MagazIN 230 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 230 * 12. јун 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Последњи дани извршног органа Задовољство на реалним основама Војислав Шешељ као највећа светска звезда Процедуралне заштитне мере Жртва неправедне одмазде Корисна размена искустава У војску сам, из војске са женом

МАГАЗИН

12.6.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 14 22 30 38 46 48

Шачестинци у школи „Вук Караџић“ И на небу и на земљи Почело одбројвање Лето код „Абрашевића“ На репертоару Биоскопа „Кварт“ Живот без дроге, јер дрога узима живот Без података о стању безбедности Времеплов

56 60 70 74 76 80 88 92

МАГАЗИН 12.6.2016.

Јануар 2016.

Две седнице Градског већа у исто време

МАГАЗИН

12.6.2016.

ПОСЛЕДЊИ ДАНИ И

- Одбојкашком савезу Србије град додељује 410 хиљада динара за подмиривања трошкова реализације турнира у одбојци на песку. - Скоро 900 хиљада динара из текуће буџетске резерве намењено стручној контроли техничке документације за прву фазу извођења постројења за пречишћавање отпадних вода. - Министарство пољопривреде издвојило 35 милиона динара за комунално опремање индустријске зоне које укључује реновирање водоводне и изградњу канализационе мреже, као и реновирање приступног пута. - Канцеларија за обнову и помоћ обезбедила 46 милиона динара за изградњу водоводне мреже у делу Адрана. - Одлуком о препарцелацији земљишта стварају се услови за уступање инвеститору који је спреман да отвори производни погон

Фото: М. Радовановић

ИЗВРШНОГ ОРГАНА

ишчекивању конститутивне седнице Скупштине града, заказане за 16. јун, потом и новог састава Градског већа, извршни орган у актуелном саставу броји последње дане и по убрзаном поступку обавља низ активности неопходних за функционисање града. То је повод да у понедељак 6. јуна буду заказане две редовне седнице овог органа и обе у исто време. На дневном реду педесет девете седнице Скупштине града нашло се чак шеснаест тачака од којих се приоритетним сматра предлог за измену и допуну решења овог органа којим се утврђује распоред коришћења средстава дотација спортским организа-

МАГАЗИН

12.6.2016.

цијама и спортским удружењима за 2016. годину. Значајним је оцењен и предлог решења о расподели средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката за период од 1. јуна до краја године, а пре него се нађе пред одборницима новог сазива Скупштине града неопходна је и сагласност Градског већа. Уз предлог о прибављању у јавну својину града две катастарске парцеле чланови већа су разматрали и предлог о отуђењу једне у корист приватног инвеститора ради формирања грађевинске парцеле. Центру за социјални рад је уступљен на коришћење стан од 24 квадрата у улици Цара Лазара, а дата је

сагласност и на парцелацију и препарцелацију једне катастарске парцеле у циљу изградње јавног паркинг простора преко пута парка Пљакин шанац у близини зграде Основног суда. Месна заједница Адрани је Градском већу упутила захтев за отварање амбуланте у овом месту и учешће у финансирању радова како би објекат био оспособљен и приведен намени. Након разматрања предлог је упућен Дому здравља од кога се очекује потврди да ли постоје услови за то. Иако је у дневни ред уврштено разматрање Предлога решења о времену коришћења спортских терена између градског базена и атлетског стадиона без накнаде, за постављање Забавног

парка „Rock&Roll“, градоначелниик Краљева Томислав Илић потврђује да је 80 одсто прихода намењено изградњи Манастира Хиландара, а преосталих 20 као помоћ Данилу Јованову. Задатак Јавног комуналног предузећа „Водовод“, Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-ко муналне делатности, Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ и Одељења за привреду и финансије био је да утврде садржину ценовника – предмер и предрачун за радове на изградњи будуће водоводне мреже за део насеља Адрани и друге фазе у Шеовцу како би становници овог подручја добили здраву пијаћу воду за шта је Канцеларија за обнову и помоћ обезбедила 46 милиона динара. Одбојкашком савезу Србије град додељује 410 хиљада динара за подмиривања трошкова реализације турнира у одбојци на песку, а допуњена је и листа спортских удружења чији ће

рад и постојање актом градоначелника бити проглашени за интерес града Краљева. Скоро 900 хиљада динара средстава текуће буџетске резерве намењено је стручној контроли техничке документације за прву фазу извођења постројења за пречишћавање отпадних вода, а Дирекцији за планирање и изградњу наложено да у Предлог програма отуђења грађевинског земљишта уврсти и једну катастарску парцелу површине око 11 хектара која је јавна својина града. Од 16 тачака дневног реда градоначелник Краљева најбитнијом сматра доношење одлуке везане за зону око будуће пијаце у Адранима. Како се земљиште планирано за градњу пијаце сматра пољопривредним од Министарства пољопривреде и заштите животне средине очекује се сагласност за конверзију како би се превођењем у градско грађевинско уступило потенцијалном инвеститору.

Одлуком о препарцелацији земљишта које се налази уз спортски аеродром стварају се услови за уступање инвеститору који је спреман да ту отвори производни погон. Разговор на ту тему је у почетној фази, а услов за наставак доношење овакве одлуке Градског већа. Министарство пољопривреде је издвојило 35 милиона динара за комунално опремање индустријске зоне које укључује реновирање водоводне и изградњу канализационе мреже, као и реновирање приступног пута у близини спортског аеродрома где се налази још пет хектара земљишта у власништву града. Једина тема шездесете седнице Скупштине граада је предлог закључка о давању сагласности на висину средстава за финансирање спортских удружења чији су рад и постојање проглашени за интерес града Краљева у 2016. години, а раније нису били уврштени у постојећи списак. Т. Радовнановић

На истеку мандата на челу Скупштине града

МАГАЗИН

12.6.2016.

ЗАДОВОЉСТВО НА РЕАЛНИМ ОСНОВАМА

- До пре две деценије на истакнуто место у власти долазило се након много рада и доказивања у некој од друштвено-политичких организација. - Од установљења система који се заснива на демократији за избор на неко од најистакнутијих места у власти довољно је бити члан партије која је на изборима освојила највеће поверење бирача. – За четири године одржано 38 седница Скупштине града и 350 седница скупштинских комисија. – Кроз парламент прошло 94 одборника. - Четворогодишњи мандат је обележио озбиљан и напоран рад. - Иако по броју мандата у Скупштини града напредњаци знатно одскачу једино социјалистички одборници могу да им омогуће стабилну власт. – Председник Скупштине града иницијатор бројних пројеката који су реализовани у четворогодишњем мандату. – Учешће у политичком животу начин да се ситуација у граду не погоршава

Сретен Јовановић

Фото: М. Радовановић

осле дужег периода нестабилности скупштинска већина формирана у јулу 2012. године успела је успешно да приведе крају четворогодишњи мандат. Већина у Скупштини града, коју су напредњацима обезбедили социјалисти, показала се успешнијом од оне кад су четири године пре тога владали са демократама. Свих осам година на истакнутим местима у највишем законодавном органу био је одборник Социјалистичке партије Србије Сретен Јовановић, прве четири као заменик а наредне четири као председник Скупштине града. Крај успешног мандата повод је за осврт уназад на период обележен бројним проблемима које су настојали да реше челници локалне власти. Јовановић припада генерацији оних који се са носталгијом односе према старом систему можда и због тога што нови, због свих тешкоћа током транзиционог периода, још није достигао потребан степен развоја. Разлог лежи и у чињеници да се до пре непуне две деценије на истакнуто место у власти долазило након много рада и доказивања у некој од друштвено-политичких организација, почев од омладине па даље. Од установљења система који се, бар декларативно, заснива на демократији за избор на неко од најистакнутијих и најважнијих места у власти довољно је бити члан партије која је на изборима освојила највеће поверење бирача. Задовољство последњим четворогодишњим периодом проистиче из сазнања да у раду локалног парламента није било инцидената који би захтевали ангажовање посебног обезбеђења као што се то дешавало пре тога. Скупштинска већина је била стабилна, а 38 седница за четири године потврђује да су седнице одржаване и пре истека тромесечног периода на који обавезује Закон о локалној самоуправи. Седнице Скупштне града трајале су дуже или краће, у посебним приликама и више од два дана, а седамдесет места у парламенту попуњавало је 94 одборника. Разлог је у сазнању да је један број њих из личних разлога, или професионалних обавеза, био принуђен да се повуче са места на које је изабран. Минули четворогодишњи период обележен је честим променама састава одборничких група, нестајањем једних и појавом других. Најстабилнијом се, у владајућој већини, показала одборничка група Социјалистичке партије која је током мандата доживљавала најмање промене. Знатније трансформације доживеле су одборничке групе Демократске странке, Либерално-демократске партије, Нове Србије. Током мандата је нестала одборничка група групе грађана Сложно за Краљево, Нове Србије и Демократске странке Србије након што су првобитни чланови прелазили у друге странке. Међу

МАГАЗИН

12.6.2016.

опозиционим странкама стабилним су се доказале одборничке групе Двери и Покрета за Краљево. Председник Јовановић подсећа да је за четири године одржано више од 350 седница петнаест скупштинских комисија. Значајним се сматра да ни једна седница Скупштине града није отказана из било којих разлога, а став према опозицији огледа се и у изласку у сусрет сваки пут кад је потписима трећине одборника тражено ванредно заседање. Власт и опозиција никада и нигде нису једни према другим гајили претерану љубав, често ни минимално уважавање. Доказ је одбијање готово свих предлога опозиције за допуну дневног реда заседања локалног парламента. На један случај кад се одступило од овог правила подсећа својеврсна диплома добијена од Одборничке групе Двери након што је у дневни ред уврштен један њен предлог. Четворогодишњи мандат је, каже Јовановић, обележио озбиљан и напоран рад. - У нашем мандату су биле две велике поплаве пре две и ове године. Скупштина је брзо реаговала, па смо 2014. само два дана након поплаве сазвали седницу и определили потребна средства од по 120 хиљада динара као помоћ угроженом становништву. Имали смо политичке турбуленције у тренутку кад је, после две године мандата, градоначелник Краљева поднео оставку па је за новог изабран дотадашњи заменик председника Скупштине – каже Јовановић уз потврду да, ма колико био задовољан радом, увек има места за боље ,посебно у условима кад су привредне активности достигле најнижи ниво. Иако локална самоуправа нема значајније ингеренције у привреди неопходним се сматра стварање услова за промену законске регулативе како би им и то било омогућено. Мало више светлости у суморну свакодневицу бацају дешавања у култури, потом спорту и другим не мање важним сегментима друштвеног живота. Заначајан импулс даје им локална власт стварањем погодног амбијента, а током претходне четири године на њега је у значајној мери утицао завршетак спортске дворане у Рибници. То је омогућило да се Краљево сврста у ред тек неколико градова у Србији који су били у прилици да угосте Дејвис куп и ФЕД куп репрезентације Хрватске и Шпаније, рукометаше и рукометашице Израела, Румуније, Мађарске и многе друге. Успехом се сматра податак да је скупштина подржала све предлоге органа извршне власти и пратила ток њихове реализације тако да ни у једној ситуацији није била кочница било чему што је пред њу долазило на проверу. Подршка која је долазила са нивоа државе у значајној мери је допринела да после више од две деценије манифестација Дани

12.6.2016.

МАГАЗИН

јоргован буде представљена у Београду и Лиону као темељ сарадње Србије и Француске. У туристичком смислу Краљево је још пре више од четврт века постало пионир у организацији туристичко-рекреативне спортске манифестације „Весели спуст“ која је у ову средину довела десетине хиљада људи из других крајева земље, и иностранства, а постала модел на коме су засновне сличне у земљи. Потврда исправности ових дана стиже из Словеније која очекује помоћ у организацији сличне манифестације на Драви. То је још један вид сарадње две земље реактивиран пре дванаест година кад су Краљевчани први у Србији прихватили идеју Мариборчана за учешће у матурском плесу. - Мени је као председнику Скупштине била жеља да мало уђемо у историју и видимо ко су људи који су стајали на челу града пре Другог светског рата. Зато сам покренуо иницијативу да их уз помоћ Народног музеја приближимо Краљевчанима оплемењеним простором у Свечаној сали Градске управе. Желео сам да повратимо и друге датуме који су битни за историју овог града, посебно 29. новембар као Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату. У октобру обележавамо Дан ослобођења у Првом светском рату, а 9. маја након десетогодишње паузе и Дан победе над фашизмом као највећим злом у историји човечанства. Опозиција ме је критиковала кад сам био у Русији на обележавању Дана победе, а позив за одлазак сматрам највећом чашћу у целокупном политичком раду. Био сам иницијатор учвршћивања сарадње са Марибором и Гораждом које треба подићи на још већи ниво, првенствено у области економије, како би нашим привредницима омогућили пласман на тим тржиштима, а њиховим код нас. Са жупаном Марибора Андрејом Фиштровцем био сам иницијатор организовања омладинске радне акције налик онима које су увек настајале у тешка времена. После поплава договорили смо се да напрвимо десетодневну акцију на санацији последица, па је двадесет Мариборчана

са комплетном опремом стигло у Краљево. Доста смо радили у гледићком крају, на уређењу корита реке Рибнице и Јарчујаку То је била инјекција да Краљево постане пример на простору бивше Југославије и доказ да акције могу да живе. Прошле године је засађено око 15 хиљада садница, а оно што се десило кад је код Манастира Студенице изгорело око сто хектара шуме, потврђује да смо изабрали прави пут – објашњава Јовановић. Уверење да Краљево заслужује стабилну власт потврђено је на локалним изборима у априлу ове године кад су највише поверења добиле каолиције окупљене око напредњака и социјалиста. Иако по броју мандата у Скупштини града напредњаци знатно одскачу једино социјалстички одборници могу да им омогуће стабилну власт. Уверење да власти у Краљеву већ две деценије не успевају да остваре чвршћу везу са републичком води ка закључку да је то један од приоритета у наредном периоду. Пре само двадесетак година Краљево је са предузећима која су запошљавала по неколико хиљада радника било један од стубова на којима је почивала привреда Србије. И поред неспорно значајног географског положаја изгубљен је примат у привреди на шта је у знатној мери утицао велики број оних који су пред ратним вихором сигурност потражили баш у овој средини. Због великог прилива младих запослен је знатан број просветних радника на свим нивоима образовања, а кад су генерације придошлих одрасле до мере која захтева наставак школовања у другим срединама локалној самоуправи је остало да решава проблем вишка запослених у просвети. Међу задатке који нису у потпуности остварени убраја се санација последица поплава у гледићком крају у коме су бујице однеле више од тридесет мостова. Нису у потпуности саниране ни последице земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године, а почетак радова на урбаној регенерацији насеља у Доситејевој улици и даље коче власници станова који, у

ситуацији кад за старе и неусловне треба да добију комфорне станове, исте или веће површине, највећим проблемом сматрају неадекватну спратност. То је само један од фактора који доводи у питање реализацију замашног пројекта вредног осам милиона евра. - Елементарна непогода нас је доста погодила па, нисмо успели да привучемо неког значајнијег привредника нити заинтересујемо ресорно министарство за то. Краљево је грађанима давало највише средстава за обнову од поплава, а ипак остало на маргини. Зато очекујем да се ускоро нешто уради, да дође неки инвеститор и запосли бар пар стотина суграђана да омладина не би одлазила из града. Кад ме питају зашто се прихватамо власти када не успевамо то да решимо одговорим зато да не буде још горе. Сами смо себе довели у ову ситуацију верујући да ће бити боље онима који су распродали све могуће. Живот је изнад тренутка, изнад политике и нас који смо тренутно на неким позицијама у држави која не даје јасне одговоре на сва питања – каже Јовановић. Све тежа економска и социјална ситуација, по којој је Краљево препознатљиво у ширим размерама, повод је да велики број грађана тражи помоћ од челника локалне самоуправе, међу њима и председника Скупштине града. Сретен Јовановић се сврстава међу ретке политичаре који за пријем грађана није одредио посебан термин, па је спреман да се са њиховим проблемима упозна увек кад за то има довољно слободног времена. Због тога сваког дана, бар на неколико минута, поседи са сваким од двадесетак који стигну пред врата кабинета председника Скупштине града. Крај успешног мандата повод је за поруку грађанима да верују у државу и њене институције, да се прилагођавају новонасталим условима и схвате да више не постоји држава социјалне правде, хуманости и солидарности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.6.2016.

Непознати детаљи са првог заседања Народне скупштине

МАГАЗИН

12.6.2016.

ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ КАО НАЈВЕЋА СВЕТСКА ЗВЕЗДА

- Србија још далеко од демократије и децентрализације било које врсте, како политичке тако и економске. - Постројени припадници Гарде и црвени тепих су се у тренутном политичком, економском и социјалном тренутку чинили сувишним. - Све што се дешавало унутар Дома Народне скупштине је неозбиљност, изигравање демократије, непоштовање народа и права гласа народног посланика. - Шешељ поздравио припаднике Гарде са „Добар дан браћо четници“ а они му, у себи, одговорили на исти начин. - Парламентаризам у Србији назадује, а демократије уопште нема због пословника о раду парламента који су донеле демократе, а наставили да примењују напредњаци. - Седницу је обележила ниска и понижавајућа расправа, јер се у време економске кризе и сиромаштва кренуло у личну промоцију, препуцавање и лечење личних комплекса носиоца одређених политичких функција у странкама

Весна Вукајловић

Фото: М. Радовановић

12.6.2016.

МАГАЗИН

Др Војислав Шешељ

онститутивна седница Народне скупштине изазвала је бурне реакције у јавности након опречних изјава посланика владајуће већине и опозиције после прекида на крају првог радног дана. Медијска блокада на коју дуже време упозорава опозиција допринела је да не буду задовољни начином представљања у јавности што је повод за разговор са председницом краљевачког општинског и одбора Српке радикане странке за Рашки округ Весном Вукајловић која, се после паузе од неколико година, поново нашла у парламенту. Посланички мандат јој је први пут додељен 2007. године, али је после убедљиве победе радикала на локалним изборима 2008. преовладало уверење да ће бити кориснија на месту заменика градоначелника Краљева збг чега се одрекла одборничког мандата. Иако су радикали тада освојили осамнаест мандата у локалном парламенту, што је успех какав никад касније није остварила ни једна политичка опција у Краљеву, на инсистирање Нове Србије за градоначелника Краљева је изабран др Милош Бабић. Вукајловић потврђује да је, као нова особа у власти место, које је према резултатима избора припадало радикалима, великодушно уступила другој партији уверена да би заједничким радом могло да дође до значајнијег бољитка у животу грађана. Функционисање локалне самоуправе у централизованом систему у коме о свему одлучује републичка власт све више учвршћује став да је Србија још далеко од демократије и децентрализације било које врсте, како политичке тако и економске. То и бројна друга дешавања на нестабилној краљевачкој политичкој сцени утицали су на привремено повлачење из политичког живота све до повратка председника странке др Војислава Шешеља из затвора у Схевенингену. Повод да у најужи круг сарадника прими Весну Вукајловић је сазнање о жестокој борби против нуклеуса Српске напредне странке који се формирао баш у Краљеву где није успео да отме општински одбор као у многим другим

градовима. Након пребројавања гласова на последњим парламентарним изборима Вукајловић је, као петнаеста на изборној листи, обезбедила једно од 22 места радикала у Народној скупштини. Посланичко искуство из ранијег периода наводи на закључак да се припреми новог циклуса у раду Народне скупштине приступило прилично неозбиљно, јер су позиви за прву седницу посланицима упућени у року краћем од 24 сата од заказаног почетка. - Било је то неодговорно, па потврђује као да им нико не треба осим њих самих, а бахато, централизовано понашање потврђује покушај да се понашају како хоће, иако смо и ми представници народа. Постројени припадници Гарде и црвени тепих су ми се у овом политичком, економском и социјалном тренутку учинили сувишним а, иако су тиме хтели да покажу озбиљност, све што се дешавало унутар Дома Народне скупштине је неозбиљност, изигравање демократије, непоштовање народа и права гласа народног посланика. Испред уласка смо сачекали др Шешеља који је поздравио припаднике Гарде са „Добар дан браћо четници“ да би касније потврдио како су му, додуше у себи, одговорили на исти начин. Његов улазак у зграду је изазвао велику медијску пажњу, јер је дочекан као највећа светска звезда, што није могло да се види у медијима. Ми смо поносни на то, јер знамо да са собом носи истину и правду, и ма колико нам је било драго због тога није и начин на који је то представљено јавности. Кад је седница почела кроз неколико улаза у салу улетели су новинари у ненормалном броју и опет сликали само Шешеља. У медијима је то приказано као новинарска непослушност и непрофесионалност, јер су камере приказале само да је био хаос, а не и због чега. У тренутку кад је председавајући др Драгољуб Мићуновић инсистирао да се сниматељи помере Шешељ је предложио да мало сликају и њега – описује Вукајловић оно што није могло да се види у медијима.

Предлог да за председника Народне скупштине буде изабрана Маја Гојковић наишао је на оштро противљење опозиционих посланика, што је утицало на даљи ток догађаја, па првог дана није обављено све што је планирано. Сем председника, потпредседника и генералног секретара нису изабрани ни чланови скупштинских одбора, међу њима ни административног што је услов да се отпочне поступак формирања владе. И док су посланици владајуће већине настојали да кривцима за острукцију рада означе колеге из опозиционих странака овима се чини да су сами себе опструисали и то врло невешто. - У страху од опозиције, нарочито Српске радикалне странке и др Шешеља, очекивали су напад па су сами почели да нападају иако за то нису имали никаквог разлога. Др Шешељ је одржао академско предавање о демократији и парламентаризму током последњих тринаест година колико није био ту, а иако је мање представљен у јавности наступ је изазвао велико интересовање на друштвеним мрежама. Он је из Хага гледао како праламентаризам у Србији назадује, уместо да напредује, и дошао до закључка да демократије уопште нема, нарочито због пословника који су донеле демократе, а наставили да примењују напредњаци. Такав пословник им одговара, јер могу у сваком тренутку да прекину посланике уколико им се не свиђа њихов говор. Напредњаци су се осетили прозваним, па се шеф посланичке групе Мартиновић усудио да опонира др Шешељу, што је изгледало јако смешно и непримерено. Онда је кренула опструкција, изазвана страхом да раде погрешну ствар, и циркус између њих, Демократске странке Србије и Саше Радуловића. Ми смо одрадили што је требало јер желимо да правимо озбиљну државу, озбиљно окрећемо јавно мњење, отварамо овом народу нове видике да не мисли како је све завршено и да нема решења. Седницу је обележила ниска и за народ понижавајућа расправа, јер се у време економске кризе и сиромаштва,

МАГАЗИН 12.6.2016.

кад се од посланика очекује бољитак, кренуло у личну промоцију, препуцавање и лечење личних комплекса носиоца одређених политичких функција у странкама – прича Вукајловић. Ма колико је из визуре владајуће већине вођење седнице оцењено катастрофалним, и равно државном удару, радикали сматрају да је Драгољуб Мићуновић избалансираним ставом свима омогућавао да демократски кажу шта мисле о кандидату за председника парламента. Није много боље било ни у понедељак кад су двојица радикалских посланика, Милорад Мирчић и Зоран Красић, покушавали да докажу како је главна кочница демократији и парламентаризму актуелни Пословник о раду Народне скупштине. Велику подршку коалицији око напредњака радикали тумаче страхом који је нашао погодно тле у народу. Овакво расположење изазвано је уверењем да они једини могу да обезбеде запошљавање што је основни циљ свакога ко годинама очекује посао. Због тога преовладава уверење да напредњацима поверење поклања и велики број гласача који не одобравају њихову политику, али желе да учествују у расподели дела колача који се односи на запошљавање. Ништа мањи страх није присутан ни међу запосленима, а могућност да изгубе посао битан је фактор у опредељењу на изборима. Српски радикали су одлучни у намери да истрају у промени оваквог односа према власти, а добра основа за то је лични пример у дванаестогодишњој борби која потврђује да се победа може извојевати и онда кад се то чини немогућим. Највећом сметњом ефикаснијем раду сматра се постојећи пословник о раду, али и страначка дисциплина која многе посланике спречава да се понашају онако како им налаже савест. Све води ка закључку о настојању да се акценат стави на извршну власт и покаже како једино ради њен најистакнутији представник. У таквим околностима рад на начин какав се спроводи чини беспредметним учи-

нак највећег броја посланика, па се поставља питање оправданости постојања скупштине чији се чланови у медијима приказују као „лезилебовићи који тамо џабе једу, а ништа не раде“. Консултације о саставу нове владе прилика су да шефови партија и одборничких група, или овлашћени представници, изложе премијеру ставове који би могли да утичу на опредељење при избору министара. Прилику за сусрет први човек радикала искористио је да понови ставове странке који се тичу првенствено чланства у Европској унији. - Погубно је залагање за чланство у Европској унији, а тамо никада нећемо стићи јер су услови потцењујући за грађане Србије. Вучић је, хтео не хтео, из много разлога морао да има одређен респект према др Шешељу, о чему сведочи по мало покајнички и срамежљив поглед скренут на доле који потврђује одређено поштовање. Он зна да је то што Шешељ говори истина, зна да је на погрешном путу, али зна и зашто тамо иде – објашњава Вукајловић у ишчекивању следће седнице ка којој би требало да буду конституисани скупштински одбори. Непуних седам дана пре конституисања Скупштине града Краљева и даље нема поузданих података о томе ко ће напредњацима пружити довољну подршку како би могли да формирају стабилну већину. Иако је већ завршен један круг консултација још нема коначне одлуке, па су очи највиших представника странке упрте према Београду одакле се очекује миг за наставак сарадње са социјалистима, можда и неким другим. Разговори о формирању скупштинеке већине прилика су за поновљени став радикала, који се помињу као могући учесници власти у наредном четворогодишњем периоду. Три услова за њихово учешће у власти укључују реализацију добро познатих ставова који се тичу пољопривреде, помоћи породицама у којима ни један члан није запослен и овере здравствених књижица за све грађане. Кад су у питању локалне теме међу

онима који се помињу као носиоци власти нема знатнијих размимоилажења сем што радикали стављају акценат на социјалне проблеме, пољопривреду и здравство, док напредњаци и социјалисти предност дају инфраструктурним пројектима. До четвртка за кад је заказана конститутивна седница Скупштине града радикали очекују да буду разјашњене бројне недоумице што треба да потврди потписан папир са дефинисаним задужењима за наредни период. Утисак да досадашњи разговори нису показали негативан став према радикалском програму учвршћује их у уверењу о могућој скупштинској већини коју би чинили са напредњацима и социјалистима. - Ми смо врло реални и немамо посебне захтеве по питању ангажовања кадрова. У овом граду је политика увек вођена математички, па ја ни са 18 одборника нисам могла да спроведем политику због хохштаплера који су увек били у власти на математички начин. Пет наших одборника не могу да значе као 34 владајуће коалиције, па смо врло реални у захтевима и сматрам да нема разлога да их не прихвате, јер нисмо атаковали на политичке функције и јавна предузећа зато што нас интересује социјална прича и реална помоћ грађанима – каже Вукајловић. Прописи не спречавају посланика да буде део законодавне власти на локалном нивоу, па Весна Вукајловић остаје одборник у Скупштини града. Неизвесност и нервоза која је више него међу грађанима присутна међу члановима политичких странака могли би да буду окончани већ следеће недеље кад коначно буде конституисан локални парламент и именовани вршиоци најзначајнијих функција у наредном периоду. Радикали обећавају помоћ у делу који није у супротности са ставовима изнетим у изборној кампањи, а ако за то не буде разумевања наставиће да се за њихову реализацију боре сами, јер народ очекује што брже решавање нагомиланих проблема. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.6.2016.

Европа у мом граду

ПРОЦЕДУРАЛНЕ З

МАГАЗИН

12.6.2016.

- Устав гарантује заштиту података о личности и забрањује њихово коришћење у друге сврхе осим оних за које су прикупљени, а свако има право да буде обавештен о прикупљеним личним подацима и судску заштиту у случају злоупотребе. - Србија предвиђа измене и допуне Устава како би се боље дефинисала заштита података о личности, укључујући боље покривање права на приватни и породични живот.

ЗАШТИТНЕ МЕРЕ

Фото: М. Радовановић

- Права додељена националним мањинама укључују учешће у одлучивању о појединим питањима везаним за културу, образовање, информисање и службену употребу језика и писма преко колективних права, избор националних савета у циљу остваривања права на самоуправу у области културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма

МАГАЗИН 12.6.2016.

Слобода и безбедност

Право на правично суђење

Право на личну слободу и безбедност гарантовано је Уставом Србије, а лишење слободе је дозвољено само на основу и у поступку прописаним законом. Свакоме кога државни орган лиши слободе омогућено је да, на језику који разуме, буде обавештен о разлозима за хапшења или притвор, оптужбама против њега и о праву да о томе обавести лице по сопственом избору. Свако ко је лишен слободе има право да покрене поступак у коме ће суд размотрити законитост хапшења односно притварања и наредити пуштање на слободу ако је то било противзаконито, јер кривичну пресуду која обухвата лишење слободе може изрећи само суд. Законик о кривичном поступку прописује да се лишавање слободе односи на хапшење, притварање, кућни притвор или притвор, и указује да сваки вид лишавања подлеже Европској конвенцији о људским правима. За сваку фазу лишавања слободе Законик предвиђа правни основ, надлежност за изрицање, рокове, и по службеној дужности разматрање, као и могућност жалбе. Према одлуци судије за претходни поступак оптужени може бити задржан у притвору три месеца од дана његовог лишавања слободе, при чему је судија дужан да сваких тридесет дана размотри услове за наставак притвора, чак и без поднесака странака. Након што је оптужница подигнута притвор може трајати док се оптужени не пошаље на издржавање казне која подразумева лишавање слободе, а најдуже до рока трајања казне изречене у првостепеној кривичној пресуди. Малолетни преступници не могу бити притворени дуже од 12 месеци, за млађе малолетнике од 14 до16 година и 14 месеци за старије малолетнике од 16 до18 година. Судско веће за малолетнике разматра једном месечно да ли разлози за притвор и даље постоје и, у складу са тим, доноси одлуку да суспендује или продужи притвор.

У складу са Уставом свако има право на јавну расправу пред независним и непристрасним судом установљеним законом у разумном року, који изриче пресуду о његовим правима и обавезама, основаности сумње што је довело до покретања поступка и оптужби против њега. Свима се гарантује право на бесплатну помоћ преводиоца, ако не говори или не разуме језик у службеној употреби у суду, и право на бесплатног тумача ако је слеп, глув или ментално неспособан. Штампа и јавност могу бити искључени из целог, или дела, судског поступка само у интересу заштите националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, интереса малолетника или заштите приватног живота странака. Право на одбрану, начело правне сигурности, одређивање казни, претпоставка невиности, једнака заштита права и право на правни лек, као и право на правну помоћ, у складу са Европском конвенцијом о људским правима додатно дефинишу права осумњиченог, оптуженог лица и лица које се гони. Гаранција права на правично суђење подразумева и право на приступ правди под једнаким условима за све. Током скрининга за Поглавље 23 у преговорима Србије о ступању у пуноправно чланство Европске уније Србија је изјавила да је њен правни оквир у потпуности усклађен са Директивом Европске уније о праву на тумачење и превођење у кривичним поступцима и предлозима из Мапе пута за јачање процесних права осумњичених или оптужених лица у кривичном поступку. Устав предвиђа да је правна помоћ дозвољена под условима утврђеним законом, а обезбеђују је правни стручњаци, као независна и самостална служба, и канцеларије за правну помоћ основане у јединицама локалне самоуправе. Правна помоћ у парничним поступцима је предвиђена Законом о парничном поступку, а за кривичне

поступке Закоником о кривичном поступку. Устав гарантује једнаку заштиту права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине или јединицама локалне самоуправе, а свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу. Према Законику о кривичном поступку оптужени мора да буде информисан о својим правима и мора му бити омогућено да их користи када су га испитивали по први пут. Оптужени има право да бранилац присуствује иситивању, а ако оптужени не разуме језик поступка има право на превођење и тумачење.

Поштовање и заштита мањина и културних права Скрининг потврђује изјаву Србије да 14,5% њеног становништва припада националним мањинама чија су права загарантована Уставом. У складу са њим Србија штити права националних мањина и јемчи им посебну заштиту ради остваривања потпуне равноправности и очувања идентитета. Устав гарантује слободу изражавања националне припадности, подстиче поштовање различитости и гарантује да ће припадници националних мањина, поред оних која су загарантована свим грађанима, имати индивидуална и колективна права. Права додељена националним мањинама укључују учешће у одлучивању о појединим питањима везаним за културу, образовање, информисање и службену употребу језика и писма преко колективних права, избор националних савета у циљу остваривања права на самоуправу у области културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма. Највиши правни акт забрањује дискриминацију националних мањина и омогућава да се посебни прописи и привремене мере у економском, социјалном, културном и политичком

12.6.2016.

МАГАЗИН

животу ради постизања пуне равноправности између њих и грађана који припадају већини неће сматрати дискриминацијом ако су усмерени на уклањање изразито неповољних услова живота који их посебно погађају. Припадници националних мањина имају право да учествују у управљању јавним пословима и да ступају на јавне функције, под истим условима као и остали грађани. При запошљавању у државним органима, јавним службама, органима аутономне покрајине и јединицама локалне самоуправе, треба узети у обзир етничку структуру становништва и одговарајућу заступљеност припадника националних мањина. Устав забрањује насилну асимилацију припадника националних мањина и штити их од свих активности усмерених ка њој, а модалитети спровођења ове одредбе треба да буду утврђени законом. Строго је забрањено и предузимање мера које би проузроковале вештачко мењање националног састава становништва на подручјима где припадници националних мањина живе традиционално и у значајном броју. Право на очување посебности подразумева да припадници националних мањина имају право на изражавање, очување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности, употребу својих симбола на јавним местима, употребу свог језика и писма, поступке који се воде и на њиховом језику пред државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе, у срединама где чине значајну већину становништва. Право укључује образовање на свом језику у јавним установама и установама аутономних покрајина, оснивање приватних образовних установа, употребу имена и презимена на свом језику, традиционалне локалне називе, имена улица, насеља и топографске ознаке исписане и на свом језику, у срединама где чине значајну већину становништва, потпуно, благовремено и непристрасно

обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, примање, слање и размену информација и идеја и на крају успостављање својих масовних медија, у складу са законом. Устав омогућава право на удруживање и сарадњу са сународницима и право да развијају дух толеранције, а посебни чланови дефинишу одредбе о заступљености мањина у Народној скупштини, и сразмерну заступљеност у скупштинама на локалном нивоу и у аутономним покрајинама. Заштита мањина је регулисана широким спектром правних аката, Законом о заштити права и слобода националних мањина, Законом о националним саветима националних мањина, Законом о службеној употреби језика и писма и Законом о забрани дискриминације.

Мере за борбу против расизма и ксенофобије Устав Србије забрањује изазивање расне, националне, верске или друге неравноправности, а Закон о забрани дискриминације дискриминацију по било ком основу, укључујући расу, боју коже, националну припадност и етничко порекло. Кривични законик прописује кривична дела изазивања или погоршавања националне, расне и верске мржње или нетрпељивости међу народима и заједницама које живе у Србији, изазивања националне, расне и верске или друге мржње или нетрпељивости понашањем или паролама на спортским догађајима или јавним окупљањима и пропагирања идеје расне супериорности или расне нетрпељивости или дискриминације. Расна, верска, национална, етничка и сексуална мржња сматрају се отежавајућим околностима у складу са препорукама Комитета Уједињених нација о укидању свих облика расне дискриминације и европског комесара за људска права Савета Европе и Европске комисије против расизма и нетолеранције. Српско законодавство је делимично усклађено са Оквирном одлуком о сузбијању одређених об-

лика и изражавања расизма и ксенофобије помоћу кривичног права, али није јасно да ли се то тумачи на начин да обухвати концепт подстицања на насиље или мржњу како се подразумева у Оквирној одлуци. Законодавство тренутно не садржи одредбе о подстицању на насиље или мржњу путем јавног одобравање, порицања или грубог тривијализовања одређених међународних злочина, као што је наведено у првом члану Оквирне одлуке.

Заштита података о личности Устав гарантује заштиту података о личности и забрањује њихово коришћење у друге сврхе осим оних за које су прикупљени, а свако има право да буде обавештен о прикупљеним личним подацима судску заштиту у случају злоупотребе. Закон о заштити података о личности предвиђа да се обрада података без сагласности дозвољава, између осталог, како би се постигли или заштитили витални интереси носиоца података или трећег лица, а посебно њихов живот, здравље и физички интегритет. Подаци се прикупљају у циљу постизања или заштите виталних интереса носиоца података, а посебно живот, здравље и физички интегритет. Право на обавештење, приступ и копију може се ограничити ако би пружање таквих информација озбиљно угрозило приватност или витални интерес носиоца података, а посебно живот, здравље и физички интегритет. Скрининг потврђује да Србија предвиђа измене и допуне Устава како би се боље дефинисала заштита података о личности, укључујући боље покривање права на приватни и породични живот. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја даје правни основ за успостављање повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, као самосталан државни орган независан у вршењу својих овлашћења. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.6.2016.

12.6.2016.

МАГАЗИН

Радоица Кочовић

Петнаест година од демократских промена: Радоица Кочовић (3)

- Сваки корак супротан интересима страног капитала унапред је био осуђен на неуспех, или водио ка дешавањима са несагледивим последицама. - Некомпатибилност локалне и републичке власти највећа кочница интензивнијег развоја. – Ситуација у Краљеву погрешно представљена државном врху од стране појединаца који су се додворавали премијеру и председнику државе. - Својеврсна одмазда уништила грађевинску оперативу која је, током радова на санацији последица земљотреса, израсла у једну од најбољих у Србији за ту врсту посла. - Кочница равномерном развоју земље интерес страног капитала инвестираног у делове за које процени да доносе већи профит. - Уместо да стварају профит јавна предузећа су окренута према буџету чијим средствима се по правилу елиминишу негативни ефекти лошег руковођења

Фото: М. Радовановић

ЖРТВА НЕПРАВЕДНЕ ОДМАЗДЕ

свему што се дешавало непосредно пре, за време и после протеста који су 5. октобра 2000. године означили крај једне ере у историји Србије ни петнаест година касније нема јединственог става о узроцима и последицама. То је повод за исцрпно истраживање и разговор са учесницима догађаја који потврђују овакву констатацију. Као потпредседник Општинског одбора Социјалистичке партије Србије тога времена Радоица Кочовић је свестан пропуста у раду чијом би елиминацијом унеколико био промењен ток каснијих догађаја. И поред тога сматра да би сваки корак супротан интересима страног капитала унапред био осуђен на неуспех, или водио ка дешавањима са несагледивим последицама. Основ за овакав став лежи у изјавама појединих челника Демократске опозиције Србије након 5. октобра и потврдама о постојању велике количине наоружања спремног да буде употребљено уко-

МАГАЗИН

12.6.2016.

лико се актуелни председник Србије не повуче са власти. Најзаслужнијим што се то није догодило сматра се Војислав Коштуница, а највећом вредношћу податак да није било жртава. Како је највећу штету претрпела привреда, која још није успела да се опорави а ко зна кад ће, није мали број оних који, са дистанце од скоро две деценије, указују на поуздане рецепте за њен спас. У редовима социјалиста, који су тада готово збрисани са политичке сцене, и највећим кривцем за константно погоршање стања и крах привреде сматра се локално руководство. Четворогодишњи период пре 2000. године обележила је некомпатибилност локалне и републичке власти што је била највећа кочница интензивнијег развоја. Кочовић указује на чињеницу да се од 2000. године, кад је та компатибилност успостављена, локално руководство није најбоље снашло, па нису повучени прави потези у привреди што

је довело до стања у коме се она данас налази. Нема више „Фабрике вагона“, „Магнохром“ једва одржава некакву производњу, а нестала су и друга некада у светским размерама значајна предузећа. Замерке социјалиста у првом реду се односе на недовољно пажљив избор иностраних партнера који су учествовали у процесу приватизације. Старији Краљевчани се још сећају не тако давних времена када су у време исплате зарада у највећим предузећима оживеле трговине, а у угоститељским објектима, рачунајући и оне у околини, готово да није било слободног места. - Није смело да се дозволи да се толико уништи привреда. Уважавам све утицаје транзиционог периода али, поред утицаја капитала који је хтео да буде тако, није смело да дође до политичког разилажења водећих струја у Краљеву због којих онај који руководи Србијом, и вуче потезе на међународ-

ном плану, неће да дође овде. Имали смо највећи догађај у Србији, то је био Дејвис куп, а премијер није дошао да отвори халу што би Краљевчанима много значило, јер би био миг да хоће нешто да помогне. Кад видимо да је Краљево примило 30 хиљада људи са Косова, да је остало толико њих са других страна, да је то један нови град на истој материјалној основи, дајте да покушамо да му се мало одужимо, да отворимо неки погон и запослимо пет стотина људи јер то заслужује – каже Кочовић. Уместо тога са врха државе су стигле оптужбе за бројне малверзације током санирања последица земљотреса иако ни шест година после тога никоме још није доказана кривица, нити је било ко правоснажно осуђен. Онима који боље познају локалне прилике мала је утеха уверење да је ситуација представљена таквом државном врху од стране појединаца који су се додворавали премијеру и

председнику државе. Као човек од струке, и начелник Градског штаба за ванредне ситуације, Радоица Кочовић потврђује да никада раније нигде у Србији у тако кратком периоду нису саниране последице неке елементарне непогоде као што је то био случај после земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године. Изграђено је више стотина комфорних и функционалних стамбених објеката, са гаранцијом квалитета за наредних педесет година, а много више поправљено и доведено у боље стање него што је било пре земљотреса. И поред тога град осећа последица својеврсне одмазде која је уништила грађевинску оперативу која је током радова на санацији последица земљотреса израсла у једну од најбољих у Србији за ту врсту посла. Због тога су власници некада успешних грађевинских предузећа, која су пре земљотреса изводили капиталне објекте широм земље, принуђени да их угасе.

Чињеница да је техника запуштена, а радна снага отпуштена због тога што ни једно од ових предузећа не може да дође до било каквог посла, по ко зна који пут наводи на констатацију да то Краљево није заслужило. Краљево се сврстава у ред ретких градова који су деведесетих година, током ратних операција на простору целе Југославије, дали велики број жртава. Последње године обележене су разарањаима као последице бомбардовања када је територија града свакодневно била мета НАТО авијације. Ништа мање нису биле ни последице стреса због страха за сопствене али и животе чланова породица из којих су најмање један или два члана провели по неколико месеци на Косову и Метохији. Ма колико интерес државе био усмерен ка равномерном развоју свих крајева земље резултати на терену потврђују да му се често супроставља интерес страног капитала инвестираног у

МАГАЗИН 12.6.2016.

делове за које процени да доносе већи профит. Другим ограничавајућим фактором сматра се локално руководство које се у многим срединама, па ни у Краљеву, није увек на најбољи начин сналазило како би се прилагодило променљивим околностима. Поразно звучи чињеница да у свакој средини, па и у краљевачкој, постоји довољан број квалитетних људи који тешко долазе до изражаја. На такве по правилу указују припадници политичких опција које нису у ситуацији да битније утичу на збивања у локалној заједници. Значајним за интензивнији развој локалне заједнице сматра се компатибилност локалне и републичке власти без које нема значајнијег улагања као основе за даљи развој и запошљавање становништа. Својеврстан парадокс представља податак да је власт у Краљеву од промена 2000. године компатибилна са републичком, а промена на боље и даље нема. То је довољан доказ да спрега само на папиру није довољна ако не даје позитивне резултате у запошљавању, повећању стандарда, развоју културе, спорта и других области живота. Много је критике у претходних неколико година упућено на адресу бројних посланика који су у Народној скупштини заступали Краљево. Искуство из тог периода потврђује да њихово функционисање представља индивидуалан чин и зависи само од способности сваког појединачно. За разлику од многих других средина за Краљево се значајним сматра партнерски однос са словеначком општином Марибор. Током вишегодишњег чланства Словеније у Европској унији, и неколико година преговара на путу ка њој, нагомилало се искуство које су Мариборчани великодушно понудили Краљеву. Понуда је првенствено усмерена на едукацију у изради пројеката којим се аплицира за средства из предсприступних фондова Европске уније. Ово се чини посебно значајним у периоду кад Србија отвара прва поглавља у преговорима за пуноправно чланство због чега је, кад се фондови отворе, потребно

имати готове пројекте. Искуство земаља које су већ прошле овај пут потврђује веома строге захтеве комисија које одлучују о расподели средстава где ситнице, ма колико пројекат био квалитетан, могу да утичу да паре оду на другу страну. Само две године након што су напредњаци преузели власт у Краљеву дошло је до оставке градоначелника што је за извесно време одложило реализацију амбициозних планова локалне самоуправе. - Смена градоначелника није резултат лошег рада, већ сукоба струја у оквиру владајуће странке који су поткрепљивали раздор и потхрањивали таква кретања. Због тих ствари смо се бавили сами собом и нисмо проценили да треба припремити ове пројекте. Ако први човек Краљева нема ветар у леђа свих партијских другова да ради, него слуша шта је рекао овај или онај који вуку на различите стране, то је кочница која нам се обија о главу. Ако то не урадимо формирањем нове власти, а ово зависи од способности руководства да се прилагоди свакој ситуацији, тешко да може бити боље. Са друге стране ако немамо добру копчу у минстарствима џаба је што смо урадили пројекат који је најбољи на свету – каже Кочовић. На прилично незавидну ситуацију у великој мери утиче уверење да се највиши представници локалне власти често баве неважним пословима које би могле да завршавају и мање значајне службе. Зато се од нове владајуће већине очекује да акценат стави на окупљање људи способних да изнедре нове привредне пројекте. Ограничене ингеренције локалне самоуправе у привреди упућују на потребу већег ангажовања у јавним предузећима која су, уместо да стварају профит, окренута према буџету чијим средствима се по правилу елиминишу негативни ефекти лошег руковођења. У оваквим околностима мала је утеха што су и она некада пословала позитивно и буџету општине обезбеђивала знатан износ прихода. Да може и боље потврђује искуство Марибора у

чији буџет локално предузеће које се бави дистрибуцијом пијаће воде унесе годишње милион и 700 хиљада евра. Да не би све било црно сведочи податак да Краљево у архитектонском смислу изгледа пристојно, па може да се сврста међу уређеније градове у земљи. - Леп прилаз граду са новим кружним токовима, нова спортска дворана, ускоро и затворен базен поред ње, паркови и улице које се реконструишу, нешто су чиме мало који град у Србији може да се похвали. То су чињенице и то не може нико да оспори. Са инвестиционог аспекта револтиран сам ставом руководства о јер је Краљеву требало да буде враћено бар део онога што је дало Србији. Географски положај, инфраструктура, околина бања и стратегијски положај на раскрсници важних путева уз инвестиције би могли да допринесу, уколико руководство буде усагласило снаге и средства са републиком да подигне скалу стандарда, да град буде пример у Србији. Свакако да би томе допринео аутопут, а ако би профункционисао аеродром, потом ресурси пољопривреде и привреде, Моравски коридор би имао још већи значај за пласман производа. Нисам скептик кад је у питању Краљево. Иако је социјална стуктура поремећена ипак је то народ који, уз коректно функционисање власти, може да буде на задовољавајућем нивоу – каже Кочовић уз поновљен став да је много пута поменута погрешна кадровска политика и даље камен спотицања који најспособније спречава да дају максимум само зато што нису чланови владајућих политичких партија. Петнаест година након демократских промена Радоица Кочовић није активан у политици. Иако је члан Социјалистичке партије није носилац ни једне значајније функције, а уверење да шансу треба пружити и млађима основни је разлог да пред априлске изборе ове године одбије позив да се нађе на листи кадидата за одборнике. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.6.2016.

Унапређење пољопривредне производње

МАГАЗИН

12.6.2016.

КОРИСНА РАЗМЕ

- Ветеринарски специјалистички институт Краљево уз учешће америчких стручњака организовао стручни скуп на тему „Повећање производње млека кроз адекватну исхрану и коришћења високо квалитетне генетике“. - Посебна прилика да се домаћи стручњаци упознају за новостима везаним за генетику у сточарству и производњу сточне хране, пре свега у Сједињеним Америчким Државама. – Амерички стручњаци у Краљеву, Београду и Новом Саду еђународна сарадња у различитим областима живота увек има за циљ размену искустава од које се очекује да допринесе побољшању резултата, кад је у питању пољопривреда већим приносима и квалитетнијим производима. Сарадња са Министарством пољопривреде и Амбасадом Сједињених Америчких Држава стално се унапређује, а један од видова је и стручни скуп на тему

„Повећање производње млека кроз адекватну исхрану и коришћења високо квалитетне генетике“ који је организовао Ветеринарски специјалистички институт Краљево уз учешће америчких стручњака. На скупу су обрађене две теме, „Предности америчке генетике и презентовање недавних промена у систему узгоја стоке у Сједињеним Америчким Државама“, о чему је говорио представник аме-

ричке асоцијације извозника сточног генетског материјала др Мартин Зибер, и „Квалитет и безбедност сточне хране у САД, са прегледом доступности и цена сточне хране на глобалном нивоу“ у излагању представника асоцијације произвођача житарица Кирка Милера. Директор Ветеринарског специјалистичког института Краљево Мишо Коларевић потврђује да се са-

радња са стручњацима из Сједињених Америчких Држава огледа у организовању обука и едукација за домаће стручњаке из различитих лабораторија и института, који се одржавају у земљи и иностранству, а скуп у Краљеву је посебна прилика да се упознају за новостима везаним за генетику у сточарству и производњу сточне хране, пре свега у Сједињеним Америчким Државама. Искуство Сједињених Америчких Држава потврђује низ предности у односу на произвођаче из других делова света. Кад је у питању сточарство оне се огледају у чињеници да велики број грла стоке омогућава избор најбољих и селекцију која се стално унапређује. Повољност лежи и у чињеници да је из великог сточног фонда могуће издвојити различите групе категорије животиња, за производњу млека, меса или приплод. Знатну повољност пружа клима на великом простору између

источне и западне обале што погодује развоју различитих типова животиња које се прилагођавају временским условима. Предности масовне производње, кад је у питању гајење стоке, огледа се и у смањеним трошковима вештачког осемењавања али и субвенцијама државе која помаже произвођаче на различите начине. Један од њих је улагање у науку и истраживања која треба да омогуће стварање што квалитетнијих врста у свакој од области сточарске производње. На квалитет грла утиче и сточна храна чији састав у великој мери зависи од доступности житарица и уљарица од којих се производи, а податак да се у свету годишње произведе око милијарду метричких тона различитих врста житарица одлучујуће утиче на количину која се троши за узгој стоке. Подаци истраживања показују да би оволика производња могла да подмири светске потребе за овом врстом

хране што се у крајњем одражава и кроз количину произведеног млека и меса. Предвиђање да ће ове године бити произведено пола милијарде метричких тона уљарица, а да ће се потрошити нешто мање, води ка закључку о стварању одређене резерве за периоде кад однос производње и потрошње буде поремећен. На количину потрошене сточне хране у знатној мери утиче цена појединих састојака па се процењује да би, због великих поплава у Аргентини које су условиле мању производњу а тиме и вишу цену, учешће соје у исхрани стоке могло да буде смањено. Учешће гостију из Сједињених Америчких Држава на стручном скупу оцењује се корисним, а након посете Краљеву очекује се да до краја боравка у Србији посете Београд и Нови Сад. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕНА ИСКУСТАВА

12.6.2016.

МАГАЗИН

Мирослав Симеуновић

Знаменити Краљевчани: Мирослав Симеуновић (2)

- Канте за отпатке први пројекат младог архитекте. – У осамдесет радова објављених у стручним часописима и две књиге сконцентрисано велико искуство из области која је до тада била мало позната у Југославији. - Градилишта у Совјетском Савезу, Источној Немачкој, Шведској и простору готово целе Африке отварана су захваљујући политици Јосипа Броза Тита који је у сваку од честих посета водио велики број стручњака различитих профила. – Иза фирми као што су били „Енергопројект“, „Комграп“ и „Трудбеник“ широм света су остајале бране на највећим рекама, фабрике војне и прехрамбене индустрије, рафинерије...

Фото: М. радовановић

У ВОЈСКУ САМ, ИЗ ВОЈСКЕ СА ЖЕНОМ

МАГАЗИН 12.6.2016.

ад је пред крај педесетих година прошлог века главна улица у Краљеву почела да поприма изглед какав има данас захтевног задатка да је пројектује прихватио се професор Архитектонског факултета у Београду Борко Новаковић. Његов студент Мирослав Симеуновић сведочи да је реализован само део амбицизног урбанистичког решења, док су други мењани у сладу са захтевима политике. Завршетак студија требало је да означи почетак перспективне професионалне каријере у време кад је земља доживљавала интензиван развој на свим пољима. Испоставило се да обећања о брзом запослењу, каква су пљуштала са свих страна након дипломирања, нису имала реалну основу што у краљевачком окружењу није ништа необично. Кад је Новаковић под притиском политике пројектовао централни градски трг без споменика српском војнику у средини, пресекао га на два дела и направио два паркинг простора, нормалним се очекивала реакција струке а начин да искаже мишљење Симеуновић је пронашао у локалном листу „Ибарске новости“. Констатација да српски војник није ничим заслужио да буде премештен на градско гробље, а да су урбанисти упропастили диван трг, било је повод за бројне критике и оправдан страх да у овој средини не може да очекује запослење. Тако би и било да мало више храбрости од осталих није показао тадашњи директор „Чистоће“ Вукоје Младеновић и младом архитекти понудио запослење, бар док не оде у војску. Да не би седео скршетних руку добио је задатак да пројектује канту за отпатке и ма колико је то било далеко од очекиваног плата је пружала могућност да се враћа дуг професору који је финансирао студентску екскурзију. Директор предузећа „Водовод и канализација“ Данило Ивановић био је само грађевински техничар, а како за планирано постављење на место директора Грађевинског предузећа „Каблар“ то није било довољно по задатку је послат да заврши Архитектонски факултет. Симеуновић је у то време при-

водио крају студије и прихватио обавезу да, по годинама знатно старијем колеги, помогне у савладавању градива. Одлазак на одслужење војног рока у инжињеријску јединицу стационирану у Обреновцу означиће трајни раскид са Краљевом. Одлучујућу улогу одиграло је познанство са Љубицом која је као грађевински инжењер у Команди града Београда, касније начелник грађевинске службе при Првој армији, добила задатак да у овом гарнизону изгради магацин за војне потребе. Задатак да га пројектује поверен је Симеуновићу који је у војску отишао сам, а вратио се са женом. Озбиљно размишљање о животу после одслужења војног рока било је повод да још у то време конкурише за посао у неколико предузеће и добије потврду о пријему у свако од њих. Ко зна куда би га одвео пут да прсте поново није умешала Љубица, овом приликом при избору предузећа за које се у првом тренутку веровало да ће бити само пролазна станица према неком звучнијег имена. „Изолација“ се тада бавила уско специјализованим пословима у грађевинарству, а потребан профил стручњака био је посебно дефицитаран. - Пошто сам говорио немачки преводио сам неку литературу и видим да је то веома озбиљна ствар и да бих, ако се заинтересујем, могао врло добро да просперирам. У то време се није ни водило рачуна колико ће објекат бити термички заштићен да се не би губила енергија. Почео сам врло брзо да напредујем у служби и већ после четири године, као перспективан кадар, од предузећа добио стан. Од приправника сам брзо дошао до главног инжењера у предузећу са 1.100 запослених, а већ половином седамдесетих година почели смо да радимо у иностранству, Ираку и Либији, за велике фирме као што су били „Енергопројект“ и „Трудбеник“. Од 1971. сам почео да објављујем стручне чланке из материје која је била прилично непозната да би већ 1978. у свим пројектима морали да постоје сепарати за топлотну изолацију. Објавио

сам 80 радова у стручним часописма и две књиге, држао предавања мојим професорима и био један од само три, или четири, човека у Југославији који су се питали за све прорачуне топлотне изолације – прича Симеуновић. Планираних неколико месеци у „Изолацији“ продужило се на 26 година од којих је највећи број проведен на различитим градилиштима у иностранству, Нигерији, Габону, Либији и другим. Градилишта у Совјетском Савезу, Источној Немачкој, Шведској и простору готово целе Африке отварана су захваљујући политици Јосипа Броза Тита који је у сваку од честих посета водио велики број стручњака различитих профила који добро познају посао. На афричком континенту посебно атрактивна је била војна индустрија, а послови у Ираку повод да „Изолација“ пуних петнаест година има канцеларију у овој земљи. Све што је од војних капацитета постојало у Југославији нуђено је земљама у развоју, посебно несврстаним, у којима су ницали погони наменске индустрије какви су постојали у Баричу, Витезу, Лучанима и другим деловима земље. Поред грађевинских објеката за смештај постојења Југославија је продавала и технологију за производњу, а у данашње време готово невероватно звучи податак да је највећи уговор који је потписала једна југословенска фирма за сто милиона премашио милијарду долара. Само мали део износа који је добијала „Изолација“ омогућавао је да запослени у овом предузећу имају највеће плате у Београду. У данашње време, кад се посао вредан педесет хиљада долара сматра задовољавајуће великим, тешко је веровати у податак да је мала фирма као што је била „Изолација“ са наручиоцима склапала уговоре вредне 30 милиона. На изградњи комплекса фабрика за производњу хране, кондиторских и млечних производа, у Совјетском савезу где је носилац посла био београдски ПКБ, ангажовано је до три хиљаде радника београдске фирме и подизвођача, међу њима и радници „Изолације“ чији је директор у међувремену

12.6.2016.

МАГАЗИН

постао Мирослав Симеуновић. Организациона шема укључивала је представништва у свакој од република тадашње Југославије, а безначајна предузећа која се бавила сличним пословима ни изблиза нису могла да угрозе готово монополску позицију на тржишту. О величини и значајну улогу у грађевинској индустрији сведочи податак да је слична фирма у Немачкој запошљавала тек око три стотине радника. У време кад је „Изолација“, као мала фирма, имала 1.100 радника „Енергопројект“ је запошљавао шест хиљада, „Комграп“ и „Трудбеник“ по осам. Иза њих су широм света остајале бране на највећим рекама, фабрике војне, прехрамбене и ко зна какве све индустрије, рафинерије као што је у Ираку коју је, укључујући и пуштање у рад, завршавала београдска оператива. Успон је трајао до почетка деведесетих година, а већ 1991. се наслућивала последица много раније устројене организационе структуре предузећа која је водила ка цепању великих система. Иако је добар део радног века про-

вео на челу „Изолације“ Симеуновић потврђује да је најсупешнији директор овог предузећа други Краљевчанин, Миодраг Николић из Опланића, интелигентан и храбар руководилац који је успео да окупи добру екипу стручњака и достигне апсолутно највећи успех у развоју. Као и у многим другим областима крах по правилу почиње у периоду кад се у рад предузећа умешају људи из политике, најчешће они које до тада нико није видео. Свако од њих је желео да буде директор, а политичка ситуација у земљи захваћеној санкцијама омогућавала је да на значајна места буду постављани полуписмени кадрови. - Последњи велики посао вредан 16 милиона долара био је у Новолипецку где је, по италијанској технологији, грађена највећа фабрика фрижидера. Био је то објекат на коме је радило око две стотине људи који се и данас суде са фирмом због неисплаћених потраживања. Ја сам већ отишао из фирме у којој је, док сам руководио, важило гесло по коме прво

мора да се добро погоди посао, све време прате трошкови и да се радницима на време исплаћује плата. Као познатог стручњака у овој области свако је желео да ме види и у својој средини, па сам осам година радио у једној фирми која је исти посао обављала са петнаестак људи. Након што сам 2001. отишао у пензију провео сам две године у шведској фирми која је производила изолационе материјале и продавала их на тржишту Југославије. Ту сам почео да се бавим делом посла који раније нисам познавао, а везан је за депоније и одлагање комуналног отпада. Урадио сам четири депоније, две у Словенији и по једну у Хрватској и Врању. И о томе сам објавио седам осам радова у стручним часописима и то је био крај моје каријере – каже Симеуновић уз потврду да је половином деведесетих година донет закон по коме је у девет градова Србије требало изградити модерне депоније, али пројекат никад није реализован. Разлог за овакво понашање види се у недовољном познавању проблема

што је повод за бројна предавања која указују да складиштење комуналног отпада у свету постаје све озбиљнији бизнис и да отпор становника појединих средина да се у њима граде депоније нема реалног основа. Додатни мотив је приближавање члансту у Европској унији која пред кандидате за пријем ставља задатак да заокруже процес од прикупљања и одлагања до рециклаже отпада. У том смислу се значајном сматра потреба да се овим процесом почне на време, а највећу корист могу да очекују само оне средине које се у њега укључе прве. Искуство Стокхолма потврђује да и велики градови могу у потпуности да се греју из централа које као гориво користе комунални отпад. Колико је идеја применљива у домаћим условима потврђује искуство Црне Горе у коју је Мирослав Симеуновић позван да, као највећи стручњак у овој области, одржи предавање као увод у градњу депоније за Тиват, Котор и Будву. Да се погледи стручњака и локалних политичара битно разликују потврђује црногорско искуство и захтев опозиционе

партије да потврди оправданост градње на месту које она одреди. Из угла струке локација се одређује на основу озбиљне студије каква у овом крају још није урађена, па отпад и даље стоји у близини тиватског аеродрома. Податак да краљевачка депонија живи последње дане, а да су бројне идеје о изградњи нове остале само мртво слово на папиру, и поред бројних договора локалних политичара са колегама из околних градова, води ка ставу да би могло бити искоришћено искуство врхунског стручњака у овој области. Да то није једноставно потврђује случај светски познатог геолога Славка Маржика који је осам година провео на раду у Осаки. Иако је у више наврата Краљеву нудио бесплатну помоћ у решавању проблема из ове области за то није било превише разумевања међу доносиоцима одлука на локалном нивоу. Случај није јединствен што потврђују бројни примери оних за које је најмање разумевања имала средина из које потичу.

Ограничавајућим фактором при решавању проблема комуналног отпада сматра се чињеница да градња оваквих објеката подразумева ангажовање знатних финансијских средстава. Због тога се значајним на путу ка Европској унији чини могућност коришћења средстава из предприступних фондова, тим пре што екологија зауизима важно место на листи услова које треба испунити пре пријема у чланство. - То је прва ствар која мора да се реши, јер без решавања тих проблема у Европску унију нећемо стићи никад. Кад дође до најмањих поплава видимо да су сви канали запушени, да нико ништа не чисти, да се у њих бацају и шкољке аутомобила. Природа је у Србији предивна, али само тамо где људска рука није ништа радила – потврђује Симеуновић уз потврду да инжињерска страна представља најплоднији део његовог живота. Она је, ипак, само део активности које чине да се, додуше у ограниченим круговима, сматра знаменитим Краљевчанином. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.6.2016.

Међународна сарадња у области образовања

МАГАЗИН

12.6.2016.

ПАЛЕСТИНЦИ У ШКО

- Директор Евангелистичко-епископске технолошке школе Михаел Абу Газелех и професорке Марлин Самих Салим Абу Леил из палестинског града Рамале, у друштву конзула ове земље Талал Егзал, у посети Основној школи „Вук Караџић“. – Циљ посете размена професионалних искустава, примера добре праксе и колега, у будућности и ученика. - Током вишедневног боравка у Краљеву гости из Палестине се упознали са образовним системом и начином функционисања наставе о објектима Основне школе „Вук Караџић“. – За госте приредба на енглеском језику коју су специјално за њих припремили ученици ове школе. – Потписна повеља о сарадњи две образовне институције а међународна сарадња постаје све атрактивнија у разним областима живота потврђују све чешће посете иностраних делегација бројним институцијама у Краљеву. Иако их је било и раније никада није било званичних података о резултатима посета и реализације онога на шта су се потписници обавезали пис-

мима о намери и протоколима о сарадњи. Да сарадња у области образовања постаје атрактивна, након недавне посете делегације Брањског пољопривредног универзитета Пољопривредно хемијској школи „Др Ђорђе Радић“, потврђује делегација школе из палестинског града Рамале која је ових дана боравила у Краљеву. Како је

објашњено циљ посете директора Евангелистичко-епископске технолошке школе Михаела АбуГазелеха и професорке Марлин Самих Салим Абу Леил Основној школи „Вук Караџић“ је размена професионалних искустава, примера добре праксе и колега, а у будућности и ученика. Настојање Палестине да учврсти са-

ОЛИ „ВУК КАРАЏИЋ“ радњу са појединим градовима у Србији током претходне године били су повод за долазак делегације града Хеброна са отвореном понудом за братимљење. Информација о предузетим мерама у том правцу још нема сем обећања да би предлог могао бити тема разматрања неке од седница Скупштине града. Иако је и приликом посете школи „Вук Караџић“ конзул Палестине у Србији Талал Егзал наговестио могућност потписивања повеље о братимљењу из локалне самоуправе нема назнака да би то, и када, могло да се догоди. У школи „Вук Караџић“ потврђују спремност за сарадњу са сличним установама из иностранства, а најбоља потврда жеље да се она константно унапређује је потписивање споразума са школом из Рамале од чије реализације се очекује још интензивнија сарадња. Током вишедневног боравка у Краљеву гости из Палестине су били у ситуацији да се друже са колегама, упознају са образовним системом и начином функционисања наставе, о

објектима Основне школе „Свети Сава“, али и да присуствују приредби на енглеском језику коју су специјално за њих припремили ученици ове школе. Палестински конзул Талал Егзал подсећа да пријатељство два народа датира из шездесетих година прошлог века, а добро позната крилатица да на младима свет остаје повод је за жељу за зближавањем најмлађих становника који треба да га одржавају у будућности. У том циљу усмерене су бројне активности за учвршћивање добрих односа чему треба да допринесе и очекивано братимљење Краљева и Хеброна. Директор Михаел АбуГазелех потврђује да Евангелистичко-епископска технолошка школа остварује успешну сарадњу са школама из Немачке, Италије и Норвешке са циљем да се друже првенствено деца из ових средина и кроз размену искустава учвршћују пријатељство. Најзаслужнијим за посету Србији директор школе сматра палестинског конзула и председника

удружења дипломираних студената ове земље у СФРЈ. Посета Краљеву прилика је за потврду става о сличности образовних система две земље и дванаестогодишњем образовању подељеном у три фазе, првој која траје шест и наредне две од по три године специјалистичког усмерења. Интересантним се чини податак да је, уместо у школи, за обраћање медијима изабрана зграда Градске управе где је представнике палестинске школе и конзула очекивао начелник Рашког управног округа Небојша Симовић. Иако је као тема сусрета, поред образовања, најављена и привредна сарадња представницима медија је ускраћена могућност да прате ток разговора. Изостало је и саопштење о резултатима разговора па заинтересованима преостаје да нагађају и сами изводе закључке ма колико из редова владајућих структура стално стизале потврде о транспарентном раду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.6.2016.

Први Аеро рок фестивал

МАГАЗИН

12.6.2016.

И НА НЕБУ И НА ЗЕМЉИ

- Тродневни рок фестивал на спортском аеродрому који носи име француског произвођача авиона Луја Брегеја. - На три километра од центра града налази се затворен простор који може да прими више десетина хиљада посетилаца. - Јединствен догађај има перспективу да прерасте националне оквире. - За разлику од других краљевачки Аеро рок фестивал има квалитет више, велики аеро-митинг у недељу 24. јула. - Улазнице за вишесатни програм у претпродаји коштају пет стотина динара за један дан, или осам стотина за два. - Више информација о условима продаје на фејсбук и веб страници фестивала. - Атрактиван програм укључује скокове падобранаца, параглајдинг, летове змајева са и без мотора и низ других изненађења. - Најхрабријима могућност да у пару са искусним падобранцима скоче из авиона. - Акробатски летови и наступ хеликоптерске јединице са аеродрома у Лађевцима

ројни примери показују како се у организацији различитих културних манифестација, иако располажу са скромним финансијским средствима, све боље сналазе чланови различитих удружења грађана. Разлози томе су различити, а мотив за почетак пустоловине са неизвесном завршницом најчешће превелика љубав према одређеној области културе. Не треба занемарити ни чињеницу да највећи број оних који се у њу упуштају верује како могу да пруже више него формалне институције културе које располажу замашним средствима из градске касе и других фондова. Уверење да локална заједница не пружа довољно могућности за промоцију младих талената, првенствено у области музике, повод је за оснивање удружења које под називом „Легат“ окупља првенствено професоре и ученике музичке школе, њихове родитеље и све који су спремни да дају допринос промоцији младих музичких талената. При оснивању прошле године идеја водиља била је жеља за радом на пројектима који се тичу заједничких наступа, али и организације различитих музичких радионица и промоција свих који нису у ситуацији сами да се изборе са свим препрекама на путу до првог, или неког следећег, наступа пред публиком. Прве активности овог удружења укључивале су зимску радионицу за више инструмената, потом блуз радионицу и неколико мањих наступа извођача амбијенталне музике. Највећи камен спотицања, као и код готово свих удружења, је недостатак финансијских средстава, а неразумевање локалне самоуправе резултирало је одустајањем од реализације пројекта намењеног младим талентима. Искуства краљевачке музичке сцене потврђују постојање мало места на којима би наступали млади и недовољно афирмисани музичари, па се прво појављивање пред публиком углавном своди на организацију у сопственој режији. Помоћ онима који тек крче пут ка слави на музичкој сцени треба да пружи и одговарајућа му-

МАГАЗИН

12.6.2016.

зичка литература, а „Легат“ у оквиру издавачке делатности припрема књигу етида за гитару, ауторски рад једног од чланова удружења. Да је поље рада прилично широко потврђује курс аудио-визуелне технике који је заинтересованим за ову област деловања пружио могућност да се упознају са основним принципима рада као основе за надоградњу у пракси. На сличним принципима засноване су и друге активности удружења, а све са циљем да се почетницима у различи-

тим обастима помогло како не би превише лутали и непотребно губили време у тражењу информације које на једном месту пружа „Легат“. Имена која стоје иза њега добро су позната свима који имају додира са краљевачком музичком сценом, а поред председника Паула Маџаревића екипу ентузијаста допуњавају Јован Антонић, Саша Филиповић, Александар Томовић, Срђан Радосављевић, Божидар Милачић... Прва година рада потврђује да сви имају изузетно добре идеје

чијом би реализацијом требало да се подигне ниво музичке културе у локалној средини, а време тек треба да потврди колико је оно што су замислили могуће реализовати са скромним финансијским средствима. Причама о музици никад краја, а повод за разговор је сваки пут организација по којег музичког догађаја на коме би број посетилаца могао да се преброји „на чачкалицу“. Макисмалан број од тек две до три стотине по значајном музичком догађају повод је за

размишљање о знатно масовнијем који би окупио десетине хиљада људи. Годинама уназад размишља се о таквом чији се обриси полако назиру и сваким даном постају све јаснији. Да се амбиције често разилазе са објективним околностима ограниченим бројним факторима показало се много пута. Кад је у питању музичка прича каква ових дана све више налази упориште код љубитеља музике очи онима који су годинама уназад имали намеру да је покрену отворио је

члан локалног Аеро клуба „Михајло Петровић“ Гордан Несторовић. Податак да простор спортског аеродрома, који носи име француског произвођача авиона Луја Брегеја, у највећем делу године зврји празан повод је за идеју да се на њему овог лета организује тродневни рок фестивал. Према уверењу организатора простор пружа идеалне услове за овакву врсту манифестације, јер је инфраструктурно у потпуности опремљен за пријем великог броја учесника једног оваквог догађаја. На само три километра од центра града налази се затворен простор који може да прими више десетина хиљада посетилаца. Уз паркинг капацитета две хиљаде места, водом струјом и свим што је потребно толиком броју људи није безбачајан ни податак да у близини нема превише насељених објеката чијим би станарима сметала бука. Идеја је наишла на добар пријем и код четрдесетак чланова Аеро клуба који се годинама уназад труде да аеродромску инфраструктуру одрже у колико толико употребљивом стању како би организовали по који скуп авио моделара или обуку кандидата у летењу. Клуб са традицијом дугом девет деценија везује се за период градње фабрике авиона у Краљеву у првој половини двадесетог века, а деценијама у назад био је место састајања бројних заљубљеника у летење, падобранство или авио моделарство. Све то је утицало на опредељење о обједињавању бројних активности због жеље да се креира јединствен догађај који има перспективу да прерасте националне оквире. Податак да Краљевчани одлазе у суседне градове на манифестације, као што су „Лав фест“ у Врњачкој Бањи, „Арсенал фест“ у Крагујевцу и друге сличне, повод је за размишљање о окупљању добре екипе бендова у тродневној манифестацији за коју је као почетни датум избран 22. јул. За разлику од других фестивала ове врсте краљевачки Аеро рок фестивал има квалитет више, а то је велики аеро митинг у недељу 24. јула. Улазнице за вишесатне концерте

12.6.2016.

МАГАЗИН

затвореног типа у претпродаји коштају пет стотина динара за један дан, или осам стотина за два, а више информација о условима продаје може се наћи на фејсбук и веб страници фестивала. Капије аеродрома се за посетиоце отварају у подне 22. јула а у складу са начином на који функционишу фестивали ове врсте у затворен простор није дозвољен унос хране и пића. Организатори су се потрудили да по приступачним ценама обезбеде довољну

количину хране и пића за све посетиоце, а зарада би требало да покрије бар део високих трошкова организације догађаја који захтева ангажовање великог броја људи. Концертна активност почиње око седамнаест сати због жеље организатора да што већем броју младих и недовољно афирмисаних бендова омогући појављивање на великој сцени. Првог дана ће се пред публиком појавити и већ афирмисани Дечја

радост, Безваздушни простор, Гудвил, Мун денс, Гама зрак, Крсташи, Епилог, а као изненађење најављује се и пар других. Једно би требало да буде наступ Саше Локнера са групом која изводи композиције Лазара Ристовског. Велико интересовање за наступ на фестивалу ставља пред организаторе озбиљан задатак да све пријављене смести у програм, а не изађе из планираног временског оквира. У наставку програма наступају кра-

гујевачки Епилог, веома квалитетна Вила филозофина, модеран бенд у успону Артан Лили и проверени Освајачи као увод у централни догађај вечери, наступ групе С.А.Р.С. који је хитовима обележио период од пре неколико година. Иако је у Краљеву наступао више пута организаторима се учинило да би атрактиван састав могао да буде добар мамац за публику од петнаест до тридесет година. После поподневног наступа пред-

група следећег дана вечерњи део фестивала отварају Ири ФМ и Коља и робовласници, пре него пред публику изађу деценијама уназад доказани Атомско склониште, Ју група и Рибља чорба. - Стару гарду смо у суботу спаковали са два мало модернија бенда. Одавно се није десило да Склониште, Ју група и Рибља чорба свирају заједно на истом месту, а питање је кад би то могло поново да се догоди. Свако од

њих има своју публику, а коментари на фејсбуку позитивним мишљењем потврђују да је ово добар избор. Било је сугестија да се, као што је пракса на фесивалима типа Лав феста, пружи шанса диск џокејима и другим музичким правцима, што смо прихватили као позитиван предлог, па ћемо наредних година, а имамо уговор за десет до петнаест, организовати и бројне сличне догађаје. Прву годину смо хтели да обележимо оним што је

МАГАЗИН

12.6.2016.

извор, одакле потиче ова врста музике, и окупимо легенде које заслужују да отворе фестивал – објашњава Антонић. Трећи дан фестивала резервисан је за аеро митинг. Аеродром се тог дана отвара за летење, а задатак да организују атрактиван програм прихватили су

чланови Аеро клуба који обећавају скокове падобранаца, параглајдинг, летове змајева са и без мотора и низ других изненађења. Најхрабријима ће бити пружена могућност да у пару са искусним падобранцима скоче из авиона са висне која се процени безбедном а посебан део програма ре-

зервисан је за припаднике Жандармерије и клубова који гаје борилачке вештине. У ревијалном делу програма очекују се акробатски летови и наступ хеликоптерске јединице са аеродрома у Лађевцима. На пет хектара ограђеног простора о безбедности свих посетилаца ће, као

и на свим менифестацијама високог ризика, поред редарског бринути и регуларно обезбеђење, здравствена и противпожарна служба. На седамдесет ари у дубоком хладу ораховог дрвета обезбеђен је простор са столовима и столицама погодан за обедовање и одмор. Простор је издвојен бочно до главне бине тако да они којима је одмор потребан неће бити директно изложени јаком звуку. Посебно атрактивном чини се главна бина површине две стотине квадрата, висока два и по метра, са атрактивном сценографијом која се најављује као изненађење. Простор у хладу димензија 40 пута 100 метара, намењен камперима, удаљен је две стотине метара од главног улаза, опремљен је мобилним тоалетима и цистернама са водом, физички обезбеђен и погодан за постављање шатора различите величине. Ограничење у стварању регуларног кампа су прописи који подразумевају испуњење строгих услова и регистрацију каква се захтева и кад су у питању хотели. У првој години рада организатори нису били у могућности да их испуне што се не сматра великим ограничењем, јер су остварени основни услови за живот током манифестације. Од првог дана се знало да манифестације овог типа подразумевају ангажовање великог броја људи, а организатори су се потрудили да што више њих буде из Краљева. Само у случајевима да за одређене области не буде довољан број професионалаца од ауторитета помоћ ће бити потражена у неким другим срединама. Да се комплетном послу пришло крајње професионално сведочи податак да ће бити адекватно плаћени сви учесници у процесу, почев од оних са најједноставнијим задужењима до других која носе највишу одговорност. Свако од спонзора на свој начин доприноси успешности манифестације коју подржавају Министарство културе и информисања и локална самоуправа. Подршка локалних привредника огледа се у бројним повољностима које пружају организаторима, а Ресторан „Златић“, „Дуга“ и „Млади радник“ приступачним ценама треба да омогуће хиљадама младих да лакше поднесу време на фестивалу. Осим компаније Кока кола, Филип Морис и Хајнекен помоћ организаторима пружају и бројна мање или више позната имена. Међу њима су и локални ауто превозници који појачавају линије према околним градовима, у кругу од сто километара, уз популарне цене превоза за све посетиоце првог Аеро рок фестивала. За превоз до места одржавања ангажовани су и локални такси превозници, а информације о свему што је важно за долазак биће на време доступне преко средстава информисања, веб сајта и друштвених мрежа. Похвале за све што буде добро, али и одговорност за оно што не буде, овом приликом припадају Паулу Маџаревићу, Гордану Несторовићу, Гордану Штављанину, Милану Трокићу и Јовану Антонићу који чине само врх леденог брега обимне организационе пирамиде. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.6.2016.

Припреме за 27. „Весели спуст“

МАГАЗИН

12.6.2016.

ПОЧЕЛО ОДБ

- Конституисањем Организационог одбора, доношењем одлуке о задужењима у припреми и усвајањем програма и садржаја манифестације „Весели спуст 2016“ отпочеле активности на организацији двадесет седме по реду највеселије регате. – У оквиру „Веселог спуста“ акције добровољног давања крви и чишћења Ибра, обука за спашавање на дивљим водама, уређење простора у Магличу, игре на води, Капетанско вече, пригодни концерти и кафе дешавања. – У дане „Веселог спуста“ у Краљеву ауто трке на Берановцу и Међународни џез фестивал „ЏезИбар“

Фото: М. Радовановић

БРОЈАВАЊЕ

д подножја 25 километара удаљеног средњовековног града Маглича Ибар до Краљева представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова што доприноси да речна клисура последњег викенда у јуну буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама које са обала поздрављају они који нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у ову јединствену авантуру. Тако је од 1989. године кад је организована прва туристичко-спортска манифестација „Весели спуст“ чије су одржавање у неколико наврата на кратко помериле само временске прилике. Те године се низ Ибар спустило тек двадесетак пловила са око 150 учесника да би у каснијим њихов број нарастао на неколико хиљада. Сплаварење Долином векова на кратко се прекида у Матарушкој Бањи

МАГАЗИН

12.6.2016.

где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији путовање настављају мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Док се у Магличу спонтано организују дружења и разноврсне журке, у Краљеву су концерти и различити спортско-рекреативни сусрети. Неизоставни декор „Веселог спуста" су сваке године и трубачи који додатно подижу ниво адреналина свих који воле дружења и узбуђења у долини Ибра. Приближавање дана кад ће капетан „Веселог спуста“ дати знак за старт за сада непознатог броја пловила повод је за почетак озбиљних припрема које је пре само два дана означило конституисање Организационог одбора, доношење одлуке о задужењима у припреми и усвајање програма и садржаја манифестације „Весели спуст 2016“.

Као и ранијих година окупљање учесника почиње већ од шест сати у недељу 3. јула на паркингу испред просторија Кајак клуба „Ибар“ одакле ће сат касније према старту кренути колона аутобуса и камиона са учесницима и пловилима. Након што капетан овогодишњег „Веселог спуста“ тачно у осам сати да знак за старт, и два одморишта у Богутовцу и код Златне обале, очекује се да до сат иза поднева учесници стигну до Матарушке Бање где ће за све бити организован ручак. Двосатно задржавање на левој обали довољно је за одмор, уз пригодан програм који организатори најављују као изненађење, да би најупорнији наставили пут до циља на месту одакле су кренули у авантуру. Манифестација традиционално почиње новинарским спустом седам дана раније, а укључује и низ других активности као што су акција добро-

вољног давања крви, обука за спашавање на дивљим водама, уређење простора у Магличу, игре на води, акцију чишћења Ибра, Капетанско вече, пригодни концерти и кафе дешавања. „Весели спуст“ реализују одбори за пријем учесника, ручак, превоз и осигурање, рекламу пропаганду и контакт са медијима, туризам, културно забавна и спортска дешавања, безбедност, екологију и чишћење, сервис, маркетинг, административне послове и финансије. Први састанак је прилика за поделу задужења и почетак рада који треба да обезбеди успешно одвијање манифестације. Због недовољно добре координације организатора културних дешавања у граду и ове године се у исто време одржава неколико различитих манифестација. У време „Веселог спуста“ то су ауто трке на Берановцу, традиционални џез фестивал „ЏезИбар“ и друге које најављују нека удружења

грађана. Иако је још прошле године истакнута потреба да се пре дефинисања плана одржавања за наредну термини различитих манифестација ускладе, како би програм трајао током читавог лета, поново се дешава да се највећи део одржава у исто време. Организатор ауто трка на Берановцу наговештава концерт на Тргу српских ратника у петак 2. јула, а као могући извођачи помињу се „Неверне бебе“. Истог дана, који сат раније, планирано је да у дворишту Француске куће буде отворен Међународни џез фестивал „Џезибар“. Организатори очекују долазак довољног броја учесника за Игре на води чији је почетак планиран у суботу у 18 сати. Директор Веселог спуста Ненад Нерић обећава и бројна друга изненађења, између осталих учешће на манифестацији бројних личности из јавног живота, пре свих популарних

особа из сфере културе. Најава удружења грађана да се са својим манифестацијама укључе у овогодишњи програм наговештава могућност бројних дешавања још у четвртак, последњег дана у јуну. Средства за одржавање Веселог спуста су већа него ранијих година, а организатори верују да ће милион и 800 хиљада бити довољно да манифестација буде организована на вишем нивоу. Акценат се и ове године ставља на безбедност учесника о чему ће се старати екипе за помоћ и спасавање на води, кајакаши, здравствене и противпожарне службе. Настојање да се регати врати некадашњи сјај не огледа се само у броју оних који ће у суботу 3. јула кренути низ Ибар. Значајнија од тога је жеља да се промени однос према реци, да што више људи учествује у њеном чишћењу и да манифестација траје више дана. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.6.2016.

ЛЕТО КОД „А

БРАШЕВИЋА“

МАГАЗИН

12.6.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Посетиоци 3: Револуција

Нинџа корњаче: Изван сенке

Популарни дуо Жан Рено и Кристиан Клавие поново стижу на биоскопска платна. Двадесет и три године након првог, а осамнаест година након другог дела, долази трећи наставак популарне трилогије „Посетиоци“ и наставља се тамо где се завршио други који је премијерно приказан 1998. године. Годфроа од Монмираја и Смрда Мудић посетиће разне епохе, а главна радња ће се дешавати за време Француске револуције где су, као и свуда до сад, стигли грешком.

Кад супер зликовац Шредер побегне из затвора удружиће снаге с лудим научником Бакстером Стокманом и два глупава помоћника, Бибопом и Рокстедијем, да би покренуо дијаболичан план за преузимање власти над целим светом. Док се Корњаче припремају да победе Шредера и његову нову екипу сусрећу се још већим злом које има сличне намере, озлоглашеним Крангом. Филм је настао на темељу ликова које су осмислили Петер Лирд и Кевин Истман, овај пут у режији Дејвида

Грина. Први наставак је у светским биоскопима зарадио више од 485 милиона долара, а фанови јединствених корњача биће одушевљени информацијом да нови наставак Нинџа корњача укључује и неке омиљене ликове из популарног стрипа из осамдесетих година прошлог века.

WarcraD: Почетак Из студија Legendary Pictures и Universal Pictures стиже „WarcraS: Почетак“, епска авантура о сукобу насталом због судара светова заснована на светском феномену Близард Ентертeин-

мента. Мирно царство Азерота je на ивици рата кад се њихова цивилизација суочи са неустрашивом расом освајача: Орк ратници беже из свог дома који је на рубу пропасти и желе да колонизују други свет. Кад се портал отвори да споји ова два света, једна војска се суочава са уништењем, а друга са нестанком. Са ове две зараћене стране, два хероја ће кренути један на другог, а то ће одредити судбину њихових породица, њиховог народа и њиховог дома. Тако почиње спектакуларна сага о моћи и жртвовању у којој рат има много лица и где се свако бори за нешто.

У филму се појављују ликови попут Дуротана, Андуина Лотара, Лeјне и Вариана Врина, Медивха, Оргрима Думхамера, Гулдана, Громаша Хелскрима и Кадгара – искусним обожаватељима позната радња и ликови. По сценарију Чарласа Лавита и споственом филм је режираи Данкан Џонс а главне улоге тумаче Тревис Фимел, Паула Патон, Тоби Кебелл, Бен Фостер и Доминик Купер.

Чувари ОЗ-а Након што се Зла вештица Запада истопила, а Дороти вратила у свој свет,

Глинда, Добра вештица Југа одлучује да оживи Злу вештицу и њене моћи уклони тако што ће од њих направити магичну метлу чији су чувари у међувремену постали Доротини пријатељи, Плашљиви Лав, Страшило и Лименко. Када је Зла вештица оживела удружује се са летећим мајмунима како би повратила своје моћи. Пријатељски мали мајмун по имену Ози стаје на страну Чувара Оза како би поразили Злу Евлин и спречили је да оствари своје планове. Филм се приказује до 15. јуна, а за улазницу је довољно издвојити 300 динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.6.2016.

Спортске игре младих „Краљево 2016.“

ЖИВОТ БЕЗ ДРОГЕ, ЈЕР

МАГАЗИН

12.6.2016.

- Деци и младима широм Србије трећи пут пружена могућност да учествују на такмичењима у десет спортова, а најуспешнијим појединцима и екипама за бесплатно летње путовање на међународно финале у Сплиту. - Програм манифестације дугорочно је везан уз промотивно-едукативну акцију „Живимо живот без дроге, јер дрога одузима живот“. - Пројекат чији је циљ промоција спорта, другарства и фер-плеја подржали су Влада Србије, Министарство спорта и омладине и Савез за школски спорт Србије. - Хиљаду и пет стотина малишана у различитим узрастним категоријама од 7 до 14 година одмеравало снаге у малом фудбалу, баскету три на три, стоном тенису, тенису, између две и четири ватре и шаху

Фото: М. Радовановић

Р ДРОГА УЗИМА ЖИВОТ

д када су пре деветнаест година установљене у Хрватској, са циљем да омогуће основцима и средњошколцима учешће у организованим спортским такмичењима и другим бесплатним активностима током лета, у Спортским играма младих је, након укључивања основаца из Босне и Херцеговине касније и Србије, учествовало више од 750 ученика основних школа. Тако је ово такмичење прерасло у највећи спортски догађај у овом делу Европе. Деци и младима широм Србије ове године је трећи пут пружена могућност да учествују на такмичењима у десет спортова, а најуспешнијим појединцима и екипама могућност за бесплатно летње путовање на међународно финале у Сплиту. Програм манифестације дугорочно је везан уз промотивно-едукативну акцију „Живимо живот без дроге, јер

МАГАЗИН

12.6.2016.

дрога одузима живот“. Игре се организују под покровитељством Међународног олимпијског комитета и Светске фудбалске федерације, а подршку им пружају еминентна имена из спортског и политичког живота, па је почасни председник Спортских игара младих председник Премиер Лиге Дејв Ричардс. Амбасадори Игара су Предраг Мијатовић, Дејвид Бекам, Жосе Мурињо, СвенГоран Ериксон, Фрац Бекенбауер, Милорад Чавић, Маја Огњеновић, Ивана Нешовић и многи други. Спортске игре младих промовишу живот који се темељи на разумевању, пријатељству, солидарности и ферплеју као алтернативама негативним трендовима данашњице који се на изразит начин рефлектују на најмлађу популацију. Спортске игре се ове године у Србији одржавају у више од 25 градова

у којима је малишанима основношколског узраста омогућено да учествују у свим активностима, сами формирају и пријављују екипу, или се такмиче у спортовима појединачне конкуренције без обзира да ли се баве тим, неким другим, или се не баве спортом. Пројекат има за циљ промоцију спорта, другарства и фер-плеја, а подржали су га Влада Србије, Министарство спорта и омладине и Савез за школски спорт Србије. Спортске игре младих укључују екипне спортове фудбал, одбојку, одбојку на песку, улични баскет, рукомет и „између две ватре“ као и индивидуалне тенис, стони тенис, шах и атлетску трку на 60 метара. Након квалификационих турнира у периоду од 20. маја до 15. јуна следе финална такмичења у свим градовима учесницима пројекта „Спортске игре младих“, а првопласиране екипе обезбеђују учешће на

државном такмичењу крајем јула у Београду. Победници Финала Србије по категоријама обезбеђују место на завршном међународном финалном такмичењу у Сплиту где ће између 20. и 30. августа, кроз игру и дружење, одмерити спретност у свих 10 спортова са вршњацима из Босне и Херцеговине и Хрватске. Спортске игре младих „Краљево 2016“ свечано су отворене на Тргу српских ратника уз прусуство око хиљаду и по такмичара, представника локалне самоуправе и Савеза за школски спорт Србије. Игре се одржавају у организацији Савеза за школски спорт Србије и Савеза за школски спорт и олимпијско васпитање града Краљева, а уз подршку локалне самоуправе. Координатор Савеза за школски спорт Рашког округа Милан Генчевић подсећа да Савез за школски спорт Србије и Савез за школско спортско и

олимпијско васпитање града Краљева, у оквиру стратегије развоја, настављају са афирмацијом и популаризацијом школског спорта и ваннаставних активности. План овогодишњег надметања био је да се у неколико спортских дисциплина окупи око хиљаду и пет стотина малишана у различитим узрастним категоријама од 7 до 14 година и покажу ко је најбољи у малом фудбалу, баскету три на три, стоном тенису, тенису, између две и четири ватре и шаху. Велику помоћ у организацији такмичења пружио је Спортски центар „Ибар“, уступајући на коришћење спортску инфраструктуру, а успешности су допринела и друга јавна предузећа. Краљево први пут организује такмичење на овај начин, а у Савезу за школски спорт верују да ће традиција бити настављена и наредних година. Приврженост спорту, дружењу,

фер-плеју и здравом начину живота деца су показала на спортским теренима дајући све од себе да остваре што бољи пласман. Тако је у баскету три на три најбоља у категорији мушкараца била екипа „Љубо и компанија“, док су у женској категорији победиле девојчице које су се такмичиле као „Доктори“. Дејан Јеротијевић је победник шаховског турнира, док је у малом фудбалу најбоља била екипа „Стара Сантос“. Најмлађи учесници Спортских игара младих Србије 2016. у Краљеву била су деца која су играла „између две ватре“, а најбољи пласман остварили су малишани из Основне школе „Димитрије Туцовић“. У стоном тенису су победили Страхиња Соколовић и Миња Миловановић, а најбољим тенисерима су се показали Анђелина Јанићијевић и Лазар Милићевић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.6.2016.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

12.6.2016.

БЕЗ ПОДАТАКА О СТ

ТАЊУ БЕЗБЕДНОСТИ з непознатих разлога први пут је после дужег периода изостало обавештавање јавности о безбедносној ситуацији о којој се закључује на основу седмичних статистичких података Полицијске управе Краљево. Ускраћивање података наговештено је претходне недеље кад на адресе локалних медија није стигла очекивана информација до које је МагазИН дошао приватним каналима. Како званичне потврде о укидању информација нема ствара се простор за произвољна тумачења, а она указују на околности које не би могле да служе на част онима који брину о безбедности грађана

страдалих по налогу заменика вишег јавног тужиоца пребачена у Општу болницу „Студеница“ ради обдукције. Устаљена процедура потврђује да се предузимају потребне мере и радње на расветљавању овог догађаја.

Шверц цигарета Припадници Министарства унутрашњих послова су у Ратини запленили 6.000 паклица цигарета и тако пресекли још један ланац нелегалне трговине акцизном робом. Полиција је

приликом контроле аутомобила марке „мерцедес“ ивањичке регистрације, којим је из правца Краљева управљао тридесетогодишњи возач из Новог Пазара, у пртљажном делу пронашла шест хиљада паклица цигарета марке „марбл“ без акцизних маркица, чија се вредност процењује на око 700 хиљада динара. Цигарете и возило су привремено одузели припадници пореске полиције, а против возача је поднета кривична пријава због сумње да је починио кривично дело које се третира као недозвољена трговина. Т. Радовановић

Убиство и самоубиство у Сирчи Велико узбуђење у краљевачкој јавности изазвала је информација Полицијске управе да је у недељу око 18,30 седамдесетогодишњи мештанин Сирче ловачком пушком, коју је имао у легалном поседу, усмртио четрдесетједногодишњу кћерку, а након тога истом пушком извршио самоубиство. Кратко саопштење Полицијске управе потврђује да је увиђај на лицу места извршио заменик вишег јавног тужиоца у присуству припадника Министарства унутрашњих послова, а тела

МАГАЗИН 12.6.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 12. ДО 18. ЈУНА

МАГАЗИН

12.6.2016.

12. јун

1667. — Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце. 1683. — Турска војска почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјески. 1691. — Ахмед II на турском престолу наследио султана Сулејмана II у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699. 1798. — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта. 1848. — Мађарска војска напала Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године. 1849. — Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију. 1898. — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина. 1900. — Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету. 1917. — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра. 1934. — Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије. 1936. — На Малом Калемегдану у

Београду отворен Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња. 1964. — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију. 1976. — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура. 1987. — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине. 1988. — У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија. 1991. — Борис Јељцин изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. Други председнички мандат Јељцин је освојио у јулу 1996, да би се у децембру 1999. добровољно повукао с власти и за свог наследника предложио Владимира Путина. 1993. — Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадиш у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида. 1999. — На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. 2001. — Македонија поништила признање Тајвана, кога је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином. Последица тадашњег признања је била напуштање кинеског војног контигента мировних снага из Македоније и потпуна НАТО контрола границе ка Косову и Метохији. 2003. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину

дана продужено изузеће Американаца од Међународног кривичног суда.

13. јун 1381. — Под вођством Вота Тајлера,

у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима. 1839. — Српски кнез Милош Обреновић је абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију. 1876. — Српско учено друштво за првог женског члана изабрало сликарку Катарину Ивановић.

1886. — Под мистериозним околностима утопио се баварски краљ Лудвиг II, три дана пошто је проглашен умоболним и свргнут са престола. Под његовим покровитељством Рихард Вагнер у Минхену радио на реформи музике и драме и извео своје чувене музичке драме „Тристан и Изолда“ и „Нирнбешки мајстори певачи“. 1900. — У Кини је почео Боксерски устанак, побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца. Устанак у септембру 1901. угушиле европске силе, Јапан и САД. 1917. — Четрнаест немачких бом-

бардера типа „Гота“ у Првом светском рату бомбардовали Лондон. Погинуле 162 особе. Пре тога напади на британску престоницу вршени из цепелина. 1920. — Убијен је Есад-паша Топтани, један од водећих албанских политичара на почетку 20. века. 1943. — Командант Треће дивизије НОВЈ Сава Ковачевић погинуо предводећи јуриш на утврђене немачке положаје при покушају пробијања обруча

код места Крекови 5 километара западно од Сутјеске. 1944. — Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана. 1944. — Немачке снаге су зауставили напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа. 1944. — Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску. 1952. — Совјетски авиони су оборили изнад Балтичког мора шведски војни авион Даглас DC-3 који је био на обавештајној мисији. 1953. — Државним ударом у Колумбији на власт дошао Густав Ројас Пиниља, који је диктаторски владао до 1957, када је у Колумбији враћен демократски режим. 1956. — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године. Управу над Каналом преузео Египат. 1983. — Амерички васионски брод „Пионир 10“ прошао кроз орбиту Нептуна. То је била прва летјелица са Земље која је изашла ван Сунчевог система. 1990. — Због неуспелог почетка разговора власти и опозиције у Србији, 8. јуна, у Београду на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиције против власти Слободана Милошевића. 1992. — У организацији Удружења композитора у Пионирском парку у Београду, испред зграде Председништва Србије, одржан „Митинг клечања“, у знак протеста против ратне политике председника Србије Слободана Милошевића. 1994. — Северна Кореја саопштила да се повлачи из Агенције Уједињених нација за атомску енергију и да више неће дозволити долазак њених инспектора у земљу. 2000. — У Пјонгјангу почео историјски самит две Кореје на којем су председници јужне и северне Кореје Ким Дае Џунг и Ким Џонг Ил водили разговоре о помирењу две државе. Лидери две Кореје састали се први пут после распада јединствене земље

1948. 2002. — На првим слободним изборима у историји Авганистана за председника државе изабран Хамид Карзаи. 2003. — У Београду ухапшен официр ЈНА, пуковник Веселин Шљиванчанин, и изручен Хашком трибуналу, пред којим је крајем 1995. оптужен за злочине на пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара, у Хрватској, 1991.

14. јун 1645. — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината. 1667. — Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји. 1775. — Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања. 1777. — Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење. 1789. — Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве. Блај је 48 дана раније остављен у водама Тахитија након што је побуњена посада брода „Баунти“ преузела команду над бродом. 1800. — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији. 1848. — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију. 1900. — Хаваји су постали територија САД. 1940. — Застава са кукастим крстом подигнута је на Ајфеловој кули док су трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату улазиле у центар Париза, чиме је у основи окончана битка за Француску.

12.6.2016.

МАГАЗИН

1941. — Председник САД Френклин Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци. 1943. — У бици на Сутјесци у Другом светском рату погинуо је српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша. 1954. — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД. 1962. — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира. 1966. — Ватикан објавио аболицију на Индекс забрањених књига (лат. Index librorum prohibitorum). Попис дела које католички верници по црквеној забрани нису смели читати објавио је 1559. папа Павле IV. 1985. — Пет од десет чланица Европске економске заједнице је потписало Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола. 1990. — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака. 1992. — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло. 1993. — Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске. 1995. — Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином. 2000. — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије по-

миловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору. 2001. — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна. 2003. — На референдуму у Чешкој, 81 одсто грађана гласало за приступање ЕУ.

15. јун 1215. — Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum). 1389. — Косовска битка (по Јулијанском календару). 1520. — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе. 1648. — Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива. 1836. — Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД. 1846. — Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу између САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука. 1862. — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд. 1903. — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с

власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар. 1904. — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“. 1907. — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу. 1919. — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика. 1920. — Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие). 1924. — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима Сједињених Америчких Држава.

1940. — Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 километара који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације. 1954. — У Базелу формирана УЕФА. 1969. — Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду. 1975. — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду. 1977. — Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939. 1982. — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи. 1988. — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни

закон у Пакистану. 1992. — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић. 1995. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања. 2000. — У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији. 2001. — Крај Петровог Села код места Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999. 2003. — Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.

16. јун 1671. — У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Стењка Разин. У руским народним причама и песмама постао симбол пркоса и побуне. 1826. — Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Мехмед II укинуо војни ред и увео низам, редовну војску. Јаничаре 1330. од отете и потурчене деце хришћанских поданика почео да регрутује султан Орхан. 1852. — У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, с књижевним додатком „Седмица“. Лист излазио 12 година и био један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба. 1876. — У Цетињу, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране Југославије 25. децембра 1993.

тај датум одређен за Дан Војске Југославије. 1920. — У Лондону одржана прва седница Друштва народа. 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт наредио затварање свих конзулата Немачке у САД до 10. јула. 1944. — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији. 1958. — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти. 1960. — Председник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи. 1961. — Руски балетски играч Рудолф Нурејев затражио азил у Француској за време гостовања у Паризу са ансамблом балета "Киров“. Каријеру наставио у водећим европским и америчким трупама и био звезда британског Краљевског балета. 1963. — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терјешковом. 1972. — У Хановеру ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф. 1976. — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца. 1977. — Леонид Брежњев, лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза, заменио Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза. 1983. — За председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза изабран Јуриј Андропов. 1992. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин у Вашингтону постигли договор о смањивању

12.6.2016.

МАГАЗИН

арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003. 1994. — Швајцарска одбила да изда визу за улазак у земљу председнику Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Одлука донета на основу препоруке Савета безбедности Уједињених нација у оквиру мера о економској блокади Југославије. 1996. — Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ за време ратних сукоба, од 1991. до 1995, нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини. 1998. — Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила затварање више од 100 приватних школа у којима су се образовале девојчице. 1999. — Амнести интернешенел оптужио САД за кршење људских права јер су наставиле да извршавају смртну казну, посебно због њене примене и над особама које су починиле злочин пре 18. године. 1999. — Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио заклетву. Он на тој дужности заменио Нелсона Менделу, познатог борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору. 2001. — Председник Русије Владимир Путин допутовао у Београд, у прву посету шефа руске државе Југославији. 2004. — Генерални секретар УН Кофи Анан именовао Данца Сорена Јесена Петерсена за свог новог специјалног представника на Косову, шефа УНМИК-а. 2004. — Бутан је постао прва држава која је увела потпуну забрану узгајања и коришћења дувана.

17. јун 1397. — Данска краљица Маргарета I објединила под данску круну Данску, Шведску и Норвешку. 1579. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Новим Албионом, данас Калифорнијом.

1665. — Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португала. 1775. — Амерички колонисти су нанели тешке губитке британским снагама у поразу код Банкер Хила. 1789. — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета. 1843. — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва. 1848. — Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу. 1867. — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу. 1925. — Потписан Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља. 1930. — Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама. 1940. — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију. 1940. — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа. 1944. — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске. 1947. — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму. 1950. — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега. 1953. — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој. 1963. – Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама. 1967. — Кина извела пробу прве

хидрогенске бомбе. 1971. — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972. 1972. — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у уреде Националног демократског комитета у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију. 1982. — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва. 1988. — Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција“, а послужили су за учвршћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића. 1990. — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено. 1991. — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда. 1992. — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва. 1993. — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида. 1997. — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији. 1999. — Међународна организација рада усвојила споразум о забрани

најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију. 2001. — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске. 2002. — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999. Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година. 2007. — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.

18. јун 618. — Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг. 1429. — Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код Патаја у Стогодишњег рата енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана. 1155. — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара. 1583. — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету. 1812. — Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији. 1815. — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту. 1817. — У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе. 1839. — Основана је Прва београдска гимназија

1881. — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез „Лига три цара“ на три године. 1940. — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији. 1953. — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I. 1968. — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији. 1975. — Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975. 1979. — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2. 1983. — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини. 1995. — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала. 1996. —Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991. 1997. — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила. 2000. — Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље.

МАГАЗИН 12.6.2016.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs