MagazIN 225

Краљевски

Година IV * Број 225 * 8. мај 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Жича кобна за напредњаке Ђурђевдан са демократама Период значајних догађаја Ситуација под контролом Судије и тужиоци Мирис победе у ваздуху Једнаке шансе за све Пет минута громогласне тишине

МАГАЗИН

8.5.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

8 20 24 32 36 44 50 58

Јак пулс Шест деценија у одбојци Кад замиришу јорговани Смтр фашизму слобода народу! На репертоару Биоскопа „Кварт“ Поетика порицања смрти Рекордна штета у саобраћају Времеплов

60 64 72 74 82 86 92 94

3

4

МАГАЗИН 8.5.2016.

5

6

МАГАЗИН 8.5.2016.

Јануар 2016.

7

МАГАЗИН

8.5.2016.

Објављени коначни резултати избора

8

ЖИЧА КОБНА ЗА НАПРЕДЊАКЕ

- У Скупштини града коалиција око напредњака, социјалисти, дверјани, радикали, демократе и групе грађана Локални фронт и Староседеоци Краљева и околине. - На поновљеним изборима у Жичи напредњаци изгубили три, а социјалисти један мандат. – Локални парламент без представника Покрета за Краљево, Нове Србије и Демократске странке Србије који су чинили састав претходног сазива Скупштине града. – Отворене бројне могућности за формирање скупштинске већине. – Чека се расплет ситуације на републичком нивоу

9

8.5.2016.

МАГАЗИН

10

акон пребројавања гласова по затварању једног гласачког места у Жичи, на коме су поновљени избори за одборнике у локалном парламенту, Градска изборна комисија је објавила званичне резултате који потврђују да ће интересе грађана у Скупштини града у наредном четворогодишњем периоду бранити представници седам политичких странака и група грађана. Од укупно 102.960 уписаних у бирачки списак на 219 бирачких места у недељу 24. априла и суботу 30. изашло је 57.760 грађана са правом гласа. Након пребројавања гласова у гласачким кутијама је пронађено 914 неважећих листића док је преосталих 56.135 распоређено на петнаест изборних листа. Највише гласова успела је да обезбеди широка коалиција окупљена око Српске напредне странке,

Н

коју чине Социјалдемократска партија Србије, Српски покрет обнове, Покрет социјалиста, Српска народна партија, Партија удружених пензионера Србије, Демохришћанска странка Србије и Активна Србија, којој је поверење поклонио 21.681 бирач, или 37,56 одсто изашлих на изборе, што је било довољно за 34 одборничка мандата. Друга по броју мандата је листа Ивица Дачић – „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић Палма“ којој је поверење поклонило 7.030 бирача, или 12,18 одсто изашлих на изборе, што је довољно за 11 одборничких места у Скупштини града. За листу Двери – Да вратимо живот Крaљеву – Драган Весовић гласало је 3.800, или 6,58 одсто, грађана што је било довољно за шест одборничких места док је српским радикалима и

групама грађана Локални фронт и Староседеоци Краљева и околине припало по пет места. За листу Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка гласало је 3.099 или 5,37 одсто, за Локални фронт 3.404 или 5,90 одсто и листу Група грађана Староседеоци Краљева и околине – Саво Вељковић 3.148 или 5,45. одсто. У поновљеним изборима четири одборничка места успела је да обезбеди листа коалиције окупљене око демократа „За боље и праведно Краљево (Демократска странка, Либерално демократска партија, Русинско демократска странка НПС) – Вукомир Митровић за коју је гласало 3.019 бирача што је са 5,23 одсто изашлих на изборе било довољно за 4 одборничка мандата. Листу странака које су чиниле претходни састав парламента а овог пута нису успеле да пређу цензус предводи

Покрет за Краљево који са удружењем Краљевачки форум није успео да придобије више од 1.954 гласача, што чини 3,39 одсто изашлих на изборе, Нова Србија појачана Српском слогом са 2.218 гласова, или 3,84 одсто, Демократска странка Србије којој је поверење поклонило свега 1.872 бирача што чини 3,24 одсто изашлих на биралишта и Група грађана Сложно за Краљево са 1.772 гласа или 3,07 одсто. Од новајлија на изборима најуспешнија је листа Доста је било Саша Радуловић коју је подржало 1.457, или 2,52 одсто, бирача затим Социјалдемократска странка Заједно за Србију др Звонко Марковић са 812 гласова или 1,41 одсто и листа Краљево за све нас – Борко Стефановић са 519 или 0,9 одсто гласова изашлих на биралишта. Убедљиво последња је листа Ниједан од понуђених одговора коју је под-

ржало 350 бирача што чини 0,61 одсто од исправних гласачких листића. Иако ужива поверење више од трећине бирача чини се да је највећи губитник коалиција окупљена око Српске напредне странке чији су представници три дана након избора 24. априла објавили историјску победу и прилику да први пут у новијој историји самостално формирају локалну власт. У време док су у Ресторану Краљ прослављали победу мало ко је од њих претпостављао да ће помоћ за конституисање скупштинске већине морати да траже од љутих противника, демократа, дверјана, можда и српских радикала. Добри познаваоци прилика на политичкој сцени тврде да ни то није немогуће, а конституисање власти би могло да се продужи до доношења коначне одлуке на републичком нивоу. Разлог да буду задовољне треба да

имају демократе које су након поновљеног гласања у Жичи одузимањем три мандата онемогућиле апсолутну већину напредњака. Уз још један колико их има мање на листи социјалиста ипак неће моћи да формирају одборничку групу уколико им у томе позајмљивањем једног члана не омогуће дверјани. Изборна математика је позната, а трговина поверењем која није непозната на краљевачкој политичкој сцени треба да потврди коначни састав локалног парламента. Теоретска могућност да се власт конституише без напредњака у овом тренутку мало ко сматра вероватном као и могућност да се, у случају да у предвиђеном року изостане договор, избори понове. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

12

МАГАЗИН 8.5.2016.

13

14

МАГАЗИН 8.5.2016.

15

МАГАЗИН

8.5.2016.

Одборници Скупштине града

16

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35

Небојша Симовић Томислав Илић Марица Мијајловић Ненад Марковић Александар Ерац Гордана Стојковић Новица Гаговић Владимир Павловић Весна Милојевић Миленко Стефановић Предраг Терзић Марија Жарчанин Станишић Мирко Вуковић Дражен Самарџић Јелена Милошевић Александар Протић Радоје Томашевић Марија Ђусић Јовановић Живорад Дражовић Никола Пантовић Мирјана Живковић Владимир Мимовић Жељко Ђуновић Ивана Базић Вукман Ракочевић Зоран Велимировић Љиљана Бабић Бранко Белопавловић Ненад Пајић Марица Балтић Милош Милишић Урош Величанин Милена Милићевић Драгиша Радевић Драган Вулић

1962 1960 1971 1972 1968 1957 1967 1975 1974 1954 1984 1978 1963 1977 1986 1971 1947 1977 1940 1985 1990 1989 1981 1977 1977 1961 1943 1986 1982 1984 1958 1974 1983 1963 1970

дипл. правник дипл. Биолог дипл. инж. арх. дипл. инж. саобраћаја дипл. економиста др. медицине др. ветеринарске медицине дипл. инж. електротехнике проф. историје др. економских наука др. политичких наука дипл. правник дипл. инж. грађ. доктор медицине доктор медицине дипл. правник пуковник у пензији мастер васпитач пензионер правник мастер математике струк. инжењ. електротехнике економиста тех. пејзажне архитектуре машински инжењер правник пензионер дипл. проф. физ. културе машински техничар економиста новинар предузетник дипл. економиста саобраћајни полицајац у пензији дипломирани економиста

СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СНС-СДПС-СПО-ПС-ПУПС-СНП-ДХСС-АС СПС-ЈС

36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70

Миљана Зиндовић Марија Јевђић Милош Угреновић Ненад Вуксановић Бојана Бајровић Дејан Никић Милун Јовановић Биљана Бојанић Драгослав Дугалић Драгољуб Мијалачковић Др Драган Весовић Владан Шапоњић Светлана Хајдић Зоран Чворовић Данило Спасојевић Бранка Мићевић Весна Николић Вукајловић Србољуб Спасојевић Слободан Буђевац Александра Окошановић Угреновић Предраг Ристић Владимир Маровић Предраг Воштинић Зорица Шћепановић Владан Славковић Бранислав Сеничић Саво Вељковић Иван Матовић Маријана Шен Владимир Савић Бобан Угреновић Вукомир Митровић Милан Самарџић Зорица Стаменковић Јован Нешовић

1981 1981 1965 1965 1986 1971 1961 1977 1962 1987 1966 1968 1983 1969 1981 1976 1962 1951 1988 1971 1968 1975 1975 1973 1977 1971 1953 1977 1977 1981 1969 1955 1968 1970 1970

дипломирани правник економиста дипломирани правник дипломирани правник професор разредне наставе инжењер индустријског менаџмента менаџер у трговини професор српског језика и књижевности доктор медицине специјалиста дипломирани менаџер доктор стоматологије доктор медицине - епидемиолог дипломирани економиста дипломирани правник професор српског језика и књижевности професор разредне наставе дипломирани правник индустриjски пословођа виша угоститељска приватни предузетник машински техничар професор предузетник професорка сценограф предузетник учитељ предузетник васпитач професор комерцијалиста дипломирани хемичар професор математике економски техничар мр.техничких наука

СПС-ЈС СПС-ЈС СПС-ЈС СПС-ЈС СПС-ЈС СПС-ЈС СПС-ЈС СПС-ЈС СПС-ЈС СПС-ЈС Двери Двери Двери Двери Двери Двери СРС СРС СРС СРС СРС Локални фронт Локални фронт Локални фронт Локални фронт Локални фронт Староседеоци Краљева Староседеоци Краљева Староседеоци Краљева Староседеоци Краљева Староседеоци Краљева ДС-ЛДП-РДС-НПС ДС-ЛДП-РДС-НПС ДС-ЛДП-РДС-НПС ДС-ЛДП-РДС-НПС

17

18

МАГАЗИН 8.5.2016.

19

Градски одбор Демократске странке у Краљеву

МАГАЗИН

8.5.2016.

ЂУРЂЕВДАН СА

20

- Само странка која је у стању да стално себе демократизује у стању је да демократизује цело друштво. - Демократска странка има капацитет да мења друштво и односе у њему и да мења начин на који ће се одвијати и друштвени и политички процеси. - Демократе поштују традицију и никада неће одустати од својих принципа, јер се боре за демократску и слободну Србију. - Захвалност грађанима који су на изборима подржали листу За боље и праведно Краљево, посебно мештанима Жиче који су демократама омогућили улазак у локални парламент

ДЕМОКРАТАМА

ви одбори Демократске странке традиционално обележавају Ђурђевдан као страначку славу, а централна прослава у Нишу прилика је да председник Бојан Пајтић потврди како демократе поштују своју традицију и никада неће одустати од својих принципа јер се боре за демократску и слободну Србију. Из Ниша је упућено више порука које говоре о томе да Демократска странка има капацитет да мења друштво и односе у њему и да мења начин на који ће се одвијати и друштвени и политички процеси. Због тога ће и изборна скупштина странке бити организована на непосредан начин тако што ће сви чланови, а не само делегати, имати право гласа. - По томе се Демократска странка

С

разликује од других, јер желимо да демократија буде непосредна и општа, да чланови имају право да кажу шта мисле о својој странци, шта мисле о странци на локалном, регионалном, централном нивоу... То произилази из Статута Демократске странке по коме шест месеци после избора мора бити страначка скупштина – рекао је Пајтић и потврдио да је само странка која је у стању да стално себе демократизује у стању да демократизује цело друштво Свечарска атмосфера владала је и међу краљевачким демократама које су, у друштву поштовалаца и представника Покрета Двери, Народног покрета Србије, Доста је било и Староседеоци Карљева и околине Ниједан од понуђених одговора, обе-

лежавање страначке славе отпочели сечењем славског колача. Домаћин славе и носилац листе За боље и праведно Краљево Вукомир Митровић је, уз захвалност свима који су на недавно завршеним изборима гласали за ову политичку опцију, посебно истакао значај улоге мештана Жиче који су на поновљеним изборима на једном бирачком месту пресудно утицали да демократе пређу цензус и обезбеде четири места у локалном парламенту. Значај резултата гласања је још већи кад се зна да је за неку од петнаест листа гласало нешто више од педесет хиљада бирача што потврђује да је трка била неизвесна до последњег тренутка. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 8.5.2016.

23

Где смо били, шта смо радили у априлу?

МАГАЗИН

8.5.2016.

ПЕРИОД ЗНАЧАЈНИХ

24

- Председник Скупштине града Сретен Јовановић уприличио је традиционални сусрет учесника омладинских радних акција и омладинских функционера са простора некадашњег Краљевачког региона који су се подсетили на период у коме су млади са простора бивше Југославије дали немерљив допринос изградњи земље. – Фондација принцезе Катарине Карађорђевић донирала путничко возило Одељењу онкологије Опште болнице „Студеница“. - Амерички амбасадор Кајла Рендолф Скот посетио научно истраживачку јединицу „3Д Импулс“ на Факултету за машинство и грађевинарство. - Поводом обележавања Имендана града Краљева у Краљевачком позоришту је одржана Свечана академија под називом „Именом исписана историја“ коју прати истоимена изложба Историјског архива

Фото: М. Радовановић

ДОГАЂАЈА

25

етврти месец ове године отпочео је педесет четвртом седницом Градског већа са неуобичајено дугим дневним редом на коме се најзначајнијим чини разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за јануар ове године као и разматрање Предлога програма контроле квалитета ваздуха на територији града. Чланови Градског већа подржали су утрошак буџетских средстава за заштиту животне средине, спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја, предмер и предрачун радова који ће финансирати Министарство просвете и Европска инвестициона банка за потребе Шумарске школе и Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ као и четири основне школе. Одобрено је трошење пара за санацију крова на објекту Машинско-техничке школе „14. октобар“ и санацију равног крова на једној стамбеној згради у Ибарској улици, а подржан и Нацрт го-

МАГАЗИН

8.5.2016.

Ч

26

дишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, Програма рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде и финансирање спортских удружења и клубова чији су рад и постојање проглашени за интерес града Краљева у 2016. години. Првог дана априла председник

Скупштине града Сретен Јовановић уприличио је традиционални сусрет учесника омладинских радних акција и омладинских функционера са простора некадашњег Краљевачког региона који су се подсетили на период у коме су млади са простора бивше Југославије дали немерљив допринос изградњи земље. Као и свих година,

откад је престао организовани вид радног ангажовања младих, Удружење акцијаша „Ибар“ је и ове окупило учеснике радних акција, а дружење је у Ресторану „Сунце“ потрајало до касних вечерњих сати. У сусрет Светском дану здравља, који се обележава 7. aприла, град Краљево и Специјализована ординација

„Отомедика“ организовали су традиционалну акцију којом грађанима олакшава решавања проблема из области оториноларингологије и аудиометрије. Акција подразумева низ бесплатних активности које укључују ОРЛ консултацију у циљу превенције канцера, испитивање функције средњег уха која се сматра значајним пре-

гледом код деце, аудиометрију, консултацију на тему „Тинитус и оштећење слуха“, третмане ултравиолетном лампом и донацију слушних апарата и пратеће опреме. За 4. април је најављен долазак престолонаследника Александра и принцезе Катарине Карађорђевић са донацијом возила за Одељење онкологије Опште болнице „Студеница“, а два дана касније и америчког амбасадора Кајла Рендолфа Скота који је посетио научно истраживачку јединицу „3Д Импулс“ на Факултету за машинство и грађевинарство. Богата активност 5. априла отпочела је педесет петом седницом Градског већа које је усвојило Програм рада и финансијски план Фонда за развој пољопривреде и решења о давању на коришћење контејнера у Стадионској улици за смештај ромских породица из некадашњег „шаторског насеља“, а настављена пријемом делегације мађарског града Сентеша коју су чинили градоначелник Шибрик Имре, Иштван Бошкај задужен за еко-

27

8.5.2016.

МАГАЗИН

28

номски развој и кошаркашки тренер Александар Прескар који у овом граду води бригу о развоју и унапређењењу спорта. Посета је организована у циљу успостављања економске, спортске и културне сарадње између два града. Само који сат касније градоначелник града Краљева Томислав Илић је у Адранима потписао уговор о извођењу радова на реконструкцији и доградњи зграде Основне школе „Драган Маринковић“ у овом месту средствима која се обезбеђују у складу са Законом о обнови након елементарне и друге непогоде и Уредбом о оснивању Канцеларије за управљање јавним улагањима. Савез цивилних инвалида рата Србије меморијално обележава Дан цивилних инвалида рата и жртава фашистичког терора - 6. април, у знак сећања на цивилне жртве приликом бомбардовања Београда које су, у необјављеном рату, извеле немачке фашистичке војне снаге 1941. године. Тим поводом је на Гробљу стрељаних организовано полагање венаца и парастос који су служили свештеници

Епархије жичке, а поред осталих делегација венац су положили представници града Краљева и Сентеша. Дан касније Краљево је било домаћин представницима локалних самоуправа из слива Западне Мораве и представника Владе Републике Србије, Канцеларије за управљање јавним улагањима, Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“, Сталне конференције градова и општина и Програма за развој Уједињених нација. Тема састанка биле су мере којима се умањује ризик од поплава и штете на инфраструктури и намера да се израде плански документи, као и да се изнађу могућности за правовремену размену релевантних информација о потенцијалним опасностима између градова и општина и заједничко реаговање у случајевима елементарних непогода и других несрећа. Поводом обележавања Светског дана Рома градоначелник Краљева је у петак, 8. априла примио представнике ромских удружења. Већ следећег дана на атлетском стадиону је одржано Отворено првенство града у ат-

летском вишебоју за млађе категорије које сваке године, у пролеће и у јесен, организује Атлетски клуб „Карановац“. Краљевачки атлетски вишебој је ове године ушао у званичан календар такмичења Атлетског савеза Централне Србије. Краљево је заједно са Врњачком Бањом организатор четвородневне 11. Међународне конференције „Безбедност саобраћаја у локалној заједници“ о којој су говорили професор Саобраћајног факултета др Крсто Липовац, др Миладин Нешић са Криминалистичкополицијске академије и председник ужег сазива Савета за безбедност саобраћаја града Краљева Ненад Марковић. У петак, 15. априла градоначелник града Краљева и представници Спортског ауто и картинг савеза Србије одржали су конференцију за новинаре поводом ауто трка које су организоване на аутодрому Берановац следећа два дана. Ауто трке на брдским стазама „Награда Краљева 2016“ бодују се за Шампионат Србије у ауто тркама на брдским стазама, а Спринт ауто

рели „Берановац 2016“ за Шампионат Србије у ауто релију. Поводом обележавања Имендана града Краљева, у уторак, 19. априла, у Краљевачком позоришту је одржана Свечана академија под називом „Именом исписана историја“ коју прати истоимена изложба Историјског архива у оквиру које су, у фоајеу позоришта, представљени детаљи везани за промену имена вароши Карановац у Краљево. У поподневним часовима истог дана полагањем камена темељца озваничен је почетак радова на изградњи затвореног базена у близини спортске дворане у Рибници, а поред представника локалне самоуправе и Рашког управног округа свечаности је присуствовао шеф Посланичког клуба напредњака у Народној скуштини Зоран Бабић. Након полагања камена темељца представници града, округа, јавних предузећа и гости обишли су радове на репарацији Ибарске магистрале у делу од вијадукта у Адранима ка уласку у град. Градоначелник Краљева, представници града, Рашког

управног округа, Дирекције за планирање и изградњу Краљево, градских јавних предузећа обишли су радове на истој локацији и у четвртак, 21. априла. На дан избора за представнике републичких и локалних власти радно тело Републичке изборне комисије у поступку спровођења избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије на територији града Краљева издало је обавештење којим се потврђује да су сва бирачка места на подручју града отворена на време, да у изборном процесу нису уочене никакве неправилности у раду бирачких одбора ни на једном бирачком месту, да се редовно прати излазност бирача, о чему се извештава Републичка изборна комисија, као и да се читав изборни поступак спроводи у складу са важећом законском процедуром. Бирачка места су отворена до 20 часова, до када су грађани могли да остваре своје бирачко право и гласају за народне посланике у Народној скупштини Републике Србије и локалном парламенту. Два дана након избора у свечаној

сали Градске управе организовано је потписивање уговора о стипендирању између града Краљева и најбоље рангираних студената пријављених на Конкурс за доделу стипендија студентима за школску 2015/2016. годину. Педесет најбоље рангираних студената, са просечном оценом током студија од 10.00 до 8.54, добиће, у десет једнаких месечних рата, по 10 хиљада динара. У среду 27. априла градоначелник Краљева је са сарадницима угостио продуцента игране серије „Војна академија“ Небојшу Гарића и неке од главних глумаца, Бојана Перића, Бранка Јанковића и Ивана Михаиловића, који су се пре тога дружили са ученицима основних школа „Вук Караџић“ и „Свети Сава“ у Рибници. Приближавање Ускрса повод је да градоначелника Краљева Томислав Илић упути честитку свим суграђанима који овај празник славе по Јулијанском календару. Т. Радовановић ФотоМ. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 8.5.2016.

31

Морава поново запретила

МАГАЗИН

8.5.2016.

СИТУАЦИЈА ПОД

32

Д КОНТРОЛОМ

- Ниво западне Мораве под Кратовске стене повећан за три метра и 20 сантиметара а код милочајског моста за два метра и десет сантиметара. – Пораст заустављен ујутру 5. маја. - Ватрогасно-спасилачка јединица у приправности како би на време пружила помоћ угроженом становништу. - Ибар се, и поред знатног пораста нивоа од осамдесетак сантиметара, није излио нити направио штету у Жичком ни Сијаћем пољу. - Бујични потоци су у знатној мери подигли ниво Рибнице и допринели оштећењима шљунковитих обала небрањеног дела реке. – Због расквашеног терена евакуисане тешке машине ангажоване на градњи заштитног бедема у Грдици

33

иша која је почела да пада у недељу 1. маја око 16 сати подигла је на ноге Градски штаб за ванредне ситуације који је са првим знацима опасности од поплава у сталном заседању. Повод су негативна искуства од пре две године када због недовољно јасне, или погрешне, процене о опасности која је запретила становници Грдице, и других села у приобаљу Западне Мораве, нису на време евакуисали покретну имовину због чега је причињена штета која ни до данас није у потпуности санирана. Штаб за ванредне ситуације је реаговао боље у марту ове године кад је Морава поново запретила, па су избегнуте веће штете. Према информацијама начелника Штаба Радоице Кочовића до среде је

МАГАЗИН

8.5.2016.

К

34

пало четрдесетак сантиметара воде по квадратном метру што је знак да би, уколико се временске прилике не промене на боље, поново био угрожен велики број становника Грдице и околних места. Обилне падавине доринеле су да се ниво Западне Мораве код Кратовске стене повећа за три метра и 20 сантиметара па је у јутарњим часовима 4.маја износио скоро пет метара. Водостај је наставио да расте током целог дана да би 5. маја у шест сати достигао пет метара и 82 сантиметра, а задржао се и током наредног сата. Ситуација код милочајског моста је нешто повољнија јер је ниво Мораве порастао десетак сантиметара преко два метра а у првих неколико сати 5. маја нарастао за десетак сантиметара да би до-

стигао три метра и 27 сантиметара. Искуство показује да висок водостај прво поплави простор са леве и десне обале реке око моста који дели Грдицу од Опланића и куће најближе реци у улици Ада којима се у среду примакла на двадесетак метара. Повољност је податак да висок темељ може да заштити објекат до нивоа од додатних пола метра, па се по сазнањима Штаба за ванредне ситуације у среду чинио безбедним. Временска прогноза је у среду наговештавала престанак падавина у поподневним часовима, а пораст нивоа реке код Кратовске стене од два до пет сантиметара на сат био је знатно мањи него претходних дана. Пре него је талас стигао до Краљева тешко је било прогнозирати какве би последице

могао да остави на подручје које се сматра ризичним што је повод да буду ангажована Ватрогасно-спасилачка јединица како би на време пружила помоћ угроженом становништу. Поучени негативним искуством од пре две године ситуацију на терену много пажљивије прате мештани Грдице, па више од сантиметара којима барата Републички хидрометеоролошки завод обраћају пажњу на стање у топољаку које потврђује да је током дана онемогућено одвијање саобраћаја према Опланићима. Иако су падавине на територији Краљева престале страхује се од оних са простора између Ужица преко Лучана до Чачка које би могле знатније да утичу на повећање нивоа реке а тиме и процену о потреби евакуације

становништва. Колико год је позиција града на три реке предност у ситуацијама какве се јављају све чешће представља опасност која угрожава велики број становника. На срећу Ибар се, и поред знатног пораста нивоа од осамдесетак сантиметара, није излио нити направио штету у Жичком ни Сијаћем пољу. Показало се да су и овога пута најкритичнији бујични потоци који су у знатној мери подигли ниво Рибнице и допринели оштећењима шљунковитих обала небрањеног дела реке у близини Кафане „Идила“. Кочовић потврђује да су тимови Сектора за ванредне ситуације у приправности па иако је један као помоћ упућен у Врање три преостала су у приправности са екипама јавних пре-

дузећа. Првомајски празници су на неколико дана зауставили радове на градњи заштитног бедема у Грдици, а обилне кише су до те мере расквасиле околно земљиште да су угрозиле безбедност камиона и тешких грађевинских машина. То је било повод да се већ у поподневним сатима у среду изместе на сигурније место, а радови на овом потезу наставе тек кад за то буду створени потребни услови. Градски штаб за ванредне ситуације је у сталном заседању и пажљиво прати све промене нивоа Ибра и Западне Мораве. Иако опасности још нема искуство указује на потребу опреза, јер је ћуди реке по некад тешко предвидети. Т. Радовановић

35

Европа у мом граду

МАГАЗИН

8.5.2016.

СУДИЈЕ И Т

36

- Закон о судијама прописује дисциплинску одговорност судија, а дисциплински прекршај дефинише као несавесно вршење или понашање неприкладно за судијску функцију. - У складу са Уставом и Законом о судијама судије уживају функционални имунитет, па судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање у поступку доношења судске одлуке, осим у случајевима кад је извршио кривично дело кршења закона. - . Закон предвиђа заштитне мере од мешања у самосталност и независност судова и судија. - Последњег дана 2013. године у свим судовима у Србији је било 2.874.782 нерешених предмета што у односу на 3.158.401 у 2012. години представља пад од скоро 9 %. - Акциони план за спровођење Националне стратегије реформе до 2018. предвиђа осмишљавање програма за решавање старих предмета. - Врховни касациони суд је усвојио Национални програм за решавање предмета старијих од 2 године.

ТУЖИОЦИ

37

8.5.2016.

МАГАЗИН

38

Непристрасност и одговорност став Србије свакоме гарантује право на јавну расправу пред независним и непристрасним судом у коме су судије, према Етичком кодексу од 2010. године, дужне да непристрасно спроводе сваки поступак. Услов непристрасности тужилаца дефинисан је Законом о јавном тужилаштву према коме се ова функција мора вршити у јавном интересу како би се обезбедило поштовање и примена Устава и закона, заједно са заштитом људских права и основних слобода. Етичким кодексом усвојеним 2013. године прописује се обавеза јавних тужилаца и њихових заменика да поступају непристрасно у вођењу поступака или доношењу одлука. Скрининг за Поглавље 23 потврђује

У

да судски пословник регулише случајне доделе предмета у судовима опремљеним аутоматизованим софтвером за њихову обраду, али се неповољном околношћу сматра чињеница да овај метод користи само 60 судова. У свим другим расподела предмета врши се ручно, према абецедном реду, у обзир се узима обим посла, хитност и врста поступка а све мора да се усклади са годишњим планом који утврђује председник суда. Председник може одступити од редоследа расподеле предмета у оправданим случајевима као што су привремена неспособност за рад, или одсуство судије у складу са законом, а практичну расподелу врши судски регистар на основу правила и под надзором председника суда, секретара суда и руководиоца судског регистра. Устав забрањује судији да учествује

у политичким активностима, а Закон о судијама дефинише однос међу другим службама, радним местима и радњама, као и о судским функцијама и прописује поступак за одлучивање о неусаглашености. Исти закон сукоб интереса подвргава дисциплинском поступку. Грађански законик и Закон о кривичном поступку предвиђају да се судија може дисквалификовати ако постоје околности које изазивају сумњу у непристрасност, али и обавезу судија и тужиоца да своју имовину пријаве Агенцији за борбу против корупције. Закон о судијама прописује дисциплинску одговорност судија, а дисциплински прекршај дефинише као несавесно вршење или понашање неприкладно за судијску функцију. Закон дефинише врсте дисциплинских прекршаја и дисциплинске санкције, јавну

опомену, умањење плате до 50% за период не дужи од једне године и забрану напредовања у трајању од три године. Дисциплински поступак спроводи Дисциплинска комисија коју именује Високи савет судства који може изрећи дисциплинску санкцију, или покренути поступак за разрешење. Судија се може жалити Високом савету судства чија се одлука може оспорити и пред Управним судом. Дисциплински поступак против јавних тужилаца и заменика може спроводити Дисциплинска комисија која о коначној одлуци обавештава Државно веће тужилаца. Против њене одлуке може се изјавити жалба пред Државним већем тужилаца, а одлука овог већа оспорити пред Управним судом или пред Уставним судом у случају да подразумева разрешење. У складу са Уставом и Законом о су-

дијама судије уживају функционални имунитет, па судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање у поступку доношења судске одлуке, осим у случајевима кад је извршио кривично дело кршења закона. Поред тога, судија не може бити лишен слободе у правном поступку који је покренут због кривичног дела почињеног приликом вршења судијске функције без пре-

тходног одобрења Високог савета судства, а сличне одредбе примењују се и на тужиоце. Судске пресуде доступне су у периодичним публикацијама и на интернет страници судова, док се одлуке Врховног касационог суда значајне за праксу судова, и сви општи правни ставови, објављују у посебној збирци а одлуке су доступне јавности на интернет страници Врховног касационог

- Србија је успоставила централну базу података о судској пракси и прописима, као део правног информационог система, а систем аутоматске обраде предмета у свим судовима требало је да доведе да средином 2014. године све суднице у Србији користе електронски систем управљања предметима.

39

суда. Министарство правде обавља послове надзора рада судова у складу са Законом о уређењу судова, а он обухвата контролу учинка судске управе, прикупљање података, одобравање интерног кадровског плана, надзор поступка у вези са статусним роковима и притужбама и петицијама, предлагање буџета за судско особље и оперативне трошкове, као и за инвестиције, обезбеђење услова за рад, просторије и опрему, ИТ систем за судове, надзор финансијског управљања у судовима и у Високом савету судства. Министарство правде одговорно је за стручне сведоке и тумаче и друге послове који се везују за унутрашње уређење и рад судова. Закон предвиђа и заштитне мере од мешања у самосталност и независност судова и судија која уређује

ништавност таквог акта што утврђује Управни суд.

Професионализам, стручност, ефикасност Буџет за правосуђе и тужилаштво, укључујући и затворски систем, у 2013. години је износио је 237 милиона евра, а за 2014. 269, што представља повећање од 13%. Правосудна академија је независна институција са мандатом почетне и континуиране обуке у правосуђу, а у складу са Законом почетна обука кандидата који конкуришу на позиције судија траје 24 месеца. У том року кандидати који су изабрани пролазе обуку, учествују у завршним испитима и процењују се појединачно, а Високи савет судства и Државно веће тужилаца сваке године утврђује број

МАГАЗИН

8.5.2016.

- Преко суђења у земљи кривично је гоњено 429 особа, 102 су предмет коначне пресуде од којих је 32 ослобођено. У фебруару 2014. је било 54 текућих суђења против 159 оптужених од којих је 7 предмета пред Апелационим судом, 37 у другостепеним, а 10 предмета против 34 оптужена у првостепеним судовима

40

почетних приправника који морају да положе правосудни испит, испуне опште услове за рад у државним телима и пријемни испит за почетну обуку. Континуирана обука је добровољна, осим у случају када је то обавезно по закону, или на основу одлуке Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Последњег дана 2013. године у свим судовима у Србији је било 2.874.782 нерешених предмета што у односу на 3.158.401 у 2012. години представља пад од скоро 9 %. Заостатак Уставног суда са 16.268 предмета који се решавају, на крају 2013. године и даље је значајан, па нови акциони план за спровођење Националне стратегије реформе до 2018. предвиђа осмишљавање програма за решавање старих предмета. Врховни касациони суд је усвојио Национални програм за решавање предмета старијих од 2 године, којим се захтева да сви судови редовно извештавају о резултатима и проблемима. Србија је пре неколико година спровела процес који води ка рационализацији мреже судова, јер је утицај на ефикасност правосудног система до сада био ограничен. Нова мрежа су-

– Србија је Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију предала више од 46 осумњичених

тралну базу података о судској пракси и прописима, као део правног информационог система, а систем аутоматске обраде предмета у свим судовима требало би да доведе да средином 2014. године све суднице у Србији користе електронски систем управљања предметима.

Ратни злочини дова постављена је у јануару 2014. године, а рационализација мреже судова и тужилаштава представља приоритет у оквиру Националне стратегије реформе правосуђа. Заснива се на претпоставкама да и даље постоји значајна неравнотежа у обиму посла међу постојећим судовима и тужилаштвима у целој земљи што често доводи до претерано дугих процедура, у неким случајевима и да постоји потреба обезбеђивања оптималне расподеле судија за решавање овог проблема, уз балансирање између њихових индивидуалних жеља и уставних права да се не премештају са једног места на друго без њихове сагласности са потребама целог правосуђа у смислу приступа и близине. У погледу увођења информационе технологије Србија је успоставила цен-

Правни основ за решавање ратних злочина су Кривични законик, Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, Закон о програму заштите за учеснике у кривичном поступку, Закон о сарадњи са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и разним меморандумима и протоколима о сарадњи закљученим директно између Српског тужилаштва за ратне злочине и другим странама у региону, Хрватском, Босном и Херцеговином и Црном Гором. Слични аранжмани не постоје са Косовом ван ад-хок сарадње на конкретним предметима са Мисијом владавине права Европске уније која има за циљ директну сарадњу и размену информација у вези са ратним злочинима и починиоцима.

Кључне институције у овој области су истражна јединица за истраживање ратних злочина у Министарству унутрашњих послова, Тужилаштво за ратне злочине, Специјализовано одељење за ратне злочине у Вишем суду у Београду и Апелациони суд. Србија има успостављен посебан програм за заштиту сведока и помоћ жртвама у вези са ратним злочинима, организованим и тешким криминалом. До сада је Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију предала више од 46 осумњичених. Преко суђења у земљи кривично је гоњено 429 особа, 102 су предмет коначне пресуде од којих је 32 ослобођено, а у фебруару 2014. је било 54 текућих суђења против 159 оптужених од којих је 7 предмета пред Апелационим судом, 37 у другостепеним, а 10 предмета против 34 оптужена у првостепеним судовима. Скрининг потврђује да се спроводи и 20 истрага против 73 лица. У погледу регионалне сарадње, Србија је пријавила 242 размене информација и доказа у вези са 121 предметом са Хрватском, 33 са Босном и Херцеговином, 9 са Црном Гором и 79 са ЕУЛЕКС и Мисијом привремене администрације Уједињених нација на Косову. Т. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 8.5.2016.

43

Петнаест година од демократских промена: Др Драган Арсић (1)

МАГАЗИН

8.5.2016.

МИРИС ПОБЕДЕ У ВАЗДУХУ

44

- Иако је на оснивачкој скупштини озваничено постојање локалног одбора Демократске странке рад је настављен у атмосфери која се чинила полуилегалном. - Чланови најужег руководства најчешће су се окупљали у породичној кући познатог краљевачког хирурга др Миленка Васиљевића Кокана. – Режим је опстајао захваљујући кризи, посебно оној на Косову, уз подршку 40 одсто фиктивних посланика из јужне покрајине. - Половина пице у Пицерији „Пера Ждера“ коштала је колико цела лекарска плата. - Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић сматран краљем улице, док је првог човека демократа Зорана Ђинђића красила способност добре процене и предвиђања тока догађаја. - Исход избора не зависи само од опредељења бирача него и од начина на који се броје гласови

Др Драган Арсић

45

анимање за политичка збивања у највећем броју случајева почиње са пунолетством, код оних прогресивнијих и мало раније. Како у време једнопартијског система у Југославији није било ни мало безазлено јавно изражавање антикомунистичких ставова они који су их заступали најчешће су се уздржавали од чланства у Савезу комуниста чак и у ситуацијама када су за то били предложени. Међу оне који су у то време заступали антикомунистичке ставове сврстава се и др Драган Арсић коме се почетак рада у Здравственом центру „Студеница“, пред крај осамдесетих година прошлог века, поклопио са најавом вишестраначја. Први наговештај могућности промене политичког система у Србији повод је за укључење у политички живот баш у време кад је у Краљеву осниван први Општински одбор Демократске странке. У време кад је координатор демократских процеса

МАГАЗИН

8.5.2016.

З

46

Михајло Жутић припремао оснивачку скупштину др Арсић се,као млад лекар, сврстао међу петнаестак првих чланова странке. Иако је на оснивачкој скупштини, одржаној у сали Краљевачког позоришта, озваничено постојање локалног одбора странке рад је настављен у атмосфери која се чинила полуилегалном. На то упућује податак да су се чланови најужег руководства најчешће окупљали у породичној кући познатог краљевачког хирурга др Миленка Васиљевића Кокана. Почетак политичког плурализма у Србији још увек се сматрао више покрићем пред светом него искреном жељом државног руководства да омогући изражавање различитих мишљења што је био разлог да се, након полувековне владавине комуниста, ретко ко усуђивао да приђе опозицији. У таквим околностима потези првих чланова опозиционих странака смат-

рали су се посебном врстом храбрости посебно ако се зна да је тадашњи председник Слободан Милошевић уживао огромну подршку бирачког тела у Србији. - Он је својим наступима хипнотисао народ и опстајао на бази национализма заснованог на ставу да је Србија била у некој врсти подређеног положаја у односу на друге републике, јер је Устав из 1974. давао већа права покрајинама него самој републици. О томе се стално причало, а он то врло вешто користио, па је покренуо масе и имао огромну подршку. Ми смо били наивни, и у заблуди, јер смо мислили да ћемо неким идејама да срушимо Милошевића. Тада почиње и рат, безнађе и санкције, па смо мислили да ће на тој подлози да падне, а он је стварао кризу и на њој, посебно оној на Косову, опстајао уз подршку 40 одсто фиктивних посланика из покрајине – прича др Арсић.

Период почетка последње деценије двадесетог века обележила је до тада незапамћена инфлација чак и у светским оквирима због чега је у продавницама било тешко купити и најобичнију паштету. Све то је појачавало гнев становништа поготово оног дела који је имао могућност да купи одређене артикле, али му је и то ускраћивано. Са дистанце од две деценије невероватним се чини податак да је половина пице у Пицерији „Пера Ждера“ коштала колико цела лекарска плата. У прогресивнијем делу становништва сврстаног у прве опозиционе странке преовладавало је уверење да ће такво стање пробудити свест код многих, посебно интелектуалаца, што би био први корак у формирање демократског фронта способног да сруши комунистички режим оличен у председнику републике. Прва прилика били су локални избори 1992. године,

а др Арсић потврђује да је неуспех деловао посебно депресивно на све већи број чланова странке. Политички живот се до тада сводио на пуко састајање најистакнутијих чланова Демократске странке и очекивање да би на изборима могао да се постигне макар и скроман резултат мерен неколицином одборничких места у локалном парламенту. Након што је изостао јавиле су се прве сумње у лажирање резултата што је повод да се четворогодишњи период до наредних избора искористи за што бољу презентацију политичких ставова, али и контролу на сваком од бирачких места. Међу члановима Демократске странке који се добро сећају тог периода преовладава уверење да је од оснивања до 1996. у раду постојао својеврстан вакум који је требало што пре превазићи. Пред нове изборе ситуација у земљи је знатно повољнија него четири године раније, национална валута је стабилизована,

нема рестрикције у напајању електричном енергијом, продавнице су боље снабдевене, што ствара атмосферу у којој највећи број људи више не ставља у први план само голо преживљавање, па може да се окрене решавању других проблема а то се најбоље постиже укључењем у политички живот. Страх да би и наредни избори могли бити лажирани повод је за озбиљне припреме, посебно најпоузданијих чланова задужених за контролу изборног процеса на саваком од бирачких места. Сем бројања листића, за шта је требало отворити четворе очи, значајним се сматрало избегавање сваког конфликта због могућности поништавња избора, али и састављање записника као трајног документа који сведочи о резултатима. Окосницу Коалиције Заједно чинили су Српски покрет обнове и Демократска странка. Српски покрет обнове

47

МАГАЗИН

8.5.2016.

је био на врхунцу, а његов лидер Вук Драшковић сматран краљем улице, док је првог човека демократа Зорана Ђинђића красила способност добре процене и предвиђања тока догађаја. - Вук Драшковић је био краљ улице, а без Српског покрета обнове протести не би успели, и ту нема дилеме. Ми смо били оријентисани на то да нас не покраду, па смо више енергије уложили у контролу избора него на кадровске разговоре. Није нам било толико важно ко ће где да буде, па је остало да се о томе договарамо после избора. Веровали смо да ћемо да победимо, јер је народ био прилично огорчен, а та атмосфера се осећала још док смо ишли од врата до врата и скупљали потписе. У ваздуху се осећало да ће доћи до промена, да је њихова политика поражена, а да им је преостала једино сила – сведочи др Арсић који је био кандидат коалиције на Бирачком месту број 5 Зеленгора. Локални избори 1996. године организовани су по већинском систему

48

који је подразумевао опредељивање бирача према имену кандидата. Најозбиљнији противник био је кандидат Социјалистичке партије који је након пребројавања за др Арсићем заостајао више од 150 гласова. Како ни један од њих није имао апсолутну већину одлука се очекивала након другог круга заказаног петнаест дана касније. Резултати првог круга наговештавали су убедљиву победу демократских снага, а уверење да је међу социјалистима завладала паника појачавало је страх од крађе гласова у другом кругу. Додатни мотив за овакво уверење био је став једног од истакнутих социјалиста да исход избора не зависи само од опредељења бирача него и од начина на који се броје гласови. Био је то повод за нови став о свим претходним изборима и начину на који је успостављана парламентарна већина. Други круг је потврдио убедљиву победу опозиције која је са 40 од укупно седамдесет одборника имала апсолутну већину и прилику да кон-

ституише власт. Радост због победе трајала је кратко, јер је већ следећег дана суд поништио резултате избора на неколико бирачких места укључујући и оно на коме је убедљиву победу, са више од 350 гласова предности, остварио др Арсић. Покушај власти да победу избори у трећем покушају био је повод за чврсту одлуку опозиције да не излази на биралишта. Основ је било сазнање да су у поштеном надметању остварили убедљиву победу и да је свака друга провера поверења бирача непотребна. Ништа боља ситуација није била ни у другим већим градовима, па одлука власти постаје окидач за протесте који ће трајати стотинак дана. - Ми не признајемо покрадене изборе па почињу протести. Обраћамо се ОЕБС-у, проблем се интернационализује, а у земљи почиње једна од највећих медијских хајки на нас. „Ибарске новости“ су биле под њиховим утицајем па нам је први циљ био да их ослободимо. Првих двадесетак

дана протеста били су потпуно затворени иако су сви новинари показивали тежњу да нам се прикључе, али су страховали од губитка посла. Служба је била врло активна, ту су били у цивилу и пратили нас свако вече, а ја скоро свако друго говорио на споменику и помињао црвену вештицу, што је било повод да полицајци дођу кући са образложењем да нисам платио неку саобраћајну казну. Кад је под притиском ОЕБС-а донет лекс специјалис требало је да пошаљемо у Београд копије записника са избора, па смо у највећој тајности организовали превоз са два аутомобила како нас у томе не би онемогућили. На крају добијамо извештај да нам се признаје 36 од 40 места на којима смо победили што је довољно да имамо већину у скупштини – каже др Арсић. Колико су представници побеђене власти били упорни да задрже дотадашње позиције потврђује покушај конституисања скупштине и пре него што је донет лекс специјалис. На тај период подсећа строга контрола уласка у

салу за седнице где је приступ омогућен само онима за које је власт сматрала да су освојили победу на изборима. И поред строге контроле и полицијске блокаде опозиција је успела да продре до сале и три дана је држи у даноноћној блокади док су најистакнутији чланови започели штрајк глађу. Паралелно са тим дешавањима на тргу у центру града јавности су презентирани резултати избора по записницима које су имали припадници Коалиције Заједно. Највећим капиталом првих неколико година политичког рада др Арсић сматра познанство са председником Демократске странке Зораном Ђинђићем. Двадесетак сусрета из тог периода сведочи о огромној енергији покретача демократских промена који је, као изузетно прагматичан политичар, приликом сваког доласка очекивао извештај о томе шта су чланови странке учинили за грађане Краљева како би задобили њихово поверење на наредним изборима. Чврст став да основ за поверење више од познан-

ства са одређеним бројем бирача треба да буду конкретне активности које воде побољшању квалитета живота био је основ захтева да се константно појачава активност у свим срединама. У том смислу на одобравање је наишло залагање др Арсића који је, као председник синдикалне организације у Здравственом центру, инисистирао на исплати заосталих накнада за топли оброк и годишње одморе. Кад је изостала подршка Управног одбора покренута је иницијатива за подношење тужбе, а након позитивног исхода наплаћена потраживања су премашивала месечни износ зараде. И док се др Арсић борио за остварење права око 1.700 запослених председник Управног одбора је одбијање да се исплате дуговања образлагао потребом да се средства утроше на набавку лекова. Сукоб различитих ставова био је повод за жестоку расправу на седници Управног одбора коју су обележиле претње, али и озбиљан отпор синдикалног лидера. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

49

Напори за укључивање ромске деце у образовни систем

МАГАЗИН

8.5.2016.

ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ ЗА СВЕ

50

- Човек се не рађа добар већ се томе, кроз тежак процес, учи целог живота. - Процењује се да у Србији има 450 хиљада Рома од којих је само осамдесет уписано на неки од факултета. - Иако се до скора великим успехом сматрало ако ромско дете заврши и основну школу искуство показује да се граница помера на горе, а позитивни примери утичу на друге да крену истим путем. - Ромска деца која упишу факултете најбољи су промотери идеје о значају школовања. – У краљевачким средњим школама ромске деце мање од једног одељења. - Међу краљевачким Ромима тренутно има пет студената и два апсолвента

51

8.5.2016.

МАГАЗИН

52

Весна Драгојевић

бог велике покретљивости број Рома у Краљеву никада није тачно утврђен, а прилика да се проговори по која реч о тешком положају у коме живе пружа се само почетком априла кад се обележава Светски дан Рома. Тако је и ове године готово незапажено прошао дан о коме у локалној средини сведочи само податак да су градски челници примили представнике ромских удружења и са њима се задржали у кратком разговору. Проблеми овог дела популације знатно су већи, а њихов списак дуг до мере да се не могу ни набројати у тако кратком времену, а камоли о њима озбиљније поразговарати. На тежак материјални положај овог дела становништва у највећој мери утиче ограничена могућност запошљавања, која се непосредно везује за низак степен образованости, што је утицало на низ корака државе усмерених на мотивацију што више припадника ромске популације да се укључе у образовни систем. Први резултати се огледају у повећаном броју свршених средњошколаца, а нису ретки ни они који се одлучују да усавршавање наставе на некој од високошколских установа. Како би им помогла да се што боље припреме за упис на факултете држава је обезбедила стручну помоћ, а такву у Краљеву пружа ментор при Фонду за образовање Рома Весна Драгојевић. Много пре него је почетком осамдесетих година прошлог века у Краљево стигла из Бездана, у коме у заједништву живе припадници различитих националних заједница и вероисповести, учвршћено је уверење да се човек не рађа добар већ се томе, кроз тежак процес, учи целог живота. Веснина приврженост припадницима маргинализованих група датира из периода школовања, а везује се за помоћ ментално заосталој особи из најближег окружења да успешно прелази из једног разреда у други. Опредељење за студије филозофије малобројну групу студената је водила од Ниша и Приштине преко Београда до Новог Сада, а прво запослење професора филозофије у краљевачкој гим-

З

назији било је прилика за рад са ученицима који су само четири године млађи. - Филозофија је предмет према коме не можете да будете равнодушни, морате или да га волите или да не волите. Зато ми је увек било значајно да ученици не буду идиоти каквим се у античкој филозофији сматрају грађани било ког полиса који нису хтели да се баве друштвеним и политичким животом. Треба да буду заинтересовани, а кад су заинтересовани виде шта не ваља и шта мора да се мења. Пошто сам по природи бунтовник покушавала сам то да испровоцирам и код деце да не би осећали како њихов глас ништа не вреди, а њихово мишљење нико не слуша. Како се са годинама губе интелигенција и креативност врло су ми битне њихове идеје, и волим да их послушам, па сам од 1999. године увек у некој причи са омладином што ме је у једном тренутку одвело и у политичке воде – прича Весна коју је недовољан фонд часова у једној довео у ситуацију да ради у три краљевачке школе, Музичкој школи „Стеван Мокрањац“, Економско-трговинској и Машинско-техничкој школи „14. октобар“. Уз бројне хуманитарне активности различите врсте Весна је, због све већег броја ромске деце која завршавају средњу школу, и изражавају жељу за упис на факултете, укључена у пројекат који треба да им омогући да се што боље припреме за наредну фазу у животу. Изазов посебне врсте је поразно сазнање о негативном односу околине према овом слоју суграђана које се манифестује на различите начине, од повећања пажње према сопственом новчанику до избегавања да у позоришту седну поред припадника ромске заједнице. Процењује се да у Србији има 450 хиљада Рома од којих је само осамдесет уписано на неки од факултета што је безначајно чак и у односу на хиљаду студената који се сваке године упишу на студије права. Повод појачаног интересовања за проблеме овог узраста ромске попула-

ције били су Дани толеранције поводом Светског дана толеранције и сарадња са председником ромског удружења „Руке пријатељства“ Зораном Петровићем који посебну пажњу посвећује мотивацији најмлађих да завршавају школе. Податак да је Одисеј пред полазак на путовање, са кога се неће дуго вратити, свог сина оставио најмудријем на острву Итаки, који се звао Ментор, да би га школовао, водило је ка идеји о успостављању сличне везе са ученицима ромске националности уз помоћ ментора који би пратили њихов развој уз посебну бригу да не упадну у клопке које им поставља окружење. У Краљеву је уз четворо других избор пао и на Весну Драгојевић која се максималнмо потрудила да створи окружење у коме Роми не би били посматрани различито од других вршњака. Резултати су видљиви а манифестују су у заједничким активностима и дружењима различитим поводима и што је важније бољим успехом у школи. Најновије генерације Рома схватиле су да у животу није довољно знати само да се потпишу и да, ако им се пружи прилика, могу да остваре добре резултате као и сва друга деца. Потреба да ромска популација буде укључена у образовни систем подржана је скромним стипендијама онима који показују најбоље резултате. О њима се у министарству одлучивало на основу успеха, али се уважавала и социјална ситуација. Таквих у Краљеву нема много а стипендија, ма колико била мала, показала се значајним подстицајем за постизање бољих резултата. - Прихватила сам се посла који се није показао посебно тешким. У контакту сам са њиховим родитељима, пратим активности и успех у школи, разговарам са професорима, настојим да се у одељењу осећају лепо, да долазе редовно у школу, да немају неки други проблем, да буду адекватно прихваћени. Ученици добијају скромну стипендију, мени могу да се обрате за сваки проблем, а сад покушавам да искористим нешто што се

53

8.5.2016.

МАГАЗИН

54

зове позитивна дискриминација како би имали неке повластице при упису на факултет. Радим са петоро ђака из Техничке школе од којих једно ове године завршава и има жељу да упише факултет. Имам и једно дете које још нема стипендију а бољи је ђак, двоје су на другој години а двоје првачићи – каже Весна. Родитељи ромске деце суочавају се са првим проблемима од тренутка кад се укаже потреба за уписом у вртић. Иако од скора постоји посебан за ову децу, који је опремила Европска унија, место на коме се налази чини се прилично суморним што води ка закључку да ограничења, иако не постоје у закону, локална заједница прави сама, првенствено због предрасуда. Онима који су као Весна мало дубље зашли у ову проблематику то се чини највећом сметњом, па је све чвршће уверење да, док се он не превазиђе и избаци из главе, не треба очекивати значајне резултате.

Ма колико се до скора великим успехом сматрало ако ромско дете заврши и основну школу искуство показује да се граница помера на горе, а позитивни примери утичу на друге да крену истим путем. Отуда уверење да су ромска деца која упишу факултете најбољи промотери идеје о значају школовања. Заступљеност у краљевачким средњим школама је различита. У Економској тренутно нема ромске деце, али их има у Техничкој и повремено по које у Музичкој. Неке рачунице указују да би од свих који су уписани у средње школе могло да се састави тек једно просечно одељење. - Прошле године је једна девојка уписала факултет у Вршцу, а у студентској соби и мензи има боље услове него што је имала код куће. Лепо се уклопила у средину која ју је добро прихватила, а сада школу завршава њена сестра и жели да студира. Као ментор не тражим од колега да овој деци поклоне оцене, а њих покушавам да анимирам да из себе извуку макси-

мум. Један ученик је четврта година Машинско-техничке школе на смеру за компјутерско управљање и, као прва особа у целом насељу, жели да упише факултет. Знам да може, али треба да прескочи баријеру у глави која га спутава да иде даље – објашњава Весна. Материјална ситуација у ромским породицама је прилично шаролика. Иако је у јавности уврежено уверење да се за читаву популацију везује тешка социјална ситуација има и добро стојећих породица које пред децу као императив стављају задатак да заврше бар средњу школу. У тешкој економској ситуацији која се везује за Краљево трошкови студија се чине веома значајним за највећи број родитеља без обзира којој националној групацији припадају. У таквим околностима значајном се чини чињеница да, кад су ромска деца у питању, помоћ за време студија најчешће стиже од рођака из иностранства. Колико има младих из пове популације који тешко живе сведочи при-

мер пунолетне девојке без родитеља која нема право на помоћ и живи од седам хиљада динара месечних примања. Повремени покушаји да се на хуманитарним журкама обезбеде и минимална средства као помоћ неком из ове категорије становника ставља пред организаторе проблем који се састоји у проналажењу начина да се прикупљени новац уручи, а да се дете не повреди. Настојање да се не осете одбаченим из друштва манифестује се у заједничким одласцима на излете, утакмице или позоришне представе. Прилика су и хуманитарне журке за прикупљање помоћи потребне збрињавању напуштених животиња, куповини цвећа за болницу или Светски дан медицинских сестара. Значајним се чини сазнање сваког од њих да нису повлашћени и да за све привилегије морају да се боре колико и остали. Поред обавеза за бригу о сваком од поверених пред менторима је обавеза да ресорно министарство ре-

довно извештавају о успеху у школи, броју изостанака, понашању у окружењу, сазнањима родитеља о томе каква су им деца. Приближавање краја школске године, и рока кад се полажу пријемни испити на факултетима, повод је за интензивирање рада, а два сата сваке суботе треба да створе основу за лакше савладавање материје из теста опште културе. Весна потврђује значај потребе да свако од деце за које је преузела бригу са успехом заврши ову фазу школовања и добро се припреми за наредну. Прилика за потврду колико су успели, и размену искустава из других средина, су повремени семинари који се организују за менторе. Иако нема поузданих података о онима који су у ранијем периоду завршавали средње и високе школе верује се да их има и поред чињенице да се сви не декларишу као Роми. Међу краљевачким Ромима тренутно има пет студената и два апсолвента, а у односу на неке раније

периоде то је успех коме доприносе и активисти у какве се сврстава Весна Драгојевић. Ове године је приметно повећање броја ромске деце која се уписују у средње школе. Мотив је често и стипендија, ма колико да износи само две и по хиљаде динара месечно, али и свест о сазнању да се квалитет живота подиже само образовањем. Групу деце са којима ради Весна чине она која долазе из различитих школа. Неки од њих се овде виде први пут што је додатни мотив да дружењу прилазе са све више ентузијазма. До следеће године, кад се почетком априла неко поново сети и за Светски дан Рома окупи представнике ромских удружења, њихови представници, а и Весна, верују да ће имати чиме да се похвале, првенствено већим бројем деце из ове популације која су уписала и завршила школу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 8.5.2016.

57

На Светски дан слободе штампе

ПЕТ МИНУТА ГРОМ енерална скупштина Уједињених нација је донела одлуку о обележавању Светског дана слободе штампе како би се подигла свест о њеном значају и подсетиле владе држава на дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано Универзалном декларацијом о људским правима. Ово и обележавање годишњице Виндхушке декларације, изјаве о принципима слободне штампе коју је саставила група афричких новинара 1991. године, повод је да се сваког трећег дана у мају обележава Светски дан слободе штампе. Светски дан слободе штампе УНЕСКО обележава доделом награда заслужним појединцима, организацијама или институцијама који су дали изузетан допринос одбрани и промоцији слободе штампе у свету. Кандидатуре достављају регионалне и међународне невладине организација који се баве заштитом права на слободу штампе, као и земаља чланица УНЕСКО-а, а награда носи име колумбијског новинар Гиљермо Кано Исаза који је убијен 17. децембра

МАГАЗИН

8.5.2016.

Г

58

1986. испред канцеларије листа Ел Еспектадор у Боготи због чланака који су сметали колумбијским нарко-картелима. УНЕСКО сваке године обележава овај дан окупљањем медијских професионалаца, организација за слободу штампе и агенције Уједињених нација како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света, а конференција је везана за теме које се тичу слободе штампе, медијско покривање тероризма, некажњивост и улогу медија у постконфликтним земљама. Поводом Светског дана слободе медија акцијом „Пет минута громогласне тишине“ Удружење новинара Србије је објавило Проглас и позвало новинаре и медијске раднике да од 11.55 до 12 сати прекину програм у електронским медијима, прочитају Проглас или га објаве на екрану, као и у онлајн и штампаним медијима

Проглас Слобода медија у Србији озбиљно је угрожена јер новинарство није било у тежем економском положају у но-

вијој историји. Излазак државе из власништва у медијима локалне власти искористиле су за драстично смањење финансирања медија и тако извршиле додатни притисак на њихову слободу. Илустративан је пример Јагодинe која је за пројектно суфинансирање медија ове године издвојила седам пута мање новца него претходне када је била власник медијске куће "Нови пут". У години за нама локалне самоуправе за пројектно суфинансирање медијског садржаја издвојиле су у просеку један одсто својих буџета, иако је УНС тражио да минимум буду два процента. Истовремено, држава је прописала да субвенције за производњу медијског садржаја од јавног значаја за појединачни медиј у периду од три године не смеју прећи износ од 23 милиона динара што је неприхватљиво, посебно за веће регионалне медије. Зато што Законом о јавном информисању и медијима нису прописане казнене одредбе, 30 општина и градова и 17 градских општина прошле и

МОГЛАСНЕ ТИШИНЕ ове године за пројектно суфинансирање медија нису издвојили ни динар. Агенција за приватизацију онемогућавала је да непродати медији припадну запосленима без накнаде како предвиђа Закон, па је било потребно да Скупштина усвоји аутентично тумачење Закона. Због неспровођења Закона запослени у 18 медија трпели су, а и даље трпе, велику штету. Запосленима у националној новинској агенцији Танјуг право на пренос капитала без накнаде није ни понуђено, иако су и они на то имали право. Због приватизације око 1000 новинара и медијских радника остало је без посла а неки од њих и без законског права на социјални програм. Приватизација медија показала је и своје партијско лице. Као услов за останак у приватизованој РТВ Панчево главни и одговорни уредник Мирослав Милаков нудио је хонорарним сарадницима приступницу владајућој странци. У години за нама чак је и комунална полиција давала себи за право да ограничава новинаре у свом раду. Екипи Истиномера на јавној површини

у близини ресторана Сава нова у Београду комунални полицајац Срђан Илић захтевао је да се опрема за снимање искључи и да се удаље, упућујући јасне претње да ће им у супротном отети средства за рад. УНС зато захтева: - Да Влада покрене поступак за измене Закона о јавном информисању и медијима како би обавеза свих нивоа власти била да расписују конкурсе за пројектно суфинансирање медијског садржаја од јавног значаја и да за те намене локалне самоуправе (осим великих градова) треба да издвајају најмање два одсто својих буџета. Као гаранција за извршење ове обавезе треба да буду предвиђене и казне за функционере локалне самоуправе које не издвоје новац за пројектно суфинансирање медија. - Да Влада што пре реши статус Новинске агенције Танјуг имајући посебно у виду чињеницу да запосленима након неуспеле продаје није понуђено законско право на пренос капитала без накнаде. Влада мора да има у виду и да Танјуг с далеко мањим бројем људи успева да се

одржи на тржишту. - Да Влада на дневни ред стави извештаје Савета за борбу против корупције: Извештај о власничкој структури и контроли медија, Извештај о могућем утицају јавног сектора на медије оглашавањем, као и Извештај Савета о притисцима и контроли медија (извештај Верице Бараћ). - Да Специјално тужилаштво за ратне злочине најзад почне да ради свој посао и када су у питању 39 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, на Косову и Метохији и током НАТО агресије уместо што годинама без резултата, по пријави НУНС-а, истражује одговорност новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида. УНС подржава рад Комисије за истраживање убистава новинара и њене напоре да се пронађу убице наших колега Славка Ћурувије и Милана Пантића и расветле околности смрти Даде Вујасиновић. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

59

Шездесети Међународни сајам технике и техничких достигнућа

МАГАЗИН

8.5.2016.

ЈАК ПУЛС

60

- На више од 15 хиљада квадратних метара затвореног и отвореног изложбеног простора, под слоганом „Јак пулс“, окупиће се више од 500 учесника од којих половину чине страни излагачи из Европе и са других континената, међу њима и неки од кључних промотера техничко-технолошког развоја у свету. - Значајан јубулеј поклапа се са обележавањем сто шездесете годишњице од рођења Николе Тесле који је заувек осветлио људску цивилизацију. - Изалагачи су најавили више од 100 иновација, новитета, премијера или ексклузивитета - од оних у области класичних ЦНЦ, обрадних, ласерских или сензорских технологија, преко софтверских или управљачких алата до иновативних решења и патената употребљивих у свакодневном животу, пре свега у области комуникација. - Сајам технике и техничких достигнућа ће до 20. маја бити отворен сваког дана од 10 до 18 часова, појединачне улазнице коштају 300, групне 200, а за ђаке и студенте стручних техничких школа 100 динара

61

еоградски сајам је од понедељка 16. маја домаћин шездесетог по реду Међународног сајма технике и техничких достигнућа који важи за највећу, најстарију, најпознатију и најугледнију регионалну специјализовану развојно-технолошку манифестацију ове врсте а уједно је и један од најдубљих темеља и највиших стубова сајамске индустрије у овом делу Европе. Значајан јубулеј поклапа се са обележавањем сто шездесете годишњице од рођења Николе Тесле који је заувек осветлио људску цивилизацију. На више од 15 хиљада квадратних метара затвореног и отвореног изложбеног простора, под слоганом „Јак пулс“, окупиће се више од 500 учесника од којих половину чине страни излагачи из Европе и са других континената, међу њима и неки од кључних промотера техничко-технолошког развоја у свету. Под куполама сајма, и на отвореном простору, биће представљени доминантни техничкотехнолошки трендови, првенствено у

МАГАЗИН

8.5.2016.

Б

62

сектору индустријских технологија, процесне технике, телекомуникација, логистике, електроенергетике, електронике, саобраћаја, бродоградње, климатизације, грејања и хлађења, материјала, опреме за професионалне и научне сврхе. Концепцијски акценат је ове године стављен на иновативност, иновације и нове технологије, на „фабрике будућности“ и индустријску аутоматизацију, електроенергетику и енергетску инфраструктуру. Излагачи су најавили више од 100 иновација, новитета, премијера или ексклузивитета, од оних у области класичних ЦНЦ, обрадних, ласерских или сензорских технологија, преко софтверских или управљачких алата до иновативних решења и патената употребљивих у свакодневном животу, пре свега у области комуникација. Овогодишњи Сајам прате бројне националне и групне изложбе Аустрије, Чешке, Словеније, Хрватске, Републике Српске, регионалних привредних комора Ваљева и Пожа-

ревца и других, а биће настављен прошлогодишњи изузетно успешан италијанско-српски пословно-стручни скуп. Ове године је посвећен унапређењу економске сарадње у области развоја и примене нових производних технологија, са посебним фокусом на предузетништво у области прерађивачке индустрије. Министарство просвете, науке и технолошког развоја представиће научно-истраживачке организације у Србији, које ће презентовати истраживачке пројекте у претходном петогодишњем периоду, али и конкурисати за нови пројектни циклус истраживања. Инжењерска комора Србије организоваће сет лиценцираних семинара за инжењере, а Удружење студената технике Европе, које је ове године домаћин финала највећег инжењерског такмичења студената старог континента, трибину на тему „паметних градова“. Специјализована изложба Транс-Балкан демонстрираће значај транспорта и логистике за привредни

развој Републике Србије, а поводом јубилеја Сајма технике и годишњице рођења Николе Тесле, посетиоцима ће на располагању бити узложбе „Историја роботике“, „Теслин трансформатор“, „160 година индустрије у Србији“, пројекат „Млади таленти на путу наших славних научника и проналазача“ у организацији Савеза проналазача Србије. Сајам технике и техничких достигнућа ће до 20. маја бити отворен сваког дана од 10 до 18 часова, појединачне улазнице коштају 300, групне 200, а за ђаке и студенте стручних техничких школа 100 динара. За четвртак, 19. маја планирано је одржавање скупа посвећеног унапређењу економске сарадње Србије и Италије у области развоја и примене нових производних технологија, са посебним фокусом на предузетништво у области прерађивачке индустрије. Србија и Италија остварују врло успешну економску сарадњу, која дуги

низ година има стабилан и растући тренд. Италија је водећи привредни партнер Србије по вредности извоза и обиму спољнотрговинске размене, вредности инвестиција, присуства банака и осигуравајућих компанија. За обе стране се посебно значајним сматра доминантно остваривање сарадње у секторима прерађивачке индустрије, који стварају производе високог степена прераде, односно високотехнолошке производе са великом додатом вредношћу. Влада Републике Србије је промовисала 2016. као годину предузетништва, због чега се значај технолошке спемности и интеракције бизниса и науке сматра суштински значајним. У циљу пружања конкретног доприноса у овој области Академија инжењерских наука Србије је са Италијанском асоцијацијом за мехатронику пре две године покренула иницијативу за стварање одговарајућег програмског оквира за интензивирање

научно-техничке сарадње у домену нових производних технологија, посебно у домену мехтронике, роботике и индустријске аутоматизације. На Сајму технике ће бити одржан једнодневни скуп радног карактера, на коме ће се окупити кључни актери у овом процесу, представници индустрије, универзитети, научно-истраживачке институције као и државних регулаторних тела која су релевантна за економски технолошки развој. Прва од три сесије посвећана је технолошким аспектима предузетништва у области прерађивачке индустрије, на другој учествују врхунски италијански и српски експерти за индустријски развој, а на трећој ће се скупу обратити представници Амбасаде Италије у Србији и Владе Републике Србије са предлогом конкретних активности које ће бити спроведене у наредном периоду. Т. Радовановић

63

8.5.2016.

МАГАЗИН

64

Душан Бошковић

Знаменити Краљевчани: Душан Бошковић (2)

- Иако је у првој години такмичења план био да се екипа задржи у елитном дружштву бољи познаваоци прилика у одбојци нису били уверени да би Рибница то могла да оствари. - Рибница је будућност клуба заснивала на млађим селекцијама, па је јуниорска екипа увек била међу три најбоље у Југославији. – Јуиори Рибнице прваци Југославије. - Победа прве екипе Рибнице у Купу Југославије 1979. године прва је прилика да Краљевчани окушају срећу на међународној сцени. - Највиши домети Рибнице у лигашком такмичењу били су треће и четврто место. – Због домета репрезентације шест играча Рибнице изборило право на националну пензију

Фото: М. Радовановић

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА У ОДБОЈЦИ

65

66

МАГАЗИН 8.5.2016.

роблем са којим се годинама уназад срећу краљевачки ватерполисти неколико деценија раније био је основни камен спотицања у раду одбојкаша Рибнице који су десет година након оснивања успели да се квалификују за такмичење у Првој лиги. Све до тог тренутка утакмице су игране на отвореним теренима, а прволигашко такмичење захтевало посебне услове дефинисане строгим правилима. Иако је Прва лига још била далеко кошаркаши Слоге су имали готов пројекат покривања постојећег игралишта у центру града и његово претварање у прву краљевачку спортску дворану. Успех одбојкаша био је мотив више да се интензивирају активности везане за градњу новог спортског објекта, а у време које данас многе структуре сматрају ретроградним директори највећих краљевачких предузећа су брзо нашли заједнички језик и прионули на посао како би током летњег дела године створили услове за одигравање првих првенствених утакмица на јесен. „Фабрика вагона“ је преузела обавезу да постави металну конструкцију, „Каблар“ да је затвори новим зидовима а „Магнохром“ опреми одговарајућим семафором и другом опремом. Иако су се радови одвијали прилично брзо депримирајуће је деловала чињеница да до почетка првенства хала неће бити завршена, па се тренер одбојкаша Рибнице Душан Бошковић упутио ка Чачку како би са комшијама договорио одигравање првих утакмица у хали крај Мораве. У Чачку се у то време још није играла одбојка, па је из Краљева допремљена конструкција са затезачима мреже, специјална столица за судију и све што је било неопходно за прву утакмицу против екипе Црвене звезде. Иако је Звезда била фаворит Краљевчани су пружили јак отпор, а много деценија касније Бошковић верује да би, да није било пристрасног суђења, Рибница могла да узме по који сет. Након ове, и утакмице против скопског Вардара, пред препуном новом двораном у Краљеву, која је у међувремену завршена, Рибница је очекивала Мо-

П

дричу. Прва првенствена одбојкашка утакмица у највишем рангу такмичења месецима се у Краљеву очекивала са великим нестрпљењем. Ма колико се знало да је Модрича фаворит поражавајуће је деловала чињеница да су због снега поједини играчи Рибнице били онемогућени да на време стигну на почетак утакмице. Иако је у првој години такмичења план био да се екипа задржи у елитном друштву бољи познаваоци прилика у одбојци нису били уверени да би Рибница то могла да оствари. Насупрот томе били су убеђени да ће се врло брзо вратити тамо одакле је дошла. Оправдање за такав став налазили су у чињеници да лигу чине проверене екипе из Београда, Загреба, Сарајева, Скопља, Марибора, Сиска, Ријеке, Модриче, Брчког, Суботице, Великог Градишта ... - Кад је Рибница ушла у Прву лигу напустио сам школу и запослио се у клубу као тренер првог тима. Опстали смо прве и друге, али је током треће и четврте дошло до превирања у клубу, а мене смене са места тренера првог тима, па сам водио млађе селекције. Рибница је испала из лиге и једну годину паузирала а ја, уз сагласност клуба, у том периоду преузео екипу Модриче са којом смо одржавали добре односе – прича Бошковић. Случај је хтео да одлучујућу утакмицу за опстанак у лиги те године Рибница игра баш против Модриче. Иако су стигли у Краљево у најјачем саставу одбојкаши Модриче се нису посебно залагали што је домаћинима помогло да дођу до два бода и обезбеде опстанак у највишем рангу такмичења. Сличан случај догодио се кад је Марибору запретила опасност од испадања, па су се одбојкаши Рибнице потрудили да им помогну да дођу до два бода неопходна за опстанак у лиги. Свако испадање из вишег ранга такмичења по правилу доводи до одласка најбољих играча чему није могла да се одупре ни Рибница, па је по повратку у лигу требало обнављати екипу. Окосницу су овога пута чинила по два брата Бићанина и Ковачевића, а допуњавали је Терзић и Продановић

који је стигао из Вранеша након одласка Миковића у Партизан. У чврстог играча стасавао је Брђовић, а младим играчима обезбеђен довољан број термина за тренинге пред школска, јуниорска и сениорска такмичења. Рибница је будућност клуба заснивала на млађим селекцијама, па је јуниорска екипа увек била међу три најбоље у Југославији. У тренутку кад је Бошковић смењен са места тренера првог тима оријентисао се на млађе категорије да би после само две године рада екипа коју су чинили Балтић, Жарковић, Танасковић, Рајовић, Живковић и Горан Илић постала јуниорски првак Југославије. Већ на првом кораку Краљевчанима се успротивила фаворизована екипа загребачког Монтера у којој су играла два члана сениорске репрезентације што је давало довољно повода за уверење о лакој победи. Одушевљење је спласло кад су изгубили на домаћем терену, а Рибница наставила серују победа против Босне, Модриче и Вардара. Победа прве екипе у Купу Југославије 1979. године прва је прилика да Краљевчани под вођством тренера Радаковића окушају срећу на међународној сцени. Победа против мадридског Индустријалеса уливала је наду да би могли да се пласирају високо, али се на путу ка успеху испречио италијански Панини. После пораза у гостима максималним резултатом у реванш сусрету се одговорне обавезе да води тим поново прихватио Бошковић. Италијани су стигли у Краљево са јаком екипом, а чињеница да је најбољи играч из Бразила играо повређен омогућила је домаћинима да добију први сет и тако подгреје наду да би могло да дође до изненађења. - Наљути се онај Бразилац и одгура све играче даље од половине терена па сам остане да прима лопте, а наши не знају шта да раде. Тако изгубимо са 3:2 и завршимо такмичење на међународној сцени – каже Бошковић. Спортска дворана у центру града по правилу је била пуна увек кад су у њој наступали одбојкаши Рибнице која је од оснивања само две сезоне паузирала из прволигашког такмичења. На

67

МАГАЗИН

8.5.2016.

челу екипе мењали су се тренери, једне сезоне ангажован и одбојкашки стручњак из Бугарске, а играчи којима није пружена прилика да играју у првој постави одлазили у друге клубове. Поред јаких екипа као што су били београдски Партизан и Црвена звезда, загребачка Младост, сарајевска Босна, скопски Вардар и Работнички, највиши домети Рибнице у лигашком такмичењу били су треће и четврто место. Мењао се и састав лиге, једне екипе испадале а друге долазиле, а Рибница се најдуже одржавала у такмичењу. Озбиљан рад, првенствено са млађим селекцијама, водио је ка стварању одбојкашких величина које су браниле боје Југославије и Србије на Олимпијади, светским и европским првенствима, а шест играча је изборило право на националну пензију. Најзначајније резултате са националним тимом остварили су браћа Урош и Ни-

68

кола Ковачевић, Дејан Брђовић, Срећко Лисинац, Вељко и Владо Петковић. - Сви су отишли у веће клубове али су прве кораке направили код мене у јуниорском, па сениорском, тиму. Увек сам окупљао млађе играче и од почетка могао да препознам шта и колико ко од њих може да пружи, па сам такве више форсирао и на тренинзима и на утакмицама – каже Бошковић који је активно бављење спортом завршио одласком у пензију половином деведесетих година. И поред тога наставио је да ради са млађим селекцијама и стварао добре играче за екипу Рибнице, али и Црвене звезде и Партизана. Душан Бошковић је највећи део живота посветио одбојци па тешко доживљава све мање разумевање млађих одбојкашких учитеља да због сујете прихвате по који савет. Тога није

имун ни његов син Александар, актуелни тренер одбојкашица Црвене звезде. У последњих неколико деценија одбојка је много напредовала, а повремене промене правила су игру чиниле све атрактивнијом. Променио се и однос према спорту, па се и у мањим условима тренинзи одвијају према професионалним стандардима. И поред свега одбојка се није показала као спорт који играчима може да обезбеди сигурну зараду у дужем периоду, а значајни резултати се постижу иако су челници Одбојкашког савеза запоставили рад мањих клубова - Мало су се угасили центри за рад са младима, па их још по мало има у Војводини, Краљеву и Црвеној звезди, а мање у Партизану. Оживљавају Ниш и Нови Пазар, па би и савез требало да води рачуна и на неки начин припомаже клубове који више раде са младима. Савез је направио грешку и кад је у питању Рибница, а могао је, кад управа није била у стању да сагради малу салу за рад са млађим селекцијама из којих излазе играчи за локални, али и друге клубове у Србији. Кад је Краљево прошле године до-

било нову спортску дворану било је речи да се стара сруши и пресели на друго место. Успротивио сам се томе, јер сматрам да је велика грешка зато што рушење изискује велике трошкове, а да не говоримо о градњи новог објекта. Ако би се мало средила стара хала би била идеална за рад са млађим селекцијама, а прволигаши нека се снађу и зараде паре за коришћење нове хале. До сада то нису јер их нико није навикао да зарађују. Навикли су само да добијају из буџета, а и кад би продали по којег играча нико није ни покушао, као што сам предлагао, да десетак посто од зараде одвоји за плаћање закупа сале – каже Бошковић свестан да Србија као сиромашна држава не може да обезбеди услове свима који би хтели да се баве спортом. Колико је одбојка пустила корене у Краљеву сведочи податак о постојању десетак клубова. Највише пажње најмлађим категоријама поклања „Техничар“, па су његови чланови бољи од Рибнице која последњих десетак година нема пионирске ни кадетске селекције. Иако у озбиљним годинама Бошко-

вић је уверен да би могао још много да помогне, а уверење заснива на дугогодишњем играчком и тренерском искуству. Важнијим од тога сматра љубав према овом спорту која не јењава ни после пуних шест деценија активног присуства у њему. - Цео живот сам посветио одбојци и добијао признања за титуле иако нисам ни радио ни живео због тога јер ми је увек било битно да направим доброг играча и допринесем да постане репрзентативац. Одбојка у Краљеву не може да се угаси. Може да падне у квалитету због нерада, али не може да се угаси, нити да буде дуго у врху. Иако ми је одбојка најближа срцу никада нисам запостављао ни друге спортове и спортисте, па ако видим да је неко бољи за кошарку нећу по сваку цену да га форсирам да остане у одбојци – каже Бошковић не пропуштајући прилику да укаже на потребу о

реализацији идеје коју дуго носи у себи. Као власник осамдесет ари плаца поред реке Рибнице, неколико стотина метара низводно од Кафане „Идила“, спреман је да га уступи за градњу спортског центра и неколико терена за мале спортове, кошарку, одбојку, тенис... Средином плаца протиче река Рибница што ствара идеалне услове за градњу проточног базена са чистом планинском водом каква се све ређе среће у било ком крају земље. Идеја је предочена одговорнима у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“, а биће и новим властима које буду формирале скупштинску већину након последњих локалних избора. Душан Бошковић би био најсрећнији кад би то могао да уради сам, али за то нема могућности ма колико био уверен да улагање за локалну заједницу не би било превелико. Т. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 8.5.2016.

71

Смотра дечјег фолклора у Ушћу

МАГАЗИН

8.5.2016.

КАД ЗАМИРИШ

72

- Преко пет стотина извођача из петнаест културно-уметничких друштава на петој по реду смотри дечјег фолклора. – У двосатном програму по једна кореографија које кроз ношњу, игру и песму представљају обичаје краја из кога долазе. - Смотра фолклора „Кад замиришу јорговани“ прилика за потврду потребе да се српски фолклор, кроз који се чувају култура и традиција, мора неговати да би трајао

ШУ ЈОРГОВАНИ

ом културе „Студеница“ из Ушћа ове године по пети пут организује смотру дечјег фолклора под називом „Кад замиришу јорговани“. Сусрет је заказан за данас а на смотри учествује петнаест културно-уметничких друштава са преко пет стотина најмлађих извођача што, за мало место какво је Ушће, представља својевтстан спектакл. Након свечаног дефилеа који је најављен за један сат пре поднева посетиоцима се пружа прилика да уживају у младости, лепоти, ношњи и обележјима сваке од група, али и да препознају народну традицију

Д

коју треба чувати и неговати. Планирано је да тачно у подне почне заједнички концерт, у Великој сали Дома културе, на коме ће свако друштво извести по једну кореографију. Због великог броја учесника из петнаест културно-уметничких друштава, и исто толико кореографија које кроз ношњу, игру и песму представљају обичаје краја из кога долазе, очекује се да несвакидашњи концерт потраје дуже од два сата. Смотра фолклора „Кад замиришу јорговани“ прилика је за потврду потребе да се српски фолклор, кроз који се чувају култура и традиција,

мора неговати да би трајао. - Уз дужно поштовање све популарнијих модерних и латино плесова, диско и шоу денса и осталих ствари које нам се намећу кроз западњачку културу, ипак ћете свуда у свету Србију препознати по опанку, прегачи, јелеку и тканици. Oва Смотра увелико доприноси нашој борби, као и борби наших поштовалаца и пријатеља да се наше национално благо не заборави – каже директорка Дома културе „Студеница“ Мирка Стојановић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

8.5.2016.

МАГАЗИН

74

Ненад Стефановић

Поразно стање на краљевачкој културној сцени

- И поред неколико награда на такмичењима Ненад Стефановић музику није доживљавао као такмичење. – Још у време средњошколског образовања расте интересовање за оркестар, камерну музику, историју музике што у великој мери утиче на чврсто позиционирање у кругу истомишљеника са којима је до крајњих граница могло да се расправља о музици. - Резултат полугодишњег рада је прво дело за симфонијски оркестар посвећено палим за слободу у Другом светском рату забележено на трајном снимку у архиви Радио-телевизије Србије у извођењу Симфонијског оркестра под управом Станка Јовановића. - Ненад Стефановић први гитариста у сценској кантати Ларија Коријела „Рат и мир“ писаној према Толстојевом роману. – Задовољство због успеха на међународној сцени нису делиле колеге у музичкој школи па су га, из ко зна којих разлога, примили прилично равнодушно

Фото: М. Радовановић

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

75

76

МАГАЗИН 8.5.2016.

ознато је да деца од најраније младости, ако им се за то пружи прилика, на музику реагују пре и него проговоре. Сећања на тај период везују се за различит узраст, а код Ненада Стефановића на време кад није имао више од три године. Најзаслужнији за то су старија сестра Слађана и још старија браћа од стрица који су били довољно одрасли да већи део слободног времена проводе слушајући музику са касета. Као најмлађи Ненад је кад год се за то пружила прилика, из ко зна којих разлога, бесомучно вртео само једну касету ЈУ групе. Посебно значајном сматра се трака боје кафе на коју је снимао говор који је нон стоп понављао, а са довољно велике дистанце и данас повремено зажали што није сачувана. Прво јасније сећање на музику тог времена после ЈУ групе везује се за групу Дорс и шпицу историјског програма који се емитовао после наступа Бранка Коцкице. У оквиру школског програма Телевизије Београд емитована је немачка серија о Баху и док су се на екрану смењивала бела слова на плавој позадини из позадине се чула његова Токата и фуга у Д молу. Већ у петој години Ненад је редован слушалац радијских програма, а потреба да на тај начин задовољи бар део потреба за музиком није ишчилела ни до данас. Колико је веза још у то време била јака најбоље сведочи податак да се и данас сећа узбуђења изазваног слушањем композиција група Лед цепелин и Дип парпл као финалиста Хита године на програму радија Београд 202. Исти осећај као кад је имао пет година јави се по који пут и у новије време кад зачује неке звуке или запише низ нота. - Ујак Трифун је имао гитару и једном приликом је донео, а ја почео да чачкам по њој. Био сам у шестом разреду кад сам за рођендан добио гитару и из књига почео да учим прве акорде. Нисам био пресрећан инструментом колико сазнањем да почињем да озвучавам неке ствари које ми се свиђају. Осећај везан за инструмент није везан за одушевљење зато што свирам гитару, него што се бавим му-

П

зиком. Имао сам потребу да се бавим музиком, али не да се експонирам преко ње – објашњава Стефановић. Иако се са одрастањем јављају и друга интересовања оно за музику не јењава, а додатно га појачава могућност да буде бар у близини доста старијих заљубљеника у рокенрол који су се скупљали код чесме у центру града. Симпатија према неизглед отпадницима који су у неким краљевачким бендовима свирали различиту врсту музике појачавана је сазнањем да је прихваћен у друштву момака у озбиљним годинама што неминовно води ка ширењу сазнања о многим стварима. Иако сви слушају исту музику значајним се сматрају информације везане за прва сазнања о Буковском, Гинзбергу и другим ауторима. Док су се старији из групе окупљали у „Сунцу“ Ненад Стефановић је био још сувише млад да излази у кафиће. Кад су се након затварања преселили у локал преко пута Биоскопа „Ибар“ било је то прво место на коме је био дозвољен улаз онима који су завршавали основну школу, али и период кад се размишља о будућем занимању, па се први пут јавља жеља за упис у музичку школу. Сем што није похађао нижу музичку школу ограничавајућим се сматрало сазнање да у Краљеву на средњошколском нивоу још не постоји одсек гитаре што је водило ка размишљању да би можда био добар оптичар. Прво полугодиште на теоретском одсеку Музичке школе „Стеван Мокрањац“ довољно је да схвати да га због магичног звука класичне гитаре, који отвара један нови свет, интересује само овај инструмент. Податак да се изучава само у Београду, и жеља да оствари животни сан, довољан је мотив за вишемесечно вежбање од по седам сати дневно да би се припремио за пријемни испит у јесен исте године. Колико је била јака жеља сведочи податак да је савладао инструмент до мере која је обезбеђивала упис у Музичку школу „Јосип Словенски“ у којој је нову генерацију будућих гитариста очекивао Дарко Карајић. - Најбитнији и најлепши део живота

који памтим за ових 30 година је период средње школе иако сам се нашао у окружењу где су сви бољи од мене и знају нешто што не знам. То ме је мотивисало да радим још више јер сам јасно знао шта могу, шта имам у себи и колике су моје могућности. Нисам паничио. Доста сам радио, држао став и нисам се дао. Почео сам да напредујем и већ у првој години добио надимак Бах. Доста сам вежбао, али не да би се такмичио са другима који су гитару схватили као такмичење. Мене то није занимало на тај начин, јер почињем да откривам другу музику која ме опседа. Откривам један нови свет музике који почиње да ме занима, а то је уметничка музика. У првој години сам почео да пишем, а прво дело чак није ни било само за гитару него за два чела, две виолине, клавир, гитару и флауту. Не знам како, али сам те ствари почео одмах да чујем и звук из главе да преносим на папир – прича Стефановић. Први наступ младих аутора пред публиком у Клубу „Битеф театра“ повод је за посебно задовољство због сазнања да има интересовања за ову врсту музике иако у то време још није било превише жеље да се посвети компоновању. И поред неколико награда на такмичењима Стефановић музику није доживљавао као такмичење па је расло интересовање за оркестар, камерну музику, историју музике што је у великој мери утицало на чврсто позиционирање у кругу истомишљеника са којима је до крајњих граница могло да се расправља о музици. Током основношколског периода књижевност није била посебна сфера интересовања, а врата у нови свет отворена су тек по доласку у Београд кад се потврдило да је читање „Блудног сина“ Чарлса Буковског много занимљивије уз Бетовенову Шесту симфонију и „Слике са изложбе“ и „Ноћ на голом брду“ Модеста Мусоргског. Уследила су Изабрана дела Борислава Пекића и помало тешко за то време, али занимљиво, „Време чуда“ које је допринело да баш овај аутор постане омиљени писац. Значајнијим

77

8.5.2016.

МАГАЗИН

78

се чини став Ненада Стефановића да себе све више схвата као уметника у чему на најбољи начин помаже школа. - Иако сам већ пред крај школовања све знао најбоље уследио је сукоб са професором који је инсистирао на мени непојмљивим стварима, па сам, одлучио да проме ним класу што је био преседан посебне врсте. Испоставило се да због свађе са професором нисам уписао београдску академију, али сам уписао у Нишу код професора Милоша Јањића који ми је већ предавао у средњој школи. На другој години мастер класу држи жива легенда џез гитаре Лари Коријел који је свирао са Мајлс Дејвисом, а заинтересовао се за моје извођење које је звучало другачије од осталих. Лепо сам свирао, мозак ми је био како треба па је разумео колико и шта могу. Дописивали смо се док на четвртој години нисам схватио да ми треба модерни аутор за дипломски и замолио га да ми напише сонату, а он написао „Ненадову сонату“ коју сам свирао на испиту и дипломирао са десетком – каже Стефановић који је од друге године факултета радио као професор у музичкој школи, прво у Лесковцу а потом у Краљеву. Све шири дијапазон интересовања води ка часовима оркестрације и композиције код професора Југослава Бошњака који се чине значајним за озбиљно бављење компоновањем. Прво симфонијско дело је прилика за закључак како је, ма колико био свестан како ствари функционишу у овој области, неопходна помоћ доброг познаваоца проблематике а најбољи је у том тренутку био баш Бошњак који је отварао оно што је било потребно младом аутору. Резултат полугодишњег рада је дело за симфонијски оркестар посвећено палим за слободу у Другом светском рату забележено на трајном снимку у архиви Радио-телевизије

Србије у извођењу Симфонијског оркестра под управом Станка Јовановића. Ненад са нескривеним одушевљењем прича о најлепшем дану у животу кад је деведесет прекаљених музичара засвирало прве тактове ове композиције. „Симфо нијска игра“, „Концерт за виолу и оркестар“ и неколико композиција за камерни оркестар коначно ће определити Стефановића према композицији и путу којим је много раније кренуо први краљевачки композитор Воја Трифуновић из Буковице, ученик Јосипа Славенског иза кога је остао богат композиторски опус у коме је и седам симфонија. Мало познат композитор у локалним оквирима поживео је деведесет година, а за родни крај га везује ораторијум „Краљевачки октобар“. Лари Коријел није заборавио Ненада Стефановића, па му је понудио улогу првог гитаристе у сценској кантати „Рат и мир“ писаној према Толстојевом роману. Након светске премијере у љубљанском Цанкарјевом дому уследила је турнеја по Словенији и Хрватској која се завршила у загребачкој дворани Лисински. Уз велики симфонијски оркестар са камерним хором и џез бендом наступила су тројица гитариста, Ненад Стефановић, Лари Коријел и Игор Певкец из Словеније. Уследио је наступ са руским државним симфонијским оркестром под управом Сергеја Тарарина у Москви, а стотинак извођача на позорници је повод за осећање посебног задовољства које изгледа нису делиле једино колеге у музичкој школи па су успех колеге, из ко зна којих разлога, примили прилично равнодушно. На то упућује закључак да су поједини, након три недеље одсуства, већ помислили да је избачен из школе. У политичким круговима преовладава уверење да је култура једна од најздравијих области живота највише због тога што њене

токове одређују баш припадници странака којима је поверено да одлучују о финансирању културних дешавања. Податак да два фестивала класичне музике које је организовао Ненад Стефановић нису наишли на разумевање оних који држе кључ од градске касе води ка ставу о повлашћеном положају љубимаца локалне политике због чега се „свака три човека која се ухвате у коло сматрају малтене националним благом и финансирају новцем свих грађана“. Они други, ако после бројних доказивања и добију двадесетак хиљада динара за организацију озбиљне културне манифестације, треба да буду захвални што су уопште били у прилици да буду саслушани. - Знам да они неће бити ту довека и нећу да ме ставе у исти кош са њима, да ме виде са њима, нећу да их молим јер нисам дужан никога да молим. Свуда у свету би било нормално да се помогне ако имаш некакву иницијативу. Овде са таквим великим политичарима треба да седим у кафани и да их вучем за рукав док широко машу рукама и потврђују како то нешто могу да ми заврше. Ја сам комуниста. Моја опција не постоји као политичка да бих могао за њу да се борим легитимним средствима. У овој земљи не постоји левица и кад кажеш да си комуниста гледају те као неког ко пали цркве и силује монахе. Постоји само сурови либерални капитализам и неки дупеувлакачи који се издају за демократе, па таквој опцији треба да се прикључим да бих добио двадесетак хиљада динара да организујем нешто у Краљеву. То нећу да радим, а ако треба да продам гузицу продаћу је за мало веће паре. Кад ме позове Коријел да свирам са њим у Москви то је са-

свим други свет где те неко уважава, па се због тога што радим осетим као човек. Овде видим неке магнохромске песнике који су постали уметници, па су се поставили као јако битни јер додељују неке Хрисовуље – каже Стефановић. Трошак од петнаест хиљада динара за путне трошкове извођача који су наступили на пет концерата подмирен је разумевањем људи из Народног музеја. Сума од две хиљаде евра за четири фестивалска дана само, а пет за наступ великог оркестра и још три различита концерта камерне музике, уз услов да сви извођачи буду плаћени а уз то пристојни и удобно смештени, у Краљеву се граничи са фантастиком, наравно ако организатор није неко близак властима. Ако јесте ни милионски износи у динарима нису немогући. Више од финансија погађа сазнање да нема ентузијаста који су спремни да помогну. После награде за композицију у Новом Саду Ненад пише нову симфонију и још по нешто мањег обима. Три наступа током прошле године, концерт електронске музике са колегом Сашом Филиповићем, рецитал за соло гитару на затварању фестивала у Врњачкој Бањи и вече Паганинијевих соната за дуо гитара и виолина у позоришту са Дејаном Марковићем само су део активности перспективног композитора и и интерпретатора. По четири хиљаде динара за наступ врхунских извођача пред шездесетак посетилаца у позоришту на најбољи начин осликава стање на краљевачкој културној сцени. То је довољно да разговор завршимо крилатицом „Смрт фашизму, слобода народу“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

79

80

МАГАЗИН 8.5.2016.

81

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

8.5.2016.

Она ми је све

82

Не постоји бољи начин за прославу дана мајки! „Она ми је све“ је трећа комедија из серије филмова „Дан заљубљених“ и „Новогодишње вече“, редитеља Гарија Маршала која поново доноси смех, сузе и филмске мега звезде у улогама три мајке које проживљавају различите ситуације у данима пре свог празника. Слатко, сложено, духовито и дирљиво – баш као и маме широм света. Гари Маршал је и у овом филму окупио велике звезде, Џенифер Енистон, Кејт Хадсон, Џулију Rобертс и Џејсона Судекиса. Романтична комедија говори о женама којима је заједничко то што су мајке. Приказујући мајку која ће тек родити, самохрану, маћеху, хомосексу алну, напуштену и изгубљену мајку, филм одаје почаст свим мајкама. Током недеље која претходи слави свих мајки, животи групе снажних и несавршених жена пуних љубави, од разведене која се носи са новом маћехом своје деце до младе маме која тражи своју биолошку мајку, служиће као осећајан и хумористичан подсетник да је свака мајка херој на свој начин. Филм је попут многих хваљених Маршалових филмова и телевизијских серија, пун неочекиваних обрта, пропраћених његовим карактеристичним оптимистичним хумором. Прва звезда која је прихватила понуду за улогу у филму била је Џулија Робертс која тумачи лик Миранде, краљице свеприсутног канала кућне продаје. Савршено фризирана и одевена Миранда чува тајну која ће се открити тек на крају филма. Џе-

нифер Анистон је преузела улогу разведене мајке двоје деце која се избезуми кад се њен бивши муж нагло поновно ожени. За улогу Џеси одабрана је Кејт Хадсон која се удала за Индијца и испричала му неистините ствари о својим родитељима, а иако њима није рекла уопште ништа ускоро ће сазнати истину. Попут бројних других филмова и телевизијских серија и овај је пун неочекиваних обрта, пропраћених карактеристичним оптимистичним хумором.

Капетан Америка: Грађански рат Марвелов „Капетан Америка – Грађански рат“ говори о Стиву Роџерсу који предводи новоформирани тим Осветника у њиховим непрестаним напорима да заштите човечанство. После још једног инцидента у коме су учествовали Осветници, а који је довео до колатералне штете, врши се све већи политички притисак да се успостави систем одговорности, због чега се оснива тело које ће надгледати и руководити тимом. Нови статус кво дели Осветнике на две струје, једну предводи Стив Роџерс са жељом да Осветници остану слободни и штите човечанство без државног уплитања, а другу Тони Старк и његова изненађујућа одлука да подржи државно надгледање и одговорност.

Поглед са неба Након шестогодишњег праћења британске држављанке која је постала терористкиња, пуковница Кате-

рина Пауел коначно успева да, уз помоћ беспилотне летелице и најмодерније технологије за праћење, лоцира у главном граду Кеније Најробију. По сазнању о два скора самоубилачка напада мисија се усмерава на елиминацију терориста, а док се пилот припрема да испали пројектил у зони експлозије се појављује деветогодишња девојчица што отвара питање да ли је живот једног детета вредан скоро сигурне смрти стотина људи. Кад сазна да терористичка група планира да спроведе самоубилачки напад, мисија се усмерава на њихово убиство све док Стив Вотс, који проналази сигурну кућу и припрема све за њено уништење, не схвати да се у њој налази деветогодишња девојчица. Пауел мора да донесе важну одлуку, уништити кућу, терористе и деветогодишњу девојчицу у њој или не. Након изузетне прилике за елиминацију терористкиње Сусан Данфорд филм на терену прати екипу која јој је за петама, као и особље у Кенији и у Америци, укључујући високорангиране политичаре и војнике, и пилота који управља беспилотном летелицом. Сви они чине ланац напада, структуру која идентификује мету и представља специфичну снагу на терену задужену да је уклони. „Поглед с неба“ је напети трилер у чијем је средишту тема модерног ратовања, а бави се политичким, правним и моралним импликацијама одлука у данашњем ратовању, које често имају високу цену што води ка закључку да се добро уклапа у савремени тренутак. Т. Радовановић

Т

83

84

МАГАЗИН 8.5.2016.

85

86

Иван Новчић

МАГАЗИН 8.5.2016.

Јединствена књига о Емиру Кустурици (1)

- Емир Кустурица је најплоднији и у светским размерама најпознатији редитељ са ових простора. - „Отац на службеном путу“ Емира Кустурице уз „Три“ Александара Петровића и „Окупација у 26 слика“ Лордана Зафрановића један од ретких филмова романа. – Мали број филмова романа у српској кинематографији један је од основних узрока кризе српског филма. – Кустуричино „Подземље“ и филм Срђана Драгојевића „Лепа села лепо горе“ на најбољи начин описују распад Југославије и борбу за југословенско наслеђе. - Ретко ко се упуштао у анализу естетских постулата рада Емира Кустурице.

Фото: М. Радовановић

ПОЕТИКА ПОРИЦАЊА СМРТИ

87

ије тајна да је љубав покретач бројних активности у животу, а она коју је према књижевности гајио Иван Новчић пресудно је утицала да, после дипломе инжењера пољопривреде за сточарство, стекне и диплому професора српског језика. Ма колико по многима две различите професије биле неспојиве бројни су примери из праксе који демантују таква мишљења, а добра потврда је и констатација да се Новчић подједнако добро сналази и у једној и у другој. На развијање љубави према писаној речи, причама о Игоу и Јесењину, у већој мери је у најранијем детињству утицала мајка него сви професори током даљег школовања. Као припадник генерације која је директно из школских клупа ушла у рат Новчић је тек по његовом завршетку, у потрази за излечењем од свега што је доживео, почео интензивније да се интересује за књижевнике који су стварали између два светска рата. Што је дубље залазио у анализу дела насталих у том периоду све је чвршће било уверење да је целокупна српска књижевност у том периоду заснована на горком искуству и болу из прохујалих ратова. Начин да се обуздају навируће емоције било је њихово стављање на папир што је током деведестих година прошлог века резултирало великим бројем песама различите садржине. Растуће интересовање за писање и познанство са краљевачким песницима и прозним писцима у великој мери је утицало да се, у по мало бунтовничкој младалачкој збирци „Ампутација душе“, заокружи дотадашње стваралаштво. Ма колико се, са дистанце од тринаест година, књига пуна гнева чинила опором неспорно је да је била искрена и пуна емоционалног набоја понетог са ратишта. Пет година је трајало сазревање недовољно изграђеног става према овој области рада да би све на шта су у међувремену утицале студије на Филолошком факултету било надограђено. Резултат је друга збирка песама „Шифарник страдања“ посвећена припад-

МАГАЗИН

8.5.2016.

Н

88

нику изгубљене генерације Слободану Стојановићу из Матарушке Бање, првој жртви грађанског рата из ових крајева који је погинуо у Словенији. Иако је књига само наставак претходне сматра се много квалитетнијом због озбиљнијег приступа обради грађе до тада већ изграђеног песника. Уверење да Књижевни клуб чини затворени круг људи, који имају посебну филозофију, годинама уназад је био мотив за формирање другог на здравијим основама. Резултат је Краљевачко удружење писаца формирано са циљем да књижевни ствараоци на једном месту размењују искуства и мишљења, уједно помажу једни другима кад је у питању издавање књига, а резултати рада већ су видљиви. По изласку из штампе друге књиге Новчић се поново латио пера и започео трећу збирку песма. Довољно чврсто уверење да је поезија најтежи књижевни жанр и да све што је настало, ма колико у међувремену дорађивано, ипак треба да одстоји повод је за привремени отклон и изучавање историје југословенске и српске кинематографије. Преко стваралаштва Живојина Павловића и Александара Петровића стигао је до Емира Кустурице који се показао најплоднијим и у светским размерама најпознатијим редитељем са ових простора. Упркос највећем броју награда којима је овенчан његов рад прилично депримирајуће делује податак да, и поред бројних студија и различитих текстова, има врло мало књига посвећених његовом стваралаштву. - Пронашао сам „Култ маргине“ добитника Нинове награде Горана Гоцића, који се бавио проучавањем српског филма, а кад сам почео да читам књигу схватио сам да је на маестралан начин обрадио Кустурицу који као аутор слави маргинализоване ликове. Пронашао сам и малу књигу Жан Марк Бујноа која ми је била значајна за проучавање Кустурице. Настала је након филма „Аризона дрим“, а затечен том чињеницом почео сам да проучавам и истражујем његово стваралаштво. Тако сам открио књигу

„Смрт је непровјерена гласина“, написану у форми аутобиографије, после које ми се учинило да Кустурица гаји поетику порицања смрти. Наставио сам да истражујем кроз филмове и пронашао много детаља који се до тада нису могли наћи у литератури – каже Новчић. Део грађе за студију Ивана Новчића „Емир Кустурица“, са поднасловом „Поетика порицања смрти“, пронађен је у више од шездесет различитих наслова објављених у земљи и ван ње, а вишеструко посматрање сваког од најзначајнијих филмова овог аутора било прилика за потврду става Владете Јеротића о антихоливудском приступу и нагону за рушење меин стрима. Значајним за стваралачки рад Емира Кустурице сматра се податак да прави филмове романе. Овај став посебно добија на значају кад се зна да се његов „Отац на службеном путу“, по мишљењу једног од најзначајнијих филмских критичара Срђана Вучинића, сврстава уз само два филма из исте категорије, „Три“ Александара Петровића и „Окупација у 26 слика“ Лордана Зафрановића, што води ка закључку да је мали број филмова романа у српској кинематографији један од основних узрока што је српски филм у кризи. Најновија књига Ивана Новчића садржи три јасно дефинисане целине. Прва представља сажету биографију, списак награда и кратку анализу филмова а почетно поглавље „Симболи и сигнали“ у семиолошком смислу наговештава бављење алегоријама и метафорама у филмовима Емира Кустурице. Тако поглавље „Филмске метафоре“ указује на богатство ликова који су музички образовани, па у сваком има јунака који свира неки инструмент. - Други део је такозвана „Трилогија смрти“ и садржи анализу три филма за које сматрам да су најзначајнији, а то су „Аризона дрим“, „Дом за вешање“ и „Подземље“. Иако Богдан Тирнанић сматра да је његов најбољи филм „Црна мачка бели мачор“ ја мислим да није, па га нисам ни обрађивао у овој књизи.

Емир Кустурица

89

90

МАГАЗИН 8.5.2016.

Треће поглавље је можда најинтересантније јер сам се бавио утицајем одређених уметника из света књижевности, сликарства и филма на Кустурицу. Пронашао сам сличности између ликова из дела Достојевског и филмова Емира Кустурице, па упоређујем „Злочин и казну“ и „Дом за вешање“, Перхана и Раскољњикова, њихове мотиве и нагон да се извуку из позиције маргинализованих ликова. Анализирам романе „Идиот“ и „Записи из подземља“, приповетку „Неточка Незванова“ и упоређујем дечје ликове, а видим и велики утицај Маркеса и Андрића на Кустурицу. Познато је да Кустурица сматра Андрића за нашег највећег писца, али није успео да екранизује велике романе „На Дрини ћуприја“ и „Травничка хроника“ по којима је познат. Неколико пута је помињао како ће то да уради, али је очигледно да се плаши због компликоване и сложене структуре ових дела, а у низу екранизованих приповедака и мањих романа Иве Андрића једино је Кустурица на прави начин успео да режира „Бифе Титаник“. У књизи је текст о утицају Марка Шагала из света сликарства и Федерика Фелинија за кога се верује да је филмски отац Емира Кустурице – објашњава Новчић. Краћа биографија и мотиви којима се руководио у раду преузети су из Кустуричине биографије у којој су описани почеци рада на филму, посебно период студија режије у Прагу. Чешка школа је термин којим се карактерише више домаћих стваралаца иако се у сушптини, као и Кустурица, битно разликују. Иако кретње камере и начин обухвата простора указују на сличности избор мотива и ликова су карактеристике по којима немају никакве сличности. Почетак филмске каријере везује се за филм „Дива истине“ који је проглашен најбољим на једном од фестивала и мада се чини да је стаза којом је кренуо била трновита код Новчића преовлада уверење да то није било увек тако, јер је Кустурица био спреман на

компромисе. Добар пример је „Отац на службеном путу“ чије је финансирање било под знаком питања због захтева Уметничког већа да измени неке делове. У време кад је комунизам почео да прима жестоке ударце непримереним се чинила прича о голооточком стаду без обзира што је основна идеја филма била да се покаже како дете доживљава трауму због одсуства оца. Проблем је превазиђен уз помоћ тадашњег председника Председништва Југославије Цвијетина Мијатовића, а на интервенцију његове супруге Мире Ступице. Иако су се приче Антонија Исаковића показале погодним за екранизацију, па су биле теме интересовања бројних редитеља, филмови настали по њима су мало познати широј јавности, а сличну судбину доживели су филмови по мотивима приче „Игра“ и „Герника“ које је режирао Емир Кустурица. Долазе „Јесен“ и „Легенда о писму без адресе“ из почетне фазе рада па иако, на први поглед, немају превише повезаности са каснијим филмовима приметна је слична поетика. - Мрачан филм из 1978. године „Невјесте долазе“ по сценарију Ивице Матића једно време је био забрањен због експлицитног бављења сексуалним табуима. Кустурица 1979. режира „Бифе Титаник“ са којим се, иако је био одличан, није прославио, па долази 1981. кад је у филму „Сјећаш ли се Доли Бел“, на основу породичне драме Абдулаха Сидрана, описао пубертелију Дина код кога у веома осетљивом периоду долази до отварања духовних процеса. Следе „Отац на службеном путу“ и „Дом за вешање“, а после великог успеха сва три филма Кустурица се попео на сам врх популарности у Србији и Европи. До нагле промене у животу долази кад на позив Милоша Формана одлази да предаје филмску режију на Колумбија универзитету и од свог студента Дејвида Еткинска добија сценарио за фим „Аризона дрим“. У то време је земља већ почела да се распада што је Кустурица на најбољи

начин приказао у филму „Подземље“ 1995. године а тај, и филм Срђана Драгојевића „Лепа села лепо горе“, на најбољи начин описује распад Југославије и борбу за југословенско наслеђе. „Црна мачка бели мачор“ представља велики пад у погледу редитељског мајсторства, а после извесне паузе Кустурица 2001. снима филм „Приче суперосмице“ заснован на комбинацији интервјуа и снимака групе „Забрањено пушење“. Као документариста Кустурица се доказао филмом о Марадони, а следећи „Живот је чудо“ 2004. године смешта радњу на железничку станицу села Голубићи у близини границе са Србијом. Овај филм спада у ред оних који су највише нападали противници његовог размишљања о разлозима за распад Југославије – каже Новчић. Кад је у питању стваралачки приступ Емира Кустурице значајним се сматра став Горана Гоцића који у књизи посвећеној раду овог аутора потврђује да се ретко који коментатор упуштао у анализу естетских постулата његовог рада. Потврда да му је та љубазност ускраћена делом што га није лако интерпретирати, а делом зато што су пропагандне битке током ратова за југословенско наслеђе просто киднаповале корпус његових филмова, нарочито „Подземље“, из света културе и преточили га у свет политике, довољно је за став да се баш ово истакне као значајан моменат у раду Емира Кустурице. О односу критике према делу Емира Кустурице најбоље сведочи фрнацуски филозоф који се, након награде на Канском фестивалу за филм „Подземље“, жестоко окомио на ауора а на питање за став о естетици признао да филм није ни гледао. Поглавље „Родомрзац је гнев“ описује оне који су се, вођени великом мржњом, обрушавали на Кустурицу, јер се нису слагали са његовим размишљањем о узроцима распада Југославије, па су негирали квалитет филма иако га уопште нису ни погледали. Т. Радовановић

91

Из Полицијске управе Краљево

РЕКОРДНА ШТЕТА оследња недеља априла остаће забележена по рекордном броју кривичних дела у овој години које су евидентирали припадници Криминалистичке полиције. То потрвђује последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 25. априла до 1. маја из кога се види да у структури 48 евидентираних са 46 преовлађују кривична дела из области општег криминала. Док је у претходним недељама проценат откривања починилаца бележио пораст последња недеља априла сведочи о драстичном паду о чему се закључује на основу податка да су инспекторима познати извршиоци само четири кривична дела што је мање него десет одсто од укупног броја. Четири прекршаја мање него у претходној недељи сведочи о благом смиривању у области јавног реда и мира, а уз идентичан број туча погоршању доприноси већи број прекршаја који се у полицијској терминологији третирају као остали. Ако би се по броју саобраћајних незгода закључивало о стању у области безбедности саобраћаја дошло би се до закључка о знатном погоршању. О томе сведочи податак да је, у односу на претходну недељу, број саобраћајних незгода већи за половину, а у структури 19 евидентираних у Саобраћајној полицији пет су као последицу имале повређена лица, а 14 само материјалну штету. Две особе су задобиле теже телесне повреде док су оне код четири преостале оцењене као лакше. Уз податак да је материјална штета достигла милион и 300 хиљада

МАГАЗИН

8.5.2016.

П

92

динара слику о стању безбедности саобраћаја употпуњује податак од 347 учесника у саобраћају који се нису придржавали прописа у овој области. Најмање посла су и протекле недеље имали припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који су учествовали у гашењу једног мањег пожара и констатовали да је причинио штету од 15 хиљада динара. Статистика потврђује да је између првог априла и првог маја извршено 135 кривичних дела од којих се само шест сврстава у област привредног криминала. Слаб учинак у откривању починилаца током последње недеље у месецу утицао је да се укупан сведе на испод трећине што потврђује податак да су познати извршиоци само 36 кривиних дела. У структури 87 различитих прекршаја број од само три туче недељно занемарљив је у односу на неке раније периоде док се ефекти 59 саобраћајних незгода, од којих скоро половина са повређеним лицима, мери тешким повредама код осам особа и лакшим код три пута више других. Материјална штета у саобраћајним незгодама достигла је три и по милиона динара, а о понашању учесника у саобраћају на најбољи начин сведочи више од хиљаду и по прекршаја за месец дана. Најмирније је у области безбедности од пожара у којој се бележи пет интервенција Ватрогасно-спасилачке јединице која је интервенисала пет пута и констатовала да је ватра причинила штету од 815 хиљада динара. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

А У САОБРАЋАЈУ

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 8. ДО 14. МАЈА

МАГАЗИН

8.5.2016.

8. мај

94

1429. — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату. 1783. — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу "Искусни подрумар", прву књигу о производњи вина на српском језику. 1794. — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације. 1815. — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску. 1852. — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске. 1894. — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос. 1900. — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености. 1902. — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи. 1921. — У Шведској је укинута смртна казна. 1945. — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о окончању Другог светског рата. У име савезника документ су потписали совјетски маршал Георгиј Жуков и британски генерал Артур Тедер. 1949. — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста. Формирана је привремена влада на челу

са Конрадом Аденауером. 1970. — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“. 1973. — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље. 1980. — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља. 1984. — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље. 1992. — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић. 1994. — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини. Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову. 2001. — СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку. 2007. — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.

9. мај 328. — Атанасије Велики изабран за патријарха Александрије. 1502. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо испловио из шпанске луке Кадис на четврто и последње пу-

товање у Нови свет. Колумбо умро 1506. у Шпанији, уверен да је на својим путовањима стигао у Азију. 1763. — Почела је опсада Форт Детроита током Понтијаковог рата против Британаца. 1788. — Парламент Велике Британије укинуо трговину робљем. 1877. — Румунија прогласила независност, месец дана пошто је склопила савез с Русијом против Отоманског царства. 1901. — У Мелбурну отворен први парламент Аустралије. 1911. — Група официра, учесници у мајском преврату и убиству краља Александра Обреновића 1903, у Београду основала тајну организацију "Уједињење или смрт", односно "Црна рука". 1926. — Американци Ричард Берд и Флојд Бенет први авионом прелетели Северни пол. 1927. — Канбера постала главни град Аустралије, уместо Мелбурна. 1936. — Италија званично окупирала Абисинију, данас Етиопију, и италијанског краља Виторија Емануела III прогласила за цара Абисиније. 1945. - острво Гернзи ослобођено од окупације нацистичке Немачке. 1946. — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II. 1948. — Комунистичка партија Југославије одбацила оптужбе совјетских комуниста против политике југословенског руководства. Уследила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак совјетског блока на Југославију. 1950. — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније. 1952. — Широм Југославије одржани масовни протести због Лондонског споразума којим је Зона "А" Слободне територије Трст припала Италији. 1955. — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта. 1960. — САД постале прва земља у

којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа. 1976. — Улрике Мајнхоф, вођа западнонемачке терористичке групе "Бадер-Мајнхоф", обесила се у затворској ћелији. 1978. — У паркираном аутомобилу у центру Рима нађено тело бившег премијера Италије Алда Мора, којег су терористи "Црвених бригада" отели 54 дана раније. 1993. — Почели сукоби Хрвата и Муслимана у Мостару, што је довело до поделе града на муслимански и хрватски део. Муслимани и Хрвати до тада били савезници у борбама против Срба у босанском рату, од 1992. до 1995. 1995. — На крају тродневне прославе 50. годишњице завршетка Другог светског рата у Европи и Дана победе, светски лидери позвали на глобално помирење. Централне прославе одржане у Паризу и Москви. 1996. — Јовери Мусевени победио на првим председничким изборима у Уганди после 16 година. 2001. — Председнику Југославије Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године. 2002. — У експлозији нагазне мине током прославе Дана победе, у јужној руској републици Дагестану у граду Каспијск, погинуле 42, повређено 150 особа.

10. мај 1497. — Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо. 1655. — Енглези од Шпаније преузели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину. 1774. — Луј XVI постаје краљ Француске. 1844. — Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним на-

95

8.5.2016.

МАГАЗИН

96

челствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру. 1865. — Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса. 1871. — Француска и Немачка у Франкфурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима. 1877. — Румунија проглашава независност од Турске. 1881. — Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније. 1882. — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1906. — Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска. 1923. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година. 1933. — У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе. 1941. — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен. 1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца. 1954. — Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ-листама. 1960. — Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање око света које је трајало 84 дана. 1981. — Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара

Д'Естена. 1988. — САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана. 1993. — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом. 1995. — Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус "ебола". 1997. — У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи. 1999. — Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици. 2001. — Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић. 2002. — Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД. 2003. — Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.

11. мај 330. — Римски цар Константин I Велики инаугурисао Нови Рим на месту некадашње грчке колоније Византа. 1310. — 45 витезова темплара су спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици. 1745. — Француске трупе победиле Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије. 1824. — Британске снаге су у Првом бурманском рату преузеле Рангун у Бурми. 1858. — Минесота је примљена у Унију као 32. савезна држава САД. 1867. — Лондонским уговором за-

гарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког војводства. 1916. — Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета. 1931. — Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финасијског колапса централне Европе. 1949. — Сијам променио име у Тајланд. 1949. — Израел примљен у Уједињене нације. 1950. — Конрад Аденауер, западнонемачки канцелар, постао председник јединствене Хришћанско-демократске уније. 1960. — Агенти Мосада киднаповали нацистичког бегунца Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини. 1968. — У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом премијер Француске Жорж Помпиду учинио уступке студентима. 1973. — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе. 1987. — Премијер Индије Раџив Ганди ставио Панџаб под федералну контролу због побуне Сика. 1992. — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у. 1996. — Амерички путнички авион DC 9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде. 1997. — Суперкомпјутер компаније IBM „Дубоко плаво“ победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија. 2000. — Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица. 2001. — Београдска група Канда,

Коџа и Небојша одржала опроштајни концерт у башти СКЦ-а. Група се, ипак, поново окупила две године касније. 2003. — Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе. 2008. — Судан прекинуо дипломатске односе са Чадом, због помоћи коју је Чад пружио побуњеницима из Дарфура у нападу на Картум, главни град Судана. 2010. — Вођа британских лабуриста Гордон Браун поднео оставку на место председника владе, нови мандатар постао вођа конзервативаца Дејвид Камерон.

12. мај 907. — Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века. 1364. — Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави. 1804. — у Првом срском устанку ослобођен Пожаревац. 1881. — Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат. 1888. — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом. 1925. — Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав. 1926. — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској. 1926. — Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола. 1937. — Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос. 1943. — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату. 1949. — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом. 1965. — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону. 1985. — У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње

97

8.5.2016.

МАГАЗИН

98

храма. 1988. — Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде. 1992. — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА. Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Евопске заједнице напустили Сарајево. 1994. — Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области. 1995. — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот. 1997. — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава. 2003. — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа. 2008. — Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повријеђених.

13. мај 1497. — Папа Александар VI изопштио је владара Фиренце и реформатора Ђиролама Савонаролу, који је спаљен годину дана касније. 1787. — Први бродови с робијашима кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије. 1779. — Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе. 1830. — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес. 1846. — Конгрес САД формално

објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније. 1848. — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. 1887. — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део. 1888. — Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразил. 1913. — Руски конструктор Игор Сикорски је полетео првим вишемоторним авионом Руским витезом, који је сам направио. 1940. — Немачка војска је прешла реку Мезу и напала Француску. 1944. — Формирана ОЗНА - Одељење заштите народа 1945. — Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета. 1948. — Петнаест јеврејских насељеника кибуца Кфар Ецион је масакрирано након предаје после дводневне битке са Арпаском легијом и арапским насељеницима. 1949. — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“. 1967. — Закир Хусеин је ступио на дужност као први муслимански председник Индије. 1968. — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму. 1981. — На Тргу светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II. 1990. — На стадиону Максимир, на утакмици загребачког Динама и београдске Црвене звезде избили су немири навијача. 1994. — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босан-

ског конфликта. 1999. — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали. 2000. — У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине. 2007. — Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведених на тој дужности.

14. мај 1607. — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун. 1610. — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона. 1643. — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен. 1796. — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије. 1811. — Парагвај прогласио независност од Шпаније. 1900. — У Паризу отворене друге модерне Олимпијске игре, на којима су први пут учествовале жене. 1940. — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама. Погинуло је око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа. 1948. — Проглашена Држава Израел. 1955. — У Варшави потписан уговор о оснивању Варшавског пакта. Уговор су потписале Албанија, Бугарска, Мађарска, Немачка Демократска Република, Пољска, Румунија, СССР и Чехословачка.

1962. — Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година. 1968. — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг. 1973. — Лансирана прва америчка васионска лабораторија „Скајлаб I“. 1989. — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса. 1991. - Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма 1992. — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у Краља Милана. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову. Погинуло је 87 особа, међу којима је највећи број деце. 2001. — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја. 2002. — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града. 2003. — Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка. 2008. — Жистин Енан, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs