MagazIN 231

Краљевски

Година IV * Број 231 * 19. јун 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Нови период у историји града Део вере и традиције Права грађана Европске уније Изневерена огромна очекивања Универзитет Мије Сарића И ове године бригадирско дружење

МАГАЗИН

19.6.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

8 18 24 32 40 48

Подели живот, дај крв Нови живот Сећање и заборав У сусрет светском дану музике На репертоару Биоскопа „Кварт“ Стабилна безбедносна ситуација Времеплов

54 60 68 76 82 88 92

3

4

МАГАЗИН 19.6.2016.

5

6

МАГАЗИН 19.6.2016.

Јануар 2016.

7

Конституисана Скупштина града Краљева

МАГАЗИН

19.6.2016.

НОВ ПЕРИОД У И

8

- Избором председника, заменика и секретара конституисана Скупштина града Краљева. – Председник локалног парламента Ненад Марковић, његов заменик др Ненад Терзић. – Секретар Скупштине града Марија Лазовић, заменик Лидија Павловић Кнежевић. – Оставке на одборнички мандат поднели Небојша Симовић, Весна Милојевић и Драган Вулић. – Формиране одборничке групе. – Напредњаци позајмили Српском покрету обнове бившег заменика председника одборничке групе како би могли да формирају своју. – Посебна одборничка група Покрета социјалиста. – Демократе без одборничке групе

Фото: М. Радовановић

ИСТОРИЈИ ГРАДА

9

ако је прва седница најновијег сазива Скупштине града заказана месец дана пре одржавања оно што се дешавало у четвртак потврђује сумње највећих песимиста да није добро припремљена. Негативан тон све време је давао председавајући са листе Александар Вучић Србија побеђује Живорад Дражовић коме је као најстаријем одборнику поверено да води седницу до избора новог председника локалног парламента. Пословничка одредба да конститутивном седницом председава најстарији и овога пута се показала неадекватном, а Дражовић је по броју грешака надмашио и партијског колегу који је пре четири године председавао истим фо-

МАГАЗИН

19.6.2016.

И

10

румом. Да није било помоћи секретара Скупштине из претходног сазива тешко да би седница била приведена крају на пословником предвиђен начин а замерке би, с обзиром на начин гласања и пребројавања гласова, могле да се односе и на легалност појединих одлука. У историји локалног парламентаризма никада није владала толика неизвесност око тога ко ће чинити већину у парламенту, као и о кандидатима за најодговорније функције у Скупштини града. У периоду од заказивања до одржавања скупштине помињана су различита и имена али и странке које ће чинити скупштинску већину. Дилема није разјашњена до почетка сед-

нице кад је председник претходног сазива Скупштине града Сретен Јовановић место председавајућег уступио одборнику Партије уједињених пензионера Србије Живораду Дражовићу. Потврда да седници присуствује 69 од 70 кандидата за одборнике било је довољно за рад и одлучивање по дневном реду са само пет предложених тачака који је, уз девет уздржаних гласова, усвојен само десетак минута након почетка седнице. Пре него је дошао на ред избор председника и секретара Скупштине, и њихових заменика, пред одборницима се нашао извештај изборне комисије о спроведеним изборима и доношење одлуке о потврђивању мандата новоизабра-

ним одборницима. Извештај на шест куцаних страница потврђује да су избори за одборнике у Скупштини града одржани 24. априла на 128 бирачких места, а 30. поновљени на једном у Жичи. Изборна комисија је 1. маја утврдила укупне резултате и констатовала да је у бирачке спискове уписано 102.960 бирача са правом гласа, а на биралишта изашло 57.716 бирача. Након прегледа је констатовано да је било 1.681 неважећих листића, а преосталих 56.135 подељено је на петнаест изборних листа, а за седамдесет места у локалном парламенту надметало се 736 кандидата. Након сумирања резултата Из-

борна комисија је изборној листи „Александар Вучић – Србија побеђује“ доделила 34 мандата, а листи „Ивица Дачић Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић палма“ 11. Следе „Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка“ са 5, „За боље и праведно Краљево“ (Демократска странка, Либерално демократска партија, Русинско демократска странка – НПС) – Вукомир Митровић са 4, Група грађана Локални фронт и Група грађана Староседеоци Краљева и околине по 5, и Двери – да вратимо живот Краљеву – Драган Весовић 6 одборничких места. Без мандата су остали ПУЛС Србије – др Љубиша Јовашевић, Група грађана

„Сложно за Краљево“, Веља Илић Нова Србија – Српска слога, Социјалдемократска странка – Заједно за Србију – др Звонко Марковић, Демократска странка Србије – Санда Рашковић Ивић, Доста је било - Саша Радуловић, Краљево за све нас – Борко Стефановић и Ниједан од понуђених одговора. У расподели су учествовале изборне листе које су добиле најмање пет одсто од укупног броја гласова бирача, а комисија је мандате расподелила применим система највећег количника тако што је укупан број гласова подељен са бројевима од један до 70. Тако добијени количници разврстани су по величини, а у обзир узето седамдесет највећих количника.

11

19.6.2016.

МАГАЗИН

12

Изборе за одборнике у Скупштини града пратио је одређен број новинара, а на бирачким местима и у просторијама комисије били су присутни и представници ЦЕСИД-а. Одлуком о буџету града за 2016. годину одржавању избора је намењено 7,5 милиона динара, а према извештају Изборне комисије потрошено је 4.499.969,84 динара. Од тог износа седам милиона 188 хиљада и 700 динара износе накнаде за рад органа за спровођење избора који укључује бирачке одборе у сталном и проширеном саставу, изборну комисију у сталном и проширеном саставу и накнаде за рад ангажованих лица. За канцеларијски материјал је потрошено скоро 30 хиљада динара, за штампање изборног материјала 157 хиљада, а за угоститељска услуге 124 хиљаде и 213 динара. Петнаестоминутна пауза продужила се на два пута толико времена

колико је било потребно комисији да потврди да су уверења о именовању одборника усаглашена са извештајем изборне комисије. Потврђивање одборничког мандата увод је у полагање заклетве које се разликовало од досадашњих по томе што председавајући није ни ишчитао текст до краја збуњен поступком одборника Групе грађана Локални фронт који су прочитали своју верзију. Одборнички мандат је неспојив са другим јавним функцијама што је повод да одборници Српске напредне странке Небојша Симовић и Весна Милојевић поднесу оставку на ово место, а Марица Мијаиловић у ишчекивању на постављење на место градоначелника, или заменика, буде разрешена функције директора Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“. Досадашњих функција разрешени су председник Управног одбора Народног музеја Никола

Пантовић, председник Управног одбора Краљевачког позоришта Вукман Ракочевић, чланства у управном одбору Медицинске школе и Школском одбору Основне школе „Светозар Марковић“ Далиборка Поповић и Управног одбора Музиче школе „Стеван Мокрањац“ Владимир Савић. Да се не ради о лапсусу него тоталном непознавању сведочи податак да је председавајући у више наврата потврдио како се музичка школа зове Светозар Мокрањац. Поступак избора председника Скупштине града отпочео је неколико минута пре поднева на основу предлога 39 одборника који су подржали кандидатуру досадашњег заменика председника Ненада Марковића. До верификације комисије којој се поверава спровођење поступка тајног гласања прошло је пуних пола сата због бројних неправилности током прретходних гласања. Податак о 48 гласова за, четрнаест против и седам уздржа-

них сведочи да је гласало 69 одборника. Поновљено гласање прозивком потврдило је да кандидатуру подржава 46 одборника, седамнаест се противи, а четири је уздржано. Председавајућем, а и одборницима, промакао је податак да се у гласањима за потврду оставке, разрешење директорке Дирекције за планирање и изградњу, као и чланова управних и школског одбора у коначном збиру појављује 69 гласова иако су Небојша Симовић и Весна Милојевић пре тога разрешени дужности па нису имали право да гласају. Да је то тачно потврђује касније гласање за председника и заменика председника Скупштине града, јер се нису ни појавили при преузимању гласачких листића.. Петнаестоминутна пауза поново се продужила, овај пут на само пола сата пре него је отпочело тајно гласање. Чини се да је најсрећнији био Живорад

Дражовић јер је поступак водила комисија за избор председника којој је било потребно пуних пола сата да утврди како је преузето 64 гласачких листића од којих је 11 неважећих. Од преосталих 53 подршку напредњачком кандидату дало је 44 одборника што је било довољно да, пет минута пре 14 сати, Ненад Марковић буде изабран за председника Скупштине града. Заменик председника Скупштине бира се по истој процедури, а 39 одборника владајуће већине за ово место је предложила др Предрага Терзића. Због непоштовања процедуре од чланства у комисији за избор уздржали су се Група грађана Локални фрот и Староседеоци Краљева и околине, а поступак гласања завршен десетак минута пре 15 сати. Пребројавање гласова потврђује да је од 60 подељених гласачких листића било седам неважећих, а од 53 исправних предлог да Предраг Терзић

буде изабран за заменика председника Скупштине града подржало је 46 одборника. Логистичку подршку и у наредном четворогодишњем периоду пружаће секретар Скупштине Марија Лазовић, док ће је у одсуству мењати Лидија Павловић Кнежевић. Председнику Скупштине града достављени су спискови са члановима одборничких група. Напредњаке ће у локалном парламенту предводити Александар Протић док ће дужност заменика шефа одборничке групе обављати Вукман Ракочевић. Као што се и очекивало из победничке коалиције издвојиле су се Одборничке групе Српског покрета обнове и Покрета социјалиста. Како са једним одборником Српски покрет обнове није могао самостално да формира одборничку групу напредњаци су му позајмили чак четири своја за које је процењено да неће бити од велике користи. Тако уз

13

19.6.2016.

МАГАЗИН

14

Мирка Вуковића Одборничку групу Српског покрета обнове чине допуњавају Марија Ђусић Јовановић, осамнаеста са изборне листе „Александар Вучић – Србија побеђује“, Милош Милишић са 31. Драгиша Радевић са 34. и Лука Петровић са 35. места. Милишић који је у претходном мандату вршио дужност заменика шефа одборничке групе напредњака није могао да се избори за такав статус у Српском покрету обнове, па ће шефа Мирка Вуковића у одсуству замењивати Драгиша Радевић. Покрет Социјалиста предводи Александар Ерац кога ће у одсуству замењивати Радоје Томашевић. Шеф Одборничке групе Локални фронт је Предраг Воштинић, а заменик Владан Славковић, док ће интересе социјалиста у локалном парламенту жешће од осталих бранити Ненад Вуксановић и Марија Јевђић. На челу Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине је Иван Матовић, а његов заменик Владимир Савић. Председник Скупштине града Ненад Марковић означио је крај првог заседања у 15 сати и 21 минут. Т. Радовановић

Ненад Марковић

Ненад Марковић је рођен је 1972. године у Краљеву, где је завршио Основну школу „Чубуковачки партизани“, а у Гимназији стекао

звање програмера сарадника. Након што је дипломирао на Одсеку за друмски транспорт Саобраћајног факултета Универзитета у Београду од 2002. године је запослен као професор саобраћајне групе предмета у Еелктро-саобраћајној техничкој школи „Никола Тесла“. После локалних избора 2012. године изабран је за члана Градског већа и до 2014. у овом органу био задужен за послове саобраћаја. На локалним изборима исте године изабран је за одборника у Скупштини града Краљева у којој је обављао функцију заменика председника. Ненад Марковић је од 2012. године члан Савета за координацију послова безбедности у саобраћају и стални судски вештак саобраћајне струке који поседује лиценцу за рад у просвети, сертификат за предавача теоријске наставе инструкторима вожње, као и сертификат о посебној оспособљености предавача за рад са возачима којима је одузета возачка дозвола.

Предраг Терзић Предраг Терзић је рођен 1984. године у Краљеву, где је завршио основну школу „Вук Караџић“ и гимназију природно-математичког смера. Дипломирао је у року на Политиколошком одељењу Факултета политичких наука у Београду, с просечном оценом 9,63, а октобра 2009. године уписао је мастер студије политиколошких наука и завршио јануара 2011. постигавши средњу оцену 10. Децембра 2015. године на Факултету политичких наука у Београду одбранио је докторску дисертацију под називом „Утицај европске либералне мисли на политичку модернизацију Србије од 1878. до 1903. године“ и стекао научни степен доктора политичких наука. Током основних, мастер и докторских студија Предраг Терзић је похађао велики број курсева, семинара и школа из области комуницирања, политичког маркетинга, студија САД, студија рода и културе сећања. У периоду студирања волонтирао

је у Народној канцеларији председника Републике Србије. После завршетка основних студија радио је на више различитих послова, а од марта 2012. до фебруара 2015. године као спољни сарадник био је укључен у пројекат Института за политичке студије из Београда. Марта 2015. године

Терзић је засновао радни однос на Институту за политичке студије, где и данас ради, а од почетка школске 2015/2016. године хонорарно предаје на Високој економској школи струковних студија Пећ са седиштем у Лепосавићу. Предраг Терзић је излагао радове на националним и међународним научним конференцијама, а био је и учесник више округлих столова и научних радионица. До сада је објавио 13 научних радова и два приказа књига у Српској политичкој мисли, Годишњаку Факултета политичких наука, Култури полиса, Међународној политици. Предраг Терзић је у два мандата биран за одборника у Скупштини града, а у току претходног је био шеф одборничке групе, председник Комисије за статут и управу и Административно-мандатске комисије Скупштине града Краљева. Од јануара 2015. године до фебруара 2016. волонтерски је обављао функцију менаџера Канцеларије народних посланика града Краљева.

15

16

МАГАЗИН 19.6.2016.

17

Обележена градска слава Свете Тројице

МАГАЗИН

19.6.2016.

ДЕО ВЕРЕ И ТРАДИЦИЈЕ

18

Фото: М. Радовановић

- Градска слава у Краљеву је установљена још 1824. године кад је кнез Милош Обреновић у вароши подигао цркву и посветио је Светој Тројици. - После полувековне паузе слава се обележава од 2005. године захваљујући старешини Храма Свете Тројице Јовану Ђорему. – Радници „Фабрике вагона“ су пре Другог светског рата на дан градске славе имали нерадни дан како би учествовали у литији. – На двеста година старом храсту испред Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић, урезан крст није зарастао ни после полувековне паузе. – Данас сечење славског колача, вечерња служба и плетење венчића као светиње која одбија нечастиве силе. - Молитва за здравље и напредак градоначелника и његових сарадника

19

лава је код Срба одувек била саставни део вере и традиције породице и града. Као градска слава у Краљеву је установљена још 1824. године кад је кнез Милош Обреновић у вароши подигао цркву и посветио је Светој Тројици. Славила се све до Другог светског рата након кога је укинута као и крстоноше по селима. Све до тада литија је, на дан градске славе, ишла кроз град правећи круг који симболизује берићет, радост, рад, мир и заштиту града и места од свега што није добро. Обележавање градске славе је у Краљеву укинуто у време безбожничког атеизма и поред видљиве потребе да народ иде путевима вере, славе и традиције као што је то било од памтивека. Након поновног установљења више партијског система градске славе се обнављају на територији целе Србије, а у Краљеву захваљујући старешини Цркве Свете Тројице Јовану Ђорему који се 2005. године, поштујући процедуру, обратио Скупштини општине пре него што је упућен на Комисију за верске односе локалног парламента. - Три пута сам ишао да бих им објашњавао како је то некада било, а провером смо дошли до сазнања да су радници „Фабрике вагона“ некада чак имали нерадни дан да би учествовали у литији. Требало је правно регулисати све како би одлуку могла да верификује скупштина као највиши законодавни орган града. Нисмо имали проблема и то је једна од ретких одлука која је донета без гласања, а све су је партије подржале јер градска слава није везана ни за једну партију, човека или породицу, већ је народна слава као што је има свако село – објашњава Ђорем уз подсећање на време службовања у Раваници кад је у литији учествовало по четрнаест трактора са приколицама пуних људи. Прославе су у новије време скромније, са тек два трактора, што је последица све мањег броја људи у селима способних да учествују у литији. Због тога се она у Годачици и не организује, а у Чукојевцу се свела на обележавање у црквеној порти. И јуче је, као и свих ранијих година,

МАГАЗИН

19.6.2016.

С

20

литија кренула испред Цркве Свете Тројице, а на почетку колоне је био крст праћен заставом Србије са десне и заставом града Краљева са леве стране. Следили су их барјаци које носе припадници Жандармерије и Војске Србије уз појање пригодних песма у извођењу црквеног хора. Уобичајено је да за њима иде епископ жички чије је присуство ове године изостало због обавеза на Свеправославном сабору на Криту. Свечана литија се и овај пут зауставила код две стотине година старог храста испред просторија Духовног центра који носи име владике Николаја Велимировића. Повод за то је читање молитве и обнављање урезаног крста који није зарастао ни током полувековне паузе у кретању литије кроз град. Након што је преливен вином, а присутни покропљени светом водицом, молитва и јеванђеље прочитани су за срећу и спас од временских непогода и злих духова. - Сваке године се крст обнавља, и чита молитва, а потом наставља Омладинском улицом до центра града где се чита молитва за све који су дали животе за крст часни и слободу златну од Косова поља до данашњих дана. Наставили смо поред општине до споменика изгинулим у последњим ратовима, а уз њихово помињање, помолили се за здравље и напредак градоначелника и његових сарадника. Улицом Цара Душана дошли смо до црквене порте где је затворен круг – каже Ђорем. Након јутарње службе и литургије следећег дана је, у одсуству владике Јустина, сечење славског колача поверено свештеницима Епархије жичке, а за учеснике у литији и народ припремљено послужење. Током поподнева и вечерње службе у цркву се уноси трава, а за време читања три молитве присутни три пута клече и плету венчиће које носе кући као светињу која одбија нечастиве силе. Вечерњом службом и ове ће године бити стављена тачка на обележавање градске славе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 19.6.2016.

23

Европа у мом граду

МАГАЗИН

19.6.2016.

ПРАВА ГРАЂАНА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

24

- Највећи број пресуда Европског суда за људска права у вези са Србијом односио се на повреду права на правично суђење због дужине трајања поступка и на неспровођење пресуда домаћих судова. - Упркос законодавним и организационим променама које су спроведене последњих година, реформа судства у смислу конкретних резултата још је у почетној фази и у тој области треба решавати озбиљне недостатке, међу којима су и они на нивоу Устава. - у Србији недостаје свеобухватни систем за редовне и периодичне процене рада судија и тужилаца. На тај начин се слаби степен њихове одговорности и спречава да систем за унапређење на више функције функционише на поштен и транспарентан начин

Грађани Европске уније нису у обавези да поседују визу приликом уласка у Србију, а члановима породице може бити потребна у зависности од њиховог држављанства. Привремена боравишна дозвола им је потребна кад први пут бораве у Србији због рада, образовања или спајање породице, или када бораве дуже од 90 дана. Да би се обезбедила права грађана да се слободно крећу и бораве унутар Европске уније Србија ће морати да усклади постојеће законодавство са правним тековинама Европске уније.

Дипломатска и конзуларна заштита Закон о спољним пословима регулише вођење спољних послова, организовање дипломатских мисија и конзуларних представништава, као и пружање заштите српским грађанима у иностранству. У скринингу за Поглавље 23 српске власти су навеле да Србија треба да измени и допуни овај закон како би се испунили захтеви Одлуке представника влада држава чланица са састанка у оквиру Савета 19. децембра 1995. у погледу заштите за грађане Европске уније од стране дипломатских и конзуларних представништава.

Процена степена усклађености и капацитета спровођења Србија је показала добар степен свести о стратешком и политичком оквиру Европске уније у овој области и почиње да предузима значајне реформе како би се ускладила са правним тековинама и испуњавала европске стандарде. Међутим, потребни су даљи напори, посебно да у потпуности осигура независност правосуђа, непристрасност и ефикасност, да изгради солидну евиденцију о истрагама и пресудама у случајевима корупције и да ефикасно спроводи одредбе о људским правима.

Фото: М. Радовановић

Право на слободно кретање и боравак унутар Европске уније

25

Независност правосуђа

МАГАЗИН

19.6.2016.

Независност судства је обезбеђена Уставом, а правила, нарочито улога Народне скупштине у избору и разрешењу судија са функције, садрже значајне недостатке и представљају претњу политичког утицаја на судство. Народна скупштина бира осам од једанаест чланова Високог савета судства, док су остала три члана, председник Врховног касационог суда, министар правде и председавајући надлежног скупштинског одбора, чланови савета по службеној дужности. Републичког јавног тужиоца, шефове јавних тужилаштава и све јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца именује Народна скупштина, што је посебно проблематично због хијерархијске структуре службе тужилаштва. У Стратегији реформе правосуђа за 2013. годину, и у акционом плану за примену Стратегије, констатована је недовољна независност судија и прекомерни политички утицај на каријере тужилаца. Констатована је и потреба за

26

изменама Устава и одговарајућих правних прописа да би се обезбедила већа независност судства. Радна група треба да предложи измене и допуне Устава, а разматрају се и начини на које би се на минимум свео ризик од политичког утицаја на рад судства. Планиране измене правног оквира подразумевају и измене и допуне Закона о Високом савету судства и Закона о Државном већу тужилаца, а циљ је да се овим изменама унапреди транспарентност и квалитет система избора на функције. Србија треба да обезбеди да при увођењу измена и допуна Устава и развијању нових правила, професионализам и интегритет постану најважнија мерила у процесу именовања, док би поступак именовања требало да буде транспарентан и заснован на заслугама. Тренутно не постоји редовна, нити систематска процена рада и унапређења судија и тужилаца која је заснована на јасним и транспарентним критеријумима, а која би утицала на њихову каријеру на свим нивоима,

укључујући и руководеће позиције. Како се у Акционом плану из 2013. предвиђа успостављање јасног пута развоја каријере за судије и тужиоце Србија треба да обезбеди да нови систем процене радног учинка буде заснован на јасним и транспарентним критеријумима, да се њиме искључи сваки спољни, а нарочито политички утицај, да он не буде перципиран као механизам којим се обезбеђује подређеност судија из судова нижег ранга судијама из судова вишег ранга, као и да функционисање тог система надзире надлежно тело у оквиру Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца. Треба појаснити и улогу Министарства правде у вези са праћењем рада и учинка судова у делу који се односи на прикупљање, анализу и процену статистичких података. При уношењу измена и допуна у правни оквир, Србија треба да избегне да органи правосудне и извршне власти добију овлашћења да врше надзор или да прате функционисање тела у систему судства.

У Акционом плану су предвиђене законске мере којима се унапређује независност и аутономија Високог савета судства и Државног већа тужилаца тиме што им се дају сопствени буџети и финансијска одговорност. Њих треба ојачати, посебно у погледу улоге у стратешком планирању. Процес реформе судства треба да доведе да Савет и Веће буду задужени за обезбеђивање лидерске улоге и руковођење судским системом, али је потребно размотрити њихов састав па треба обезбедити да се најмање половина чланова и даље бира из редова судија, односно тужилаца. Неопходно је уложити додатне напоре да би се повећала транспарентност у раду Високог савета судства и Државног савета тужилаца чије ће функционисање морати да буде усклађено са довољним административним и сопственим буџетским ресурсима. Временски оквир за завршетак уставних и законодавних активности тек треба да буде разјашњен, а неопходно је спровести темељну анализу да би се обезбедило

да се изменама и допунама Устава одговори на могуће недостатке у вези са независношћу, непристрасношћу и ефикасности. Изменама и допунама треба решити питање именовања судија и тужилаца, проблем веома дугог периода пробног рада од три године за кандидате за судије, проблем у вези са основама по којима је могуће разрешење дужности у случају судија, правила о дисциплинској одговорности и прекиду мандата судија Уставног суда и питање улоге Министарства правде у функционисању система правосуђа. Закони у којима се детаљно наводе одредбе Устава могу да важе искључиво у обиму у коме он важи, а они ће морати да претрпе одговарајуће додатне измене и допуне по усвајању измена и допуна Устава. Важно је да се о свим изменама и допунама Устава и закона спроведу обимне консултације и широка јавна расправа како би био обезбеђен највиши ниво „власништва“ у оквиру правосудног система. Измене морају

да буду свеобухватне и такве да се њима утире пут ка стабилности система судства да би се избегло да стално усвајање измена закона створи осећај несигурности код судија што може негативно да утиче на њихову независност. Пуно поштовање независности судства подразумева уздржавање од коментарисања судских одлука јер се критиковањем, а нарочито када то раде политичари, угрожава независност судства.

Непристрасност и одговорност Непристрасност судија и тужилаца обезбеђена је Уставом, етичким кодексима, законом којим се регулише рад јавних тужилаца, законом којим се регулише рад судија, као и одређеним бројем одредби других закона. Иако према важећим правилима о сукобу интереса судије и тужиоци морају да доставе извештаје о имовини и приходима, још није успостављен одгова-

27

19.6.2016.

МАГАЗИН

28

рајући механизам за делотворно проверавање стварног имовинског стања, чиме се у значајној мери умањује утицај тих правила. Усвојени етички кодекси важе за судије, тужиоце и адвокате, али још нису успостављени ефикасни механизми којима би се пратило поштовање тих кодекса, а подношење извештаја и подизање свести још су у почетној фази. Одредбе којима се регулише насумично додељивање случајева не гарантују у потпуности да ће случајеви заиста и бити додељивани судијама насумично, нарочито у судовима у којима овај систем још није аутоматизован, а чак и тамо где је то случај, остало је простора за заобилажење насумичног додељивања случајева. Зато је неопходно увести додатне гаранције интегритета и транспарентности система за додељивање случајева у читавом правосудном систему, да би се обезбедило да председници судова и шефови тужилаштава буду у потпуности одговорни за све одлуке у вези са одступањем од примене система насумичног додељивања случајева. Правила и услови под којима се неки случај може повући из надлежности судија и тужилаца којима је додељен треба да буду детаљније утврђена. Скрининг потврђује да повод за забринутост и даље представља одговорност јер у Србији недостаје свеобухватни систем за редовне и периодичне процене рада судија и тужилаца. На тај начин се слаби степен њихове одговорности и спречава да систем за унапређење на више функције функционише на поштен и транспарентан начин. Постојећи систем дисциплинске одговорности за судије и тужиоце углавном производи благе дисциплинске казне, па због тога и не успева да произведе ефекат одвраћања. Што се тиче поступака за отпуштање са функције, основи за то нису довољно јасно утврђени, а правила поступка која нису свеобухватна могла би да угрозе начело правичног суђења. На снази су кратки временски периоди за правило застаревања код дисциплинских прекршаја, чиме се објаш-

њава ограничен број прекршајних поступака који се заврши доношењем правоснажне одлуке. До сада су отпуштени само један судија и један јавни тужилац, док је само мали број њих добио дисциплинске казне. Србија треба да установи јасан и непристрасан дисциплински поступак који добро функционише, да би се откривали и решавали случајеви неправилности у раду и истовремено обезбедила доследна примена дисциплинских поступака. Од кључног је значаја да се инспекцијска служба Министарства правде не меша у рад судова, а Високи савет судства и Државно веће тужилаца треба да развију капацитете за спровођење инспекција на основу јасних правила и овлашћења која су им дата и која им омогућавају да делују по службеној дужности, или по пријавама грађана, државних тела или других правних лица у вези са питањима интегритета или непрофесионалног понашања, између осталог. Судије и тужиоци уживају имунитет по основу функција које обављају. Иако ова врста имунитета представља само превенцију лишавања слободе, обим примене тих одредби и поступци за укидање имунитета по основу функције нису у потпуности јасни и треба да буду преиспитани да би се обезбедила пуна кривична одговорност судија и тужилаца.

Професионализам, вештине, ефикасност Иако Стратегија реформе правосуђа има за циљ да Правосудна академија постане обавезна улазна тачка у правосудни систем Уставни суд је неуставним прогласио одредбе неколико закона које садрже обавезу да се полазници након обуке на Правосудној академији предлажу за судске функције и заменике тужилаца. Наредни кораци у оквиру реформе мреже судова захтеваће да се претходно спроведе свеобухватна анализа, посебно у вези са трошковима, ефикасношћу и приступом правди. Неопходан је чврст

систем за мерење обима оптерећења послом којим ће се уз то обезбедити и једнако распоређивање случајева међу судијама и тужиоцима, па би требало размотрити могућност брзог увођења подстицајних мера, којим би се омогућило јачање преоптерећених судова и тужилаштава допринело добровољној мобилности судија и тужилаца. Највећи број пресуда Европског суда за људска права у вези са Србијом односио се на повреду права на правично суђење због дужине трајања поступка и на неспровођење пресуда домаћих судова, па би због тога требало да се развије и спроведе такозвани „програм за рашчишћавање заосталих случајева“. Мере које би требало размотрити да би се смањио број заосталих случајева могле би да подразумевају и коришћење метода алтернативног решавања спорова код свих парничних и привредних спорова и смањење броја заосталих случајева код којих нису спроведене судске одлуке кроз низ мера, као што је коришћење услуга јавних бележника и судских извршитеља. Правосудни систем у Србији би могао да има користи од даље аутоматизације и увођења савремених алата информационе технологије па се планира развијање система еПравосуђа на основу одговарајуће стратегије. То би требало да подразумева установљавање поузданог система прикупљања комплетних статистичких података о учинку судова, трајању судских поступака и додељеним људским и финансијским ресурсима. Треба увести аутоматизован систем за праћење дужине судских поступака као део напора који се улажу како би био смањен број нерешених судских поступака и уложити додатне напоре и у осавремењавање инфраструктуре судова и тужилаштава. Упркос законодавним и организационим променама које су спроведене последњих година, реформа судства у смислу конкретних резултата још је у почетној фази и у тој области треба решавати озбиљне недостатке, међу којима су и они на нивоу Устава.

29

Т. Радовановић

30

31

Петнаест година од демократских промена: Зоран Бојанић (1)

МАГАЗИН

19.6.2016.

ИЗНЕВЕРЕНА ОГРОМНА ОЧЕКИВАЊА НАРОДА

32

- У турбулентном времену кад је друштвено предузеће било ничије појавили су се први тајкуни са намером да га претворе у приватно што је већина њих, ако нису затворена, и учинила. - Краљево је деценијама важило за индустријски центар са јаком трговином, чак и у оквирима двадесетомилионске Југославије. - Социјалистичка партија Србије је деведесетих година прошлог века била млада странка и пружала уверење како може да учини да град изађе из летаргије у коју је почео да упада. – Председник Општинског одбора Социјалистичке партије Србије Милош Нешовић се сврстава међу ретке Краљевчане који су се на прави начин одужили граду. - Социјалисти су након локалних избора 1996. за кратко успели да конституишу скупштину, али су три месеца касније морали да попусте под притиском из иностранства и препусте власт опозицији. - Прве ракете које су пале на аеродром у Лађевцима увод су у ратно стање које се памти као затишје на краљевачкој политичкој сцени

Зоран Бојанић

33

Фото: М. Радовановић

оследња деценија двадесетог века стављала је пред директоре готово свих друштвених преузећа захтеван задатак да, у условима када је то било скоро немогуће, производњу одрже на нивоу који обезбеђује нормално функционисање града. Ово се посебно значајним сматрало за „Пекарство“ које је, уз неколико малих приватних произвођача, хлебом снабдевало највећи број становника тадашње општине Краљево. Када је у турбулентном периоду дотадашњи директор Милан Туфегџић, из приватних разлога, био принуђен да се одрекне одговорне функције раднички савет је предложио да шеф комерцијалне службе Зоран Бојанић са нове позиције извуче предузеће из проблема у које је запало због понашања државе у настојању да сачува социјални мир преко леђа пекарских организација. Екипа младих људи, уз поменуту двојицу још Негосав Новичић и знатно искуснији Предраг Илић Тале, имала је визију да од „Пекарства“ направи велико и јако предузеће, што је било тешко оствариво без политичког ангажовања. У времену кад је друштвено предузеће било ничије појавили су се први тајкуни са намером да га претворе у приватно што је већина њих, ако нису затворена, и учинила. Утисак да политика и даље најутицајније снаге оличене у Социјалистичкој партији Србије није толико ретроградна, а да се заснива на социјалној једнакости, била је довољан повод за размишљање о приближавању овој групацији. Значајним се чинио и податак да је краљевачки одбор окупљао плејаду угледних људи међу којима су били директор Поште, потом Телекома, Томислав Крљар, дугогодишњи народни посланик и каснији генерални директор Телекома Милош Нешовић, директор предузећа „Западна Морава“, а данас „Водовода“, Миленко Стефановић, директор Здравственог центра „Студеница“ др Момчило Ђуровић, врхунски неурохирург проф. др Миша Јанићијевић, врхунски хирург др Звонко Веселиновић и многи други са нескривеном

МАГАЗИН

19.6.2016.

П

34

жељом да покрену нову причу и учине за град много више од претходних гарнитура на власти. Краљево је деценијама пре тога важило за индустријски центар са јаком трговином, чак и у оквирима двадесетомилионске Југославије. Значајна предузећа били су „Стотекс текстил“ специјализован за велепродају текстила, „Гвожђар“ металне галантерије, потом „Папирпромет“, „Пољопромет“, „Тргопромет“ и још већа предузећа „Фабрика вагона“, „Магнохром“, „Јасен“ и друга. Краљево је у многим областима предњачило, а вишестраначје и појава опозиционих коалиција, одлучних да коначно сруше полувековну комунистичку власт, у значајној мери утицала на одлуку за укључење у политички живот. - Сви смо се тада окупили око Милоша Нешовића који је око себе окупљао младе људе и одређивао правац којим треба да кренемо. Покренули смо неку причу рачунајући да можемо да отворимо врата Краљеву преме Београду и зауставимо оно што се осећало овде. „Фабрика вагона“ и „Магнохром“ су почели да стају, а људи са Косова у све већем броју долазе, иако ратна дејства нису била ни у назнакама. Број становника се нагло повећавао, економски и финансијски смо били смо слабији, а нема више инвестиција, чак ни занављања улица. Дуго смо живели у једнопартијском систему у коме су се све кључне одлуке доносиле у партијским оквирима, а за све питали Савез комуниста, синдикат и тако даље. Социјалистичка партија Србије је била млада странка и пружала уверење како може да учини да град изађе из летаргије у коју је почео да упада. Бунт нас који смо дошли заснован је на уверењу да су највећи грешници за све што се дешавало чланови старог партијског руководства. Незадовољство је било приметно и међу чланством, па пред редовне изборе 1994. године ја будем једини кандидат за председник Општинског одбора. Иако је 69 од 70 чланова гласало за мене нисам се сматрао способним да изнесем ту причу и смирим

усталасале страсти па, са добрим образложењем, предложим Миленка Стефановића. Чланови одбора ме послушају и једногласно га изаберемо за председника Оштинског одбора чији су потпредседници били Рако Јовановић, Радоица Кочовић, Томислав Крљар и ја, а секретар Андрија Раковић – објашњава Бојанић. Основни задатак новог руководства био је да у Краљево врати Милоша Нешовића који је, након функције заменика начелника Косовског округа, именован за генералног директора „Телекома“. Иако не претерано заинтересован Нешовић је попустио под притиском и пристао да помогне, а све што је учинио сврстава га међу ретке Краљевчане који су се на прави начин одужили граду. Сваког викенда је у згради Општинског одбора врвело као у кошници, јер су врата била отворена свима који су тражили помоћ, без обзира да ли су чланови СПС или неке друге партије. Након локалних избора 1996. године социјалисти су за длаку изгубили власт у Краљеву, јер је Коалиција Заједно у Скупштини општине успела да обезбеди тек једно место преко половине потребних. Период пре конституисања карактеришу ружне сцене и ексцесне ситуације, а помињу се и физички обрачуни током покушаја две групације да обезебде већину у парламенту. Социјалисти су за кратко успели да конституишу скупштину, и за председника изаберу Зорана Јаблановића, али су три месеца касније морали да попусте под притиском из иностранства и препусте власт опозицији. О овом периоду не тако давне историје још постоје размимоилажења и док представници нове власти величају успехе постигнуте у кратком периоду социјалисти су склони веровању да, сем велике жеље за променама и нереалних обећања бирачима, нису знали који их проблеми чекају. - Било је међу њима дивних и вредних људи, а како је време пролазило сви који су вредели склањани су од оних којима је у глави била само власт. Све што се касније дешавало управо због тога се и десило, а ми смо им по-

35

36

МАГАЗИН 19.6.2016.

магали око неких кадровска решења јер нису имали довољно својих људи. Радмило Костић је био начелник школске управе, а на мене као директора „Пекарства“ нису могли да утичу. У „Пекарству“ је било 400 тона брашна општинских резерви што је довољно за месец дана производње. Имао сам одрешене руке да га користим, а нова власт ми је омогућила да, кроз кредитене линије преко „Југобанке“ користим део средстава које је имала општина. Кад су почеле да се јављају повремене несташице, а интерес био да град буде добро снабдевен, „Пекарство“ је било једини овлашћени добављач шећера, брашна и уља, па се зато мени максималнмо излазило у сусрет да би биле задовољене потребе грађана. Како није било сарадње са републичком влашћу, постојала је воља нас Краљевчана да направимо неку копчу, па смо се са стајали са представницима опозиције да направимо заједничку градску причу. Доведемо представнике „Магнохрома“ и договоримо да нам уступе пословни простор у београдској Кнез Михајловој улици као месту одакле ћемо сви да лобирамо за овај град. Опозиција то дојави Телевизији Краљево која, као ударну вест, објави да у канцеларији директора „Телекома“ правимо некакав пакт, па они који су дошли буду прозвани и дигну руке од свега – прича Бојанић. Коалициони партнер социјалиста у Скупштини града била је Југословенска левица у време кад су ангажовањем Милоша Нешовића обезбеђена средства за реконструкцију Интернистичке болнице и градњу мостова у Стублу и Полумиру. Неколико краљевачких посланика у републичком парламенту нису се истакли у претераној жељи да сарађују, а једино значајније место у државној администрацији је, као министар привреде у влади Југославије која је већ западала у велике економске проблеме, заузимао Томислав Симовић. У граду је функционисало само оно што је било неопходно, а краткотрајни бољитак се и у овој сре-

дини осетио након приватизације „Телекома“. Са приближавањем ратних година урушавање је све присутније између осталог и због све израженијих политичких несугласица које одвлаче пажњу од бављења егзистенцијалним проблемима. После неуспелих преговора у Рамбујеу пред крај марта 1999. године само најокорелији оптимисти су били убеђени да би могло да буде избегнуто бомбардовање Србије, а на дан кад је отпочело на програму Телевизије Краљево очекивао се округли сто представника власти и опозиције. Заседање републичког парламента било је повод за закључак да ће прве крстареће ракете врло брзо кренути према Србији, па су учесници округлог стола упутним сматрали да уместо њега грађанство неким ратним филмом буде уведено у фазу која ће се показати најтрагичнијом у новијој историји земље. На инсиситирање истакнутог члана Југословенске левице Зорана Вукадиновић предност је ипак дата округлом столу, а прве ракете које су пале на аеродром у Лађевцима увод су у ратно стање које се памти као затишје борбе на политичкој сцени. Зграда Општинског одбора Социјалистичке партије Србије у Улици Топлице Милана све време бомбардовања била је место редовних скупова представника власти и опозиције, ако не због муке која их је спајала онда бар због кафе и цигарета којих је увек било у довољним количинама. Исправност ставова бранила се и на другим местима и ма колико свака од групација покушавала да докаже да су баш њени исправни чини се да је истина била негде на средини. Ни један разговор о тренутном стању у граду не може да избегне констатацију да потребе тридесет хиљада нових становника није могла да подмири постојећа инфраструктура, а има и оних који верују, а у такве се убраја и Бојанић, да су у једном тренутку баш они финансијски подигли град. Пред крај 1999. године Краљево је, можда и због тога, важило за град

у коме се живело боље него у много већем Крагујевцу. И староседеоци и ноовопридошли прилагодили су се новим условима живота, и привикли једни на друге без обзира на жалост за изгубљеним. Пред изборе у јесен 2000. године социјалисти су се озбиљно перипремали да поврате четири године раније изгубљену власт. - Направили смо такозвану „мажино линију“, одборничку листу састављену од 70 стручних људи, од земљорадника до доктора наука, а ипак доживели катастрофу. Доста смо се добро спремали, кампња је била коректна, па смо могли да направимо шта год смо хтели иако су створени услови да актуелна политичка гарнитура сиђе са власти и да се нешто промени. Са ове дистанце могу да кажем да су нуђена лажна обећања, а изгледа и да су нам напредак нудили неки погрешни људи јер је оне из Коалиције Заједно заменила нека друга екипа. У Народну банку Југославије се улазило са фантомкама и аутоматима, почела је да се прави харанга против људи који су били на руководећим местима, било је много грешака, а ја сам један од ретких који је био крајње реалан и коректан. У једној телевизијској емисији сам признао пораз иако нико никада није објавио шта се десило у председничким изборима и да ли је у првом кругу Војислав Коштуница имао 51 посто гласова бирача. Не кажем да није имао много више од Слободана Милошевића, а да је имао 51 посто нисам сигуран. Честитао сам на победи и хтео да причам о томе куда треба да иде град, а испада да су они једни другима били већи противници него што сам био ја – каже Бојанић и указује на изневерена огромна очекивања народа. После рата, краха привреде и затварања фабрика једино позитивним оцењује се Закон о приватизацији. Да је тако сведочи и данас позитивно пословање свих привредних субјеката који су приватизовани по њему. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 19.6.2016.

39

Знаменити Краљевчани: Мирослав Симеуновић (3)

МАГАЗИН

19.6.2016.

УНИВЕРЗИТЕТ МИЈЕ САРИЋА

40

- Данас се заслужном грађанину Краљева новинару Мији Сарићу не зна гроб пошто је преоран, јер није имао наследника који би плаћали одржавање на старом краљевачком гробљу. – Мија Сарић је постављао границу између оног шта је добро а шта није, био глумац и режисер, писао приче и сам себи додељивао награде. - Мија је био један од веома успешних усмених књижевника, јер оно што је написао није ни близу ономе што је причао глумачки водећи рачуна како изговара текст. – Први урбанистички план Краљева је верификован на свим нивоима, и оцењен као добар, а никада није у потпуности реализован, па су настале фаталне последице које нико не може да поправи. - Краљево као Лас Вегас са филхармонијом на обали Ибра. - Инвеститорски урбанизам омогућава да гради свако ко има паре, ради где хоће и како хоће

Фото: М. Радовановић

Мирослав Симеуновић

41

ако се инжењерски рад сматра најзначајнијим у животу један од разлога да буде сврстан у ред знаменитих су активности Мирослава Симеуновића у другим областима животом проистекле из сазнања да припада генерацији спонтано окупљених ентузијаста и зналаца, припадника покрета из кога је шездесетих година прошлог века никао часопис „Октобар“. Током наредних деценија часопис је мењао име да би данас, као Повеља, представљао најзначајнији књижевни часопис у Србији. Тираж је од почетка растао неочекиваном брзином, а у једном тренутку достигао три хиљаде примерака, што је најбоља потврда квалитета и угледа који је уживао на простору целе Југославије. Прве радове у њему објављивали су касније познати писци, кратку причу у другом броју и добитник Пулицерове награде Чарлс Симић, а прве цртеже и вињете академик Радомир Рељић. Главни уредник Богдан Мрвош је у то време већ био афирмисан новинар, Драган Илић Нишки перспективни песник, Ђорђе Симић професор ликовног васпитања, а Симеуновић тек студент архитектуре. Екипу су допуњавали Ми-

МАГАЗИН

19.6.2016.

И

42

хајло Жутић Ленто, Петар Вулић који је преводио Аполинера и Превера и многи други због жеље оснивача да је стално обогаћују новим људима. Жеља да први број изађе по сваку цену била је толико јака да су оснивачи одлучили да штампање финансирају сопственим средствима, а тек потом потраже помоћ локалне самоуправе. Тако би и било да извесни Страхо, запослен у штампарији која се налазила иза зграде данашње Регионалне привредне коморе, није одлучио да часопис штампа бесплатно. То што ни након изласка није било превише интересовања политике да помогне излажење квалитетног издања није необично ни данас, а покретачи га тада нису превише озбиљно схватили јер су већ имали послове којима су се бавили. Политика се напрасно заинтересовала за „Октобар“ у време кад су у њему почели да се објављују афоризми Растка Закића и Душана Кокотовића који се крио иза псеудонима Душан Јагликин. Талентовани сатиричар из Пицмале рано је почео да објављује текстове у „Видицима“ и „Младости“, а да би преживео у Београду писао љубавне романе у настав-

цима објављиване у „Чику“ у коме је сарађивао и Матија Бећковић. Његова драма „Сутра је петак“ никад није штампана, ако се изузму три примерка ископирана на шапирографу, претечи данашњих фотокопир апарата, а објављена је у „Октобру“. Интересовање за часопис је појачано у тренутку кад су објављени Закићеви афоризми „Камелеони су тренутно црвени“ и „500 година смо били под Турцима, па под нашима“ о чему је расправљао и Централни комитет Савеза комуниста, а НИН му посветио целу страну часописа. Освета је уследила у виду укидања дотација чиме је ускраћена могућност за финансирање у међувремену два запослена радника. Бивши директор „Ибарских новости“ Владимир Маравић Флегер, касније представник велике југословенске фирме у Москви, је приликом једног сусрета са Симеуновићем потврдио како је од било ког другог важнији универзитет познатог краљева чког новинара Мије Сарића. - То није било без основа. Све нас клинце који смо нагињали према неким уметничким стварима волео је да окупља око себе и да нас мало дри-

лује. Некада је умео да буде и саркастичан и непријатан, а кад га превазиђемо и одемо мало горе да нас шутне. Пролазили смо кроз ту школу која није безначајна, јер нам је држао курсеве о новинарству, показивао како се пише новинарски чланак, не само уметничка прича, како се напише вест, што је за почетак било доста значајно – сведочи Симеуновић. Контроверзни Сарић обележио је један период послератне историје Краљева што је повод за књигу „Мија“ коју је, на основу прикупљене документације и објављених прича, написао његов добар познавалац Ђорђе Симић. Не улазећи у оцену књижевних квалитета само сазнање да је оставио дубок траг у више области живота довољан је разлог да му буде посвећена књига како би о постојању Мије Сарића остао било какав траг. Поента се, потврђује Симић, састоји у томе да се данас заслужном грађанину не зна гроб пошто је преоран јер није имао наследника који би плаћали одржавање на старом краљевачком гробљу. Мија Сарић је године Другог светског рата провео у логору у Немачкој а по повратку у Краљево, човек који је по-

стављао границу између оног шта је добро а шта није, био глумац и режисер, писао приче и сам себи додељивао награде. - Хтео сам да напишем причу о човеку који постоји у сваком малом граду у Србији, што је давно открио Момо Капор. Свуда постоји неко кафанче са столом у ћошку где, стално на истом месту, седи неко и чека да се скупи друштво да би почео нешто да прича, без обзира да ли прича интересантно или интересантно лаже, да ли су приче тачне или је доживео свашта па то уме лепо да исприча, а никад не забележи. Капор је то назвао усмени књижевници. Мија је био један од веома успешних усмених књижевника, јер оно што је и написао није ни близу ономе што је причао онако глумачки водећи рачуна како изговара текст. Као редитељ и глумац у професионалном позоришту дошао на идеју да направи омладинску сцену, пусти ту буву гимназијалцима и скупи њих шездесет троје да би одмах направио представу са 40 њих. Пробао је да пише драму, сценарио за филм, али је приватни живот држао на дистанци. Волео је да буде главни у кафани, али се ником

није поверавао – додаје Симић који је Сарићеву заоставштину од гомиле папира, белешки и исечака из новина добио од Славка Маржика, овај од већ осамдесетпетогодишњег сина Владе Флегера Миће. Мија Сарић је умео да хипнотише причом баш као и Душан Јагликин о коме Краљево не зна готово ништа, као ни то да је први добитник награде Радоје Домановић за сатиру. Заслужио ју је бриљантном причом од само десетак реченица коју, на молбу Мирослава Симеуновића, „Политика“ није хтела да објави поводом двадесетпетогодишњице смрти. За живота дугог тек 51 годину објавио је књигу „Људи јачи од судбине“ са причама о људима најнижег слоја које је сретао на железничкој станици и оставио кесу пуну рукописа коју је Симеуновићу уступила његова сестра. Разговор са еминентним архитектом, поготово ако потиче из Краљева, не би био комплетан уколико се не би дотакао садашњег изгледа града чији је урбанистички план још 1958. године урадио Борко Новаковић. Иако је верификован на свим нивоима, и оцењен као добар, никада није у

43

19.6.2016.

МАГАЗИН

44

потпуности реализован па су настале фаталне последице које нико не може да поправи. До седамдесетих година прошлог века и Симеуновић се у доброј мери бавио урбанизмом, учествовао и на конкурсу за урбанистичко решење центра града којим је предвиђена градња моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице изграђеног тек пре две године. - Прву награду на конкурсу добио је архитекта Саша Кошир из Љубљане који је имао најбољу макету и успео на превару да ухвати тадашње градске оце. Замислио је Краљево као Лас Вегас, правио филхармонију на обали Ибра и тиме их запленио, а да по том плану ништа није урађено. Ми смо први дали решење да ово буде пешачка зона, да се на централни трг врати споменик, да на делу према обали буде само градња приземних вила, а да се према центру иде са вишим објектима. Све је урађено супротно па је високим зградама направљен зид према обали. Ништа није завршено, а неке будуће улице треба

да се изграде тек кад се сруши све иза високих зграда. Срећа је да је ипак сачувана страна главне улице са малим продавница, а то је захвална наслеђена матрица града који се у књизи професора Максимовића помиње, уз само још један на свету, да има најзахвалније могуће урбанио наслеђе. То је злоупотребљено и направљена мешавина зато што се појавио појам који се зове инвеститорски урбанизам што значи да може да гради свако ко има паре, ради где хоће и како хоће, а то је катастрофа. Београд је направио сличан промашај везан за градњу метроа. Ја сам био у групи која је још 1972. ишла у Минхен да види како се, током припрема за Олимпијаду, гради метро у овом граду. Урадили смо све планове док је градоначелник био Бранко Пешић, они су верификовани у свим надлежним светским установама као најбољи, а нешто је почето да би будући градоначелници то бацали у страну. Београд никад не може да реши собраћај без метроа, а то сад много кошта – каже

Симеуновић. Оштром оку доброг познаваоца стања у овој области није могла да промакне чињеница како су српски градови упропашћени дивљом градњом каква није позната нигде у свету. Ситуација се не разликује много ни у Краљеву окруженом приградским насељима која су у јавности присутнија након катастрофалних поплава у последњих неколико година. Дивљој градњи је последњих деценија у великој мери кумовао велики прилив становништва од кога се није било лако одбранити у време кад су сигурност за сопствену егзистенцију тражили на овим просторима. Добар доказ таквог стања је податак да је некада са прозора куће на углу Чика Љубине и Улице „4. краљевачки батаљон“ преко доброг дела Рибнице пуцао поглед према Жичи, а да се видео и манастир. Тога више нема због великог броја бесправно подигнутих објеката на овом потезу. У време кад је на простору ратарског имања постојао само водоторањ,

а поред зграде Пољопривредне школе било тек неколико пре рата изграђених кућа, дипломски рад Мирослава Симеуновића требало је да одговори на питање могућности градње насеља за десет до дванаест хиљада становника. Податак да је у то време против њега вођена хајка на страницама локалног листа, а да се о томе расправљало и на седницама комитета партије, у знатној је мери утицао да за пројекат нико у то време не покаже ни трунку интересовања. Кад су градски челници схватили да је то била грешка покушали су, након пет година, да у ову средину врате перспективног архитекту који је већ градио каријеру по градилиштима широм света. Интимни дневник из тог периода евидентира проблеме Краљева и даје сажету прогнозу шта је могло да буде, а није због грешака које су прављене. - Волим овај град, јер су емоције везане за детињство, и увек волим да дођем, а што сам старији све ме више вуче. Кад дођем не препознајем ништа из детињства, чак нема ни оних људи,

па сатима шетам и никог не препознајем. Промењена је стуктура становништва, моји су вршњаци отишли, а мало ко је остао. Највише ме боли што не постоји никаква привреда. „Каблар“ је са три хиљаде људи имао најбоље занатлије, мајсторе тесаре и браваре, а данас их нема у земљи и то је рак рана нашег грађевинарства. Направљене су грешке које је немогуће исправити, али је потребно сачувати ово што је остало. Иста је ситуација са Београдом на води, а ја сам срећан што знам да се то никада неће направити. Макета је урађена да бљесне и остави утисак, али погрешно јер је грађена на погрешној катастарској основи. Фатална грешка се чини зато што је то падина која треба да сиђе према реци, да буде без много објеката, а са више паркова. Уместо тога дижу се зграде високе 200 метара и прави зид према старом граду, а ни комунални проблеми не могу да се реше зато што треба све повезати са канализацијом. Треба обезбедити и паркинг за 53 хиљаде возила,

што је немогуће јер треба милијарду евра да се простор до краја очисти и изгради нова железничка станица. Кад се нешто планира на 30 година не зна се ни како ће размишљати неки нови људи који буду дошли до тада – објашњава Симеуновић. Све се више намеће закључак да су генератор великих, и непоправљивих, проблема најчешће лични интереси. Због тога се нико од политичара и не труди да подстиче пројекте којима се решавају значајни проблеми. Најсликовитији пример је већ поменути београдски метро чија је градња изостала само због тога што није довољно велики споменик градитељу, а километар или два изграђена током мандата много је мање видљиво од две зграде са по педесетак спратова, чак и ако се граде на погрешном месту. Они чије сећање сеже мало даље у прошлост не могу да потврде како сличних размишљања није било у то време, али су сигурни да то није било толико изражено колико данас кад изазива последице несагледивих размера. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 19.6.2016.

47

Почеле припреме за Омладинску радну акцију „Краљево 2016“

МАГАЗИН

19.6.2016.

И ОВЕ ГОДИНЕ БРИГАДИРСКО ДРУЖЕЊЕ

48

Фото. М. Радовановић

- Од 24. јула до 7. августа, током трајања Омладинске радне акције „Краљево 2016“, бригадири ће радити на чишћењу корита водотокова другог реда у околини града како би се предупредиле штете и смањио ризик које вода из њих прави након обилних падавина. – Организатор акције удружење грађана Омладинска радна акција „Краљево“. - Краљево је јединствено по томе што је успело да успостави везу између прошлих времена, кад је омладина градила пруге и путеве и пошумљавала голети, и савременог тренутка када се потребе за радним ангажовањем битно разликују. Међу 100 до 115 омладинаца из Краљева и вршњаци из Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине

49

младинске радне акције су нарочито биле популарне након завршетка Другог светског рата када су имале за циљ да обнове и изграде привреду, инфраструктуру, научне, спортске, културне и забавне објекте у Југославији, а све до последње деценије двадесетог века милиони омладинаца су градили путеве, пруге, фабрике, чак и читаве градове. На радним акцијама је од почетка учествовао велики број Краљевчана, а омладинско руководство општине се 1980. године прихватило организације велике акције на пошумљавању голети у Ибарској клисури у којој је до 1990. засађено око два и по милиона садница. Акције су настављене као традиција којом су превазилажени одређени проблеми, и оствариван знатан економски ефекат, а пре свега доприносиле зближавању младих са простора целе земље, али и иностранства. О омладинским радним акцијама се у днашње време говори као феномену који је био потребан у обнови земље. Била је то својеврсна школа

МАГАЗИН

19.6.2016.

О

50

живота, и док до доласка на радну акцију многи нису знали ни шта је крамп други су ту овладали вештинама које ће касније представљати трајно занимање. Радне акције су утемељивале посебан однос према раду, а носилац ударничке значке у средини из које долази био је препознат као особа која може да одговори свим обавезама. Прве омладинске радне акције у Краљеву су отпочеле одмах након ослобођења, а радне бригаде су формиране по предузећима, школама и селима. Носилац свих активности била је општинска организација младих, а радне акције деценијама биле стециште младих који су радили ударнички и са великим ентузијазмом. На њима се спајала интелектуална и радничка омладина свих националности и вера са села и из града. Ово и сазнање да су настајале у тренуцима кад је посебно тешко било је повод да се, након катастрофалних поплава у околини Краљева 2014. године, размишља о поновној организацији омладинске радне акције насељског типа. Први помен на то да-

тира из 2010. године, када је Краљево погодио катастрофални земљотрес, а идеја је поново актуелизована након мајских поплава 2014. након што је тадашњи председник Скупштине града Сретен Јовановић са жупаном Марибора Андрејом Фиштравецом дошао на идеју о окупљању младих два града који би радили на санацији последица елементарне непогоде. Градско веће је прихватило иницијативу о организовању седмодневне радне акције на чишћењу бујичних потока у околини Краљева, а организаторима су ускоро стигле прве пријаве из Сежане, Добоја, Зрењанина, Руме, Охрида и других места што је било повод за размишљање да би о реактивирању добровољног омладинског рада у наредним годинама требало размишљати много озбиљније. Кад је почетком августа, после скоро четврт века паузе, поново покренута омладинска радна акција под називом „Краљево 2014“ и слоганом „ОРА није фора“, чули су се различити коментари о оправданости њеног организовања. Насупрот онима који су

величали нешто што је обележило пола века у развоју земље било је и других који су настојали да минимизирају све што је током седам дана урађено на чишћењу корита бујуичних потока у гледићком крају. Радне акције су скоро пола века почињале са првим данима школског распуста, а скори почетак лета повод је за најаву још једне под називом „Краљево 2016“ када ће бригадири радити на чишћењу корита водотокова другог реда у околини града како би се предупредиле штете и смањио ризик које вода из њих прави након обилних падавина. Организатор омладинске радне акције „Краљево 2016“ и ове године је удружење грађана које је под истим именом формирано након завршетка радова 2014. године. Значајним се чини и податак да је Краљево јединствено по томе што је успело да успостави везу између прошлих времена, кад је омладина градила пруге и путеве и пошумљавала голети, и савременог тренутка када се потребе за радним ангажовањем битно разликују.

Јединствени пример са простора целе бивше Југославије повод је за друге средине да размишљају о покретању сличних активности, а прве најаве о конкретнијим стижу из Македоније. Најава почетка радова повод је за позив свима који могу да помогну да се укључе у релизацију у оквиру својих могућности. Добар повод за то је податак да се резултат рада током лета прошле године мери бројем од петнаест хиљада садница бора. Командант краљевачке омладинске радне бригаде из 2014. године, а командант акције прошле, Марко Матић и ове године предводи бригадире чије је окупљање у Дому ученика средњих школа заказано за 24. јул. Акција траје до 7. августа, а позив да се укључе упућен је свим младим људима између 18 и 30 година. Иако број учесника није прецизиран ограничен је финансијским могућностима организатора и смештајним капацитетима Дома ученика средњих школа. Секретар Омладинске радне акције Лука Петровић очекује да међу 100 до 115 учесника буду омладинци

из Марибора, али и бригадисти из Македоније, Босне и Херцеговине и других земаља региона који су препознали идеју краљевачке акције. Учешће омладинаца из околних градова омогућавају огранци удружења какви су већ формирани у Крагујевцу, Јагодини и Београду, а очекују се и из других градова Србије. Добар начин за успостављање контаката су друштвене мреже, а услов за учешће је потврда изабраног лекара о здравственом стању неопходном за ову врсту радног ангажовања. Као и претходне две године свим учесницима је уз смештај, исхрану и превоз до радилишта, током трајања акције обезбеђена униформа и животно осигурање. Алат и друге услове за успешно извођење радова обезбеђују краљевачка јавна предузећа, а посебно разумевање показали су донатори који обезбеђују део намирница за исхрану учесника овогодишње радне акције. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

51

МАГАЗИН

19.6.2016.

22. - 24. ЈУЛ Спортски аеродром

52

53

Светски дан добровољних давалаца крви

МАГАЗИН

19.6.2016.

ПОДЕЛИ ЖИВ

54

- Циљ обележавања Светског дана добровољних давалаца крви је подизање нивоа свести о потреби за безбедном крви и њеним продуктима и изражавање захвалности добровољним даваоцима који дајући део себе поклањају живот. - Светска здравствена организација је покровитељ овогодишње манифестације која људима добре воље шаље поруку „Подели живот, дај крв - крв нас све повезује!“. - Краљево већ тринаесту годину заредом обележило Светски дан давалаца крви. - Додељене захвалнице свима који су крв дали 35, 50, 75 и 100 пута. - Плакета „Широко срце“ Друштву добровољних давалаца крви „92“ Полицијске управе Краљево због заслуга на омасовљењу давалаштва у претходној години. - Основни принципи давалаштва крви укључују добровољност, анонимност и бесплатност. - У бази краљевачког Црвеног крста су имена пет хиљада и 150 давалаца крви

Фото: М. Радовановић

ВОТ, ДАЈ КРВ

55

ветски дан давалаца крви обележава се од 2004. године, а 23. маја 2005. скуштина Светске здравствене организације је усвојила резолуцију којом се сагласила да се овај дан обележава сваке године и препоручила земљама чланицама да он постане саставни део националних програма за повећање броја добровољних давалаца. У свету се обележава 14. јуна у знак сећања на дан када је рођен аустријски биолог и лекар Карл Ландштајнер заслужан за откриће крвних група код човека, за шта је 1930. године добио Нобелову награду. Тога дана се организују различите манифестације са циљем да се подигне свест о виталној улози трансфузије крви у спасавању живота и унапређењу здравља људи, као и да се апелује на људе да редовно дају крв како би се спречиле несташице у болницама и клиникама, посебно у земљама у развоју где су прикупљене количине веома ограничене. Циљ планетарног догађаја је подизање нивоа свести о потреби за безбедном крви и њеним продуктима и изражавање захвалности добровољним даваоцима који дајући део себе поклањају живот. Светска здравствена организација је покровитељ, а Холандија са централним догађајем у Амстердаму ового-

МАГАЗИН

19.6.2016.

С

56

дишњи домаћин, манифестације која људима добре воље шаље поруку „Подели живот, дај крв - крв нас све повезује!“. Уз подршку Министарства здравља Републике Србије, Институт за трансфузију крви Србије, Завод за трансфузију крви Ниш и Завод за трансфузију крви Војводине, као и све локалне службе за трансфузију крви Србије, у сарадњи са Црвеним крстом Србије, обележили су 14. јун прикладним манифестацијама и акцијама давања крви. Краљево већ тринаесту годину заредом обележава Светски дан давалаца крви што је повод за подсећање на успешну сарадњу свих који учествују у акцијама за прикупљање крви, Црвеног крста, Службе за трансфузију крви Опште болнице „Студеница“, Института за трансфузију крви Србије, актива и друштава добровољних давалаца са територије града. Дани као овај прилика су за изражавање захвалности свима који поклањајући део себе спашавају многе животе, а добитници захвалница Црвеног крста ове године су они који су драгоцену течност дали укупно 35, 50, 75, а тројица по сто пута. Пригодно признање одаје се и онима који су крв дали први, пети, десети и двадесети

пут. Плакета „Широко срце“ припала је Друштву добровољних давалаца крви „92“ Полицијске управе Краљево због заслуга на омасовљењу давалаштва у претходној години. Циљ да се што више мотивишу млади повод је да у оквиру Црвеног крста буде формиран Клуб 25 који окупља даваоце од пунолетства до навршене двадесет пете године живота који су се показали веома битним за регрутовање вршњака. Основни циљ носиоца свих активности је да се испоштују основни принципи давалаштва крви који укључују добровољност, анонимност и бесплатност, а Дан добровољнигх давалаца крви је прилика за апел грађанима између 18 до 65 година живота да се прикључе породици најхуманијих. У Црвеном крсту потврђују велику улогу свих сарадника, директора основних и средњих школа, који чине максимум како би се међу младима регрутовали нови даваоци. То постиже низом акција, међу основцима и оном под називом „Крв живот значи“ која укључује литерарни и ликовни конкурс на тему са истим именом. Национални дан добровољних давалаца крви у мају сваке године прилика је за доделу признања најбољима у категоријама ученика од првог до четвртог, односно

петог до осмог, разреда основне школе као и средњошколцима. Развој и доступност нових технологија допринео је да од прошле године у популаризацију давалаштва буде уведена и нова категорија видео спотова, а рад чланова Клуба 25 и ученика Основне школе „Светозар Марковић“ освојио је трећу награду на конкурсу Црвеног крста Србије. Пролећна и јесења акција усмерене су ка матурантима средњих школа који показују све већу солидарност и спремност да се укључе у акције давања крви. То је добра основа за рад са овом популацијом као и за активности које Црвени крст организује на територијама месних заједница. Повод је сазнање да су током транзиционог периода нестала велика краљевачка предузећа, са њима и могућност да буду организована друштва добровољних давалаца крви, па је акценат стављен на месне заједнице у којима се формирају активи и друштва добровољних давалаца крви. Први резултати већ су видљиви у десет најактивнијих у које се убрајају Витковац, Лазац, Адрани, Ушће, Рибница, Самаила, Обрва... Сарадња са удружењима се оцењује добрим, а Светски дан давалаца крви повод је за акцију припадника

Одреда Жандармерије која се реализује у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Србије. Нова прилика за прикупљање значајније количине драгоцене течности пружа се већ 16. јуна када ће се у акцију, поводом Дана полиције, укључити чланови Друштва добровољних давалаца крви „92“ Полицијске управе Краљево. Ма колико се у јавности значајним сматрала чињеница о одређеном броју давања крви у Црвеном крсту потврђују да је, више од достизања било каквих рекорда, стратешки интерес да се развија свест о потреби укључивања у акције овог типа. Прилика за то пружа се у најближој служби за трансфузију чији је превасходни задатак да обезбеди довољну количину крви како би била на услузи пацијенту кад год то затреба. Краљево ће још једном бити домаћин летње кампање 21. јула кад ће трансфузиомобил Института за трансфузију крви Србије бити постављен у центру града. Искуство из ранијих периода потврђује успешност кампање током које се прикупи преко сто јединица крви коју понуди између 140 и 150 особа. Проблеме који се повремено јављају у овој области, а неминовно утичу на број оних који се одлучују на

укључење у хуману акцију, треба да елиминише нови Закон о трансфузиолошкој служби чије се усвајање очекује. У бази краљевачког Црвеног крста су имена пет хиљада и 150 давалаца крви. Највећи број њих су активни уз додатак оних који због старости или болести више нису у ситуацији да учествују у акцијама. Број није коначан, јер има и давалаца који нису евидентирани, а у разним акцијама прикупљања крви учествују и гости из других средина којима Краљевчани, у сличним приликама, одлазе у узвратну посету. У Црвеном крсту потврђују како крв може да да свака здрава особа, мушкарци четири а жене три пута у току године. Искуство показује да се даваоци крви одазивају на сваки позив, а захваљујући чињеници да је током претходне године у редовним акцијама, и по позиву, прикупљено 5.249 јединица крви ни једна операција у Општој болници „Студеница“ није отказана. Кампања завештања органа, која је у току, потврђује да се на листи донатора налази четири петине укупног броја давалаца крви, а прилика да се придруже све већој породици пружа се свакоме приликом неке од следећих акција добровољног давања крви.

57

58

МАГАЗИН 19.6.2016.

59

Трудноћа и шта треба да знате

МАГАЗИН

19.6.2016.

НОВИ Ж

60

- Кроз Школу за психофизичку припрему трудница за порођај прошле године прошло хиљаду и три стотине, а у првих пет месеци ове 749 трудница. - Предавање прим. др Тамаре Анђелковић посебна прилика за упознавање трудница са препорукама Националног водича добре клиничке праксе, пренаталном дијагностиком, правилном исхраном, мерама превенције за настанак варикозних вена, хигијеном, путовањима и бројним другим за њих интересантним питањима везаним за трудноћу. - Психофизичка припрема труднице за порођај у Служби за здравствену заштиту жена функционише од 1994. године

ројекат под називом „Нови живот“, који траје већ три месеца уз финансијску помоћ локалне самоуправе, а реализују га Дом здравља и Удружење грађана „Раскршће“ ,повод је за предавање начелнице Службе за здравствену заштиту жена , специјалисте гинекологије и акушерства прим. др Тамаре Анђелковић на тему „Трудноћа и шта све треба да знате“. У протекла три месеца у Школи за психофизичку припрему за порођај, уз стручну помоћ и подршку психолога,

П

трудницама је пружена прилика да се информишу о свему шта треба да знају и могу да ураде како би на свет донеле здраво потомство. Предавање др Тамаре Анђелковић посебна је прилика за упознавање са препорукама Националног водича добре клиничке праксе у трудноћи, пренаталном дијагностиком, правилном исхраном, мерама превенције за настанак варикозних вена, хигијеном, путовањима и бројним другим за њих интересантним питањима. У Саветовалиште за труднице, које

дуги низ година ради у саставу Службе за здравствену заштиту жена, укључена је и Школа за психофизичку припрему трудница за порођај, а задовољство стручњака интересовањем за рад заснива се на податку да је кроз њу прошле године прошло хиљаду и три стотине, а у првих пет месеци ове 749 трудница. Поред уобичајених поступака и мера у праћењу трудноће, које се спроводе према за то постојећим протоколима, у Саветовалишту се трудницама пружа прилика да се информишу о свему што

Фото: М. Радовановић

ЖИВОТ

61

19.6.2016.

МАГАЗИН

62

Прим. др Тамара Анђелковић

их занима. Најчешћа питања повод су за разговор са др Анђелковић која подсећа да исхрана у трудноћи треба да буде квалитетна, разноврсна и избалансирана. Трудницама се препоручује да у што већој мери користе млеко и млечне производе, јаја, рибље и немасно месо, много воћа и поврћа, житарице, свеже сокове и лако сварљиву храну више пута у току дана у количински мањим оброцима. У исто време треба ограничити унос хлеба, тестенина, слатких јела и кромпира. Савети за правилну исхрану током трудноће указују да треба избегавати превише слана и љута, сирова и слабо кувана јаја, као и храну која садржи некувана јаја. У храну која се сматра штетном сматра се она која је стајала дуже време, пржена храна, масно, недовољно кувано и печено месо. Необично важним сматра се унос довољне количине течности уз појачану дозу обазривости кад је у питању коришћење газираних, али и негазираних, минералних вода обогаћених натријумом, калијумом и магнезијумом. Посебно опасно је коришћење алкохола, јер у трудноћи повећава опасност од спонтаног побачаја, превременог порођаја или компликација током њега, а искуство показује да коришћење алкохола утиче на мању телесну тежину детета на порођају и оштећења вида. Познато је да је ризик да ће имати слабији вид три пута већи код деце чије су мајке у трудноћи конзумирале алкохол. - Што се конзумирања кафе тиче не препоручује се унос више од 250 до 500 милиграма кофеина дневно што би одговарало једној шољици кафе. Такође, препорука би била и да не пију истовремено чај, кока колу и једу чоколаду, а све садрже кофеин, јер могу да се јаве блажи симптоми његовог деловања као што су несаница, немир, раздражљивост или презнојавање. Током трудноће треба избегавати пушење јер се угљенмоноксид из дима цигарете везује за хемоглобин у плућима труднице и ствара карбоксихемоглобин који више не може да преноси кисеоник, чиме губи основни

смисао. Он пролази и кроз постељицу, чиме је угрожена функција постељичног крвотока, па плод не добија довољну количину кисеоника. Стога су код трудница пушача чешће компликације у трудноћи и при порођају, чешћи су спонтани побачаји и оштећења постељице, а телесна тежина деце је мања за 250 до 300 грама – објашњава др Анђелковић и подсећа на могућу појавиу проширених вена и несвестице код трудница. Зато им се саветује да избегавају дуготрајно стајање и препоручује да праве чешће дневне паузе уз одмарање у седећем положају, или шетајући. Дуго седење треба избегавати, поготово са прекрштеним ногама, а у току дана треба практиковати чешће дневне одморе са ногама подигнутим изнад нивоа срца. Несвестице су у трудноћи најчешће васкуларног порекла, па се трудницама саветује да полако прелазе из седећег или лежећег положаја у стојећи став. Оне могу бити и последица пада гликемије, односно нивоа шећера у крви, а најчешће се јављају неколико часова после оброка. Да би се избегле треба практиковати чешће, и количински мање, оброке а избегавати замарање и дуготрајно пешачење. Др Анђелковић указује на значај хигијене уз подсећање на потребу посебне пажње о изгледу и чистоћи тела. Трудницама се препоручује удобна одећа, комотна и по могућству од природних материјала, као и обућа са потпетицом не већом од три до пет сантиметара. Умерене шетње у раним јутарњим, или касним вечерњим, часовима треба да обезбеде довољну количиниу свежег ваздуха, а посебно значајним сматра се квалитетан сан у свежој и замраченој просторији не краћи од осам сати. Као и свима и трудницама је важна „душевна хигијена“. Честе жалбе трудница које указују на промене на кожи повод су за потврду да је хиперпигментација уобичајена појава у овом периоду. Мрље се најчешће појављују на челу, носу и образима, а постојеће пеге и младежи потамне и постану уочљивији. Могу се

појавити и стрије, а већина промена је реверзибилног карактера и постепено се повлаче након порођаја. - Путовање је дозвољено до пред крај трудноће уз обавезну претходну консултацију са гинекологом који води трудноћу, а препоручују се места са блажом климом и не удаљене дестинације. Уколико се путује аутомобилом препоручује се пауза од петнаестак минута на свака два до три сата како би трудница могла мало да прошета, а путовање авионом дозвољено до седмог месеца трудноће док се путовање мотором никако не препоручује. Трудницама се саветује да избегавају сунчање, те да време проводе више у хладовини заштићене од директног дејства сунчевих зрака. Пливање је дозвољено, уз претходну консултацију са гинекологом, и то само у мери колико је потребно да се освежи и разоноди – каже др Анђелковић уз препоруку да код употребе лекова треба бити опрезан и користити их само након консултације са гинекологом. У активности које треба избегавати убрајају се напорне вежбе, подизање тешких ствари, вреле купке, сауне, спортови са доста личних контаката, лежање на леђима дуже време, коришћење лекова и хемикалија. Уз претходну консултацију са гинекологом и преглед трудница може започети са психофизичком припремом за порођај након навршеног седмог месеца трудноће, јер је то прва важна ствар коју чини за своје дете. Психофизичка припрема труднице за порођај се састоји из теоријског и практичног дела, који укључује вежбе дисања, напињања и релаксације, а у Служби за здравствену заштиту жена функционише од 1994. године под руководством главне сестре Биљана Вукомановић. Прим. др Тамара Анђелковић не крије задовољство резултатима које је служба остварила од осниавња што је било повод да пре неколико година буду презентовани на највећем годишњем стручном скупу гинеколога Гинеколошко акушерској недељи . Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 19.6.2016.

65

МАГАЗИН 19.6.2016.

ВЕСЕЛИ НЕДЕЉА

66

СПУСТ

А 3. ЈУЛ

67

Још једна књига о Матарушкој Бањи

МАГАЗИН

19.6.2016.

СЕЋАЊЕ И

68

Књига „Матарушка Бања“, са поднасловом „Сећање и заборав“, плод је вишегодишњег труда и напора да се од заборава отргне и, у памћењу и сећању задржи време, људи и делатности које су обележиле период од настанка овог места до данашњих дана. - Користећи историографске и стручне податке поткрепљене аутентичним фотографијама, како би млађим нараштајима указао на значај ове бање, аутор је направио својеврсну разгледницу лечилишта и одмаралишта. - Узорак минералне воде први је на хемијску анализу упутио срески лекар из Краљева Димитрије Антић, да би редовни професор Велике школе у Београду др Марко Т Леко утврдио њене лековите састојке. - Срески порезник Милутин Веснић оснивач је првог друштва за практично истраживање лековитости минералне воде Матарушке бање, а краљевачки прота Саватије Божић покретач иницијативе за подизање бање

Фото: М. Радовановић

И ЗАБОРАВ

69

д тренутка кад је на једном скупу Краљевчана у Београду најављен скори излазак из штампе књиге др Предрага Петровића о Матарушкој Бањи, до њеног представљања у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ прошло је скоро годину дана. Говорећи о књизи архијерејски заменик епископа жичког Хризостома Љубинко Костић и др Бранко Јовановић потврдили су да аутор на веома занимљив начин, и са пуно историјских чињеница, води развојним путем Матарушке бање од постанка до данас, са освртом на географски, историјски и демографски опис подручја, лековита својства бањске воде кроз векове, подсећа на Бању пре и Бању данас, значај и улогу Друштво пријатеља Матарушке бање, личности које су обележили њен развој и још много тога. Књига „Матарушка Бања“, са поднасловом „Сећање и заборав“, плод је вишегодишњег труда и напора да се од заборава отргне и, у памћењу и сећању, задржи време, људи и делатности које су обележиле период од настанка овог места до данашњих дана. Уводничар, парох матарушки Љубинко Костић, потврђује да интере-

МАГАЗИН

19.6.2016.

О

70

дисциплинарна публикација пружа обиље података, почев од географског положаја, геоморфолошких и геолошких особина рељефа у коме је смештена Матарушка Бања, до карактеристика термоминералне воде и њених медицинских и здравствених својстава од времена када се први пут појавила. Књига је настала као резултат озбиљног истраживачког рада који на месту данашњег села Матаруге потврђује постојање насеља Папратница још крајем петнаестог века. У књизи су објављени подаци из пописа насељених места у 15. и 16. веку који потврђују да је у селу Матаруге 1560. године било 23 мушке главе у 18 кућа направљених углавном од дрвета и глине. Мушкарци су били абаџије, терзије, гуњари, опанчари, а жене домаћице које су шиле, плеле, кројиле, везле и радиле остале кућне послове. Мушкарце су одликовали дуги бркови, шубаре одела од грубог сукна, обућа од грубе гуме, коже или дрвета, а најпрепознатљивији опанци познати су као најстарија обућа српскога човека. Најбољи сведок сваког времена су гробља, а оно у Матаругама потврђује да су на овим просторима вековима уназад живеле

породице Бугарин, Ристовић, Балтић, Миловановић, Раковић, Татаровић, Савићевић, Андријанић, Петровић, Костовић, Луковић и многе друге. - Ратови нису мимоишли ове просторе, па имамо споменик крајпуташ Вељку Луковићу који је 1915. године погинуо код Багрдана. Оставили су великог трага на подручју Матарушке Бање, Краљева и околине јер су многи из ових крајева, између 1912. и 1918. године, пострадали у Балканским и Првом светском рату. У част њима захвални потомци су подигли спомен чесму у порти цркве да би их сачували од заборава, а да би се потомци угледали на њихов велики патриотски пример. У Другом светском рату Бања је имала улогу да буду у њој смештена избегла деца ратника и ратна сирочад, а многа од њих су помрли од болести, неухрањености и због тога што није било услова за одржавање здравља. Њима је у Конареву подигнута гробница, а пирамида над њом је много оронула, па би град требало нешто да учини да се обнови да не падну у заборав свеједно са којих страна су долазили – каже Костић. Бања је прихватила избеглице и у време мађарске револуције 1956. го-

дине, а и деведесетих година прошлог века кад је у њој сигурност нашао велики број протераних из Хрватске, Босне и Херцеговине и коначно Косова и Метохије. Са сваком новом избеглицом смањивао се број гостију, а смештајни капацитети били у све лошијем стању да су до данас у потпуности разорени до неупотребљивости. Планови урбанистичког уређења Матарушке Бање, од првог донетог 1912. године па даље, нису много поштовани, а највећи број објеката за смештај гостију изграђен је неколико година пре почетка Другог светског рата. У то време грађене су виле „Столови“, „Козара“, „Морава“, „Београд“, „Студеница“, „Томовић“, „Карајовић“, „Хелвеција“, „Стојиљковић“, „Волга“, „Крагујевац“, „Вилотијевић“, „Копаоник“, „Триглав“, Лечилиште СУП-а, виле „Радмила“, „Максимовић“, „Даница“ и Камп Народне технике који је окупљао оне који су се бавили науком и показивали стваралачки полет и елан. Истраживање потврђује да је прва школа била смештена у Вили „Добрила“, а тек касније направљена у Матаругама, па Конареву. Основна школа „Ђура Јакшић“ била је истурено оделење школе из Матаруга док је данас ситуација обрнута.

Подаци о развоју туризма у овом крају потврђују да се после ратова из године у годину број гостију повећавао, а да је између 1967. и 1969. забележено две стотине хиљада ноћења. - Место у књизи су нашле и најважније личности које су радом обележиле настанак и развој Матарушке Бање. Најважније су били др Димитрије Антић, др Марко Т Леко, па др Драгутин Гвозденовић који је био први стални лекар у Природном лечилишту. Човеку огромног искуства није било тешко да у поноћ, и по поноћи, устане и иде до Толишнице, Лопатнице и Врдила, обиђе болеснике и укаже им помоћ комбинујући народне лекове и званичну медицину. Ту су срески порезник из Краљева Милутин Веснић, покретач иницијативе за подизање Бање прота Саватије Божић, његов син Добривоје, који је патентирао ваздушну кочницу за железничка возила, па Петар Богавац и Светозар Буњак, познати краљевачки трговци оснивачи и члнови Акционарског друштва Матарушка Бања. Професор Архитектонског факултета Милан Злоковић је пројектовао Хотел „Жича“, а грађевински техничар Мита Радовановић градио висећи мост преко Ибра док се благајник из Конарева Тодор Вилотијевић

памти као први излечени минералном водом Матарушке Бање – каже Костић. О културно-историјском наслеђу сведоче подаци о владарским повељама, даровницама, зидном фреско сликарству и ризничком благу Жиче. Аутор сведочи о страдању и обнови Жиче кроз векове, а посебно у време отоманске власти и немачком бомбардовању 1941. године. Место и простор у књизи добио је храм посвећен кнезу Лазару грађен у периоду између 1990. до 1993. године трудом парохијана, мештана, Краљевчана, друштвених и приватних предузећа. Црква је једна од првих нових грађених на овим просторима после Другог светског рата, а старија је само она у Врби изграђена на темељу цркве срушене током немачког бомбардовања. Све је поткрепљено великим бројем фотографија које на најбољи начин сведоче о времену од настанка Матарушке Бање до данашњих дана. Књига др Предрага Петровића сведочи да је појавом термоминералне воде почела изградња првих смештајних објеката у виду пољских колиба које су ницале у близини извора. У време кад је отпочело коришћење минералне воде за лечење болесници су запрегама довозили каце, пунили их

71

19.6.2016.

МАГАЗИН

72

водом и у њима се купали. Како је њихов број постајао све већи предузимљиви трговци су изградили два базена за одвојено купање мушкараца и жена и једно купатило за рањенике, а лакши прелаз преко Ибра омогућавала је скела. Кад је обезбеђен смештај гостију створени су сви услови за прву туристичку сезону. Аутор указује да се од проналаска термоминералне воде 1898. године до завршетка активности акционара око развоја бање известан број болесника без лекарског упута и надзора купао у једној продубљеној рупи. Следће године она је проширена и ограђена плетеним прућем, а вода из ње после сваког купања избацивана помоћу долапа који су окретали волови. На долапу је, све док није замењен бензинским мотором, радио

мештанин Јефта Петровић. Кад је управа матарушке општине подигла посебну зграду, познату као општински станови, створени су знатно повољнији услови за смештај гостију. Да се аутор потрудио како би на стручан, али пријемчив обичном читаоцу, представи најмлађу бању у Србији потврђује др Бранко Јовановић. - Иако се појављује у годинама у којима је бања девастирана, после претварања бањских вила у избегличке колективне центре, књига осликава исцрпно и прошло и садашње време. Користећи историографске и стручне податке поткрепљене аутентичним фотографијама, како би млађим нараштајима указао на значај ове бање, Петровић је направио својеврсну разгледницу лечилишта и

одмаралишта. Број гостију је у летњим месецима био енормно висок. Аутор је исцрпно и садржајно на медицински разумљив начин изнео састав воде, посебно механизам дејства, индикације и контраиндикације за третман у бањи. Описао је и све лепоте околине у коју се сместила бања не заборављајуће бројне људе заслужне за њен настанак и развој почев од 1898. када се, након изливања Ибра из корита на подручје садашњег бањског парка, на неколико места појавила топла вода непријатног мириса. Узорак минералне воде први је на хемијску анализу упутио срески лекар из Краљева Димитрије Антић да би др Марко Т Леко, као редовни професор Велике школе у Београду, утврдио лековите њене састојке. Милутин

Веснић, срески порезник из Краљева, оснивач је првог друштва за практично истраживање лековитости минералне воде Матарушке бање. Краљевачки прота Саватије Божић био је покретач иницијативе за подизање бање, а проналазач и конструктор Добривоје Божић главни акционар бање – подсетио је др Јовановић. У књизи се ређаји имена људи значајних за развој бање. То су међу првима трговци Петар Богавац и Светозар Буњак, затим власник Хотела „Жича“ Душан Хован и пројектант Милан Кликовић. Централно место резервисано је за првог сталног бањског лекара, и аутора две књиге о бањи, Драгутина Гвозденовића чија је биста постављена испред новог купатила. Поднаслов књиге „Сећање и забо-

рав“ указује да су ова два појма контрадикторна и упућује на избор само једног. Аутор се, каже др Јовановић, определио за сећање које, ако се постави као темељ свега, мора резултирати јаком конструкцијом светле будућности. Кроз историјске и фактографске податке, али и приче о онима чије путеве ваља следити, аутор даје довољно података да онај ко пожели сазна много о Матарушкој Бањи, лепоти њене околине и благу којом ју је природа даривала. - Аутор поставља питање желимо ли, као некада, поново суботом и недељом да одлазимо са породицом у бањски парк како бисмо одахнули од градске вреве. Ту где се ветрови Столова преплићу са таласима реке Ибра природа у највећој раскоши показује

своју лепоту подсећајући на време када је Матарушка Бања била препуна гостију и када је у њој, осамдесетих година, ординирало и по шест лекара интерниста из Краљева. Сећање чувамо, а од садашњости коју живимо зависи будућност порука је коју аутор упућује књигом коју топло препоручујем читаоцима – закључио је др Јовановић. Податак да је о Матарушкој Бањи написано више књига него о Краљеву повод је за опаску модератора овог представљања да оно представља предграђе некада познатог бањског лечилишта. И за крај констатација да је др Предраг Петровић рођен у Матарушкој Бањи, а да врхунац академског образовања чини докторско звање стечено на Машинском факлултету у Београду. Т. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 19.6.2016.

75

МАГАЗИН

19.6.2016.

Концерт Јаданке Јовановић у Галерији Народног музеја

76

У СУСРЕТ СВЕТСКОМ Д ад је у питању класична музика музички живот у Краљеву добије додатни замах крајем школске године, а у првом реду му доприноси серија дипломских концерата ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Последња генерација ученика у знат-

К

ној мери је допринела до сада највећем успеху, а резултати са три највећа такмичења пред крај школске године пресудно утицали да школа буде проглашена најбољом у земљи. У време кад је обнародована ова инфомација градоначелник Краљева Томислав

Илић је наговестио могућност гостовања мецосопрана Јадранке Јовановић која је, у сусрет Светском дану музике, одржала концерт у Галерији краљевачког Народног музеја. Уз клавирску пратњу Невене Живковић на програму су биле компози-

ције Едуарда ди Капуе „Io te verria vasa“, „Ave Maria“ Франца Шуберта, „CanconeSа spagnuola“ Ђоакина Росинија, „Alle mie tante lagrime“ Маура Ђулијанија, „Што се боре мисли моје“ Корнелија Станковића и „SveiUn milli sanda“ Магнуса Јохансона.

У програму су учествовали и матуранти Музиче школе „Стеван Мокрањац“, Бранко Милојчевић који је на хармоници извео „Египћанку“ Жан Филип Рамоа и „Токату“ Виктора Малиха, а Митар Павловић „Шпански триптих“ А. Белошицког и „So In Love“

Кол Портера. Сопран Марта Михајловић се публици представила композицијама „Жуте туге“ Сергеја Рахмањи нова, „Mein Herr Marquis“ Рихарда Штрауса и аријом Аделе из опере „Слепи миш“ Јохана Штрауса млађег. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ДАНУ МУЗИКЕ

77

78

МАГАЗИН 19.6.2016.

79

80

МАГАЗИН 19.6.2016.

81

На репертоару Биоскопа „Кварт“ У потрази за Дори

МАГАЗИН

19.6.2016.

Дизни Пиксаров филм „У потрази за Дори“ враћа на велики екран омиљене ликове, заборавну плаву рибицу која живи срећно на гребену с Немом и Марлином. Кад се Дори изненада сети да има породицу, која је можда тражи, овај трио ће преко океана кренути на узбудљиву авантуру до престижног калифорнијског Поморског института, рехабилитационог центра и акваријума. У покушају да нађе маму и оца, Дори ће потражити помоћ од три најинтригантнија становника Поморског института, свадљиве хоботнице Хенка који често бежи запосленима, белог кита Бејлија, убеђеног да су му вештине ехолокације у квару, и кратковиде кит ајкуле Наде. Док се вешто буду кретали кроз замршене унутрашње радње Поморског института, Дори и њени другари ће открити чари својих мана, другарства и породице. Анимираним јунацима гласове су позајмили Аница Добра, Марко Перић, Бранислав Платиша, Нела Михајловић, Бане Зеремски, Предраг Ејдус, Срђан Тимаров и Јелена Тркуља. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 17,30, а за улазницу треба припремити 300 динара.

82

Велика илузија 2 Четири јахача се враћају у наставку узбудљивог трилера који је одушевио публику широм света. Годину дана након што су надмудрили ФБИ, и додворили се јавности својим Робин Худ стилом, илузионисти се припремају за велики повратак на сцену како би разоткрили неетичку праксу технолошког магната који их је приморао на пљачку. Њихова једина нада је да изведу још један спектакуларан трик којим ће открити ко стоји иза целе приче. По сценарију Еда Соломона филм је режирао Џон Чу, а главне ликове тумаче Лизи Каплан, Марк Рафало, Даније, Редклиф, Џеси Ајсенберг, Вуди Харелсон, Дејв Франко, Могран Фримен и Мајкл Кејн. Пројекције почињу у 19,30 по цени улазнице од 250 динара.

Призивање зла 2 У новом наставку пред гледаоцима су поново Ед и Лорен Ворен у улози паранормалних истраживача који ће овог пута отпутовати у Енглеску, а прича је базирана на истинитим догађајима који су се дешавали у једној кући у граду Бримсдауну у периоду од 1977. до 1979. године. Ради се о једном од најважнијих документираних паранормалних случајева у свету који су погодили породицу Хоџсон, а Ед Ворен је случај навео као једно од најстрашнијих искустава током каријере. Ед је преминуо 2006. године, а Лорен се и данас бави истраживањем паранормалних појава. Све кроз шта су пролазили Ед и Лорен водило је према једном од најзагонетнијих и најстрашнијих случајева њихове каријере, уједно и једном од најзанимљивијих, јер су догађаји праћени сумњом да ли су се доиста догодили. У читав случај је укључена полиција, новинари, фотографи… а све се с временом претворило у прави циркус. Лорен Ворен се и данас присећа осећаја по доласку у дом породице Хоџсон и суочавања с опасношћу која јој је претила. Видела је девојчице у два кревета које су левитирале унакрсно у ваздуху и вриштале. Воренови су позвани као стручњаци, а на почетку филма се види да долазе у уверењу да се нешто страшно догађа. Постоји и позната фотографија њиховог истраживачког тима која приказује дечака како провирује с другог спрата, а који је члан породице ДеФео убијен много година раније баш у тој кући. Самохрана мајка са четворо деце живи тешким животом у социјалном стану под толиким стресом да скоро и не примећује паранормалне догађаје. Ствари ескалирају кад је суочена са чињеницом да врата ормара прелете собу и ударе у улазна, а ствари крећу од лошег према још горем. Пре доласка Воренових дом породице Хоџсон привукао је већ приличну пажњу јавности, али и стручњака у подручју истраживања паранормалног. Једна од њих била је Анита Грегори, која је била скептична око целе приче, нешто мање њен колега Морис Грос, а читав случај је за своје новине пратио и фотограф листа Даили Мирор Грејем Морис. Породицу су тешили, и помагали јој, комшије Вик и Пеги Нотингем, а стручњаке за паранормално је на њихов случај упозорио свештеник, отац Гордон. Да ништа није препуштено случају потврђује податак да је велечасни Стевен Санчез из Албукеркија пре почетка рада на филму благословио екипу и локацију снимања. „Призивања“ је након премијере био најуспешнији филм страве свих времена са зарадом већом од 319 милиона долара, а након славног класика „Истеривач духова“ други је оригинални филм страве по заради свих времена. Филм је на репертоару краљевачког биоскопа до 22. јуна, пројекције почињу у 22 сата, а за улазницу треба припремити 250 динара. Т. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 19.6.2016.

85

86

87

Из Полицијске управе Краљево

СТАБИЛНА БЕЗБЕДН

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 6. до 12. јуна сведочи о знатном смањењу броја кривичних дела у односу на претходну недељу јер је осамнаест, колико су евидентирали инспектори Криминалистичке полиције, за десет мање него седам дана раније. У структури преовлађују дела општег криминала, а успех у откривању починилаца је исподполовичан, јер су познати извршиоци тек седам кривичних дела. У истом периоду је повећан број прекршаја који су утицали на ремећење јавног реда и мира, а од укупно 25 повод за то су шест пута биле туче, а 19 прекршаји који се третирају као остали. Број саобраћајних незгода је мањи за четвртину, од укупно 14 евидентираних четири је као последицу имале повређена лица а седам само материјалну штету. Шест особа је задобило лакше телесне повреде, материјална штета од 520 хиљада динара дупло је мања него претходне недеље у 14 саобраћајних незгода, а 433 прекршаја у области безбедности саобраћаја незнатно мање него у том периоду.

МАГАЗИН

19.6.2016.

С

88

Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице провели су мирну недељу, јер није било пријаве пожара у чијем би гашењу морали да интеревнишу.

Откривен шверц лекова Припадници Министарства унутрашњих послова из Рашке су у „аудију“ лозничких регистарских ознака пронашли ветеринарске лекове у вредности

од око 700 хиљада динара. У Биљановцу, на путу Рашка – Краљево полиција је у понедељак, сат и по након поноћи приликом контроле возила којим је управљао двадесетосмогодишњи мушкарац са подручја Лознице, у пртљажнику пронашла већу количину разних ветеринарских лекова без неопходне документације. По налогу основног јавног тужиоца у Рашки против возача је поднета кривична пријава због сумње да је из-

НОСНА СИТУАЦИЈА

вршио кривично дело недозвољена трговина, а возило и лекове су, уз потврду, привремено одузели припадници рашчанске експозитуре теренске контроле Пореске управе.

Претрес због канабиса После извесног затишја поново се појавила дрога на улицама о чему сведоче припадници полиције који су у четвртак извршили претрес стана и других просторија двaдесетогодишњег

мушкарца из Краљева и том приликом пронашли три пакетића са 140 грама канабиса. Осумњичени је саслушан због сумње да је извршио кривично дело које се третира као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и против њега ће надлежном тужилаштву бити поднета кривична пријава.

На хуманом задатку Поводом Светског дана давалаца

крви у Скупштини града Краљева су уручена признања вишеструким даваоцима, а за друштво са најбољим просперитетом и растом броја давалаца проглашен је актив добровољних давалаца крви „92“ Полицијске управе Краљево. Појединачна признања уручена су и четворици полицијских службеника за јубиларна давања крви, тројици за преко 35 и једном за преко 50 донација. Полицајци се редовно одазивају позивима за добровољно давање крви, а поред професионалне хуманости коју показују спасавајући људске животе, полицијски службеници на овај начин показују и личну. Поводом Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана полиције, Друштво добровољних давалаца крви „92“ организовало је акцију давања, у просторијама Полицијске управе Краљево у сарадњи са Организацијом Црвеног крста Краљево и Службом за трансфузију крви Опште болнице „Студеница“, током које је прикуљено рекордних 104 јединице крви. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 19.6.2016.

91

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 19. ДО 25. ЈУНА

МАГАЗИН

19.6.2016.

19. јун

92

1269. — Француски краљ Луј IX је наредио да се сви Јевреји који се нађу у јавности без жуте значке казне са десет ливри сребра. 1306. — Војска ерла од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена. 1586. — Енглески колонисти су напустили острво Роанок, након што нису успели да оснују прво енглеско стално насеље у Северној Америци. 1846. — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерзију. 1862. — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда. 1867. — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика. 1885. — У Њујорк је стигао Кип слободе, поклон Француске. 1908. — Доласком брода „Касато Мару“ у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил. 1953. — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг. 1961. — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства. 1961. — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезареји први пут нађен доказ да је он постојао. 1965. — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана.

1965. — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу. 1970. — Совјетски васионски брод „Сојуз 9“ постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута. 1975. — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мексико Ситију отворио прву светску конференцију о положају жена. 1987. — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка организација ЕТА. 1988. — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сики. 1991. — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства. 1995. — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији. 1999. — У Приштини, на згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН преузеле контролу над Косовом и Метохијом. 2000. — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната. 2003. — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би

требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.

20. јун 451. — Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију. 1214. — Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја. 1459. — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји. 1756. — У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“. 1789. — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције. 1819. — У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова. 1891. — Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео. 1944. — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату. 1960. — Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој катего-

рији. 1963. — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе. 1973. — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973. 1991. — Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990. 1992. — Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе. Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу. 2000. — Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу. Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33,7 милијарди долара, којим је практично створена нова глобална медијска снага. 2001. — Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у

време режима Слободана Милошевића. Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа. Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф. 2002. — У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа. 2003. — Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције. 2015. — Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1.

21. јун 217. п. н. е. — Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку. 1813. — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. 1881. — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први пут-

нички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884. 1919. — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској. 1942. — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника. 1945. — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима. 1948. — Продуцентска кућа Колумбија Рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике. 1963. — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII. 1963. — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а. 1970. — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа. 1981. — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38 процената укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске. 1990. — У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су кому-

93

нистичке власти затвориле 42 године раније. У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи. 2002. — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

МАГАЗИН

19.6.2016.

22. јун

94

217. п. н. е. — Птолемеј IV Филопатор је поразио селеукидског краља Антиоха Великог у бици код Рафије. 168. п. н. е. — Римљани под заповедништво Луција Емилија Паула су поразили код Пидне македонског краља Персеја, који се предао након битке и тиме окончао Трећи македонски рат. 1533. — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч. 1593. — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска. 1815. — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут. 1826. — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република. 1874. — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе. 1894. — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија. 1914. — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра 1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921. 1940. — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу, месту у којем је француски

маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске. 1941. — Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР. Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на устанак против немачке окупације. 1944. — СССР је покренуо операцију Багратион против немачке армијске групе Центар. 1945. — Окончана је битка за Окинаву победом Американаца. 1965. — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа. 1965. — Дијего Армандо Марадона је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа. 1994. — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир. 2000. — Свемирска летелица САД „Марсов осматрач“ открила назнаке о постојању воде на Марсу. 2001. — Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду. Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности. Месец дана касније половина посланика те партије основала нову странку Саадет. 2003. — У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску. Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бакингемске палате, што је први пут после 1874, када је на двору био руски цар Александар

II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. Премијер Индије Атал Бехари Ваџпаји допутовао у званичну посету Пекингу. То је прва посета једног премијера Индије Кини за последњих 10 година.

23. јун 1501. — Португалски поморац Педро Кабрал вратио се са путовања на којем је запосео подручје данашњег Бразила и назвао га Илха да Вера Круз. Прва насеља на том подручју Португалци основали 1521.

1757. — Британци победом над савезником Француске, индијским гувернером Бенгала, код Пласеја учврстили власт у источној Индији. 1785. — Турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила манастир који је крајем XV века саградио Иван Црнојевић. Манастир 1786. обновио владика Петар I Петровић Његош. 1791. — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена. 1848. — Почео Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица. Уста-

нак за три дана угушио генерал Луј Кавењак. 1945. — Јапански командант, генерал Мицуру Ушиђима, извршио самоубиство после пораза јапанске војске на острву Окинава, у једној од најкрвавијих битака у Другом светском рату. Према званичним подацима, током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила. 1947. — Конгрес САД усвојио ТафтХартлијев закон, којим је ограничено право радника на штрајк. Шеф државе добио право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцени опасном по националну безбедност. 1956. — Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за председника Египта. 1960. — Патрис Лумумба постао први председник владе нове независне државе Демокартске Републике Конго. 1970. — Јапански студенти се у Токију сукобили с полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбедности. 1985. — Изнад Атлантског океана експлодирао боинг 747 компаније Ер Индија. Погинуло свих 329 путника и чланова посаде. За подметање бомбе у авион оптужени сепаратисти Сики. 1993. — Нигеријски диктатор, генерал Ибрахим Бабангида, поништио председничке изборе одржане 12. јуна и онемогућио повратак демократије. 1994. — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација. 1999. — Југословенски економисти из невладине Групе 17 проценили да је укупна економска штета после НАТОбомбардовања Југославије 29 милијарди и 608 милиона динара. 2001. — Влада Југославије усвојила Уредбу о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу.

24. јун 474. — Јулије Непот је присилио римског узурпатора Глицерија да абдицира и прогласио је себе царем За-

падног римског царства. 1340. — У бици код Слија, енглеска флота под вођством Едварда III је скоро потппуно уништиштила француске поморске снаге. 1497. — Енглески морепловац Џон Кабот се искрцао у Њуфаундленду у првој европској експедицији од времена Викинга и прогласио га поседом Енглеске. 1509. — Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске. Током владавине раскинуо је са Ватиканом и 1534. основао Англиканску цркву. 1529. — Склапањем мира у Капелу завршен је рат између протестаната и католика у Швајцарској. 1793. — У Француској је усвојен први републикански устав којим је извршна власт подређена скупштини. 1812. — Трупе Наполеона Бонапарте (611.000 војника) прешле су реку Њемен и ушле на територију Русије. 1821. — Симон Боливар је са 8.000 јужноамеричких родољуба победио 4.000 шпанских ројалиста у бици код Карабобоа и ослободио Венецуелу од шпанске власти. 1822. — Формирано је прво београдско обшчество (општина). Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове. 1859. — Наполеон III је потукао Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарац Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, основао је 1864. Црвени крст. 1882. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Вилхелма Штајница. 1894. — Италијански анархиста Санто Касерио убио је у Лиону председника Француске Мари Франсоа Сади Карноа. 1901. — У Паризу је отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, која је одушевила ликовне критичаре. 1912. — На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у

95

19.6.2016.

МАГАЗИН

96

Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић. 1916. — Почела је битка на Соми у Првом светском рату. Након пет месеци, колико су трајале борбе, снаге Антанте освојиле су око 200 km² територије уз губитке преко милион људи на обе стране. 1945. — Парада победе у Москви 1945. 1947. — Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као „тањир који лети кроз воду“. После овог догађаја почео је да се користи термин „летећи тањир“. 1948. — У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду. Током 300 дана, колико је блокада трајала, град је снабдеван преко ваздушног моста. 1960. — Југославија, Грчка и Турска су распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954. 1973. — Најстарији светски државник Емон де Валера дао је у 90. години оставку на функцију председника Ирске, на којој је био од 1959. 1975. — У близини њујоршког аеродрома „Кенеди“ срушио се авион „Боинг 727“ америчке компаније „Истерн ерлајнс“. Погинуло је 113 људи од 124 колико их је било у летелици. 1989. — Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се противио употреби силе против студената на тргу Тјенанмен 4. јуна. На његово место изабран је Ђанг Цемин. 2001. — Југословенска ватерполо репрезентација постала је шампион Европе. Слободан Милошевић осудио је Уредбу владе СРЈ која омогућава његово изручење Хашком трибуналу и назвао је „правним дивљаштвом без преседана“. 2002. — Председник СР Југославије

Војислав Коштуница сменио је начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Небојшу Павковића, који је на тој дужности задржан скоро две године после пада режима у Србији у октобру 2000. 2003. — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у Лондон у четвородневну посету Великој Британији, где је био званични гост Бакингемске палате. Путин је први руски лидер који је дошао у посету краљевству после 1874. када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор је држао замрзнуте односе са Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. 2004. — Међународни кривични суд у Хагу саопштио је да ће се прва званична истрага тог суда усредсредити на ратне злочине почињени током десетогодишњег грађанског рата у Демократској Републици Конго

(бивши Заир) од јула 2002. године, када је ступио на снагу Римски статут којим је суд основан. 2010. — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету.

25. јун 1788. — Вирџинија је постала 10. савезна држава која је усвојила устав САД. 1867. — Американац Лисјен Смит из Охаја патентирао бодљикаву жицу. 1872. — Језуити избачени из Немачке, 99 година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај римокатолички ред. 1876. — У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукси под коман-

дом поглавице Лудог Коња победило јединицу VII коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника. 1920. — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић. 1925. — У Ужице стигао први воз популарно назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974, када је укинута пруга уског колосека. 1938. — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске. 1942. — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату бомбама засуло немачки град Бремен, важну поморску луку.

1944. — Америчка и британска морнарица су бомбардовале Шербур да би подржали напредовање јединица Армије САД које су се бориле у бици за Шербур. 1950. — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат. 1959. — СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору. 1963. — Премијер јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. 1966. — Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе. 1975. — Премијерка Индије Индира Ганди прогласила ванредно стање да би зауставила кампању за њено повлачење са власти. Ухапшени лидери опозиције, синдиката и интелектуалци. Мозамбик после 477 година стекао

независност од Португала, први председник постао Самора Машел, лидер Фронта за ослобођење Мозамбика. 1988. — У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и Савета за узајамну економску помоћ. 1991. — Последње совјетске јединице напустиле Чехословачку, 23 године после војне интервенције Варшавског пакта којом је прекинута реформистичка политика Александра Дубчека. Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ. То је појачало напетост у СФРЈ, која је касније прерасла у рат у Хрватској и Босни и Херцеговини. 1993. — Ким Кембел постала прва жена на челу Владе Канаде. 1995. — Шеик Хамад бин Калифа Ал Тани државним ударом са власти збацио оца, шеика Калифу, емира Катара. 1996. — У експлозији камионабомбе у стамбеном насељу војске САД код града Дахран у Саудијској Арабији погинуло 19 Американаца и рањено око 400 особа различите националности. За напад оптужени припадници саудијске милитаристичке групе Хезболах. 1999. — САД понудиле награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле хапшење ратних лидера Републике Српске и председника Југославије Слободана Милошевића, оптужених за ратне злочине. 2001. — У Албанији владајућа Социјалистичка партија прогласила победу на парламентарним изборима, упркос нередима који су за последицу имали затварање 15 изборних јединица. Индонежански председник Абдурахман Вахид допутовао у званичну посету Аустралији, прву после 26 година, чиме је почела нова ера у односима две земље. 2003. — САД „замрзле“ финансијску имовину 55 бивших званичника Ирака, укључујући Садама Хусеина.

97

98

МАГАЗИН 19.6.2016.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs