британија. - Током сто дана надметања на 45 локација у играма учествује две и по хиљаде такмичара, а очекује се око седамдесет хиљада посетилаца. - Игре су осмишљене тако да забаве публику и такмичаре, подстакну вредности попут пријатељства и тимског духа и укажу на важност бављења спортом езванични наследници некада веома популарних „Игара без граница“, „City games“, након шест година постојања коначно долазе у Србију где ће представници градова имати прилику да се међусобно боре у веома атрактивним и несвакидашњим играма у базену, а град победник представљаће земљу на међународ-

ном полуфиналу. Огранизатори такмичења у Србији не крију жељу да се екипа земље које је остваривала значајне успехе у „Играма без граница“ појави и у финалу. Надметање представника изабраних градова замишљено је као прилика да се кроз забаву и спорт током сваког од наредних лета јача пријатељ-

ство и везе међу градовима и државама које се такмиче. Ове године је у такмичење укључено две стотине екипа из дванаест земаља у којима се током летњих месеци одржавају квалификациона такмичења. Игре као основни садржај овог пројекта осмишљене су тако да забаве публику и такмичаре, подстакну вредности

Т У ФИНАЛЕ попут пријатељства и тимског духа и да укажу на важност бављења спортом. Базирају се на традиционалним дисциплинама и производима, што је видљиво и из назива морска алка, летећи ватерполо, вуча конопца, трка магараца, водена кошарка и слично, а укупно тринаест различитих дисциплина нуде прегршт забаве и адреналина за све генерације. Сваку екипу чини осам такмичара, од којих троје морају бити женског пола, a први пут се и рекреативним спортистима пружа могућност да се пријаве и представљају земљу на међународном такмичењу. Учешће рекреативаца, поручују организатори, није препрека да се за такмичење пријаве и већ афирмисани спортисти. Колико је такмичње атрактивно и све популарније међу различитим спортистима сведочи податак да су међу такмичарима двоструки освајач

олимпијске медаље из Италије Алеси Сартори, један од најбољих ватерполста света Владимир Гојковић, бивша кошаркашка репрезентативка Југославије Сандра Пешић и многи други, а организатори очекују појаву и других значајних спортиста из Србије. Први корак ка играма прошле године направио је Ниш који је представљао Србију на полуфиналу у Ријеци у коме су учествовали представници Македоније, Словеније, Мађарске, Италије, Аустрије, Хрватске, Босне и Херцеоговине и Црне Горе. Ове године забавним играма се, осим Србије, прикључују Немачка, Холандија и Велика Британија. Домаћин међународног полуфинала још није одређен, а постоји могућност да то буде Београд који би угостио победничке екипе осталих земаља на неком од својих базена. Планирано је да међународно финале

буде одржано у септембру у Биограду на Мору. Први градови који су одабрани у Србији су Сомбор и Краљево чија је екипа пре много година учествовала у „Играма без граница“, а полуфинално такмичење је заказано на градском базену за уторак 28. јуна у 19,30. Две најбоље пласиране екипе такмичиће се 30. јуна у финалу на Златибору, а она која буде најбоља имаће част да брани боје Србије на међународном финалном такмичењу. Како ове игре због интересантног садржаја привлаче велики број гледалаца нема сумње да ће се још градова прикључити породици званој City games. Током сто дана надметања на 45 локација у играма учествује две и по хиљаде такмичара, а очекује се око седамдесет хиљада посетилаца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 26.6.2016.

Финални турнир пионирске Флег лиге америчког фудбала

МАГАЗИН

26.6.2016.

СУПЕРИОРНИ

- Краљево домаћин финалног турнира Пионирске флег лиге Србије за дечаке и девојчице испод 15 година на коме је титулу шампиона Србије одбранио тим Меридиан Индианс. – Индијанци победили оба ривала, СББ Вукове и домаћу екипу Royal Crowns. – После две шампионске титуле Краљевчани ове године вицешампиони. - Краљевске круне домаћин деци из Дечјег СОС села. – Директан телевизијски пренос турнира преко интернета такмичењу, које је почело другог викенда априла, надметало се тринаест екипа регионално подељених у три групе. Након пет турнира групе „Центар“, а четири за групе „Север“ и „Југ“, победници група су се састали на финалном турниру у Краљеву како би се надметали за наслов државног првака у флег фудбалу. Финални турнир је отворен утакмицом између Београђана и Краљевчана која је завршрна победом домаћина

резултатом 33:22. иако су домаћи фудбалери у првом полувремену постигли значајну предност над младим Вуковима у другом су дозволили да им се гости приближе, али недовољно да би озбиљније угрозили резултат. Почетак друге утакмице је каснио скоро сат времена због квара на аутобусу којим су такмичари из Инђије путовали према Краљеву. Због тога су на турнир стигли у послењи час и буквално из аутобуса истрчали на терен

због чега је дуел са Вуковима почео вођством Београђана које се стално увећавало. До истека првог полувремена Индијанци су успели да изједначе, а у другом поведу и остваре победу резултатом 18:12. Од када се игра флег фудбал екипа Индијанаца из Инђије је једини клуб чија се екипа сваке године пласирала на финални турнир флег лиге. Други по успешности је Краљевске круне који од 2007. године, због смене генерација,

ИНДИЈАНЦИ није успео да се пласира само на прошлогодишњи финални турнир. Флег тим Инђије је ове године освојио трећу златну медаљу, а Краљевчани су били државни прваци два пута, 2007. и 2014. године. Овогодишњи шампиони су се заслужено окитили шампионском титулом јер током такмичења по групама нису доживели ни један пораз. На четири турнира домаћи фудбалери су доживели два пораза, оба од јагодинских Black Hornets који су успели да победе исто толико пута. У Северној групи наступили су Индијанци из Инђије, Мамути из Кикинде, Келти из Сомбора и Легионари из Сремске Митровице. Поред београдских Вукова и Плавих змајева у Групи Центар наступили су земунски Пирати, Соколови из Обреновца и Шумари из Младеновца. Ривали Краљевчана у групи Југ били су јагодински Црни стршљени, крагујевачке Дивље

свиње и Златни медведи из Бора. Посебно узбудљивом оцењена је последња утакмица финалног турнира у којој су до полувремена Индијанци успели да остваре предност од 14:7. Покушај домаћих Круна да у наставку изједначе резултат није уродио плодом па су гости до краја успели да повећају предност за још један тачдаун и обезбеде титулу шампиона Србије у бесконтактној верзији америчког фудбала – флег фудбалу. Краљевчанима је поред сребрног одличја припала и награда за најкориснијег играча финалног турнира за кога је проглашен је Лазар Перишић коме је, поред трофеја, припао Најк дрес/маркер за амерички фудбал и застава Србије са потписима свих играча учесника финалног турнира. Треће место на финалном турниру успели су да обезбеде београдски Вукови. Као најбољи тренер Пионирске флег лиге признање је добио главни

тренер Меридиан Индианса Иван Прскало који ће бити помоћник главном тренеру флег репрезентације Србије Дарку Штаблеру на предстојећем европском првенству које се почетком августа одржава у Београду. У краљевском клубу, због става о важности да се млади окупљени у спорту усмере на праве вредности, одувек стављао акценат на друштвену одговорност, па су гости Краљевских круна била деца СОС Дечјег села којима су домаћини обезбедили поклоне у виду играчака. Куриозитет финалног турнира је директни телевизијски пренос преко интернета уз стручни коментар репрезентативца Србије и селекције најбољих играча света прошле године Алексе Деновића и Бојана Оташевића, једног од оснивача клуба америчког фудбала у Краљеву и првог комесара Флег лиге у Србији. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.6.2016.

Из Полицијске управе Краљево

СТАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 13. до 19. јуна показује тренд смиривања о чему сведочи податак да су инспектори Криминалистичке полиције у овом периоду евидентирали четрнаест кривичних дела од којих се једно сврстава у област привредног, а остала област општег криминала. Успех у откривању починилаца одржава се на истом нивоу и даље је исподполовичан што потврђује податак да су познати починиоци тек пет кривичних дела. Ако је судити према броју прекршаја незнатно мирније је било и у области јавног реда и мира. Закључак се намеће на основу податка да је 23 евидентирана прекршаја за два мање

МАГАЗИН

26.6.2016.

него недељу дана раније, највише захваљујући чињеници да је за толико мањи број туча. Број прекршаја који се у полицијској терминологији третирају као остали истоветан је прошлонедељном. У области безбедности саобраћаја запажа се извесно погоршање, а закључак изводи на основу податка де је број од 15 саобраћајних незгода за скоро половину већи од оног из претходног статистичког периода. Епилог три саобраћајне незгоде са повређеним лицима огледа се у тешким телесним повредама које су констатоване код једне особе, а лакшим код преостале три. Материјална штета је знатно већа и за две стотине хиљада премашује милион динара, а припадници Саобраћајне полиције евидентриали

су и 441 прекршај непажљивих учесника у саобраћају, што је тек за неколико више него седам дана раније. После извесног периода мировања припадници Ватрогасно-спасилачке јединице учествовали су у гашењу два пожара и констатовали да је проузрокована штета достигла две стотине хиљада динара.

Синтетичка марихуана Припадници Криминалистичке полиције ухапсили су и, по налогу надлежног тужиоца, задржали до 48 сати двадесетдвогодишњег Н. В. из Краљева, због сумње да је извршио кривично дело неовлашћена призводња и стављање у промет опојних дрога. Повод за хапшење била је најлонска

БЕЗ ВЕЋИХ ПРОМЕНА кеса са 102 грама опојне дроге за коју се сумња да је синтетичка марихуана, а која је пронађена код осумњиченог који ће у законском року бити приведен надлежном тужиоцу.

Спасавање на води Сектор за ванредне ситуације и припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије у Краљеву организовали су традиционалну вежбу спасавања на води „Ибар 2016“, у клисури на подножју средњевековног града Маглича до Матарушке Бање. У вежби су учествовсли специјалистички тимови спасавања на води, Црвени крст Краљево и Црвени крст Србије, Кајак клуб „Ибар“, Српско–

руски хуманитарни центар и Добровољно ватрогасно друштво из Краљева. Показној вежби специјалистичких тимова претходила је едукација о понашању на реци и обуке пружања прве помоћи дављенику, специјалистички тимови извели су показну вежбу. Колона чамаца са посадама кренула је низ Ибар у 10 часова, а вежба завршена у Матарушкој Бањи један сат после поднева.

Полиција и непогоде С обзиром да је последњих неколико дана шири део Републике Србије погодило незапамћено невреме, праћено градом који је уништио усеве грађана и њихову имовину, Синдикат Запослених Полиције захтева од пред-

седника, Владе Србије, премијера, министра финансија и свих надлежних институција да што хитније обезбеде финансијска средства за набавку противградних ракета и доставе их свим градовима у земљи. С обзиром да се у наредним данима најављују поновне непогоде, које прете да погоде и остале просторе Републике Србије, неопходном се сматра хитна реакција надлежних органа како непогоде, праћене градом, не би потпуно уништиле све усеве на територији РС и имовину грађана. - Уколико се понове непогоде, које су захватиле Београд и Панчево, Република Србија ће бити у великим проблемима, јер на крају године неће бити ниједног сачуваног усева – истиче се у саопштењу које је из овог синдиката упућено медијима. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

МАГАЗИН 26.6.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 26. ЈУНА ДО 2. ЈУЛА

МАГАЗИН

26.6.2016.

26. јун

363. — Римски цар Јулијан је убијен током повлачења из Сасанидске Персије, а аа римски престо ступио Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду). 1409. — Католичка црква је упала у двоструку шизму како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону. 1541. — У борби за власт шпанских конквистадора, у Лими убијен освајач Перуа и оснивач града Лима Франсиско Пизаро. 1690. — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народноцрквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске. 1831. — Леополд I од Белгије постао први краљ Белгије 1843. — Хонгконг проглашен британском краљевском колонијом, са Хенријем Потинџером као првим гувернером. 1848. — У Румунији, гувернер револуције у Букурешту ослободио Роме ропства. 1848. — У Румунији прихваћена застава која изгледа као данашња, вертикална тробојка са плавом, жутом и црвеном бојом. 1858. — Потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен Други опијумски рат. Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску трговину и да легализује увоз опијума. 1867. — Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом. Три месеца раније Турци су предали кључеве Бео-

града кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава. 1877. — У ослободилачком рату Србије и Црне Горе против Турске (1876-78) Црногорци су код Спужа потукли турску војску коју је предводио заповедник Скадра Сулејман паша. 1881. — Српски кнез Милан Обреновић закључио са Аустроугарском "Тајну конвенцију" којом се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. За узврат је добио подршку у проглашењу краљевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије. 1906. — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка. 1917. — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића. 1941. — Финска се придружила Немачкој у Другом светском рату и објавила рат Совјетском Савезу у којем је учествовала три године. 1945. — У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра. 1960. — Лаврентиј Берија, шеф МВД-а, је ухапшен по налогу Никите Хрушчова и других чланова Политбироа. 1960. — Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република; британски протекторат Сомалиленд постао је неза-

висна држава, а 1. јула се ујединио с Италијанском Сомалијом под називом Сомалија. 1970. — Александер Дупчек, лидер чехословачког реформистичког покрета ("прашко пролеће") искључен је из Комунистичке партије Чехословачке. 1977. — Афричка држава Џибути стекла је независност после 117 година француске владавине. Амерички певач Елвис Пресли одржао свој последњи концерт у Индијанаполису. Умро је два месеца касније. 1991. — ЈНА је кренула у акцију у Десетодневном рату да спречи одвајање Словеније од СФРЈ. 1992. — Током рата у Босни, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали позвао је босанске Србе да у року од

48 сати зауставе офанзиву на Сарајево, а босанске Муслимане да деблокирају сарајевски аеродром. 2000. — Научници из 18 земаља декодирали су 85 одсто људског генома, чиме је отворена нова ера у људској медицини. У научним круговима у свету оцењено је да дешифровање људског генома представља највеће откриће у историји човечанства. 2001. — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније Бугарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991-95). 2004. — После 14 година прекида, у хрватски град Сплит стигао је први воз из Београда.

27. јун 1693. — Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис

Меркури. 1743. — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици. 1801. — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро. 1844. — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис. 1905. — Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио чувени филм „Оклопњача Потемкин“. 1908. — У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора. 1932. — У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија. 1943. — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу. 1954. — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету. 1976. — Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду (Ентебе). Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула. Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за председника Португалије на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара. 1986. — Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви. 1987. — У Београду се родио

Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији. [1] 1990. — Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо. 1991. — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА. 1993. — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду. 1997. — Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици. 1999. — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста. 2001. — Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини. 2004. — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.

28. јун 1098. — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије. 1389. — Османска војска предвођена султан Муратом I поразила је српску војску предвођену кнезом Лазаром у боју на Косову. 1519. — Карло V изабран за цара Светог римског царства. 1629. — Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоло-

26.6.2016.

МАГАЗИН

мејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције. 1881. — Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Тим документом Србија је постала зависна од Аустрије, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина. 1902. — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала. 1914. — Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију. 1919. — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат. 1921. — Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић. 1937. — Откривен споменик ослободициома Ниша. 1942. — Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата. 1948. — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија. То је значило формалан раскид односа са земљама комунистичког блока. Блокада Југославије и кампања против југословенског

руководства, које су уследиле, трајале до 1955. 1950. — Американци победили Енглезе, 1:0, на Светском фудбалском купу у Бразилу. У саобраћај пуштен пут Београд-Загреб, дуг 400 km, "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије. 1956. — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти. 1960. — Основан Универзитет у Новом Саду. 1976. — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије. 1981. — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти. 1989. — На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара. 1992. — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, рас-

пуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса. 1997. — Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре. 2001. — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999. 2015. — Будимпешта Мађарска Европско првенство у кошарци за жене 2015. Србија побиједила Француску са 76-68.

29. јун 1444. — Скендербег је поразио османску војску у бици код Торвиола. 1534. — Жак Картје је постао први Европљанин који је стигао до Острва Принца Едварда. 1613. — Лондонско позориште „Глоб“ изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада "Хенри VIII". 1807. — Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса. 1855. — У Лондону изашао први број листа „Дејли телеграф“. 1864. — Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, први црнац бискуп Енглеске цркве.

1869. — Намесници малолетног кнеза Милана Обреновића су на Великој уставотворној скупштини усвојили Намеснички устав. 1880. — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат. 1882. — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди. 1921. — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије. 1939. — Слетањем авиона „Дикси клипер“ на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу. 1949. — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином. 1974. — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине. 1976. — Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства. 1980. — Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосред-

ним изборима. 1992. — Војска Републике Српске напустила је сарајевски Аеродром Бутмир након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР). Тиме је омогућено достављање хуманитарне помоћи становништву Сарајева. 1995. — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа. 1998. — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, близу Хага. 1999. — Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића. Протести су се у наредним месецима свакодневно одржавали у великом броју места у Србији, укључујући и Београд. Турска осудила на смрт вођу курдских побуњеника Абдулаха Оџалана. 2001. — У Бриселу одржана прва донаторска конференација за СРЈ на којој је Југославији обећана помоћ од једне милијарде и 280 милиона долара. У Бечу су министри иностраних послова СРЈ и четири бивше југословенске републике потписали споразум о сукцесији, чиме је окончан дугогодишњи спор око наслеђа бивше СФРЈ. Премијер СРЈ Зоран Жижић поднео оставку дан након изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу. Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, поново је изабран

на нови петогодишњи мандат у светској организацији. 2002. — Лека I, син краља Зога, који је владао Албанијом од 1928. до 1939. вратио се у земљу после 63 године прогонства. 2003. — Полагањем заклетве Беатрис Мерино, угледни адвокат без политичког искуства, постала је прва жена премијер у историји Перуа. 2004. — Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 1991-92. године.

30. јун 1520. — Током шпанског освајања Мексика у Теночтитлану је убијен последњи цар Астечког царства Монтезума II. 1559. — Поводом потписивања мира у Като-Камбрезију организоване су витешке игре у којима је несрећно настрадао француски краљ Анри II. 1859. — Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду. 1876. — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској. 1908. — У источни Сибир је пао Тунгуски метеорит од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у средњој Европи. 1913. — Наредбом бугарског краља Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је

26.6.2016.

МАГАЗИН

почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године. 1934. — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева“, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера. 1936. — Етиопски цар Хаиле Селасије I упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване. 1941. — На Белом Брегу у околини Зајечара одржано саветовање ОК КПЈ за Тимочку Крајину на ком је донета одлука о формирању Бољевачког, Тимочко-Заглавског и Крајинског партизанског НОП одреда. 1943. — Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџија. Током операције оборен 121 јапански авион. 1948. — Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Уследила хапшења и затварања чланова КПЈ који су се определи за ставове Информбироа. 1950. — Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије напад Северне Кореје. 1960. — Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба. 1962. — Последњи припадници француске Легије странаца су напу-

стили Алжир. 1963. — Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама. 1971. — Три совјетска астронаута погинула приликом приземљења совјетског васионског брода Сојуз 2, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута. 1974. — Руски балетски играч Михаил Баришњиков напустио, током турнеје у Канади, ансамбл балета Бољшог театра и остао да живи на Западу. 1989. — Судански генерал Омар Хасан ал Башир у државном удару оборио владу Садека ал Махдија. 1995. — Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем оптужујући га за попустљив став према босанским Србима. 1996. — Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић. 1997. — Кина је званично преузела контролу над Хонгконгом после 156 година британске колонијалне управе. 1999. — Шкотска после скоро 300 година поново добила свој парламент. 2001. — Група хулигана и политичких екстремиста претукла, на Тргу Републике у Београду, неколико хомосексуалаца и спречила одржавање прве „Геј параде“ у Србији. Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм „Наташа“. То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од

распада СФРЈ. П2003. — Босански Србин Жељко Меакић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у логору Омарска код Приједора, предао се властима РС, а потом изручен том суду. 2004. — Представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун сменио председника парламента Републике Српске Драгана Калинића и забранио му сваки јавни и политички рад. Са дужности у РС смењено још 60 особа, због несарадње с Хашким трибуналом.

1. јул 69. — Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара. 1569. — Закључена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска у Државна заједница Пољске и Литваније. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији. 1835. — У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848. 1866. — Штампане Прве српске поштанске марке 1867. — Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Брансвик прогласиле су федералну унију Канада, која је Актом о Британској Северној Америци британског парламента добила статус доминиона. 1887. — Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена. 1921. — На тајном састанку у Шан-

гају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини. 1942. — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим. 1946. — САД су извршиле пробу атомске бомбе на атолу Бикини у Пацифику. 1960. — Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом. 1962. — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе. 1966. — Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову. 1991. — Стипе Месић, после месец и по дана закашњења, изабран за председника Председништва СФРЈ. 1994. — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва. 1997. — Хонгконг је, након што је 150 година био под британском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион. 2001. — У Ацеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела.

Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Ацеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи. 2002. — У Хагу је формално означен почетак рада Међународног кривичног суда, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ. 72 особе погинуле су у судару путничког и теретног авиона изнад јужне Немачке. 2003. — САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу. 2004. — НАСА-ина свемирска летелица Касини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања. 2013. — Хрватска је постала 28. пуноправна чланица Европске уније.

2. јул 1798. — Наполеон Бонапарта заузео је Александрију. Након неколико победа над Мамелуцима ушао је у Каиро и наставио поход у долину Нила и Сирију. Француска војска повукла се из Египта 1801. 1800. — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о унији са Ирском, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1819. — Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно.

1860. — Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку. 1881. — У Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда. Од последица рањавања умро је 19. септембра. 1884. — Основана је Народна банка Србије чији је пун назив у време оснивања гласио Привилегована народна банка Краљевине Србије. 1940. — Погођен торпедом с немачке подморнице, потонуо је брод „Арандора стар“ који је превозио немачке и италијанске заробљенике у Канаду. Настрадало је више од 750 заробљеника и чланова посаде. 1961. — Амерички писац Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. („Збогом оружје“, „За ким звона звоне“, „Старац и море“). 1964. — Председник САД Линдон Џонсон потписао је „Закон о грађанским правима“, којим је забрањена расна дискриминација. 1966. — Француска је извршила прву од шест проба атомске бомбе на пацифичком атолу. 1976. — Проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу Вијетнам са главним градом Ханојем. 1990. — Не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије. Скупштина Србије је 5. јула распустила покрајинску Скупштину, након чега су уследили штрајкови и протести косовских Албанаца.

МАГАЗИН 26.6.2016.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs