MagazIN 229 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 229 * 5. јун 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Широка лепеза права и слобода Месец у знаку културе Унапређење електронске управе Демократе преобученеу „Отпор“ Брже до излечења Мафија из Чика Љубине улице Бирба за здраву животну средину Висока цена развоја

МАГАЗИН

5.6.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 16 22 26 34 38 46 54

У знаку руске традиције и културе Најбољи у Србији За бољи квалитет живота На репертоару Биоскопа „Кварт“ Матуранти Драгоцено искуство Повољно стање безбедност Времеплов

62 70 76 84 86 88 92 94

МАГАЗИН 5.6.2016.

Јануар 2016.

Европа у мом граду

МАГАЗИН

5.6.2016.

ШИРОКА ЛЕПЕЗА П

Устав Србије обезбеђује слободу окупљања и удруживања, укључујући слободу оснивања политичких странака и право на оснивање синдиката, лечење социјално угрожених и особа са инвалидитетом и начело дискриминације, право на образовање, право на имовину, родну равноправност и женска права и права детета. - Слобода удруживања укључује слободу формирања политичких странака и синдиката, док су тајна и паравојна удруживања забрањена. - Детету се гарантује посебна заштита од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања и злоупотребе, а дете рођено ван брака има иста права као и дете рођено у браку. - Право на имовину може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном законом, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне вредности

Фото: М. Радовановић

ПРАВА И СЛОБОДА

Слобода окупљања и удруживања, укључујући слободу оснивања политичких странака и право на оснивање синдиката

МАГАЗИН

5.6.2016.

Устав Србије признаје слободу окупљања која се привремено може ограничити ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедност земље, а демонстрације и други облици окупљања на отвореном простору морају се пријавити надлежном државном телу, у складу са законом. Слобода удруживања укључује слободу формирања политичких странака и синдиката, док су тајна и паравојна удруживања забрањена. Уставни суд може забранити удруживања чији је циљ насилно рушење уставног поретка, кршење загарантованих људских или мањинских права, или изазивање расне, националне и вер-

ске мржње, а судије Уставног суда, судије, јавни тужиоци, Заштитник грађана, припадници полиције и војна лица не могу бити чланови политичких странака. Унутрашњи правни оквир чине Закон о Народној скупштини, Закон о удруживању, Закон о поступку регистрације у Агенцију за привредне регистре, Закон о политичким странкама, Закон о финансирању политичких активности и Закон о раду. Скрининг за Поглавље 23 у процесу преговора за чланство у Европској унији потврђује да се припрема нацрт Закона о слободи окупљања, и да је од укупно 98 регистрованих у Србији 56 странака националних мањина.

Лечење социјално угрожених особа и особа са инвалидитетом и начело дискриминације Устав забрањује директну и инди-

ректну дискриминацију по било ком основу, посебно по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Уз то предвиђа да се посебне мере које Србија може увести, ради постизања пуне равноправности појединаца или групе појединаца који су суштински у неједнаком положају у односу на друге грађане, неће сматрати дискриминацијом. Ова забрана прецизира се у неколико закона, укључујући Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закон о забрани дискриминације који забрањује дискриминацију по било ком основу, укључујући и сексуалну оријентацију, рођење и родни идентитет. Према Србији, Закон о забрани дискриминације у потпуности је у складу са Директивом Савета о примени начела једнаког поступања без обзира на

расно или етничко порекло и начела којим се оснива општи оквир за једнак третман у запослењу и занимању. Национално законодавство у области забране дискриминације укључује Закон о здравственој заштити, Закон о високом образовању, Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Закон о раду, Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, Закон о волонтирању, Закон о јавном информисању, Закон о радиодифузији и Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закон о извршењу кривичних санкција, Породични закон, Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Закон о забрани манифестација неонацистичких и фашистичких организација и удружења, забрани употребе неонацистичких или фашистичких симбола и обележја, Закон о равноправности по-

лова, Закон о социјалној заштити, Закон о младима, Закон о спорту, Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, Закон о заштити права и слобода националних мањина и Закон о црквама и верским заједницама. Иако су санкције за дискриминационе прекршаје укључене у Кривични законик као и у Закон о забрани дискриминацији правни оквир је само делимично усклађен са Оквирном одлуком о борби против одређених облика изражавања расизма и ксенофобије средствима кривичног права. Стратегија превенције и заштите од дискриминације усвојена је у јуну 2013. године у циљу спречавања дискриминације и побољшања положаја девет угрожених група у које спадају жене, деце, људи са инвалидитетом, старији грађани, лезбејке, хомосексуалаци, бисексуалци, трансродне особе и интерсексулаци, националне мањине, затим избеглице, интерно расељена лица и други угрожени

мигранати, лица чије здравствено стање може бити основ за дискриминацију.

Право на образовање Устав гарантује право на бесплатно основно и средње образовање, а обезбеђује да основно образовање буде обавезно. Право на образовање регулисано је Законом о основама система образовања и васпитања, Законом о основном образовању и васпитању, Законом о средњем образовању и васпитању и Законом о високом образовању.

Право на имовину Устав гарантује право на имовину и прецизира да оно може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном законом, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне вредности, а начин коришћења имовине се може ограничити. Одузимање

или ограничење имовине за наплату пореза и других дажбина или новчаних казни дозвољено је само у складу са законом. Правни оквир у вези са правом на имовину регулисан је Законом о враћању одузете имовине и обештећењу, Законом о враћању имовине црквама и верским заједницама и Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине.

МАГАЗИН

5.6.2016.

Родна равноправност и женска права

У складу са Уставом држава гарантује равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности за све. Заштита равноправности полова регулисана је Законом о равноправности полова, Законом о забрани дискриминације, Законом о избору народних посланика, Законом о локалним изборима, Законом о националним саветима националних мањина. Основни стратешки документи у овој области су Стратегија за спречавање и сузбијање насиља над женама и Стратегија превенције и сузбијања трговине људима и заштите жртава као и Национална стратегија за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности. Њихов циљ је испуњење шест задатака, повећање учешћа жена у процесима одлучивања и остварење родне равноправности, побољшање економског положаја жена и остварење родне равноправности, остварење родне равноправности у образовању, побољшање здравља жена и унапређивање родне равноправности у здравственој политици, спречавање и сузбијање насиља над женама и унапређење заштите жртава, и уклањање родних стереотипа у медијима и промоција родне равноправности. Србија је усвојила Национални акциони план за спровођење Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – „Жене, мир и безбедност“, и Националну страте-

гију за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и у партнерским односима, а Управа за родну равноправност у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике редовно спроводи кампање за подизање јавне свести о овом питању.

Права детета У складу са Уставом Србије деца уживају људска права примерено узрасту и психичкој зрелости. Детету се гарантује посебна заштита од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања и злоупотребе, а дете рођено ван брака има иста права као и дете рођено у браку. Родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и образују своју децу, а породице, мајке, самохрани родитељи и било које дете у Србији уживају посебну заштиту у складу са законом. Посебну заштиту уживају још деца без родитељског старања и деца са психичким и физичким инвалидитетом. Деца млађа од 15 година не могу се запошљавати, а млађа од 18 година не могу радити на пословима који штете њиховом здрављу или моралу. Правни оквир у вези са правима детета укључује Кривични законик, Закон о кривичном поступку, Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетницима, Закон о парничном поступку, Закон о ванпарничном поступку, Закон о извршењу кривичних санкција, Породични закон, Закон о наслеђу, Закон о полицији, Закон о забрани дискриминације, Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о основном образовању и васпитању, Закон о средњем образовању и васпитању, Закон о раду, Закон о финансијској подршци породици са децом, Закон о азилу, Закон о стран-

цима, Закон о заштити грађана, Закон о социјалној заштити, Закон о здравственој заштити, Закон о здравственом осигурању и Закон о младима. Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица предвиђа да дете не може бити позвано на кривичну одговорност за извршење незаконитог дела, које је према закону кривично дело, док не напуни четрнаест година, нити се кривичне санкције или друге мере предвиђене законом могу изрећи или применити на дете. Закон се примењује на малолетне учиниоце кривичних дела старости од 14 година и мање од 18, као и на младе који у време извршења кривичног дела напуне 18, али немају 21 годину у тренутку суђења. Закон предвиђа мере заштите деце која су жртве и сведоци кривичног поступка и предвиђа низ алтернативних санкција за затварање малолетних преступника. Кривични законик санкционише кривична дела занемаривања и злостављања малолетника, трговину децом ради усвајања, заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу и приказивање порнографског материјала и дечије порнографије. Србија је ратификовала европске и конвенције Уједињених нација о правима детета, а спроводи Националну стратегију за превенцију и заштиту деце од насиља. Акциони план за спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома садржи активности у области образовања, социјалне заштите, здравствене заштите, издавања личних докумената, запошљавања и становања који имају везе са побољшањем положаја ромске деце. У скринингу за Поглавље 23 наведено је да у Србији има преко седам хиљада деце и младих који су одвојени од својих родитеља и смештени у оквиру система социјалне заштите. Око 80% је смештено у хранитељске породице, а остали у установе социјалне заштите. Т. Радовановић

МАГАЗИН

5.6.2016.

Где смо били, шта смо радили у мају

МЕСЕЦ У ЗНА

- Полагањем венаца на Споменик отпора и победе у парку код железничке станице ове године обележена седамдесет прва годишњица победе над фашизмом у Другом светском рату. - Заједнички наступ хора краљевачке Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и градског мушког хора из норвешког града Скиена којим диригује Краљевчанин Чедомир Попадић. – У филијали Фонда пензијског и инвалидског осигурања пуштена у функцију вертикална покретна платформа за особе са инвалидитетом. – „Трка мира“ први пут у Краљеву. – Одржан дванаести матурски плес. - Делегације Брањског пољопривредног универзитета у посети Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“. – Почео Фестивал уметности „Маглич“

Фоото: М. Радованмовић

АКУ КУЛТУРЕ

етимичан поглед на активности најистакнутијих представника локалне самоуправе у мају потврђује да се, бар првих десетак дана, нису претргли од рада. Разлог за то је неколико нерадних дана почетком месеца и неизвесност која је на политичкој сцени присутна још од локалних избора 24. априла. Можда разлоге треба тражити и у претераним активностима пред изборе које су током целе предизборне кампање биле посвећене посетама разноразних градилишта, полагању камена темељца, додели кључева станова за социјално становање и другим. Након избора напрасно су престале сличне активности, а на већини радилишта која су посећивали локални политичари нема ни радника који би наставили оно што су започели пред изборе. Због свега се прва активност локалних функционера везује за 9. мај када је полагањем венаца на Споменик отпора и победе у парку код железничке станице и ове године обележена седамдесет прва годишњица победе над фашизмом у Другом светском рату. Венац је испред локалне самоуправе положио председник Скупштине града Сретен Јова-

МАГАЗИН

5.6.2016.

новић а свечаном чину је, поред представника Рашког управног округа, војске, полиције, борачких удружења и грађана, присуствовао представник Амбасаде Руске Федерације. Уочи Дана победе заменик градоначелника Краљева је угостио амбасадора Краљевине Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстада који је присуствовао „Норвешко-српској културној вечери“ и заједничком наступу хора краљевачке Музичке школе „Стеван

Мокрањац“ и градског мушког хора из норвешког града Скиена којим диригује Краљевчанин Чедомир Попадић. Увод у сваку седницу Градског већа је консултативна седница на којој градоначелник Краљева и његов заменик, чланови Већа, председник и секретар Скупштине града, начелник Градске управе са начелницима одређених одељења, јавни правобранилац, шеф Кабинета градоначелника и представници стручне службе Одсека за по-

слове Градског већа усаглашавају ставове о питањима која се налазе на дневном реду. Тако је било и пред педесет осму седницу 10. маја која је, по устаљеном обичају, отпочела разматрањем извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за фебруар и март ове године. Пред члановима Градског већа нашао се извештај о реализацији буџета за прва три

месеца ове године, одлука о доношењу Оперативног плана одбране од поплава за водотокове другог реда, извештај Комисије за процену штете од елементарних непогода и решење о образовању Комисије за одређивање цене закупа и спровођење јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. Донето је решење о коришћењу скоро пола милиона динара из текуће буџетске резерве за радове на

уређењу зелених површина ангажовањем ЈКП „Чистоћа“ за потребе одржавања ауто трка и усвојен извештаја Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове о ангажману субјеката система заштите и спасавања, и о начину исплате обавеза преузетих од стране Градског штаба за ванредне ситуације. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, и директорка Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања Драгана Калиновић обишли су у петак 13. маја краљевачку филијалу и присуствовали пуштању у функцију вертикалне покретне платформе за особе са инвалидитетом. Поступајући по препоруци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања је током прошле године спровео јавне набавке од предузећа која радно оспособљавају, професионално рехабилитују и запошљавају особе са инвалидитетом, а једна од њих је и набавка покретних платформи за особе са инвалидитетом

МАГАЗИН

5.6.2016.

у укупном износу од 12,5 милиона динара. У уторак, 17. маја град Краљево је дочекао учеснике „Трке мира“, која је кроз Србију пролазила између 16. и 20. маја. Учеснике трке који су стигли из правца Рашке на бензинској пумпи у Чибуковцу сачекали су домаћи тркачи и допратили их до Хале спортова у којој је у њихову част приређен пригодан културно-уметнички програм. Трка мира је глобална спортска манифестација посвећена миру, складу и пријатељству међу људима током које учесници носе упаљену бакљу као симбол људске тежње за лепшим и срећнијим светом. До сада је пронета кроз више од 150 земаља света, повезујући све људе у њиховој тежњи за светом у коме владају мир, љубав, склад и јединство. Порука је – ако можемо да трчимо заједно у миру и хармонији, онда можемо и да живимо заједно у миру и пријатељству. Покровитељ Трке мира у нашој земљи и ове године је Народна скупштина Републике Србије, а подржали су је и Олимпијски комитет и Министарство за спорт и омладину. Трка је ове године започела европски пут у Порту у Португалији 24. фебруара, а завршиће се 8. октобра у Риму. На путу кроз Србију прошла је кроз Нови Пазар, Рашку, Краљево, Врњачку Бању, Трстеник,

Крушевац, Прокупље, Ниш, Белу Паланку, Пирот, Димитровград. Два дана касније је одржана конференција за новинаре на којој су чланови Одбора за организацију Матурског плеса најавили одржавање овогодишње, дванаесте по реду, манифестације. Град Краљево је први у Србији који се 2005. године укључио у ову манифестацију захваљујући братским и партнерским везама са словеначким градом Марибором. Истог дана је најављено одржавање традиционалне културно-туристичке и еколошке манифестације „Дани јоргована“ коју двадесет трећи пут ор-

ганизује Друштво српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“. Савет за безбедност саобраћаја града Краљева спроводи кампању намењену младим учесницима у саобраћају под називом „Матуранти“ са циљем да се спречи неадекватно понашање у саобраћају у време матурских свечаности које може имати несагледиве последице. Кампања се спроводи у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја, Електро-саобраћајном техничком школом „Никола Тесла“ и Црвеним крстом, а планом је до 15. јуна предвиђено емитовање пригодних спотова на програмима ло-

калних телевизија. Почетак наредне недеље обележила је посета делегације Брањског пољопривредног универзитета у Русији Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ усмерен ка пословно-техничкој сарадњи. Организоватор је био Економски савет Српске народне партије а у руској делегацији су, поред ректора универзитета Белоуса Николаја Максимовича, били проректор Ториков Владимир Ефимович и доцент Мамејев Василиј Васиљевич. На састанак су позвани начелници Школске управе и Рашког управног округа, а присуствовали су

председник и координатор Економског савета Српске народне партије Светозар Бабић и Марија Цветаноски. Добијање грађевинске дозволе за изградњу вишепородичног стамбеног објекта у оквиру прве фазе реализације Пројекта „Урбана регенерација у улици Доситејевој у Краљеву“ повод је за још једно обраћање јавности градоначелника Краљева Томислава Илића, а гостовање дечјег духовног хора „Отрада“ из Свето –Николског Црноостровског женског манастира из Русије за пријем код заменика градоачелника. Дечји хор „Отрада“ чине девојчице из сиротишта, а са игуманијом

Николаје бораве у Србији на позив Удружења жена Србије и Русије „Матрона“. Краљево је само један од градова које су обишли током боравка у Србији између 28. и 31. маја 2016. године и одржали пригодне концерте. Почетак Фестивала уметности „Маглич“ повод је за долазак директорке Руског центра за науку и културу у Србији Надежде Кушченкове која је отворила изложбу репродукција „Руски уметници у духовној уметности Србије“. Последњег дана у мају градоначелник Краљева је са сарадницима примио ученике, професорe и директорку Музичке школе „Стеван Мокрањац“ који су у овој школској години постигли значајне резултате. На Републичком такмичењу, Међународном такмичењу „Петар Коњовић“ и Фестивалу Музичких и балетских школа Србије на најбољи могући начин су представљали своју школу која је неколико година увек међу првима у Републици, а ове је на свим овим такмичењима заузела прво место. Двадесет два ученика основне и средње Музичке школе, на такмичењима у последња два месеца, освојила су 30 награда, 23 прве, четири друге и три треће. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Више слободних дана сваком грађанину Србије

МАГАЗИН

5.6.2016.

УНАПРЕЂЕЊЕ ЕЛЕК

- Развојем е-сервиса у Србији сваки грађанин би могао да уштеди пет радних дана годишње, да смањи трошкове администрације и до 75 одсто или скрати процедуру оснивања фирме и пријаве радника на мање од једног дана. - По развоју е-управе Србија на листи Уједињених нација заузима 38. позицију од 43 земље у Европи. - У региону иза Србије једино Бугарска, Албанија, Македонија и Босна и Херцеговина. - Развој електронских услуга директно пропорционалан конкурентности земље и њеној атрактивности за инвеститоре одатак да сваки грађанин губи и више од 30 минута за обављање једне процедуре на шалтеру потврђује да би развојем е-сервиса у Србији могао да уштеди пет радних дана годишње, да смањи трошкове администрације и до 75 одсто или скрати процедуру оснивања фирме и пријаве радника на мање од једног дана. То показује извештај међународног тима стручњака о стању и перспективама развоја е-управе у Србији који је у

петак представљен у Скупштини Града Београда. Национална алијанса за локални економски развој је једна од само сто организација у свету коју је компанија ИБМ одабрала у оквиру глобалне иницијативе за подршку земљама у развоју. Уз помоћ ИБМ стручњака из Сједињених Америчких Држава, Индије и Филипина Национална алијанса припрема компаративну анализу, стратешки оквир и смернице за даљи раз-

вој електронске управе у Србији која по развоју е-управе заузима тек 38. позицију од 43 земље у Европи на листи Уједињених нација. У региону иза Србије су једино још Бугарска, Албанија, Македонија и Босна и Херцеговина. Анализе показују да је развој електронских услуга директно пропорционалан конкурентности земље и њеној атрактивности за инвеститоре, па би увођење електронске управе имало позитиван утицај на пласман

КТРОНСКЕ УПРАВЕ

Србије на Дуинг Бизнис листи Светске банке и листи Светског економског форума. На централном порталу е-управе Србије тренутно је доступно 635 електронских услуга које су у 441, или готово 70 одсто, случајева намењене грађанима- Привреди је намењено 181, или 28 одсто и нешто мало, само 13, државним институцијама. Диспропорција између е-сервиса за грађане и привреду указује да је држава још увек не препознаје као начин да унапреди пословно окружење и привуче нове инвестиције. Истраживања потврђују да се најдаље одмакло у развоју електронских система за пореске пријаве, издавање грађевинских дозвола, пријаву и одјаву радника и предају финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре. Једном од препрека даљем развоју сматра се несинхронизован рад државних институција на регулаторном оквиру, па често има неусаглаше-

них и неприменљивих прописа. Кључна препорука извештаја је да Србија формира централно тело којем ће доделити ауторитет и одговорност да води и надгледа развој електронске управе и координира рад министарстава и других институција. Земље са снажном централном институцијом, а таквих је 56 одсто у Европи, која је укључена у израду свих прописа и одговара директно премијеру, најуспешније су у развоју е-сервиса. Друга важна препорука указује на потребу усклађивања формата података који се разликују од једне до друге институције и успостављање система за њихову размену. То треба да помогне употреба специјализованих софтвера за размену информација, који су далеко јефтинији и ефикаснији од изградње централних база података. На овај начин би институције могле да сачувају власништво и контролу над подацима што је до сада у значајној мери кочило развој електро-

нске управе. Приметно је да се у пракси дешава да различите институције воде исте базе података које се међусобно не поклапају, па се поставља питање која база је валидна. То је повод за препоруку држави да одреди једну институцију као коначни ауторитет за одређени сет података, чиме се обезбеђује њихова поузданост и поверење у јавни регистар. Извештај међународног тима стручњака о стању и перспективама развоја е-управе у Србији у фокус ставља развијање електронског плаћања свих услуга, које ће бити ефикасно, безбедно и неће наметати додатне трошкове и компликоване процедуре. Осим тога, потребно је поједностављивање потврде идентитета корисника путем електронског сертификата, потписа и других метода како би грађани лакше користили е-услуге. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН 5.6.2016.

5.6.2016.

МАГАЗИН

Радоица Кочовић

Петнаест година од демократских промена: Радоица Кочовић (2)

- Краљевчани су, у оквиру Ужичког корпуса, попуњавали најважније стратегијске јединице на простору Косова и Метохије, а податак да је мобилисано на десетине хиљада резервиста потврђује да је одзив био међу најбољима у Србији. – Током сукоба на овим просторима институције у Краљеву, као и грађани са ових простора, показали су патриотизам у коме није било места за сукобе и поделу по страначкој припадности. – Током последње деценије двадесетог века у Краљеву је спас потражило седам и по хиљада избеглица из Хрватске и тридесетак са простора Косова и Метохије. - Поред бројних фактора на које се није могло значајније утицати на крах привреде најнегативније је утицала погрешна кадровска политика. - Резултати избора 2000. године су одраз сплета различитих околности и утицаја обавештајних служби западних земаља које су пресудно утицале да се Србија доведе у незавидан положај. – Пропао покушај чланова „Отпора“ да се учлане у социјалистичку партију Србије

Фото: М. Радовановић

ДЕМОКРАТЕ ПРЕОБУЧЕНЕ У „ОТПОР“

ад су почетком последње деценије двадесетог века почеле прве чарке из којих се изродио ратни сукоб несагледивих размера запретила је опасност да се средиште из Босне и Херцеговине пренесе на територију Србије, пре свега на Рашку област познатом трансверзалом преко Пријепоља и Прибоја. Заслужним што се то није догодило сматра се држава која је, повлачењем битних потеза, јасно потврдила да стоји иза свих народа на овим просторима и да неће дозволити премештање сукоба на територију Србије. У време интензивирања сукоба на простору Косова и Метохије Краљевчани су, у оквиру Ужичког корпуса, попуњавали најважније стратегијске јединице, а податак да је мобилисано на десетине хиљада резервиста потврђује да је одзив био међу најбо-

МАГАЗИН

5.6.2016.

љима у Србији. Понашање током каснијих дешавања на овим просторима, страдања на фронту и бомбардовање од стране авијације НАТО пакта, потврђују тезу да су све институције у Краљеву, као и грађани са ових простора, показали патриотизам у коме није било места за сукобе и поделу по страначкој припадности. Патриотизам се изражавао на различите начине, одзивом на мобилизацију, прикупљањем помоћи за војнике на фронту, а једним од значајнијих се сматра спремност да се прихвати велики број избеглих и расељених лица који су пуних десет година у континуитету сигурност тражили баш у овој средини. О томе сведочи Радоица Кочовић који потврђује да је након првих сукоба у Хрватској спас у Краљеву потражило око седам хиљада становника са ових простора. Ако се свему дода и триде-

сетак хиљада који су пред крај века дошли са простора Косова и Метохије онда је јасно колико се променила структура становништва чије потребе није могла у потребној мери да задовољи локална средина. То је у значајном мери допринело да многима Краљево буде само успутна станица до коначне дестинације, посебно за велики број избеглих из Српске Крајине. - Штета је што тај народ није остао јер би менталитет, животна и радна култура на високом нивоу само допринели да се социјална карта Краљева подигне степеницу више. Ту теорију могу да браним, јер сам лично учествовао у пријему тих људи и руководио размештајем по школама и другим прихватним местима. Краљевчани и Краљево су показали велику хуманост, људскост и способност да прихвате тако велики број људи и да

им у тим несрећним данима помогну. Велики удар је био након операције Олуја 1995, потом и 1999. године кад је циљ оних који су диктирали политичка збивања био да се народ што више протера са Косова и из Крајине. У изненадном таласу Краљево је показало високу моралну и људску вредност а да му се држава није одужила на адекватан начин што се осећа и данас – верује Кочовић. У таквим условима Краљево је посебно тешко доживљавало време НАТО агресије кад је у градским касарнама остало тек по неколико официра. Првих дана бомбардовања у марту 1999. године још се није знало да ће бити селективног гађања одређених циљева и да агресори, на основу дојава различитих структура, имају тачне координате свих које треба уништити. Због тога се на сваки знак о

могућности напада из ваздуха приступало замрачивању од чега се врло брзо одустало због страха да би авијација могла да промаши оно што има у плану да уништи и тако направи још већу штету. Ратна збивања су на кратко зауставила политичка трвења на локалном нивоу у временима када је интензивиран пад привредних активности и крах чије се последице и данас осећају. Поред бројних фактора на које се у овом периоду није могло значајније утицати, а који су негативно утицали на привредне токове, најбитнијим за крах привреде сматра се погрешна кадровска политика. Уверење да се иностраним утицајима на растурању привреде могло супроставити на адекватнији начин води ка ставу да би се резултат могао огледати у спашавању бар неких делова у колективима какав је „Фа-

брика вагона“. Учешће у политичком животу повод је за пажљиво посматрање понашања политичких противника како на локалном тако и нивоу државе. Оно сведочи о тврдњама бројних првака опозиционих странака о времену мрака у коме ни школовани људи немају минималне услове за преживљавање, али и позивима на грађанску непослушност првенствено кад је у питању плаћање комуналних услуга. Време ће показати да су баш они врло брзо, након 5. октобра 2000. године и учвршћивања позиција у новој власти, напрасно постали велики бизнисмени, власници великих површина пољопривредног земљишта и другог капитала. Мала је утеха уверење да су надлежне службе и тада пратиле понашање сваког појединца и да би то у неком будућем периоду могло да буде

5.6.2016.

МАГАЗИН

основ за предузимање одређених корака. Увод у дешавања која су уследила током наредних година били су председнички избори у септембру 2000. године о чијим резултатима и данас у великом делу јавности постоје различита мишљења. Према првим резултатима објављеним након пребројавања гласова тадашњи председник Слободан Милошевић успео је да обезбеди предност над кандидатом опозиције Војиславом Коштуницом. Објављивање резултата било је увод у протесте до тада невиђених размера који су, уз јаку потпору из иностранства, резултирали новим пребројавањем које је потврдило победу Коштунице. Међу социјалистима, у које спада Кочовић, и данас провејава уверење да су коначни резултати одраз сплета различитих околности и утицаја обавештајних служби западних земља које су пресудно утицале да се Србија доведе у незавидан положај у коме се и данас налази. У таквим околностима најмањим се проблемом сматрао актуелни председник Србије што су показали бројни каснији догађаји.

Пред 5. октобар 2000. године све је израженији био утицај страних сила, а формирање „Отпора“ као невладине организације међу краљевачким социјалистима је схваћено као само један у низу настојања да се утиче на подривање режима и власти у Србији. Једна од акција које су водиле ка том циљу био је покушај да се сви чланови ове организације учлане у Социјалистичку партију Србије. Информације о томе на време је стигла до Општинског одбора, па их је спремно дочекао Кочовић који је као потпредседник замењивао одсутног Милоша Нешовића. - Био сам спреман да их дочекам, да попричамо, и ако ме убеде да су паметнији и да је оно што причају боље од овога што ми радимо, да им препустим да преузму и наставе даље. У том периоду је стигао глас да они спремају неку спрдњу и да ће доћи цела Демократска странка. У њиховим мајицама су стигли посланици и најистакнутији чланови Демократске странке и потврдили жељу да се учлане у Социјалистичку партију Србије. Како су непозвани ушли у зграду и напунили ходник замолио сам их да изађу пред

улаз, да позвоне и кад домаћин отвори врата кажу зашто су дошли. Имао сам информацију о чему се ради, па сам им рекао да смо ми озбиљна партија и да имамо статут којим је регулисан начин пријема нових чланова. Ми радимо на територијалном принципу, по месним заједницама имамо месне одборе па тамо треба да се пријаве, попуне приступницу и чекају да о томе одлучује централа која води евиденцију свих чланова. Они то нису много слушали, па су отишли и више није било сличних акција иако је било најава у неким општинама да су претили паљењем просторија Социјалистичке партије – прича Кочовић. Инцидент када је после једне од утакмица у оближњој Хали спортова кроз прозор зграде, у којој је смештено седиште Социјалистичке партије, улетео камен није сматран посебно значајним. Много значајнијом сматрала се претња да би могло доћи до паљења зграде што је био повод да се из ње на сигурну локацију измести евиденција о чланству. За разлику од бројних других средина опозиција је у Краљеву освојила

власт четири године пре 2000. а социјалисти се, са 24 од 70 одборника у Скупштини оштине, и даље сматрали значајном снагом. Успех је остварен уз подршку Југословенске левице, а у партији се то сматрало резултатом озбиљног и савесног рада, али и коректног односа према политичким противницима, што је препознато у народу. За све што се дешавало после 2000. године, а везано за измештање значајних државних институција из ове средине, највећим кривцем се сматра нова власт којој се замера што се није на адекватан начин одужила граду који је већ примио знатан број људи са простора целе бивше Југославије. Чињеница да су након реформе оружаних снага бројни војни објекти остали празни водила је ка залагању да се формира универзитетски центар, или бар смести краљевачка Гимназија. Идеја се заснивала на уверењу да у оквиру војног комплекса у Рибници има довољно простора за смештај школе након што се, уз мала улагања, објекти прилагоде за учионице и кабинете. Више од уверења да у власти није

било значајног човека из ове средине, који би значајније могао да утиче на одлучивање, смета сазнање да су се и они који су имали довољно капацитета склонили у страну. У ситуацији о којој и данас владају различита мишљења, а присутни су прилично супростављени ставови, многима је приоритет био да повлачењем обезбеде личну безбедност. - Ко је давао за право некима који су до јуче продавали фармерице на Зеленом венцу да купе по 17 или 18 фирми. Је ли то способност, умеће или је неко наместио да се систем распадне како би неко имао користи? Директор неке владине агнеције купи најзначајнију фирму у Србији, која у свакој локалној самоуправи у центру града има елитну зграду, а већина нових фирми стечена је управо тако. Главни капитал је извучен из земље и склоњен, а ово остало нек узме држава на свој терет. После 5. октобра очекивао сам да ће се најкасније до следећих избора реформисати све службе, просвета, наука, култура, привреда, безбедносне структуре, и да ћемо направити напре-

дак јер су до тада сви говорили да то код нас не ваља, а да је перспектива ово што долази са стране. Нажалост, код нас се десило супротно, па ништа што је вредно у Европи још нисмо инсталисали у наш систем вредности. Ако просвета у некој земљи функционише како треба зар је проблем да прописе, и регулативу која регулише систем школовања, препишемо и применимо у нашој земљи, а исто можемо да применимо и на здравство, привреду, енергетику, финансије и друге области. Основно је да је капитал са стране диктирао темпо, јер је хтео овде само да има тржиште и узме део капитала, а није га инересовало шта ће се десити са нацијом и народом. Кад са ове тачке гледишта гледам земље Блиског истока кажем да смо ми добро прошли. Јесмо осиромашили, јесте пропао капитал који је био неприкосновен, али смо, кад гледам Либију, Ирак, Сирију и друге, добро прошли – каже Кочовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.6.2016.

МАГАЗИН

5.6.2016.

Вредна донација Општој болници

БРЖЕ ДО И - Донацијом два комплетно опремљена санитетска возила вредна једанаест милиона динара, уз постојећа три, комплетиран возни парк за превоз болесника на даље лечење до установа терцијарног нивоа. – Донатори дугогодишњи сарадници Опште болнице донирали београдски „Маклер“ и „Еуродијагностика“ из Новог Сада. – Позив друштвено одговорним компанијама да помажу здравство Од тренутка кад се из Здравственог центра „Студеница“ издвојио Дом здравља, а Општа болница наставила рад под истим именом, након поделе некада заједничке имовине указала се потреба да се прибаве недостајућа средства како би пацијентима пружане што квалитетније здравствене услуге. Ограничена средства намењена здравству приморала су руководиоце уста-

нова да прибегну тражењу донатора, а резултат се у краљевачкој Општој болници огледа у великом броју савремених апарата и других потрепштина. Недавна најава скоре велике донације материјализована је крајем минуле недеље, а огледа се у два комплетно премљена санитетска возила марке „фиат дукато“ чији су кључеви, са пропратном документацијом,

у петак уручени вршиоцу директора Опште болнице др Зорану Мрвићу. Вредност возила која су донирали београдски „Маклер“ и „Еуродијагностика“ из Новог Сада износи једанаест милиона динара, а са њима се, уз постојећа три, комплетира возни парк потребан за превоз болесника на даље лечење до установа терцијарног нивоа.

ИЗЛЕЧЕЊА Задовољство запослених у Општој болници равно је оном које су показали представници донатора који су доброчинством допринели бржем и квалитетнијем пружању здравствених услуга, уз позив и другим друштвено одговорним компанијама да им се придруже. Добри партнерски односи подразумевају заједничке мотиве, циљеве и реализацију, која се огледа у донацији два нова возила, а потврђују успешност дугогодишњег партнерства и заједничког рада што је добра основа за став да их треба унапређивати и убудуће у чему су сагласни представници Опште болнице и донатора. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.6.2016.

Знаменити Краљевчани: Мирослав Симеуновић (1)

МАГАЗИН

5.6.2016.

МАФИЈА ИЗ ЧИКА ЉУБИНЕ УЛИЦЕ

- Последњу годину пете деценије двадесетог века у Краљеву обележиле су велике несташице због којих је већ од четири ујутру требало чекати за хлеб који се добијао на купоне, а посебно хендикепирани били су најмлађи кад их изгурају из реда, па се кући врате без хлеба. – Дуж Чика Љубине и Улице „4. краљевачки батаљон“ у лепшем делу године су се до касно у ноћ разлегали звуци музике коју су у дворишту испред породичне куће изводили Симеуновићи. - Најбољу слику послератног Краљева пружају цртежи Владислава Маржика који је, иако потпуно глув, као инкасант наплаћивао струју а у слободном времену цртао и сликао старе куће и улице. - На четвртој години Архитектонског факултета се учило да је полуписмени председник Сарић Краљеву оставио у наслеђе праве улуце, диван округли трг и фантастичну матрицу за неке будуће архитекте

Мирослав Симеуновић

д када је установљено као урбано насеље Краљево је, ма како се звало у том периоду, изнедрило велики број знаменитих људи о којима постоји мање или више података. Част да буду уврштени у такве заслужили су достигнућима у различитим областима рада и чињеницом да, ма где да су то постигли, нису заборавили да су Краљевчани. Међу такве се убраја дипломирани инжењер архитектуре Мирослав Симеуновић који је одавно напустио Краљево, а враћао му се кад су прилике то допуштале. Једна од последњих била је повод да баци мало више светла на део послератне историје града. Иако је отац Милутин Симеуновић са ортаком Новицом Чоловићем купио скромну кућицу на крају Чика Љубине улице током немачке окупације, од пролећа 1941. до јесени 1944. године, није успео да се усели у њу па су Симеуновићи дуго становали у кући близу Лазовића кафане која се налазила на месту данашње Мале пијаце. Двориште је делило неколико породица, поред Лазовића и Симеуновића Жујовићи и породица Бранка Тохоља

МАГАЗИН

5.6.2016.

који је са мајком Кристином и сестром, бежећи из Мостара од усташа, сигурност пронашао у Краљеву. Деда Панто Симеуновић сишао је из Трговишта до Опланића где је са најстаријим сином Милинком, док још није било моста, дуго скелом преко Мораве превозио мештане овог краја, нешто интензивније петком кад је у вароши био пазарни дан. Од њега је Милутин наследио парче земље и ту дуго гајио пчеле, а Мирослав и млађи брат Живко често одлазили на породично имање, лета проводили пецајући рибу на Морави и са посебним нестрпљењем ишчекивали Светог Илију кад се у овом крају одлазило на славу и сабор у порти оближње сирчанске цркве. Између куће у којој су становали и Лазовића кафане налазила се пекара чувеног Милике пекара, поред ње Милутинова бакалница у којој је и у време окупације могло да се купи жито, зејтин, цигаре и друге намирнице. Тек након рата Милутин је успео да оствари право на имовину коју је оспоравао извесни судија Меденица од чије је породице неколико година пред рат купљена спорна кућа. Кад је у Краљево однекуд стигао са партиза-

нима покушавао је да докаже како су паре добијене за кућу врло брзо пропале што је било основ захтева за повраћај имовине. Иако у временима када се припадност партији сматрала значајном Милутин није био члан на судском процесу су га заштитили комунисти, посебно Мијат Јовановић који је као шеф Удбе за Краљево потврдио како су Милутин и Новица поштено зарадили новац којим су купили кућу. - У том дворишту се све одвијало, цео незаборавни дечји живот кога се, како сам старији, све више сећам. Пецали смо рибу на Ибру који је био лепа и бистра река, ноћу смо забацивали струкове, ујутру око четири сата долазили да их вадимо, а имали смо и чамац који смо остављали поред обале. Некада сам знао свако дрво од Малих таласа и Мирине чесме, а сада не могу да препознам реку која је била најдубља на месту званом Руска плажа. Вода је била пуна рибе и бистра да је могла да се пије, па сам и после гимназијских дана лети једва чекао крај школске године да се вратим на Ибар. Ту је увек било старо друштво, Миланче Перенчевић Руњо, Алексан-

дар Спасојевић, нешто старији Дуле Милићевић Биндер и Душко Марковић од кога је касније мој брат купио кућу поред наше. Били су ту и други који су волели Ибар и преферанс. Старији од нас у улици био је Рацо Премовић, првак Србије и Југославије у неким гимнастичким дисциплинама. Учио нас је да пливамо, да пецамо и будемо добри спортисти, па нас је уписао у „Партизан“. Водио нас у Казан где се хватају велики кленови, и показивао како се то ради, учио нас нешто што данас многи заборављају, а то је да будемо поштени и честити људи. Много смо тога научили од обичног човека из сиротињске породице која се доселила из Новог Пазара, а памтим га и по гајењу голубова – прича Симеуновић. Последњу годину пете деценије двадесетог века у Краљеву, кад је Мирослав полазио у школу, обележиле су велике несташице због којих је већ од четири ујутру требало чекати за хлеб који се добијао на купоне, а посебно хендикепирани били су најмлађи кад их изгурају из реда, па се кући врате без онога за шта су послати. На тај период подсећају помоћ пакети добијени од УНРЕ и летовања у Змајевцу,

или Матарушкој Бањи, која су брисала социјалне разлике међу децом што се, гледано из данашње перспективе, чини посебно значајним. Браћа Симеуновићи били су одлични ђаци, Мирослав најбољи у генерацији. Иако је увек имао све петице још од првих школских дана гајио је посебни афинитет према сликарству. На то су у значајној мери утицале наставнице ликовног васпитања Оливера Симић и касније Сперанца Николић коју генерације ученика Основне школе „4. краљевачки батаљон“ памте и по секцијама сликарства и примењене уметности. Оно што су чланови секције осликавали и израђивали било је добра основа да се, након продаје, оде на лепу екскурзију а 1953. године први пут на море. До Сплита се још путовало возом узаног колосека, а потом бродићем до Јелсе на Хвару у једно од београдских одмаралишта у коме су Краљевчани остајали по месец дана само зато што су зарадили довољно да подмире све трошкове. Прве слике које је направио Мирослав Симеуновић дуго су красиле наставничку канцеларију Основне школе „4. краљевачки батаљон“, а онда су на-

прасно нестале па се претпоставља да их је неко однео кући. - Од тројке наше мафије из Чика Љубине Велику каријеру је у Радио Београду направио Душко Марковић, наш другар из детињства са језиком, дикцијом и гласом какав никад нико није имао, па га и данас пуштају на програмима. Његов стриц Александар Спасојевић је био просечан ђак, а после техничке школе у Сарајеву постао је инжењер, касније докторирао и конструисао чувени теретни вагон који је продат у иностранство. Завршио је радни век на највишем месту у Институту „Кирило Савић“, а ја као архитекта – прича Симеуновић. Преко пута породичне куће на крају Чика Љубије улице годинама је била смештена ресторан башта популарно звана „Мулен руж“. Било је то у време кад се Мирослав уписао у тек отворену Музичку школу. Прве часове виолине похађао је и пре тога код извесног учитељ Грозданића што је било довољно да у музичкој школи буде најбољи у класи. Школа је до затварања радила само две године што је било довољно

МАГАЗИН

5.6.2016.

да се полазници музички описмене. Прва генерација је запамћена по Ђорђу Симићу који је свирао гитару, кларинетисти Вељи Обрадовићу, Србовану Савићу, који је као пијаниста свирао у оркестру ЈНА под управом Младена Јагушта, и многим другим. Сви Симеуновићи су били музикални, а и Милутин је био солидан гитариста. Још од тренутка кад га је мајка довела у Краљево да учи занат, код чувеног трговца Рајка Бошковића, маштао је о хармоници а као шегрт почео да скупља паре како би је купио. Никад није успео да уштеди довољно, па је морао да се задовољи гитаром коју и данас љубоморно чува Мирослав. Прве акорде савладао је захваљујући неком Мађару а скромно знање пренео на синове од којих је млађи Живко највећи део радног века проево у народном орекстру Радио-телевизије Београд. Није било неуобичајено да се дуж Чика Љубине и Улице „4. краљевачки батаљон“ у лепшем делу године до касно у ноћ разлежу звуци музике коју су у дворишту испред породичне куће

изводили Симеуновићи, онолико колико су знали и умели. На репертоару су били шлагери и далматинске песме, по која севдалинка или мађарска песма. У то време могле су да се чују још једино у Хотелу „Европа“ на месту на коме се данас налази Хотел „Турист“. Догађај од посебног значаја увек је било гостовање сарајевске певачице Вуке Шехеровић и док су родитељи уживали уз ћевапчиће и пиво млађима је преостајао сок од малине. Кад је отворено кошаркашко игралиште, на месту данашње Хале спортова, гостовали су и други певачи, а љубитељима добре забавне музике у то време се најзначајнијим чинио фестивал у Сан Рему као јединствена прилика да се савлада по која нова песма како би се већ сутрадан интерпретирала на некој од игранки. Најбољи из генерације млађих музичара био је Реља Петровић кога је чувени капелник ватрогасне музике, пореклом Чех, тако добро описменио да је могао сваку песму са нота одмах да одсвира. Почео је са кларинетом, завршио на хармоници, а дружење од

првог разреда основне до краја гимназијског школовања одлучујуће утицало да и Мирослав буде укључен у оркестар. Свака од генерација краљевачке гимназије била је позната по нечему, спорту, уметности, природним наукама.., а она којој су припадали Симеуновићи и Реља Петровић по музици. - У нашем одељењу је био касније познати певач Дијего Варагић. Реља је био вођа оркестра, ја сам свирао гитару, па смо стално као оркестар гимназије учествовали на такмичењима градова. Био сам добар ђак па сам могао да се упишем било где а мене је, пошто сам био добар цртач, привукла архитектура. Краљево је 1960. године по званичном попису имало двадесет хиљада становника, а кратко време носило име по Александру Ранковићу који је долазио да отвори Споменик отпора и победе у парку код железничке станице. Мало је у то време у Краљеву било људи са стране, а онима који су по политичкој линији долазили из Новог Пазара или Тутина био је само пролазна станица према Београду –

каже Симеуновић и подсећа да најбољу слику тадашњег Краљева пружају цртежи Владислава Маржика који је, иако потпуно глув, као инкасант наплаћивао струју а у слободном времену цртао и сликао старе куће и улице Генерација краљевачких матураната тога доба била је прва која је на матури полагала само један предмет по избору, али и прва чији су одлични ђаци примани на архитектуру без полагања доста тешког пријемног испита на коме се, поред математике, полагало само још цртање. Колико су важни и једно и друго потврђује двадесет ђака Уметничке школе из Пећи од којих је само један положио пријемни испит. Разлог је што током средње школе нису имали довољно часова математике па су на пријемни испит изашли са знањем које су понели из основне школе, а то није било довољно. Почетак студија бруцоши доживљавају на различите начине, Мирослав Симеуновић као катастрофу што је било повод да већ током прве године напише оцу писмо и изрази

жељу да се врати кући ,јер не може да поднесе Београд. У том тренутку много прихватљивијим се чинило и учитељско место у најзабаченијем тутинском крају. Са довољном количином знања понетим из Краљева није било тешко савладавати на време све препреке на Архитектонском факултету. Нешто већа појавила се пред крај студија кад је до дипломирања протекло више времена него што су очекивали нестрпљиви родитељи. Повод је била жеља за мало провода и дружења са музиком. За време студија архитектуре везују се два по много чему интересантна догађаја од којих је један путовање ауто стопом од Београда до Шведске. На челу групе студената био је Миша Давид, млађи брат касније познатог књижевика Филипа Давида. У породичној кући Јевреја избеглих из Шпаније у то време су се окупљали мало познати Мирко Ковач, Борислав Пекић, Миро Главуртић, Данило Киш и бројни припадници „Медијале“. Колико су половином шездесетих година прошлог века власници југословенског

пасоша били радо виђени гости у свим срединама свегочи податак да се путовање протегло на пуна четири месеца. - Крајем студија нас је професор Борко Новаковић, Краљевчанин који је предавао урбанизам, повео на завршну екскурзију да обиђемо архитектуру Пољске, Шведске, Немачке, Норвешке и Финске. Екскурзија је трајала четири месеца, а како нисам имао паре одлучио је он да плати, а ја да одрадим кад будем завршио факултет. Зато сам годину дана касније морао да радим у његовом атељеу у време кад је већ радио пројекте за Краљево и направио целу једну страну главне улице. Још 1958. године је направио први урбаниситички план Краљева који би могао да се подвргне некој критици, али је за оно време био веома добар пројекат. На четвртој години Архитектонског факултета се тада учило да је полуписмени председник Сарић Краљеву оставио у наслеђе праве улице, диван округли трг и фантастичну матрицу за неке будуће архитекте – сведочи Симеуновић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.6.2016.

Светски дан без дуванског дима

БОРБА ЗА ЗДРАВУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ - Светска здравствена организација и Секретаријат Оквирне конвенције о контроли дувана позивају државе да се припреме за увођење безличних паковања која смањује потражњу за дуванским производима. - Безлична паковања ограничавају, или забрањују, коришћење логоа, боја, бренда или рекламних порука на паковањима дуванских производа, изузев имена бренда и производа која се могу приказати само у стандардним бојама и одређеном врстом слова. - Дувански дим годишње убије пет милиона људи, и угрози још око шест стотина хиљада других који се појављују као колатерална штета. - Рат против дуванског дима је једини који подржавају све земље света, а воде га армије непушача. – Дуван делује на људски мозак као дрога, а до њега стиже у року од 10 секунди након увлачења дима

езброј пута је доказано да је дуван водећи узрок смрти у свету и једини легални производ који убија трећину до половине оних који га конзумирају на начин како то прописују произвођачи, а резултати број них истраживања потврђују да жртве умиру у просеку петнаест година раније од непушача. Скоро две милијарде младих у свету између 10 и 24 године су циљна група у којој дуванска индустрија врбује нове и потенцијално дугогодишње кориснике производа који озбиљно угрожавају здравље. Разлог је никотин који изазива снажну зависност, а експериментисање деце и младих са њим лако доводи до доживотне зависности. Доказано је да већина људи почиње да пуши пре навршене 18. године живота, а да четвртина међу њима пре десете. Потврђено је и да ће они који раније пробају прву цигарету постати редовни пушачи и тако смањити шансу да престану са пушењем. Изложеност директном и индиректном рекламирању дувана, уз друге

МАГАЗИН

5.6.2016.

маркетиншке стратегије дуванске индустрије, доводе да млади људи чешће експериментишу са пушењем чиме се повећава ризик да постану редовни корисници дуванских произво да. Због тога дуванска индустрија ши ром света троши десетине милиона долара да што ефикасније промовише своје производе. Један од најефикаснијих начина државе да би заштитила младе од експериментисања, којим постају редовни корисници дувана, јесте да се забрани сваки облик директног и индиректног рекламирања, као и промоција дуванских производа и спонзори сање било каквих догађања и активности од стране дуванске индустрије. Кампање за потпуну забрану рекламирања и промоцију дуванских производа потребне су због податка да половина деце у свету живи у државама које то не чине и зато што само потпуна и свеобухватна забрана може ефикасно да смањи конзумирање дувана. Истраживања спроведена пре и након забране рекламирања потврђују смањење конзумирања за 16 одсто,

али и да делимична забрана има мали, или никакав, утицај на смањену тражњу за дуванским производима. Директно и индиректно рекламирање спроводи се на безброј начина, преко телевизије, радија, интернета, часописа, транспарената, постера и огласних табли, преко поштанских пошиљки, купона, понуда за опкладом, нових производа у облику већ познатих дуванских производа, програмима који подстичу лојалност пушача једном бренду дуванских производа, спонзорисањем спортских манифестација, забавних приредби на местима на којима се сакупљају млади, и контролисаним тиражом часописа корисницима са дугачког списка адреса дуванске индустрије. Светска здравствена организација и њени партнери последњег дана у мају сваке године обележавају Светски дан без дуванског дима истичући здравствене ризике повезане са употребом дувана због чега се залажу за делотворне политике којима се смањује његова употреба. Тог дана Светска здравствена организација и

Секретаријат Оквирне конвенције о контроли дувана позивају државе да се припреме за увођење безличних паковања која смањује потражњу за дуванским производима. Безличним паковањем се смањује привлачност дуванских производа и могућност да паковања постану средства за рекламирање. Безлична паковања ограничавају, или забрањују, коришћење логоа, боја, бренда или рекламних порука на паковањима дуванских производа, изузев имена бренда и производа која се могу приказати само у стандардним бојама и одређеном врстом слова. Водич за примену Оквирне конвенције о контроли дувана Светске здравствене организације препоручује да државе усвоје безлична паковања чиме се надовезује на друге мере контроле дувана којима се обезбеђује свеобухватни мултисекторски приступ. Због тога се очекује да политичари, цивилно друштво и јавност предузму све активности да би њихове владе усвојиле безлична паковања. У децембру 2012. године Аустра-

лија је прва у целини применила безлична паковања, а Ирска, Велика Британија и Северна Ирска и Француска су 2015. усвојиле законе о имплементацији са применом од маја ове године, док је већи број земаља у одмаклом стадијуму усвајања закона који се односе на паковање цигарета.. Циљеви кампање Светског дана без дуванског дима ове године усмерени су на истицање улоге безличних паковања као елемента свеобухватног мултисекторског приступа у контроли дувана, олакшавање усвајање политике о безличним паковањима, обезбеђивањем убедљивих и јасних података о њиховој ефикасности. Неопходним се сматра охрабривање држава да ојачају мере које се тичу паковања и обележавања дуванских производа, али и које ограничавају рекламирање, промоцију и спонзорства и тиме постепено олакшавају усвајање безличних паковања. То, уз подршку цивилном друштву да се супротстави уплитању дуванске индустрије у политичке процесе који се тичу усвајања закона о безличним па-

ковањима, треба да допринесе ублажавању негативних ефеката употребе дувана. Резултати бројних истраживања показују да дувански дим годишње убије пет милиона људи, и угрози још око шест стотина хиљада других који се појављују као колатерална штета. Рат против дуванског дима је једини који подржавају све земље света, а воде га армије непушача, док су им савезници чак и пушачи. Иако га је Америчка агенција за заштиту животне средине, као хуманог канцерогена за који не постоји минимална сигурна доза којој човек може бити изложен, сврстала међу највеће непријатеље скоро да је немогуће супроставити му се, јер у основи пушачке зависности стоји глад за никотином. Доказано је да дувански дим садржи више од 7.500 хемикалија и хемијских једињења, од којих је више од 70 канцерогено, да на људски мозак делује као дрога, а до њега стиже у року од 10 секунди након увлачења дима. Пушачима су угрожени сви витални органи, поред плућа, бронхија, срца и крвних судова, још и јед-

5.6.2016.

МАГАЗИН

њак, панкреас, бубрези и вид. Пушење утиче на сужавање капилара у кожи, чиме се смањује прилив кисеоника, па је она исушена, чешће наборана и задебљана, измењени су нокти… Безбедан ниво излагања дуванском диму не постоји, а ефикасна заштита захтева потпуну елиминацију, јер само окружење без имало дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства његових састојака. Стручњаци поручују да одвојени простор за пушаче и непушаче, као ни посебне просторије за пушење чак и када имају добру вентилацију, нису ефикасно решење и не пружају довољну заштиту. Закони којима се грађани штите од изложености дуванском диму, и који штите здравље непушача, немају негативан утицај на пословање и охрабрују пушаче да престану да пуше, па ка том циљу води обавезујућа регулатива а не она која је заснована на добровољности. Због тога Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму у Србији од 2010. године забрањује пушење на радним и јавним местима и јавном превозу, али не и у угоститељским објектима. Ефекти примене закона се још испитују, а истраживање спроведено крајем 2014. године показује да је после неколико година побољшања дошло до стагнације. Од 2010. је дошло до пада изложености дуванском диму у школама и факултетима, а истраживање о употреби дувана међу младима показује да је две трећине ученика старости 13–15 година видело некога да пуши у згради школе, или школском дворишту. Изложеност дуванском диму је на радним местима са 45% у 2010. опала на 31% у 2014. години, док је у ресторанима, кафићима и осталим угоститељским објектима незнатно смањена – са 72% на 64%. Ограничење пушења на појединим местима утицало је да у 2014. години 14% пушача смањи број попушених цигарета у току дана, док је 13% њих престало да пуши. И поред тога је изложеност дуванском диму у Србији и даље велика, а резултати истраживања показују да је више од половине становништва старијег од 15

година изложено дуванском диму у затвореном простору, а скоро исто толико непушача забринуто због штетних последица дуванског дима по здравље. Један од услова да ефекти примене закона буду бољи везује се за рад инспекцијских органа, јер ни шесту годину од почетка његове примене нема званичних података о активностима, а депримирајуће делује сазнање о пушењу на местима на којима је то изричито забрањено, првенствено у здравственим установама. Ма колико се инертност одговорних за примену закона оправдава ангажовањем на другим пословима они који се баве промоцијом здравља и даље заступају став да је заштита здравља појединаца на радним местима приоритет и да се само тако могу смањити негативне стопе обољевања и умирања које су директна последица удисања дуванског дима. Настојање да се утврде активности инспекцијских органа потврђују занемарљив број поступака, а сазнање да су казне за појединце и институције прилично високе указују да се онима који крше закон најчешће гледа кроз прсте. И поред чињенице да су суочени са бројним проблемима, понекад и економским, у здравственом систему верују да би ефекти борбе против дуванског дима били знатно видљивији кад би у њу биле укључене све структуре друштва. Ако се има у виду велика преваленција обољевања од хроничних незаразних обољења, која захтевају дуготрајно лечење, а да је смртност од оних која би се могла спречити велика, долази се до података о поражавајућем обиму штете по животе који се губе, али и финансијска јер болнички дани и лекови коштају доста. Све указује на потребу уважавања чињеница познатих свуда у свету које су настале на основу истраживања, а потврђују да се променом понашања могу смањити ризици који директно угрожавају здравље, посебно младих. Искуство показује да ефекти активности на смањењу пушења стагнирају увек кад посустане контрола, а Србија

се по томе не разликује много од других земаља које су много раније кренуле овим путем. Иако десетак година није кратак период стручњаци указују на значај дуготрајнијег рада чији би резултати могли бити видљиви у будућности. У овом тренутку значајним се сматра податак да се стање не погоршава, а највећи допринос даје информисање које до најмлађих стиже на различите начине. Док се у једном тренутку одрастања велики број младих суочава са притиском да прихвати пушење као део свакодневног живота стручњаци основним задатком сматрају настојање да их, у сарадњи са родитељима, обуче на прави начин указивањем на све опасности које доноси пушење. Иако доступни подаци не показују значајнији напредак промотери здравља не одустају од настојања да се достигну резултати земаља које имају контролу над конзумирањем дувана. Одговарајуће мере, од којих се очекују опипљивији резултати, подразумевају укључивање свих сегмената друштва, а велике наде усмерене су ка новој законској регулативи која треба да ограничи пушење у угоститељским објектима. Изложеност дуванском диму представља професионални ризик и за угоститељске раднике који су му изложени у радном времену, па је и њима потребно обезбедити здраву и безбедну радну средину. Искуства свих земаља која су увеле потпуну забрану пушења показала су позитивне ефекте ове мере по здравље становништва, јер се смањује број срчаних инфаркта и можданих удара, а временом и других болести, пре свега малигних и респираторних, које су повезане са употребом дувана и удисањем дуванског дима. Ниједна научна студија није утврдила негативан економски утицај закона који забрањују пушење на јавним и радним местима, а истраживања показују да они имају неутралан, или позитиван, утицај на пословање угости тељских објеката и свуда су, након усвајања и примене, добро прихваћени. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.6.2016.

Олга Кошанин

МАГАЗИН 5.6.2016.

Све празнија села у ушћанском крају

- Под налетом тешке механизације која откопава угаљ у ушћанском крају нестају плодне њиве, ливаде, пашњаци, воћњаци. – У Прогорелици и Тадењу само још по неколико кућа. - Земља је плодна па рађа све што се посеје и засади, само су воћњаци запуштени јер их нико не одржава. – Последњи становници овог краја дубоко загазили у седму деценију живота

Фото: М. Радовановић

ВИСОКА ЦЕНА РАЗВОЈА

д тренутка кад је постао свестан себе човек је настојао да обезбеди боље услове за живот. И док се у временима која су озбиљно претила егзистенцији повлачио у брда, и сигурније пределе, у нешто мирнијим се враћао у равницу ближе путевима који су водили у различитим правцима. А тамо горе остајали су само старији и то само до тренутка док су могли сами да се брину о себи. Тенденција преласка из села у град на простору Србије је посебно интензивирана после Другог светског рата, у време убрзане индустријализације земље, кад је сигурна месечна плата значила много више него неизвесна судбина пољопривредника која је за-

МАГАЗИН

5.6.2016.

висила од ћуди природе. Процес исељавања из најудаљенијих предела траје и данас ма колико покушавали да му се одупру они који су дубоко зашли у седму деценију живота. Посебно је изражен у пасивним крајевима који засигурно остају без становништва, а није редак случај да такву судбину доживе и места која су у не тако давним временима врвела од живота. Кратак боравак у ушћанском крају прилика је за познаство са неколицином оних који се још одупиру одласку из краја у коме су провели највећи део живота. Пре више од пола века Олга Кошанин је у засеок Прогорелица, на пола пута између Ушћа и Биљановца, дошла из Рвата код Рашке. Недалеко

од куће у којој живи са мужем Милосавом је граница између територије града Краљева и општине Рашка. Баш ту поред речице Радуше је споменик Милосављевом оцу Ранку који се никад није вратио из заробљеништва. За време окупације одведен је на рад у Немачку, живот окончао у Бечу, а отац и мајка му поред реке саградила споменик тек да га не забораве млађе генерације. Према кућама неколико породица Кошанин опасно се приближава руб површинског копа рудника угља који се од Тадења шири према Прогорелици. Близу Олгине је празна кућа Милорада Кошанина који се одавно одселио и настанио у Адранима. Поред ње је кућа Велибора Кошанина који је бољи живот одавно пронашао у Краљеву. Сврати до старе куће по који пут само кад нађе слободног времена између два радна дан у руднику у који долази чак из Краљева. Исту судбину дели и и Олгин син Драшко који се са

породицом, супругом Смиљаном и синовима Николом и Александром, скрасио у новој кући у Сијаћем пољу. До рудника у Тадењу, где ради као портир, долази тек сваки други дан. Кад се укаже прилика у слободном времену превуче по коју туру угља својим камионом који запуштен, и у све лошијем стању, живи последње дане у близини породичне куће у Прогорелици. У близини су само још две куће, у једној Раде Кошанин са супругом и кћерком, у другој Даринка и Крстивоје Илић са сином који ради у руднику. Године рада на пољопривреди оставиле су на Олги траг који тешко може да ублажи десет хиљада динара пензије. Да није нешто веће Милосављеве, коју је зарадио као возач у руднику, тешко да би могли да саставе крај са крајем посебно након болести. Ни после две недеље у болници, и два пута толико у Агенсу, нису отклоњене све последице које се огледају једино у отежаном говору.

У некада богатом породичном газдинству остале су две краве, Рушка и Сребра, са њима и једномесечно мушко теле које се спрема за продају кад мало поодрасте. Да још једна крава није продата непосредно пре

него се разболела Олга би тешко могла да се брине о свима тим пре што има и девет оваца, четири са по једним јагњетом и осталима које тек чекају принову. Док је била млађа није се бојала да их пусти саме на пашу, а од кад се

МАГАЗИН 5.6.2016.

разболела не сме да им дозволи да оду далеко. Лекови помажу да се колико толико осећа радно способном и води бригу о стоци, о осталом све мање. Колико је домаћинство Олге и Милосава Кошанина било напредно сведоче лепа кућа, качара, штала, обори за свиње, казан за печење ракије. Било је и доста имања, ни сама не зна колико након што се на добром делу проширио рудник. Највећи део је исплаћен по цени којом породица није најзадовољнија, а остало је још нешто дуга пре него се коначно иселе из куће у којој су провели више од пола века. Под налетом тешке механизације која откопава угаљ нестају плодне њиве, ливаде, пашњаци, воћњаци. У овом крају шљиве добро рађају, а непосредно пре него се разболела Олга и Милосав су их сакупили за седамдесет казана ракије. Добар део препеченице је смештен у Краљеву, један у бурад код куће у Прогорелици. Чекају боље дане, или бар жељу да неко купи ракију. - Кад сам дошла из Рвата овде је било доста људи, а сада нема никога. Сви су отишли доле и пре рудника који је отворен пре десетак година, а ми не можемо да се наканимо. Копају угаљ, све су ближе, а дошли су на сто метара од куће. Пут је проходан и био је добар док нису почели да раде са рудником. Онда су га све раскринкали, ништа да подасипају, па само пусте булдожер да га подрпа и очисти кад је снег – каже Олга. Део пара од продаје имања потрошен је за градњу куће у Краљеву. Унуци су већ одрасли, један је на факултету други завршава средњу школу. Драшко долази у рудник сваки други дан, а увече се враћа у Краљево. Плата није велика, негде у висини минималца, а некад уместо ње дају угаљ ако има коме да прода. Таквих је све мање, јер ни зиме нису као што су некад биле. У годинама кад нападају снегови до штале не може да се дође, а ни рудник не ради. До Краљева се из ових крајева иде само код лекара. Олга није ишла од кад се вратила са опоравка из Мата-

рушке Бање а тада је, каже, била у лошем стању па јој се чинило да су већ дигли руке од ње. После опоравка ради кућне послове и води рачуна о стоци, има мало проблема са говором па не може дуго ни да прича. Здравствено стање је основни разлог због ког не верује да би следећу зиму могла да проведе у својој кући. И рудник се шири, а кад буде срушено неколико преосталих кућа овде више неће остати нико. Она и Милосав чекају на исплату последње рате за земљу па у Краљево. Одавно су кажу направили кућу тамо где је некад био „Каблар“ у Сијаћем пољу, а дограђују и другу. Срећа је да су од раније имали плац, јер да нису тешко би могли да плате цену по којој се продаје у овом крају. На два хектара обрадивог земљишта гаје кукуруз и пшеницу, а у Прогорелицу су допремили тридесет товара, углавном за стоку, неки пут и за хлеб кад Драшко не донесе из Краљева. Десет и по хектара које су имали већ је у власништву рудника. Ма колико се цифра на коју је процењена имовина чини великом Олга верује да је вредност потцењена кад се има у виду вредност куће са помоћним објектима. - Ја сам моје завршила, јер овде више нема никога. Некада је имало комшија, а последњи су се одселили пре три године. Сад сам сама код куће, понекад уз телевизор, чешће у башти поред рудника. Башта је поред реке, гајимо кромпир, пасуљ, паприку, све што нам треба. Земља је плодна па

рађа све што посејемо и засадимо. Само су воћњаци у овом крају запуштени јер их нико не одржава. Ми смо једини ове године нешто кресали, ови остали не долазе ни да беру. Овде људи још једино секу шуму, а Гојко Ерац има ћумурану у којој производи ћумур. И са оне стране Радуше из Тадења скоро сви су отишли. Онамо на Гољовићима су остали још неки Гољовићи, две три куће и готово. Овде нас два богаља у кући нећемо док не мораднемо. Онда идемо, а имамо где – каже Олга. Ситуација није много боља ни у другим селима овог краја. Најближе на правцу према Ушћу је Водично са само две три куће, па Овчани, а онда на великом простору нема ништа. На другу страну према Биљановцу дуж пута до моста који је срушен током НАТО бомбардовања 1999. године само једна кућа у којој живе муж и жена. Монотонију живота у суровим условима по који пут разбије пас Жуки. И он је већ поприлично оболео, па ни ветеринари не могу више да му помогну. Тешко се креће и тек по који пут залаје, па и он на најбољи начин осликава стање села у ушћанском крају. Од последњег сусрета у Прогорелици прошло је више од две године. Тада смо се договорили да се следеће видимо у Сијаћем пољу. Сусрет је изостао, а неке информације потврђују да су Олга и Милосав још у Прогорелици. Док их неко не демантује остаје да верујемо. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.6.2016.

Фестивал уметности Маглич

МАГАЗИН

5.6.2016.

У ЗНАКУ РУСКЕ ТРАД

Фото: М. Радовановић

ДИЦИЈЕ И КУЛТУРЕ

- Од понедељка до суботе изложбе руских и домаћих уметника, ревија филмова најзначајнијих аутора из ове земље, Хора Руског дома и Фолклорног ансамбла „Сувенир“. – Радионице за израду накита, предмета од коже и традиционалних руских лутака. – Пред Краљевчанима јела традиционалне руске кухиње. – Сања Илић и „Балканика“ трећи пут у Краљеву. – „Камерата академика“ и Позорште „Сунчани зечић“. – Изненадно невреме праћено јаком кишом спречило већи број Краљевчана да присуствују концерту „Балканике“

5.6.2016.

МАГАЗИН

тварањем изложбе „Руски уметници у духовној уметности Србије“ у Свечаној сали Градске управе у понедељак је означен почетак још једног Фестивала уметности „Маглич“. Ауторка изложбе је секретарка Удружења питомаца руских кадетских корпуса при Руском дому у Београду Светлана Илић. Краљевачкој јавности први пут су представљена дела руске емиграције која је двадесетих година прошлог века, након Октобарске револуције, пристигла у Србију. Због политичких прилика Русију је у то време напустио велики број људи од којих је уточиште у Србији нашло око четрдесет хиљада, међу њима и значајан број уметника различитог профила који су наставили да се баве дотадашњим радом. Светлана Илић подсећа да су многи од њих оставили значајна дела за будућа покољења, а изложба коју је отворила директорка

Руског дома у Београду, и саветница Амбасаде Руске Федерације, Надежда Кушченкова, посвећена њима. Један од фестивалских програма посвећен је руском филму, а на репертоару су се нашла четири дела најпознатијих руских редитеља. Руски филмски караван отворио је филм „Дванаест“, један од најбољих из опуса најпознатијег и најцењенијег савременог руског филмског ствараоца Никите Сергејевича Михалкова. Заснован је на филму „Дванаест гневних људи“ из 1957. године, а прати већање дванаест поротника у судском процесу против малолетног Чечена оптуженог за убиство поочима, руског официра у пензији. Филм прати судски процес и њихово већање након кога је за осуду, или ослобађање, потребна једногласна одлука. И док једанаесторо гласа за осуду један поротник се противи уверен да са доношењем тако оз-

биљне одлуке не треба журити. Основ за такав став је лично искуство и потврда како га је спасило то што се бар један човек потрудио да га разуме. У току процеса упознају се и остали поротници, њихови профили, моменти из биографија и мотивација за доношење одлуке при гласању. „Острво“ је филм једног од најзначајнијих руских редитеља средње генерације Павела Лунгина, који је добио највише руске награде. Поред шест „Златних орлова“ изазвао је бројне полемике и опречне ставове у овој земљи које се крећу од одушевљеног препознавања „православног филма“ до оспоравања као филма који је стран православној традицији, духовности и теологији. Радња филма се дешава на северу Русије где у православном манастиру на малом острву живи необичан монах који збуњује понашањем, а о коме се

прича да има дар да исцељује и изгони демоне. Централна тема филма је грех и покајање човека који је у младости током рата убио друга, па остатак живота проводи у манастиру. Првог дана јуна у Галерији Културног центра „Рибница“ отворена је изложба „Рефлексије наслеђа“ од награђених ликовних радова и фотографија младих уметника са територије Рашког округа, који су учествовали на конкурсима Културног центра. Три радионице у петак биле су прилика да се само ограничени број полазника упозна са тајнама израде накита, предмета од коже и традиционалних руских лутака. Резултат рада радионице за израду накита Љубинке Стевановић су прстење и минђуше од бакарне жице са додатком стаклених и камених перли. Полазници потврђују оспособљеност да након радионице

самосталне израђују накит и дизајнирају га по сопственим идејама, изграђујући препознатљив стил. Наташа Требовац из Сремске Митровице је позната по ручној изради обуће од коже, сандала, ципела, кломпи, папуча... а полазницима је показала како се припремају шаблони за израду кожне галантерије, кроје и ручно шију новчаници. Повод за организовање радионице је жеља да се учесницима приближи начин израде предмета од коже које омогућава занат у изумирању, а пред тек неколицином полазника је боп задатак да, због ограниченог времена, направе једноставан женски новачник. Задатак да приближи израду традиционалних руских лутака за здравље, срећу и успех прихватила је Рускиња Светлана Живковић из Обреновца. Код Словена, али и многих других народа, лутке су у почетку

израђиване за одрасле, а тек касније за децу. У Русији су биле повезане са веровањима и нису имале очи, а кад су им додаване сматрало се како престају да буду амајлије јер виде и оно што не треба, па се у њих може уселити зли дух. Традиционална руска лутка је на просторима ове земље пратила највећи број становника целог живота, од тренутка кад се новорођенчету стави у колевку до тренутка кад особа одлази са овог света. Лутка је пратила све обичаје, веровања и празнике а за сваки прављена са посебном наменом. Тако је настајала лутка која чува кућу, брак или учи најмлађе како да направе прву кашу. Звала се „помоћница“ и објашњавала колико треба ставити зрна и воде како би се направила добра каша. Светлана Живковић објашњава да у руској традицији постоје лутке које

МАГАЗИН

5.6.2016.

указују на лечење болесника лековитим биљем, лутке које добијају младенци на дан венчања и друге примерене одређеним приликама. Свака има одређено симболично значење, а свадбена је направљена тако да младенци имају једну заједничку руку што би требало да потврди жељу да их нико не растави. Помало запостављена традиција израде лутака се полако враћа, па се и у руским вртићима и школама деца уче како да их праве како не би била пекинута веза са коренима народа. Радионица у оквиру Фестивала уметности „Маглич“ прилика је за упознавање са израдом две врсте, „крпеничке“ и „лазарушке“ која се по традицији прави по завршетку сваке жетве. У лутку се ставља најбоље зрно, најчешће хељде а потом и других житарица, како би било сачувано до сле-

деће сетве. Чувана је на истакнутом месту у кући, најчешће поред породичне иконе, па је свако ко долази у госте могао да види како породица живи. Ако је лутка била пуна зрна значило је да има свега што јој је потребно, а ако је постајала тања био је то добар знак да су у недостатку хране из ње узимана драгоцена зрна. У изради лутака користе се тканине од природиних материјала, најчешће лана и памука са препознатљивим дезенима, за ову прилику донесеним из Русије. Материјали могу да се нађу и код куће посебно за лутке које се израђују као амајлије да би некога сачувале од болести. Добра сировина је увек очева стара кушуља која треба да истакне снагу човека толико потребну за помоћ у оздрављењу. Увод у коцерт Сање Илића и „Балканике“ у петак био је наступ новосад-

ског амсамбла „Камерата академика“ и првакиње Народног позоришта из овог града Свитлане Декар. „Камерата академика“ је професионални камерни ансамбл који чине најбољи млади музичари, асистенти, доценти и најталентованији студенти Академије уметности у Новом Саду, а неки од бивших чланова су угледни солисти и инструменталисти престижних европских оркестара. Ансамбл је сарађивао са многим домаћим и страним солистима високог реномеа, а под уметничким вођством виолончелисте Иштвана Варге наступао је у свим већим градовима бивше Југославије, у Немачкој и Холандији, као и значајнијим музичким манифестацијама. На репертоару ансамбла, иза кога је остао велики број трајних радијских и телевизијских снимака, увек су била дела савремених домаћих компози-

тора. Сања Илић и „Балканика“ су трећи пут у Краљеву. Илић се сврстава у ред најуспешнијих композитора разноврсних музичких жанрова, компонује музику за позоришне представе, мјузикле, тв серије и филмове а добитник је многих престижних награда на разним фестивалима. „Балканика“ окупља младе, познате и талентоване музичаре који свирају древне балканске инструменте, као и специфичну формацију рок-бенда. Велико невреме праћено изузетно јаком кишом на самом почетку концерта задржало је пред позорницом мали број најхрабријих који су под кишобранима одолевали олуји. Кад се невреме стишало придружили су им се и они који су заштиту потражили у околини, али неу броју какав заслужује реноме ансамбла и оно што је показанао на Тргу

српских ратника. У фоајеу Свечане сале Градске управе у суботу је представљена традиционална руска кухиња. Слане палачинке са павлаком и мрвљеним сиром, слатке са традиционалним руским џемом од јагоде, брескве и дуње, слане пирошке са кромпиром и печуркама и слатке пуњене јабукама, само су нека од јела уз неизбежни чај из самовара и познато руско јело од хељде која је од древних времена једна од основних намирница народа у Русији. Спрема се са печуркама, прелива павлаком или маслацем, а у последње време се, иако не превише често, виђа и на српској трпези. Новосадско позориште „Сунчани зечић“ истог дана је у сали Краљевачког позоришта извело представу за децу „Кроз свет руских бајки“ ауторке

Марине Галогаже, а посетиоцима је пружена јединствена прилика да виде шта се све може догодити у руским бајкама кад у акцију крене девојчица Маша. Троструки програм на Тргу српских ратника отворен је наступом Хора Руског дома из Београда под руководством Наталије Дојчиновић, који се представио најлепшим руским патриотским и народним песмама, а настављен играма из различитих делова Србије у извођењу Фолклорног ансамбла „Карановац“ и наступом женске певачке групе. Последње дешавање овогодишњег Фестивала уметности „Маглич“ био је наступ Фолклорног ансамбла „Сувенир“ из Воскресенска са народним и стилизованим играма и композицијама које осликавају особености мултинационалне културе Русије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.6.2016.

Велики успех ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“

МАГАЗИН

5.6.2016.

НАЈБОЉИ

- Током три недеље ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ освојили тридесет награда, 24 прве, четири друге и две треће, и тако обезбедили статус најуспешније школе у Србији. – Од почетка године више од стотину награда. – Убедљива победа на три најзначајнија такмичења. – Првопласираним појединцима и по максималних сто бодова. – Значајна признања и професорима

У СРБИЈИ

МАГАЗИН 5.6.2016.

спех ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“ на Републичком такмичењу, Међународном такмичењу „Петар Коњовић“ и Фестивалу музичких и балетских школа Србије повод је да најбоље пласиране и њихове наставнике прими градоначелник Краљева Томислав Илић са сарадницима. На ова три најважнија такмичења током три недеље ученици ове школе освојили су тридесет награда од којих 24 прве, четири друге и две треће. Ово је само део од преко стотину награда које су ученици ове школе освојили током године, а примат над другим сродним школама потврдили успехом на Републичком такмичењу које се сматра најважнијим и најтежим у региону. Школа је у екипном пласману освојила прва места на сва три значајна такмичења што је одлучујуће утицало да буде проглашена за најуспешнију у земљи. Републичка такмичења се одржавају сваке друге године и укључују различите групе инструмената. Ове су се надметали дувачи и гудачи међу којима су Краљевчани остварили победу и над ученицима школе за музичке таленте из Ћуприје. Младе флаутисткиње Нина Лазовић и Тијана Мачужић победиле су као камерни дуо, а прву награду у млађој категорији камерних састава освојили су пијаниста Павле Добић и виолиниста Александар Илијовски који је био најбољи солиста у својој категорији. Прве награде су у својим категоријама освојиле виолинисти Ивана и Бојана Шеровић и Огњен

Вујанац, Ана Ђорђевић и контрабасиста Андреј Алексић. Првим местом се окитио гитариста Реља Јаковљевић, други је био солиста на истом инструменту Филип Радосављевић, док је трећим местом морао да се задовољи виолончелиста Вук Младенић. На 60. Фестивалу музичких и балетских школа Србије у Зајечару екипу Музичке школе „Стеван Мокрањац“ представљало је четворо солиста и камерни дуо, а са такмичења су се вратили са пет првих награда. Бољи од осталих у својим категоријама били су ученик трећег разреда гитаре Реља Јаковљевић, трубач Лазар Вуковић, саксофониста Миљана Соколовић, виолиниста Огњен Вујанац и камерни дуо виолинисте Александра Илијовског и пијанисте Павла Добића. Ученица друге године кларинета Теодора Чолић другопласирана на међународном такмичењу које носи име Петра Коњовића потврђује да је поред огромне количине рада у савладавању редовног и такмичарског програма за коначан успех у многоме значајна и сарадња са професорима. О значајном успеху сведочи и податак да су професори ове школе три године за редом проглашавани најбољим у земљи. Награду Заједнице музичких школа, која представља својеврсно признање за постигнуте врхунских резултата у раду са ученицима, током претходне две године добијале су професорке виолине Јелена Ћурчић и Анушка Николић, а ове се значајним призна-

њем окитила професорка хармонике Марије Вукичевић. Да се до успеха не долази случајно потврђује напоран рад током целе године у условима који су, након измештања из зграде матичне школе, знатно неповољнији него у другим градовима. Два часа редовне наставе недељно није довољно, ма колико се вежбало код куће, па су музички педагози ове школе са талентованим ученицима радили и пет пута више како би их што боље спремили за наступе на престижним такмичењима. Значајан извор тешкоћа лежи у податку да се од новембра 2010. године, кад је у катастрофалном земљотресу зграда матичне школе оштећена до мере да је морала да буде срушена, ученици и наставници селе из једног објекта у други. Недовољно адекватних просторија за рад разлог је што се он обавља и у дане викенда, суботом и недељом, што потврђује да је за овај посао, уз све друге повољности, потребна и довољна доза љубави. То су потврдили сви који су у зграду Градске управе стигли да се похвале јединственим успехом. Школа је и ове године потврдила да се музички таленти који стасавају под њеним окриљем сврставају међу најбоље у земљи о чему најбоље сведоче бројне награде са домаћих и међународних такмичења. Оне пред све, потврђују и ученици и професори, стављају обавезу да наставе са радом и оправдају реноме који су стицали годинама. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.6.2016.

Оно што нисмо знали о плесу

МАГАЗИН

5.6.2016.

ЗА БОЉИ КВАЛ

- Џез балет се на простору Србије појавио тек деведесетих година прошлог века. - Нови Сад се од почетка позиционирао као један од првих џез центара, па и данас највећи број школа које гаје ову врсту плеса потиче баш из њега. - Београд више негује савремени покрет док су јужни делови Србије наклоњенији стрит плесовима, хип-хопу, диско денсу и сличним врстама. - На првим такмичењима у иностранству српски плесачи су показали како могу равноравно да се надмећу са онима из најразвијенијих земаља. - Иако су Новосађани актуелни прваци света ни у локалној средини нису довољно препознати као такви, нити уважени у мери у којој заслужују. - За бављење шоу денсом неопходна је довољна количина знања из области класичног и модерног балета, гимнастике и других што није ни приближно једноставно. - Плес у значајној мери доприноси социјалном аспекту јер учи дисциплини, координацији и компетитивности што може бити потврда квалитетног појединца

Фото: М. Радовановић

ЛИТЕТ ЖИВОТА

5.6.2016.

МАГАЗИН

Анђела Павков Аврамовић

еценијама у назад у Краљеву са успехом делује Плесни клуб „Спектар“ који је по специфичности израза постао препознатљив далеко ван граница локалне средине. О томе сведочи велики број признања, како домаћих тако и међународних, која сведоче о сталном напретку који је резултат напорног рада. Од оснивања до данас клуб опстаје захваљујући неисцрпној енергији и ентузијазму оснивача Драгана Мицића, а квалитету кореографија као основи за стално напредовање у великој мери доприноси значајан број стручњака из ове области који су чести гости Краљева. Једна од њих је Новосађанка Анђела Павков Аврамовић која групи најмлађих чланова овог клуба покушава да постави темеље за даље бављење плесом. Неспретни кораци групе почетника подсећају на време кад је на приближном узрасту правила прве кораке у балетској школи после које се определила за џез балет, у прво време само из хобија који је допуњавао живот магистра технолошких наука. Да по који пут живот крене неочекиваним током код Анђеле је пресудила превелика љубав према плесу и жеља да се оно што је савладавала годинама пренесе на млађе генерације, а резултат је пре десет година основан плесни клуб Stage Dance Studio. У време кад је правила прве кораке у овој области још није било приватних плесних клубова, па је једини начин да се задовољи потреба за игром, по који пут и жеља родитеља, водила ка балетским школама које су постојале само у већим градовима. То је основни разлог што су се деца плесом бавила много мање него у данашње време а балетске секције у основним школама, и а ко су постојале, ускраћивале су могућност млађима да се окушају у овој области без обзира на важност чињенице о потреби да се личност детета профилише пре моторике и психофизичког развоја. Податак да већ у предшколском узрасту долази до великих промена у расту, и првих деформитета, води ка појави кривљења кичме ако нема јачања телесне мускулатуре. Све

ово је знатно израженије него у ранијим периодима што упућује на потребу да се са физичким активностима почне што пре како би се избегле негативне последице у даљем току живота. Деца данас имају могућност да се од малих ногу укључе у плесни живот који на том узрасту омогућава упознавање са разним другим активностима битним за даљи физички развој. - Ја сам уписала редовну балетску школу у коју се креће од четвртог разреда основне и завршава са средњом школом кад стасава играч спреман да, кроз делатност за коју се школовао, гради професионалну каријеру. Кад сам завршила могућности су биле врло ограничене, да радим у позоришту или да уопште не радим. У целој Југославији је било само пет балетских школа, у Београду, Новом Саду, Загребу, Љубљани и Сарајеву, па су директори бројних позоришта из региона долазили на дипломски као врсту пријемног испита за рад. Близина Мађарске и Румуније била је добра прилика да дођу и из ових земаља. Нисам размишљала да идем из Новог Сада па сам паралелно са балетском похађала гимназију, а за разлику од већине других завршила Технолошки факултет, на њему магистрирала и ту радила једно време. Поред рада на факултету радила сам мало и у позоришту, више из хобија, а после се окренула џез балету који се деведесетих година прошлог века тек појављивао у Србији – прича Анђела. Нешто дужу традицију су, поред фолклора, имали само стандардни и латиноамерички плесови, а оне који су их добро познавали додатно је привлачила различита врста музике, нови ритам и другачија врста покрета битно различитог од оне у класичном балету. Онима који су одрастали на принципима класичног балета то је у почетку било тешко због чињенице да су их ограничавале одређене позиције и држање тела које је одавало утисак стегнутости пред ритмом који захтева да цело тело игра. Нови Сад се од почетка позиционирао као један од првих џез центара, па и данас највећи број школа које гаје

ову врсту плеса потиче баш из њега, други по значају Београд више негује савремени покрет док су јужни делови Србије наклоњенији стрит плесовима, хип-хопу, диско денсу и сличним врстама. Када се на плесној сцени појавио довољан број клубова формирана је Српска асоцијација плесних организација која постоји и данас мада су се у међувремену појавиле и друге. На прва такмичења у иностранству српски плесачи су кренули деведесетих година и показали како могу равноправно да се надмећу са онима из најразвијенијих земаља. О томе сведоче резултати бројних европских и светских такмичења у Немачкој, Чешкој, Мађарској, Словенији, Пољској и другим. Као и сваки пут кад се почиње са нечим новим било је тешко ма колико се брзо показало да има доста талентоване деце. Да је таленат само један од елемената који води ка успеху потврђују резултати који су остварени након дуготрајног упорног и напорног рада. Троструки европски првак после само два такмичења повод је опредељења за бављење тренерским позивом који је све време студија и бављења балетом био само хоби. Тренерско искуство од 1990. године, али и кореографско и плесачко, допринели су стварању троструког светског и европског првака у шоу денсу, уз то бројне друге награде. Пласман на међународна такмичења, европско или светско првенство, обезбеђују само три првопласирана учесника државних у оквиру плесне асоцијације. Додатни услов је довољна количина средстава која по правилу падају на терет учесника, јер се модерни плесови не сматрају значајним за земљу па изостаје финансирање за учешће на такмичењима чак и кад остварују много значајније резултате него у другим дисциплинама. - У оквиру Српске плесне асоцијације боримо се да добијемо на значају, а пошто смо интересантан спој уметности и спорта размишљамо да направимо калсификацију као у спорту. Ми смо најближи гимнастици

5.6.2016.

МАГАЗИН

и уметничком клизању са којима се повезује балет, па морамо да урадимо систематизацију да би нас препознали и уважили као спорт. Са уметничке стране имамо све квалификације, али немамо ситематизацију зато што је код плеса у највећој мери присутна уметничка слобода за разлику од уметничког клизања које укључује и обавезни програм и уметнички део. У земљама у којима постоји боља спрега асоцијације и државе проблем је решен адекватније, док су у највећем броју и даље присутна превирања – објашњава Анђела. Такмичења укључују наступе солиста, парова, мале групе или формације до 24 играча различите старости у категоријама шоу денса, хип-хопа, диско денса, салсе и других плесова. На светској сцени су присутна такмичења само за одређене врсте плесова, а шестодневно надметање најбољих плесача џез балета у Пољској окупи до три хиљаде играча из целог света. Иако су Новосађани актуелни прваци света ни

у локалној средини нису довољно препознати као такви, нити уважени у мери у којој заслужују. То води ка ставу о потреби додатне едукације како би се подигао ниво опште културе и плес препознао на начин на који заслужује. А да заслужује више и од многих спортских дисциплина потврђује податак да је за бављење шоу денсом неопходна довољна количина знања из области класичног и модерног балета, гимнастике и других што није ни приближно једноставно колико може да се учини. Стални развој модерних плесова пред тренере ставља посебне захтеве везане за праћење свих токова у овој области како би се на адекватан начин у игри применили нови елементи. Уз стално присуство на такмичењима добар извор нових информација су видео материјали доступни уз помоћ интернета, али и присуство семинарима у земљи и иностранству. Анђела Павков Аврамовић је председник судијске комисије на нивоу на-

ционалне плесне асоцијације, али и међународни судија који на адекватан начин оцењује учеснике на такмичењима овог ранга, а знање и дугогодишње плесно искуство добра су основа за помоћ плесачима широм земље. Осим судија стална едукација је потребна тренерима и кореографима, посебно кад се више таквих функција везује за једну особу. За разлику од класичног плеса модерни се стално усавршава и мења у складу са новим правцима у музици. Уз то и у оквиру џез балета постоје различите подврсте, јер на исту музику може да се игра на различите начине. Различите врсте плесова наилазиле су на погодно тле у различитим деловима земље па су се Нови Сад, и читава Војводина, показали супериорним у џез балету. Београдска сцена је јача у савременом док су јужним деловима примеренији улични плесови диско денс и хип-хоп. Изазову савремених плесова нису одолели ни Краљевчани, а најзаслуж-

нијим за ширење у овој средини сматра се Драган Мицић који га је прихватио међу првима у Србији. Сарадња са Анђелом траје годинама и у сталном је успону, а Мицићева жеља да обогати репертоар Плесног клуба „Спектар“ повод је за повремено ангажовање искусних тренера и кореографа из других средина. Анђела је у ранијем периоду у Краљеву радила са старијим групама плесача, ове године први пут са почетницима који савладавају једну кореографију шоу денса. Недовољно времена због ограничених термина довољно је тек да се поставе основни елементи плеса, а касније увежбавају све док се не дође до квалитета који гарантује резултате а то није ни мало лако. - Ако имате таленат и потенцијал морате да радите. Почетни таленат је само десет посто, а све остало рад и вежбање, јер да би се оплеменио покрет треба да прође неко време да он уђе у тело и да вас освести. У Новом

Саду има доста клубова, а ја радим у три, а свуда је тешко радити јер родитељи траже резултате, па ако нису задовољни иду у следећи. Не знам колика су очекивања родитеља овде, али верујем да сваки ипак очекује неки резултат што зависи од много тога, да ли су деца вољна да раде, да ли су се уклопила са тренерима и много чега другог - објашњава Анђела. Да плес постаје атрактивно занимање потврђује све већи број оних који оснивање клубова претпостављају ранијим радним обавезама. Ма колико сви тврдили да је пресудна љубав према плесу не треба занемарити ни друге предности које доноси бављење овим послом. Најбољи доказ је податак да се број чланова стално повећава, а код неких креће између две и три стотине. Порука стручњака је јасна. Ако желите да дете израсте у квалитетног човека улажите у њега што више, јер морају од малена да се баве квалитетним стварима како би били квалитетни

људи. Они који су мало боље упознали могућности плеса потврђују да он у значајној мери доприноси социјалном аспекту јер учи дисциплини, координацији и компетитивности што је потврда квалитетног појединца. Није тајна да је добит у много чему сразмерна улагању, а у плесу се, каже Анђела, стичу вредности које је тешко поредити са другима. Сврха бављења плесом није да деца постану професионални плесачи већ да квалитетније живе, много више него уз компјутер и телевизијске серије. Томе доприноси све већи број стручњака из ове области који су доступнији деци у већим градовима. Осталима се тек повремено пружа прилика за упознавање са ширим речником покрета. На најнижем нивоу прилика су плесни клубови, на највишем плесна академија која је уписала прву генерацију полазника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.6.2016.

МАГАЗИН

5.6.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Warcra;: Почетак Одавно се није десило да на репертоару једног краљевачког биоскопа током недеље дана буде само један филм. Овога пута то је „WarcraP: Почетак“, епска авантура о

сукобу насталом због судара светова заснована на светском феномену Близард Ентертeинмента која сиже из студија Legendary Pictures и Universal Pictures. Мирно царство Азерота je на ивици рата кад се њихова цивилизација суочи са неустрашивом расом

освајача: Орк ратници беже из свог дома који је на рубу пропасти и желе да колонизују други свет. Кад се портал отвори да споји ова два света, једна војска се суочава са уништењем, а друга са нестанком. Са ове две зараћене стране, два хероја ће кренути један на другог, а то ће одредити

судбину њихових породица, њиховог народа и њиховог дома. Тако почиње спектакуларна сага о моћи и жртвовању у којој рат има много лица и где се свако бори за нешто. У филму се појављују ликови попут Дуротана, Андуина Лотара, Лeјне и Вариана Врина, Медивха, Оргрима

Думхамера, Гул’дана, Громаша Хелскрима и Кадгара – искусним обожаватељима позната радња и ликови. По сценарију Чарласа Лавита и споственом филм је режираи Данкан Џонс а главне улоге тумаче Тревис Фимел, Паула Патон, Тоби Кебелл, Бен

Фостер и Доминик Купер. Филм сеприказује до 8. јуна у пројекцијама од 19,30 и 22 сата. За прву у 2Д формату цена улазнице је 250, а за другу у 3Д формату 300 динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.6.2016.

МАТУРАН

НТИ 2015/16

Дружење са матурантима школе „Иво Лола Рибар“

МАГАЗИН

5.6.2016.

ДРАГОЦЕНО

- Матурантима Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ којима физичке могућности не дозвољавају да равноправно учествују у традиционалном плесу четворки уручена по мајица и кишобран уз обећање да ће наредне године полазници нове генерације бити активно укључени у манифестацију. – Од пет овогодишњих матураната два су савладали вештину шивења, а три браварски занат раљевачко Удружење „Пријатељство за нова времена“ ове године је дванаести пут организовало матурски плес у коме учествују сви ученици завршних разреда средњих школа који за то покажу довољно интереса. Заштитни знаци сваке од претходних манифестација су црвена или бела мајица и бели кишобран који оне који су их сачували дуго подсећа на

овај дан. Податак да међу свршеним средњошколцима има и оних којима физичке могућности не дозвољавају да равноправно учествују у традиционалном плесу ове године је повод да организатор матурантима Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ поклони по мајицу и кишобран уз обећање да ће наредне године полазници нове генерације бити

активно укључени у манифестацију. Разредног старешину Снежану Станковић и два од пет матураната који завршавају трогодишње школовање примили су председник Удружења Хаџи Момир Бакрачевић и председник Организационог одбора овогодишњег плеса четворки Зоран Бојанић и сазнали да се у средњој школи ученици образују за занимање

бравара и конфекцијског шивача. Од пет ученика последње генерације матураната два су савладали вештину шивења, а три браварски занат. У осам одељења основне школе, средњу школу и патронажну наставу укључено је 87 ученика са посебним потребама који се оспособљавају за самосталан живот, а податак да је матурантима пружена прилика да се бар у једној области изједначе са вршњацима из других школа повод је за задовољство због новог искуства и уверења да би их у матурски плес требало укључити и наредних година. Право на школовање доступно је свим категоријама становника, чак и онима које физичко стање онемогућава да путују до школе. Због тога се настава за десетак оваквих у Краљеву одвија у њиховим домовима уз свакодневно присуство логопеда. Након

завршене основне школе организује се једногодишње радно оспособљавање, а током другог полугодишта ученици усмеравају на једно од два занимања за чије оспсобљавање постоје услови. Реформа школског система и примена инклузивног образовања у добром делу су утицали на закључак да су раније генерације, и поред свих ограничења, биле интелектуално јаче. И поред ограничених способности да у потпуности савладају теоретски део наставе искуство показује да су ученици у стању да овладају практичним вештинама и да их успешно примењују након завршетка школовања. Прилику за то је добром делу свршених ученика годинама пружала „Фабрика вагона“, а највећем броју њих је прилику за радно ангажовање пружао Пластметал. Пракса показује да су после зав-

ршене основне школе сви укључени у једногодишње радно оспособљавање како би се припремили за упис у трогодишњу средњу школу. - Некад буде више ђака, некад мање и све зависи од генерације. Код нас је заступљен индивидуалан рад са сваким учеником, школа је добро опремљена, имамо сензорну и моторичку собу и добро опремљене конфекцијске и браварске учионице. Ученици могу да науче операције варења или шију на индустријским машинама као и други конфекцијски шивачи – објашњава Станковић уз потврду да са ученицима основне школе раде логопеди, а са сердњошколцима професори различитих профила запослени у другим краљевачким школама који су дефектолошки оспособљени за рад са децом са посебним потребама. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

О ИСКУСТВО

МАГАЗИН 5.6.2016.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

5.6.2016.

ПОВОЉНО СТАЊ

рећина мање кривичних дела у последњој недељи маја у односу на претходних седам дана сведочи о знатном смиривању у области криминалитета. То потврђује последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 23. до 29. маја који сведочи да се од укупно 24 евидентирана кривична дела само једно сврстава у област привредног, а остала област општег криминала. Успех инспектора Криминалистичке полиције у откривању починилаца процентуално је сличан оном из претходне недеље о чему се закључује на основу податка да су познати извршиоци десет кривичних дела. Јавни ред и мир карактерише седамнаест прекршаја што је скоро пола мање него у претходном статистичком периоду, а у структури поред пет туча преовладавају прекршаји који се третирају као остали. Последња недеља маја остаће запамћена и по мањем броју саобраћајних незгода. Припадници Саобраћајне полиције евидентирали су само осам од којих шест са повре-

ђеним лицима и две са материјалном шетом. Једна особа је задобила теже телесне повреде, десет лакше, а материјална штета је процењена на 265 хиљада динара. О нервози возача, или ревноснијем раду припадника полиције, сведочи податак о знатном повећању броја саобраћајних прекршаја који је достигао 628, или за трећину више него седам дана раније. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице учествовали су у гашењу два пожара и констатовали да су причинили укупну шету од 560 хиљада динара. Статистика потврђује да је након јануара мај по питању криминалитета најмирнији месец у години. О томе сведочи податак да је евидентирано 97 кривичних дела, од којих само три из области привредног криминала. Успех у откривању починилаца је испод половичан јер су познати извршиоци 41 кривичног дела. Јавни ред и мир су нарушавани 98 пута, а повод за то су у 23 случаја биле туче. У истом периоду догодиле су се 43 саобраћајне незоде у којима су повреде задобиле 32 особе. Повреде су код

ЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

седам лица оцењене као тешке, а код осталих је констатовано да су лакше природе. Материјална штета је премашила милион и 600 хиљада динара, а евидентирано је и 1.809 учесника у саобраћају који се нису придржавали прописа који регулишу понашање у овој области. Најмирније је, по правилу, у области заштите од пожара, а месечни статистички извештај потврђује да су припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали у гашењу пет пожара који су проузроковали штету од 685 хиљада динара.

Откривени преваранти Припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су и, по налогу заменика основног јавног тужиоца, задржали до 48 сати двадесетчетворогодишњег С. М. са подручја Деспотовца коме се на терет ставља сумња да је извршио кривично дело преваре. Он је 26. маја у филијали једне банке у Краљеву предао фалсификовани налог за пре-

нос, на основу којег је са рачуна привредног друштва из Београда извршен пренос новчаних средстава на текући рачун двадесетогодишње жене са подручја Јагодине. У кратком саопштењу Полицијске управе потврђује се да ће против ње бити поднета кривична пријава због сумње да је починила кривично дело преваре.

Ножем на суграђанина Припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су и задржали до 48 сати тридесетједногодишњег М. С. из Краљева због сумње да је извршио кривично дело лака телесна повреда. Он је у четвртак у раним јутарњим сатима, на аутобуској станици након краће свађе, ножем нанео лаке телесне повреде двадесетдвогодишњем суграђанину. Осумњичени ће, у законском року, бити приведен основном јавном тужиоцу у Краљеву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 5. ДО 11. ЈУНА

МАГАЗИН

5.6.2016.

5. јун

1478. — Пад утврђења Кроја, седиште Скендербега, под власт Османског царства. 1662. — Луј XIV је узео Сунце за свој симбол. 1806. — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту. 1827. — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке. 1837. — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира... 1873. — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова. 1900. — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију. 1915. — Жене у Данској добиле право гласа. 1916. — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину. 1941. — Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат. 1945. — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и

Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне. 1947. — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу. 1967. — Почео је рат између Израела и арапских земаља. Египта, Сирије и Јордана. Израелске снаге су у наредних шест дана избиле на Суецки канал, заузеле Синајско полуострво, појас Газе, део Јордана и Голанску висораван у Сирији. 1968. — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама. 1972. — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине. 1975. — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај. 1992. — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повла-

чење ЈНА из Босне и Херцеговине. 2000. — Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту. 2001. — Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата. 2003. — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју. Америчке трупе су измештене у базе јужно од те зоне. 2006. — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава.

6. јун 1508. — Максимилијан I, цар Светог римског царства поражен од стране Млечана у Фурланији. Заузврат потписује трогодишње примирје и препушта неколико територија Венецији. 1513. — Италијански ратови: битка код Новаре - Масимилијано Сфорца уз помоћ швајцарских најамника наноси пораз Французима и поново преузима власт у Милану. 1523. — Густав Васа је изабран за краља Шведске, што је означио симболични крај Калмарске уније. 1654. — Абдицирала шведска краљица Кристина од Шведске под оптужбама за расипништво и

разузданост, а на престо је дошао Карл X Густав. Краљица је остатак живота провела по културним центрима Европе, а сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму. 1683. — У Оксфорду, у Енглеској отворен први јавни музеј у свету "Ешмолиен". 1801. — Мировним споразумом у Бадахозу завршен шестогодишњи рат између Шпаније и Португала. Португалија је изгубила део територије источно од реке Гвадијане. 1859. — Квинсленд је постало одвојена колонија од Новог Јужног Велса. 1871. — Немачка је анектирала Алзас, након пораза Француске у француско-пруском рату. 1919. — Укинута је Република Прекомурје. 1933. — У Њу Џерзију је отворен први ауто биоскоп, који је могао да прими 400 аутомобила. 1941. — Адолф Хитлер издао Комесарско наређење тј. Смернице за третман политичких комесара (Richtlinien für die Behandlung poli^scher Kommissare). Наређење је захтевало да сваки совјетски политички комесар откривен међу заробљеним војницима буде одмах стрељан. 1942. — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји. 1949. — Објављена књига Џорџа Орвела "1984", визија света којим влада Велики Брат.

1954. — Преносом манифестације „Фестивал цвећа“ из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља. 1967. — Египат затворио Суецки канал, дан после избијања израелскоарапског рата. 1972. — У експлозији у руднику угља у Родезији је погинуо 431 рудар. 1981. — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији. 1982. — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације. 1984. — Тетрис, једна од најпознатијих видео игара, је угледала светлост дана. 1984. — У сукобу војске и екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс „Златног храма“ у Амрицару, према индијским војним изворима погинуло је најмање 250 Сика и 47 војника. Поједини медији су објавили да је погинуло око хиљаду људи. 1985. — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље. 1994. — Срушио се кинески авион који је летео на унутрашњој линији из туристичког центра Си'ан. Погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1995. — У Јужноафричкој Републици укинута смртна казна.

2000. — Ференц Мадл постао нови председник Мађарске. 2001. — Посланик Либералног савеза Весна Перовић постала је председница Скупштине Црне Горе, као прва жена у историји Црне Горе изабрана на ту функцију. 2002. — Индијске снаге безбедности убиле су Мохамеда Рафика Лонеа, вођу исламске побуњеничке групе Харкат-ул-Џехади, која се бори за припајање индијске провинције Кашмир Пакистану. 2003. — Жена, бомбаш самоубица, усмртила је себе и још најмање 17 људи, улазећи у аутобус у северној руској републици Осетија, која се граничи са Чеченијом. 2006. — Република Србија, као следбеник Србије и Црне Горе, постала независна и међународно призната држава.

7. јун 1099. — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима. 1494. — Португал и Шпанија потписале споразум у Тордесиљасу о подели Новог света. Границу одредио папа Александар VI да би спречио сукобе колонијалних сила. У XVII и XVIII веку у борбу за колоније умешали су се Енглези и Холанђани који нису поштовали папину поделу. 1523. — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана

5.6.2016.

МАГАЗИН

1397. између Шведске, Данске и Норвешке. 1861. — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза. 1862. — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем. 1896. — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма 1905. — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII. 1921. — Отворен први парламент Северне Ирске. 1929. — Поново успостављена Папска држава у Риму. Црквена држава престала је да постоји 1870. када је са градом Римом инкорпорирана у уједињену Италију. 1939. — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи. 1942. — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ. 1948. — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи. 1971. — Совјетски васионски брод „Сојуз II“ спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом „Саљут“. 1973. — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи. 1974. — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. 1981. — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада. 1983. — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истражи-

вачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере. 1988. — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке. 1990. — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме СССР-у док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније. 1992. — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати. 1996. — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир. 1998. — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“. 1999. — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година. 2000. — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду. 2001. — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине. 2011. — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.

8. јун 1871. — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Крајина била аустријски гранични појас према Турској, по успостављању

Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни значај. 1883. — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956. 1929. — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Уједињеног Краљевства. 1940. — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајзенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи. 1941. — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила Осовине. 1942. — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј. 1965. — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције. 1986. — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југо-

славији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет. 1989. — Поморски арехолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк. 1995. — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О'Грејдија, чији је авион F-16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске. 2001. — Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи. 2004. — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.

9. јун 68. — Римски цар Нерон извршио самоубиство пошто га је Сенат прогла-

сио непријатељем народа и осудио на смрт. 518. — Источноримски (византијски) цар Јустин I ступио на престо. Његова влада била је увод у сјајно доба његовог сестрића и наследника Јустинијана I. 721. — Одо Велики је поразио Мавре у бици код Тулуза. 1357. — У Прагу на Влтави почела градња каменог моста који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег цара Немачко-римског царства и чешког краља Карла IV. Према предању, датум почетка градње одредили астролози. 1462. — Последњи босански краљ Стјепан Томашевић, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, отказао данак турском султану Мехмеду II и признао врховну власт угарског краља Матије I Корвина. Турци 1463. освојили Босну и погубили Стјепана. 1815. — Завршен Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814, када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. Представник Срба у Бечу, прота Матија Ненадовић, покушао преко руског цара Александра I да заинтересује Конгрес за српско питање, али није успео због противљења Аустрије и Енглеске. 1875. — На брду Градац код Невесиња избио устанак Невесињска пушка. 1898. — Потписан споразум којим је Кина Великој Британији Хонгконг уступила на 99 година. Хонгконг враћен Кини 1. јула 1997. 1914. — У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Споменик постављен на улаз у Калемегдан, а после Првог светског рата пренет у парк на Студентском тргу. 1923. — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске. Неколико дана после преврата Стамболиски и његови сарадници убијени. 1928. — Енглески микробиолог

Александер Флеминг пронашао пеницилин. Његово откриће искоришћено тек 10 година касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као први антибиотик. Њих тројица 1954. поделила Нобелову награду за медицину. 1934. — Настао Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија. 1943. — Приликом немачког бомбардовања партизанских положаја на Милинкалдама, битке на Сутјесци, рењен Врховни командат НОВЈ Јосип Броз Тито. Том прилком су погинули: Ђуро Вујовић, пратилац Врховног командата и народни херој, члан британске војне мисије капетан Бил Стјуарт и још неколико партизана. 1945. — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела имовину Трећег рајха и југословенских држављана који су сарађивали са окупатором. Југославија с Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подељена на две окупационе зоне, А и Б. Прва пала под савезничку, друга под југословенску војну управу. 1972. — Амерички бомбардери напали Ханој и Хајфонг. То је било најжешће бомбардовање Северног Вијетнама од почетка Вијетнамског рата. 1972. — Велике кише су изазвале пуцање бране у Црним брдима у Јужној Дакоти, што је изазвало бујицу која је усмртила 238 особа. 1991. — Од последица ерупције вулкана на планини Пинатубо на Филипинима погинуло стотинак људи, 250.000 остало без домова. 1995. — Колумбијска полиција ухапсила вођу картела Калија Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег светског синдиката дроге. 1999. — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију,

а на Косову, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, распоређене међународне снаге, међу њима највећи број војника из земаља-чланица НАТО-а. С повлачењем војске и полиције са Косова масовно почели да одлазе и Срби и Црногорци. 2000. — СБ УН продужио мандат мировним снагама УН на Косову, не обазирући се на захтев Југославије да се те снаге повуку. 2001. — Пакистански суд осудио је бившег премијера Беназир Буто на три године затвора због одбијања да се појави у суду пред којим је оптужена за корупцију.

МАГАЗИН

5.6.2016.

10. јун

1610. — Први холандски досељеници искрцали се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка. Холанђани 1626. за неколико бала тканине и јефтину бижутерију од Индијанаца откупили острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам. 1719. — Римско-немачки цар Карло VI протерао Шпанце са Сицилије. 1793. — У Паризу отворен први јавни зоолошки врт. 1868. — У Кошутњаку, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић. Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми. За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић. 1918. — Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору: више од 60 погинулих. 1909. — Први пут употребљен сигнал SOS када је линијски брод Славонија компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима. 1924. — Фашисти киднаповали и потом убили Ђакома Матеотија, лидера италијанских социјалиста. 1940. — Италија, као савезник Немачке у Другом светском рату, објавила рат Француској и Уједињеном Краљевству. 1942. — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за

атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха. Атентат 27. маја извршили Јозеф Габчик и Јан Кубиш, чешки командоси-падобранаци послати из Велике Британије. 1945. — Почело је суђење у Београду четника Дражи Михаиловићу, другим припадницима четничког покрета и званичницима Недићеве администрације. 1967. — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво. СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом. 1970. — У Јордану најмање 100 људи убијено у сукобу владиних снага и палестинских герилаца. 1971. — САД укинуле двадесетогодишњи ембарго на трговину с Кином. 1990. — Перуански политичар јапанског порекла Алберто Фуџимори на председничким изборима у Перуу победио књижевника Марија Варгаса

Љосу. На првим вишестраначким парламентарним изборима у Чехословачкој од 1946. победио Грађански форум, који је основао књижевник Вацлав Хавел. На вишестраначким изборима у Бугарској изборну победу однела Бугарска социјалистичка партија, бивши комунисти. 1996. — Представници чеченских сепаратиста и Русије потписали споразум којим су утврђене основе за окончање осамнаестомесечног рата у Чеченији. 1997. — По налогу лидера Црвених Кмера Пола Пота убијен један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице. 1998. — Протестом у Приштини, на којем је тражен долазак снага НАТО на Космет, косметски Албанци прекинули свакодневне получасовне протестне шетње које су под мотом „Косово, највећи затвор на свету“, организовали током два месеца. Протести са истим захтевом одржани су и у Тирани и Скопљу.

1999. — НАТО прекинуо бомбародвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Космета. Председник Југославије Слободан Милошевић саопштио да је током агресије НАТО на Југославију погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца. 2001. — Медијски магнат Силвио Берлускони по други пут постао премијер Италије пошто је његова партија освојила 30 одсто гласова више од било које друге партије. Његова влада 59. у Италији од Другог светског рата. 2003. — У Торонту у Канади, први пут у тој земљи, легално склопљен брак два хомосексуалца.

11. јун 1184. п. н. е. — Тројански рат: Троја освојена и спаљена, према Ератостеновим прорачунима. 1042. — Византијска царица Зоја, представница легитимне Македонске династије удала се по трећи пут за Кон-

стантина IX Мономаха. 1509. — Енглески краљ Хенри VIII се оженио Катарином од Арагона. 1580. — Хуан де Гарај је основао Буенос Ајрес. 1770. — Капетан Џејмс Кук се насукао на Великом коралном гребену. 1770. — Други Континентални конгрес је именовао Томаса Џеферсона, Џона Адамса, Бенџамина Френклина, Роџера Шермана и Роберта Р. Ливинстона у Комитет петорице да напишу нацрт декларације независности тринаест колонија Велике Британије. 1788. — Руски истраживач Герасим Исмаилов ступио на Аљаску. 1837. — Побуна у Бостону, етнички сукоби енглеских и ирских досељеника у Америци. 1868. — У Топчидеру у Београду, убијен је кнез Михаило Обреновић (29. мај по старом календару). 1901. — Нови Зеланд је анектирао Кукова Острва. 1903. — У конаку Старог двора у Београду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин (29. мај по старом календару).

1917. — Александар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину. 1935. — Проналазач Едвин Армстронг први пут је јавно демонстрирао FM радио-дифузију у САД, у Алпајну у Њу Џерзију. 1937. — Стаљинове чистке: СССР погубио осам војних вођа по наређењу Јосифа Стаљина. 1940. — Други светски рат: Британске снаге бомбардовале су Ђенову и Торино у Италији. 1940. — Други светски рат: Први напад италијанског ваздухопловства на Малту. 1955. — 83 особе рањене и најмање 100 повређено када се два аутомобила сударила на трци Великој награди Ле Мана. 1962. — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз. 1963. — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стојао је на вратима Аудиторија Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу. 1963. — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрници у Сајгону како би протестовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму. 1964. — Ветеран Другог свјетског рата Валтер Зајферт масакрирао је осморо деце и двоје наставника ручно израђеним копљем и бацачем пламена у основној школи у немачком Келну. 1988. — Почаст 70. рођендану Нелсона Манделе на Стадиону Вембли у Лондону. 1999. — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине. 2001. — Тимоти Маквеј је погубљен због своје улоге у нападу у Оклахома Ситију.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs