MagazIN 226 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 226 * 15. мај 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Ретуширање историје Дан победе над фашизмом Дан Европе Вода исправна ваздух проблематичан Лакше до остварења права Живот по вери Светог Саве Источни петак у Какову Петог октобра половичан успех Незаменљив стуб медицине

МАГАЗИН

15.5.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 14 16 22 28 32 38 44 50

Свуда за сваког Нарцису у походе Помрачење „Сунца“ Емик Кустурица значајан стуб српског филма На репертоару Биоскопа „Кварт“ Десет дана од 10 до 10 Наставак шире сарадње Знатно мирнија недеља Времеплов

56 58 62 72 80 84 86 90 94

МАГАЗИН 15.5.2016.

Јануар 2016.

МАГАЗИН

15.5.2016.

Седамдесет једна година од победе над фашизмом

Фото: М. Радовановић

РЕТУШИРАЊЕ ИСТОРИЈЕ

- За дан победе над фашизмом изабран је датум када је пре 71 годину у Берлину потписана капитулација фашистичке Немачке пред командантом победничке совјетске армије маршалом Георгијем Жуковом. – На друштвеној сцени Србије васкрсавају заговорници прекрајања историје. - Процес прекрајања историјских чињеница и фабриковање нових погледа на дане Другог светског рата, и улогу појединих политичких и војних покрета у Србији тог доба, одвија се у континуитету од почетка деведестих година са појачаним интензитетом од 2000. године на овамо. - Генерације младих додатно се збуњују судским процесима којима се правом жели потрти оно што је обезбедило место у алеји народа који је жестоко страдао од фашизма и у борби за његово сламање

15.5.2016.

МАГАЗИН

Полагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Амбасаде Руске Федерације, Војске Србије, Жандармерије, полиције, представници Козака, Удружење српско - руског пријатељства, удружење учесника ратова удружења бораца који су учествовали у ратовима од 1991-1999. и оних који негују традиције ослободилачких ратова, чланови Мото клуба „Ноћни вукови“, и ове године су се подсетили на 9. мај 1945. године када је, након капитулације Немачке, окончан шестогодишњи рат. Иако је капитулацијом формално завршен Други светски рат у Европи остаци немачких трупа су још неколико дана пружали отпор, а са простора некадашње Југославије протерани 15. маја. На један од најзначајнијих датума у новијој светској историји је, након по-

лагања венца, подсетио председник Скупштине града Сретен Јовановић и, уз подсећање да је у нашој земљи једно време неправедно био запостављен, указао на потребу да се, зарад најмлађих генерација, увек подсећа на дан када је Немачка признала историјску грешку. Дан победе над фашизмом се деценијама обележавао и у Краљеву, а после десетогодишње паузе обележавање је обновљено због потребе да значајна места из историје буду инспирација новим генерацијама и повод за схватање разлике између рата и мира, оних који наносе зло и оних који желе добро свом народу. За дан победе је изабран датум када је пре 71 годину у Берлину потписана капитулација фашистичке Немачке пред командантом победничке совјетске армије маршалом Георгијем Константиновичем Жуковом. Иако је капитулација Немачке потписана дан

раније у Ремсу на инисистирање председника Русије Јосифа Висарионовича Стаљина потпсивање је поновљено у Берлину због жеље да се тај акт обави пред бројним командантима совјетске армије која је поднела највеће жртве у борби до коначног слома фашизма. - Два пута потписана капитулација фашистичке Немачке, којом је окончан Други светски рат, која указује на зачетке разноразних интерпретација места и улоге држава и народа у величанственој победи добра над злом. Повод за то је време у коме живимо данас, јер смо сведоци да се процес прекрајања историјских чињеница и фабриковање такозваних нових погледа на те дане Другог светског рата, и улогу појединих политичких и војних покрета у Србији тог доба, одвија у континуитету од почетка деведестих година са појачаним интензитетом од 2000. године па на овамо. Широм

Србије измењена су имена хиљада улица, тргова, школа, установа у функцији ретуширања и прекрајања историјских чињеница. Донети су чак и закони са таквом улогом, а већ тринаест година учи се из нових уџбеника који махом некритички следе тај тренд. Генерације младих стасале са тим новим историјским знањима додатно збуњујемо судским процесима којима се правом алхемијом жели потрти оно што му је обезбедило место у алеји народа који је жестоко страдао од фашизма и у борби за његово сламање – истакао је Јовановић и подсетио да само пар стотина метара од места на коме се сваке године подсећа на победу над фашизмом лежи више од две хиљаде стрељаних чија је једина кривица била што су припадници народа који се дрзнуо да се супростави тоталитарном злу. Они и хиљаде њима сличних нису

заслужили да се са непримереним миром гледа како на друштвеној сцени Србије васкрсавају заговорници прекрајања историје па траже од садашњих генерација да се о прошлости и њиховом страдању износи само истина. Уверење да је то најмање што може да се учини повод је за став о обавези да се млађим генерацијама преноси само истина. Током Другог светског рата у ратним операцијама на простору више од 60 држава учествовало је око 110 милиона војника, а иако коначан број жртава никада није утврђен процењује се да се креће између 55 и 60 милиона уз додатних 35 милиона људи који су из рата изашли са лакшим или тежим повредама. Силина разарања и милиони страдалих војника и цивила повод су за обележавање овог дана у целој Европи, посебно у Русији где се сматра

најзначајнијим празником. Русија поштује своју историју и 30 милиона људи страдалих током Дргог светског рата уз посебан нагласак да је Србија са милион и 800 хиљада жртава на трећем месту земаља које су претрпеле највеће губитке. Посебан мотив за поштовање историје, и сећање на дане као што је 9. мај, произилази из сазнања о бројним покушајима ревизије историје и умањењу доприноса Совјетског Савеза коначној победи над фашизмом. У завршним операцијама за ослобођење Краљева пред крај новембра 1944. године пало је 356 Црвеноармејаца и 78 партизана, а у борбама је учествовао обновљен партизански одред Јово Курсула. Зато је сваки 9. мај увек нова прилика за сећање на те људе и одавање дужне поште свим борцима и херојима, палим и преживелим. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.5.2016.

Две капитулације Немачке

МАГАЗИН

15.5.2016.

ДАН ПОБЕДЕ НА

- Прва парада победе одржана је 24. јуна 1945. године у Москви, а од тада овај дан се свечано обележава у великом броју земаља света. – На инсистирање председника Русије Стаљина прво потписивање капитулације Немачке сматрано прелиминарним. - Фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генералпуковник Ханс-Јирген Штрумпф као представник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург потписали су 9. маја по московском времену капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту. - Испред савезника немачку предају прихватили су совјетски маршал Георгиј Жуков и британски маршал Артур Тедер ан победе над фашизмом се обележава у знак сећања на капитулацију Немачке у Другом светском рату. Иако је Други светски рат коначно завршен тек неколико месеци касније безусловном капитулацијом царског Јапана, после трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију, даном победе се сматра

9. мај. Тада је, по московском времену, совјетски маршал Георгиј Жуков испред савезника ратификовао споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Немачки представници су два пута потписали капитулацију. Прва потписана у Ремсу 7. маја ступила је на снагу

следећег дан у 23:01 по средњоевропском времену, па се овај датум назива Дан победе у Европи и у већини западних земаља. Председник Русије Јосиф Висарионович Стаљин је био незадовољан овим догађајима, јер је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Савеза и да капитулација

АД ФАШИЗМОМ

буде потписана у Берлину. Зато је инсистирао да протокол из Ремса буде само прелиминарни, а да се главна церемонија одржи у разореном немачком главном граду у коме се тада

налазио маршал Жуков. Из тих разлога је организована друга церемонија на неоштећеном имању ван Берлина увече 8. маја, када је због разлике у временским зонама у Москви већ био

Наредба Врховног заповедника Оружаних снага СССР-а и Народног комесара за народну одбрану За обележавање победе над Немачком у Великом отаџбинском рату, наређујем параду трупа армије, морнарице и Московског гарнизона, Параду победе, на дан 24. јуна 1945., на московском Црвеном тргу. Марширање на паради извршити ће регименте са свих фронтова, регимента Народног комесаријата за народну одбрану, Совјетска морнарица, војне академије и школе и трупе Московског гарнизона и Војне области. Мој заменик, маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков, ће да буде надгледник параде. Маршал Константин Рокосовски ће лично да заповеда Парадом победе. Генерал-пуковнику Павелу Артемијеву поверавам припреме и надгледање организовања параде, сукладно његовим могућностима као командујућег генерала Московске војне области и комадујућег официра у заповедништву над Московским градским гарнизоном. 22. јун 1945. Наредба #370 Маршал Јосиф В. Стаљин Врховни заповедник Оружаних снага СССР-а и Маршал Совјетског Савеза

9. мај. Фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф као представник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург су потписали немачку капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту, а испред савезника немачку предају прихватили су совјетски маршал Жуков и британски маршал Артур Тедер. Прва парада победе у Москви је одржана 24. јуна 1945. а почев од тада овај дан се свечано обележава у великом броју земаља света, и то у Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану и Израелу од 2000. године. Највећа парада одржава се сваке године 9. маја у Москви, са великим мимоходом више родова војске и прелета авијације, а на њој се сваки пут покажу и последња достигнућа руске технологије, али и опрема из Другог светског рата. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.5.2016.

Европа у мом граду

ДАН ЕВРОПЕ - Девети мај, када је 1985. године на Савету Европске уније у Милану донета одлука о обележавању Дана Европе, постао је европски симбол који са химном и заставом, идентификује политички ентитет Европске уније. - Документ познат као „Шуманова декларација“ објављен је само неколико година после Другог светског рата, када је још увек владало дубоко неповерење између две велике европске нације, Француске и Немачке, које су током 19. и 20 века више од сто година ратовале око превласти над пограничним рајнским областима Алзас и Лорен. - Предлагачи су визионарски предвидели да Европа неће настати одједном, нити у оквиру јединствене свеобухватне структуре, већ путем конкретних резултата, којим се у првом реду постиже солидарност на делу

МАГАЗИН 15.5.2016.

ан када је 9. маја 1950. године Роберт Шуман представио предлог креирања организоване Европе, познатији као „Шуманова декларација“, сматра се почетком стварања онога што је данас познато као Европска унија. Девети мај је од 1985. године, када је на Савету Европске уније у Милану донета одлука о обележавању Дана Европе, постао европски симбол који са химном и заставом, идентификује политички ентитет Европске уније. Тај дан је и прилика за активности и фестивале који Европу приближавају њеним грађанима и народима, а сваког 9. маја за посетиоце су отворене све институције Европске уније што отвара могућност да се прошетају салама у којима се доносе главне одлуке Европске уније у Бриселу. У склопу обележавања Дана Европе одржава се низ пратећих манифестација под мотом који одређује председавајућа земља Европске уније у том периоду.

Шта је Дан Европе? Мали број људи у Европи зна да је 9. маја 1950. године учињен први корак ка стварању онога што је данас познато као Европска Унија. Тог дана је у Паризу, упркос претњама од избијања Тре-

ћег светског рата, које су се надвијале над целом Европом, француски министар спољних послова Роберт Шуман прочитао светској јавности декларацију којом је позвао Француску, Немачку и друге европске земље да удруже производњу угља и челика у „прво конкретно стварање Европске федерације“. Документ познат као „Шуманова декларација“ објављен је само неколико година после Другог светског рата, када је још увек владало дубоко неповерење између две велике европске нације, Француске и Немачке, које су током 19. и 20 века више од сто година ратовале око превласти над пограничним рајнским областима Алзас и Лорен. Под утицајем идеја о европској интеграцији, као најефикаснијем начину да се елиминишу стални ратови у Европи, француски министар спољних послова Шуман је у историјској декларацији објавио да француска влада предлаже да се целина француске и немачке производње угља и челика стави под заједничку Високу власт, у оквиру организације која ће бити отворена и за остале европске земље. Предлог се односио на контролу два, за привреду и рат, стратешка производа, угља као главног енергента тога доба и челика као главне сировине за израду оружја. Предлог је имао и далекосежнији циљ

да представља прву конкретну основу Европске федерације неопходне за одржавање мира. Предлагачи су у то време визионарски предвидели да Европа неће настати одједном, нити у оквиру јединствене, свеобухватне структуре већ путем конкретних резултата, којим се у првом реду постиже солидарност на делу.

Декларација На свету ће бити сачуван мир само ако стваралачке снаге буду сразмерне опасностима које му прете. Организована и витална Европа даће незамењив допринос цивилизацији у очувању мирољубивих односа. Француска се већ двадесет година бори за уједињену Европу и увек се залагала за мир. Али, Европа ипак није створена: избио је рат. Европа не може да буде створена преко ноћи и цела заједно, она ће изронити из конкретних достигнућа која ће пре свега омогућити искрену солидарност. Да би заједница народа могла да буде створена, пре свега је потребно сузбити вековно непријатељство између Француске и Немачке. Због тога француска влада предлаже да се активност усмери на огрничено, али одлучујуће подручје. Француска влада предлаже да се

МАГАЗИН

15.5.2016.

целокупна француско-немачка производња угља и челика подреди заједничком Врховном органу власти у оквиру организације којој могу да се придруже и друге европске државе. Спајање производње угља и челика омогућиће настанак заједничког темеља за развој привреде, прве фазе европског савеза, и промениће судбину земаља које су се дуго бавиле производњом средстава за уништавање, чије су жртве и саме постале. Спајање производње до које ће доћи на поменути начин, створиће услове у којима би било какав рат између Француске и Немачке био незамислив и конкретно немогућ. Ова јака производна јединица отворена је за све земље које желе да јој се придруже и спремна да све придружене земље под истим условима снабдева основним елементима индустријске производње. Она ће бити солидан темељ економске заједнице. Производња без прављења разлика и искључивања ће служити целом свету ради подизања животног стандарда и као допринос мировним залагањима. Ако би Европа могла да рачуна на окрепљење својих производних средстава могла би да одлучније остварује један од својих главних циљева: развој афричког континента.

На тај начин би брзо дошло до усклађивања интереса нужних за развој економске заједнице и за процес удруживања међу земљама које су дуго раздвајали крвави сукоби. Предлог о уједињавању производње и о успостављању новог Врховног органа власти, чије ће одлуке бити обавезујуће за Француску, Немачку и друге државе чланице, створиће прво конкретно језгро европског савеза које је неопходно за гарантовање мира. Да би дошло до остварења тих циљева, француска влада је спремна да, на тим основама, почне са преговорима. Заједнички Врховни орган власти требало би да у што краћем року почне да обавља послове из своје надлежности: модернизацију производње, побољшање квалитета, снабдевање француског и немачког тржишта, али и тржишта других држава чланица под једнаким условима, повећање заједничког извоза у друге земље, подизање животног стандарда радника запослених у поменутим привредним гранама. Због великих разлика у производним могућностима држава чланица, а у циљу извршавања задатака, требало би усвојити привремене мере ради испуњавања производног и инвестицио-

ног плана, успоставити механизме за изједначавање цена и основати фонд за реорганизацију производње. Проток угља и челика међу државама чланицама биће ослобођен царинских дажбина и биће уједначене тарифе за транспорт. Тако ће се постепено стварати услови који ће сами од себе омогућити рационалнију поделу производње и већу продуктивност. За разлику од међународних картела који ограничењима и задржавањем високих профита теже расподели и искоришћавању националних тржишта, планирана организација омогућиће уједињавање тржишта и развој производње. Наведени принципи и обавезе биће предмет споразума кога ће потписати појединачне државе и ратификовати га у својим парламентима. Неопходни преговори за прецизно одређивање мера за реализацију плана водиће се у присуству изабраног судије. Он ће проверавати да ли је споразум у складу са начелима, у примеру нерешених несугласица, он ће одређивати које ће морати да буде прихваћено. Заједнички Врховни орган власти биће састављен од независних личности које ће по принципу једнакости предлагати владе, уз неопходни консензус. Председника ће бирати владе, његове одлуке имаће извршну функцију у Француској, Немачкој и другим државама чланицама. Постојаће могућност жалбе на одлуке Врховног органа власти. Представник Уједињених нација у Врховном органу власти ће за рачун Организације уједињених нација два пута годишње припремати јавни извештај у коме ће образлагати деловање нове организације, с посебним нагласком на очување мирољубивих циљева. Оснивање Врховног органа власти ни у чему неће угрозити приватно предузетништво. Приликом извршавања својих задатака поштоваће надлежности међународних подручја у Рурској области, као и разне обавезе које је преузела Немачка, док буду на снази. Т. Радовановић

Педесет осма седница Градског већа

МАГАЗИН

15.5.2016.

ВОДА ИСПРАВНА, ВАЗД

- На основу извршених анализа и стручног разматрања констатовано је да је вода за пиће из мреже градског водовода у току фебруара и марта ове године била хигијенски исправна. – Концентрација суспендованих честица ПМ 10 на мерном месту Полицијска станица у фебруару је била изнад граничних вредности десет, а у марту седамнаест дана. – Вредности кадмијума у марту изнад граничних вредности десет дана, концентрација арсена пуних 19, а никла два дана. – У прва три месеца реализована петина буџета и остварен суфицит од скоро 108 милиона динара. - Скоро пола милиона динара за радове на уређењу зелених површина за одржавања трка на Берановцу. – Политичким субјектима који су прешли цензус на локалним изборима милион и 190 хиљада динара

Фптп: М. Радовановић

ДУХ ПРОБЛЕМАТИЧАН

о устаљеној процедури прве две тачке дневног реда седница Градског већа периодично су посвећене разматрању извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха. На последњој седници представљени су резултати мерења за фебруар и март ове године који су у Заводу за јавно здравље заведени 12. и 18. марта. Према извештају руководиоца Одсека за заштиту животне средине и здравствену безбедност воде др Небојше Димитријевића Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је у току фебруара ове године на основни преглед узорковано 151 узорак воде за пиће из мреже градског водовода и 15 са црпних станица, а анализом је утврђено да су сви били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. До истог закључка дошло се и током марта кад је на основни преглед узорковано 179 узорака воде за пиће из мреже град-

МАГАЗИН

15.5.2016.

ског водовода и 8 са црпних станица. У истом периоду једном недељно контролисан је садржај фенолних материја из реке Ибар и, након пет анализа спектро-фотометријском методом, утврђено да количине ових материја нису прелазиле вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стучног разматрања констатовано је да је вода за пиће из мреже градског водовода у току фебруара и марта ове године била хигијенски исправна. Средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида су у току фебруара и марта биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима, а вредности азотдиоксида само у марту. У току фебруара биле су изнад граничних, а испод толерантних, вредности на мерном месту Пљакин шанац 23. фебруара, а изнад толерантних вредности у период у од 1. до 3. у месецу. Измерене двадесетчетворочасовне

вредности индекса црног дима су у фебруару биле изнад максимално дозвољених на истом мерном месту пуна четири дана, док су у марту биле испод максимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Највеће проблеме по правилу праве суспендоване честице ПМ 10 чија је концентрација на мерном месту Полицијска станица у фебруару била изнад граничних вредности десет, а у марту на истом месту седамнаест дана. Кад су у питању фракције тешких метала олова и арсена коснтатовано је да су у фебруару биле испод граничних вредности док су вредности кадмијума биле изнад граничних вредности један, а никла пет дана. Ситуација је била знатно неповољнија у марту кад су вредности олова биле испод граничних вредности, а кадмијума изнад граничних вредности десет дана док је концентрација арсена изнад ових вредности била пуних 19, а никла два

дана. Подаци о реализацији буџета за прва три месеца ове године потврђују да приходи од скоро 650 милиона динара чине тек нешто више од 21 одсто буџета, док су расходи незнатно премашили 539 милиона, што сведочи о буџетском суфициту који се мери цифром од скоро 108 милиона динара. У истом периоду град је имао издатке за отплату главнице дуга нешто веће од 19 милиона који су у целости финансирани из прихода од продаје нефискалне имовине. Чланови Градског већа су разматрали Нацрт одлуке о доношењу Оперативног плана одбране од поплава за водотокове другог реда и извештај Комисије за процену штете од елементарних непогода – клизишта, одрона, ерозија, земљотреса и поплава о процени штете од поплава које су задесиле град Краљево 2016. године. Скоро пола милиона динара из буџетске резерве намењено је Јавном

комуналном предузећу „Чистоћа“ за радове на уређењу зелених површина за одржавање трка на брдским стазама „Награда Краљева 2016“ и Спринт ауто рели „Берановац 2016“. Из „Чистоће“ стиже информација да слични радови изведени у октобру прошле године вредни 374 хиљаде динара нису наплаћени, а да су овогодишњи већи јер обухватају дужи део стазе и део који пролази кроз шуму. Тако је процењено да кошење шест хиљада квадратних метара траве тримером кошта око 48 хиљада динара, крчење 400 квадрата шибља 88, седам сати рада камиона кипера Ивеко од 12 тона 52,5, исто толико рада комбиноване машине 45,5, осам сати рада ауточистилице 40 а десет тура аутоцистерне 130 хиљада динара. Педантни радници „Чистоће“ израчунали су да вредност рада износи око 401 хиљаде динара што увећано за 20 одсто пореза на додату вредност достиже 484 хиљаде 651 динар и 20 пара.

Српска радикална странка и Покрет за Краљево стекли су право на повраћај изборног јемства од по 27.666 динара, јер су освојили више од један одсто гласова на локалним изборима, а исти знос у буџет града 30 дана од проглашења коначних резултата треба да уплати политички субјект „Краљево за све нас – Борко Стефановић“. Политичким странкама и групама грађана које су прешле цензус од пет одсто гласова бирача изашлих на изборе, и изборили место у Скупштини града, припада милион и 190 хиљада динара који ће бити подељени у складу са бројем мандата. Тако коалицији осам странака окупљених око напредњака припада непуних 578 хиљада, социјалистима 187, радикалима 85, демократама 68, групама грађана Локални фронт и Староседеоци Краљева и околине по 85, а Покрету Двери 102 хиљаде динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пуштена у рад платформа за особе са инвалидитетом

МАГАЗИН

15.5.2016.

ЛАКШЕ ДО ОСТВ

- Постављањем платформе вредне 700 хиљада динара особама са инвалидитетом омогућен лакши приступ краљевачкој филијали Фонда пензијског и инвалидског осигурања. – Фонд за сличне у десет градова обезбедио 12,5 милиона динара. – Платформа домаће производње милион динара јефтинија од увозне. – У прва четири месеца прилив средстава у Фонд ПИО за 2,4 одсто, или три милијарде динара, већи од планираног. - Кад је 2014. године започет процес економских реформи 41 одсто средстава за пензије и дотације покривано је из буџета. – Тренутно учешће буџета 37,19, а ако раст уплата буде настављен истим темпом очекује се да до краја године удео буџета буде 35 одсто

Фото: М. Радовановић

ВАРЕЊА ПРАВА

МАГАЗИН 15.5.2016.

ез обзира на унапређен правни оквир, ратификовану Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и закона који обезбеђују њену што бољу имплементацију, пракса потврђује да положај особа са инвалидитетом није на завидном нивоу. Пред крај прошле године и заштитник права грађана је потврдио да у локалним самоуправама није ни изблиза довољно развијен систем подршке који особама са инвалидитетом омогућава да у непосредном окружењу равноправно остварују призната права, а најизраженији проблем је приступачност различитим установама што је било повод за израду базе података о приступачности објеката јавне намене. У Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања потврђују да је током протекле године покренута иницијатива да све државне институције обезбеде адекватан приступ особама са инвалидитетом, а први резултати се огледају у платформама које се постављају како би им се омогућио несметан приступ одређеним службама. Прве две платформе постављене су у Ваљеву и Краљеву чиме је особама са инвалидитетом омогућем приступ филијалама Фонда пензијског и инвалидског осигурања. Поступајући по препоруци ресорног министарства Републички фонд је током 2015. године спровео набавке од предузећа која радно оспособљавају, професионално рехабилитују и запошљавају особе са инвалидитетом, а једна од њих је и набавка покретних платформи у вредности од 12,5 милиона динара. Пуштању у функцију вертикалне покретне платформе у Краљеву присуствовали су министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин и директорка Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања Драгана Калиновић након што су у петак обишли краљевачку филијалу која покрива 50 хиљада осигураника и скоро 41 хиљада пензионера. Пуштању у рад специјализоване платформе посебно су се обра-

довали инвалиди који чине знатан део групе од пет хиљада особа које користе накнаду за туђу негу и помоћ и друга социјална давања, а усмерени су на Фонд пензијског и инвалидског осигурања. Задатак да изради платформе поверен је предузећу „Застава импро“ које запошљава особе са посебним потребама, међу њима и оне са инвалидитетом, а није безначајно да је цена од око седам стотина хиљада динара за читав милион нижа од сличних из увоза. Значајну помоћ пружила су и локална удружења особа са инвалидитетом, првенствено саветима о начинима како да се направи рампа која би на најбољи начин одговарала њиховим потребама. Предузеће „Застава импро“ је освојило три типа платформи које су хомологизоване и сертификоване, а после прве две у Краљеву и Ваљеву следи испорука још две од укупно десет, овога пута Лесковцу и Зајечару. Улагање значајних средстава у градњу ових платформи резултат је повећаног прилива у Фонд пензијског и инвалидског осигурања. Министар Вулин потврђује да је до 11. маја ове године за доприносе уплаћено 2,4 одсто, или три милијарде динара, више од планираног износа што потврђује да се привреда опоравља и да се број запослених повећава. У министарству верују у још боље резултате уколико привреда буде наставила да се опоравља овим темпом који потврђује да уплате доприноса у односу на исти период прошле године бележе повећање од 4 процента, што износи пет милијарди динара. Кад је 2014. године започет процес економских реформи 41 одсто средстава за пензије и дотације покривано је из буџета. Тај проценат је већ пао на 37,19, а ако раст уплата буде настављен истим темпом очекује се да би ди краја године удео буџета могао да буде спуштен на 35 одсто. Овај податак је још значајнији кад се зна да је учешће државе у исплати пензија пре само четири године износило пуних 48 одсто. Т. Радовановић

15.5.2016.

МАГАЗИН

Слава Саборног храма у Краљеву

`ivot po veri svetog save

Фото: М. Радовановић

- Како у животу ништа није унапред предодређено људима је остављено да сами изаберу да ли желе усавршавање, истину, да буду синови светлости и богови по благодати, или нешто друго. - Свако од ових питања човека ставља пред нова искушења која су повод бројних ратова, непријатељстава, мржње, сукоба и разних болести, али и временских непогода као одговора побуњене природе. - Вечита тежња ка слави, богатству и уживању тумачи се нестабилним умом човека. - Како би уништио сваку наду српског народа у вечно спасење Синан паша је одлучио да на врачарском платоу у Београду спали мошти Светог Саве

рпска православна црква богослужењем молитвено обележава дан Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, а Храм Светог Саве у Краљеву и као храмовну славу. Обележавање је 10. маја отпочело литургијом и сечењем славског колача коме су присуствовали начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, директор Канцеларије за реституцију Страхиња Секулић, командант Друге бригаде Копнене војске бригадни генерал Жељко Кузмановић, комадант Жандармерије Милан Луковић, директори локалних школа и предузећа, начелници локалних служби и друге званице. Након литургије причешћу су приступили деца и одрасли чланови заједнице које је епископ жички Јустин подсетио на космичку стварност греха као отпадништва од Бога. - Кад је Господ Бог створио свет земља беше пуста и мрачна. И то је се требало да буде почетак онога што је

МАГАЗИН

15.5.2016.

хтео са овим светом, а најпре са човеком кога је поставио као круну свога стварања да се усавршава. Дао му је и слободну вољу да бира добро или зло, живот или смрт. По слободној вољи, а преварен искушењима ђаволским, он је прекршио заповест Божју да не једе са дрвета познања добра и зла, јер ће тога момента умрети. Наши прародитељи су окусили плод који није био забрањен да би се Господ играо са човеком, него да би га педагошки припремао за оно што је узвишеније од хране и од овога пролазнога света. Све небеске силе поставио је да служе његовој слави, али је један хтео да буде већи од Бога – рекао је владика Јустин и подсетио да је Бог Сатани као таквом доделио ограничену власт на земљи. Како у животу ништа није унапред предодређено људима је остављено да сами изаберу да ли желе усавршавање, истину, да буду синови светло-

сти и богови по благодати, или нешто друго. На свако од ових питања потребно је дати одговор, а свако од њих човека ставља пред нова искушења која су повод бројних ратова, непријатељстава, мржње, сукоба и разних болести, али и временских непогода као одговора побуњене природе. Вечита тежња ка слави, богатству и уживању тумачи се нестабилним умом човека који није утемељен у Богу и оним средствима која у себи чува црква а садрже пост, молитву, бденије, клечање, сузе и непрестане молитве Богу да умилостиви, усправи, ојача и утврди у добру. - То што смо стекли на овоме свету, то наше задовољство, та наша радост ипак кратко траје. Вечна радост, вечна истина која пребива у нама, и која нас води и узводи вечном Господу, даје нам вечну радост, вечно испуњење зато што из дана у дан, из часа у час,

спремамо себе за вечни живот. То што је смрт привремено ушла у нас то је да грех не би постао вечан, јер је Господ допустио да грех буде побеђен смрћу, а смрт побеђена васкрсењем господа Христа. Јесте да умиремо биолошки, да наше тело завршава свој пут, али се душа и читаво биће спремају као зрно које падне у земљу да једнога дана други пут васкрсне и донесе великога плода. И зато сви који славимо Господа Бога славимо и сведоке његове, а један од сведока јесте Свети Сава први архиепископ српски – истакао је владика Јустин. Пуних 350 година мошти Светог Саве су боравиле у манастиру Милешеви, а његово беживотно тело ипак имало огромну снагу. Знао је то Синан паша па је, како би уништио сваку наду српског народа у вечно спасење, одлучио да спали остатке светитеља на врачарском платоу у Београду. Догодило се то 10. маја 1594. године, а иако су

мошти спаљене прах Светог Саве је расут по читавој васиони па његова истина и после толико векова светли свима који тек долазе на свет. Да није тога поред свих непријатеља са којима се вековима сукобљавао народ би, верују у Српској православној цркви, одавно престао да постоји. - Потребно је да се и ми мало пробудимо, да схватимо да нисмо било ко, да смо потомци славних светих предака који су, да би сачували истиниту веру, страдали за ту веру, а нама је остало да по тој светој вери живимо. Није Свети Сава само наш национални вођа. Ево, дајемо Светога Саву читавом свету, нека буде њихов. Нека слушају њега, нека се покоре под моћну руку његову, и дајемо да он буде светски. Али, ако не може да буде светски нека буде наш, истински отац кога ћемо слушати, кога ћемо следити, коме ћемо се радовати, праху његовом који је свуда напатио ову свету благословену

земљу. Све невоље и све муке које као људи доживљавамо овде у свету то је један мали облачак који ће проћи, а нас у име Бога васкрслога, и у име свих светих предака наших, очекује непрекидни живот са свима светима, са Господом нашим у све векове и сву вечност. Зато речима апостола Павла поздрављам вас и желим срећан и благословен данашњи празник – завршио је пред гостима на храмовној слави излагање епископ жички Јустин. После резања славског колача владика Јустин је, изражавајући захвалност за свесрдну помоћ, директору Агенције за реституцију Страхињи Секулићу уручена је захвалница ЕУО Епархије жичке, а старешина Храма Радоја Сандо захвалнице Драгану Балшићу, Јавном комуналном предузећу „Топлана“ и породици Поповац из Краљева. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.5.2016.

Краљевчани на Светој Гори

МАГАЗИН

15.5.2016.

ИСТОЧНИ ПЕТ

- Домаћинством пре неколико година Краљевчани дали нову димензију обележавања славе Манастира Каково на Светој гори посвећене извору живота. – Краљевчани и ове године, као и свих претходних, првог петка након Васкрса радо виђени гости у Какову. – На Свету гору никад празних руку Скоро четврт века Удружење „Пријатељство за нова времена“ различитим поводима, а најчешће у време великих православних празника, организује посету Светој Гори и Манастиру Хиландару. Приликом једног од путовања председник „Пријатељства за нова времена“ Хаџи Момир Бакрачевић задесио се у манастиру Каково у време када су монаси прослављали крсну славу Источни петак. Слава посвећена извору живота обележава се сваког првог петка по Васкрсу, а старешина манастира отац Серафим је те године са задовољством прихватио молбу Краљевчана да следеће буду домаћини. Са предлогом се

сложило и братство манастира, а тадашњи градоначелник Краљева др Милош Бабић подржао идеју и помогао да се реализује на најбољи могући начин. Краљевчани су се показали као изузетно добри домаћини, а обележавање славе је подигнуто на знатно виши ниво него ранијих година чему су допринели чланови Фолклорног ансамбла Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ и хор Црквене општине из Краљева. Начин на који су Краљевчани обележили славу поздравио је и почивши игуман манастира Мојсије што је било повод за осећање обавезе и присуство у Какову свих наредних година. Од тог

времена домаћини славе су се мењали, а Краљевчани увек били радо виђени гости. Тако је било и ове године кад се њих тридесетак, након посете Манастиру Хиландару, првог петка након Васкрса још једном нашло у Какову. - Прошле године је слава последњи пут обележена на такав начин. Начелник округа и градоначелник Краљева су предложили да ове године прихватим славу на којој би били присутни гости са територије Рашког округа, добри ђаци, привредници, обични људи, сиромашни и други. У четвртак уочи славе богослужио је грчки владика Теоклитос, а после

ТАК У КАКОВУ тога старешина цркве замолио мене и представнике Лесковца и Новог Сада, јер смо се једино нас тројица мењали у домаћинству славе, да присуствујемо вечери у друштву високог црквеног достојанственика. На дан славе у петак у Каково је стигао и градоначелник Краљева Томислав Илић да би присуствовао сечњу славског колача – прича Хаџи Момир уз подсећање да Краљевчани на Хиландар никада нису ишли празних руку. Привредници су помогли да се уреди простор око манастира у Какову, а Хиландар је сваки пут богатији за одређен број нових постељина неопходних за смештај бројних гостију који сваког дана долазе из различитих делова света и ту преноће. Манастир Каково је саграђен на делу имања Манастира Хиландара на коме успева чудотворна лоза Светог Симеона чије зрно помаже бездетним родитељима да добију децу. Легенда каже да је извесни Турчин постао родитељ захваљујући баш овој лози.

Када је добио гранчицу и неколико осушених зрна обећао је братству манастира да ће му поклонити сина да буде монах, ако буде добио мушко дете. Када се то догодило монаси нису прихватили понуду са образложењем да дете има право да одлучује о свом животу а ако временом, кад одрасте, то буде хтело биће са радошћу прихваћено у манастиру. Пресрећни отац је, у знак захвалности, Хиландару поклонио две хиљаде хектара земље, а на делу тог имања је отац Митрофан саградио манастир Каково. Грожђе убрано на Хиландару на Крстовдан суши се и пакује како би, уз благослов, било уручено онима који немају децу а желе да постану родитељи. Прецизна правила подразумевају да се током четрдесет дана строгог поста, ван редовних, придржавају упутстава што је учинио и један број Краљевчана који су убрзо осетили сву благодет чудотворног плода. У тренутку кад приме зрно дужни су да се са својим свештеником договоре о по-

четку поста како би монаси Манастира Хиландара током наредних четрдесет дана у свим молитвама помињали њихова имена уз молбу Богу да им помогне. Светом Гором, на којој се налази и Манастир Хиландар, руководи Протат који чине представници четири православна манастира, српског, руског, грчког и бугарског. Они између себе бирају једног који руководи као прот, а ову функцију је у више наврата обављао управо отац Митрофан. Сваки од чланова Протата чува само један део јединственог печата којим се оверавају документа и одлуке чланова овог тела. Пре него је отпочела изградња манастира основана је столарска радионица, а од кестеновог дрвета је касније прављено коље за винову лозу које су монаси извозили у Шпанију и Француску. Након пожара у Хиландару ова радионица је израдила комплетну столарију која се користи у обнови манастира. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.5.2016.

Петнаест година од демократских промена: Др Драган Арсић (2)

МАГАЗИН

15.5.2016.

ПЕТОГ ОКТОБРА ПОЛОВИЧАН УСПЕХ

- Половином деведесетих година прошлог века власт су на републичком нивоу чврсто држали социјалисти и настојали да осујете сваку иницијативу власти у срединама у којима су представљали мањину. – Медијска блокада моћан вид борбе против нове власти. – Куповина опреме као набавка дроге. – До Краљева из Црне Горе козјим стазама допремљен предајник који је касније скинут са Гоча. - Домаћинско пословање и механизми контроле у значајној мери допринели консолидацији буџета и функционисању локалне самоуправе. - Скупштинска говорница полигон за жесток обрачун са остацима старог режима и један од начина за подривање републичке власти. – Др Арсић предлагач Декларације о заштити грађана од режима Слободана Милошевића. – Санитетом на протест у Београду. - Период пред петооктобарске промене у Краљеву карактеришу поделе у редовима Демократске странке

Др Драган Арсић

Фото: М. Радовановић

раљево се сврстава у ред ретких градова у којима је на локалним изборима 1996. године победила опозиција и тако прекинула полувековну владавину комуниста. У то време социјалисти као њихови наследници нису били спремни да лако предају власт све док, након стодневних протеста грађана, под притиском међународне заједнице није донет посебан закон којим су озваничени резултати избора. Они су показали да од седамдесет одборничких места у Скупштини општине Краљево 36 припада тадашњој опозицији што је било довољно да самостално успостави власт. Танку већину ускоро ће ојачати пребег једног одборника из редова радикала што ће омогућити да се одржи пуне четири године. Први задатак представника нове власти био је да 21. фебруара 1997. године, пред епископом горњокарловачким Никанором, положе заклетву којом се обавезују да ће дужност одборника Скупштине општине вршити савесно и по закону и да ће штитити

МАГАЗИН

15.5.2016.

слободу, право и имовину народа. Време ће показати да је свечани чин, који др Драган Арсић сматра историјским, био основ на коме се заснивало јединство током четворогодишњег мандата упркос бројним притисцима супротне стране која је била спремна на све како би повратила власт. Конституисање локалног парламента протекло је у свечарској атмосфери без присуства великог броја представника нове опозиције, а најзначајнија места у власти припала су представницима Српског покрета обнове и Демократске странке. За председника скупштине је изабран др Радослав Јовић, његов заменик је др Предраг Стојановић, секретар Славиша Војиновића, а први човек Извршног одбора нешто касније Звонко Обрадовић. Сем ресора здравства и социјалне заштите др Арсићу је поверен одговоран задатак да се са места председника Управног одбора Јавног предузећа „Ибарске новости“ постара

да информисање добије облик којим ће се на најадекватнији начин грађани информисати о свим дешавањима на територији локалне заједнице. Задатак није био ни мало једноставан посебно ако се зна да су власт на републичком нивоу и даље чврсто држали социјалисти и са те позиције настојали да осујете сваку иницијативу власти у срединама у којима су представљали мањину. То се посебно негативно одражавало на рад електронских медија којима је била онемогућена набавка било какве нове опреме за емитовање програма. - Било је то као набавка дроге. Покушавали смо на неколико места код оних који су трговали, али је постојала јавна забрана да се набавља било шта од опреме, нарочито телевизијске. Ишли смо на пет места али нисмо смели да се састајемо јавно, већ по неким ћумезима, а малтене нам је запрећено ликвидацијом. На крају смо козјим стазама из Црне Горе, практично преко магарца, пренели у Краљево један јачи предајник који су нам

мало касније скинули са Гоча. Помагали су нам донатори, а нико од нас није наплатио ни један динар за вршење било кавих функција у органима власти, комисијама, управним одборима или као одборници – каже др Арсић. Период до 2000. године памти се по опструкцијама републичких власти које су користиле сваку прилику да отежају живот младе демократије која је акценат ставила на консолидацију буџета. То због слабог прилива средстава није било ни мало једноставно, али су домаћинско пословање и механизми контроле у значајној мери, бар у првим годинама, доприносили да локална самоуправа функционише без великих проблема. Још од тог периода скупштинска говорница је постала полигон за жесток обрачун са остацима старог режима и један од начина за подривање републичке власти. Врхунац је била Декларација о заштити грађана од режима Слободана Милошевића коју је предложио др Арсић. У осам тачака које су

се односиле на исто толико области друштвеног живота, дефинисани су циљеви кампање која је требало да ослаби републичку власт иако је било познато како не може да произведе никакво правно дејство. Иако су ратови од прве године последње деценије двадесетог века у значајној мери утицали на константно слабљење привреде индустрија је и даље опстајала што је у знатној мери утицало на прилив средстава у буџет. Скромна буџетска средства била су довољна за одржавање каквог таквог нивоа активности локалне самоуправе, али не и за капитална улагања. И док је републичка власт, у очекивању неких следећих избора, одржавала привредну активност у највећим друштвеним предузећима локална се оријентисала на јавна предузећа и по општем утиску довела их у ситуацију која се сматра пристојном. Ово се, по др Арсићу, углавном односи на партијско запошљавање које ће се у годинама које следе показати као ограничавајући фактор даљег развоја.

Значајнијем успеху у реализацији свих активности испречила се 1999. година јер је већ са првим пролећним данима уследило бесомучно бомбардовање земље током НАТО операције под називом „Милосрдни анђео“. Велики број припадника оружаних снага је мобилисан а, у атмосфери масовног страха која уједињује људе, политички живот у потпуности је замро. У редовима демократске власти је и у то време преовладавало уверење да је сукоб са највећом војном снагом на планети могао да се избегне, а најодговорнијим што се то није догодило сматрала се власт коју су чинили социјалисти и радикали. Са стрепњом су ишчекиване вести са ратишта и сваког дана појачаван страх да би жртва могао да буде по ко од великог броја мобилисаних Краљевчана. Колико је био оправдан сведочи податак о четрдесет једном о чијем је страдању глас брзо стизао до Краљева, а тела до мртвачнице Здравственог центра „Студеница“ у коме је био запослен др Арсић.

15.5.2016.

МАГАЗИН

Седамдесет осам дана бомбардовања Србије у то време се чинило као исто толико месеци, или бар недеља. Након престанка и неколико месеци привикавања на живот у нешто мирнијим условима пред локалне изборе у јесен 2000. године интензивира се рад политичких странака. Паралелно са њима припремани су и ванредни председнички избори, а уз Слободана Милошевића најозбиљнијим кандидататом се сматрао његов претходник на челу Савеза комуниста Србије Иван Стамболић. Отмица а потом потврда о смрти као новог најозбиљнојег противкандидата актуелном председнику Србије истакла је др Војислава Коштуницу као најмање истрошеног политичара тог времена. - Иако се предвиђало да једино он може да победи Милошевића по доласку на митинг у Краљеву осећало се да је у страху, па је личио на глумца кога су неспремног истерали на сцену. Атмосфера у земљи је била прегрејана због жеље да се тадашњи режим сруши по сваку цену, а кад Милошевић није признао ни резултате ових избора по унутрашњости земље поново почињу протести и нека врста штрајка који траје данима. Апсурдно је било што се сваке вечери састају представници политичких странака и малтене прозивају оне из предузећа која још раде. Једне вечери сам на таквом састанку инсистирао да ми неко објасни колика је штета коју трпе грађани Краљева и тражио да сви кренемо за Београд, или оставимо Милошевића да влада – објашњава др Арсић који се 5. октобра са још тројицом следбеника упутио према Београду санитетским возилом. Разлог да крену преко Крагујевца и Тополе био је резултат претпоставке да би Ибарска магистрала могла да буде блокирана, а санитетско возило би могло да буде од користи евентуално повређенима којима треба указати помоћ. У време кад је у читавој земљи владала конфузна ситуација екипа запослених у Здравственом центру кренула је према Београду а да пре тога за коришћење санитета није добила сагласност надлежних у установи.

По доласку у Београд разочаравајуће је деловао податак да на платоу испред Народне скупштине нема више од десетак хиљада окупљених грађана углавном из унутрашњости, међу њима и двестотинак Краљевчана који су успели да пробију блокаду на Ибарској магистрали и стигну до престонице. Већ при првом сукобу са полицијом која је бацила сузавац значајним се показало санитетско возило са довољном количином влажне газе паркирано у Балканској улици. Оштар загушујући мирис растерао је присутне далеко од скупштине, а др Арсић верује да би евентуалне нове количине утицале да се разбеже до Лазаревца. То се на срећу није догодило па се маса, овога пута у знатно већем броју, поново окупила испред зграде парламента. О ономе што се тог дана дешавало у Београду говорили су бројни учесници у исцрпном истраживању МагазИНа подстакнутог жељом да се баци више светла на октобарске догађаје и открију бројни до сада непознати подаци. Многи од њих, а придружује им се и др Арсић, потврдили су како је тог дана остварен само половичан успех. До коначног је требало да води потпуно демонтирање дотадашњег система власти и елиминисање из њега свих оних који су на било који начин учествовали у креирању државне политике. Период пред петооктобарске промене у Краљеву карактеришу поделе у редовима Демократске странке. Иако се сасвим извесним сматрао избор Звонка Обрадовића за председника Општинског одбора изненада се као кандидат појавио Миле Корићанац да би, у некој врсти коалиције са др Љубишом Јовашевићем из Демократске странке Србије, координирао активности опозиције пред крај септембра и у октобру 2000. године. Период након преузимања власти по правилу је прилика за расподелу функција, а након што је проф. др Нада Костић постала кандидат за министра здравља међу петнаестак представника здравствених установа из унутрашњости у Београду се поново нашао

и др Драган Арсић. - На састанку у просторијама Демократске странке саопштава нам да је кандидат и да треба да се формира министарство, а нико не зна шта треба да ради што на најбољи начин сведочи о ситуацији у којој су се нашли представници нове власти који нису имали искуства. Сви причају о хуманитарној помоћи која се очекује из иностранства, а нико нема представу како се врши власт у време кад је дотадашњи министар Милован Бојић напустио министарство, а у њему настао распад система. Представим се и кажем да имам мало искуства у синдикату и предложим докторки Костић да сутра, раном зором са два човека којима највише верује, оде у Републички фонд за здравствено осигурање и стави шаку на паре да не распрчкају пре него се преузме власт. Око мене сви скачу као да сам открио Америку, а она ме сваког дана зове, консултујемо се, јавља колико има пара и пита да ли сам заинтересован, и да ли имам подршку у колективу, да будем директор Здравственог центра. Нудили смо дотадашњем директору др Ђуровићу да остане на тој функцији, али он није хтео да прихвати, па спроведемо анкету са неколико кандидата, ја добијем највише гласова и у децембру будем постављен за вршиоца дужности директора – прича др Арсић. Ситуација у Здравственом центру није се много разликовала од оне у другим установама истог типа. Сем што није било лекова и санитетског материјала краљевачко здравство је оптерећивао дуг од милион и по марака за радове на изградњи Интернистичке болнице. Лоша финансијска ситуација додатно је отежавана незадовољством запослених због малих зарада, а мало светла на прилично суморну слику бацио је изненадни долазак представнице швајцарске хуманитарне организације која је потврдила како две године покушава да уђе у установу и понуди помоћ према списку најпотребнијих ствари. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Међународни дан медицинских сестара

МАГАЗИН

15.5.2016.

НЕЗАМЕНЉИВ СТУБ МЕДИЦИНЕ

- Сестринство је комплексна професија чије услуге варирају од обичних рутинских и мануелних радњи до активности које изискују висок степен стручних знања и вештина, способности и критичког мишљења, расуђивања у примени научних принципа и избора најадекватнијх мера у датом тренутку. - Медицинске сестре су персонификација здравствене неге и чине битан и незаменљив стуб медицине. – Ни један апарат, ма колико био савршен, не може заменити стручну негу, присан додир и саосећање медицинске сестре. - У краљевачком здравству је ангажовано 568 медицинских сестара што је за 21 мање од кадровског плана. – У болници најбољи тимови одељења опште хирургије и онколигије, а у дому здравља Амбуланте Женева. – Најбољи појединци Гордана Вуксановић и Миломир АнтонијевиЋ

Фото: М. Радовановић

15.5.2016.

МАГАЗИН

Међународни дан медицинских сестара широм света се обележава сваког данаестог дана у мају у част Флоренс Најтингејл која је поставила темеље професионалног сестринства и дала снажан печат његовом развоју у свету. Међународни савез медицинских сестара и техничара је за овогодишње обележавање изабрао тему „Медицинске сестре снага за промене у побољшању квалитета здравственог система“, а пригодна академија у Општој болници „Студеница“ потврдила да је сестринство комплексна професија чије услуге варирају од обичних рутинских и мануелних радњи до активности које изискују висок степен стручних знања и вештина, способности и критичког мишљења, расуђивања у примени научних принципа и избора најадекватнијх мера у датом тренутку. То је потврдила главна сестра ове установе Марија Мијаиловић и подсетила да је сестринство једна од основних професија здравствене струке

заснована на систематизованом корпусу мултидисциплинарних и специфичних знања и вештина усмерених ка чувању, неговању и унапређењу здравља људи и оздрављењу оболелих на свим нивоима раста и развоја. Вирџинија Хендерсон је функцију медицинске сестре дефинисала као начин којим се помаже болесном или здравом човеку у обављању активности које доприносе здрављу, оздрављењу или мирној смрти, које би он радио без туђе неге и помоћи када би имао потребну снагу вољу и знање. - Сестринство Србије је прошло више фаза развоја са препознатљивом мисијом и улогом у неговању здравља и лечењу оболелих. Нит хуманог односа према човеку, његовим потребама у здрављу и болести, оплемењивани су љубављу према професији и неговању њених етичких принципа. Данашње српско сестринство оптерећено је бројним проблемима који не умањују значај и доприносе сестара у здравственом систему. Да би

пратиле напредак и брз развој медицинске науке и технологије сестре морају стално да се усавршавају како би биле отворене према новинама и имале осећање комплетности и сигурности. Оне морају бити организационо и стручно компетентне и да имају право на одлучивање о развоју и унапређењу своје професије. Тај процес развоја у нашој земљи неминован је и назадржив, а у реформисаном здравственом систему улога коју сестре имају је велика и одговорна. Да ли ће је друштво препознати и помоћи им да дају пун допринос у систему здравствене заштите није само очекивање сестара већ и општи интерес друштва у коме живимо – рекла је Мијаиловић. Свечана академија у просторијама Опште болнице отпочела је песмом „Сестре“ у извођењу хора Основне школе „4. краљевачки батаљон“, а настављена Причом из живота Надежде Петровић, хероине Првог светског рата у коме је учествовала као болничарка на фронту.

ским хуанизмом и пуним разумевањем за болесног човека. Има послова које могу да раде људи са различитим образовањем, или без њега, са мало посебне обуке или без ње. То су занимања, а ово што ми радимо је професија за коју је неопходно дубоко унутрашње опредељење, смисао, надареност и надахнутост – истакла је Васић уз подсећање да је сестринство готово пола века, поред стручног и практичног, и научно поље рада. У краљевачком здравсту је ангажовао 568 медицинских сестара што је за 21 мање од кадровског плана. То је повод да вршилац дужности директора Опште болнице др Зоран Мрвић најави нова запошљавања као и потребу да, уз нове униформе, све медицинске сестре и техничари, након што су крајем јануара ове године измирена сва дуговања према њима, добију и увећане плате. Удружење медицинских сестара, техничара и бабица сваке године традиционално додељује признања

најбољим појединцима и тимовима у Општој болници и Дому здравља, а у складу са усвојеним критеријумима. Тако је као најбољем у оквиру Опште болнице признање припало тиму Одељења опште хирургије са образложењем да оперативну грану карактерише изузетна сложеност посла везаног за негу болесника. У оквиру интернистичког сектора најбољи је тим сестара Службе онкологије због чињенице да су малигне болести знатно узнапредовале па је повећан обим посла службе која ради у врло скученом простору. Најбољи појединац у Општој болници је техничар Службе за пнеумофтизиологију Миломир Антонијевић кога, након двадесетогодишњег искуства, колеге и лекари препознају као пример како треба да изгледа здравствени техничар. У оквиру Дома здравља за најбољи је проглашен тим сестара Амбуланте Женева, док је најбољи појединац сестра Гордана Вуксановић сестра запослена у Служби кућног лечења и палијативног збрињавања.

Т. Радовановић

На чињеницу да су медицинске сестре персонификација здравствене неге и да чине битан и незаменљив стуб медицине подсетила је председница краљевачке подружнице Удружења медицинских сестара, техничара и бабица Србије Станимирка Васић и потврдила да усклађивање савремене медицинске технологије и хуманог начина опхођења са пацијентима представља посебан изазов пре свега што ни једна апарат, ма колико био савршен, не може заменити стручну негу, присан додир и саосећање медицинске сестре. И баш због тога од сестара се тражи највећа озбиљност у савладавању знања и вештина, али и лична надахнутост, интуиција и инвентивност. - У време друштвене и моралне декаденције веома је тешко одржати основне принципе на којима се заснива наша професија, а која има за циљ да медицинску сестру формира као емоционално здраву особу, позитивну личност прожету природношћу, истин-

МАГАЗИН 15.5.2016.

МАГАЗИН

15.5.2016.

Донација Црвеног крста Општој болници

СВУДА ЗА - Краљевачки Црвени крст донирао Општој болници „Студеница“ хиљаду и 200 комплета постељине. – Са 220 комплета дар Фондације принцезе Катарине и 500 од других донатора створени услови да свака постеља у болници буде пресвучена три пута. – У току је набавка нових пиџама и папуча за пацијенте. – При крају поступак царињења медицинске опреме дар Краљевчанке из Базела. – Ускоро још једно санитетско возило рвени крст Србије обележава 8. мај Светски Дан Црвеног крста на тему „Свуда за свакога“ који је за ову годину определила Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца. Недеља

Црвеног крста је период током кога волонтери ове организације приказују деловање Црвеног крста у несрећама, рад на мотивацији добровољних давалаца крви, обуку из прве помоћи, рад Службе тражења, програм промоције

хуманих вредности, програм бриге о старима, борбу против трговине људима и друге активности. Црвени крст је најстарија хуманитарна организација у земљи која ове године обележава 140 година по-

СВАКОГА

стојања и рада, а кроз различите програме помоћи и едукације, народне кухиње, мотивација добровољних давалаца крви, обука из прве помоћи, помоћ социјално угроженом становништву, опоравак деце, помоћ пострадалима од поплава, земљотреса и других природних несрећа, брига о старијима и друге активности, успева да допре до преко два милиона људи у Србији. Све програме Црвени крст Србије реализује захваљујући ангажовању 60 хиљада волонтера и 750 запослених. У Недељи Црвеног крста низ активности спроводи и краљевачка организација са циљем да помогне појединцима у стању социјалне потребе и свима у локалној заједници

којима је помоћ потребна. Бројне активности реализују се уз помоћ друштвено одговорних партнера који обезбеђују финансијска средства, а православна добротворна организација је допринела да краљевачка Општа болница „Студеница“ добије хиљаду и две стотине комплета нове постељине. Уз задовољство што може да организује овакве активности из Црвеног крста поручују да ће наставити сарадњу са овом организацијом чијом је донацијом вредном 40 хиљада евра уређено корито потока Чађавац Моравац и спречено да у марту ове године буде поплављено 150 домаћинстава. Донација 1.200 комплета постељине једна је од већих које је, након реновирања зграде интернистичког

блока, добила Општа болница, а уз 220 комплета које је обезбедила Фондација принцезе Катарине, и 500 од других донатора, створена је основа да свака постеља буде пресвучена три пута чиме се стварају услови за нормално лечење пацијената. Вршилац дужности директора болнице др Зоран Мрвић подсећа да је у току поступак набавке нових пиџама и папуча чиме се елиминише потреба да их пацијенти доносе од куће. Завршава се и поступак царињења медицинске опреме обезбеђене посредством Краљевчанке која живи у Базелу, а очекује се донација још једног санитетског возила. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.5.2016.

Традиционална акција краљевачких планинара

НАРЦИСУ У ПОХОДE Традиционална манифестација „Нарцису у походе“ шездесети пут на Столовима. – Организатор Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“. – Очекује се до три хиљаде учесника из земље и региона. - Стаза дуга око 21 километар са висинском разликом од око 1.000 метара успона и 800 метара спуста спада у средње тешке, а за учеснике слабије кондиције препоручена је краћа и лакша која води од Каменице преко Дебелог брда до Брезне. – У Брезни ручак за све учеснике, у Каменици за оне који одлуче да се врате оловином маја сваке године, кад се Столови зажуте од тек расцветалих нарциса, Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“ организује туристичку спортско рекреативну манифестацију „Нарцису у походе“ која окупља велики број планинара и љубитеља природе из Србије и земаља у окружењу. Као и ранијих година планинари су за данас, без обзира на временске услове, најавили одржавање традиционалне, шездесете по реду, манифестације коју спроводе у партнерству са Туристичком организацијом Краљева и Друштвом гуслара „Жича“. Акција се изводи према правилнику о организовању који прописује Планинарски савез Србије, а организатор од учесника очекује стриктно поштовање свих одредби како би се предупредиле евентуалне непријатности. На Столовима се данас очекује око три хиљаде учесника са простора целе Србије, и околних земаља, понајпре Краљевчана. Након што у Каменици буде озваничен почетак акције планирано је да учесници у организованој колони за водичима, припадницима Горске службе спасавања и медицинских екипа, крену према врху Столова, а на три уређена одморишта окрепе се чајем који је припремљен специјално за ову прилику. Дуж читаве стазе на стотинак места су већ постављене вреће за отпатке, а учесницима акције је и овога пута упућен апел да чувају природу, посебно на-

рцисе по којима је овај крај препознатљив у ширем региону. По завршетку акције за све учеснике је приремљен ручак у Планинарском дому „Зорица Гиздавић“ у Брезни, а за оне који одлуче да раније одустану и у просторијама Месне заједнице у Каменици која последњих неколико година даје велики допринос организацији манифестације. У Туристичкој организацији Краљева потврђују да је манифестација пример добре сарадње бројних организација, јер само једна не би могла успешно да обави захтеван посао. У таквој ситуацији задатак Туристичке организације је да финансијски помогне одржавање али и да промовише „Нарцису у походе“ на сајмовима туризма и у сличним приликама како би на најбољи начин били искоришћени плодови великог рада. То је и начин да се промовишу атрактивне туристичке дестинације, а Столови то свакако јесу, како би могле да се експлоатишу у туристичком смислу и након завршетка ове манифестације. Друштво гуслара „Жича“, које се бави неговањем битног сегмента српске културе и традиције, одлучило је да се укључи у акцију уређењем једног одморишта на дванаест километара дугом путу од Каменице до Столова. Податак да на том простору до скора није било места где би посетилац могао да се одмори повод је за покретање акције која је успешно приведена крају захваљујући

помоћи свих који су показали довољан степен разумевања за ову идеју. Додатни мотив је уверење о великом прегалаштву и неимарском раду Планинарског друштва „Гвоздац“ у изградња крста на Столовима. Поред сваког одморишта су пригодни натписи који опомињу пролазнике на потребу чувања природе и природних лепота. Како је стаза прилично захтевна од учесника се и ове године очекује да поведу рачуна о тежини а старијим, и особама слабије физичке кондиције, да пре поласка затраже мишљење лекара. Искуства из ранијих година, када на дан одржавања временски услови нису погодовали одржавању акције, упућују на опрезност и савет учесницима да одећу прилагоде условима и понесу довољну количину воде. Током акције најстрожије је забрањено паљење ватре, удаљавање са прописане и маркиране стазе, напуштање групе и водича и сваки вид самовоље. Како се изводи под именом „Нарцису у походе“ акција подразумева адекватан однос према природи, па се и од учесника очекује да избегавају брање овог цвета. Стаза дуга 20 километара са висинском разликом од око 1.000 метара успона и 800 метара спуста спада у средње тешке, па се за учеснике слабије кондиције препоручена краћа и лакша, дуга 11 километара са успоном од 700 и спустом дугим 500 метара, која води од Каменице преко Дебелог брда до Брезне. Т.Р.

15.5.2016.

МАГАЗИН

ЗОРАН САВКОВИЋ ЏЕРИ 1950-2016

Знаменити Краљевчани: Зоран Савковић Џери (1)

МАГАЗИН

15.5.2016.

ПОМРАЧЕЊЕ „СУНЦА“

- Миран и бунтовник, награђиван и оспораван Џери је, хтели то да признамо или не, као контроверзна личност обележио један део послератне историје града. - Од кад зна за себе Џери је волео да црта и маштао да упише уметничку школу. - Цртао је кад год се за то указала прилика најчешће друговима у разреду у замену за домаћи задатак из математике. – Омиљен код ученика, приман са резервом од колега. – Сукоб са директором школе због „неморалног облачења“. – Човека не чини одело већ његово дело. - Над Театром „Сунце“ полако се надвија опасност од помрачења, а и ако опстане сигурно неће бити оно што је било са Џеријем

Фото: М. Радовановић

Зоран Савковић Џери

МАГАЗИН 15.5.2016.

ест о смрти Зорана Савковића Џерија изненадила је све који нису знали да је последњих месеци водио беспоштедну борбу са опаком болешћу. Онима који су са њим били у контакту до пре само неколико дана и раније је било јасно да је немогуће добити последњу битку. Ма колико то било очигледно међу њима, и члановима породице, потајно је тињала нада да би могло да се деси чудо. Када се није десило остало је једино да се на последње путовање испрати на достојанствен начин и што дуже задржи у сећању. Миран и бунтовник, награђиван и оспораван Џери је, хтели то да признамо или не, као контроверзна личност обележио један део послератне историје града. Ма колико међу великим бројем вршњака и млађих генерација био познат по педагошком, сликарском, глумачком и ко зна каквом све раду, а радио је много тога, тешко да би се могао наћи довољан број оних који би се могли похвалити да добро познају Џерија. Још је мањи број оних који знају да је био унук рат-

ног председника краљевачке општине Душана Крстића који је непосредно након ослобођења стрељан као народни непријатељ. Годинама се Џери борио да докаже његову невиност, а успео у томе тек 2007. Одлазак у вечност спречио га је једино да поуздано утврди место страдања на коме су покопани посмртни остаци значајног претка. Пре само две године Џери нам је са поносом говорио да је рођен 1950. године у Пицмали која се протезала од просторија данашњег Ауто-мото друштва и Игњатове пекаре низ Кидричеву, данас Доситејеву, улицу до четири зграде француске колоније преко пута гимназије. У време кад су се поједини делови града препознавали по јунаштву Пицмалом је суверено владао најјачи, а то је дуго био Џеријев отац Радомир Рале Савковић. Никада није поуздано утврђено која је од група из различитих крајева била најутицајнија у граду, да ли су то Женевци из Старе чаршије, Рибничани или жестоки момци са Сењака, али се зна да су најзлогласнији, и најнепопуларнији,

били Пицмалци, Џери каже због неких каснијих догађаја. Од времена кад је постајао свестан значаја о пореклу Џери је сматрао значајном чињеницу да је дете Пицмале, јер се то сматрало нечим посебним. На такво размишљање упућивале су и очеве приче да је из овог краја потекао добар број значајних Краљевчана, инжењера, лекара, магистара наука и њима сличних. И поред тога сам помен имена Пицмала међу тинејџерима је изазивао подозрење. У то време, причао је Рале, нико није смео да се забавља са девојком из овог дела града ако за то не добије одобрење оних који су ту нешто значили, јер би у супротном могао да добије добре батине. Пицмалци су били сложни, увек се солидарисали и бранили једни друге. Лошем гласу из неких давних времена доприносило је сазнање да је на овом простору било и јавних кућа, а иако су се званично водиле као кафане добро је било познато чему су служиле и шта се у њима дешавало. Педесетих година прошлог века, које је обележила немаштина, Рале је

МАГАЗИН 15.5.2016.

бацио око на кћи Душана Крстића Радмилу. Било је то само неколико година након што су председника општине изабраног 1938. касније као народног издајника стрељали комунисти. Његовој удовици Добрили одузели су кућу у Улици Топлице Милана број 9, сада 11, грађеној пре више од 130 година која се, као таква, сврстава у ред најстаријих у Краљеву. На месту данашњег Хотела „Турист“ дуго се налазио Хотел „Европа“ у власништву Крстића као и цео кварт између данашње Омладинске и Улице цара Лазара. Душанов отац Аврам Крстић био је један од најпознатијих трговаца свог времена који је у време економске кризе преко Солуна извозио стоку за Египат све до Александрије, а потом куповао животне намирнице које је пласирао на домаћем тржишту. И „Политика“ је својевремено писала да је добио награду од девет хиљада динара и захвалност што је помагао српском народу. Богатство се генерацијама стицало само радом и трудом, а део је Аврамов отац Живко Крстић много раније искористио за опремање две чете војника који су се борили против Турака. - Деда је завршио Трговачку академију у Бечу, а баба је била учитељица. То што је завршио у Бечу му је изгледа и дошло главе, јер је проглашаван за немачког шпијуна, а и баби су лепили пригодне етикете са негативном конотацијом. Кад је почео рат није желео да учествује у догађајима који су уследили. Ратних година га нико није дирао па је радио свакојаке послове, послове, чак и као месар у продавници Радомира Буњака. На улазу у салу позоришта, у којој је након рата одржано суђење, стајали су комунистички омладинци и унутра пуштали само противнике Душана Крстића. Биле су ту и жене у црнини задужене да траже смрт за издајника и слично. Стрељан је истог дана кад је осуђен о чему се дуго ћутало, а ни мајка ми никад није рекла ко му је дошао главе да не бих имао проблема. Иако је знала ко га је чувао док је био у затвору, плашили су се да ми кажу јер сам мало темпераментнији, и ко зна шта би било са мном. Некада смо имали много, да би баба са троје малолетне деце остала без ичега. Ипак је одмах по изрицању пресуде почела да се бори за његову рехабилитацију, а ја наставио осамдесетих година. У документу о рехабилитацији пише да је незаконито стрељан, да је малтене линчован, и да се сва

имовина мора вратити. Ја сам и кућу која је некада била власништво породице 1993. године морао да откупим од општине да бих могао да останем у њој. Још као млад сам се борио за реституцију, денационализацију, слободу и демократију, а сада кад видим да то споро иде и да флоскула да је правда спора, али достижна, не пали више – говорио је Џери. У октобру 1941. стрељан је Радомиров отац са најстаријим сином, па је можда и то утицало да се након рата зближи са Радмилом која се врло рано удала за жестоког момка са краљевачке калдрме. Прве године друге половине двадесетог века генерације рођене у то доба памте по немаштини од које је пажњу најмлађих одвлачило по које парче хлеба намазано свињском машћу и зачињено са мало соли и алеве паприке. Сваки пут кад би пошао да се поигра са вршњацима, а најпопуларнији су били кликери и ораси, Џери би понео од куће окрајак хлеба. На то су, каже са смешком, увек подсећале мрвице које су дуго остајале по џеповима. Савковићи су становали у великој кући у Улици проте Ненадовића наспрам Основне школе „Димитрије Туцовић“. Пре рата је почео да је гради деда и на половини посла одлучио да не брије браду док је не заврши. Смрт га је спречила да заврши градњу куће у којој су се ратних година, у складу са околностима, смењивале немачка, бугарска и партизанска команда. На дане детињства Џерија подсећа изношена одећа старијих чланова велике породице, алва коју је мајка правила од брашна и шећера, дечје игре клиса и машке и жмурке са старијом сестром Зорицом и децом из суседства. Кад по неко од њих изнесе из куће парче хлеба и масти и поделе на једнаке делове, колико је то било могуће, Џери би као најмлађи најчешће остајао кратких рукава. Од кад зна за себе Џери је волео да црта и маштао да упише уметничку школу. Цртао је кад год се за то указала прилика најчешће и друговима у разреду у замену за домаћи задатак из математике. Након првих шест разреда обележених одличним оценама уследило је нагло помањкање интересовања за школу након сазнања да Рале нема превише разумевања за Џеријеву жељу да постане „мазало“. Више му се допадала идеја да постане угледни занатлија, па је

МАГАЗИН 15.5.2016.

сина усмерио према Школи ученика у привреди како би се оспособио за занимање електроинсталатера. Ни запослење у краљевачком „Електрону“ са тек напуњених осамнаест година није могло да умањи жељу да се бави уметношћу, још мање ону за рад са децом. Размишљања уметничке душе могао је да схвати само неко из света блиског овом, а таквим се показао Војкан Јеремић који је у то време ликовну уметност приближавао ученицима Основне школе „Јово Курсула“. Оштром оку сликара Павла Поповића нису могле да промакну на платно пренете визије електромонтера који је излагао у Дому армије што је било повод за предлог да упише Вишу педагошку школу. У то време то није било могуће због потребе да се полаже одређен број диференцијалних испита али се ускоро, према информацији коју је донео Поповић, указала прилика за ванредно студирање паралелно са запослењем у „Електрону“. Четири дана узастопце путовао је Џери до Београда, у време уписа генерације 1980/81 године, како би предао документа и стрпљиво чекао у реду са преко две стотине кандидата од којих је у школи било места само за десет редовних и десет који ће студирати ванредно. Пријемни испит се састојао из сликања, цртања и вајања, а ма колико две прве категорије биле блиске са трећом није имао никаквог контакта, па се полагање пријемног испита свело на импровизацију са неколико штапића од сладоледа уз помоћ перореза. Све време студија Џери је запослен у „Електрону“ у коме су појединци показивали довољно разумевања за његово учење, а други сматрали још једним од покушаја да се покаже како се разликује од колега. У то време су грађена прва два солитера у Краљеву, блок војних зграда преко пута „Задужбине“, популарна „кифла“ у центру града, зграда библиотеке, хируршког блока, а зидови пре завршног слоја по правилу украшавани Џеријевим цртежима. Диплома Више педагошке школе и звање ликовног педагога нису били

довољни за стално запослење. За полагање државног испита неопходан је био одређен број година радног стажа у струци, а до пуног фонда часова водио је рад у школама у Сирчи, Богутовцу, Подунавцима и Лађевцима. - Од 1987. године сам у просвети, а од тренутка кад сам 1990. дошао у Основну школу „29. новембар“ у Рибници инсистирао сам да се зове Свети Сава. Једном је директор био на службеном путу, а ја кажем домару како је рекао да се један зид прекречи у бело јер треба да насликам нешто. На зиду у холу испред канцеларије директора насликам Светог Саву, а он тражи да прекречим. Уплашио се јер су времена још била ровита, али је Свети Сава остао, а кад је дошао просветни инспектор и видео рекао је хвала Богу најзад је дошао тамо где је требало да дође. Школа је променила име после неколико година, а ја сам међу првима у Србији организовао изложбе дечјих радова поводом школске славе. Наша деца су учествовала на такмичењима свих школа које носе име Светог Саве и увек заузимала добра места. Ишли смо на такмичења и побеђивали свуда по у Србији, а моји тадашњи ђаци су већ професори у Уметничкој школи. Увек сам био строг, али праведан, волео мир и дисциплину на часу, а за сваки рођендан позивао ђаке кући. Дође по цео разред а и кад изађем они остану у мојој кући славе сами. Никад у стану није фалила ни једна сламка, а кад се вратим све је чисто, опрано и сређено, и тако сваке године. Једном сам оборио 13 ученика из ликовне културе и то је било страшно, јер се предмет сматрао споредном ствари, а на њега увек гледало потцењивачки. Мој колега из математике није умео да нацрта ни чича Глишу, али му се ја нисам смејао због тога. Није лако радити са децом поготово у време притисака кад је директор тражио да дам добру оцену детету донатора који је школи поклонио десет књига за одличне ђаке. Никада нисам гледао ко је чије дете, јер су за мене сва била иста, а то је колегама боло

очи. Ако неко има све јединице, а петицу из ликовног то је само због тога што има дара па би био грех да му дам слабију оцену – причао је Џери. И поред уверења да га је деведесет одсто деце обожавало Џери није много марио због чињенице да га колеге нису превише волеле можда и због тога што се по много чему разликовао од њих, чак и по гардероби. О томе сведочи жесток сукоб са директором школе након забране да убудуће долази у школу „неморално обнажен“. Већ следећег дана Џери се строго званичан појавио у школи у позајмљеном оделу са краватом и мантилом преко руке. Трећег дана у тешком сукненом оделу испод кога је била као снег бела кошуља, бриџ панталоне везане учкуром, дебеле чарапе и џемпер, гојзерице, штап, а све позајмљено у позоришту. - Тако дођем на час, а у одељењу тајац. Сви су видели да је директор крив, ја да су на мојој страни па напишем паролу „Човека не чини одело, већ његово дело“. Следећег дана зове ме једна особа и каже, овај је пукао. Каже, ти имаш највише утицаја на њега, иди и реци му нек дође било како обучен, само нека проговори самном и нека се смири. У понедељак дођем као и раније, он ме позове и предложи да закопамо ратну секиру што потврђује како увек постоји начин да се људски разговара са сваким. Ја сам према човеку стварно човек, али кад видим да је неко безобразан будем и ја такав, још гори. Свети Сава је на оном зиду касније прекречен и сад је школа као болница – сећао се Џери који је исто колико сликарство волео и позориште због чега је 1996. године, захваљујући Милу Цвијовићу Нецу, основао Театар „Сунце“ над којим се полако надвија опасност од помрачења јер и ако опстане сигурно неће бити оно што је било са њим. На крају се поставља оправдано питање колико је Краљевчана познавало оваквог Џерија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.5.2016.

Иван Новчић

МАГАЗИН 15.5.2016.

Трећа књига Ивана Новчића (2)

ЕМИР КУСТУРИЦА ЗНАЧАЈАН СТУБ СРПСКОГ ФИЛМА

- Мржња према Емиру Кустурици заснива се на посебности његовог размишљања и антиглобалистичком ставу према почецима рата у Југославији. - Кустурица је увек имао добре односе са бројним режимима који су се смењивали на простору Југославије. - Холивуд је фабрика глупости из које излазе филмови са јунацима из супермаркета, типа Шварценегера, спремних да са машинком изађу на улицу и поубијају све што им се нађе на путу. - „Коса“ Милоша Формана један од најбољих антиратних филмова. Црни талас представља најсјајнији део српске кинематографије

споравање стваралаштва Емира Кустурице у бурним временима након распада Југославије, почетком последње деценије прошлог века, у појединим ситуацијама је везивано и за његово порекло, па се карактеристичном сматра порука Весне Пешић да се врати у Босну одакле је и дошао. Чињеница да изјава није наишла на посебно бурну реакцију у јавности везује се и за податак да се исте ствари које изговарају различите особе тумачи на различите начине, а све су у складу са дневно политичким збивањима. Према Ивану Новчићу, аутору књиге Емир Кустурица са поднасловом Поетика порицања смрти, мржња према овом ствараоцу заснива се на посебности његовог размишљања и антиглобалистичком ставу према почецима рата у Југославији различитог од оног по коме су за све криви Срби. Емир Кустурица потиче из муслиманске породице у којој се никад није посебно пропагирала ова вера. Разлог

МАГАЗИН

15.5.2016.

се налази у чињеници да је његов отац за време Другог светског рата спас од усташа пронашао у комунистичкој идеологији и одласку у партизане. То и податак да се Емир у бурним временима определио за српску страну није наишло на добар пријем са леве стране Дрине ма колико је и раније било сличних поступака, па и сам Меша Селимовић потврђивао да припада српској књижевности и да је српски језик једини којим може да пише. Уверење да је постао трн у оку присталица родомрзачке хистерије деведесетих у доброј мери је утицало на одлуку да не оде у Сарајево ма колико тврдио да то не би био никакав проблем. Ратна збивања на простору бивше Југославије утицала су на раскид бројних пријатељских и пословних веза чему није могао да се одупре ни дугогодишњи Кустуричин сарадник Абдулах Сидран који се уз Андреа Николаидиса, Биљану Србљановић и Весну

Пешић сврстава у ред оних који су жестоко нападали Кустурицу. Рад на последњој књизи Ивана Новчића трајао је доста дуго, од 2010. до прошле године, што је резултат чињенице да је било тешко пронаћи одговарајућу литературу, али и потребе да се бројне ствари више пута дорађују и преправљју. Поједини текстови су у том периоду објављени у часописима „Нови филмограф“, „Бдење“, „Сизиф“ и другим, као и на неким блоговима пре свега због покушаја да се провери да ли је, због велике одговорности подстакнуте чињеницом да о овом аутору постоје само две књиге на српском језику, на правом путу. - Са друге стране не припадам филмском свету, ни теоретичарима филма, да бих могао нешто тако да напишем па сам се обраћао редитељима и филмским критичарима који су хвалили књигу, али нико није био спреман да напише рецензију. Трајало је то све до прошле године кад сам, у конкуренцији 150 аутора, на конкурсу из

области есеја, прозе и поезије, за есеј „Кустурица и Достојевски“ добио награду Културног центра Сава Дечанац из Лепосавића која носи име Томе Радосављевића. То ме је пријатно изненадило, с обзиром да су у жирију били професори са Филолошког факултета, а новчана награда и плакета су ми дали нову снагу и мотивацију да књигу приведем крају – каже Новчић. Насупрот ауторима који су о Кустурици и његовом делу написали прегршт лоших ствари а у исто време боравили код њега, о чему сведоче бројне фотографије објављене у штампи, Новчићу је више од познанства значило да напише добру књигу. Са друге стране, преовладава уверење да би сусрет са редитељем кога сматра генијем, а чији су филмови све сем обични, у многоме покварили слику каква је била основ за писање књиге. То не ослобађа обавезе да Кустурици пошаље књигу и да, можда већ у јуну ове године, присуствује њеној промоцији у Дрвенграду на Мокрој гори. У графичком смислу скромно из-

дање у многоме се разликује од озбиљне монографије Горана Гоцића „Култ маргине“ богате, са укусом изабраним, фотографијама из различитих периода живота и рада Емира Кустурице. И поред тога преовладава уверење да би књига Кустурици могла да се допадне пре свега због тога што је неко приметио нешто ново у његовом стралачком корпусу. Поред обимне литературе добар извор информација биле су телевизијске емисије и бројни интервјуи као основа за тумачење изречених ставова и повезивање са филмовима које је Кустурица режирао. Уз став Отокара Вавре да ће све контроверзе бити заборављене, а остати само његови филмови, тешко је оспорити чињеницу да је Кустурица увек имао добре односе са бројним режимима који су се смењивали на простору Југославије. Повод је чињеница како је много теже направити филм него написати књигу првенствено због знатних материјалних средстава које може да обезбеди само држава због чега је, објашњава Нов-

чић, веома важно одржавати добре односе са државницима. О заједничком интересу сведочи податак да су бројни од њих, почев од Слободана Милошевића преко Зорана Ђинђића, Војислава Коштунице и Бориса Тадића до Александра Вучића, волели да се сликају са Кустурицом јер су добро знали који ауторитет ужива у земљи и ван ње. Као добар познавалац реалних односа у друштву Кустурица је настојао да остане у добрим односима са сваким од њих посебно у тренуцима кад је требало обезбедити средства за снимање филмова, још већа за градњу велелепних објеката на Мокрој гори и Вишеграду. - Попут Иве Андрића, његовог духовног учитеља који је изабран за првог послератног председника Савеза књижевника Југославије, Кустурица је одавао утисак човека који говори о глобалним проблемима и штетности корпоративног капитализма, али никада није жигосао било коју страначку идеологију што му је давало додатну гаранцију за остваривање идеја. Као

15.5.2016.

МАГАЗИН

да се базирао на филозофији Андрића који је, за разлику од Црњанског и других писаца који нису хтели да се враћају у комунистичку Југославију, остао овде, учланио се у Комунистичку партију и прихватио реалност каква јесте, али је кроз књижевна дела жигосао све оно што се ради – каже Новчић. И Отокар Вавра је знао да сукоб са државницима не може донети ништа добро, па је боље бити лепо са њима а кроз уметност изражавати ставове о животу. Иако је изложен бројним критикама због присуства скупу Српске напредне странке Кустурица је био једини који је имао довољно храбрости да пред свима енглеском амбасадору каже оно што мисли о признавању Косова, и испровоцира га да напусти дворану. Поступак се тумачи као чврст став према корпоративном капитализму какав је према холивудском сну изразио у антиамеричком филму „Аризона дрим“. Кустурица се није устручавао да потврди како је Холивуд фабрика глупости из које излазе филмови са јунацима из супермаркета, типа Шварценегера, спремних да са машинком изађу на улицу и поубијају све што им се нађе на путу. То није уметност већ забава за сиротињу којом Холивуд ствара слику о уређеном друштву ма колико Сједињене Америчке Државе биле средина са највише беде и сиротиње, а то су проблеми којима се у тој средини нико не бави јер нема продуцената који би их финансирали. Неспорна је чињеница да Холивуд има и добрих остварења а најбољи пример је Милош Форман који је, кад је у питању продукција, прихватајући комерцијализацију направио компромис али задржао своје ставове, о чему на најбољи начин сведочи „Коса“ као један од најбољих антиратних филмова. Логиком антиамеричког сна, којом је изнервирао бројне продуценте, Кустурица се руководи у филму „Аризона дрим“ у коме су, уместо да све цвета, ликови обузети широком депресијом и јаким нагоном за самоубиством. Тако се руше холивудска правила по којима у филму све мора да

буде лепо због снажних и јаких заштитника који се представљају као хероји. - У књизи пишем и о томе како вијетнамски филмови имају задатак да поткрепе дискурс страдања и како су страдалници више вијетнамски војници него они, јаки и лепи у новим униформама, који су их пржили бомбама зато што су мали, ружни, косооки и никакви, а то је у својим филмовима провалио и Кустурица користећи антихоливудски дискурс. Иако је планирао да режира још неколико значајних филмова Кустурица приводи крају каријеру током које је урадио довољно – каже Новчић и најављује истраживање специфичне поетике Живка Николића о коме још није написана ни једна књига. Живко Николић представља специфичну појаву у југословенском филму, па иако су га Црногорци осамдесетих година прошлог века прогласили народним непријатељем кад су схватили да у овој области немају много значајних уметника почели су да мењају ставове и да га присвајају. То је само један од мотива за озбиљније истраживање његовог стваралаштва а први текстови, као што је „Трагедија праведника у филмовима Живка Николића“ објављени су на веб сајту „Конкретно“ посвећеном здравом разуму и јавној критици. Новчићеви ставови о филму преточени су у текстове „Белоталасни талас титоизма“, „Кризирање српског филма“, „Феномен руље у филмовима Александра Петровића“, „Два филмска промашаја: Парада и Турнеја“ и „Отуђени јунак“ у коме пише о утицају црног таласа на Емира Кустурицу - Кад је у питању црни талас могли би да нађемо неколико редитеља попут Живојина Павловића, Душана Макавејева, Саше Петровића, Желимира Жилника, о којима је доста писано, па не знам шта бих ја још могао да кажем. Поред књиге Богдана Тирнанића „Црни талас“ има и других изузетних из области која представља можда и најсјајнији део наше кинематографије, па бих много више волео да

преко културних центара, кроз неку врсту радионица, почнемо да доводимо млађе филмске критичаре и говоримо о томе. Имао сам идеју да упознамо млађе људе са српским филмом из тог периода, јер немају где ни да чују нешто о томе ни да их виде, а немају представу колико су значајни филмови као што је „Кад будем мртав и бео“ као основа за низ других који ће се појавити касније – каже Новчић. Дубоко уверење да и у локалној средини има интересовања за књиге овакве врсте, као и за филм, а да га ограничавају организатори дешавања која би требало да их приближе што ширем кругу људи, у уској је вези са политиком која је дубоку умешала прсте у све области живота па и у културу. У таквим околностима ни културне установе немају улогу коју би требало да имају, јер их често воде они који су у тешким временима остали без посла а преко политике дошли до радног места за које немају довољно компетенција. Зато не чуди што не покушавају да пронађу публику ни за манифестације које организују, а камоли за друге за које евидентно постоји интересовање. Мала је утеха сазнање да се недовољно добро ради у бројним другим областима друштвеног живота, чак и у школама, што је повод да млади који завршавају оненајвише, посебнно оне у којима се изучава филм, по правилу остају у Београду. И поред уверења да у књигу није могло да стане све што је аутор желео да каже у њој има довољно података на основу кога се може закључити да Емир Кустурица представља значајан стуб српског филма који је у свету препознат као носилац новог приступа филмској уметности. Уз задовољство због таквог сазнања, и чињенице да је најновија књига почела да крчи пут до читалаца, провејава доза незадовољства јер краљевачка библиотека није препознала потребу да организује њену промоцију. Иван Новчић верује да је бар толико заслужио. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.5.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Бурек „Бурек“ је интернационална комедија о економској кризи коју носе глумци из Америке, са Кипра, Грчке и Србије, а свако од њих на веома оригиналан, духовит начин кроз причу представља свој народ. У свему томе, свако од ликова уз порцију бурека упознаје неког новог ко му мења живот. Филм је по сопственом сценарију режирао Владан Николић, а главне улоге поред Бранислава и Сергеја Трифуновића допуњава међународна екипа коју чине Вилијам Лирој, Катерина Мисихрони, Џејсон Гречаник и Јоргос Нанурис. Филм се приказује до 18. маја у пројекцијама које почињу у 20 сати, а улазница кошта 250 динара.

Филм о бесним птицама

сељено искључиво срећним птицама, или бар већином која се сматра таквима. У таквом рају Црвени, птица са проблематичним темпераментом, луди Чак и нестабилни Бомба одувек су били аутсајдери. Али, када на острво стигну мистериозне зелене свиње управо ова тројица ће имати задатак да открију због чега су та створења посетила баш њихово мало место. У филмској авантури синхронизованој на српски језик гласове анимираним јунацима позајмили су Петар Стругар, Борис Миливојевић,Тамара Драгичевић, Слободан Тешић, Анђелка Прпић, Бојан Перић, Стефан Бундало, Исидора Минић, Небојша Љубишић, Рамбо Амадеус и други.

Добра жена „Добра жена“ је прича о Милени, домаћици која живи у малом граду у

готово идеалан јер Влада финансијски обезбеђује породици комотан и удобан живот. Миленино буђење почиње када јој докторка, приликом рутинског прегледа у Београду, саопшти да мора да оде на мамографију јер се сумња на рак. У нападу чишћења у Владиним стварима из рата проналази и ВХС касету са снимком због којег почиње другим очима да гледа свој живот. По сценарију Стевана Филиповића, Дарка Лангулова и свом филм је режирала Мирјана Карановић која тумачи главну улогу поред Бориса Исаковића, Христине Поповић, Бојана Навојеца, Јасне Ђуричић, Ксеније Маринковић, Владe Керошевића, Анђелике Симић, Ермина Браво, Оливера Викторовића, Исидоре Симијоновић, Јована Белобрковића, Зинаиде Дедакин и Светозара Цветковић Пројекције почињу у 18 сати, а за улазницу је довољно припремити 250 динара.

Издајник по нашем укусу

У анимираној 3Д комедији „Филм о бесним птицама“ посетиоцима биоскопа се пружа јединствена прилика да коначно схвате зашто су птице толико бесне. Радња филма води их на острво на-

Војводини. Удата је за бившег припадника специјалне полицијске јединице из ратова на подручју бивше Југославије Владу, сада власника успешне грађевинске фирме. Њихов брак је по, балканским патријахалним мерилима,

Млади професор са Оксфорда и његова девојка одлазе на одмор на карипско острво Антигу и упознају руског милијардера који поседује острво. Он их позива да одиграју партију тениса али, као што то код Руса обично бива, партија тениса никад није само оно што мислимо да јесте. Предлог који на растанку добију од првог човека за прање новца руског криминалног подземља, одвешће главне јунаке на вртоглаво путовање, од тениских терена Роланд Гароса до луксузне јахте, а од сигурне куће у швајцарским Алпима до најмрачнијих кутака Лондона и сумњивих договора са британским обавештајним агенцијама. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 22 по цени улазнице од 250 динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.5.2016.

У краљевачком Народном музеју

ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 ДО 10

МАГАЗИН

15.5.2016.

- У периоду од 12. до 21. маја низ изложби и пратећих програма, креативне радионице, предавања, промоције књига, јавни разговори, концерти, позоришне представе, пројекције филмова и други садржаји. – Богат програм у краљевачком Народном музеју. - За посетиоце ће, од 10 до 22 сата, бити отворена Стална поставка Народног музеја

Манифестацију „Музеји Србије, десет дана од десет до десет“ прошле године су покренули национални музеји, Народни музеј у Београду, Галерија Матице српске, Природњачки музеј, Етнографски музеј, Музеј примењене уметности, Историјски музеј Србије, Музеј савремене уметности и Музеј историје Југославије. У низу изложби и пратећих програма у виду презентација, јавних разговора и других садржаја, којима се обележавају важни датуми као што су 9. мај – Дан победе над фашизмом и Дан Европе, 18. мај – Међународни дан музеја и с њим повезана Европска ноћ музеја, током прве године је на 122 локације у 39 градова и места учествовало 67 музеја и сродних институција. Идеја организатора била је да укаже на значај јачања инсититуција заштите културног наслеђа, посебно музеја, и успостављање квалитетније комуникације са публиком која у припремљеним програмима може потпуно бесплатно да ужива током тих десет дана од 10 часова ујутру до 10 часова увече. Манифестација се одржава и ове године у периоду од 12. до 21. маја, а обухвата низ изложби и пратећих програма, као што су креативне радионице за децу и одрасле, предавања, промоције књига, јавни разговори, концерти, позоришне представе, пројекције филмова и други садржаји. Централна тема Манифестације „Мој музеј, мој град“ бави се местом и улогом музеја у локалној заједници, али и

укупним односом музеја, града и културног пејзажа, односно темама које су 2016. у фокусу Међународног дана музеја. Манифестација је у Краљеву отпочела изложбом „Обале и реке: Плакати из Русије“ коју су припремили краљевачко Удружење ликовних и примењених уметника, Народни музеј, Друштво српско-руског пријатељства „Краљевград“, Друштво московских уметника – Секција плакатиста и Партнерство плакатистов. Секција плакатиста Друштва московских уметника бави се релацијама људских вредности и краткорочних политичких циљева, кроз метафору обала које се полако мењају и тока река који се брзо обнавља. Поред плаката које су направили сведоци и учесници историјских догађаја изложени су и други настали у знак сећања на те догађаје чиме се наглашава веза између генерација руских уметника и тумаче и процењују историјски процеси. Изложба се састоји од осам логички повезаних делова: Почетак, Ништа није заборављено, Миру – мир, Власт и народ, Први у космосу, Изазови, Сачувајмо, Размишљања. Два дана касније је промовисана књига др Милоја Пршића „Арчибалд Рајс 1914-1918“, а манифестацију су обогатила два концерта, први ученика Етномузиколошког одсека Музиче школе „Стеван Мокрањац“ у класи професорке Злате Марјановић и други пијаниста Виолете Васиљевић и Драгане Димић.

За уторак је планирано отварање две изложбе из збирки Народног музеја Краљево. Прва под називом „Рат и мир“ пред јавност износи униформе из збирке Историјског одељења, а друга из Уметничке и Етнографске збирке фреске и златовез Косова и Метохије. У оквиру последње манифестације тог дана архивски саветник Радомир Ристић одржаће предавање на тему „Становници Краљева у XIX веку, порекло – родослови“ У среду ће кустос Природњачке збирке Предраг Радовић говорити о метеоритима као гостима из свемира, а у четвртак ће бити промовисано шеснаесто издање часописа „Наша прошлост“ који ће представити др Миладин Милошевић и проф. Драган Булатовић. Последњи дан овогодишње манифестације резервисан је за Европску ноћ музеја током које ће бити отворен Легат Оливере Радојковић-Чоловић У периоду од 12. до 21. маја за посетиоце ће од 10 до 22 сата бити отворена Стална поставка краљевачког Народног музеја која, у четири сале за излагање и два ходничка дела на првом спрату Музеја, приказује прошлост и историју Краљева и околине кроз потенцијал свих музејских збирки. Стална поставка обухвата више целина, археологију, ратну историју, масовно стрељање цивила у лагеру у Краљеву од 15. до 20. октобра 1941. године, грађанску епоху, етнологију, уметност и легат др Оливере Радојковић Чоловић. Т.Р.

Норвешко-српско културно вече

МАГАЗИН

15.5.2016.

НАСТАВАК ШИ

- Србија одлична хорска дестинација. – Боравак у Краљеву први корак ка успостављању шире сарадње не само на пољу културе већ инвестиција и привреде. - Оснаживање културних веза доприноси бољем разумевању двају народа, а неопходан је предуслов за сарадњу из неких других области. Хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“ већ на јесен у узвратној посети Скиену ре две и по године у Краљеву је први пут наступио мешовити хор из норвешког града Скиена којим је дириговао Краљевчанин Чедомир Попадић, а недавно одржаној норвешко-српској културној вечери у Краљеву, на којој је поред мушког хора из овог норвешког града учествовао и хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“ под вођством Дуње Маринковић, присуствовао је и амбасадора Краљевине Норвешке у Србији Арне Санес

Бјорнстад. Норвешка је на прво место државних приоритета ставила културу и образовање, а основ за овакво размишљање лежи у сазнању да нешколована и некултурна држава не може да буде просперитетна. Управо због тога се знатан део државног буџета усмерава према ове две области, а кад понестане новца ребалансом се расподељује тако да се никада не узима од дела намењеног култури.

Мушки хор града Скиена основан је далеке 1895. године и важи за један од најстаријих у Норвешкој, а од око 60 активних чланова у Србији је ове године боравило 45 који су са собом повели и лепше половине, па је укупан број чланова норвешке експедиције достигао 83. Током два дана боравка у Београду Норвежани су посетили Храм Светог Саве, Калемегдан и Авалски торањ, а у вечерњим часовима у опуштеној атмосфери сређивали утиске уз

ИРЕ САРАДЊЕ музику тамбураша са Скадарлије. Организовано крстарење Савом и Дунавом, са вечером на броду другог дана, било је само увод за пут преме Опленцу и посету краљевском маузолеју, винском подруму краљевске породице и Норвешкој кући у Горњем Милановцу. Након ноћи проведене у Студеници, и присуства јутарњој служби у манастиру, Норвежани су се пуни утисака упутили ка Мећавнику на Мокрој Гори да би, после вожње Шарганском осмицом, наставили пут Вишеграда и Андрић града. Двадесет примерака књиге „На Дрини ћуприја“ које су добили пре поласка у Србију биле су добра основа да скоро сви чланови хора прочитају роман Иве Андрића и пре доласка у Вишеград стекну довољну количину информација о значају моста. Најјачи утисак на њих ипак су оставили шетња мостом и разговор

са локалним водичем о догађајима који су претходили његовој изградњи. Најпоноснији је ове мајске вечери био Чедомир Попадић који је пре двадесет година музичко образовање стицао баш у краљевачкој Музичкој школи. - Концерт у Краљеву је прича за себе… Изузетан пријем од стране краљевачке публике, одлична организација концерта од стране Музичке школе, а норвешки амбасадор се одазвао нашем позиву да присуствује концерту који представља почетак нове сарадње између Норвешке и Краљева, не само на пољу културе, већ и на пољу инсвестиција и привреде. Норвежани су одушевљени оним што су видели и доживели у Србији. Ја сам последњих година у више наврата наступао у Србији са хоровима и вокалним ансамблима из Норвешке, а Србија се сваки пут показала као одли-

чан организатор и домаћин, па ми се чини да је наша земља постала озбиљна хорска дестинација. Музика је универзални језик који се, без обзира на културне и политичке разлике, разуме одлично. Оснаживање културних веза доприноси бољем разумевању двају народа, а неопходан је предуслов за сарадњу из неких других области, као што су економија и привреда – потврдио је за МагазИН Чедомир Попадић и потврио да се увелико припрема посета хора краљевачке Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Норвешкој. Посета Скиену може се очекивати већ на јесен ове године када ће љубитељима у овом граду бити пружена прилика да у хорској музици уживају бар онолико колико су то прошле недеље чинили Краљевчани. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.5.2016.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

15.5.2016.

ЗНАТНО МИРН

одатак из Криминалистиче полиције да је у периоду између 2. и 8. маја на подручју Краљева евидентирано само петнаест кривичних дела, сва из области општег криминала, сведочи о три пута мањем броју него недељу дана раније. Ма колико да су познати починиоци само четири од њих то у процентуалном износу премашује трећину од укупног броја што сведочи о значајном успеху припадника овог дела полиције. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности за исти период сведочи о двадесет прекршаја у области јавног реда и мира што је за само један мање него недељу дана ра-

није. Са друге стране забрињава податак да је број туча утростручен а девет, колико је евидентирано у Полицијској управи, озбиљно се приближава половини од укупно 20 прекршаја. Стање у области безебдности саобраћаја на најбољи начин осликава дванаест саобраћајних незгода од којих је пет као последицу имало повређена лица, а седам само материјалну штету. Иако је број за трећину мањи него седам дана раније последице се мере тешким повредама код две особе, а лакшим код седам других учесника у саобраћају. Материјална штета процењена на седам стотина хиљада динара дупло је мања, а 361 прекршај оних

који се нису придржавали прописа у овој области за десетак мањи него у претходном статистичком периоду. Слику стања безбедности у првој недељи маја употпуњује податак о две интервенције припадника Ватрогасноспасилачке јединице који су констатовали да је исто толико пожара проузроковало штету од 95 хиљада динара.

Сканк под руку са марихуаном Припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су и, по налогу надлежног тужиоца, задржали до

НИЈА НЕДЕЉА

48 сати двадесетједногодишњег Краљевчанима Н. Ђ. и две године старијег А. Ђ. који се сумњиче да су извршили кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Полицијски службеници су у понедељак око 20 часова, у Улици војводе Путника, од Н. Ђ. одузели пакетић са белим прахом, за коју се сумња да је „спид“, а након што су, на основу наредбе судије за претходни поступак Вишег суда, извршили претрес стана и других просторија које користи у гаражи је пронађено још 62 грама исте прашкасте супстанце. Током претреса код А. Ђ. је пронађен и пакетић са биљном материјом зелене боје

за коју се сумња да је марихуана.

Сусрет најмлађих са чуварима реда Да полиција постаје све отворенија према грађанству сведочи податак о сусрету њених припадника са најмлађим Краљевчанима из вртића „Ратарска капија“ и „Звездани гај“ којима је пружена јединствена прилика да се упознају са радом ове службе и добију одговоре на низ интересантних и само деци својствених питања. У сарадњи са руководством вртића организован је ликовни конкурс на тему „Занимање – полицајац“ у оквиру

кога су деца, на изузетно креативан и маштовит начин, цртежима приказали своје виђење припадника ове службе. Изложбу радова изложених у холу зграде Полицијске управе посетило је стотинак малишана које ће на посету полицији подсећати бојанке „Мој друг полицајац“, а ауторе најбољих радова и качкети са натписом „Ја сам победник“. Најмлађи из вртића „Звездани гај“ посетили су Полицијску испоставу Рибница где је њихову пажњу највише окупирао мотоцикл који користи Саобраћајна полиција. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.5.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 15. ДО 21. МАЈА

МАГАЗИН

15.5.2016.

15. мај

1440. — Ладислав V Посмрче, стар око три месеца, крунисан за угарског краља у Стоном Београду. 1536. — Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт. 1571. — Татари су освојили и запалили Москву. 1767. — Ђенова је продала Француској острво Корзику. 1796. — Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано. 1848. — У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе. 1918. — Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона. 1923. — Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу. 1935. — отворена прва линија московског метроа 1940. — У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе. 1940. — Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату. 1943. — Распуштена је Коминтерна. 1945. — Удруженим снагама јединици Црвене армије и НОВЈ-а истерале су Немачке трупе из Југославију у Другом светском рату. У четворогодишњем рату погинуло је, по званичним подацима, 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена. 1948. — Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе чиме је почео Арапско-израелски рат 1948.

1955. — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938. 1957. — Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику. 1989. — Основан Радио Б92 Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола. 1991. — Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске. 1992. — Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву. 1992. — Током повлачења Југословенске народне армије из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Убијено 49 војника. 1996. — Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да Хинду националиста добије место премијера. Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у свом експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира преговоре са међународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст. 1999. — Италија је добила новог председника Карла Азеља Чампија.

2001. — Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини "Уставни оквир за самоуправу на Косову" и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу. 2002. — Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ. 2003. — Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године. 2007. — Србија после вишемесечних преговора добила нову Владу премијер поново Војислав Коштуница, лидер ДСС

16. мај 1204. — Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима. 1532. — Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824. 1770. — У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793. 1811. — Удружене британско-пор-

тугалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза. 1812. — Турска и Русија потписале уговор о миру у Букурешту којим су за српске устанике предвиђени општа амнестија и преговори с турским властима о аутономији Србије. 1881. — У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај. 1916. — Потписан уговор о тројној англо-францускоруској контроли Палестине ради поделе блискоисточних територија Отоманског царства. 1929. — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу. 1941. — Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита. 1961. — Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења. 1969. — Совјетски васионски брод „Венера 5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети. 1972. — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву. 1974. — Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе. Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта. 1975. — Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест. 1989. — Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинескосовјетском самиту, чиме је и формало, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе. Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа. 1991. — Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД. 1992. — Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара. 1997. — Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године. 2001. — САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.

17. мај 1102. — Коломан, угарски краљ из династије Арпадовића је крунисан у Биограду за краља Хрватске и Далмације. 1395. — У бици на Ровинама, влашки војвода Мирча I Старији је поразио османску војску. 1814. — Норвешка прогласила независност од Шведске и

15.5.2016.

МАГАЗИН

усвојила нови устав. 1861. — Томас Кук организовао први туристички „пакет аранжман“ у свету, шестодневно путовање из Лондона у Париз. 1903. — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе. 1939. — Шведска, Норвешка и Финска одбиле су Хитлеров предлог да потпишу пакт о ненападању. Пакт су потписале Данска, Естонија и Литванија. 1946. — Премијер Румуније у време Другог светског рата Митри Антонеску осуђен на смрт и стрељан због сарадње с немачким нацистима. 1949. — Велика Британија признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству. 1954. — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему. 1965. — Први пут пренет ТВ програм у боји из Велике Британије у САД. То је био пренос емисије америчке ТВ мреже НБЦ „Нови поглед на стару Енглеску“ преко америчког комерцијалног телекомуникационог сателита „Ерли Бирд“. 1966. — Основана Математичка гимназија у Београду. 1973. — Специјални комитет америчког Сената почео истрагу о афери Вотергејт у којој су присталице републиканске странке биле оптужене да су пред председничке изборе 1972. ради шпијунаже провалиле у седиште Демократске странке. Администрација

тадашњег председника САД Ричарда Никсона оптужена је да омета истрагу, па је покренут поступак за опозив председника. Никсон је у августу 1974. дао оставку, а председнички положај преузео је дотадашњи потпредседник Џералд Форд. 1974. — У три експлозије аутомобила-бомби у центру Даблина 32 особе су погинуле, а више стотина је рањено. 1987. — Ирачки ратни авион „Ф-I Мираж“ испалио је две „егзосет“ ракете на амерички војни брод „Старк“ који је патролирао Заливом. Погинуло је 37, а рањена су 62 морнара. 1997. — Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго. Кабила је убијен у покушају државног удара у јануару 2001, а власт је преузео његов син Жозеф. 1998. — Припадници сепаратистичког покрета „Тамилских тигрова“ убили су Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на северу Шри Ланке. 1999. — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бењамина Нетањахуа, лидера десничарског Ликуда. 2000. — Влада Србије преузела београдски радио и телевизију „Студио Б“ упадом полиције у редакције. Власти су у наредним месецима на различите начине онемогућавале рад независних електронских медија у Србији и истовремено отварале нове под државном контролом и контролом владајућих партија. 2001. — Свих 30 путника, укљу-

чујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40. 2002. — У Нишу постигнут договор између Српске и Македонске православне цркве. 2003. — У највећој поплави у последњих 50 година, која је после великих киша задесила Шри Ланку, погинуло је око 250 људи, око 55.000 кућа је потпуно уништено, а нека села су збрисана са лица земље. Процењено је да је око 150.000 људи остало без крова над главом. 2008. — У 23 града у Србији одржана културна манифестација Ноћ музеја коју је посетило преко 450.000 посетилаца. Ово је пета година како се Србија укључила у "Европску Ноћ музеја".

18. мај 1096. — Око 800 Јевреја је убијено у Вормсу током Првог крсташког рата. 1268. — Крсташка Антиохијска кнежевина је пала под власт мамелучког султана Бајбарса после опсаде Антиохије. 1291. — Падом Акре је окончано присуство крсташа у Светој земљи. 1565. — Почела је велика опсада Малте, у којој су османске снаге неуспешно покушале да освоје Малту. 1652. — Роуд Ајланд је усвојио први закон у англофоној Северној Америци којим је ропство стављено ван закона. 1756. — Почео је Седмогодишњи рат када је Велика Британија објавила рат Француској.

1803. — Британија објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској. 1804. — Наполеон Бонапарта проглашен за цара Француске. У децембру крунисан као Наполеон I. 1896. — Врховни суд САД је пресудио у случају Плеси против Фергусона да је доктрина „одвојени, али једнаки“ у складу са америчким уставом. 1944. — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима. 1954. — На снагу ступила Европска конвенција о људским правима. 1974. — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију. 1988. — Почело повлачење совјетских војника из Авганистана. 1992. — Комесаријат Уједнијених нација за избеглице саопштио да је из СФРЈ због рата избегло 1,3 милиона људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата. 1996. — Под притиском међународне заједнице председник Републике Српске Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу у новембру 1995. оптужио Караџића за ратне злочине и геноцид. 1998. — Влада САД поднела велику тужбу против корпорације "Мајкрософт", најјаче софтверске компаније на свету, због монопола.

1999. — Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили прекид ватре, окончане седмогодишње борбе. 2000. — Савет безбедности УН једногласно усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата. 2013. Такмичење песме евровизије 2013 финале у шведској у Малмеу.

19. мај 530. — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године. 1635. — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији. 1649. — Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година. 1802. — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге. 1866. — срушена Стамбол капија у Београду 1930. — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа. 1934. — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске. 1945. — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату. 1961. — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере. 1974. — Тесном већином Валери

Жискар Д'Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској. 1989. — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената. 1991. — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ. 1997. — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа. 1998. — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта. 2000. — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО. 2001. — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.

20. мај 325. — У данашњем Изнику почео је са радом Никејски сабор, први васељенски сабор у историји хришћанства. 1347. — Римски народни трибун Кола ди Риенцо прогласио Римску републику протеравши властелу из града. Већ наредне године Риенцо је био писиљен да напусти Рим. Његов лик инспирисао је Рихарда Вагнера за

15.5.2016.

МАГАЗИН

оперу „Риенцо“. 1349. — Донет Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе. 1498. — Португалски морепловац Васко да Гама стигао у луку Каликат, на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде. 1867. — Британска краљица Викторија положила је у Лондону камен темељац за Ројал Алберт хол. 1873. — Леви Штраус и његови партнери патентирали су фармерке. 1875. — Представници седамнаест држава су потписали конвенцију о метру којом је основана институција за координирање међународне метрологије и развој метарског система. 1882. — У Бечу потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије. 1902. — Америчке трупе напустиле су Кубу након што је у тој земљи успостављена републиканска власт. Први председник републике био је Томас Естрада Палма. 1925. — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Александра Аљехина. 1927. — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију. 1941. — Италија је у Другом светском рату анектирала Боку которску са делом дубровачког котара и назвала је Покрајина Катаро. 1956. — Американци извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини. 1980. — У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60 одсто бирача гласало је против отцепљења. 1985. — Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану. 1989. —Скупштина Србије донела одлуку о расписивању зајма за привредни препород Србије. Зајам никада није враћен зајмодавцима, а српска привреда је у наредној деценији до-

живела колапс. 1995. — Заирска влада је успоставила карантин у региону погођеном смртоносним ебола вирусом. 1997. — Турска војска саопштила да је убила 1.300 Курда у једноненедељној офанзиви унутар северног Ирака. 1999. — Ваздушни напади НАТО-а су у Београду за последицу имали разрушену болницу, погинула три пацијента и неколико оштећених амбасадорских резиденција. 2000. — На донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одржаној у седишту ЕУ у Бриселу прикупљено 850 милиона долара. За обнову те бивше југословенске републике након трогодишњег рата (1992-95), укупно је прикупљено 5,1 милијарда долара. 2002. Источни Тимор званчно прогласио независност, након више од четири и по века стране доминације и 32 месеца власти администрације УН. 2003. Бивши пилот Југословенске народне армије Емир Шишић осуђен у Риму на доживотну робију, због погибије петорице дипломата, од којих су четворица били италијански држављани. Шишић је у јануару 1992. на подручју Хрватске оборио хеликоптер Европске заједнице, који је непријављен летео у зони ратних дејстава. Апелациони суд преиначио је ту казну на 15 година затвора, што је касније потврдио и Касациони суд у Риму.

21. мај 1471. — У лондонском затвору „Тауер“ убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик инспирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV. 1502. — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена. 1894. — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869. 1908. — У Чикагу је премијрно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд. 1927. — Амерички пилот Чарлс

Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и 29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан. 1945. — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност. 1967. — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу. 1969. — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у доживотну робију. 1981. — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а Пјер Морој премијер. 1982. — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956.

1989. — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг. 1991. — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас. 1993. — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију. 1996. — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114. 1997. — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство. 1998. — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео

оставку после 32 године диктаторске владавине. 2001. — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље. 2002. — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији. 2006. — Црна Гора је прогласила независност 22. мај 1455. — Битком код Сент Албанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк. 1833. — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном. 1914. — Велика Британија од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу. 1915. — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи. 1918. — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату. 1939. — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије. 1943. — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату. 1960. — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале. 1969. — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца. 1972. — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником

Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез. Цејлон постао република у оквиру Британског комонвелта, под називом Шри Ланка. 1985. — У експлозији аутомобилабомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи. 1989. — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета. 1990. — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0. 1992. — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу. 1998. — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба простестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95 одсто гласача. 1999. — У највећем таласу избеглица са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију. 2000. — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту. 2001. — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20 година. 2002. — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Девојчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему. 2003. — Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs