MagazIN 228

Краљевски

Година IV * Број 228 * 29. мај 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Основна пара Кочничари сами станари Размена пољопривредног искуства Нашла се вила у чем’није била Сведочења матичних књига Бледа сенка очекиваног Краљево на длану

МАГАЗИН

29.5.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

8 16 20 24 34 42 50

Српска и руска прича Полигон за креативност „Окултум“ - тајна успеха Царство трол патуљака Чаробна привлачност планина На репертоару Биоскопа „Кварт“ Стање безбедности без већих промена Времеплов

54 58 64 72 80 88 90 94

3

4

МАГАЗИН 29.5.2016.

5

6

МАГАЗИН 29.5.2016.

Јануар 2016.

7

Европа у мом граду

МАГАЗИН

29.5.2016.

ОСНОВНА ПРАВА

8

Фото: М. Радовановић

- Недоумице око отварања Поглавља 23 у преговорима за пуноправно чланство Србије у Европској унији и даље трају, а о застоју који је изазвала Хрватска стижу различите информације из Загреба и Брисела. – Људска права укључују људско достојанство, право на живот и интегритет лица, забрану мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања, забрану ропства, положаја сличном ропству и принудног или обавезног рада, поштовање приватног и породичног живота и комуникација, право на брак и заснивање породице, слободу мисли, савести и вероисповести и слободу изражавања, укључујући слободу и плурализам медија

9

10

МАГАЗИН 29.5.2016.

крининг за Поглавље 23 у преговорима Србије на путу ка пуноправном чланству у Европској унији у одељку Основна права посебно се бави људским правима. Онаукључују Људска права укључују људско достојанство, право на живот и интегритет лица, забрану мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања, забрану ропства, положаја сличном ропству и принудног или обавезног рада, поштовање приватног и породичног живота и комуникација, право на брак и заснивање породице, слободу мисли, савести и вероисповести и слободу изражавања, укључујући слободу и плурализам медија. Заштита основних права у Србији заснива се на Уставу а више од његове трећине посвећено је одредбама о људским правима које обезбеђују да чине саставни део уставног права. Устав предвиђа да су људска и мањинска права загарантована и да се непосредно примењују, а гарантује непосредно коришћење људских и мањинских права која су загарантована општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованих међународних уговора и закона. Србија је ратификовала велики број конвенција о људским правима, а институционални оквир за праћење стања људских права обухвата Народну скупштину, Канцеларију за људска и мањинска права, Омбудсмана, канцеларије омбудсмана на локалном нивоу, Покрајинског омбудсмана, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Повереника за заштиту равноправности.

С

Људско достојанство Људско достојанство је основно начело у српском правном оквиру, изричито заштићено чланом 23. Устава, а садрже га сви закони о основним правима, и има за циљ да препозна вредност сваког појединца као и да промовише једнака права. Устав предвиђа да мере одступања од људских и мањинских права нису дозвољене.

Право на живот и интегритет лица У складу са чланом 24. Устава, људски живот је неповредив, а смртна казна и клонирање људи забрањено. Устав предвиђа да је физички и психички интегритет неповредив, па Кривични законик садржи поглавље о прекршајима против живота и физичког интегритета инкриминишући различите облике узрока насилне смрти као и поглавље о кривичним делима против људских и других права која су загарантована међународним законом.

Забрана мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања Устав прописује да нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, а посебно прописује да се са лицима лишеним слободе мора поступати човечно и са уважавањем достојанства њихове личности. У складу са тим забрањен је било који облик насиља, нечовечног или понижавајућег поступања према лицу лишеном слободе чија је слобода била ограничена. Забрањено је и кажњиво свако мучење, нечовечно и понижавајуће поступање, сила, претње, принуда, превара, медицинске процедуре и друге мере које утичу на слободну вољу или изнуђивање признања или друге изјаве или радње окривљеног или другог учесника у поступку, а мучење и злостављање се у Кривичном законику санкционишу затвором. Закон о заштити права особа са менталним инвалидитетом усвојен 2013. године уводи основне правне гаранције за особе са менталним инвалидитетом које су принудно смештене у психијатријске установе. Србија је ратификовала Европску конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих поступања

или кажњавања, као и Конвенцију Уједињених нација против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих поступања или кажњавања.

Забрана ропства, положаја сличном ропству и принудног или обавезног рада У складу са Уставом, ропство или позиције сличне ропству и принудни рад су забрањени. Устав гарантује право на рад и слободан избор запослења, па су аспекти везани за радно право обухваћени Поглављем 19 - Социјална политика и запошљавање, а аспекти везани за трговину људима Поглављем 24 - Правда, слобода и безбедност.

Поштовање приватног и породичног живота и комуникација Устав описује посебну заштиту породице, мајке, самохраног родитеља и детета и прописују неповредивост дома и тајност преписке и свих других облика комуникације. Приватност преписке заштићена је Кривичним закоником, а правни оквир за поштовање приватности преписке осуђених лица регулисано је Законом о извршењу кривичних санкција.

Право на брак и право на заснивање породице Према Уставу свако има право да слободно одлучује о закључењу или раскидању брака. Брак се закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним телом, а уговарање, трајање или раскидање брака заснива се на једнакости мушкарца и жене. Брак, брачни и породични односи регулисани су законом а и ванбрачна заједница се сматра једнаком браку, у складу са важећим законима.

11

12

МАГАЗИН 29.5.2016.

Слобода мисли, савести и вероисповести Слобода мисли, савести, уверења и вероисповести дефинисана је чланом 43. Устава. Слобода испољавања вере или уверења може се ограничити само законом ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, слобода и права загарантованих Уставом, јавне безбедности и реда како би се спречило изазивање верске, националне и расне мржње. Устав прописује да су верске заједнице равноправне и одвојене од државе, а цркве и верске заједнице су равноправне и слободне да самостално уређују унутрашњу структуру, верске послове, да јавно врше верске обреде, да оснују верске школе и управљају њима и социјалним и добротворнима установама, у складу са законом. Уставни суд може забранити верску заједницу ако њене активности угрожавају право на живот, право на психичко и физичко здравље, права детета, право на лични и породични интегритет, јавну безбедност и ред, или ако подстиче верску, националну или расну нетрпељивост. Устав гарантује право на приговор савести и прописује да ни једно лице није дужно да изврши војну или било коју другу обавезу која укључује употребу оружја ако је то противно његовој вери или уверењу. Законски акти који имају намеру да даље осигурају слободу вероисповести укључују Закон о црквама и

верским заједницама, Закон о правном положају верских заједница и Закон о светковању верских празника, као и Закон о државним и другим празницима у Републици Србији. Односи између државе и цркава и верских заједница спадају у надлежност Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, док је Министарство правде и јавне управе задужено за вођење Регистра цркава и верских заједница. До 2013. године у Регистар цркава и верских заједница у Србији је укључено 25 цркава и верских заједница.

Слобода изражавања, укључујући слободу и плурализам медија Устав гарантује слободу изражавања која може бити ограничена ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Србије. Посебним чланом признаје се слобода медија и прописује да је цензура забрањена. И поред тога надлежни судови могу спречити ширење информација путем медија када је то потребно ради спречавања позивања на нарушавање територијалног интегритета земље, ратну пропаганду или подстицање на непосредно насиље или на расну, националну или верску мржњу, дискриминацију, непријатељство или насиље.

Унутрашњи правни оквир чини Закон о јавном информисању, Закон о радиодифузији и Закон о потврђивању Европске конвенције о прекограничној телевизији. Кривични законик садржи одредбе које се односе на кривична дела против части, угледа и безбедности новинара, а изменама и допунама законика у децембру 2012. године укинуте су затворске казне за клевету, клевета је декриминализована док је говор мржње препознат као отежавајућа околност. Недавне измене и допуне закона о јавним предузећима спречава државне органе да оснују јавно предузеће у медијском сектору. Савет за штампу основан је као саморегулаторно тело 2009. године од када надзире поштовање Етичког кодекса новинара Србије у штампи и одлучује о петицијама појединаца и институција у вези са одређеним садржајем штампе, а има и посредничку улогу у случајевима сукоба. Комисија за разматрање нерешених случајева убијених новинара формирана је 2013. а радну групу у оквиру ње чине службеници из Одељења криминалистичке полиције при Министарству унутрашњих послова, као и службеника из Безбедносно-информативне агенције и новинара. Скрининг за Поглавље 23 у преговорима за приступање Европској унији потврђује да се велика већина судија редовно обучава о стандардима основних права, као и о слободи изражавања. Т. Радовановић

13

14

15

Угрожен почетак радова на урбаној регенерацији

МАГАЗИН

29.5.2016.

КОЧНИЧАРИ САМИ СТАНАРИ

16

- Почетак градње првог од четири стамбена објекта у Доситејевој улици могао би да почне најкасније у другој половини новембра. - Добијена грађевинска дозвола за градњу прве зграде са 103 стамбене јединице вредне 275 милиона. - До краја наредног месеца услови за расписивање јавне набавке и избор извођача радова. - Од власника 364 стана за 54 се још није сагласило са условима за градњу које диктирају ресорна министарства и међународне банкарске институције. - Сваком од власника следује стан у површини коју је већ имао уз могућност да вишак стамбеног простора откупи, или на њега плаћа одговарајућу месечну закупнину. – Највећи број оних који нису потписали сагласност још нема потребну и валидну документацију. – Један број власника већ дуже време не живи у Краљеву

17

емљотрес који је у новембру 2010. године погодио Краљево оштетио је велики број стамбених објеката, како индивидуалних тако и оних за колективно становање. Чим су се за то створили услови приступило се санацији штете, па је изграђено скоро пет стотина нових монтажних кућа и реконструисано неколико зграда за колективно становање. Увид у степен оштећења једног броја зграда у Доситејевој улици био је довољан за закључак да би санација била скупља него изградња нових, па се родила идеја о урбаној регенерацији која подразумева рушење старих и изградњу нових стамбених објеката. Реализацију ове идеје успоравали су различити фактори да би током протекле године као последњи рок за почетак радова најављено пролеће ове. Средства за градњу обезбеђена су кредитом међународних банака, а на конкурсу изаб-

МАГАЗИН

29.5.2016.

З

18

рано најбоље решење као увод у поступак добијања дозволе за градњу. Паралалено са овим процесом отпочело је потписивање предуговора са власницима стамбених објеката који су се у овој фази показали као највећа кочница даљим активностима. На последњем састанку представника локалне самоуправе са представницима Министарстава грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства финансија, коме је присуствовао и регионални менаџер Развојне банке Европе, анализиране су досадашње активности и дефинисане смернице за период од неколико наредних месеци како би градња првог од четири стамбена објекта могла да почне најкасније у другој половини новембра. Након што је добијена грађевинска дозвола за први објекат вредан 275 милиона динара очекује се да до краја наредног

месеца буду створени сви услови за расписивање јавне набавке, а потом и избор извођача радова. Од власника 364 стана за 54 још нису потписани потребни предуговори што је повод за апел да се то учини што пре како би била испоштована утврђена динамика. Уколико до истека планираног за то не буду испуњени сви услови које постављају ресорна министарства и кредитори, а део се везује и за верификацију уговора након конституисања локалног парламента, ситуација би могла знатно да се искомпликује и још једном одложи почетак радова. Планом реализације пројекта предвиђено је да прва зграда са 103 стамбене јединице буде изграђена између постојећих како би се створили услови за расељавање и градњу следеће у другој фази. Кад буде завршена и она приступило би се трећој фази и

градњи последња два објекта. Руководилац Јединице за управљање пројектом Александар Чоловић подсећа да је израда пројекта финансирана из донације, а да је основна идеја била да се добије грађевинска дозвола за први објекат како би што пре могло да се отпочне са радовима, а паралелно ради на обезбеђењу дозвола за преостале три зграде. Тренутни застој је резултат неодлучности одређеног броја власника станова и поред чињенице да би врло брзо могли да се уселе у нове и знатно комфорније станове. Највећи проблем произилази из сазнања да градња не може ни да почне док се сви власници не сложе са тим. Према пројекту урбане регенерације сваком од власника следује стан у површини коју је већ

имао уз могућност да вишак стамбеног простора откупи или на њега плаћа одговарајућу месечну закупнину. Од педесетак власника који нису потписали сагласност десетак као разлоге наводи спратност зграде и локацију стана која им је понуђена. Највећи број осталих још није успео да прибави потпуну и валидну документацију, а највећи проблем стварају власници који се у дужем периоду нису ни појављивали у Краљеву. Посебан проблем су станови над којима право власништва има више особа, а потребно је да сви потпишу понуђени предуговор. Иако је у овој фази најважније да сагласност дају станари прве зграде за расељавање њих шест још није спремно да то учини. Од њих над три стана постоје сувласнички односи, а власници живе у иностранству. И поред свега у локалној самоуправи верују да ће административне проце-

дуре бити завршене у планираном року како би градња прве стамбене зграде почела на време. Важећи закони о градњи дефинисали су најмању квадратуру стана што у неповољан положај доводи власнике који су до сада имали мање од тога. Иако им се као могућност пружа прилика да докупе део стана, или на њега плаћају месечну станарину, карактеристичан је захтев једног власника да му се изгради стан од само једанаест квадрата какав је и до сада имао. Уколико у планираном року не буду решени проблеми са оваквима прети опасност да се даље активности одложе на неодређено време, јер су банке и ресорна министарства још у априлу прошле године као услов поставили поузданост реализације пројекта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

Делегације Русије и Белорусије у посети Краљеву

МАГАЗИН

29.5.2016.

РАЗМЕНА ПОЉОПРИВ

20

- Делегације два највећа пољопривредна универзитета из Руске Федерације и Белорусије у посети пољопривредним школама у Краљеву, Рековцу, Пожеги и Шапцу. - Сарадња у области размене ђака и студената, коришћења литературе, размене научних достигнућа, постављања огледа еђународна сарадња се сматра значајном за успостављање чвршћих веза у бројним областима живота, а најчешће отпочиње првим контактима на спортском и културном плану након којих следе она у области образовања да би врхунац доживела на пољу економије. То је повод за долазак у Краљево бројних делегација из иностранства, а само месец дана од доласка делегације мађарског града Сентеша у Краљеву су боравили представници руских и белоруских образовних установа. Организатор посете делегације са Брањског пољопривредног универзи-

М

тета је Економски савет Српске народне партије, а циљ успостављање пословно-техничке сарадње са Пољопривредно-хемијском школом „Др Ђорђе Радић“ која се сврстава у ред најстаријих средњих школа у Србији. Основана је 1882. године указом краља Милана Обреновића, а имала је и подршку династије Карађорђевић. У континуитету ради до данашњих дана, а после Другог светског рата била је једна од водећих школа у Србији. Школа располаже са 80 хектара пољопривредног земљишта које обрађује сопственом механизацијом, а сем земљорадње бави се узгојем стоке, крава, оваца и свиња. Потребна знања

за рад у пољопривреди у којој потребна знања стиче 750 ученика од којих пољопривредни техничари изучавају технологије ратарства, повртарства и сточарства, а ветеринарски техничари се обучавају за негу и лечење домаћих животиња. Прехрамбени техничари се баве производњом и контролом квалитета прехрамбених производа, а потребна знања стичу техничари хортикултуре, пекари, месари и прерађивачи млека. Посебно подручје рада је хемија у оквиру које се оспособљавају хемијски лаборанти и техичари за индустријску фармацеутску технологију, а посебно поље рада представља заштита животне средине.

ВРЕДНИХ ИСКУСТАВА Школа успешно сарађује са бројним научним институтима који се баве истраживањима на пољу пољопривреде међу којима су најзначајнији Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, Институт за кукуруз из Земун Поља, Институт за повртарство из Смедеревске Паланке и Институт за воћарство из Чачка, као и пољопривредним факултетима у Београду, Новом Саду и Чачку. Делегацију Брањског пољопривредног универзитета у којој су били проректор Ториков Владимир Ефимович и доцент Мамејев Василиј Васиљевич предводио је ректор Белоус Николај Максимович који потврђује да је циљ посете Србији упознавање са припремом кадрова у пољопривреди и могућности сарадње у области припреме кадрова за рад на пољопривредним комплексима две земље. Брањски пољопривредни универзитет школује око осам и по хиљада студената у области економије, технологије, енергетике, медицине и био-

технологије. У његовом саставу су четири колеџа, Трупчевски, Братовски, Новозитковски и Мичурински, а у области пољопривреде школује кадрове од средњошколског нивоа до магистратуре. Наставни кадар чини 65 доктора наука и 175 доцената а на површини од 29 хектара су поред обрадивих површина седам студентских домова са припадајућом инфраструктуром и научним центром. Белоруска пољопривредна академија је један од најстаријих факултета у Источној Европи, а 1860. године га је основао руски цар. Наставу за 15 хиљада студената из Белорусије, Молдавије, Украјине, Казахстана и других бивших република Совјетског Савеза изводи две и по хиљаде предавача и наставника. У власништву факултета је 430 хектара земљишта, 16 школских зграда и 14 студентских домова у коме има места за све студенте. Значајнијим од тога сматра се податак да је свима након завршеног школовања обезбе-

ђено радно место. Настава обухвата све пољоппривредне струке осим ветерине а куриозитет посебне врсте је податак да је кроз ову високошколску установу прошао председник, два потпредседника актуелне владе и још 40 одсто чланова руководства Белорусије. Делегације руског и белоруског универзитета обишле су четири школе у Србији, у Рековцу, Краљеву, Пожеги и Шапцу и са њиховим руководствима разговарале о сарадњи. Директорка Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ Светлана Младеновић посету сматра значајном и због писма намере о успостављању присније сарадње са руским и белоруским универзитетом који пружају средњошколско и академско образовање. Будућа сарадња укључује размену ђака и студената, коришћење литературе, размену научних достигнућа, постављање огледа са домаћим институтима. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

21

22

МАГАЗИН 29.5.2016.

23

Петнаест година од демократских промена: Радоица Кочовић (1)

МАГАЗИН

29.5.2016.

НАШЛА СЕ ВИЛА У ЧЕМ' НИЈЕ БИЛА

24

- Од половине деведесетих година двадесетог века у Краљеву је присутан дисконтинуитет са републичком влашћу чије се последице и данас манифестују у овој средини. - И поред објективних околности било је пропуста власти чији се поједини представници нису на најбољи начин снашли у новим околностима. – До последње деценије двадесетог века ни једна европска земља није имала друштвеног и државног капитала колико Србија. - Функционисање банкарског система и финансија допринело да се превазиђу проблеми и не оде у суноврат. - Супруга председника Југославије, као једног од значајнијих светских државника друге половине века, месецима редовно одлазила на наставу како би завршила последња два разреда средње школе прекинуте ратним збивањима. - У свим сферама уређеног друштва владао је ред што је резултирало процватом све до врхунца током осамдесетих година. - Стабилности државе доприносила је контрола друштвене имовине без камера за видео надзор и јаког обезбеђења

Радоица Кочовић

25

Фото: М. Радовановић

ако се у октобру навршава шеснаест година од промена које једни сматрају демократским, а други свим другим само не тим, и даље постоје бројне несугласице о једном делу историје Србије који се односи на овај период. То је и повод да МагазИН на петнаестогодишњицу промена покрене опсежно истраживање и на основу сведочења учесника догађаја из октобра 2000. године баци мало више светла на период историје чије се последице на најнегативнији начин одражавају на живот у граду. Оно што је кулминирало у октобру 2000. почело је много раније, а низ безуспешних покушаја опозиције да се домогне власти у значајној мери утицао на расположење грађана који су са све већим нестрпљењем очекивали

МАГАЗИН

29.5.2016.

И

26

помак на боље без обзира ко му највише допринео. Крај друге половине двадесетог века памтиће се по значајним променама на геополитичкој карти Европе, на Балкану по распаду Југославије која је као таква функционисала од завршетка Другог светског рата до јуна 1991. кад је Словенија одлучила да напусти заједничку државу. Скоро пола века једнопартијског система у значајној мери је утицало на судбину Србије у којој су социјалисти, као наследници до тада владајућих комуниста, и даље држали све полуге власти. Значајније није могла да их уздрма ни појава вишестраначја, па су после првих избора у новим условима и даље били неприкосновени владаоци са готово стопостотном већином у ор-

ганима власти. О том периоду сведочи некадашњи потпредседник општинског одбора социјалиста у Краљеву Радоица Кочовић уз потврду да је поверење у Социјалистичку партију Србије у овој средини почело да попушта половином деведесетих година. От тог периода је у локалној заједници присутан дисконтинуитет са републичком влашћу чије се последице и данас манифестују у овој средини. Узроци све већег незадовољства половином последње деценије двадесетог века били су различити, а одлучујућим се сматра све тежи положај грађана у земљи исцрпљеној вишегодишњим ратовима и санкцијама међународне заједнице. У време кад се очекивало да, као и у другим земљама Источног блока,

транзиција протекне мирно дошло је до појаве незапамћене инфлације, потом и снакција међународне заједнице које су онемогућиле пословање легалним токовима. За какво такво функционисање државе било је неопходно набавити нафту и друге стратешке производе до којих се није могло доћи на легалан начин. На тај период подсећа несташица горива за аутомобиле, продаја нафтних деривата на улицама и несташице других производа које су, каже Кочовић, понекад стваране вештачки, а биле резултат забране увоза легалним путем. И поред објективних околности било је пропуста власти чији се поједини представници нису на најбољи начин снашли у новим околностима. Разлог је наслеђен начин упра-

вљања какав је годинама примењиван у земљи, а није могао да одговори захтевима новог времена, јер се систем управљања у локалним срединама ослањао на директиве из централе што се у том периоду сматрало нормалним и најбољим решењем. - Имало је позитивних корака, али и ствари које су могле на други начин да се решавају, а кадровска политика није вођена како треба. Увек сам био заговорник да на одговарајуће радно место, или значајну функцију, треба поставити способне људе без обзира да ли су чланови , а од њих тражити да поштују норме и критеријуме партије која одговара за власт у том периоду. Знао сам да то није лако и једноставно, али је могло да се спроведе. Руководиоца не треба померати зато што није

члан партије, него подржати способан кадар и наћи копчу да буде заговорник идеологије коју она спроводи. Мало је на функцијама било људи који су ортодоксни противници Социјалистичке партије, али је било стручних који нису били чланови а партија их померила зато што је неко зађерио да постави себе, зета, унука, шурака... Није то било изражено као у каснијем периоду, али је било присутно, а моја замерка је била и на кадровску политику у руководству партије – каже Кочовић. Статитстички подаци из тог периода потврђују сталну стагнацију у свим областима, а тотална блокада у којој се нашла земља на посебан начин се одражавала на Краљево чија је привреда била оријентисана на извоз. Носиоци привредног развоја

27

29.5.2016.

МАГАЗИН

28

били су индустријски гиганти „Магнохром“, „Фабрика вагона“ и „Јасен“, чије је пословање у највећем делу било везано за извоз, а значајне послове у иностранству изводили су и краљевачки грађевинари. Када им је ускраћена могућност да послују на дотадашњи начин почела је стагнација која се завршила тоталним суновратом који је на сцени и данас. Позитивним за локалну привреду тог времена сматра се стабилност банкарског система који је још увек био под контролом државе и на много бољи начин задовољавао потребе привреде и грађанства, па се изводи закључак да ни једна европска земља у том периоду није имала друштвеног и државног капитала колико Србија. Иако се у привреди бележи стагнација у том периоду ниједан њен капацитет

није упропашћен, продат, уништен или доведен на гране на којима се налази данас, што се сматра заслугом тадашњег руководства. - Мислим да је функционисање банкарског система и финансија у велико допринело да се превазиђу бројни проблеми и не оде у суноврат, ма колико да су политички противници из тога периода склони уверењу да је систем одржаван вештачки и да је једног дана морао да пропадне. Иако нисам експерт мислим да није тако и да је банкарски систем за све био повољнији него данас. После транзиционог периода власт је прво требало да уради две ствари кључне за функционисање државе, да среди финансије и енергетски систем. У том периоду је била блокада, санкције и у историји незапамћена инфлација, али је сачу-

ван огромни друштвени капитал који је имала држава. Страни капитал је настојао да се растури бивша Југославија да би капитал преточио у власништво појединаца, а то је за последицу имало осиромашење великог броја грађана и нестанак средње класе која је у овој држави живела скромно, али лепо – каже Кочовић. Уверење да ни становници Немачке, као једне од најразвијенијих земаља по технологији, капиталу и бруто националном дохотку, нису имали имовине колико средњи слој у Србији заснива се на податку да је и физички радник у Краљеву, ако је дошао и из најпасивнијих крајева, могао да купи плац, направи кућу и од скромне плате школује децу, а тога на западу није било. У време кад највећи број људи који

су на различите начине преузели по коју полугу власти у веома кратком времену, не ретко и преко ноћи, долази до највиших академских звања готово невероватно звучи податак да је непосредно после Другог светског рата Јованка Броз, супруга једног од значајнијих светских државника друге половине века, месецима редовно одлазила на наставу како би завршила последња два разреда средње школе прекинуте ратним збивањима. Још невероватније звучи податак да се, након слабе оцене из математике, захвалила комисији и изашла на поправни испит пред почетак нове школске године. Значајнијим од свега сматра се чињеница да је у свим сферама уређеног друштва владао ред што је резултирало процватом све до врхунца током осамдесетих година. Генерације мла-

дих које су након завшеног школовања отпочињале нову фазу у животу сведоче о времену напретка које је омогућавало да се без великог притиска на породични буџет релативно лагодно путује по свету. Стабилности државе у великој мери је доприносила контрола друштвене имовине и без камера за видео надзор и јаког обезбеђења какво је присутно данас. У таквим околностима је свако ко се усудио на било какав криминални корак био изложен оштрим санкцијама што је у знатној мери доприносило да се мали број њих усуди на такав корак. Систем се штитио на једноставан начин све до почетка транзиције када су злоупотребљене, и наопако примењене, европске норме и критеријуми што је допринело да огроман заједнички капитал нестане и да му се изгуби сваки

траг. Пред локалне изборе 1996. године опозиција је, захваљујући утицајима из иностранства, достигла ниво који је почео да угрожава политички систем што је било јасно свима који су били способни да то схвате. Након свега што се у том периоду дешавало није тешко закључивати како је владајућа партија могла да повлачи и потезе који би ток историје окренули у другом смеру, али је посебно питање куда би то одвело и колико би трајало. Безбедносне сужбе су, потврђује Кочовић, имале довољно података о свима који су на страни опозиције играли иоле значајнију улогу у политичком животу, поготово онима за које се знало да су у чврстим везама са иностраним службама. За тај период се везују информације да је немачка

29

30

МАГАЗИН 29.5.2016.

обавештајна служба посебну бригу водила о Зорану Ђинђићу како би га заштитила од режима Социјалистичке партије Србије. Колико је то тачно, и колико је била способна да га заштити, показаће каснији трагични догађаји који су кулминирали атентатом на премијера Србије. Значајним за утицај на стварање јавног мњења чини се податак да су медији пратили политику владајуће партије, а опозицији поклањали знатно мање простора. - Иако је у Краљеву до 1996. године на власти била Социјалистичка партија Србије рекао бих да су односи били равноправни иако је Социјалиситичка партија била у малој предности. На свим функцијама су били људи из Социјалистичке партије, а опозиција на располагању имала само протесте због којих против њих нико није предузимао санкције. Итекако се у то време осећао црв који је продирао са стране и утицао на дешавања у земљи. Избори су одржани, дошло је до протеста опозиције која је након тога у локалном параламенту остварила већину од једног гласа преко половине укупних. Успех Социјалистичке партије

у Краљеву је утолико већи јер нигде у Србији у локалној самоуправи није имала више од једног до два одборника. Чачак и околни градови нису имали ни једног, а ми смо у периоду од 1996. до 2000. били опозиција са 24 одборничка места. Поједини наши кандидати су касније морали да врате мандате због других функција, тако да их је остало 19 у Скупштини општине. Од тада је Краљево почело да доживљава привредни сломоврат јер се власт, по мени, уопште није снашла. Нису имали подршку републичке власти, што је јако битно, а њихово неискуство најбоље одражава народна изрека „нашла се вила у чем' није била“. Нису се снашли ни у једној области да би Краљево бриљирало, јер се власт бавила сама собом. Није имала контакт са републиком, па нису могли неке капиталне ствари да донесу овде, а притисак који се осећао споља био је све израженији па су почели сукоби који су кулминирали бомбардовањем земље 1999. године – прича Кочовић. Ратне операције на простору Косова и Метохије посебно неповољно

су се одразиле на Краљево јер је, са околним местима, попуњавало гро јединица које су стратегијски биле усмерене према овом подручју, а највише трпело због географског положаја на стратегијском правцу према јужној покрајини. Годинама пре тога Краљево је у дужем временском периоду било регионални центар што је допринело да се високо котира на лествици најзначајнијих локалних средина у земљи. Краљево је почело нагло да слаби измештањем значајних државних служби у друге средине, па су једна за другом одлазиле институције везане за телекомуникације, просвету,судство, дистрибицију струје... Посебно поразним сматра се чињеница да после 2000. године није искоришћена прилика да бар неке функције са простора Косова и Метохије буду дислоциране у ову средину. Уместо тога остало је тридесетак хиљада становника са ових простора, или један град величине Горњег Милановца, са којима су Краљевчани били принуђени да деле ионако све тањи и сиромашнији колач. Т. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 29.5.2016.

33

Из прошлости Краљева: Становништво у деветнаестом веку (2)

СВЕДОЧЕЊА МАТИЧ

МАГАЗИН

29.5.2016.

- Смртност је током деветнаестог века била посебно изражена код деце, и попримала епидемијске размере. - Најчешћи узрок смрти биле су болести дисајних органа, а половину свих је изазивала туберкулоза. – Дифтерија и дизентерија последица неадекватних хигијенских услова. – Узроци смрти запаљења мозга и трбушне марамице, болести срца и јетре, врућица, грозница, срдобоља, падавица и тифус. - О периоду од 1837. до 1900. године сведочи 12 матичних књига, а континуитет у њима је добра основа за израду бројних родослова. - Што је укрштање породица сложеније у даљим генерацијама је потомство све виталније и мање подложно болестима које су карактеристичне за блиске сроднике у браку. - Родослови се користе у откривању анамнеза наследних болести

34

ЧНИХ КЊИГА

35

36

Радомир Ристић

МАГАЗИН 29.5.2016.

П

умрлих била деца што је у највећем броју случајева повод за став да је Бог узео оно што је дао. Матичне књиге, у које је последње две деценије деветнаестог века уношен и узрок смрти, сведоче да друго место на листи узрочника смртности заузимају дифтерија и дизентерија проузроковане неодговарајућим хигијенским условима. Најревноснији у бележењу значајних података су проте Милан Станић и Саватије Божић, а матичне књиге потврђују да је током последње две деценије деветнаестог века забележено 1.673 случаја у којима је наведен узрок смрти. Од укупног броја у 1.593 случаја узрок су болести, а у осамдесет преосталих нешто друго. Интерсантан је и податак који сведочи да је у краљевачком гарнизону за двадесет година умрло 102 војника од којих половина услед болести плућа. Уз известан број несрећних случајева бележи се појава запаљења мозга и трбушне марамице, болести срца и јетре, врућица, грозница, срдобоља, падавица и тифус. - Осим болести препознајемо и друге узроке смрти. Ту је природна смрт и податак да су умирали људи од 50 година 55, 60 и 80 година, један чак умро у 106. години. Имамо смрт услед недостатка хране код деце, повреде, несреће, а пад са запрежних кола је био фаталан за децу и за старе. Било је убистава, самоубистава и утопљења у Ибру, нарочито оних који су дошли у Краљево и нису били искусни са таквом водом, најчешће код појаве бујица. Таквих је било укупно осамдесет, или 4,8 одсто од свих несрећа. Опела и сахране покојника по правилу обављани су дан после смрти, а одступања је било једино код утопљеника чија су тела нађена касније. Истога дана су сахрањивана недоне-

шена и некрштена деца старости од по неколико дана, као и умрли од заразних болести. Укопавања покојника обављана су у гробљу код цркве, односно капеле, а касније пренета у Грдичко гробље које се сада зове Старо краљевачко гробље – објашњава Ристић. Према овим крајевима становништво је долазило са запада, југозапада, југа и истока, из прека са оне стране Саве и Дунава, а појединачни случајеви сведоче да има и придошлица из Чешке, Моравске, Бугарске, Грчке и најчешће Аустрије. Доказ су презимена која указују на место порекла, па се већ у попису из 1831. године срећу Штављанин, Чебинац, Припуз или Бугарин које не долази не од припадништва бугарској националности већ од општег назива за становништво виших предела које се искључиво бавило сточарством. Презиме Рогоџански указује на дошљаке из Рогозне, а Скитач на оне који се нису усталили на једном месту. На место порекла указују презимена Ђерекарац, Плешинац, Сеничанин, Шумарчанин, Годовац, Црногорац, Црвчанин, Пецанин, Дошљак, Буњак, Жарчанин, Куриловац, Бећар и слична. Пореске књиге за карановачки срез из 1839. године сведоче о презименима Самаилац, Бучанин, Бркушанин, Чебинац, Рогожњанац, Цинцарин, Сремчевић за оне из Сремча у студеничком крају. Уз ове бележе се и презимена Драгаљевац, Сувочесманин, Пазарац, Пилоречанин, Драгањевац, Маџаревић, Врањанлија, Беловођанин, Грк која указују да су добијана према претходном станишту. Код новорођене деце приметна је шира лепеза презимена као што су Ванторовићи, Араповићи или Арнаутовићи. Бажалци су дошли из Бажала, Бачевићи из Бачевице, Банаћани из Баната, Беловођани из Беле воде, Беочани из Беоча, Бошњачевићи из Босне, Бркушанци из Бркуша, Буђевци из Буђева, Бучани из Бучева, потом Бугарчићи, Буњаци, Врањанлије, Врбљани, Драгачевци, Драгосињци, Жупањци или Ерчевићи за све који су дошли из виших предела. Међу презименима

Фото: М. Радовановић

редавање архивског саветника Радомира Ристића на тему „Становници Краљева у 19. веку, порекло - родослови“ сем откривања бројних непознатих података о животу у овом периоду указује на матичне књиге као извор значајних чињеница на основу којих се закључује о факторима који су битно утицали на живот у овом периоду историје. У матичне књиге које се у Краљеву воде од 1837. године уношени су бројни подаци на основу којих се, између осталог, закључује и о здравственим приликама које нису значајније одступале од оних у другим деловима земље. На стање које се оцењује очајним у највећој мери је утицао низак степен опште хигијене како у кући тако и на улици, а одлучујућим се сматра проблематично снабдевање довољним количинама здраве пијаће воде. Од формирања државе на побољшање стања у овој области одлучујуће утиче долазак првих војних лекара у краљевачки гарнизон и каснија појава окружних и среских лекара који брину о здрављу становника. Отварањем првих болница потискује се традицонална народна медицина која је показивала извесне резултате у лечењу рана на телу, уганућа и прелома, а била немоћна кад су упитању обољења унуташњих органа. Доласком лекара који примењују методе модерне медицине почињу прве операције и употреба лекова који су, до отварања прве апотеке 1871. године, набављани у околним градовима Крагујевцу, Чачку и Крушевцу. Смртност је била посебно изражена код деце, и попримала епидемијске размере. Најчешћи узрок су биле болести дисајних органа, а матичне књиге потврђују да је половину свих смрти изазивала туберкулоза. Још значајнијим се сматра да су половина

37

МАГАЗИН

29.5.2016.

Карановчана су и Старосватовић, Косовац, Кучанин, Лађевчанин, Личанин, Маржик, Маршалек, Полумирац, Сајферт, Самаилчевић, Рудинац, Радовац, Сувочесмаковић, Усиљанин Цинцарин, Чачанин, Черногорац, Шандор, Шекуларац, Швапчић... О периоду од 1837. до 1900. године сведочи 12 матичних књига, а континуитет у њима је добра основа за израду родослова. - Родослови или генеолошка стабла су пописи предака и потомака и могу ићи од старијих ка млађима, или од млађих ка старијима. Иако се најчешће раде као мушки родослови за њих не можемо рећи да су потпуни ако не садрже и имена и везе са мајкама. Сви имамо по двојицу деда и две бабе, по четири прабабе и четири прадеде, по осам чукунбаба и чукундеда односно шеснаест презимена која се удружују. Кад то погледамо видимо колика је сложеност и колико укрштено у једној јединици, а што је укрштање сложеније у даљим генерацијама је потомство све виталније и мање подложно болестима које су ка-

38

рактеристичне за блиске сроднике у браку. Зато није чудо што је временом уведено правило да се недге четири, шест или двет колена не узимају директно да би потомство било што виталније и напредније – објашњава Ристић. Родословно стабло почиње од најстаријег познатог претка разгранава се све до најмлађег и по правилу креће од познатог према непознатом. Искуство показује да су најчешће предмет интересовања старијих чланова породице док млађи не показују посебно интересовање за овакве ствари. Подаци се црпе из матичних књига, а за старије периоде из Дечанске или Жичке повеље које се због великих промена у саставу становништва у овим крајевима нису показале довољно поузданим. Значајан извор информација могли би да буду турски пописи из периода од 15. до 17. века, али је отежавајућа околност што многи још нису преведени. Проблем су и презимена о којима нема довољно података, јер у то време још нису била ни утврђена. Ако су и постојала временом

су мењана и нестајала тако да не пружају довољну сигурност у утврђивању порекла што не значи да не треба губити наду и одустајати од истраживања како би се утврдио континуитет са прецима из периода Средњег века. У новије време поузданим начином за утврђивање сродства показле су се ДНК анализе, али поузданост престаје након истека периода од 250 година. Пописи из прве половине деветнаестог века, у којима су подаци о мушким члановима породица које су биле у обавези да плаћају харач, могу да дају довољно података о онима чије порекло потиче од половине претходног века. У неодстатку ближих података могуће је закључивати бар о приближном броју становника у том периоду. За утврђивање континуитета са седамнаестим и осамнаестим веком нема довољно података Ма колико ДНК анализе пружале могућност утврђивања порекла узорци из гробница могу бити прилично дискутабилни из више разлога. Први је што након одређеног временског периода нема ткива на основу кога би се

могли изводити довољно поуздани закључци а кости, најчешће бутне које су најбоље очуване, могу бити спорне и у случајевима кад се са њима не манипулише са стерилним оделом и рукавицама. У случајевима да се приступа утврђивању континуитета на основу ДНК анализе најчешће се истражује по мушкој линији јер је анализа лакша и јефтинија. Да би неко направио родослов мора да дође до релевантних података који би му помогли да дође до адекватних закључака, а њих има у литератури каквом се сматрају пописи, књиге о плаћању пореза, регрутацији или венчањима. Матичне књиге дају податке о младенцима, њиховим родитељима и кумовима, касније и деци, а подаци из матичних књига које се чувају у Краљеву довољно материјала за бројне закључке из периода од 1837. године до данашњих дана. Иако не постоје пре тог периода има докумената на основу којих би се, по аналогији, могло доћи до релевантних закључака. Добар извор информација из ранијег периода су пописи мушких чланова по-

родице из 1828. 1831. или 1833. године на основу којих се може закључивати и о периоду око 1750. године. - То су пописи мушких чланова породице који су били обавезни да плаћају харач, па и порез и остале дажбине. У њима су пописана мушка деца и старци од 80 година иако су млађи од седам и старији од осамдесет година били ослобођени плаћања харача. Ако је 1833. године уписан неко ко има 70 или 80 година, а има података да је извесни Стојковић у Мланчи имао 120 година, онда је то добра основа за корак уназад у осамнаести век. Поред матичних књига постоји и бројна друга литература које је сваким даном е све више јер велики број истраживача који читајући споменике, користећи архивску грађу и сећања, сазнања претачу у књиге. Тако много села има своје хронике у којима је обавезно објављена генеалогија, односно родословна стабла појединих фамилија. Родослови се користе у више сврха, а и у откривању анамнеза болести које су наследне. Тако су један од

кључних извора информација неопходних за откривање једне врсте карцинома крви у Америци били родослови које су радили мормони. Два тима су пре тридесетак година кренула у анализу да нађу хромозом који је одговоран за одређену врсту леукемије. Један тим је кренуо корак по корак, а други пречицом према генолошком архиву и дошао до података о породицама које су по женској линији имале ту болест. На основу узетих узорака дошло се до узрочника те врсте леукемије и на једноставан начин доказано како генеалогија може да помогне у решавању важних проблема – каже Ристић. Ма колико подаци из матичних књига давали лаицима довољну количину интересантних података о појединим аспектима живота у одређеном периоду много важнијом се сматра могућност коју пружају истраживачима, у какве се сврстава Радомир Ристић, да на основу њих баци много више светла на значајну епоху у историји Краљева. Т. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 29.5.2016.

41

Двадесет трећи „Дани јоргована“

МАГАЗИН

29.5.2016.

БЛЕДА СЕНКА ОЧЕКИВАНОГ

42

- Идеја о одржавању „Дана јоргована“ рођена је у долини Лоаре у Француској, у сарадњи са француским принчевима, а настављена у Краљеву у долини векова и јоргована која на овај начин негује љубав и пажњу српског краља Уроша и француске принцезе јелене Анжујске. – Обележавање културне туристичке манифестације скромније него претходних година. – Заборављена бројна обећања дата пре само годину дана. – Краљево без споменика Јелени Анжујској. – Заборављено време кад је Европа била присутна у Србији, а Србија важна у Европи

43

ише од седам и по векова пријатељства српског и француског народа започетог 1250. године, када се принцеза Јелена Анжујска удала за краља Уроша Првог, било је повод да пре 23 године удружење које носи њено име покрене манифестацију „Дани јоргована“. Краљево се тако у пролеће сваке године, скоро четврт века, подсећа француске принцезе и српске краљице Јелене Анжујске, супруге краља Уроша и мајке два најзначајнија српска владара Драгутина и Милутина. Иницијатор идеје о покретању манифестације је Друштво српскофранцуског пријатељства „Света Јелена Анжујска“. Жеља да се сарадња између Србије и Француске подигне на виши ниво прошле године је била повод да се у

МАГАЗИН

29.5.2016.

В

44

организацију укључе Одељење за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме Министарства иностраних послова, Амбасада Републике Француске и Скупштина дијаспоре Срба Јужне Француске, а манифестација добила нов назив „Мостови сарадње Србије и Француске кроз векове“. Кад се у Краљеву очекивало да организација „Дана јоргована“ ове године буде подигнути на још виши ниво уследило је разочарање због уверења да су многи од оних којима су била пуна уста обећања заборавили да су мостови пријатељства и сарадње стварани од половине тринаестог века преко периода Првог светског рата све до данашњих дана. Тако је манифестација ове враћена на ниво од пре неколико година, а завршна манифестација није била ни

бледа сенка прошлогодишње, још мање онога што се очекивало. Колико је неко изгубио календар сведочи податак да је прошлогодишња манифестација најављена као двадесет трећа по реду, баш као и овогодишња, а изостало је и присуство политичара који су колико пре само годину дана обећавали да ће на месту садње првих бити изграђен Парк јоргована. Да у марту ове године чланице тениских репрезентација Србије и Шпаније на Тргу Јована Сарића нису засадиле по један јоргован ово племенито дрво би било заборављено у терминологији локалних политичара. На њега по који пут подсете само чланови Краљевачког удружења писаца, и то само у негативном контексту, првенствено због табле на постаменту који потврђује садњу „првог јубиларног јоргована“.

Овогодишња манифестација отпочела је 26. априла кад је поводом дана Основне школе „Иво Андрић“ у Раковици и „Дана јоргована“ одржан пригодан културно уметнички програм у коме су поред ове учествовали и ученици Основне школе „Вук Караџић“ из Рибнице. Иницијатор садње јоргована у школском дворишту је београдска подружница Завичајног друштва „Краљево“, а постављања пригодног постамента са подсећањем на овај дан Друштво „Света Јелена Анжујска“. У културном центру „Стари Колашин“ у Зубином потоку 10. маја је одржан сценско музички програм у коме су учествовали фолклорне групе културно-уметничких друштав „Стари Колашин“ и „Мокра Гора“ и гости из Краљева, ученици Музичке школе

„Стеван Мокрањац“, драмски уметник Миломир Недељковић, песник Драгослав Брновић и чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“. Након матурског плеса 20. маја матуранти су у част Дана јоргована одиграли прошле године установљени „Лила денс“, да би завршна манифестација у суботу 21. отпочела ходочашћем трагом непоновљиве романтичне приче пошли стазама којом су ходили српски краљеви и европске принцезе, молили се и целивали фреске палих и светих Немањића. Кренули су Краљевчани још једном Долином јоргована до задужбине Јелене Анжујске Манастира Градац да би се поклонили њеним светачким сенима и подсетили дубоких трагова у српској култури које нису покрили векови.

Пригодни програм Културно-уметничког друштва „Брвеница“ из Рашке требало је да означи крај првог дела манифестације пре повратка у Краљево коме је претходио пикник испод падина древног града Маглича. Почетак завршне манифестације овогодишњих „Дана јоргована“ је, што није необично за краљевачке прилике, каснио у ишчекивању поворке чланова фолклорних ансамбала ветерана из више српских градова који су до центра града прошетали Омладинском улицом. Након шо су се у „царској кочији“ око споменика српском ратнику провозали ученици Основне школе „Вук Караџић“ Катарина Радосављевић и Урош Коматина, као Јелена Анжујска и Урош Први, развило се коло свих учесника традиционалног сусрета

45

29.5.2016.

МАГАЗИН

46

ветерана који су организовали Дом војске и Фолклорни ансамбл „Карановац“. Фестивал ренесансне и етно музике фигурира само на плакатима, а културно уметнички и драмски програм свео се на наступе ученика Етномузиколошког одсека Музичке школе и учешће најмлађих чланова Културноуметничког друштва „Абрашевић“, Фолклорног ансамбла „Карановац“ и гостију из Зубиног потока. „Дани јоргована“ су по двадесет трећи пут повод за подсећање да су ретки делови света који имају тако сјајну, бурну и богату културно-историјску прошлост као што је део око Краљева за који се везује легенда о доласку француске принцезе и удаји за српског краља. Бракови овог типа су у то време били део политике и резултат дипломатских потеза који су у Србију

довели бројне принцезе, а српске одвели у Византију, Бугарску, Грчку и друге земље. Спарта је имала разлоге да се хвали својом Јеленом, хришћани славе Јелену мајку Константина чувара крста разапетог Христа, Руси су имали своју Јелену равнатељку православља. Међу српским Јеленама била је, и остала, само Јелена Анжујска као повод да се сваког пролећа, када у долини Ибра уцветају јорговани, организује традиционална манифестација која је само прошле године била повод да Министарство иностраних послова Краљеву повери улогу градње мостова сарадње Србије и Француске. Двадесет прво мајско поподне посвећено је сећању на француску принцезу, српску краљицу, мајку два српска краља, просветитељку и светицу којој је краљ Урош Први као доказ

љубави, уместо једног цвета, поклонио Долину јоргована. Зато је и последње сећање само још једна карика у ланцу пријатељства француског и српског народа. Двадесет трећи пут долином јоргована, векова и краљева васкрсла је најлепша љубавна прича из златног времена свеколиког српског узлета, а у центру Краљева још једном ишчитана страница сећања на догађаје из далеке прошлости. Иницијатор идеје о покретању манифестације „Дани јоргована“ Милан Глишовић подсећа да је Друштво „Света Јелена Анжујска“ током скоро четврт века учинило много да се сарадња српског и француског народа, и поред низа проблема који су током 765 година дипломатских односа две земље повремено утицали да они буду мање или више интензивни, подигне

на виши ниво. - Идеја о одржавању „Дана јоргована“ рођена је у долини Лоаре у Француској, у сарадњи са француским принчевима, а настављена овде у Краљеву у долини векова и јоргована, једној од најинтересантнијих долина која на овај начин негује љубав и пажњу српског краља Уроша и француске принцезе јелене Анжујске. То је јединствена прича коју младе генерације треба да наставе и да негују љубав српског и француског народа – рекао је Глишовић. Обавезу локалне самоуправе да одржава манифестацију и ове године потврђује градоначелник Краљева Томислав Илић. - Србија је настала на овим просторима и зато морамо да се сећамо тога, јер они који се не сећају своје историје немају право ни на будућност. Зато мо-

рамо и даље да чувамо ову традицију – рекао је уз подсећање да је завршна манифестација мало скромнија него прошле године, али да ће уз помоћ дијаспоре поново бити организована у Фанцуској. Долином Ибра су и пре Уроша и Јелене шетале српске принцезе и краљеви, а након Немање и Ане Стефан Првовенчани Дандоло, унуке венецијанског дужда Енрика Дандола, Радослав и Ана ћерка цара Теодора Анђела, Владислав и Белослава ћерка бугарског цара Јована Асена, а јорговане симболе Урошеве љубави мирисале су после Јелене Анжујске Драгутинова Каталина, кћи мађарског краља Стевана Петог, па Милутинове Ана, Јелисавета и Симонида, цар Душан са Јеленом сестром бугарског цара Јована Александра, Урош пети са Аном ћерком влашког војводе Алек-

сандара Бесараба. Било је то време када је Европа била присутна на српском двору, а Србија важна у Европи. Јелена Анжујска је постала инспирација највећег живог светског вајара Зураба Церетелија који је Краљеву понудио на поклон неколико метара високу фигуру краљице која је требало да буде постављена поред Ибра подно средњовековног града Маглича. Три идејна решења су представљена у краљевачком Народном музеју, а од градских челника се очекивало да изаберу једно. Зураб Церетели није знао да је на локалној политичкој сцени најважније да се било шта каже пред камерама без обавезе да се и оствари. Због тога је ваљда и заборављена прича о обећању датом пре пуних пет година. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 29.5.2016.

49

Јединствена апликација за паметне телефоне

МАГАЗИН

29.5.2016.

КРАЉЕВО

50

- Прва андроид апликација за мобилне телефоне у Краљеву нуди информације о дешавањима, програмима и фестивалима које организује Културни центар „Рибница“, али и дневним градским актуелностима и манифестацијама у Краљеву и околини. - Апликација је практични водич који садржи опис, контакт телефоне са опцијом директног позивања и локације јавних установа, смештајних простора и гастро понуде. – Информације о туристичким атракцијама, културно-историјским споменицима и местима за активан одмор огата понуда програма Културног центра „Рибница“ повод је за жељу да се приближи што већем броју посеилаца, а најбољим начином

Б

да се информишу о дешавањима у овој средини показала се апликација за паметне телефоне. Културно лето као веома значајну причу за развој ту-

ризма у граду препознало је Министарство трговине, туризма и телекомуникација што је резултирало подршком пројекта за израду новог

НА ДЛАНУ

веб сајта, а део пројекта је и израда апликације за паметне телефоне. Директорка Културног центра „Рибница“ Елизабета Тодоровић потврђује како се при изради апликације пошло од жеље да се посетиоцима програма културног лета и других манифестација пружи што више информација важних за различита дешавања, али и друге о смештајним капацитетима, гастро понуди, културно историјским знаменитостима, местима за одмор и рекреацију. Обухват апликације је током израде проширен и на програме других јавних установа тако да представља јединствен извор информација о свим дешавањима у овој средини, па је практични водич који садржи опис,

контакт телефоне са опцијом директног позивања, локације јавних установа и друге. - „КВ на длану“ је апликација коју је урадио Културни центар „Рибница“ али је дата на дар граду Краљеву, јавним установама, свим удружењима грађана, хотелијерима, онима који се баве туризмом и рекреацијом. Направали смо је због тога што смо желели да пратимо савремене технологије и идемо у сусрет посетиоцима наших манифестација. Кад смо схватили да је мало себично да то буде само Културни центар „Рибница“ јавила се могућност да се представе и све друге јавне установе и део приче који се тиче бањског, верског и рекреативног ту-

ризма. Информације се свакодневно ажурирају, а ономе ко је инсталира на свом телефону никада се неће десити да заборави догађај који се тог дана дешава у Краљеву – каже Тодоровић. Апликација омогућава да се на једноставан начин дође до веб сајта било које установе, успостави контакт са њом и добије више информација о догађају који се сматра интересантним. Апликација је бесплатна и тренутно доступна за андроид телефоне, а у Културном центру обећавају да ће ускоро моћи да их преузму и власници паметних телефона са другим оперативним системима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

Почиње богато културно лето

МАГАЗИН

29.5.2016.

СРПСКА И РУ

54

- Фестивал уметности „Маглич“ предстаља српску културу и баштину, а од прошле године и материјалну и нематеријалну баштину изабране гостујуће земље. - Уз подршку Руског дома и Амбасаде Руске Федерације биће представљен део руске културе традиције и уметности. - Богат културни програм прилагођен свим генерацијама Краљевачана, али и онима који ће током наредне недеље боравити у Краљеву. – У петак 3. јуна Сања Илић и „Балканика“. – Специјални гост последњег дана фестивала Фолклорни ансамбл „Сувенир“ из Москве. – Присуство свим програмима бесплатно рвих пет година Фестивал уметности „Маглич“ се концепцијски кретао у различитим правцима да би прошле први дан био замишљен као српска етно прича, и посвећен представљању етнолошке културе и наслеђа кроз музику Србије, а други као покушај да се културом и уметношћу представи и нека друга земља. Избор је пао на Ирску првенствено због тога што је ирска прича неколико

П

година присутна у Србији, а у организационом смислу је било релативно лако сместити је у Краљево. Основна идеја организатора, која све више налази утемељење у ономе што ради Културни центар „Рибница“, потврђује да Фестивал уметности „Маглич“ предстаља српску културу и баштину, а са друге материјалну и нематеријалну баштину изабране гостујуће земље. Тако ће ове године, уз

подршку Руског дома и Амбасаде Руске Федерације, бити представљен део руске културе традиције и уметности. Организатори најављују богат културни програм прилагођен свим генерацијама Краљевачана, али и онима који ће током наредне недеље боравити у Краљеву. Фестивал почиње отварањем изложбе „Руски уметници у духовној уметности Србије“, у Свечаној сали

УСКА ПРИЧА Градске управе, на којој ће јавности бити представљена дела руске емиграције која је двадесетих година прошлог века пристизала у Србију. Због политичких прилика после Октобарске револуције Русију је напустио велики број људи, а процењује се да је уточиште у Србији нашло око четрдесет хиљада. Међу њима је био значајан број различитих уметника који су наставили да се баве дотадашњим радом, а резултат су значајна уметничка дела која су остављена Србима као значајна историјска заоставштина. Неколико десетина метара даље у Француској кући почиње пројекција филмова руских аутора. У Културном центру „Рибница“ потврђују жељу да се обраде најзначајнији сегменти руског филма почев од савремених остварења до неких дела из ранијег периода која су обележила један део светске кинематографије. Два дана касније, у среду, у Галерији Културног центра у Рибници биће отворена ретроспективна изложба „Рефлексије наслеђа“ на којој ће бити

изложена по три првонаграђена рада са изложби које се традиционално организују у овом простору. Ударним даном означен је петак 3. јуна када ће у дворишту Француске куће у времену од 10 до 14 сати бити организоване радионице за израду накита, руских народних лутака и кожне галантерије. Ограничен простор за одржавање радионица повод је за препоруку да се сви који желе да им присуствују пријаве на време како би обезбедили једно од десет места. Богат музички програм почиње у 20 сати на Тргу српских ратника концертом новосадског камерног ансамбла Камерата академика и наступом оперске певачице Светлане Декар, првакиње Народног позоришта у Новом Саду. Централни музички догађај трећег дана фестивала уметности је концерт ансамбла „Балканика“ који почиње у 20,30. Фестивалски програм у суботу 4. јуна у сали Краљевачког позоришта, само два сата након поднева, отвара Новосадско позориште „Сунчани

зечић“ које атрактивном представом позоришној публици на специфилан начин представља свет неколико руских бајки. Истог дана од 18 сати у Свечаној сали Градске управе биће представљен део руске традиције промовисањем националних јела и пића. У једносатном музичком програму део из богатог репертоара представиће Хор Руског дома, а након њега Фолклорни ансамбл „Карановац“. Фестивал, наступом од 22 сата, затвара Фолклорни ансамбл „Сувенир“ из Москве. Значајну помоћ у реализацији великог дела фестивалског програма ове године пружају Руски дом и Амбасада Руске Федерације у Београду, а организатори верују да ће атрактивни наступи и ове године привући велики број посетилаца, међу њима и добар део Руса који живе у Краљеву и околини. Присуство свим фестивалским програмима је и ове године бесплатно. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

Завршен 42. Дечји мајски ликовни салон

МАГАЗИН

29.5.2016.

ПОЛИГОН ЗА К

58

- Од 524 пристигла рада за излагање одабрано 275 најуспешнијих из 16 основних школа са подручја града Краљева. - Победник Дечјег мајског ликовног салона ученица осмог разреда Основне школе „Вук Караџић“ са Берановца Николина Малобабић, чији се рад издвојио као најуспешнији због аутентично ликовног језика при обликовању теме и јединствених естетских вредности које се препознају у ликовном решењу. – Додељено девет равноправних награда. - Најуспешнија Основна школа „Светозар Марковић“. - Признање за најбољу селекцију ученичких радова припало ликовном педагогу Основне школе „Свети Сава“ у Рибници Биљани Ђукић

КРЕАТИВНОСТ

59

МАГАЗИН

29.5.2016.

Идеја да се надареним учесницима пружи прилика како би слободно изразили таленат и креативност у области ликовног стваралаштва била је одлучујућа при утврђивању критеријума да на 42. по реду Дечјем мајском ликовном салону не буде тематског ограничења. Једини услов био је да ликовни педагози краљевачких основних школа одаберу најбоље ученичке радове настале на часовима ликовне културе током школске године, а како је тема била слободна једини критеријуми за селекцију су њихови формално-технички и естетски квалитети. Заступљене су све технике на папиру, а право учешћа на конкурсу имали су ученици од петог до осмог разреда. Жири за избор и доделу награда, који су чинили академски сликар и ликовни педагог Светлана Јевтић, академски сликар Ненад Димитријевић и историчар уметности Надица Лишанин, поред идејног и креативног ре-

60

шења ценили су квалитет ликовних и естетских вредности и формално-техничке елементе понуђених радова. На основу ових критеријума, а након детаљног увида у пристиглих 524 рада, за излагање је одабрано 275 најуспешнијих из 16 основних школа са подручја града Краљева. Главна награда, која носи име оснивача Дечјег мајског ликовног салона Милорада Михајловића, припала је ученици осмог разреда Основне школе „Вук Караџић“ са Берановца Николини Малобабић, чији се рад издвојио као најуспешнији због аутентично дечјег ликовног језика при обликовању теме и јединствених естетских вредности које се препознају у ликовном решењу. Девет равноправних награда додељено је Андреи Лешевић, Марини Еминовој, Јовану Марковићу, Анђели Грбовић, Стефани Шковрић, Мињи Младеновић, Катарини Главчић, Луки Миладиновићу и Николи Гавриловићу.

Награда за најуспешнију у области ликовног образовања додељена је Основној школи „Светозар Марковић“, а признање за најбољу селекцију ученичких радова припало је ликовном педагогу Основне школе „Свети Сава“ у Рибници Биљани Ђукић која потврђује да се ученици ове године нису посебно припремали за учешће на такмичењу. - Никада циљ није награда већ креативно размишљање деце која у свим школама у оквиру часова ликовне културе озбиљно раде на оригиналним идејама. Циљ оваквих манифестација је да им се пружи прилика да покажу оно што су радили свих ових месеци, па је потребно да и град препозна колико је то значајно – каже она уз потврду да награда коју је као ликовни педагог добијала више пута представља подршку пре свега деци. Иако квалитет радова изложених на овогодишњем салону потврђује да

су многи од њих могли бити награђени значајнијим се сматра креативно размишљање које ће њихови аутори касније показати у неким другим областима. Искуство из ранијих година потврђује квалитативну разлику радова на салону у случајевима кад није одређен тематски оквир. Разлог је обиман план и програм наставе ликовне културе, током кога се обрађују одређене теме и савладавају различите технике, због којих нема времена да се припреме специфични и специјализовани радови као одговор на тему салона. Овогодишњи Салон се показао једним од најквалитетнијих у послењих пар деценија због чега су се чланови жирија нашли у незавидној позицији

пред дилемом како да изаберу само онолико радова колико допушта капацитет галерије. Поглед уназад потврђује да највећи број добитника награда на претходним салонима уписује уметничке школе, а ретроспектива поводом четири деценије постојања да је међу њима довољан број етаблираних уметника. У оквиру Дечјег мајског ликовног салона су, као гости, представљени радови настали у Атељеу Светлане Јевтић са идејом да деца, посматрајући радове других, дођу до нових сазнања о техникама, приступима, колориту, схватању и изради креативних ликовних решења. Овакав изложбени концепт Салона пружа прилику да се упознају и размене искуства са другим

ликовним ствараоцима, што позитивно утиче на њихов уметнички, ментални и мисаони развој. Школа је настала 2002. године због потребе да се деца креативно изражавају и уче о основним ликовним техникама, а радови изложени у оквиру 42. Дечјег мајског ликовног салона настали су током школске 2015/16. године. Заступљене су цртачке и сликарске технике оловка на папиру, цртеж угљеном, слике у сувом пастелу и темпери, а избором радова представљена је различитост тема, дечија креативност, машта и знање о темељним ликовним елементима и техникама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 29.5.2016.

63

64

МАГАЗИН 29.5.2016.

Нова лица на краљевачкој музичкој сцени

„ОКУЛТУМ“ ТАЈНА УСПЕХА - Специфичан звук необичног музичког састава у коме гитара, флаута и тапан прате вокалног солисту. – Репертоар састављен од најновијих популарних композиција прилагођених извођачким способностима вокалне солисткиње као најистакнутије и најпрепознатљивије чланице групе. – Иако ни једна од чланица бенда не гаји превелико интересовање за музику коју изводе, неумољиви закони тржишта утицали су да је прихвате баш колико и чињеница да је лака за свирање

65

ериод средње школе је време кад се развијају различита интересовања, а истакнути појединци млађе популације постају све више свесни својих квалитета и способности да оно чиме се баве у слободном времену покажу ширем кругу вршњака и других суграђана. Док једни потребу за доказивањем виде у спорту, другима прилику за то пружају различите гране уметности према којима се развија посебан афинитет. Музика је одувек најплодније тло налазила баш међу припадницима овог узраста о чему сведоче бројни примери оних који су касније достигли највише домете. Она је ујединила и четири краљевачке средњошколке које се као група „Окултум“ све чешће појављује на различитим манифестацијама, најчешће поводом отварања различитх изложби. Бојана Продановић потврђује да је необичан састав гитаре, флауте и тапана као пратње вокалном солисти настао на часовима гитаре код професора Владислава Јурића где је

МАГАЗИН

29.5.2016.

П

66

упознала Машу Вукобратов. Једна је познавала Сању Ђуровић а друга Ему Чамагић што је било довољно да се лако договоре и заједно крену напред. Ема и Маша су тек први разред Гимназије и док је прва тек почетком ове школске године уписала соло певање у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ друга годину дана интензивно настоји да што боље савлада гитару. Сања Ђуровић је годину дана старија, а флауту је у довољној мери савладала током ниже музичке школе, док се Бојана определила за тапан који саставу треба да обезбеди поуздан и чврст ритам. - Маша и ја смо имале идеју да поправимо бенд са две гитаре и вока-

лом, али смо се предомислиле кад смо добиле позив за једну свирку. Хитно нам је био потребан неки репертоар, па смо се на брзину организовале. Позвала сам Сању да буде солиста на флаути, а ја преузела тапан да би боље звучало. Ему су позвали да пева на отварању изложбе Летње школе фотографије у Галерији Маржик, а пошто је знала за припреме о оснивању бенда позвала је мене и Машу, ја Сању и тако је настала група којој смо дали име „Окултум“ што на латинском значи тајна. У почетку нисмо знале како да назовемо бенд, а некако смо морале, па смо се определиле за ово име – прича Бојана.

Репертоар диктирају околности у којима група наступа, а састављен је од најновијих популарних композиција прилагођених извођачким способностима вокалне солисткиње као најистакнутије и најпрепознатљивије

чланице групе. Значајну помоћ у савладавању појединих песама које се налазе на репертоару пружа Јасмина Јовановић, а податак да има апсолутни слух и да је завшила нижу музичку школу довољни су да пише ноте за

деонице које изводе Ања и Маша. Око аранжмана припомаже и професор гитаре који је у значајној мери допринео да Бојана и Маша савладају технику свирања. Једна гитара је довољно дуго скуп-

67

29.5.2016.

МАГАЗИН

68

љала прашину у дому Продановића док Бојана није сазнала за школу од тридесетак полазника које у чаробни свет музике уводи Владислав Јурић познатији као Џубо. Иако на прве часове подсећају покушаји да се бар савлада држање инструмента после не превише дугог периода евидентан је напредак који води ка другачијем размишљању. Ма колико се од почетка јавила потреба за особом која би давала ритам испоставило се да није било једноставно пронаћи адекватну која би се на најбољи начин уклопила у бенд. Незахвалне улоге прихватила се Бојана, а различите ритмове савладава уз несебичну помоћ професора гитаре која је најпотребнија пред неки од све чешћих наступа и савладавање нових песама. Интересантним се чини податак да ни једна од чланица бенда не гаји превелико интересовање за музику коју изводе, али су неумољиви закони тржишта утицали да је прихвате баш колико и чињеница да је лака за свирање. Ма колико по који пут пожеле да засвирају и нешто из репертоара који воле да слушају ентузијазам спласне у сукобу са чињеницом да је то немогуће са оваквим саставом инструмената. Да се интересовање за музику не завршава наступом у „Окултуму“ сведочи податак да Бојана и Маша свирају у оркестру Културно-уметничког друштва „Абрашавић“, а Сања пева у етно групи Фоклорног ансамбла „Карановац“. Колико Јурић утиче на профилисање краљевачке музичке сцене сведочи податак да су сви који су покушавали да саставе било какав бенд прошли кроз његову школу. То што нису дуго постојали, нити направили значајнији успех, резултат је сплета различитих околности, неретко и нереалних амбиција и очекивања да би у кратком времену могли да дођу до значајније зараде. Чланице „Окултума“ у овом тренутку немају таквих проблема, јер их још везује само љубав према музици. Ако се свему додају и бројне друге оба-

везе и проблеми, посебно они који се везују за обезбеђење адекватног простора за вежбу, онда је јасно у каквим условима четири тинејџерке покушавају да задовоље потребу за музиком. Сваку од тридесетак песама са репертоара чланице групе, пре него се окупе на једном месту, увежбавају саме, а број заједничких проба зависи само од тежине композиције. Сем што бију непрекидну битку са нотама и ритмовима није безначајна ни она којом се сузбија трема толико присутна код свих који праве прве музичне кораке на јавној сцени. Иако специфичном звуку у највећој мери доприноси необичан састав инструмената нису ретки тренуци кад се размишља и о укључивању бас гитаре или контрабаса, можда клавијатура. Један од ограничавајућих фактора је страх да би већи број чланова изискивао и више рада на производњи савршеног звука, а није без значаја ни жеља оснивача да остану женски бенд. Да се добар глас далеко чује најбоље сведоче све чешћи позиви за наступе у различитим ситуацијама, а као добар начин за склапање договора око наступа показале су се друштвене мреже. Колико у уметничком Јурићева помоћ је значајна и у техничком смислу, јер се показао као незаменљив партнер кад је потребно обезбедити озвучење за наступе. На судбину бројних краљевачких бендова у досадашњем периоду одлучујуће је утицао крај школовања једне генерације средњошколаца који су, и због минималне разлике у годинама, често били принуђени да се растају у тренуцима кад им се смешила блистава будућност. Ова опасност надвија се и над „Окултумом“ због податка да ће Бојана пре осталих чланица бенда да заврши школу. До тада има још времена а Бојана, коју после Уметничке школе очекују студије сликарства или неке сродне гране, верује да ће три остале чланице на време наћи адекватну замену. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 29.5.2016.

71

Знаменити Краљевчани: Зоран Савковић Џери (3)

МАГАЗИН

29.5.2016.

ЦАРСТВО ТРОЛ ПАТУЉАКА

72

МагазИН број 38 од 31. марта 2013

- Током наредне две недеље љубитељи стрипа биће у ситуацији да у галерији Културног центра „Евергрин“ погледају најновије остварење контроверзног краљевачког уметника

А

Зоран Савковић Џери

73

29.5.2016.

МАГАЗИН

74

Зелени простор оазе краљевачке културе и уметности, галерија Културног центра „Евергрин“, у среду није била довољно велика да прими све који су имали жељу да присуствују једном несвакидашњем догађају. Контроверзни мултимедијални уметник Зоран Савковић Џери изложио је 28 цртежа, урађених хемијском оловком, који заједно представљају специфичну целину, стрип „У царству Трол патуљака“. Према сопственом сценарију, током 2010. и 2011. године, Џери је креирао стрип у коме се представио као комплетан аутор, јер је поред цртежа писац сценарија и пропратних стихова. У раду се определио за класични стриповски израз уобичајен за крај деветнаестог и почетак двадесетог века када су се планови ретко мењали, а текст писан у стиху, обично се налазио испод оквира илустрација. Џеријеви минуциозни и маштовити цртежи рађени су брижљиво, а свака слика представља малу цртачку студију у којој са подједнаким задо-

вољством могу да уживају љубитељи доброг цртежа без обзира на генерацијску припадност. На маштовитим путовањима из царства стрипа сусретао је виле, џинове, патуљке, аждаје, тролове... Зоран Савковић припада генерацији Краљевчана одраслим на стриповима као јединим средством којим се улазило у свет одраслих, у нови свет бајковитости и маште у коме се, суочавајући се са својим јунацима, поистовећивао са њима. Зато је, ваљда, Џеријева породична кућа бајковит музеј у коме је једна соба испуњена стриповима. У њему су готово сва издања која су се појавила на просторима бивше Југославије, од првих штампаних све до данашњих дана. У Џеријевим архивама сви су лепо сортирани, укоричени, очишћени од прашине и стално под будним оком сакупљача овог занимљивог штива. Још од најранијег детињства, у периоду док још није знао ни да чита, одушевљавао се Џери стриповима

објављиваним у „Политикином забавнику“ који је доносио његов отац. Одушевљавали су га пре свих Дизнијеви цртани јунаци Мики Маус и Паја Патак, а затим Флаш Гордон, Царевић Милош и Брка, Бим и Бум и други. Када је крајем педесетих година прошлог века почела да излази ревија „Кекец“ у дом Савковића уселили су се Дејви Крокет, Принц Валијант, Џери Спринг који је надимак позајмио Зорану Савковићу. Опчињеност стрипом остала је до данас, па је током претходне године покренуо и два занимљива фанзина, Носталгичну стрип ревију Џермом и Стрип ревију Пинокио. Прва се штампа у два, друга само једном примерку, а као и ревије на којима су својевремено током педесетих и шездесетих година прошлог века одрастале хиљаде малишана, доносе стрипове у наставцима. Стрипове ради само за себе, а један примерак Џермома намењен је великом југословенском публицисти и дугогодишњем директору Југословенске кинотеке Жики Богдановићу.

Заљубљеник у стрип је још као основац покушавао да се огледа у овој области прво прецртавајући ликове омиљених јунака. Стрипу који читаоцима помаже да сазнају многе историјске чињенице и сведочанства о одређеном временском периоду Џери се озбиљније посветио тек током неколико последњих година. Као свестрани уметник Џери је активан и у другим областима. Као илустратор и карикатуриста сарађивао је у разним часописима, а илустровао је и неколико књига. Читаоцима Ибарских новости остао је у сећању његов стрип који је током 2003. године у форми каиша објављиван под насловом „Милутин праведни“. Сваки каиш се састојао од пет једнаких квадрата при чему је први био резервисан за наслов стрипа са уцртаним ликом протагонисте. У овом хумористико-сатиричном стрипу Џери је поред свакодневице руглу извргавао и наше нарави. - Као ликовни педагод успешно је

радио у више основних школа, о чему сведочи и награда коју је као најуспешнији ликовни педагод примио на Дечјем мајском салону у Краљеву 2006. године. Један је од пионира у изради мурала којима је осликао многе краљевачке градске дечје и предшколске установе. Познат је и као један од оснивача Театра „Сунце“ у коме се, поред глуме успешно огледао и као драматург, режисер и сценограф. Од 1996. године, када је основан, до данас овај театар са Зораном Савковићем гостовао је на неколико Републичких фестивала нових театарских форми освојивши притом више награда у разним категоријама – записао је историчар стрипа Здравко Зупан. О достигнућима у овој области сведочи и последње признање за стваралачки рад које је на републичком фестивалу добио три пута. После свих бура у уметничком раду Зоран Савковић, као новопечени пензионер, животну авантуру смешта у мирну луку из које ће деловати много

ангажованије, преданије и са много више маштовитости и љубави према ономе што ради. Током дугогодишњег рада, који се одвијао под будним оком многобројних пријатеља, наилазио је на многе отпоре. Упркос свему отиснуо се у свет имагинације и уметности као неко ко је радио све што се могло сврстати у ову област. Бавио се глумом, музиком, исписивањем песама за децу, писањем позоришних комада, компоновањем, а генерацијама оних који су одавно постали родитељи у сећању заувек остају Џеријеви Хербаријанци. Све то сведочи да је у различитим видовима уметности оставио итекако дубок и значајан траг. Стрип У царству Трол-патуљака издали су Интелектуални клуб „Свети Ђорђе“ и Уметничка галерија „Пецовић“, а приход од продаје намењен је лечењу Богдане Лешевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 29.5.2016.

77

МАГАЗИН 29.5.2016.

МАТУ

78

РАНТИ

79

Четрдесет година планинарења

МАГАЗИН

29.5.2016.

ЧАРОБНА ПРИВЛА

80

АЧНОСТ ПЛАНИНА - Спој лепог и корисног преточен у низ документарних филмова из скоро свих крајева света, од Стеновитих планина и Великог кањона у Сједињеним Америчким Државама до оних са путовања према врховима готово свих значајнијих европских планина. – Атмосфера међу планинарима из различитих држава региона одлучујуће утиче на уверење да би свима било боље кад би и политичари успели да достигну бар приближан ниво сагласности по питању заједничких интереса. – За четрдесет година у 57 земаља. – Двадесети пут на Столовима. - При озбиљнијим подухватима током експедиција до највиших светских врхова неопходна је опрема чија тежина премашује и неколико тона. - За два и по месеца експедиције на Монт Еверест потребно пуних педесет хиљада долара по особи, за комплетну услугу и до 85

81

29.5.2016.

МАГАЗИН

82

Драгослав Гогић

радиционална акција „Нарцису у походе“, коју је ове године по шездесети пут организовало краљевачко Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“, сврстава се у ред најзначајнијих од дванаест републичких акција Планинарског савеза Србије које се финансирају из буџета Министарства омладине и спорта. То потврђује и потпредседник ове организације Драгослав Гогић који се 15. маја на нарцисима обраслим Столовима нашао у друштву око две хиљаде учесника из земље и региона. Планинарски савез Србије већ 115 година окупља заљубљенике у природу, а у организацији је тренутно око петнаест хиљада регистрованих чланова из свих социјалних и интелектуалних структура, од радника до академика. Породица чланова сложене, здраве непрофитне организације се сваким даном све више умножава, а најбољи начин за привлачење су акције у које се, поред краљевачке „Нарцису у походе“, сврставају Фрушкогорски маратон, са петнаестак хиљада учесника са простора целог Балкана, затим зимски успон на Трен, божићни успон на Ртањ, марш на Јастрепцу или редовни сусрети планинара какви су прошле године одржани на Тари, а у јулу ове ће бити на Јастрепцу. Готово да нема града у Србији у коме нема бар једног планинарског друштва. Најмасовинији је београдски „Повлен“, који окупља две хиљаде чланова, а Краљево се сврстава у ред локалних заједница које имају више планинарских друштава. Шездесетогодишње искуство показује да се, из ко зна којих разлога, количина нарциса на Столовима смањује, па се учесници акције као поборници очувања природе углавном концентришу на фотографисање. Четр-

Т

десетогодишње искуство у планинарењу, и активност у оквиру националног планинарског савеза, допринели су да Гогић постане члан међународне комисије за заштиту планина која постоји у оквиру Светске алпинистичке федерације чије је седиште у Берну. Седам чланова најужег руководства, у коме значајно место заузима Гогић, рад преко великог броја поткомисија усмерава на заштиту природе, а стечено искуство потврђује да се у последње време подиже ниво свести о потреби да се учини што бољом за генерације које тек долазе. Ограничена средства и податак да потичу из најудаљенијих делова света утицали су да се, захваљујући развоју савремених технологија, комуникација међу члановима комисије углавном одвија посредством скајпа. Велика љубав према природи основни је мотив за дугогодшњи истрајан рад у оквиру организација која посвећеност награђује чланством у Управном одбору, а Гогић је то у другом мандату. Спој лепог и корисног преточен је у низ документарних филмова из скоро свих крајева света, од Стеновитих планина и Великог кањона у Сједињеним Америчким Државама до оних са путовања према врховима готово свих значајнијих европских планина. Повољност је и чињеница да као новинар Радио-телевизије Србије има прилику да записе са путовања прикаже ширем аудиторијуму коме је пружена изузетна могућност да из собе ужива у лепотама мароканског Атласа, танзанијског Килиманџара, врхова Хималаја у Непалу и другим. Некада блиска сарадња са сличним друштвима са простора бивше Југославије сведена је на мањи број, претежно из Словеније, Црне Горе и Босне и Херцеговине, а прилика да се направи јединствен тим по правилу су

веће експедиције. Атмосфера која влада међу планинарима из различитих држава одлучујуће утиче на уверење да би свима било боље кад би и политичари успели да достигну бар приближан ниво сагласности по питању заједничких интереса. Скромна средства која за активности Планинарског савеза Србије издваја Министарство омладине и спорта само су део потребних за организацију неколико републичких акција и школовање кадрова, углавном водича каквих има око четири стотине. У оквиру савеза са успехом раде комисије за алпинизам, високогорство, планинарење и пешачење, спелеологију, те Горска служба спасавања. Довољан доказ да планинарење представља најјефтинији начин путовања у добром друштву је податак да је Гогић до сада боравио у 57 земаља и походио све најзначајније планинске врхове, а на Столовима је у акцији „Нарцису у походе“ учествовао чак двадесет пута. Озбиљније експедиције са циљем да се освоје највиши светски врхови одступају од овог правила, јер је за боравак по некад дужи и од месец дана неопходно издвојити значајна средства по некад и у вредности доброг аутомобила средње класе. - Комплетна опрема за планинарење достиже и десет хиљада евра. Осим тога за озбиљније експедиције неопходна је добра физичка припрема која се постиже кроз сталне вежбе и, наравно, здрав живот уз коришћење што више воћа и поврћа. Током експедиције по месец дана живите у истуреном базном кампу на скоро шест хиљада метара надморске висине, а онда крећете према врху високом 6.400 метара, а иако је прво спавање на 7.200 метара уз добру припрему све се добро поднесе. Све иде из главе, јер не идете ка врху да покорите планину

83

84

МАГАЗИН 29.5.2016.

већ да се ви промените, да направите неки баланс и нађете себе. Све проблеме које понесете на планину морате мало да баците у страну, јер у неким моментима мислите само како да преживите – објашњава Гогић. За разлику од шетње по Столовима, кад се и мало јачи ветар са кишом чини опасним, права слика свих опасности које носи невреме видљива је тек за време монсуна или на температури од 37 степени испод нуле коју Гогић памти као најнижу на којој је провео ноћ у шатору на висини од 7.200 метара. У суровим условима вечитог снега и леда посебно значајним чини се узимање довољних количина воде, они који су били у оваквим ситуацијама кажу бар пет литара дневно. Екстремни временски услови у знатној мери диктирају исхрану током експедиције због ограничене количине коју носи велики број шерпаса. За све што је потребно да би се задовољиле потребе шеснаесточлане екипе по некад је потребно неколико пута више оних који их опслужују, шерпаса, водича и кувара, а искуство потврђује да је при озбиљнијим подухватима неопходна велика количина опреме чија тежина премашује и неколико тона. Због тога је за два и по месеца експедиције на Монте Еверест било потребно одвојити пуних педесет хиљада долара по особи што је добар разлог да се одбије љубазни позив за учешће. Износ може да буде и већи, чак и 85 хиљада долара, уколико се очекује већи комфор који укључује резервне боце са кисеоником и другу опрему. Само дозвола за успон у Непалу кошта десет хиљада долара што број оних који су спремни, и могу, да плате своди у за наше прилике разумне границе. Успон на овако високе планине немогућ је без помоћи локалног становништва које се ангажује да носи опрему, а довољан доказ тешких услова у којима живе је релативно кратак животни век, јер је

врло тешко привикавање на живот на толиким висинама. Ма колико на први поглед личио на Пештерску висораван суровост Тибета је плод чињенице да се налази на висини између четири и пет хиљада метара изнад површине мора у које се, око три хиљаде километара даље, улива Брамапутра, а пет и по хиљада километара даље Жута река која извире у овом крају. Сурова клима је разлог што се кожа становника овог краја чини спеченом и што је мали број оних који живе дуже од педесет година. Једина веза са светом током експедиције успоставља се мобилним сателитским телефоном, а довољна количина струје обезбеђују се соларним пуњачима за батерије фото апарата и свега што је потребно. - Ишао сам највише до висине од осам хиљада и 200 метара. Тамо се проведе неколико минута тек да се фотографишеш, а онда што брже назад. Било је и тежих успона, али је овај занимљив само због велике висине и погледа који се пружа. Током трајања експедиције срећемо екипе из целог света које користе повољне временске услове какви владају у пролеће и на јесен. У осталом делу године има високих наноса снега, а дувају и јаки монсуни, па се тај перод

године избегава за успон. Идеалним временом се сматра време с краја маја и почетком октобра – каже Гогић. Незаобилазна појава су и несреће које успоне на велике висине по који пут одлажу и на дужи период. Тако је на Монт Евересту пауза, после трагедије у којој је страдало девет шерпаса, потрајала читаве две године. О незаборавним путовањима сведочи тридесетак документарних филмова овенчаних са исто толико различитих награда. Немирни дух је увек покретач нових путовања, а следеће већ ових дана дванаесточлану екипу води према 5.761 метар високом планинском врху у Ирану. Онима који немају толико могућности за путовања преостају питомији крајеви до којих се стиже у патикама, са ранцем на леђима и заштитом од кише. Колико је Србија лепа земља најбоље сведоче планинари који су на њу гледали са врхова Столова, Гоча, Јастрепца, Голије, Суве и Старе планине, а најлепшом се чини Тара што су потврдили бројни планинари из најудаљенијих делова Европе. Да за такав доживљај није потребна изузетна висина на најбољи начин сведоче утисци са Фрушке горе и Вршачких планина. Т. Радовановић

85

86

МАГАЗИН 29.5.2016.

87

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

29.5.2016.

Добри момци

88

Оскаровац Расел Кроу и Рајан Гослинг су звезде акционе комедије Добри момци чија се радња одвија у Лос Анђелесу седамдесетих година прошлог века и прати развој догађаја када партнери приватни детектив Холанд Марч, кога прати лоша срећа, и утеривач дугова Џексон Хили. Њих двојица покушавају да пронађу несталу дјевојку и утврде да ле је њен случај повезан са смрћу порно глумице Мисти Моунтин. Током истраге Марч и Хили откривају шокантну заверу која досеже до највиших друштвених кругова и самог центра моћи што би могло да их кошта живота. Добро познати знак Холивуда се крајем седамдесетих година распада, а становници Лос Анђелеса су у редовима за гориво, уместо у редовима за биоскопске улазнице. Све је обавијено облаком смога, мистериозни нестанак девојке и смрт порно глумице резултат су злочиначке завере у највишим круговима. Задатак да реши случај поверен је детективу Холанду Марчу и Џексону Хелију који су се упознали када му је Хили сломио руку и притом дао тачну дијагнозу. Добар детективски филм је увијек комплексан јер се бави откривањем скривеног а резултати буду видљиви тек кад се склопе сви делови сложене слагалице. Хили који туче људе за новац и Марч који је по мало и преварант нису никакви јунаци, а аутори потврђују да им се током реализације читавог пројекта највише допало што се антијунаци појављују у улогама јунака. Сломљена рука при првом сусрету у знатној мери доприноси да Марч зазире од поновног сусрета са Хилијем па га још више изеннађује понуда за ангажман у тражењу нестале особе. Са друге стране Хили као бивши полицајац верује да за све постоји кодекс. Он је прагматичар коме је насиље део

посла, па не толерише да неко упада у његов простор и притом маше оружјем. Марч је мање заинтересован за моралну страну ствари, па живи са уверењем да ће ствари бити боље, али да би се нешто мењало мора нешто да учини у том смеру. Праву лекцију научиће га сасвим неочекивана особа. Мада се радња одвија у Лос Ангелесу највећи део филма снимљен је у Атланти, па је екипа имала захтеван задатак да прикаже не само време с краја седамдесетих година већ и познате локације. Добар извор информација биле су новине и часописи из тог периода док је фундус костим попуњаван у старинарницама. Филм се приказује до 1. јуна у пројекцијама које почињу у 22 сата по цени од 250 динара за улазницу.

Алиса иза огледала У Дизнијевој „Алиси иза огледала“, потпуно новој, спектакуларној авантури у којој се појављују незаборавни ликови из вољених прича Луиса Керола, Алиса се враћа у ћудљиви свет Подземље и путује кроз време да би спасила Лудог Шеширџију. Последњих пар година провела је идући очевим стопама и пловећи морима, а кад се врати у Лондон наилази на магично огледало које води у фантастични свет Подземље у коме су стари пријатељи Бели Зец, Абсолем, Кезала и Луди Шеширџија. Шеширџија је изгубио своју величину, па Мирана шаље Алису у мисију да позајми Хроносферу, металну куглу из просторије где је Велики Сат који покреће све време. Враћајући се у прошлост, она ће срести пријатеље, и непријатеље, у разним тренуцима њихових живота, и кренути у опасну трку да спаси Шеширџију пре него што истекне време. По сценарију Линде Вулвертон филм је режирао Џемс Бобин, ау главним улогама се појављују Џони Деп, Ен

Хатавеј, Миа Васиковска, Хелена Бонам Картер, Саша Барон Коен, Алан Рикман, Стефен Фрy, Мајкл Шин и Тимоти Спал. Пројекције почињу у 20 сати, а улазница кошта 300 динара.

Речет и Кланк Синхронизована анимиранa 3Д авантура je као најлуђа и најсмешнија научно-фантастична авантура са ове стране Сунчевог система заснована на истоименој видео игрици, a филм је прича о два нетипична јунака који се боре против злог ванземаљца који жели да уништи све планете у галаксији Солана. Како би спасили галаксију њих двојица ће морати да удруже снаге са тимом шарених хероја познатих као Галактички ренџери. Успут ће учити о јунаштву, пријатељству и важности откривања властитог идентитета. Рачет је одувек желео да буде један од арогантних Кваркових Галактичких Свемирских Ренџера, а кад сазна да примају нове чланове помисли да коначно има шансу за излазак из монотоније мале гараже за поправку свемирских бродова. У време кад Кварк по кратком поступку одлучи да Рачет није херој, широм галаксије сплеткама склон негативац Дрек уништава Планету Тенемуле једном једином експлозијом свог новог оружја. Те ноћи Рачета буди пад капсуле за бег, а расклимани робот Кланк који је за длаку избегао Дрекове људе доноси вести о скривеном плану за уништење Рангера и Сунчевог система. Кварк је заслепљен властитим егом, па милиони живота зависе од смотаног Рачета верног металног пријатеља Кланка. Пројекције почињу у 18 сати, а за улазницу је потребно припремити 300 динара. Т. Радовановић

89

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

29.5.2016.

СТАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ БЕЗ БИТНИХ ПРОМЕНА

90

редовима оних који се баве безбедношћу грађана трећа недеља маја остаће забележена по 35 кривичних дела, или за половину више него недељу дана раније. Од укупног броја евидентираних само једно припада области привредног, а преосталих 34 области општег криминала. Успех инспектора Криминалистичке полиције у откривању починилаца сматра се значајним јер су им познати извршиоци скоро половине, или 16 кривичних дела. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју

У

Краљева за период од 16. до 22. маја сведочи о незнатном повећању броја прекршаја у области јавног реда и мира, а у структури укупно 31 три туче је дупло мање него седам дана раније. На основу броја саобраћајних незгода, који је за тридесетак одсто мањи него у претходном статистичком периоду, могло би се судити о пажљивијем понашању учесника у саобраћају. Припадницима Саобраћајне полиције пријављено је десет саобраћајних незгода, а резултати увиђаја потврђују да су три као последицу имале повређена лица а

седам само материјалну штету. Једна особа је задобила теже телесне повреде, код две друге повреде су окарактерисане као лакше, а материјална штета од 308 хиљада динара за педесетак је мања него седам дана раније. О стању у области безбедности саобраћаја сведочи и податак о 417 прекршаја што указује на благи пораст у односу на претходни период. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице учествовали су у гашењу једног пожара који је проузроковао штету од 30 хиљада динара. Т. Радовановић

91

Фото: М. Радовановић

92

МАГАЗИН 29.5.2016.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 29. МАЈА ДО 4. ЈУНА

МАГАЗИН

29.5.2016.

29. мај

94

305. — Римски цар Диоклецијан и његов савладар Максимијан добровољно се повукли са власти и препустили положај августа Галерију и Констанцију I Хлору 1707. — Ступили на снагу Закони о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију. 1778. — У Сомбору отворена прва српска учитељска школа. 1858. — Црногорци су у битка на Грахову, потукли знатно јаче турске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границе између Османског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи. 1866. — У Србији пуштене у промет прве поштанке марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори. 1876. — Британски парламент усвојио Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена царицом Индије. 1886. — У Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894. 1925. — Кипар званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Турске, а 1914. је извршила анексију острва. 1931. — Званично је отворен "Емпајер стејт билдинг", 102 спрата висок њујоршки облакодер, тада највиша

зграда у свету. 1945. — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство. 1960. — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион "U-2". Пилот Френсис Пауерс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна. 1978. — Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 километара на санкама с псећом запрегом. 1982. — У Пољској, 50.000 присталица "Солидарности" демонстрирало против војне власти. Ратно стање у земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти. 1985. — У Гњилану, на истоку Косова и Метохије, извршено је насиље најмање три Албанца, над Ђорђом Матриновићем, радником Дома ЈНА у Гњилану. 1991. — На Полачи, код Книна, убијен је српски младић Васо Пећер. 1991. — У Бршадину, поред Вуковара, убијене је старац Стеван Инић, железнички пензионер, од свог хрватског комшије Михајла Мије Геленчира, члана странке ХДЗ. 1993. — Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа Премадасу током првомајске прославе у Коломбу. Објављен је банкрот Дафимент банке. 1994. — У трци за "Велику награду Сан Марина" погинуо бразилски аутомобилски ас Аиртон Сена један од најбољих возача формуле 1.

1995. — Артиљеријским нападом на Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом "Бљесак". Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегло је у Босну и Србију. 1997. — Лабуристичка партија Тонија Блера победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен путнички аутобус на мосту у Лужанима. Погинуло је најмање 60 људи. 2001. — Македонци у Битољу спалили су и каменовали око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце. 2001. — Председник САД, Џорџ Буш затражио је измену уговора који су 1972. САД склопиле са Москвом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД. 2003. — У земљотресу у Турској погинуло 176 особа, међу којима и 25 ђака током спавања у интернату који се срушио. 2004. — Европска унија проширена је за десет нових чланица, чиме се број земаља које чине ту највећу економско-социјалну интеграцију попео на 25 са 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године. 2016. — Код града Форт Макмари у

канадској провинцији Алберта букнуо је пожар који је уништио 1800 домова и изазвао евакуацију више од 80.000 особа.

30. мај 1431. — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу. 1498. — Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке. 1536. — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен. 1848. — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада. 1876. — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату. 1913. — Лондонским миром је окончан Први балкански рат. 1942. — Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату. 1956. — Југословенска државно-партијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948. 1973. — Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида. 1976. — Први воз кренуо пругом БеоградБар. Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“. 1980. — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814. 1992. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције

које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом. 1995. — Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент. 1998. — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи. 2000. — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце. 2001. — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин. 2003. — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

31. мај 1793. — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора. 1809. — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић (на слици) је дигао у ваздух складиште барута. 1859. — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону. 1902. — Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура. 1910. — Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона. 1916. — Одиграла се Битка код Јиланда,

95

29.5.2016.

МАГАЗИН

96

највећа је поморска битка у Првом светском рату. У историји поморских ратовања то је била највећа и последња поморска битка двеју великих површинских флота, вођена на релативно узаном бојишту бродском артиљеријом као главним оружјем. 1924. — Кина је признала СССР. 1931. — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи. 1938. — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлетне Видовчице, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC. 1939. — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску. 1961. — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт. 1970. — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе. 1991. — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат. 1992. — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини. 1996. — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом. 1997. — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству. 2001. — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од

1.400.000 долара и одређену количину дијаманата. 2003. — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године. 2004. — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому. 2011. — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије.

ротом и грађански брак. 1880. — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену. 1898. — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1941. — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој. 1941. — Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића. 1958. — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру

1. јун 193. — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине. 987. — Иго Капет изабран за краља Француске. 1198. — Византијски цар Алексије III Анђео одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар. 1455. — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије; 1479. — Основан универзитет у Копенхагену. 1562. — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље. 1671. — Турска је објавила рат Пољској. 1839. — Српски кнез Милош Обреновић абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију. После смрти Милана, неколико недеља након преузимања власти, кнез је постао млађи син Михаило. 1869. — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са по-

те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965. 1969. — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку. 1973. — Британски Хондурас променио назив у Белизе. 1973. — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику. 1980. — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом.

1987. — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами. 1990. — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992. 1993. — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а

2000. — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама. 2001. — Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге. 2003. — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете II. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874.

2. јун

више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић. 1994. — Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт. 1997. — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен.

455. — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам. 1098. — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи. 1771. — Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим. 1790. — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига. 1924. — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД. 1946. — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије. 1949. — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан. 1953. — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској опатији у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија. 1955. — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску деклара-

цију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године. 1965. — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара. 1966. — Амерички васионски брод "Сервејер" извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине. 1967. — Протести студената у Западном Берлину против посете персијског шаха током којих је полиција убила студента Беноа Онезорга. Његова смрт имала је за последицу стварање терористичког покрета Покрет 2. јун. 1969. — У судару аустралијског носача авиона "Мелбурн" и америчког разарача "Френк Е. Еванс" у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка морнара. 1979. — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи. 1983. — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере. 1992. — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније. 1993. — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту. 1997. — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001. 1998. — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету. 1999. — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу. 2000. — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу

97

Карла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999. 2001. — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату. 2002. — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

тономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова. 1965. — Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода "Џемини 4" и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова. 1968. — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привиле-

1973. — Совјетски суперсонични авион "Тупољев 144" срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака. 1989. — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено. 1995. — Министри одбране НАТО-а и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске.

гија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема.

[1998]]. — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртвиши 101 особу. 1999. — Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор

МАГАЗИН

29.5.2016.

3. јун

98

350. — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција. 1098. — После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију. 1818. — Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији. 1837. — Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза. 1889. — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом. 1896. — У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији. 1940. — Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника. 1941. — Почео Невесињски јунски устанак. 1951. — Основано Удружење српских писаца у иностранству (Associa[on of Serbian Writers Abroad, ASWA) 1959. — Сингапур је проглашен ау-

Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију. 2004. — У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније. 2006. — Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.

4. јун 1133. — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II. 1783. — Француски проналазачи

браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом. 1831. — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије. 1916. — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио

око 400.000 војника. 1920. — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске. Око 3,5 милиона Мађара остало је изван матичне земље, највише у Руму-

нији. 1942. — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату. 1943. — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо. 1944. — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату. 1946. — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине. 1970. — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта. 1989. — На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске. 1991. — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка. 1993. — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације. 1996. — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања. 2003. — У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина. Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs