MagazIN 227 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 227 * 22. мај 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Тачка на неизвесност Борба против криминала и корупције Бављење политиком све више срамота Крв живот значи Дванаести матурски плес Незаборавни дан на Столовима

МАГАЗИН

22.5.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 12 18 26 34 42

Последњи Дон Кихот Порекло и родослови Богат културни програм На репертоару Биоскопа „Кварт“ Промоција глобалног мира Нови проблеми у саобраћају Времеплов

54 64 72 78 82 88 94

МАГАЗИН 22.5.2016.

Јануар 2016.

Заказана конститутивна седница Скупштине града

МАГАЗИН

22.5.2016.

ТАЧКА НА НЕИ

- Конститутивна седница локалног парламента заказана месец дана пре одржавања. – На дневном реду извештај изборне комисије о спроведеним изборима за одборнике и доношење одлуке о потврђивању мандата новоизабраним одборницима, избор председника и секретара Скупштине града и њихових заменика. - За седамдесет места у локалном парламенту надметало се 736 кандидата. – Места у парламенту обезбедили кандидати са седам изборних листа. – Од седам и по милиона динара намењених изборима за угоститељска услуге потрошено 124 хиљаде и 213 динара о мало неуобичајено за краљевачке прилике једна седница Скупштине града заказана је читав месец дана пре одржавања. У питању је конституисање новог сазива локалног парламента које је, након проглашења резултата локалних избора одржаних 24. и 30. априла, за четвртак 16. јуна заказао досадашњи председник Сретен Јовановић. За седницу је предложен дневни

ред са само пет тачака, а пре него буду изабрани председник и секретар скупштине, као и њихови заменици, пред одборницима ће се наћи извештај изборне комисије о спроведеним изборима за одборнике и доношење одлуке о потврђивању мандата новоизабраним одборницима. Извештај о спроведеним изборима за одборнике у Скупштини града Краљева на шест куцаних страница по-

тврђује да су одржани 24. априла на 128 бирачких места, а 30. поновљени на једном бирачком месту у Жичи. Изборна комисија је 1. маја утврдила укупне резултате и констатовала да је у бирачке спискове на 129 бирачких места уписано 102.960 бирача са правом гласа, а на биралишта изашло 57.716 бирача. Након прегледа је констатовано да је било 1.681 неважећих листића, а преосталих 56.135 поде-

ИЗВЕСНОСТ? љено је на петнаест изборних листа. За седамдесет места у локалном парламенту надметало се 736 кандидата. Након сумирања резултата Изборна комисија је изборној листи „Александар Вучић – Србија побеђује“ доделила 34 мандата, а листи „Ивица Дачић Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић палма“ 11. Следе „Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка“ са 5, „За боље и праведно Краљево“ (Демократска странка, Либерално демократска партија, Русинско демократска странка – НПС) – Вукомир Митровић са 4, Група грађана Локални фронт и Група грађана Староседеоци Краљева и околине по 5, и Двери – да вратимо живот Краљеву – Драган Весовић 6 одборничких места. Без мандата су остали ПУЛС Србије – др Љубиша Јовашевић, Група грађана „Сложно за Краљево“, Веља Илић Нова Србија – Српска слога, Социјалдемо-

кратска странка – Заједно за Србију – др Звонко Марковић, Демократска странка Србије – Санда Рашковић Ивић, Доста је било - Саша Радуловић, Краљево за све нас – Борко Стефановић и Ниједан од понуђених одговора. У расподели су учествовале изборне листе које су добиле најмање пет одсто од укупног броја гласова бирача, а комисија је мандате расподелила применим система највећег количника тако што је укупан број гласова подељен са бројевима од један до 70. Тако добијени количници разврстани су по величини, а у обзир узето седамдесет највећих количника. Изборе за одборнике у Скупштини града пратио је одређен број новинара, а на бирачким местима и у просторијама комисије били су присутни и представници ЦЕСИД-а. Одлуком о буџету града за 2016. годину одржавању избора је намењено 7,5 милиона динара, а према извеш-

тају Изборне комисије потрошено 4.499.969,84 динара. Од тог износа седам милиона 188 хиљада и 700 динара износе накнаде за рад органа за спровођење избора који укључује бирачке одборе у сталном и проширеном саставу, изборну комисију у сталном и проширеном саставу и накнаде за рад ангажованих лица. За канцеларијски материјал је потрошено скоро 30 хиљада динара, за штампање изборног материјала 157 хиљада, а за угоститељска услуге 124 хиљаде и 213 динара. О формирању скупштинске већине још се само нагађа, а добри познаваоци политичких прилика потврђују да су могуће све комбинације, од куповине одборника преко коалиција са сасвим супротним програмима до понављања избора. Колико су у праву биће познато 16. јуна, можда и пре тог датума. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.5.2016.

МАГАЗИН

22.5.2016.

Eвропа у мом граду

БОРБА ПРОТИ - Скрининг за Поглавље 23 у преговорима за ступање Србије у пуноправно чланство Европске уније потврђује да је национални правни оквир у великој мери усклађен са Грађанско правном конвенцијом о корупцији и Кривичноправном конвенцијом о корупцији Савета Европе. - Закон о Агенцији за борбу против корупције дефинише „сукоб интереса“ као ситуацију у којој службеник има приватни интерес који утиче, може утицати или се може сматрати да утиче, на поступке службеника у вршењу функције или службене дужности, на начин који угрожава јавни интерес

ИВ КОРУПЦИЈЕ тратегија за борбу против корупције до 2018. године обухвата политичке активности, јавне финансије, приватизацију и јавно-приватно партнерство, правосуђе, полицију, просторно планирање и изградњу, заштиту здравља, образовање и спорт, заједно са медијима, а аспекти превенције, изградње институција и обука предвиђени су у свих девет области. Од формирања 2010. године Агенција за борбу против корупције је са-

мостални државни орган са превентивним овлашћењима у неколико области, а обухвата бављење сукобима интереса и пријављивање имовине јавних службеника, контролу финансирања политичких странака и изборних кампања, превенцију корупције, заштиту узбуњивача, праћење спровођења Националне стратегије за борбу против корупције и секторских акционих планова, праћење усклађености са међународним обавезама, обезбеђење смерница о плановима интегри-

тета и успостављање сарадње са свим јавним и невладиним организацијама у Србији. За рад одговара Народној скупштини, а из буџета од 1,3 милиона евра финансира се 76 стално запослених, и 10 привремених, од укупно 123 предвиђене позиције. И поред тога за финансирање активности Агенција се и даље углавном ослања на подршку донатора. Друго важно тело је Савет за борбу против корупције основано 2001. године као саветодавно тело у складу са Законом о Влади.

МАГАЗИН 22.5.2016.

Међународни и домаћи правни оквири Кривични законик предвиђа кривична дела примања и давања мита, а у одељцима о привредном криминалу и прекршајима на дужности, одредбе о давању и примању мита у вези са гласањем, утаји, превари, неоснованом добијању и коришћење кредита и друге погодности, злоупотребу поверења, прање новца, злоупотребу положаја одговорног лица, злоупотребу у вези са јавном набавком, злоупотребу овлашћења у привреди, фалсификовање исправе, фалсификовање службене исправе, злоупотребу службеног положаја и трговину утицајем. Скрининг за Поглавље 23 у преговорима за ступање Србије у пуноправно чланство Европске уније потврђује да је национални правни оквир у великој мери усклађен са Грађанско правном конвенцијом о корупцији и Кривичноправном конвенцијом о корупцији Савета Европе. Србија је изјавила да је њено законодавство у потпуности усклађено са Конвенцијом ОЕЦД о борби против подмићивања страних јавних службеника у међународним пословним трансакцијама. Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација против корупције ступио је на снагу у октобру 2005. године, а Кривични законик је измењен и допуњен неколико пута у сврху усклађивања са њим. Закон о одговорност правних лица за кривична дела предвиђа да се за кривична дела, укључујући корупцију коју изврши одговорно лице, кажњава затвором или условном казном као и безбедносним мерама, а правно лице може бити санкционисано казнама или престанком рада. Казне прописане за кривична дела корупције у приватном сектору варирају од три месеца до десет година затвора, а у јавном од шест месеци до дванаест година затвора, у зависности од износа имовинске користи. Закон о државним службеницима садржи нека правила о заштити узбуњивача, а исто се односи и на Закон о

слободном приступу информацијама од јавног значаја који, поред откривања информација о корупцији, гарантује заштиту у погледу откривања информација које указују на прекорачење овлашћења, неефикасно управљање јавним средствима и незаконите радње или радње које су предузеле власти. Овај закон укључује шири спектар заштићених лица, укључујући и јавне службенике, лица која обављају послове за власт на уговорној основи, лица којима власти пружају услуге, као и стране у поступку који се води пред државним органима. Документ који је био предмет скрининга потврђује да је одговарајућу заштиту добило само 73 од 103 узбуњивача који су је током 2013. године затражили у складу са Правилником Агенције за борбу против корупције. Закон о Агенцији за борбу против корупције дефинише „сукоб интереса“ као ситуацију у којој службеник има приватни интерес који утиче, може утицати или се може сматрати да утиче, на поступке службеника у вршењу функције или службене дужности, на начин који угрожава јавни интерес. Исти закон регулише питање премештања службеника у приватни сектор, како би се избегао сукоб интереса, а службеницима забрањује да се запошљавају, или успостављају пословну сарадњу, са правним лицем, предузетником или међународном организацијом која обавља делатност у вези са функцијом коју држе, током периода од две године након истека њиховог мандата. Изузеци од овог општег правила могу се дозволити само уз одобрење Агенције. Закон детаљније регулише пријаву имовине јавних службеника који су у обавези да, најкасније 30 дана од избора, постављања или именовања, предају изјаву о имовини и приходима, као и изјаву њиховог брачног друга или партнера са којим живи у ванбрачној заједници и малолетне деце, уколико живе у истом породичном домаћинству. Непријављивање имовине, или давање лажних информација, представља кривично, а од

25.587 службеника на које се односи ово правило у 2013. години је поднето девет кривичних пријава. Финансирање политичких странака регулисано је законом који је усвојен у јуну 2011. године а регулише изворе и начине, евиденцију и контролу финансирања политичких активности политичких странака, коалиција и политичких субјеката. Агенција за борбу против корупције врши контролу финансирања политичких активности политичких субјеката, контролише годишње финансијске извештаје, извештаје о доприносима и средствима које достављају и извештаје о трошковима изборне кампање. У периоду између датума расписивања избора и објављивања коначних резултата избора Агенција прати изборне кампање. Закон о јавним набавкама усвојен у децембру 2012. године садржи поглавље о превенцији корупције и обавезује набављача да предузме све неопходне мере за спречавање корупције током планирања јавне набавке, поступка јавне набавке или током спровођења уговора о јавној набавци. Закон прописује обавезу пријављивања корупције и регулише потенцијалне сукобе интереса у поступку набавке. Поступак за остварење права на приступ информацијама описан је у Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, а повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности независтан је државни орган чија је улога да, између осталог, саслуша жалбе у случају да државни орган не омогући остваривање овог права. Према Србији, подношење жалби Поверенику против Народне скупштине, председника Републике Србије, Владе, Уставног суда, Врховног касационог суда и Републичког јавног тужиоца није дозвољено. Агенција за борбу против корупције развила је и спроводи методологију за процену ризика од корупције у нацрту закона, процесима и угроженим областима јавног сектора. Т. Радовановић

Петнаест година од демократских промена: Др Драган Арсић (3)

МАГАЗИН

22.5.2016.

БАВЉЕЊЕ ПОЛИТИКОМ СВЕ ВИШЕ СРАМОТА

- Услов да министар здравља потврди листу кандидата за чланове Управног одбора Здравственог центра „Студеница“ прелазак вршиоца дужности директора у Демократску странку Србије. - Министарство здравља је прихватило модел изабраног лекара, чији су темељи постављени у краљевачком Здравственом центру, и применило га на остале домове здравља у земљи. - Нелегални абортус спречио именовање директора. - За време мандата др Драгана Арсића у Здравственом центру су изведени радови вредни пет и по милиона евра, а послови поверавани искључиво краљевачким предузећима. – Судски спор са министром још пред Врховним судом Србије. - Негативна селекција главна кочница која Србију спречава да крене напред дужим корацима. - Убиство Зорана Ђинђића вратило Србију 20 година уназад. - Демократија је озбиљан уређен поредак у коме институције владају на основу закона и устава, а не воље и жеље једног човека лидера најјаче партије

Др Драган Арсић

Фото: М. Радовановић

табилизација финансија и обезбеђење потребног санитетског материјала и лекова за неколико наредних месеци у Здравственом центру „Студеница“ само је увод у низ нових донација од којих се најзначајнијом чини репарирани скенер, дар немачке владе обезбеђен уз посредовање Зорана Ђинђића. Услов да стигне у Краљево био је да се у што краћем року обезбеди одговарајућа просторија, према упутствима донатора, јер би у супротном вредан апарат могао да заврши у некој од других здравствених установа. Одлуку о улагању новца у адаптацију адекватног простора треба да донесе управни одбор који још није био формиран што је повод да се вршилац дужности директора др Драган Арсић, са списком кандидата, упути у Министарство здравља у коме је Наду Костић заменио Обрен Јоксимовић. Кратко задржавање у кабинету министра прилика је да присуствује непријатној сцени током које овај у

МАГАЗИН

22.5.2016.

телефонском разговору са непознатом особом потврђује потребу да се сруши председник владе. Као шок делује и сазнање да је услов за потврду листе кандидата Управног одбора прелаз др Арсића у Демократску Србије чији је експонент др Обрен Јоксимовић који је, више него развојем здравственог система, окупиран настојањем да се руши влада коју сматра издајничком. - Ја не могу да верујем и мислим да се шали. Као једном од оснивача Демократске странке за мене је Зоран Ђинђић светиња, а министар тражи да потпишем приступницу за његову странку како би дао пристанак да се формира управни одбор. Онако бесан залупим врата и изађем, сазовем колегијум и питам шта да радимо. Министар зове Јовашевића, јер су били у дослуху, и после десет дана, након што сам у међувремену обавестио Владу, затражи поново списак да верификује именовање чланова одбора. У рекордно кратком року адаптирамо простор и међу првима у

Србији добијемо одличан скенер који смо користили до 2005. године кад смо набавили нови – прича др Арсић. Посебан изазов за руководсво Здравственог центра била је понуда Међународног комитета Црвеног крста и нешто више од два милиона швајцарских франака за реализацију пројекта изабраног лекара што је било више него довољно да се адаптира простор у згради Поликлинике у који је касније смештен Едукативни центар. Министарство здравља је касније прихватило модел изабраног лекара чији су темељи постављени у краљевачком Здравственом центру, и применило га на остале домове здравља у земљи. Искуство показује да процес није спроведен до краја, па није створена конкуренције у примарној здравственој заштити, јер није изједначен положај приватне праксе са оном која се спроводи у државним установама. Идеја на којој се заснива модел изабраног лекара даје лекарима опште медицине прилику да пружање услуга

уговарају директно са Републичким фондом за здравствено осигурање што је урађено у свим земљама у окружењу. Креатори овог модела очекивали су да кроз конкуренцију на здравим основамам буде побољшан квалитет здравствених услува, а др Арсић верује да ће због притиска Европске уније процес ипак морати да буде доведен до краја најкасније наредне године. Сукоб на локалном нивоу између Демократске странке и Демократске странке Србије, којој додатну снагу даје председник Србије Војислав Коштуница, утицао је да др Арсић не буде изабран за директора а као оправдање за такав став 2001. године је послужио нелегални абортус изведен у здравственој установи. И поред покушаја да се криминални чин сакрије и од вршиоца дужности директора др Арсић је, након првих сазнања о њему, обавестио полицију и тужилаштво што није наишло на добар пријем код локалног руководства, па се и то сматра

поводом за изгласавање неповерења, Након осам месеци на месту вршиоца дужности директора Здравственог центра „Студеница“ др Арсић је разрешен, а на његово место постављен народни посланик из редова Демократске странке Србије др Љубиша Ђоковић. - Пре него што сам смењен присуствовао сам једној седници Главног одбора Демократске странке коју је водио Зоран Живковић и изнео ставове др Обрена Јоксимовића о Зорану Ђинђићу и покушајима да се сруши са позиције на коју је изабран. Став Главног одбора је био да се спусти лопта и не конфронтира са политиком Демократске странке Србије чији председник Војислав Коштуница уживао велику подршку народа. Долази до погоршања односа између Демократске странке и Демократске странке Србије, а др Ђоковић као посланик не стиже да се бави пословима директора. То је препустио др Весни Ћупић која заводи страховладу,

а видљив напредак се одједном пресече, па синдикати организују протест и шаљу петицију влади. Поново се прави анкета са десет имена и тражи од владе да реагује, па после годину дана Ђоковић буде смењен. Нови министар Томица Милосављевић је расписао конкурс за избор директора и мене изаберу 2002. године. Млађан Динкић је био гувернер Народне банке па, уз помоћ Јована Нешовића и Томице Милосављевића, обезбедимо неколико инкубатора, санитетско возило „мерцедес“ вредно 40 хиљада марака и огромну другу помоћ – прича др Арсић. Од 12 милиона евра кредита Светске банке намењеног унапређењу услова рада четири болнице у Србији краљевачком центру је припало три што је омогућило да се реконструише Дом здравља, а добар број повезаних служби у оквиру установе стави под исти кров. За време мандата др Арсића изведени су радови вредни пет и по милиона евра, а послови поверавани

22.5.2016.

МАГАЗИН

искључиво краљевачким предузећима. Када је по угледу на европску праксу 2005. требало изабрати најбољу здравствену установу најозбиљнијим кандидатом за ово ласкаво признање сматрао се краљевачки Здравствени центар. Сплет чудних околности утицао је да признање изостане, а повод био податак да је обављена операција погрешне ноге што је било довољно медијима да причу о томе ставе на насловне странице таблоида. О ситуацији у српском здравству после демократских промена сведоче стални сукоби са Републичким фондом за здравствено осигурање, а повод су уговори за набавку лекова и друге опреме који се на потписивање шаљу директорима здравствених установа. Од око милијарду динара вредности јавне набавке краљевачком здравству је намењено осамдесет милиона. Пажљивија анализа текста уговора ствара сумњу у ненаменско трошење средстава што је повод да у Краљеву буде расписан независан тендер, а пристигле понуде потврде цене за петнаестак одсто мање од оних које је добило Министарство здравља, што је створило велики проблем интересним групама у оквиру њега. - Тендер који је расписало министарство падне јер се жале други понуђачи, а установе које су потписале уговоре су у великом проблему. Стално сам упозоравао да ће се оно што се нама подмеће њима вратити као бумеранг, а вратило се након потписивања уговора за спорне вакцине. Интресне групе у Министарству здравља нису могле да ми опросте па почиње кампања и тврдња да је смртност на дијализи у Краљеву повећана зато што није купљен материјал на њиховом тендеру. Министар здравља зна да сам у праву, али се не меша много и не реагује јер зна да ћу да се изборим са њима. Кад је смењен и постављен овај несрећни Зоран Станковић ја му се као заменик председника Коморе здравствених установа замерим кад је требало да из наших средстава да

исплатимо јубиларне награде што је било немогуће. Поднесемо захтев Уставном суду за оцену законитости, министар тражи да га повучемо па почињу претње кад год се сретнемо – каже др Арсић. Сукоб се заоштрио након земљотреса у Краљеву кад је за реконструкцију Интерниситичке болнице требало издвојити сто милиона динара у време кад је, према информацијама које има др Арсић, министар Станковић у буџет Министарства финансија вратио милијарду и 400 милиона динара намењених здравственим установама. Јавно изречен став да је за толико износ оштетио здравствени систем био је повод за коначни обрачун са директором краљевачког Здравственог центра и његову смену под оптужбом за ненаменско трошење средстава. Од тада траје судски спор којим се тражи поништење решења, а тренутно се налази пред Врховним судом Србије Бројни примери након 2000. године потврђују много пута изречен став о негативној селекцији као главној кочници која Србију спречава да крене напред дужим корацима. Основним узроком се сматра лош изборни систем који омогућава постављање на одговорна места најпослушнијих који уништавају институције уместо да их унапређују. Напуштање Демократске странке убрзала је негативна кампања у коју се укључио и тадашњи начелник Рашког округа након што се директор Здравственог центра оглушио о препоруку да запосли једну докторку. - Највећи проблем Србије је партократија, а моја очекивања од демократских промена нису се испунила ни на који начин. Очекивали смо да ће се земља преокренути, а онда је убиство Зорана Ђинђића вратило Србију 20 година уназад. Као визионар пун енергије, који је пажљиво бирао сараднике, Ђинђић је погрешио јер није расписао нове изборе. Да је то учинио шест месеци након промена, сем што би спасио главу, верујем да би преокренуо ток демократског развоја. Очекивања народа су изневерена, а после убиства Ђинђића Демократска странка отвара

врата за прелетаче из других станака, чак и из Југословенске левице, па се губи смисао за који смо веровали да ће бити константа демократског развоја. Сада смо опет на почетку, државу воде исти људи који су били и пре промена, а ја им много не верујем јер мислим да немају капацитет да од Србије направе демократску земљу зато што се у бити не разликују од оних пре деведесетих година. Несналажење и уплив интересних група из свих слојева политичког живота у Демократску странку допринели су да нисмо остварили циљеве за које смо се залагали, а и Борис Тадић је погрешио што је правио коалицију са СПС. Демократија је озбиљан уређен поредак у коме институције владају на основу закона и устава, а не воље и жеље једног човека лидера најјаче партије. Жеља Зорана Ђинђића била је јасно подела власти на законодавну, извршну и судску а то нико до сада није успео да направи. Народ лоше живи због ужасног стања у привреди, а медицинске сестре једва преживљавају. Зато смо покренули иницијативу за надстраначки дијалог да видимо шта ћемо са Краљевом коме је потребна стручна градска влада од најбољих економиста. Податак да о свему одлучује само један човек, коме градске власти ни у трећем ешалону не могу да се приближе, говори да су нам потребни већински избори на којима се гласа за способне људе којима грађани верују, а не за слике Вучића, Дачића и осталих. Србији су потребне нове снаге, нова енергија и искуство оних који могу да направе искорак – каже др Арсић. Уверење да у локалној средини има довољно квалитетних људи који су маргинализовани води ка потреби њиховог укључења у политички живот. Препрека је често уверење да је због свега што се дешава на краљевачкој политичкој сцени, поготово због људи који на њој играју главне улоге, све више срамота бавити се политиком. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.5.2016.

На Национални дан добровољних давалаца крви

МАГАЗИН

22.5.2016.

КРВ ЖИВОТ ЗНАЧИ

- Друштво добровољних давалаца крви „92“ окупља полицијске службенике из Краљева, Рашке и Врњачке Бање. - Наменско давање крви организује се ради задовољења потреба чланова породица запослених у Полицијској управи, пре свега давалаца. – На Светски дан добровољних давалаца крви 14. јуна четворици чланова удружења ће бити уручено признање за 35, а једном за 50 давања крви. - Велики број чланова друштва, а има их више од две стотине, омогућава да се крв обезбеди у сваком тренутку на широком простору од Рашке до Врњачке Бање. – Друштво краљевачких полицајаца сврстава се међу неколико најуспешнијих у земљи. - Број прикупљених јединица крви током првих неколико месеци ове приближан укупном за целу прошлу годину. - Добровољно давалаштво заснива се на енергији ентузијаста у какве се сврстава Миланко Милићевић

Миланко Милићеввић

ационални дан добровољних давалаца крви обележава се са циљем подизања свести о виталној улози трансфузије крви у спасавању живота и унапређењу здравља људи, а време је кад се апелује на људе да редовно дају крв како би се спречиле несташице у болницама и клиникама, посебно у земљама у развоју где су количине прикупљене крви веома ограничене. Обележава се 11. маја у оквиру Недеље Црвеног крста, а у Краљеву је и ове године био прилика да се, уз захвалност свима који учествују у акцијама давања крви, међу ученицима основних и средњих школа награде аутори најбољих литерарних радова на тему „Крв живот значи“. Овај дан је увек нова прилика за сусрет са по којим од вишеструких давалаца, а ове године са потпредседником Комисије за добровољно давалаштво крви Црвеног крста Краљево, уједно секретаром Друштва добровољних давалаца крви „92“ Полицијске управе Краљево, Миланком Милићевићем. Човек који се полако, али сигурно, приближава педесетом давању са радошћу се сећа тренутка кад је први пут у гимназији сазнао да у ову школу долази екипа београдског Института за трансфузију у оквиру редовне акције обезбеђења довољних количина крви за здравствене установе. Ма колико међу вршњацима била присутна извесна доза страха од непознатог Миланко се није много двоумио. О акцијама добровољног давања крви у то време није било превише информација а жеља да искаже хуману природу, и разбије предрасуде везане за ову област, допринела је да се међу првима пријави и сутрадан засуче рукав. Постоје тренуци у животу кад организам потврди и оно што човек покушава да прикрије, па извесна доза страха није могла да промакне оштром оку запослених у Институту за трансфузију. Неколико речи охрабрења било је довољно да се уплови у нови свет који се годинама у назад сваким даном чини све значајнијим у животу човека. Уз неоспорни значај чињенице

МАГАЗИН

22.5.2016.

да се сврстао међу само педесетак ученика који су се тих дана сматрали важнијим од осталих годило је и сазнање о једном дану одсуства из школе. Много пута у животу покаже се како је, из ко зна којих разлога, увек најтеже нешто урадити први пут. Кад се прескочи та препрека много је лакше, у шта се уверио Миланко и пре него је отишао до Црвеног крста како би сазнао кад се организује следећа акција добровољног давања крви. Кад се после две године усмереног образовања обрео у Сремској Каменици, као ученик завршних разреда Средње школе унутрашњих послова, пријатно га је изненадило сазнање да је у овој средини давалаштво крви веома популарно што је био разлог да једном месечно долазе екипе Завода за трансфузију крви Војводине из Новог Сада. Све време школовања, и првих година службе у полицији, прилика су за учешће у бројним акцијама добровољног давања крви. Једна ноћ на дежурству трајно ће остати у сећању као одлучујућа за реализацију идеје о формирању удружења добровољних давалаца крви. - У Полицијској управи нисмо имали удружење, али је у дежурној служби постојао списак колега који дају крв. Те ноћи сам био у патроли са колегом кад сам преко радио станце чуо да је неком човеку хитно потребна крв. Позив је био упућен свим даваоцима, јер у трансфузији није било крви групе која му одговара. Вратим се, отворим касу где стоји списак и видим да дуго није ажуриран, чак од времена када је колега који је о њему водио рачуна отишао у пензију. Те ноћи нисам могао да се одазовем на позив, јер још није прошло три месеца од последњег давања крви, али ми сине идеја да позовем колегу Јовића Перовића и предложим да формирамо друштво, или актив, како би имали бољу евиденцију о даваоцима и организовали по коју акцију прикупљања крви. У марту 2009. организујемо прву акцију и прикупимо 32 јединице крви, а тадашњи начелник Полицијске управе Богољуб Живковић предложи да следећу организујемо у јуну кад обележавамо Дан

полиције. Прихватимо предлог, алармирамо колеге и направимо списак са око 80 давалаца полицајаца. Интерес нам је био да у све ширу породицу укључимо што више полицијских службеника и радника, па следеће године организујемо праву акцију и скупимо око 60 јединица крви – прича Милићевић. Када су се у акцију укључиле колеге из Рашке и Врњачке Бање створени су услови да 2014. године буде основано Друштво добровољних давалаца крви „92“ по угледу на позивни телефонски број за хитне интервенције полиције. Свака од акција које су организовали полицајци окупљала је све више учесника, а осим чланова друштва у помоћ прискачу истомишљеници из других која активно делују у граду. Број сакупљених јединица крви из године у годину расте па је, после седамдесет и деведесет, у следећој премашио стотину. Колико су добровољни даваоци крви солидарни сведочи податак да поред својих радо учествују и у акцијама која организују друга друштва у граду, али и ван њега. Свака нова је прилика за сусрет добрих пријатеља и размену искустава која посебно добија на значају кад је усмерена на активности које спашавају животе. Посебно наменско давање крви организује се ради задовољења потреба чланова породица запослених у Полицијској управи, пре свега давалаца. Сваки пут кад се неко појави на шалтеру Полицијске управе и искаже потребу за крвљу одређене групе дежурни полицајац зна за обавезу да прво обавести Милићевића. Евиденција о даваоцима крви из редова полицијских службеника потврђује да се потражња повећава, посебно кад је у питању наменско давање. Разлог су најчешће различите повреде, али и тешке болести због који су неопходне операције. Као доказ је пре само неколико дана исказана потреба за осам јединица крви пацијенту коме ни лекари нису успели да утврде узрок болести. Национални и Светски дан добровољних давалаца крви су прилике да се најхуманијима ода посебно при-

МАГАЗИН 22.5.2016.

знање. Прва следећа је 14. јуна кад ће четворици чланова удружења бити уручено признање за 35, а једном за 50 давања. Један члан је овај значајан јубилеј обележио прошле године, а више од чињенице да је до сада дао око осамнаест литара крви радује чињеница да је млад човек и да ће још много пута бити у ситуацији да некоме спасе живот. То сазнање увек је вредније од свих награда и признања која се додељују добровоаним даваоцима крви. Велики број чланова друштва, а Милићевић потврђује да их има више од две стотине, омогућава да се крв обезбеди у сваком тренутку на широком простору од Рашке до Врњачке Бање. Да се полицијски службеници сврставају у групу посебно хуманих људи потврђује податак да, поред краљевачког, друштва добровољних давалаца постоје у Ваљеву, Врању, Београду и другим местима и да је међу њима успостављена чврста сарадња, баш као и са Црвеним крстом и Заводом за трансфузију крви. Најбољи доказ су републичке акције кад се на тргу у центру града појави препознатљив аутобус Института за трансфузију крви. Без жеље да се такмиче краљевачки полицајци се сврставају међу неколико најуспешнијих друштава у земљи. О томе сведочи податак да је током републичке акције у јулу прошле године прикупљено више од сто јединица крви, а током зимске више од седамдесет што се сматра задовољавајућим за тај период године. О томе колико су потребе из дана у дан све веће сведочи податак да се број прикупљених јединица током првих неколико месеци ове године опасно приближава укупном за прошлу годину а то упућује на размишљање о потреби да се круг давалаца шири. - Циљ нам је да омасовимо давање крви и укључимо што већи број месних заједница, нових друштава и актива, поготово у летњим месецима кад су потребе по правилу веће. Почетком августа прошле године у Ушћу смо прикупили 34 једи-

нице крви и тако обновили традицију давања прекинуту пре скоро петнаест година, а годишњи план предвиђа да нова акција у овом месту буде организована за Дан рудара. Активирали смо Месну заједницу Самаила и прикупили за почетак довољних дванаест јединица крви, а у преговорима смо са месним заједницама у Сирчи и Опланићима за сличне акције. За тако нешто прво користимо наше колеге који живе у тим местима и позитивно утичу на млађе становништво да се укључи у ове хуманитарне активности, јер нам је једини циљ да дамо крв ономе коме је потребна како би му спасили живот – прича Милићевић. Добровољно давалаштво заснива се на енергији ентузијаста у какве се сврстава Миланко Милићевић. Пре више деценија било је знатно организованије и због чињенице да је највећи број давалаца долазио из највећих краљевачких колектива. Друштво добровољних давалаца крви у „Магнохрому“ окупљало је три стотине активних чланова, а у повременим акцијама по правилу се скупљало више од две стотине јединица драгоцене течности. Иако друштво постоји и данас ефекти су знатно слабији првенствено због недовољне количине средстава неопходних да се организује успешна акција. Мотиви давалаца су превасходно хуманитарни, а за организовање акција неопходна средства која полицајци обезбеђују од симболичног износа чланарине. Оно што се прикупи током године довољно је да се купи по која мајица, или пригодан поклон који би даваоца подсећао да се по хуманости разликује од осталих. - Некад су фирме биле јаке и помагале акције прикупљања крви. Сада је друштвима остављено да се сналазе сама, а мало помогне и Црвени крст, јер други начин финансирања не постоји. Раније је било јаких синдиката, а сада их нема па ни начина да се обезбеде средства за организовање акција. То је и разлог

што некада велика друштва, као што је било у „Фабрици вагона“, више не постоје. Велики број окупља „Електродистрибуција“, а као веће друштво остали смо још ми – каже Милићевић. Привилегије које су у неким ранијим временима имали добровољни даваоци крви одавно су укинуте што је утицало и на мотивацију знатног броја оних који су се укључивали у активности. Остало је још ослобођење од партиципације при специјалистичком прегледу и два дана одмора, један на дан давања и један после њега. Полицајци су успели да у колективни уговор унесу одредбу по којој давалац крви има право на још један дан одмора више. Онима који никада нису давали крв тешко је да схвате мотиве који покрећу даваоце. Искуство из претходних година сведочи да то код редовног даваоца временом постаје навика која ствара неку врсту зависности што утиче да се све чешће опредељује за учешће у некој од акција. Закон је ограничио период давања између осамнаесте и шездесет пете године и време између два узастопна давања не краће од три месеца. Већ након тог период, сведочи Милићевић о свом искуству, почиње нервоза и потреба да одвоји део себе како би помогао другоме. Као носилац ретке негативне крвне групе Милићевић се сматра привилегованим и чува за посебне прилике, јер се никад не зна кад ће некоме затребати то што поседује. Зато пропусти по неку од редовних акција како би увек био спреман да реагује кад је то потребно. Сем што помажу другима добровољним даваоцима учешће у бројним акцијама најбољи је доказ да су здрави. И то је један од разлога због кога, без изузетка, тврде да неће одустајати од хуманог чина све док их служи здравље, или не пређу границу од 65 година живота. Милићевићу до тада предстоји бар петнаест година. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.5.2016.

Протеклог петка на најлепшем краљевачком тргу

МАГАЗИН

22.5.2016.

ДВАНАЕСТИ МАТУРСКИ ПЛЕС ЧЕТВОРКИ

Фото: М. Радовановић

- Уз помоћ краљевачких матураната још 2005. године оборен Гинисов рекорд по броју учесника који су у истом тренутку, у истој гардероби, уз исте кораке и музику заплесали широм Европе. - На Тргу српских ратника и ове године заплесала младост Краљева, 1.120 од укупно 1.200 матураната. - Ни киши која је падала током целе претходне ноћи и преподнева није спречила матуранте да на јединствен начин обележе значајну фазу у животу, па се атмосфера у центру града ни ове године није разликовала од претходних. - Лила денс у част Дана јоргована

Када је половином деведесетих година прошлог века, након полувековне владавине комуниста, међу првим градовима у земљи власт у Краљеву преузела опозициона коалиција Заједно почели су да се обнављају односи са некада братским градовима. Међу првима је био словеначки Марибор кога су са Краљевом деценијама везивале чврсте везе успостављене првих дана окупације Југославије у Другом светском рату. Вишедеценијска успешна сарадња је пред крај века почела да јењава док није прекинута 1991. године када се Словенија издвојила из Југославије и постала самостална држава. У време када се Југославија још налазила под ембаргом међународне заједнице иницијативу за обнављање партнерских односа покренули су жупан Марибора Борис Сович и амба-

МАГАЗИН

22.5.2016.

садорка Словеније у Мађарској Ида Мочилник, а председник Скупштине општине Краљево др Радослав Јовић и његов заменик др Предраг Стојановић нису се много двоумили, па је пут Марибора кренула делагација у којој су поред Стојановића били Милутин Мандић и Владимир Илић. Том приликом је са мариборским званичницима потписан уговор о сарадњи која је касније прерасла у партнерство, а у Марибор су у различитим ситуацијама одлазили краљевачки музичари, глумци, новинари... Мариборчани су узвратили доласком 600 људи у каравану који је велики пријатељ Краљева, и директор Радио Марибора, назвао Караваном пријатељства за нове часе. Био је то повод да Хаџи Момир Бакрачевић, који је и професионално био везан за рад у Словенији, са групом истомишљеника формира Удружење

„Пријатељство за нова времена“ са првенственим циљем да поново успостави покидане пријатељске односе са некадашњим братским градовима. На дан велике свечаности поводом уласка Словеније у Европску унију међу бројним званицама из целе Европе нашли су се др Радослав Јовић и Хаџи Момир Бакрачевић и тада први пут сазнали за идеју о одржавању матурског плеса у више европских земаља. Др Јовић је прихватио иницијативу да се краљевачки матуранти укључе у ову манифестацију и допринесу обарању Гинисовог рекорда по броју учесника истовременог синхронизованог плеса четворки који се одржава у више европских градова, у коме је 20. маја 2005. заплесало 17.060 младих из неколико европских земаља. Тако је уз помоћ краљевачких матураната оборен Гинисов рекорд по

броју учесника који су у истом тренутку, у истој гардероби, уз исте кораке и музику заплесали широм Европе. Први наступ краљевачких матураната помогао је мариборски „Примат“ који је за све учеснике обезбедио наранџасте и црне мајице и беле сунцобране, а велики допринос дао и тадашњи начелник Одељења друштвених делатности Мирољуб Столовић - Све нам је те године ишло на руку и свуда смо наилазили на разумевање иако је комплетна организација била велика непознаница. Требало је научити толики број матураната да плешу, па смо се за помоћ обратили Културноуметничком друштву „Абрашевић“. Било је и смешних ситуација, треме и стида појединих учесника, али је од почетка припрема била приметна жеља да манифестација успе иако су они

који нису имали довољно снаге да издрже до краја остали по страни – прича Бакрачевић. Пре првог матурског плеса 2005. године показало се да међу матурантима Медицинске школе преовладавају девојке, а онима из Индустријске мушкарци што је био повод за заједнички наступ који је остао запамћен по изузетној треми и једних и других. У години кад се, након лажних информација, говорило да због недостатка пара неће бити матурског плеса краљевачки матуранти су понудили да сами купе мајице како се традиција не би прекидала. Кад је др Јовић одлучио да све учеснике части концертом у Хали спортова, на коме су учествовали краљевачки рок музичари, први пут се дошло на идеју да улазница буде мајица као доказ учешћа на матурском плесу са

могућношћу да сваки учесник поведе још једну особу. Краљевачки матуранти су те године једини у земљи учествовали у плесу четворки да би се број градова учесника из године у годину повећавао, а ове достигао осамнаест. Тако су у петак у подне у шест са вршњацима из још пет држава и 42 града истовремено заплесали матуранти из Ниша, Новог Сада, Панчева, Зрењанина, Краљева, Јагодине, Зајечара, Трстеника, Беле Цркве, Чоке, Нове Вароши, Малог Зворника, Горњег Милановца, Пожеге, Параћина, Прибоја, Чајетине и Ћуприје. Већ друге године у организацију су се укључили краљевачки „Радијатор инжењеринг“, „Амига“, Апотекарска установа и Банка Интеза, а више од конкретне материјалне помоћи било је важно сазнање да све већи број Кра-

МАГАЗИН

22.5.2016.

љевчана пружа подршку овој манифестацији. Дан када су у Сарајеву организаторима матурског плеса са простора некада заједничке државе уручиване потврде о обарању рекорда био је јединствена прилика да се на једном месту сретну сви из република бивше Југославије. Када су исцрпене могућности спонзора генералног покровитељства се прихватила Градска управа а „Пријатељство за нова времена“ учешћем у Организационом одбору, пружа само логистичку подршку. Матурски плес је одавно постао манифестација по којој је Краљево све препознатљивије, па је и то било повод да се пређе на финансирање из градског буџета. Посебна вредност огледа се у јединственој прилици да се сви матуранти окупе у истом тренутку на истом месту, највећи број њих као учесници а мањи број неодлучних само као посматрачи. Ове године је пет минута до поднева испред споменика на Тргу српских ратника на прве тактове Штраусовог валцера, након кратког обраћања градоначелника Краљева Томислава Илића и председника Организационог одбора Зорана

Бојанића, заплесало 1.152 од укупно хиљаду двеста краљевачких матураната који су прве године матурског плеса у Краљеву тек пошли у први разред основне школе. Ни киша која је падала током целе претходне ноћи и преподнева није их спречила да на јединствен начин обележе значајну фазу у животу, па се атмосфера у центру града ни ове године није разликовала од претходних.

Од прошле године овај догађај је обогаћен Лила денсом у част манифестације Дани јоргована, а свима на Тргу српских ратника поново је пружена прилика да се, куповином за ову прилику специјално дизајниране круне, прикључе хуманитарној акцији прикупљања новца за лечење оболелог суграђанина. Традиционални „Моравац“ био је увод у весеље које је потрајало дуго на

Тргу српских ратника, а настављено по оближњим кафићима док умор није савладао и оне најиздржљивије. Без обзира на све проблеме у школи и последња генерација матураната ће памтити овај дан по много чему, највећи број њих по јединственом плесу четворки. Званични почетак преговора о ступању Србије у пуноправно чланство Европске уније је био повод да

традиционалне црвене и беле мајице буду замењене плавим и жутим, а уз грб града и „Пријатељства за нова времена“ додат је грб Европске уније. Сваке године је у плесу учествовало више од 1.000 краљевачких матураната, а откако је 2010. достигнут рекордан број од 32.416 учесника више није било настојања да се он обара тим пре што су и временски услови у неким земљама у време одр-

жавања утицале на мањи број плесача. Организатор Европског фестивала плеса је Плесни савез Словеније, а кад се видело колико је интересовање за учешће међу матурантима сличну манифестацију је покренула плесна школа из Љубљане која је укључила поједине градове из Србије. - Плес се одржава са истом музиком и кореографијом са разликом само у бојама мајица. Кад је једне године дошло до тесног резултата краљевачки плесачи су спасили матурски плес и одлучујуће утицали на обарање Гинисовог рекорда. На путу према Марибору, у који сам пошао да однесем резултате, прошао сам кроз Љубљану са циљем да измирим два табора како би матурски плес био заједничка манифестација. Било је неких понуда које нисам могао да прихватим без сагласности градоначелника а кад су видели да у мени немају лаког саговорника договор је изостао, тако да и даље постоје две манифестације, с тим што ова организује плес недељу дана раније – објашњава заступник Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момир Бакрачевић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.5.2016.

Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“

МАГАЗИН

22.5.2016.

НЕЗАБОРАВНИ ДА

- Најбољи одговор на изазове које пружају компјутери и паметни телефони су летње и зимске школе планинарства за децу која се уче понашању у природи, ложењу ватре и заштити од пожара, постављању шатора и преживљавању у суровим условима, берби гљива и лековитог биља и, у крајњем случају, очувању природе. – Половином осамдесетих година локалне власти отеле од планинара Планинарски дом „Добре воде“ на Гочу. - Уместо пространо, комфорног и наменски грађеног објекта планинарима је половином деведесетих година уступљена на коришћење зграда напуштене основне школе у Брезни. - У 166 организованих група уз непознат број појединаца на Столовима се 15. маја окупило око две хиљаде учесника манифестације „Нарцису у походе“

Фото: М. Радовановић

АН НА СТОЛОВИМА

ад се почетком маја сваке године најави још једно одржавање традиционалне манифестације „Нарцису у походе“ мало ко од стотина учесника размишља о озбиљној организацији која већ пуних шездесет година настоји да све протекне у најбољем реду. Још мање је оних који знају да иза свега стоји дугогодишњи рад заљубљеника у природу окупљених око Планинарско-смучарског друштва „Гвоздац“, основаног далеке

МАГАЗИН

22.5.2016.

1948. године, које се сврстава у ред најстаријих у Србији. За 68 година постојања генерације краљевачких планинара су чак шездесет пута са успехом организвале ову и низ других манифестација о чему сведочи потпредседник друштва Милутин Вукосављевић. Значајнијим од чињенице да су обишли скоро све највише врхове европских планина, стигли до Хималаја и Анда, краљевачки планинари сматрају активности везане за маркацију стаза на околним планинама по програму названом Стазе здравља. Он подразумева обележавање и уређење сто километара пла-

нинских стаза тако да се са сигурношћу могу прећи и без водича. На сваком од места које би се пролазнику могла учинити дискутабилним постављени су путокази и одговарајуће табле са обавештењима, а по потреби се обнављају како би на најбољи начин одговорили циљу због кога су постављени. Све већи број људи који се враћају природи и крећу стазама здравља последњих десетак година је повод за постављање пригодних одморишта како би се, у случају неповољних метеоролошких прилика, под надстрешницом заштитили од кише, сунца, ветра и сличног. На сваки сат хода на-

лази се по једно са надстершницом испод које су столови и клупе за одмор, али и одговарајуће корпе за одлагање смећа како би се природа заштитила од негативних утицаја ове врсте. Мрежа обележених стаза се протеже на територији града Краљева а преко Гоча, Столова, Чемерна допире до обронака Копаоника. Вукосављевић подсећа да „Гвоздац“ има најбољу позицију међу планинарским друштвима Србије, јер се Краљево налази у окружењу најлепших планина у земљи. Специфична дивља лепота природе надомак града увек је изазов за одлазак у планину што у локалним оквирима још није на нивоу који заслужује. Зато планинари, а то потврђује и Вукосављевић, задатком посебне врсте сматрају стварање културе изласка у природу, а скоро седам деценија постојања организованог изласка у оквиру планинарског друштва сведочи да ко једном дође

ретко одустаје од намере да то понови. Због тога су бројне активности усмерене према најмлађима које развој високих технологија у многоме спутава да се одвоје од компјутера и паметних телефона. Најбољи одговор на изазове које пружају су летње и зимске школе планинарства за децу која се окупљају у планинарском дому и уче понашању у природи, ложењу ватре и заштити од пожара, постављању шатора и преживљавању у суровим условима, берби гљива и лековитог биља и, у крајњем случају, очувању природе. Најревноснији полазници су најмлађи, од предшколског узраста до завршетка основне школе, а најпогоднијим се показало време зимског и летњег распуста кад су ослобођени школских обавеза. Да у раду друштва све не би било идеално по који пут се потруде појединци, или организације, који у кратком времену униште оно што је

стварано деценијама. Најбољи пример је поступак локалних власти које су осамдесетих година прошлог века, како каже Вукосављевић, од планинара отеле Планинарски дом „Добре воде“ на Гочу да би на његовом месту изградили истоимени хотел некада власништво Угоститељско туристичког предузећа „Србија“, данас Дечјег одмаралишта „Гоч“. На време кад су некадашњи објекат користили планинари са простора целе Југославије подсећају старе фотографије и рељефна карта са натписом „Гвоздац“ у новом објекту. Мала је утеха планинарима уговорна обавеза садашњег корисника да им уступи две собе са по пет кревета у новом објекту, јер право на то још нису успели да остваре. Уместо пространо, комфорног и наменски грађеног објекта планинарима је половином деведесетих година уступљена на коришћење зграда напуштене основне школе у Брезни. У ко-

22.5.2016.

МАГАЗИН

лико је јадном стању била сведочи податак да је кров био урушен, а није било струје ни других услова да се користи све док се не доведе у пристојно стање. Уз помоћ штапа и канапа, сарадњу са селом и много рада, планинари су успели да објекат доведу у ред, опреме са двадесет војничких кревета и одговарајућом постељином, а набаве и мобилну кухињу капацитета 420 оброка. Неколико стотина метара сеоског пута, који води од оног према Гочу, у два наврата је насуто са по пет стотина кубика камена и тако створени услови да се до дома стигне возилима која допремају различите потрепштине. Вукосављевић истиче добру сарадњу са Месном заједницом „Каменица“ која помаже сваки пут кад је то потребно, а омогућила је да се постави расвета на овом делу пута. Нешто мање разумевања има локална самоуправа па ретко који пројекат, којим планинари учествују на конкурсима за средства намењена раду удружења грађана, добије подршку доносиоца одлука. Планинарски дом „Зорица Гизда-

вић“ у Брезни постао је база одакле сваког викенда екипе заљубљеника у природу из других градова крећу пут Кавгалије, Столова и Гоча уз пратњу водича које обезбеђују домаћини. Посебан облик сарадње са локалним становништвом су редовне игранке викендом, посебно у зимском делу године, кад се у просторијама дома окупе мештани, стари и садашњи чла-

нови планинарског друштва. Уз музику хармонике, мезе и по које пиће, остане се до дуго у ноћ а о популарности оваквих догађања сведочи податак да се на овом месту једне године окупило 180 особа. Како сви нису могли да се сместе у скученом простору планинарског дома уз по које пиво, или грејану ракију, цупкали су у снегу до тренутка кад би се испразнило које место у објекту.

Милутин Вукосављевић Зимске игранке нису неуобичајена појава у овим крајевима, а искуство сведочи да мештани и у време кад се истовремено организују у Каменици предност ипак дају Брезни. - Наша најмасовнија манифестација је „Нарцису у походе“ која се, у зависности од других активности из календара Планинарског савеза Србије, организује другог или трећег

викенда у мају. Манифестација има републички карактер па позив за учешће свим планинарским друштвима у земљи упућујемо ми, али и Планинарски савез Србије. Поред редовних такмичења у оријентацији последњих неколико година смо организовали ходочасничку поклоничку акцију Стазама Светог Саве од Студенице до Хиландара, а од 1997. године кад смо кре-

нули први пут краљевачки планинари су шест пута пешачили до Хиландара, а три пута од Студенице до Манастира Острога у Црној Гори. Приближавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата повод је за обележавање стазе и уређење два изворишта на траси којом се при повлачењу према Албанији кретала српска војска. Почели смо прошле године, а до 2018. планирамо да завршимо обележавање на просторима Старе Србије и Косова и Метохије. Следеће године наше друштво ће бити домаћин једне велике акције посвећене Милунки Савић – прича Вукосављевић. За све активности краљевачки планинари имају велику подршку Планинарског савеза Србије, а о угледу који уживају у овој организацији сведочи избор Радованке Вукосављевић за члана Управног одбора. Краљевчани су и ове године, са гостима из целе земље, кренули да походе нарцисе на падинама Столова. Старт је по шездесети пут био у Каменици одакле је далеке 1956. професор Шумарске школе Љубиша Шијачки

МАГАЗИН

22.5.2016.

први пут са ђацима кренуо шумском стазом према врху планине. Акција је припремљена у сарадњи са екипама јавних предузећа „Србијашуме“ и „Путеви“, члановима друштава гуслара „Жича“ и „Бенем“ који су учествовали у чишћењу пута и елиминисању опасности од избијања пожара. Поред постојећег изграђена су још два одморишта тако да је местима за предах покривена цела дванаест километара дуга стаза до врха Усовица на 1.375 метара надморске висине и места на коме је почела изградња 33 метра високог крста у част исто толико година земаљског живота Исуса Христа. Иницијативу за градњу покренули су планинари, уз благослов тадашњег епископа жичког Хризостома, а припреме које су отпочеле 2007. године резултирале су првим активностима за градњу темеља у који ће бити уграђено 1.500 џакова цемента. До сада су добијене све потребне дозволе, објекат убележен и у летачке карте, а када

буде готов крст раван висини једанаестоспратнице моћи ће, кад год то буду дозвољавале метеоролошке прилике, да се виде са простора доброг дела Србије. Поред стазе која вијуга кроз ливаде и шумовите пределе планинари саде воћке аутохтоних сорти које успевају и на овим висинама. Столови су пребогати лековитим биљем, а већ са првим пролећним данима почиње берба мајчине душице и других које се користе за чајеве. Сигурност свих учесника, а било их је више него ранијих година, појачавало је присуство екипа здравствених радника, Горске службе спасавања, Ватрогасно-спасилачке јединице и других. Ма колико организатори настојали да све протекне у најбољем реду увек се, каже Вукосављевић, појави и по неко са покушајем да омаловажи уложени рад и труд. Врхунац је, сведочи он, покушај да се манифестација преузме и употреби за стицање личне ко-

ристи. Први озбиљнији покушај догодио се пре неколико година кад су планинари направили програм „Стазе здравља“ и са њим кренули да траже спонзоре за каптирање планинских изворишта и изградњу одморишта. Да се у рукама користољубивих показао као моћно средство сведочи податак да је, уз свесрдну подршку политичара, седам милиона динара из државне касе отишло незнано куда. То што се догодило, и страх да би могло да се понови, било је повод да Вукосављевић заштити манифестацију у Заводу за заштиту интелектуалне својине. Да безобзирност појединаца прелази границу подношљивог сведоче слични синхронизовани покушаји усмерени према манифестацијама „Весели спуст“ и „Дани јоргована“. У недељу 15. маја се на Столовима, поред чланова 47 планинарских друштава, 67 београдских гимназијалаца, 30 чланова Удружења „Србија за

младе“ и 47 ученика Шумарске школе, појавио и велики број појединаца и неформалних група који су викенд на Столовима отпочели дан раније. Званични подаци о планинарима из Београда, Новог Сада, Зрењанина, Суботице, Сомбора, Алексинца, Јагодине, Груже, Ужица, Звечана, Горњег Милановца, Чачка, Новог Пазара, Аранђеловца, Крагујевца, Сокобање, Ражња, Параћина, Ваљева, Крупња, Ниша, Власотинца, Лесковца, Велике Плане, Смедеревске Паланке, Шапца, Трстеника, Смедерева, Панчева, Крушевца, Младеновца и Лепосавића потврђују присуство 548 планинара са планинарским књижицама. Организатори процењују да је у 166 организованих група уз непознат број појединаца на Столовима било око две хиљаде учесника похода. Ако се томе додају и сви који су до врха стигли са друге стране планине, и другим стазама, овај број је неупоредиво већи. Великом одзиву је погодовало и лепо

време које је омогућило да овај дан остане у незабораној успомени свима који су се у недељу 15. маја нашли на Столовима. Огранизаторе радује чињеница да је све протекло у најбољем реду и без проблема који би на било који начин могли да угрозе углед грађен шест деценија. Сем на Столовима дивљи нарцис, или зеленкада, успева на Златибру, Дивчибарама и другим планинама али нигде није тако леп као на Столовима што су потврдили бројни учесници овогодишње акције. То је и повод за апел да се чувају и не беру у претераним количинама, па су љубитељи природе ове године потврдили да је атрактивније од брања цветова фотографисање у амбијенту који је тешко описати речима. Заједнички ручак за све учеснике посебна је прилика да се среде утисци са јединствене манифестације о којој ће до следеће године, а и касније, сведочити на хиљаде фотографија на

којима су планинари, бициклисти, чланови параглајдинг и аеро клуба, певачке групе Центра за културу из Жиче, гуслари и други. Најмлађи учесник који је прешао целу стазу је шестогодишњи Давид Филиповић из Параћина, а најстарији деведесетједногодишњи Драган Стаматовић из Крушевца. У аналима Планинарско смучарског друштва Гвоздац остаће трајно забележено да је ове године до дома у Брезни стигла и деведесетседмогодишња Јелена Минарди из Ниша. Иако је током масовних акција као што је ова строго забрањено коришћење алкохола приликом редовних активности на траси пронађе се по која флаша вина. Оно што се не попије увек остане на неком скровитом месту која добро познају чести посетиоци планине. Старо правило потврђује да се прво попије оно што је неко оставио раније, а количине увек обнављају за неку другу прилику. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.5.2016.

Знаменити Краљевчани: Зоран Савковић Џери (2)

МАГАЗИН

22.5.2016.

ПОСЛЕДЊИ ДОН КИХОТ

- И поред значајних успеха са великог броја фестивала, 150 представа различите дужине и скоро 200 глумаца који су прошли кроз њега Театар „Сунце“ не наилази на разумевање локалне заједнице. – Театар је од оснивања постао трн у оку људима из културе, иако за то није било никаквог разлога тим пре што се све време радило само са великим ентузијазмом, уз помоћ „штапа и канапа“ и искључиво личним средствима. – Статиста у копродукционом филму „Каравађо“, мала улога у „Скандалу“. - Истеривање правде кроз донкихотовску борбу која не води ничему

Фото: М. Радовановић

Зоран Савковић Џери

МАГАЗИН 22.5.2016.

оследењих дана децембра 2011. године у Смедеревској Паланци је одржан традиционални републички фестивал „Нове театарске форме“, под покровитељством Министарства културе. На основу оног што је приказано током шест фестивалских дана стручни жири, којим је председавао Александар Волић, једногласно је одлучио да трећепласираном прогласи представу „Масал“ краљевачког Театра „Сунце“ у режији Зорна Савковића Џерија. Жири публике је награду за најбоље глумачко остварење доделио глумици овог театра Јовани Смиљанић. Велики успех био је повод да након неколико дана Џери потврди како је годину дана раније Театар „Сунце“ са истом представом неступио на међународном фестивалу „Дани драмских студија“ и освојио чак седам награда, за режију, сценски покрет, ефекте, светло, главну мушку и женску улогу и другу награду као представа у целини. - Кроз све моје представе трудим се да прикажем људске судбине и страдање a, иако не могу да не поменем актуелне односе у друштву, у центру пажње је увек човекова судбина. За

неке ствари које сам писао, па режирао, треба имати петљу, па сам у одређеним ситуацијама доживљавао извесне непријатности, иако сам износио само оно што највећи број људи мисли а нема храбрости да каже – подсећао се тада Савковић уверен да је од настанка 1996. године Театар „Сунце“ постао трн у оку неким људима из културе, иако за то није било никаквог разлога тим пре што се све време радило само са великим ентузијазмом, уз помоћ „штапа и канапа“ и искључиво личним средствима. На идеју да оснује алтернативно позориште Савковић је дошао после снимања телевизијске емисије „Хербаријанци“ због жеље да се бави начином изражавања различитим од класичног, и са мало више слободе, а прво појављивање на улици испред Робне куће „Београд“ публика је примила добро, што је дало подстрек групи ентузијаста да наставе са радом. На предлог тадашњег директора Краљевачког позоришта Миломира Недељковић уследио је први наступ на „Фестивалу алтернативних позоришта“.

- Сценографија није била добра, нисам имао ни искуства, па смо добили и критике и похвале. Иако ми је то дало стимуланс да радим још више две године касније смо на „Фестивалу нових театарских форми“ у Панчеву доживели потпуни крах, ма колико да смо глумачки све одрадили коректно. Ипак смо добили награду за најбољу женску улогу – причао је Џери. И баш ово дешавање дало је посебан стимуланс краљевачким алтернативцима тако да се од 2003. године никада са неког фестивала нису вратили без награде. Чланови Teaтра „Сунце“ углавном су млади и неафирмисани глумци, али се међу њима често нађе и по који од оних који су се одавно доказали на даскама које живот значе. У представама су током првих петнаест година постојања наступали и прекаљени глумци Краљевачког позоришта Миле Цвијовић, Вукман Ракочевић, Нада Станков, Биљана Костантиновић, Миодраг Костић, Прeдраг Павловић, Драган Лешкиновић, Верољуб Андријанић, Живорад Гајовић и други. У том периоду кроз позориште је про-

22.5.2016.

МАГАЗИН

шло 150 до 200 глумаца који су играли у око 150 представа и других кратких форми, рачунајући и телевизијске драме. У позоришним комадима Театра „Сунце“ нема превише текста, а акценат је стављен на покрет, светлосне и музичке ефекте. Живот алтернативне представе није посебно дуг, па траје тек неколико извођења. Разлог за то је најчешће изостанак најминималнијих услова за појављивање на сцени а везује се за не тако мала средства потребна за изнајмљивање сале. За разлику од Краљева у другим градовима нема проблема ове врсте па су чланови „Сунца“ радо виђени гости о чему сведочи податак да су у Смедеревској Паланци играли представу пред пуном салом. Куриозитет посебне вресте је податак да селектори фестивала по доласку у Краљево ни не знају где је Теа-

тар „Сунце“ јер се налази у Џеријевој кући. Разлог је, верује он, што се политика увукла у све сфере живота, па и у позориште, што се негативно одражава на рад. Иако се представе чији је аутор најчешће баве односом друштва и људи на власти, Џери никада није био члан ни једне политичке групације, и није зависио од њих, што појачава уверење да трпи баш због тога. Велики терет је свих ових година поднела и породица, а то је цена велике љубави према позоришту, режији, сликарству, музици, уметности уопште. Џери признаје да никада није рачунао колико нека представа кошта. Важније му је било да добро осмисли тему, подели улоге и са онима који га подржавају започне реализацију. Заједно израђују и костиме, најчешће од старих и коришћених које доноси

сваки од учесника, а дешавало се да на фестивалима добија награде за најбоље остварење у овој области. Годинама су пробе нових представа одржаване у Клубу одборника Скупштине општине, а кад је то укинуто у помоћ је прискочила Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић и понудила приватни простор који је мање коришћен због извесне удаљености што је отежавала глумцима одлазак на пробе. У време кад је Театар „Сунце“ обележавао петнаест година постојања окупљао је двадесетак глумаца од којих је најмлађи имао тек десет година, а најстарији добро загазио у седму деценију живота. Иако постоји велико интересовање за похађање школе глуме, недостатак простора за рад онемогућава ову активност тако да се глумачки занат по правилу савла-

дава током припремања нове представе. Театар „Сунце“ је учесник три међународна фестивала, у Суботици, Бањалуци и Димитровграду, а једна од представа је уврштена међу десет најбољих у Србији. До тренутка кад је, по старом закону, постојала Културнопросветна заједница општине Краљево било је и неке сарадње са локалном самоуправом, након тога је више нема. - Као да никога не интересује шта радим, па могу да донесем било какву награду са неког фестивала али то овде никога не интересује. Кад ме позову у друге градове да гостујем непријатно ми је да узвратим позивом за долазак у Краљево, јер немaм где да их примим – говорио је Џери уверен да је оно што ради довољно добро што потврђују позиви за гостовања, и учешће

на фестивалима, који стижу са свих страна. Ни после више од петнаест година посвећености позоришту, и непрекидног рада, Џерија није напуштао ентузијазам па није могао да потврди до када ће да га мотивише. Ипак, добро је знао да га више од свега испуњава и држи рад са младима. - Питају ме зашто се млатим са овим кад од тога немам користи. Иако је тешко радити без пара, кад је у питању уметност то и није најважније. Појединци често одбијају да играју, јер знају да не плаћам, а кад постигнемо неки резултат питају зашто их не зовем – каже Џери. Први дани 2012. године су, одабиром музичких секвенци, означили почетак рада на новој представи „Опсенар“, плановима за припрему представе за децу „Црвенкапа и вук

главоња“ и једног перформанса, а колико су реални зависило је од много чега, пре свега услова потребних за реализацију пројеката. Прича о Театру „Сунце“ почела је много раније, а на прве дане подсећа мољакање одговорних у Дому друштвених организација, Краљевачком позоришту, Културном центру „Рибница“ и другим институцијама културе да стану иза предстве групе ентузијаста окупљених око Зорана Савковића како би се појавили на неком од фестивала. Трајало је то све до 2002. године кад су, уз помоћ Оливере Кушевије, припремљена потребна документа за регистрацију Алтернативне позоришне сцене „Сунце“ која је прерасла у Театар „Сунце“ због жеље да се, поред алетрнативних, изводе класичне и представе за децу. Иако је жеља за бављење необичним формама тињала

МАГАЗИН 22.5.2016.

годинама уназад оскудне информације о постојању алтернативне позоришне сцене у значајној мери су утицале да до реализације прве дође са великим закашњењем. Представа „Феђа и Мими“ се, иако са много пропуста, учинила занимљивом селектору фестивала у Панчеву па је пожелео да је уврсти у програм те године. Две године касније поново се обрео у Краљеву и нову представу Театра „Сунце“ после првог гледања уврстио у званични програм фестивала нових театарских форми. - Иако су посетиоци говорили да нису разумели ништа потврдили су да је представа откачена, па се можда и због тога свидела селектору. Одлазимо на фестивал у Панчево, али имамо страховит пех. Док смо припремали сцену у сали сазнамо да не играмо ту већ у башти са клупама прекривеним лишћем и маховином. Све ми се окренуло наглавачке, а сви чланови екипе покуњени. Све је било мокро, једна столица пала а на оближњој тераси свира жива музика. Ноћ још није пала, а представа се заснива на светлосним ефектима због чега нам треба мрак. Треба нам јабука, не можемо нигде да је нађемо, а нема где ни да се купи. Војкан Степић каже да од технике ништа не ради и да је све била саботажа. Башта пре тога није радила пуних десет година, а да представа не би пропала затражим бар касетофон да пустим музику са касете. Публика је већ почела да се смеје због опште спрдачине, али смо одиграли представу до краја на чему нам се захвалио селектор. Све је изгледало као да су сви у Панчеву желели да њихова представа буде прва. На округлом столу после представе општа пљувачина, а Вукман Ракочевић каже да је представа била одлична, да смо се одлично осећали и да смо задовољни – сећао се те године Џери почетака Театра „Сунце“. Син Стефан се сврстава у ред најпознатијих српских костимографа, а ангажман на снимању копродукционог филма „Каравађо“ допринео је да се Џери као статиста појави на великом екрану. У следећем филму „Скандал“

добио је малу улогу коју сматра значајном јер означава први корак у светској кинематографији. Џери са сетом признаје да све што је пропустио са четворо деце из два брака надокнађује са унуком Огњеном а ни „Сунце“, каже, није његово приватно позориште већ удружење свих који га воле бар онолико колико он. Па иако на пројектима раде сви који у датом тренутку за то покажу интересовање највећи део посла прихвата сам, а по правилу почиње у тренутку кад му нека реч толико запара уши па се веже за њу уверен да би могла да буде први корак. - Кад осмислим представу откуцам текст па позовем глумце за које сматрам да могу да задовоље форму. Узмемо неке старе костиме преправљамо, крпимо, шијемо. То је тешко колико и радити представу која нема много текста па гестикулацијом, покретом и мимиком мора много да се каже. Од представа нема никакве зараде, публика их најчешће види само једном, а у највећем броју случајева не знам да ли ће и када поново да се види. С обзиром да радимо алтернативу сви мисле да радимо неке глупости. Први перформанс у Краљеву „Ета женерал“ извео сам на улици испред Робне куће. Људи су прво само прола-

зили, онда је застало троје знатижељних да би после десет минута било препуно. Од локалних функционера највише разумевања је имао први градоначелник Краљева др Милош Бабић који је пратио наше представе. Од других никад ништа, ни на кафу да нас неко позове као што позивају спортисте. Не само да их не занима то што радим, него гледају на сваки начин то да омаловаже, а Тетар су неки које сам довео, уз помоћ других са стране, чак покушали да расформирају – причао је искрено уз потврду како је читавог живота покушавао да истерује правду кроз донкихотовску борбу која не води ничему. Током скоро две деценије дугог живота кроз „Сунце“ је прошло више од две стотине различитих сарадника. Највернији међу њима је Миле Цвијовић Нецо, на чију је иницијативу и формиран театар, потом Војкан Степић, а међу онима који су допринели да сија још јаче били су Јасмина Радовић, Јована Смиљанић, Бора Тошић, Јелена, Миленко Симовић, Ксенија Миленковић и многи други. Пре само две године Џери је тврдио да ће „Сунце“ сијати док је он жив. Каква је перспектива театра кад њега нема остаје да се види. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.5.2016.

Становници Краљева у 19. веку

МАГАЗИН

22.5.2016.

ПОРЕКЛО И Р

- Иако се матичне књиге у Краљеву воде од 1837. године за првих десет година нема података о рођеним, умрлим и венчаним. – Матичне књиге откривају многе интересантне податке који сведоче о историји овог краја. - Од 1837. до 1900. рођено је 5.141 дете којима је дато 272 мушка и 227 женских имена. - Најчешћа мушка имена су Милан, Михајло, Милош, Петар и Јован, а женска Милица, Драгиња, Стана и Персида. - У истом периоду бележи се коришћење 826 различитих презимена од којих су најчешћа Јовановић, Петровић, Николић, Ђорђевић и Марковић. - У матичне књиге се од 1858. године уписују и ванбрачна деца, па се до 1900. бележи њих седамдесет троје од којих 42 дечака и 31 девојчица. - Матичне књиге потврђују постојање мајке са једанаест и оца са седамнаесторо деце. – До 1900. године рођено 158 близанаца

Фото: М. Радовановић

РОДОСЛОВИ

Радомир Ристић

МАГАЗИН 22.5.2016.

вогодишња Манифестација „Музеји Србије, десет дана од десет до десет“ у периоду од 12. до 21. маја је обухватила низ изложби и пратећих програма, као што су креативне радионице за децу и одрасле, предавања, промоције књига, јавни разговори, концерти, позоришне представе, пројекције филмова и други садржаји. Богат програм у краљевачком Народном музеју употпуњен је предавањем архивског саветника Радомира Ристића на тему „Становници Краљева у 19. веку порекло, родослови“. За време рада у Историјском архиву Ристић је овом темом почео да се бави након преузимања матичних књига од цркве и дошао да врло интересантних података о развоју Краљева након ослобођења земље од Турака у првој половини деветнаестог века. Матичне књиге су се показале као драгоцен извор података за обраду комплексне теме чији су обриси само назначени током предавања, а сведоче о становништву Карановца од времена Првог и Другог српског устанка до краја века. Историја сведочи да пред најездом Турака пред крај четрнаестог века почиње исељавање српског живља са ових простора, а наставља се у 14. и 15. да би врхунац достигло великом сеобом под вођством Арсенија Чарнојевића у седамнаестом. Након тог периода на овом простору готово да није ни било православног живља, а оно што је остало по правилу је, на страни Аустрије, учествовало у неколико неуспешних ратова против Турске да би нкон сваког пораза становништво трпело све теже последице које су довеле до скорог истребљења. Кад су почетком осамнаестог века ови простори остали готово празни, а власницима земљишта били потребни радници који би обрађивали земљу, почело је интензивније досељавање

становништва пре свега са простора Херцеговине и Црне Горе, потом са Косова и Метохије и данашње Албаније. Они које је мука натерала пристизали су и са простора Старе Србије, данашње Македоније, северних делова Грчке, југоисточних делова Србије, Браничева и долине Тимока. Уочи припрема за рат између Аустрије и Турске, који је трајао између 1788. и 1791. године, у Карановцу је 1784. године, у оквиру тајне мисије, боравио аустријски официр и утврдио да је у вароши укупно сто кућа, једанаест хришћанских и 89 муслиманских, највише турских и арнаутских. Арнаути из околине Скадра су се у овим крајевима углавном бавили разбојништвом, па се не памти да је прошао и један караван а да га нису оглобили. Након ових ратова Карановац расте да би уочи Првог српског устанка било забележено како има око седам стотина кућа, углавном арнаутских и турских. У то време и Вук Караџић потврђује да су Срби живели само у селима, а Турци у градовима где је било и нешто хришћана који су били маргинализовани и нису учествовали у управи. Радомир Ристић потврђује постојање војно-феудалног система управе из које су били искључени Срби, а блага аутономија се сводила само на то да кнез гарантује оно што спроводи власт. - Први и Други срспки устанак називају се и срском револуцијом јер представљају прелаз из војно-феудалног и спахијског у ново модерно, грађанско друштво, а стечена национална слобода упоредо осваја економску и друге. После Другог српског устанка Милош Обреновић је успео да ослободи Карановац и као посредник између раје и турских власти, која се све мање осећа у српским крајевима, прикупља царске и спахијске данке.

Првим и другим хатишерифом заокружава се аутономија, а феудални систем формално престаје да постоји на Митровдан 1853. године. Иако је још 1833. престао да се убира харач, и плаћа главарина, остали су други порези све до стицања независности 1878. године – каже Ристић. Национално ослобођење доноси промену живота и могућност да се оранизује по угледу на европске земље. Зидају се све боље куће, школе и цркве, и носе грађанска одела, а Карановчани слободније шетају улицама јер су ослобођени обавезе да се склањају са пута и обарају поглед при сусрету са Турчином. Понижење које је становништво трпело таложило се вековима да би незадовољство ескалирало у устанцима 1804. и 1815. године. Услове за формирање среског управог средишта Карановцу обезбеђује географски положај и омогућава да буде средина која координира околним местима. На раскрсници путева, који воде низ долине Ибра и Мораве, Карановац постаје место у које се досељава све већи број становника из различитих делова региона, пре свега оних који још нису ослобођени турске окупације. Већи број становника захтева и више различитих професија, па су у вароши све присутније занатлије, лекари, учитељи, трговци, официри и други који се баве баштованством. У Турској је одувек важило правило да муслиманско становнштво напушта крајеве у којима нема султанове власти, а то је један од разлога да се Карановац ослобађа великог броја оваквих. Све већа слобода утиче и на промену односа према остацима турске власти, па документ из 1824. године сведочи како се Исмаил ага жали кнезу Милошу да га раја у Конареву не поштује, неће да плаћа порез, а најављује да ће да га жени и венча у православној цркви у овом месту. У документима је забележено да је Карановац 1820. године имао 60 домова, а две године касније 103, да би Јоаким Вујић након обиласка 1826. године записао да има 116 домова цркву и школу, а да је број кућа мањи него пред устанак јер је дошло до смене

22.5.2016.

МАГАЗИН

становништа. Уместо муслиманског почео је прилив српског живља, па је 1834. године у вароши присутно 1.022 становника. Пет година касније пописано је 230 кућа, а 1844. има 303 куће и 1.125 житеља. Према попису људи, жена, деце, иметка и прихода 1863. године у вароши има 248 кућа са 785 мушких и 667 женски житеља што чини 1.452 становника. Званична државна статистика потврђује да 1866. године има 523 куће и 1.871 становник од којих 644 у браку, 150 удова и укупно 454 писмених. Грађански данак плаћао је 481 становник, момачки 153, а харачки нико. Значајан удео оних који су плаћали момачки данак последица је досељавања великог броја младих људи који су, од навршене петнаесте године до женидбе, били у обавези да плаћају момачки порез јер је држава стимулисала заснивање породица и рађање. До 1874. године Карановац је нарастао на 2.234 становника да би се до 1900. тај број попео на

3.238 становника. - Краљево које је ово име добило 1882. године нагло се развијало и током 19. века израста у значајно средиште Западне Србије, а напредак прати и пораст броја становника. Природни прираштај се прати од 1847. године од када постоје матичне књиге рођених и умрлих, иако су уведене десет година раније. По њима од 1847. до 1900. године рођено је 4.504 а умрло 4.727 становника што сведочи о негативном прираштају који се компензира миграцијама и порастом броја становника тако да их 1859. има 1.509. До 1900. је рођено је 3.798 а умрло 3956. становника, а за четрдесетак година је досељено 1.807 тако да 1900. године град има 4.978. становника – објашњава Ристић. Од 1837. до 1900. рођено је 5.141 дете којима је дато 272 мушка и 227 женских имена. И док код мушких народна имена преовлађују над библијским код женских је то још више

изражено. Матичне књиге потврђују да су најучесталија мушка имена Милан, Михајло, Милош, Петар и Јован, а женска Милица, Драгиња, Стана и Персида. У том периоду се бележи коришћење 826 различитих презимена од којих су најчешћа Јовановић, Петровић, Николић, Ђорђевић и Марковић. Иако су се до половине деветнаестог века презимена често мењала, посебно код породица са већим бројем чланова, бележи се и појава оних која се везују за крај из кога су долазили у Краљево које све више постаје занатлијско-трговачка средина о чему се закључује на основу података из матичних књига које сведоче да су најбројнија деца из ових породица. Тако у укупном броју занатлија учествују са 38,7 одсто а деца трговаца са 21, што чини скоро 60 одсто новорођене. Књиге потврђују да остатак долази из породица земљорадника, угоститеља, надничара, рабаџија, среских и општинских службеника.

О промени структуре становништва у граду пред крај деветнаестог века сведоче подаци из матичних књига која потврђују да је све више деце официра, чиновника и наставника који чине веће учешће у укупном броју. У матичне књиге се од 1858. године уписују и ванбрачна деца, па се до 1900. бележи њих седамдесет троје од којих 42 дечака и 31 девојчица што укупно износи 1,8 одсто укупно рођених, а новорођенчету које је 1896. године нађено испред једне карановачке гостионице додељено је име Даринка. Овај период српске историје памти се и по породицама са великим бројем деце, а матичне књиге потврђују постојање мајке са једанаест и оца са седамнаесторо деце. Уз податак о мајци која их је родила четрнаесторо књиге сведоче и о постојању 158 близанаца, али и добу дана у коме су се деца најчешће рађала. Иако је највећи број новорођенчади донет на свет током дана деца су се рађала и током ноћи и

то више у другом него првом делу. - Један од значајних догађања била су венчања као услов за формирање породица, а матичне књиге од 1837. године сведоче да су обављана у Храму Свете Тројице. У периоду од 1837. до 1900 године уписано је 1.703 брака што сведочи о 26,56 по једној години. Венчања се обављају у складу са црквеним и грађанским закоником, није их било у време поста, а као месец свадби карактеристичан је новембар. Књиге потврђују да је за само десетак дана, од заврештка претходног до почетка новог поста, у просеку уписано по 315 венчања. Поред првог бележи се други и трећи брак, а уз допуштење архијереја и четврти. Поред имена и презимена младенаца, њихових родитеља и кумова, у матичним књигама венчаних уписивани су и други подаци који бацају више светла на Краљево током 19. века. Занимања младенаца и њихових родитеља потврђују да је Краљево све

до почетка 20. века претежно занатлијско-трговачка средина са значајним бројем угоститеља и земљорадника Што се више ближимо крају века бројнији су младенци из чиновничких, свештеничких, официрских и наставничких породица, а бележи се и све већа писменост нарочито младожења – прича Ристић. Највећи број младенаца потиче из околних места, али се значајним чини претходна станишта младожења и податак да су се у првим генерацијама женили особама из исте средине, или из познастава која су раније утврђена, јер су мерила која су до тада владала била пресудна при одлучивању. Књиге потврђују да су у другој половини деветнаестог века све чешћи бракови са невестама које долазе из Београда, Милановца, Чачка, Јагодине, Крушевца, Рашке, Сјенице и Шапца а резултат су трговачко-еснафских веза, и доласка чиновника и официра. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.5.2016.

Завршена манифестација „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10

анифестација „Музеји Србије, десет дана од десет до десет“ је, у периоду од 12. до 21. маја, обухватила низ изложби и пратећих програма, као што су креативне радионице, предавања, промоције

књига, јавни разговори, концерти и други садржаји, а у Краљеву је отпочела изложбом „Обале и реке: Плакати из Русије“ коју су припремили Удружење ликовних и примењених уметника, Народни музеј, Друштво

српско-руског пријатељства „Краљевград“, Друштво московских уметника – Секција плакатиста и Партнерство плакатистов. Изложба је показала како се Секција плакатиста Друштва московских

Фото: М. Радовановић

БОГАТ КУЛТУРНИ ПРОГРАМ

МАГАЗИН

22.5.2016.

уметника бави релацијама људских вредности и краткорочних политичких циљева, кроз метафору обала које се полако мењају и тока река који се брзо обнавља. Поред плаката које су направили сведоци и учесници историјских догађаја изложени су и други настали у знак сећања на те догађаје, чиме се наглашава веза између генерација руских уметника и тумаче и процењују историјски процеси. Изложба се састоји од осам логички повезаних делова: Почетак, Ништа није заборављено, Миру – мир, Власт и народ, Први у космосу, Изазови, Сачувајмо, Размишљања. Два дана касније је промовисана књига др Милоја Пршића „Арчибалд Рајс 1914-1918“, а манифестацију су обогатила два концерта, први ученика Етномузиколошког одсека Музиче школе „Стеван Мокрањац“ у класи професорке Злате Марјановић и други пијаниста Виолете Васиљевић и Драгане Димић. У уторак су отворене две изложбе

из збирки Народног музеја. Прва под називом „Рат и мир“ је пред јавност изнела униформе из збирке Историјског одељења, а друга из Уметничке и Етнографске збирке фреске и златовез Косова и Метохије. У оквиру последње манифестације тог дана архивски саветник Радомир Ристић одржао је предавање на тему „Становници Краљева у XIX веку, порекло – родослови“ Кустос Природњачке збирке Предраг Радовић је у среду говорио о метеоритима као гостима из свемира, а у четвртак је промовисано шеснаесто издање часописа „Наша прошлост“ који су представили др Миладин Милошевић и проф. Драган Булатовић. Последњи дан овогодишње манифестације у суботу резервисан је за Европску ноћ музеја током које је отворен Легат Оливере РадојковићЧоловић. У периоду од 12. до 21. маја за посетиоце је од 10 до 22 сата била отворена Стална поставка Народног музеја која, у четири сале за излагање и два

ходничка дела на првом спрату, приказује прошлост и историју Краљева и околине кроз потенцијал свих музејских збирки. Стална поставка обухвата више целина, археологију, ратну историју, масовно стрељање цивила у лагеру у Краљеву од 15. до 20. октобра 1941. године, грађанску епоху, етнологију, уметност и легат др Оливере Радојковић Чоловић. Иницијативу новинара „Просветног прегледа“, Димитрија Стефановића да најбољи учесници манифестације „Десет дана музеја од 10 до 10“ буду награђени, прихватио је Оснивачки одбор ове манифестације, па је настало признање „Музеј за 10“ а од ове године ће се редовно додељивати учесницима који су се својим залагањем у претходној години посебно истакли. Оснивачки одбор, који одлучује о признањима, чине директори осам националних музеја: Народног музеја у Београду, Галерије Матице српске, Природњачког, Етнографског и Музеја

примењене уметности, Историјског музеја Србије, Музеја савремене уметности и Музеја историје Југославије. На свечаности у Етнографскон музеју, у среду 18. маја, додељена су признања најбољим од 67 учесника манифестације у 2015. години. Народни музеј Аранђеловац признање је заслужио изложбом „Прича о Милутину Миланковићу“ и изузетно занимљивим пратећим програмима, од предавања, до телескопског посматрања звезда сваке ноћи чиме су приближили публици једну озбиљну и многима тешко разумљиву тему. И поред тога што није самостална јединица музеј у Белој Цркви је успео да направи две занимљиве изложбе са атрактивним пратећим програмима, а да у манифестрацију активно укључи и Историјски архив из овог места. У образложењу признања Музеју рударства и металургије у Бору истиче се посебна вредност интензивних и амбициозно замишљених програма које је имао током прошлогодишње мани-

фестације, а који су окупили велики број посетилаца при чему је исказано заједништво колектива. Запослени у врањском Народном музеју великим залагањем су успели да осмисле занимљив програм који је објединио музејску делатност и музичку манифестацију „Мај месец музике“ која се у исто време одржавала у овом граду, чиме је и манифестација добила нову димензију. Ни Градски музеј Врбас није самостална музејска јединица, али је са малим бројем запослених успео да мобилише цео град програмима који су се одржавали на чак седам локација, чиме су антиципирали тему овогодишње манифестације „Мој музеј, мој град“. Атрактивни програми Народног музеја у Зајечару на две локације допуњени су одржавањем трибине повезане с централном темом манифестације „Хероји културне баштине“, чиме је скренута пажња на проблеме с којима се заштита културног наслеђа данас суочава, а Завичајни музеј Кња-

жевац поред изузетно редукованог стручног кадра у време одржавања Манифестације, великим ентузијазмом успео да одржи занимљиве програме на четири локације од којих су две ван града. Народни музеј Топлице из Прокупља осмислио је и реализовао атрактивне програме на три локације, водећи рачуна о публици свих животних доба, од деце предшколског узраста до пензионера, а Галерија слика „Сава Шумановић“ из Шида интензивне и добро осмишљене програме наменила публици различитих узраста, потреба и интересовања. Манифестацију „Музеји Србије, десет дана од десет до десет“ прошле године су покренули национални музеји, Народни музеј у Београду, Галерија Матице српске, Природњачки музеј, Етнографски музеј, Музеј примењене уметности, Историјски музеј Србије, Музеј савремене уметности и Музеј историје Југославије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.5.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Хјустон: Имамо проблем

МАГАЗИН

22.5.2016.

Хладни рат, свемирска трка и НАСА слетање на Месец кључни су весници догађаја који су обежили читаву једну еру. Они су још и данас обмотани велом тајне и инспиришу бројне терористичке завере, а у филму „Хјустон, имамо проблем!“ словеначки редитељ Жига Вирц новим информацијама доводи у питање обе стране приче. Овај интригантни играно-документарни филм истражује мит о тајној америчкој куповини контроверзног југословенског свемирског програма почетком шездесезих година прошлог века, вредној неколико милијарди долара. Филм на интригантан начин спаја стварне и фиктивне догађаје који рекреирају не тако давну историју кроз призму теорија завере, позивајући гледаоце да сами одлуче шта је стварност, а што фикција. На тој танкој линији словеначки филозоф Славој Жижек у филму поставља кључно питање: „Шта

је заправо истина?“. Користећи архивске снимке филм повезује све аспекте овог мита кроз сведочанство вишег свемирског инжењера који је радио у контроверзном југословенском свемирском програму. Након Другог светског рата југославенска обавештајна служба моћном Јосипу Брозу Титу открива давно изгубљене планове свемирског програма. Ухваћен у замку између Истока и Запада председник одлучује да искористити прилику за Југославију и у тајности развија амбициозан свемирски програм који у марту 1961. продаје Сједињеним Америчким Државама. Два месеца касније председник Џон Фицџералд Кенеди најављује да Америка шаље свог човека на Месец. Без обзира шта се доиста догодило, многи верују да је реч о историјској чињеници и да су та два догађаја повезана. Иван се враћа у домовину педесет година након што је југословенска тајна служба лажирала његову смрт и

послала га у Америку где је радио за НАСА. Користећи документе са којих је скинута забрана објављивања амерички историчар Роџер МекМилан реконструише догађаје који су се одвијали од шездесетих година. Са пензионисаним генералом Југословенске народне армије Францом, који је био упознат с тајним свемирским програмом али и његовим заташкавањем, разоткрива се комплексна мрежа тајни, лажи, манипулација и прљаве политичке игре. Кроз сведочења и никад виђене архивске снимке, редитељ разоткрива причу о пионирском свемирском истраживачком програму који је пола века држан у тајности. Напуштена и минирана југословенска ваздушна база одиграла је важну улогу у свемирској трци, а средином шездесетих година била је највећи подземни комплекс у Еуропи. Последње декаде југословенске историје приказане су кроз испреплетене чињенице, гласине и фикцију, а свакоме остављено да

заузме критички став о садржају који гледа на филмском платну. Филм се приказује до 25. маја ,а цена улазнице износи 250 динара.

Икс-мен: Апокалипса Након успешног филма ,,Икс-мен: Дани будуће прошлости“, редитељ Брајан Сингер се враћа са новим наставком ,,Икс-мен: Апокалипса“. Од настанка цивилизације, обожаван као бог Апокалипса, први и најмоћнији мутант из Марвеловог Икс-мен универзума, враћа се бесмртан и непобедив. Након што се одмарао хиљаду година, Апокалипса се буди разочаран светом који проналази, регрутује тим моћних мутаната, укључујући и обесхрабреног Магнета, како би очистили човечанство и створили нови светски поредак којим би владали. Судбина Земље виси о концу, а Рејвен уз помоћ Професора Икс водиће екипу младих Иксмена како би зауставили највећег

непријатеља и спасили човечанство од потпуног уништења.

Лоше комшије 2 У новом наставку хит комедије „Комшије 2“, добро познатој екипи, Сету Рогену, Заку Ефрону и Роуз Берн, придружују се млада глумица Клои Грејс Морец и прелепа Селена Гомес. Мек и Кели очекују друго дете и коначно су спремни да напусте предграђе, а када одлуче да продају кућу открију ко су им нове комшије. Уморне од строгог школског режима, девојке из сестринства Капа Ну, одлуче да се преселе далеко од кампуса, где могу да раде шта им је воља. Када Шелби и њене сестре пронађу савршену кућу, чињеница што се налази у мирном делу града, неће их спречити да организују још луђе журке од својих претходника. Када Мек и Кели схвате да не могу изаћи на крај са новим комшијама у помоћ позивају Тедија, на-

дајући се да ће он успети да их отера. Ако мисле да ће се девојке предати лако, без борбе, онда су озбиљно потценили женску моћ и сналажљивост. На сваком факултетском кампусу у Америци током првог месеца нове школске године гомиле нових студената истражују све опције које су им на располагању. Шелби се надала да ће постати чланица сестринства и уживати у легендарном друштвеном животу за који се припремала током целе средње школе, али се горко разочарала након посете најпопуларнијој сестринској кући. Како није имала блиских пријатеља у средњој школи кад пронађе сестре у Бет и Нори заједно одлуче да покрену ново сестринство ван територије факултета, па ће Капа Ну бити сестринство без правила и сексистичких навика, неексклузивна организација отворена свима који желе да јој се придруже. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.5.2016.

„Трка мира“ први пут у Краљеву

МАГАЗИН

22.5.2016.

ПРОМОЦИЈА ГЛО

- За осам месеци „Трка мира“ треба да прође кроз свих 49 европских земаља да би наставила пут до осталих земаља чланица Уједињених нација. - Од 1987. године трка је прошла кроз више од 150 земаља света и дотакла животе милиона људи. – Уз домаће у тиму петнаест тркача из исто толико земаља. - После Новог Пазара и Рашке тркачи стигли до Краљева да би наставили до Врњачке Бање, Трстеника и Крушевца, а потом преко Прокупља, Ниша, Беле Паланке, Пирота и Димитровграда према Бугарској. – Старт 24. фебруара у Порту, циљ 8. октобра у Риму. – Међу тркачима српски ултрамаратонци победници трке на пет хиљада километара

Фото: М. Радовановић

ОБАЛНОГ МИРА

МАГАЗИН

22.5.2016.

„Трка мира“ је глобална спортска манифестација посвећена миру, складу и пријатељству међу људима чији учесници носе упаљену бакљу као симбол тежње за лепшим и срећнијим светом. До сада је пронета кроз више од 150 земаља света са циљем да бакља, прелазећи из руке у руку, повеже све људе у тежњи за светом у коме владају мир, љубав, склад и јединство. „Трка мира“ се организује са поруком да, ако можемо да трчимо заједно у миру и хармонији, можемо и да живимо заједно у миру и пријатељству. Држећи бакљу у руци „Трку мира“ су до сада подржали Нелсон Мандела, Мајка Тереза, Михаил Горбачов, краљица Елизабета, председници и премијери бројних држава, истакнути уметници и спортисти попут Карла Луиса који је главни промотер на светском нивоу. Трку је у Србији 2005. године благословио патријарх Павле речима „... Молимо вас да на том путу

проносите љубав, и мир међу људима који нам је итекако потребан.“ Петнаесточлани интернационални тим тркача из исто толико земаља, који предводи координатор за Европу Ди-

Сваки корак се рачуна Порука Трке мира је веома једноставна: ако можемо да трчимо заједно у миру и у хармонији, онда можемо и да живимо заједно у миру и у пријатељству! Свако од нас може да промени свет тако што ће дати живи пример другима и симболично начинити први корак! У том духу можемо да потрчимо са бакљом, да претрчимо неколико километара са њом или да је на тренутак узмемо у руке и предамо је даље. Сваки корак се рачуна!

павађан Ренер, ушао је у Србију из правца Црне Горе, а на граници га је сачекао домаћи тим са 36 тркача, међу којима су и српски ултрамаратонци Александар Арсић и Срђан Стојановић, победници најдуже и најтеже трке на свету на 3.100 миља, што износи пет хиљада километара. Са њима је координатор „Трке мира“ за Србију Предраг Кнежевић који је у овогодишњој трци на 10 дана у Њујорку претрчао 735 километара. На путу кроз Србију „Трка мира“ је, после пређених сто километара од Новог Пазара преко Рашке, у уторак стигла до Краљева да би следећег дана наставила до Врњачке Бање, Трстеника и Крушевца, а потом преко Прокупља, Ниша, Беле Паланке, Пирота и Димитровграда према Бугарској. Покровитељ „Трке мира“ у Србији и ове године је Народна скупштина, а подржавају је Олимпијски комитет Србије и Министарство за спорт и омладину.

Учеснике трке, који су Ибарском магистралом стигли из правца Рашке, на почетку Карађорђеве улице у Чибуковцу дочекали су домаћи тркачи да би заједно протрчали овим делом града до Хале спортова где је за све присутне приређен пригодни културно-уметнички програм. - Трчимо по целом свету са упаљеном бакљом која симболизује мир, хармонију, пријатељство, љубав, поштовање и толеранцију међу људима без обзира на расу, боју коже, политичку или верску припадност. Нашим примером покушавамо да инспиришемо људе и да их усмеримо у правцу мира, јер је то најпотребније на планети. Потребно је да свако од нас схвати да је одговоран и да је на њему да учини први корак, што је гесло ове трке, а не да чекамо неког другог да учини нешто за нас у правцу мира већ да прво свако од нас успостави свој

мир, па ћемо тако једног дана имати мир на планети земљи – поручио је по доласку у Краљево Кнежевић. Прва Трка мира одржана је 1987. године на иницијативу Шри Чинмоја који је посветио живот постизању хармоније и јединства међу људима и различитим културама. Он је на динамичан начин следио ову визију кроз уметност, спорт и хуманитарно служење и увек снажно заступао идеју да спорт игра улогу моћног инструмента за промовисање глобалног мира. Чинмој је за живота био признат на међународном нивоу за бројне иницијативе које су уједињавале људе разних култура и друштвених слојева да приону на рад за један свет који ће више испуњавати. Као атлета, филозоф, сликар и песник посветио је живот унапређењу идеала светског мира и светске хармоније. „Трка мира“ се одржава сваке друге

године и редовно пролази кроз Србију. Учесници су најчешће долазила из Мађарске и пролазила кроз северније делове земље, а ове први пут са југа. Старт трке је означен 24. фебруара у португалском граду Порту, а учесници се на циљу у Риму очекују 8. октобра. За осам месеци „Трка мира“ треба да прође кроз свих 49 европских земаља да би наставила пут до осталих земаља чланица Уједињених нација. Од самих почетака Трка је прошла кроз више од 150 земаља света и дотакла животе милиона људи. Бакљу су држали припадници свих друштвених слојева и тако потврдили жељу за бољом и светлијом будућношћу, јер чин преношења бакље од особе до особе уједињује у заједничкој тежњи да се свету понуди нешто позитивно и тако промени на боље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.5.2016.

Из Полицијске станице Краљево

НОВИ ПРОБЛЕМ

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 9. до 15. маја потврђује да су у Полицијској управи евидентирана 23 кривична дела, што је за половину више него седам дана раније, од којих само једно припада области привредног криминала. Успех у откривању починилаца је овога пута нешто већи, и ближи се половичном, о чему сведочи податак да су инспекторима Криминалистичке полиције познати извршиоци 11 кривичних дела. Друга недеља маја потврђује знатно погоршање стања у области јавног реда и мира, а доказ је податак о десет прекршаја, или за половину више него у претходном статистичком периоду. Док је девет туча за трећину мање, број прекршаја који се третирају као остали више је него удвостручен. Једна саобраћајна незгода више не утиче значајније на укупно стање безбедности саобраћаја у коме је, од укупно 13, седам као последицу имало повређена лица, а шест само материјалну штету. Три особе су задобиле теже телесне повреде, код седам преосталих оне су окарактерисане као лакше, а материјална штета од 360 хиљада динара је дупло мања него у првој недељи маја. Педантни

МАГАЗИН

22.5.2016.

статистичари Полицијске управе Краљево бележе благи пораст броја саобраћајних прекршаја, а 403 из последњег статистичког периода за педесетак је више него у претходном. Мирну недељу провели су припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који нису имали потребе да интервенишу у гашењу пожара.

Закон на страни провалника Податак да приликом провалних крађа долази до трагичних догађаја чије последице најчешће трпе власници приватне својине и чланови њихових породица који задобијају телесне повреде, а у великом броју случајева изгубе живот, повод је за реакцију Синдиката Полиције и предлог да се по хитном поступку усвоји Закон о заштити приватне својине. У случајевима кад у самоодбрани успеју да савладају провалника, нанесу му повреде или лише живота, грађани по правилу бивају осуђени на вишегодишње казне затвора због тога што су штитили себе, породицу и приватну својину. Повод да Синдикат Полиције предложи текст закона је уверење да тренутна законска регулатива штити провалника, да приликом провалних

крађа нема поштеђених, а да су на удару провалника чланови бројних породица. Поред захтева за усвајање наведеног Закона Синдикат запослених Полиције је покренуо и електронску петицију, а најављује и скоро потписивање путем образаца како би довољним бројем потписа грађана извршили притисак на посланике Народне Скупштине да се подрже њихов предлог.

Заустављен шверц лекова Припадници Министарства унутрашњих послова и Жандармерије су у заједничкој акцији запленили већу количину фармацеутских производа, вредних око пет милиона динара. Они су, без одговарајуће документације, пронађени у товарном делу комби возила приликом прегледа у селу Муре код Рашке. Припадници полиције су ухапсили, и по налогу тужиоца одредили меру задржавања до 48 сати, двадесетпетогодишњем возачу П. В. из Лешка који се терети да је извршио кривично дело недозвољена трговина. Возило и производе су одузели припадници Пореске управе, а осумњиченом следи привођење основном јавном тужиоцу у Рашки. Т.Р.

Фоото: М. Радовановић

И У САОБРАЋАЈУ

МАГАЗИН 22.5.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 22. ДО 28. МАЈА

МАГАЗИН

22.5.2016.

22. мај

1455. — Битком код Сент Албанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк. 1833. — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном. 1914. — Велика Британија од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу. 1915. — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи. 1918. — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату. 1939. — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије. 1943. — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату. 1960. — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале. 1969. — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца. 1972. — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез. 1975. — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима. 1985. — У експлозији аутомобилабомбе у једном предграђу Бејрута по-

гинуло 60, повређено 190 људи. 1989. — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета. 1990. — Северни и Јужни Јемен су се ујединили у Републику Јемен. 1990. — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0. 1992. — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу. 1994. — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град. 1997. —Председник Русије Борис Јељцин сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске. 1998. — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба простестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95 одсто гласача. 1999. — У највећем таласу избеглица са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију. 2000. — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту. 2001. — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20

година. 2002. — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Девојчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему. 2003. — Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије.

23. мај 1430. — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи. 1498. — На ломачи спаљен ита-

лијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци. 1514. — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже. Четири месеца касније устанак угушен, Дожа убијен. 1526. — Папа Клемент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V. 1533. — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално. То је довело до раскида Енглеске цркве и Ватикана. 1618. — Побуном Чеха у Прагу против хабзбуршког цара Фердинанда II почео Тридесетогодишњи рат. Разљућени грађани кроз прозор Градске већнице избацили цареве намеснике, сматрајући их кривим за рушење две протестантске цркве код Прага. Присталице реформације потом протерале језуите и организовале своју војску. 1706. — Битка код Рамија током Рата за шпанско наслеђе. 1915. — Италија објавила рат Ау-

строугарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату. 1920. — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији. 1934. — У Лујзијани у окршају с полицијом убијени Бони Паркер и Клајд Бароу, озлоглашен разбојнички пар. 1939. — Парламент Велике Британије усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји. 1945. — Немачки нацистички лидер и шеф Гестапоа Хајнрих Химлер извршио самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц. 1949. — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом. 1960. — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили у Аргентини ухватили нацистичког ратног злочинца Адолфа Ајхмана. На суђењу у Јерусалему Ајхман осуђен на смрт вешањем. 1971. — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање 1.000 људи. 1977. — отворен Музеј афричке уметности (Београд) 1994. — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке. 1997. — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами. 1999. — Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за председника Немачке. Авиони НАТО „графитним“ бомбама изазвали нестанак струје у готово целој Србији. 2002. — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 степен Целзијуса. 2007. — Оливер Дулић из Демократске странке изабран за председника Народне скупштине Србије. 2008. — У Бразилији је, договором 12 држава Јужне Америке, успостављена Унија јужноамеричких нација.

24. мај 1689. — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени. 1822. — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче. 1844. — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“. 1883. — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку. 1926. — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946. 1941. — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“ при чему је од 1.422 морнара су преживела три. 1964. — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи. 1968. — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу. 1970. — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми. 1981. — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба. 1982. — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци. 1992. — Кандидат конзервативаца

Томас Клестил изабран за председника Аустрије уместо Курта Валдхајма. Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале. 1993. — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата. 1994. — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи. 2000. —Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир. 2001. — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму. 2002. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година. 2004. — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.

МАГАЗИН

22.5.2016.

25. мај

1787. — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања. 1810. — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816. 1840. — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом. 1895. — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности. 1911. — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату.

1915. — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит. 1923. — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем. 1929. — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу. 1944. — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана. 1960. — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга. 1961. — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел. 1963. — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства. 1969. — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри. 1979. — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион "DC-10" пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде. 1983. — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи. 1991. — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел. 1992. — Оскар Луиђи Скалфаро по-

стао председник Италије. 1993. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945— 46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши. 1994. — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства. 1995. — Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна. У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено. 1996. — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50огодишњег егзила. 1997. — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу.

2001. — Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље. 2002. — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде. 2004. — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

26. мај 1521. — Римско-немачки цар Карло V, као извршилац папске екскомуникације, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље. 1659. — Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу. 1805. — Наполеон Бонапарта крунисан за краља Италије у миланској катедрали. 1851. — У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир,

који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена. 1865. — Предајом генерала Кирбија Смита у Шривпорту у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију. 1868. — Обешен ирски националиста Мајкл Барет због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској. 1896. — Николај II Романов крунисан је за цара Русије. 1905. — основано Удружење књижевника Србије 1923. — Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“. 1942. — У Лондону потписан британско-совјетски уговор о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата. 1955. — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Након 1948. била је то прва званична посета представника СССР-а Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи. 1966. — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта. 1972. — У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1). 1986. — Европска заједница је усвојила европску заставу. 1991. — Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 километара северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и чланова посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена. 1997. — Аустралијски премијер Џон Хауард извинио се десетинама хиљада Абориџина који су у прошлости, због спровођења политике асимилације на силу узети од њихов родитеља. 1998. — Упркос противљењу про-

фесора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет. 2001. — Организацију афричког јединства (ОАЈ) је након 38 година постојања заменила Афричка унија. Промена је извршена у циљу политичке и економске интеграције 53 афричке државе чланице, а по угледу на Европску унију. 2002. — Француско-пољски режисер, Роман Полански, освојио је Златну палму на филмском фестивалу у Кану за филм „Пијаниста“. 2003. — У авионској несрећи украјинског авиона типа Јак-42 у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде. 2011. — ухапшен Ратко Младић у Лазареву, у близини Зрењанина.

27. мај 1358. — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару. 1679. — Енглески парламент усвојио је „Хабеас Корпус Акт“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД. 1703. — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918. 1806. — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност.

22.5.2016.

МАГАЗИН

1860. — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији. 1905. — У руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова. 1937. — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету. 1941. — Британска морнарица, уз помоћ авијације, потопила је у Другом светском рату немачки ратни брод "Бизмарк". Погинуло је око 2.300 људи. 1942. — У окупираној Чехословачкој смртно је рањен шеф Гестапоа Рајнхард Хајдрих. Његова смрт 4. јуна изазвала је талас репресалија против становништва у Чешкој и Моравској. 1960. — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса. Власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу. 1988. — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција. 1992. — У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Ма-

сакри на Маркалама Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске 1993. — У експлозији аутомобилабомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена. 1997. — НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности. Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва. 1999. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову. 2000.. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју 2001. — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази

највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима. 2003. — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја. 2004. — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.

28. мај 585. п. н. е. — Догодило се помрачење Сунца током битке код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара због чега је битка прекинута. 1522. — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака. 1812. — Русија и Турска потписале су мировни уговор у Букурешту којим је Русија добила Бесарабију, а Турској препустила Влашку и Молдавију. Мир је омогућио руском цару да војне снаге усмери на Наполеона Бонапарту. 1834. — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у пре-

писци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику. 1905. — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хихачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту. 1934. — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле. 1937. — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. 1940. — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника. 1961. — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул. 1971. — СССР лансирао космички брод у правцу Марса. 1976. — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с

прекидима, грађена 24 године. 1982. — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године. 1986. — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“. 1987. — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом "Цесна" од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор. 1995. — У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи. Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа. На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“. 1997. — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црномор-

ској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим. 1998. — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила. 1999. — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања. 2001. — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација. 2002. — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације. 2004. — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици.

МАГАЗИН 22.5.2016.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs