MagazIN 224

Краљевски

Година IV * Број 224 * 1. мај 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

1.5.2016.

У овом броју: Христос баскрсе Одлука у Жичи Историјска победа Скрининг за Поглавље 23 Што глава празнија то безобразнија Рађање краљевачке одбојке Умеће и креативност Дани јоргована у Раковици

2

11 18 24 32 40 48 56 62

Услов за успешно излечење Најбоље што има Краљево „Војна академија“ у Рибници Моја школа живота Кроз свет инсеката Србије На репертоару Биоскопа „Кварт“ Стање безбедности променљиво CACIB Краљево 2016. Времеплов

66 72 74 76 84 88 90 92 94

3

4

МАГАЗИН 1.5.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

5

МАГАЗИН 1.5.2016.

ПРВОМАЈСКА

6

А БУДИЛИЦА

7

8

МАГАЗИН 1.5.2016.

9

10

МАГАЗИН 1.5.2016.

Српска Православна Црква својој духовној деци o Васкрсу 2016. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

hristos vaskrse „Христос васкрсе, смрт поразивши и мртве подигавши. Народи, веселите се!” (канон Пасхе, 9. песма). рославимо данас, драга браћо и сестре, Господа Бога нашега, „Који походи и избави народ Свој” (Лк 1,68) и светлошћу Васкрсења Свога просветли сву васељену! Прославимо Господа „Који би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше” (Рим 4,25)! Прославимо Господа Који, поставши човек нас ради, претрпе смрт да би нам Васкрсењем Својим отворио двери новога живота! Јер, сви који се у Христа крстисмо, у Христу умресмо старом човеку, да бисмо васкрснути, препорођени, обновљени у Њему, и живели са Њим заувек (Рим 6,8). Христос устаде из мртвих и постаде Првенац од уснулих (1. Кор 15,20), те и ми који умиремо у Адаму, бивамо оживљени у Христу, постајући нова твар. Зато у овај светли Дан појемо победне песме Ономе Који победи

p

силу смрти, Ономе Који порази привидну мудрост мудраца овога света и својим Васкрсењем спасе оне који у Њега верују (1. Кор 1,21). Видесмо испуњење речи пророчких и заједно с Апостолом Павлом кличемо: ,,Познасмо љубав Христову која превазилази разум и испунисмо се пуноћом Божјом” (Еф 3, 19). Јер, као што сила смрти, после пада прародитељâ рода људског у грех, уђе у овај свет, тако Господ Христос, као Нови Адам, прими на Себе ране настале због греха, вољно, нас ради, претрпе смрт, уништи њену силу и врати човеку његову првобитну красоту. Зато кроз Васкрсење познајемо смисао и циљ Божјег стварања, јер Господ приведе све из небића у биће да би вечно и непропадљиво живело у Христу, Јединородном Сину Његовом. Свети Максим Исповедник нас

богонадахнуто учи да се телесним рођењем родисмо, у крштењу се препородисмо, а Васкрсењем се вечно рађамо у Христу, Који, као Прворођени из мртвих, обнавља васцелу твар и дарује јој непропадљивост. Васкрсењем Својим Христос сједињује овај свет и рај, а у рај пре свих других прима покајаног разбојника, дајући свима нама наду да наше живљење у покајању није узалудно. Славећи Васкрсење Христово, славимо и певамо чудесну Тајну Бога Који нас је створио да у Сину Његовом, Оваплоћеном, Распетом и Васкрслом Христу Спаситељу, вечно будемо причасници божанске природе, односно божанског живота (ср. 2. Пет 1,4). о Христовог Васкрсења, сви су после смрти одлазили у мрачне просторе ада, у коме нема никога да Бога слави, и тако

d

11

бесмисао смрти држаше у оковима сву творевину (ср. Пс 6,6; Ис 38,18). Христос Бог силази у дубине ада и вериге вечне које су држале тамо свезане, бивају скршене (ирмос 6. песме канона). Ад бива испражњен, а Господ наш изводи прародитеље и праведнике у светлост новога живота. Смрт је од тада само сан. Она више не означава крај већ врата вечнога живота у Христу. Зато и Апостол Павле одважно кличе: ,,Мени је Христос живот, а смрт добитак” (Фил 1, 21). чистивши чула светим постом, угледајмо неприступну светлост Васкрсења, угледајмо Христа Који блиста у нашим срцима! Опростивши све једни другима, обновимо се Васкрсењем у нови живот! Заживимо Васкрслим Христом да бисмо сви, већ у овоме животу, доживели себе и друге као Једно Тело, Једну Цркву Божју! Иако живимо у тешком времену, пуном неизвесности и трагедијâ, не смемо, угледајући се на древне

МАГАЗИН

1.5.2016.

o

12

хришћане, да престанемо да се радујемо и Христовом љубављу волимо, и то не само једни друге већ и непријатеље наше, да нас ништа не би одвукло са пута живота који нам је Христос даровао. Ако једни другима не опростимо, неће се ни нама опростити, а ако осуђујемо, већ смо ми сами осуђени, учи нас Господ. Без праштања и сагледавања сопствених сагрешења према ближњима, пријатељима и непријате љима, нећемо моћи да у своја срца примимо светлост Васкрсења нити да постанемо баштиници наде на вечност у којој нема ни страха, ни уздаха, ни туге. Не бојмо се, дакле, овога света, браћо и сестре, јер је Христос победио свет! Бојмо се само одласка из светлости у таму, из радости Царства Божјега, којим треба да заживимо већ! Ми хришћани се не бојимо смрти. Дубоко верујемо да нисмо од овога света иако у њему живимо. Христос, Вечна Пасха, отворио нам је двери Царства Божјег. Оно је наша истинска отаџбина, а ми смо у овоме

свету само путници који проходе кроз време и простор, сведочећи Христа својим животом. Немојмо, зато, никада заборавити у Кога смо крштени и за Кога живимо, да наша животна трка не би била узалудна и да наша нада не буде нада у празне и сујетне идоле овога света и века (ср. Гал 2,2)! ецо наша духовна, не занемаримо љубав! Јер, управо по нашој међусобној љубави сви ће нас препознати као Христове ученике (Јн 13,35). Будимо сапатници онима који страдају, плачимо са онима који плачу и тешимо их надом у Господа! Нека наше служење Богу не буде ново издање фарисејске спољашње побожности! Какву ћемо онда награду примити? Жртвујмо се за ближње! Дајмо ономе ко нема! Смирено славимо Бога речима покајаног цариника који тако нађе оправдање! Народ Божји је данас расут по читавом свету, али оно што нас сједињује и чини Једном Црквом нису пролазне

d

идеологије овога света, већ дубока свест о томе да смо сједињени у Христу у Кога смо крштени и Којим се причешћујемо. Потрудимо се зато да они који нису упознали светлост Христовог учења виде у нама пут и у нама препознају истинске наследнике апостолâ и светитеља Христових! Цео род српски се, у том духу, угледа на Светога Саву, који нам је непогрешиво указао на пут Христов као на једини пут живота. Немањићке светиње вековима сијају као светионици у магли наше историје, указујући нам на свеобухватне духовне хоризонте Царства Божјег које није од овога света. Зато нас никаква страдања и неправде овосветских моћника не могу и не смеју поделити и завадити. а овај светли Празник нарочито се молитвено сећамо свих прогнаних Срба, који већ две деценије не могу да се врате у своје домове, али и оних који су остали да живе на прадедовским огњиштима и да, заједно са својим духовним пастирима, трпе претње и притиске само зато што су православни Срби. осебно саосећамо са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији. Они, живећи и Бога славећи на исконској српској земљи, настављају да сведоче тајну Христовог страдања и Васкрсења. Светолазаревско Косово увек је било у знаку Крста и Васкрсења. Колико је само пута наш народ страдао, али опет се, Божјом силом, усправљао и обнављао, настављајући да ходи путем Христовим! Томе нас најбоље уче наши свети и наше косовске и метохијске светиње, у којима почивају свете мошти многих угодника Божјих и на којима је као печатом утиснута крстоваскрсна тајна Христова. Страдали су вековима наше цркве и манастири, наша села и градови, али смо их опет обнављали, обна-

n p

вљајући тиме и сами себе, као живу Цркву Божју. Зато, уместо плача и ридања певајмо победну песму, јер у светлости Васкрсења, крст који носимо није символ понижења и срамоте, већ новог достојанства и славе. Косово и Метохија, за нас Србе и за све православне хришћане, није само географски појам већ, изнад свега, духовни простор који нас све повезује, ма где живели. Следујући косовском завету Светога кнеза Лазара, никад не смемо заборавити да је Царство небеско врхунски идеал и вечни циљ, а све земаљско је трулежно и пролазно.

анас хришћани страдају широм света, посебно на Блиском Истоку и у Украјини. Пример њихове вере и њиховог трпљења нека и нама буде охрабрење и јемство да Господ никада неће оставити Своју Цркву и да се благодат Божја умножава управо онде где се умножило страдање! Не смемо заборавити да је Сâм Господ Христос са Пресветом Дјевом и Праведним Јосифом избегао у Египат, како би се склонио од насиља Иродовог и на тај начин нам показао да смо сви странци у свету који у злу лежи.

d

13

ного је, драга браћо и сестре, горчине и туге у нашем народу после свих тешких година искушења кроз која смо прошли и пролазимо. Ипак, нипошто не смемо пасти у очајање. Јер, када страда хришћанин се још више каје пред Богом, а истовремено се и радује јер зна да Господ неће презрети срце испуњено надом. Стога се молимо Богу, драга наша децо духовна, да нас сачува од мржње и злих дела, а да нас научи љубави којом је Он заволео овај свет. Ако будемо у стању да препознамо бол и патњу ближњега и покајемо се за грехе своје, наш труд неће бити узалудан него ће нам бити на спасење и на живот вечни. олитвено поздрављамо и нашу браћу и сестре који живе свуда по свету и позивамо их да у братској љубави и јединству буду окренути једни другима, сабрани под окриљем своје Цркве, и да тако наставе да достојно сведоче ко су и којој вери и којем роду припадају. увајмо светињу брака и породице васпитавајући децу у вери, страху Божјем и чистоти, не заборављајући да је породица

m

МАГАЗИН

1.5.2016.

m

14

~

„домаћа Црква” и темељ хришћанске заједнице! Редовно учествујмо у евхаристијским сабрањима причешћујући се Телом и Крвљу Христовом и тако сви постајући Једно Тело, Тело Христово, Народ изабрани, Црква Бога Живога! Не заборављајмо да се ова чудесна Тајна наставља вером и љубављу које смо позвани да делатно сведочимо у дому, на послу, пред онима који нас воле, као и пред онима који нас мрзе, укратко – свуда и свагда. За хришћанина цео живот јесте литургијска пасхална радост. Ко њоме заживи неће у другом човеку гледати странца: у сваком ће препознавати лик Господа нашега, Који жели да се сви људи спасу. Сведочење Радосне Вести да је Христос ваистину васкрсао наша је свакодневна обавеза јер нас Господ Духом Светим позива да се не затварамо у себе већ да и друге уводимо у ту радост и указујемо им на једини пут спасења. Христос Васкрсли нас позива да будемо светлост свету, а не саблазан. Када смо спремни да признамо своја сагрешења и да се исправљамо у смирењу, ми се тиме не понижавамо већ показујемо да у нама заиста обитава Дух Божји.

осебно вам благовестимо да је за празник Силаска Светога Духа, завршнице Христовог подвига спасења света и човека, у јуну ове године на апостолском острву Криту сазван Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Сви смо дужни да се молимо Господу да овај изузетни духовни и светодуховски догађај буде речита потврда неразоривог јединства свете Православне Цркве у вери свим истинским хришћанима, да буде позив свима који у Христа верују да буду једно у једином Спаситељу и Господу нашем. е заборавимо, драга браћо и сестре, да смо призвани и да где год се налазили и шта год радили будемо миротворци на тај начин сведочећи Бога, Који нам мир даје и јесте Мир наш. Иако смо сви различити, не смемо никада да превидимо да смо сви створени по лику Божјем и позвани да будемо једно у Христу. Зато ономе ко посрне треба пружити руку, а не гурати га у још дубљу пропаст; болесног треба посетити и неговати, а залуталог упутити на прави пут. Чинећи тако учинићемо да се у нашим делима пројављује Господ, Који нам је рекао да треба да будемо светлост свету. А изнад свега, децо наша духовна, нека живот наш буде стално благодарење Богу на свему и за све! Јер, шта бисмо друго и веће могли да принесемо Васкрсломе Христу Који нас из таме преведе у светлост познања и из смрти у живот вечни? Зато заједно са анђелима и са свима светима на небу, а уједно и са браћом својом и сестрама својим на земљи, запевајмо победну песму и у празничној радости поздравимо једни друге поздравом:

p

n

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2016. године.

15

16

МАГАЗИН 1.5.2016.

17

18

МАГАЗИН 1.5.2016.

Неизвесност и даље траје

ОДЛУКА У ЖИЧИ

И

ако је прошло седам дана од затварања биралишта на локалним изборима у Краљеву још нема коначних резултата о броју освојених мандата у Скупштини града. Разлог је понављање избора на једном бирачком месту у Жичи на коме 1.311 бирача одлучује о саставу локалног парламента. Учесници изборне трке баратају различитим подацима па напредњаци имају једне који потврђују да су на основу 38,33 одсто гласова освојили 37 мандата и апсолутну већину у локалном парламенту, социјалисти друге а градска изборна комисија треће. Према њима на основу до сада пребројаних гласачких

листића констатовано је да се од укупно 102.960 уписаних у бирачки списак на 128 биралишта појавило 57.137 бирача са правом гласа што чини 55.494 процената бирачког тела. Од 97,259 одсто важећих листића напредњацима је припало 37,625 одсто гласова, социјалистима 12,243, а места у парламенту изборили су кандидати Српске радикалне странке са 5,3, Групе грађана Локални фронт са 5,916, Групе грађана Староседеоци Краљева и околине са 5,473 и Покрета Двери са 6,579 одсто поверења бирача. Испод црте су остали Покрет за Краљево, Демократска странка, Група грађана „Сложно за Краљево“, Нова Србија-

Српска слога, Социјалдемократска странка, Демократска странка Србије, Покрет Доста је било, Левица Србије и Ниједан од понуђених одговора. Најближе уласку у Скупштину града биле су демократе којима је поверење поклонило 4,979 одсто бирача што значи да им је до цензуса недостајало мање од двадесет гласова. Због тога се значајним чини понављање избора на једном гласа чком месту у Жичи па би преласком црвене линије од пет одсто био промењен распоред одборничких мандата у парламенту. Да ли ће, колико и чијих бити мање или више биће познато након пребројавања гласова. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- На изборе изашло 57.137 од 102.960 грађана уписаних у бирачки списак. – Убедљива победа Српске напредне странке. – Поред напредњака и социјалиста у Скупштини града Двери, Српска радикална странка и групе грађана Локални фронт и Староседеоци Краљева и околине. – Поновљено гласање на једном бирачком месту у Жичи. – Ускоро званични резултати локалних избора. – Локални парламент без Демократске странке, Покрета за Краљево, Нове Србије и Демократске странке Србије

19

МАГАЗИН

1.5.2016.

Незванични резултати избора и расп

20

поред одборника у Скупштини града

21

22

МАГАЗИН 1.5.2016.

23

Напредњаци потврдили успех на изборима

МАГАЗИН

1.5.2016.

ИСТОРИЈСК

24

КА ПОБЕДА

- Захвалност свима који су у напредњацима препознали нојодговорнију, најозбиљнију и једину странку која може да изнесе промене и отварањем нових радних места Краљеву отвори нову перспективу. - Знатно бржи и једноставнији процес доношења одлука јер га неће угрожавати гломазна коалиција. – Током претходне четири године напредњаци нису били умешани у коруптивне и криминалне радње што је повод за обећање да ће наставити искрену, поштену и транспарентну политику. - У одборничким клупама без представника Нове Србије, Демократске странке, Покрета за Краљево и Демократске странке Србије. - Провејава уверење о извесној дози незадовољства понашањем дојучерашњих коалиционих партнера, а јасан став о намери напредњака да сами преузуму одговорност води ка закључку да им такав није ни потребан

25

С

МАГАЗИН

1.5.2016.

амо три дана било је довољно да се стиша еуфорија у редовима напредњака и уследи потврда да су на локалним изборима 24. априла добили подршку 15.823 од 102.960 бирача уписаних у бирачки списак што им обезбеђује 37 одборничких места у Скупштини града. Успех се чини значајнијим кад се зна да је за одлучивање у локалном парламенту довољна већина од једног гласа више од 35 и да први пут од увођења вишестраначја могу сами да формирају власт. Прво обраћање јавности након успеха који напредњаци сматрају историјским потврђује да су социјалисти обезбедили 12 мандата, Покрет Двери шест, Српска радикална странка и групе грађана Локални фронт и Староседеоци Краљева и околине по пет. Председник Градског одбора Небојша Симовић одаје признање свима који су у напредњацима препознали

26

нојодговорнију, најозбиљнију и једину странку која може да изнесе промене и отварањем нових радних места Краљеву отвори нову перспективу. Убедљива победа на изборима сем могућности да Српска напредна странка самостално формира власт носи и велику одговорност због оптимиситичких обећања датих током предизборне кампање, али и започетих инфраструктурних пројеката у периоду пре тога. Напредњаци очекују да до краја маја добију грађевинску дозволу за градњу нових стамбених објеката у Доситејевој улици како би на основу ње могла да буде расписана јавна набавка за избор извођача радова. Оно о чему се месецима у назад прича у свакој прилици је покретање цивилног саобраћаја са Аеродрома „Морава“ у Лађевцима, завршетак индустријске зоне, изградња карго центра, затворе-

ног базена и новог павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“, а током наредне и спортског села на овој планини. И поред бројних изазова пред којима се налазе напредњаци верују да би у наредном периоду процес доношења значајних одлука могао да буде знатно бржи и једноставнији, јер га неће угрожавати гломазна коалиција. Чињеница да је више странака укључених у одлучивање током претходног мандатног периода често водило ка компромисима, због уступака условљених уско страначким интересима, у наредном периоду не би требало да буде препрека ефикаснијем раду Скупштине града и Градског већа. То је основ на коме се заснива оптимизам председника Градског одбора Српске напредне странке у Краљеву који приоритетним сматра отварање нових радних места. Симовић обећава нове инфра-

структурне пројекте, изградњу путева и водовода, уз чврст став да ће се напредњаци у наредном четворогодишњем периоду понашати домаћински. Оно што их је красило у претходном периоду, само реална обећања по којима су били препознатљиви, води ка залагању да се оно пара колико буде на располагању утроши на најпотребније инвестиције које ће побољшати живот грађана Краљева. Уверење да су и током претходне четири године били довољно штедљиви Симовић поткрепљује чињеницом да напредњаци нису били умешани у коруптивне и криминалне радње што је повод за обећање да ће наставити искрену, поштену и транспарентну политику. У предизборну кампању су укључени сви страначки потенцијали па се захвалност упућује свима који су дали допринос великом успеху, посебно омладини Српске напрене странке која је

изнела велики терет. Завршетак кампање је добра прилика за признање о притисцима са различитих страна, како од других странака учесница изборне трке тако и због страха од исхода ма колико били уверени у успех.

- Многе фабрике су у стечају, било је много пљачкашких приватизација а претходна власт нам није оставила ништа чиме би могли да радимо, ни једну фабрику и ни једну инвестицију, тако да смо били у врло тешким и социјалним и економским приликама, али су грађани у нама препознали наду. Нису нас наградили за рад и труд који смо уложили, јер ту оцене вероватно не би ни биле високе, али су нас наградили за наду и поверење које имају у нас. Ови људи око мене, и народни посланици, свакако ће наставити да раде за Краљево и у интересу Краљева, а наша странка, будући градоначелник,

већници и одборници имају само један циљ, обавезу и задатак да направе лепше и богатије Краљево где ће људи радити и остајати да живе, да будемо срећнији град и попрви пут имамо перспективу Краљево је било у некој опозицији, увек дисконтинуирано у односу на републичку владу, а по први пут имамо једна спој и позитивну енергију и надам се да ћемо много тога урадити – каже Симовић. Ма колико годило сазнање о могућности да се власт формира самостално напредњаци не крију изненађење због чињенице да у одборничким клупама више неће бити представника Нове Србије, Демократске странке, Покрета за Краљево и Демократске странке Србије. Одсуство жестоких критичара из парламентарног живота води ка ставу да ће представницима нове власти у наредном

27

1.5.2016.

МАГАЗИН

28

периоду бити лакше да се изборе са обавезама које стоје пред њима. Настојање да се кампања и изборни процес спроведу у складу са важећим прописима допринело је да нема већих неправилности које би угрозиле ток и коначне резултате избора, а напредњаци верују да ни поновљени избори на једном бирачком месту у Жичи не могу битније да утичу на однос санага у парламенту. Колико је то тачно могло би да буде познато тек након окончања изборног дана у предвечерје Васкрса. Напредњаци су спремни за последњу проверу расположења бирача коју са много већом зебњом очекују демократе којима је потребно тек неколико десетина гласова како би прешли изборни цензус. У круговима познавалаца политичких прилика, и изборног процеса, влада уверење да би резултати на најнегативнији начин могли да се одразе баш на напредњаке и умање број њихових одборника у скупштини.

Време након избора увек је добра прилика за разговор о могућим коалицијама. Апсолутна већина у локалном парламенту, коју званично након пребројавања гласова на поновљеним изборима у Жичи треба да потврди Изборна комисија, довољан је разлог да напредњаци још не размишљају о коалицији са било ким. У таквим околностима власт виде као одговорност према грађанима, а не прилику да се иза водеће политичке снаге крију неке слабије.

- Причам о одговорности коју преузимамо сами, а за коалицију смо отворени са оним странкама које буду препознале наш програм, које буду препознале наше идеје и оно што желимо да урадимо. Ако дају подршку, и ако буду у републичкој коалицији, свакако да смо спремни за разговоре јер је свака помоћ добродошла. Бићемо отворени за разговоре али нећемо дозволити да, као на прошлим изборима, добијемо власт а врло мало места на којима можемо транспарентно да при-

мењујемо своју политику. Трудићемо се да сва најодговорнија места прихватимо као нашу обавезу и одговорност а да свима дамо могућност да учествују у власти. У току изборне кампање нисмо вређали, нити прозивали, било коју политичку странку. Нисмо то радили поштујући грађане који су радили за њих да би им дали могућност да схвате како могу да буду у коалицији и раде у интересу града. Да ли ће бити зависиће од разговора и договора, а свакако да смо отворени као странка – каже Симовић. Током протекле четири године напредњаци владавину са социјалистима сматрају коректном, јер је у том периоду, и поред различитих мишљења и неслагања, реализован велики број заједничких пројеката. Упркос настојању да покаже како је коалиција са социјалистима, и било ким другим, могућа Симовић није пропустио да нагласи како су петнаест дана пред изборе заборавили да су били на власти и деловали као опозициона странка.

Заједничко учешће у власти повлачи заједничку одоговорност за све што је учињено било да је добро или лоше. Ма колико то Симовић избегавао да потврди директно провејава уверење о извесној дози незадовољства понашањем дојучерашњих коалиционих партнера, а јасан став о намери напредњака да сами преузуму одговорност води ка закључку да им такав није ни потребан. Страначки прваци ће увек потврдити како је локалним одборима остављено да сами бирају са ким ће у коалицију. Искуство из четврт века вишестраначја показује да локални одбори ни једну одлуку не могу да донесу без сагласности централа, а да је тако потврђују и локални избори одржани 2012. године кад су социјалисти у току само једног дана окренули ћурак наопако и напустили демократе како би се приклонили напредњацима. Апсолутна већина довољна је за уверење како локална власт може да се конституише комфорно и током на-

редне четири године спроводи политка само једне странке, а напредњаци верују да у њиховим редовима има довољно способних људи који могу да је успешно реализују. И поред тога још није искристалисано име особе која би могла да заузме место градоначелника, Напредњаци који ни пре две године међу својим одборницима нису могли да пронађу адекватну особу за овако значајну функцију, па су је потражили међу коалиционим партнерима, верују да сада могу да је број квалитетних кандидата сада много богатији.

- Данас не можемо да изађемо са именом човека који ће то бити, јер нисмо ни разговарали на ту тему. Трудили смо се да са свима који су били на листи изнесемо изборе заједно са посланичком листом и мислим да смо у томе успели. Мислим да ни ту нећемо имати неких већих проблема јер смо довољно зрели, а политички одговорни и искусни, да видимо ко може изнети причу у наредне четри године

– каже Симовић. Од две групе грађана које су избориле право за учешће у парламентарном животу напредњаци само једну сматрају изненађењем, јер Староседеоци Карљева и околине никада нису учествовали у политичком животу, а велики број других окупљен око Локалног фронта потиче из Демократске странке, пре тога из Отпора, тако да се не сматрају новим лицима на политичкој сцени. Пре четири године социјалисти и напредњаци су после избора имали приближан број одброника што је било довољно за равномерну заступљеност у органима власти. Након овогодишшњих напредњака има три пута више што је повод за став како су способни да сами преузму одговорност за организацију живота у граду током наредног четворогодишњег периода. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 1.5.2016.

31

Европа у мом граду

МАГАЗИН

1.5.2016.

СКРИНИНГ ЗА П

32

Корупција представља претњу стабилности демократских институција и владавини права. - За борбу против корупције потребне делотворне, сразмерне и превентивне кривичноправне санкције, али и чврст правни оквир и поуздане институције које би подржале кохерентну политику превенције и спречавања корупције. - Заштита основних права покрива традиционална грађанска права као што су право на живот, забрана мучења и понижавајућег поступања, право на безбедност и слободу, слободу вероисповести, слободу говора и слободу удруживања и окупљања.

- Скрининг потврђује да је у правосуђу Србије запослено 3.095 судија које подржава око 11.511 административних и стручних сарадника, 90 јавних тужилаца и 650 заменика јавних тужилаца.

ПОГЛАВЉЕ 23

33

МАГАЗИН

1.5.2016.

И

34

звештај о скринингу за Поглавље 23 - Правосуђе и основна права потврђује да политике Европске уније у овој области имају за циљ да одрже и даље развију Унију у области слободе, безбедности и правде, а начело владавине права и право на правично суђење прописују независно и непристрасно правосуђе. То захтева озбиљну посвећеност елиминисању спољних утицаја на правосуђе, обезбеђење одговарајућих финансијских средстава и обуку што води ка ставу да се морају успоставити законске гаранције за правично суђење. У исто време државе чланице се морају ефикасно борити против корупције јер она представља претњу стабилности демократских институција и владавини права. Документа Европске уније о борби против корупције у коју су умешани њени и службеници држава чланица подразумевају да су за борбу против корупције потребне „делотворне, сразмерне и превентивне“ кривичноправне санкције, али и чврст правни оквир и поуздане ин-

ституције које би подржале кохерентну политику превенције и спречавања корупције. Унија поштује основна права загарантована Повељом о основним правима, а она су у вршењу овлашћења обавезујућа како за институције у Унији тако и за државе чланице када примењују право Европске уније. Заштита основних права покрива традиционална грађанска права као што су право на живот, забрана мучења и понижавајућег поступања, право на безбедност и слободу која намеће строга ограничења у погледу притвора, слободу вероисповести, слободу говора и слободу удруживања и окупљања. Европска унија штити основно право на приватност и гарантује заштиту података о личности, а правне тековине садрже гаранције за осигурање једнакости. Општа забрана дискриминације мора да обезбеди једнакост између мушкараца и жена, поштовање културне, верске и језичке различитости, а посебно заштиту деце и припадника

националних мањина. Правне тековине Европске уније у области основних права садрже низ важних судских гаранција, а права грађана обухватају и право да гласају и да се кандидују на изборима за Европски парламент и на општинским изборима, право на слободно кретање и пребивање у Европској унији као и дипломатску и конзуларну заштиту. Током скрининга Србија је показала да прихвата правне тековине Европске уније у вези са правосуђем и основним правима и истакла да су поједини делови тековина у овој области већ транспоновани, а истовремено признала да су потребни даљи напори, посебно у изради поуздане евиденције.

Правосуђе Србија је 2013. године усвојила Националну стратегију реформе правосуђа за период до 2018. године и акциони план за спровођење стратегије. Стратегија обухвата проблеме који се јављају у спровођењу пре-

привредних судова и Привредни апелациони суд, као и 45 прекршајних судова и Прекршајни апелациони суд, заједно са Управним судом. Основни судови делују као првостепена тела у кривичним предметима у којима је прописана казна мања од 10 година или у грађанским предметима, предметима везаним за рад где је вредност мања од 100 хиљада евра, а баве се и извршним поступком. Виши судови делују као првостепена тела у кривичним предметима у којима је казна 10 година и више, као и у грађанским предметима где је вредност преко 100 хиљада евра, а делују и као другостепена тела у неким привременим одлукама основних судова. Привредни судови делују као првостепени судови у привредним питањима, а четири апелациона, у оквиру географске територије, као другостепени судови у одлукама основних и виших судова. Уједно решавају сукобе надлежности између основних судова, виших судова и привредних судова. Прекршајни апелациони суд и При-

вредни апелациони суд одлучују о жалбама против одлука односног Прекршајног суда и Привредног суда, а Управни суд има надлежност да одлучује о управним споровима. Такође у управним поступцима одлучује о законитости коначних управних и појединачних аката о правима, обавезама или законском интересу, зависно од било које друге судске заштите утврђене законом. Врховни касациони суд је највиши суд у Србији и одлучује о ванредним правним лековима који су покренути против коначне одлуке апелационих судова и о другим питањима прописаним законом, а одлучује и о сукобу надлежности између судова и преношењу надлежности. Уставни суд одлучује о усаглашености закона са Уставом и са ратификованим међународним споразумима, има надлежност над различитим врстама сукоба надлежности међу државним телима, одлучује о уставним жалбама на наводне повреде људских права и слобода, надлежан је

Фото: М, Радовановић

тходне стратегије изграђене од кључних начела независности, непристрасности и квалитета правде, стручности, одговорности и ефикасности правосуђа, а акциони план детаљно наводи конкретне мере за остварење циљева стратегије. Комисија за спровођење стратегије, састављена од представника главних заинтересованих страна, одговорна је за праћење и мерење напретка у спровођењу стратегије и акционог плана, а Светска банка помаже у спровођењу правосудног функционалног прегледа и анализе учинка правосудних система у смислу приступа правди. Скрининг потврђује да је у правосуђу Србије запослено 3.095 судија које подржава око 11.511 административних и стручних сарадника, 90 јавних тужилаца и 650 заменика јавних тужилаца, а организовано је као судски систем са три степена. Након најновије реформе мрежа судова се састоји од 66 основних, 25 виших, 4 апелациона и Врховног касационог суда. Судови посебне надлежности обухватају 16

35

за изборне спорове у случају да није успостављена судска надлежност, а делује као жалбено тело против одређених одлука Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Служба јавног тужиоца углавном прати структуру судског система која се састоји од основних, виших и апелационих тужилаштва као и Републичког јавног тужилаштва. Специјализована тужилаштва су Тужилаштво за ратне злочине и Тужилаштво за организован криминал и корупцију.

МАГАЗИН

1.5.2016.

Независност

36

Устав Србије предвиђа раздвајање власти и независност правосуђа, па судије не могу бити разрешени дужности осим судском одлуком када наврше године за пензију или на лични захтев. Судије се не могу премештати против њихове воље, осим у случају реорганизације судова, а уживају и функционални имунитет. Устав прописује да Народна скупштина, на предлог Високог савета судства, бира за судију лице које се први пут бира на судску функцију на период од три године. Високи савет судства их може накнадно именовати за сталну функцију, али и разрешавати судије. Председнике судова и председника Врховног касационог суда бира на период од пет година, с тим да не може бити поново биран, и разрешава дужности Народна скупштина на предлог Високог савета судства. Уставни суд чини 15 судија који се бирају на мандатни период од девет година. Пет чланова именује Народна скупштина, пет председник Републике, а пет се бирају на општој седници Врховног касационог суда. Судије Уставног суда међу собом тајним гласањем бирају председника који служи мандат од три године. У складу са Уставом Србије тужилаштво је независно државно тело. Заменике јавних тужилаца који се бирају по први пут предлаже Државно веће тужилаца, а бира Народна скупштина, а може их бирати и према савету Владе. Бирају се на период од шест година и могу бити поново изабрани. Устав предвиђа да Републичког јавног тужиоца бира Народна скупштина на период од шест година, а према савету Владе и на предлог надлежног одбора Народне скупштине по истеку мандата може бити поново изабран. Високи савет судства има једанаест чланова

међу којима су, по службеној дужности, председник Врховног касационог суда, министар правде и председник скупштинског Одбора за правосуђе, а осам других чланова Народна скупштина бира на период од 5 година. Шест је међу судијама предложено након тајног гласања, а двоје су истакнути правници, представник коморе и професор права. Секретаријат Високог савета судства састоји се од 34 запослена, а буџет Судског савета је у 2014. години износио скоро милион евра. Државно веће тужилаца има једанаест чланова међу којима су по службеној дужности републички јавни тужилац, министар правде и председник скупштинског Одбора за правосуђе. Друге чланове, на предлог Државног већа тужилаца, на период од пет година бира Народна скупштина, а међу њима су шест јавних тужилаца, или заменика, и два угледна правника. Коначну одлуку о разрешењу изабраног члана Већа доноси Народна скупштина, а одговорност за предлагање и расподелу буџета за услуге судова и тужилаштва деле Високи савет судства и Државно веће тужилаца са једне стране, и министар правде са друге. Чланови Већа тужилаца настављају да раде као јавни тужиоци или као заменици јавних тужиоца, осим ако су разрешени својих дужности одлуком Државног већа тужилаца. Иако у погледу гаранција унутрашње независности судија Закон о уређењу судова забрањује мешање у аутономију и независност судова и судија, председник вишег суда има право да надзире управу нижег суда и да даје упутства или тражи информације од њега о примени прописа и току поступка као и све податке о раду. Уједно може наложити непосредан увид у рад нижег суда ако се то односи на дужину поступка. У случају жалбе страна у поступку, председник суда мора обавестити подносиоца жалбе и председника непосредно вишег суда о прихватљивости и обезбеђеном праћењу. Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава предвиђа усвајање посебног прописа у вези са српским правосудним институцијама на Косову и за њега, а овај пропис није донет до завршетка скрининга за Поглавље 23 у процесу преговора о приступању Србије Европској унији. Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 1.5.2016.

39

Петнаест година од демократских промена: Срђан Кнежевић (2)

МАГАЗИН

1.5.2016.

ШТО ГЛАВА ПРАЗНИЈА ТО БЕЗОБРАЗНИЈА

40

- Уверење да је тадашњи председник Слободан Милошевић одлучио да се обрачуна са цивилним сектором потврђивали су све чешћи упади безбедносних служби у просторије невладиних организација, контрола докуметације и садржаја на компјутерима. – Очекивање позитивног решења за политички азил у Шпанији прилика да се октобарска дешавања 2000. из ове земље прате преко медија и интернета. – Након демократских промена представници цивилног друштва су инсистирали на демонтирању свих институција старог система како би на здравим основама почела градња новог. – Више хапшења по потерници због дезертерства иако су сви поступци стопирани до доношења Закона о помиловању. - После демократских промена није се богзна шта битније променило у раду многих државних органа. - Уверење да организације цивилног друштва у земљи нико не узима за озбиљно повод за укључење у политички живот

О

свему што се током двоипомесечног бомбардовања Србије 1999. године дешавало на простору Косова и Метохије и данас постоје различите информације. Оно што је као припадник војске доживео Срђан Кнежевић само је један од разлога за одлуку да се, након одсуства због одмора од ратних дејстава, више не враћа у јединицу. Одуство које је требало да траје пет дана неочекивано се продужило након неуспелог покушаја да преко граничног прелаза на Рачи пређе на територију Босне и Хер-

цеговине. Једина шанса да се избегне повратак у јединицу била је процена лекара Војномедицинског цетра и закључак психолога да је до поновног успостављања борбене готовости потребно бар месец дана. Било је то довољно да се сачека потписивање Кумановског споразума којим је потврђен прекид војних операција на територији јужне српске покрајине што је било повод за повратак свих мобилисаних припадника оружаних снага. Након истека боловања Кнежевић се јединици придружио у Рашки и после

неколико дана коначно вратио кући да би наставио активност у београдским невладиним организацијама. Престанак ратних дејстава на простору Косова и Метохије био је повод за различите анализе понашања припадника оружаних снага, пре свега командног кадра, а само једно појављивање у програму „Мрежа“ емитованом на Телевизији Б92 и за бројне непријатности које ће доживети Срђан Кнежевић. Противнику ратовања и активисти који се залагао за право на приговор савести није било

Срђан Кнежевић

41

42

МАГАЗИН 1.5.2016.

тешко да, имајући у виду краткотрајно ратно искуство, упути оштре критике на понашање официра, опремљеност војске, низак степен организованости и много чега другог. Чини се да су пажљивије од обичних гледалаца телевизијске програме, са садржином која је сматрана сумњивом, посматрали припадници безбедносних служби. Зато Кнежевића није много изненадио позив да се појави пред Војним судом и образложи оно што је изјавио телевизији. Ма колико био уверен да има право на јавно изражавање мишљења, а да је све изговорено пред камерама истина, бројна негативна искуства била су добар повод да схвати како није време да се јуначи пред овом врстом суда, па се брже боље преко границе упутио у Црну Гору. Мрежа приговарача савести је била добро организована и на територији ове републике, а долазак у Никшић повод за потврду да се тамо већ налази добар део активиста невладиног сектора са којима је присно сарађивао и пре невоље која га је снашла. Уверење да је тадашњи председник Слободан Милошевић одлучио да се обрачуна са цивилним сектором потврђивали су све чешћи упади безбедносних служби у просторије невладиних организација, контрола докуметације и садржаја на компјутерима. Страх да ни Црна Гора није претерано сигурна води ка размишљању да се докопа Италије и бар на неко време ангажује на било каквим пословима док се ситуација у земљи не учини довољно безбедном. Понуда приговарача савести из Шпаније да пруже гостопримство и еветуални азил, уз то новац за авионску карту до ове земље, убрзао је одлуку да се из Подгорице преко Рима и Барселоне упути ка Валенсији. Скоро три месеца боравка у Шпанији прилика је да се, у ишчекивању позитивног решења по захтеву за политички азил, преко средстава информисања и интернета испрате бурна октобарска дешавања у Србији. У потрази за било каквим послом пут ће Кнежевића одвести у Виља Реал, потом Сарагосу и назад према Мадриду што је повод за одлуку да се

ипак врати кући.

- Раније сам добио визу на име постдипломских студија јер међу шпанским „Женама у црном“ има доста професорки универзитета које су ми помогле да дођем до потврде о упису. То је и био повод да одмах предам документа за азил како бих могао да останем што дуже у Шпанији где сам у центру за азиланте и уз помоћ Црвеног крста почео да учим шпански језик. Кад сам пет дана по паду Милошевића отишао по нове информације речено ми је да морам да се вратим у Србију, јер је у земљу коначно дошла демократија. Нисам хтео да чекам авион из Барселоне до Подгорице, иако сам имао повратну карту, него кренем аутобусом за Рим. Два дана сам путовао преко Француске а кад сам стигао до Рима у петак сазнам да авион за Подгорицу лети тек у понедељак. На аеродрому који је преко ноћи био затворен спавао сам на траци за транспорт пртљага, а друштво су ми правили карабињери – прича Кнежевић који се у октобру 1999. обрео у Краљеву да би врло брзо у Београду наставио активности везане за приговор савести. Био је то период бољег упознавања стања у земљи у коме су представници цивилног друштва инсистирали на демонтирању свих институција старог система како би на здравим основама почела градња новог. Основ за овакав став било је уверење да се на старим темељима не може градити нова кућа што је водило ка потреби да се из система државне управе уклоне сви представници старе власти. Врло брзо се показало да међу челницима нове власти нема довољно разумевања за тако нешто, па је све чвршће уверење да је баш ово генератор бројних проблема у годинама које су уследиле. На период с краја века и данас подсећа сумња у резултате септембарских избора који су били увод у масовне протесте и парализу живота у земљи. Подгревале су их информације из добро обавештених кругова блиских властима које су потврђивале да је Слободан Милошевић победио на председничким изборима али је, зарад мира у земљи и под притиском

међународне политике, био принуђен да се повуче са власти и препусти је снагама које су се декларисале као демократске. Као доказаног антиратног активисту Срђана Кнежевића је пут, сем бројних градова у земљи и трибина на којима се популарише приговор савести, водио и на сличне скупове у иностранству. Један такав био је повод за пут у Цирих до кога никада није стигао јер је на аеродрому ухапшен према потерници којом је тражен по оптужби за дезертерство у периоду власти старог режима. Један дан у аеродромском притвору довољно је да се сачека патрола војне полиције и спроведе до касарне у Београду, а потом у Нишу, да би се појавио пред Војним судом. Два дана нико није знао где се налази Срђан Кнежевић а једина информација сапутника према Цириху сведочила је о хапшењу што је било повод да анархиста Ратибор Тривунац, који је хапшен због напада на америчку амбасаду, у Паризу покрене акцију за ослобађање протестом испред српске амбасаде.

- У време демократске владавине био сам политички затвореник, иако је на Војном суду потврђено да се чека доношење закона о помиловању због чега су обустављени поступци против свих лица са истим оптужбама. После седам дана возим „Жене у црном“ на неки скуп у Сијеринску бању. Смештен сам у Хотелу „Београд“, а кад је у раним јутарњим часовима неко јако залупао отворим врата и видим пун ходник полицајаца који улете у собу да ме хапсе. Спакују ме и одведу у СУП Лесковац док не дође Војна полиција да ме везаног, са лисицама на рукама, спроведе у касарну Јужни булевар, а потом опет у нишки Војни суд. Иако су ми нудили папир којим се потврђује да је обустављен поступак нисам хтео га узмем сматрајући да у демократској земљи нема потребе за било каквим аусвајсима и посебним папирима. Петнаест дана касније упутио сам се на скуп приговарача савести у Загребу и опет иста прича, скидање са воза, привођење, контрола и опет пуш-

43

1.5.2016.

МАГАЗИН

44

тање. Поновило се то још једном након месец дана кад сам са бендом кренупо на турнеју по Хрватској. Опет ме изводе, везују и спроводе до Шида где губим два сата у бувари док војска схвати да не постоји потерница. У међувремену се променила смена на граници и опет сумња да нешто није у реду, јер и даље код цивилних власти, за разлику од војних, потерница није укинута. Хапшење се поновило на бугарској граници приликом покушаја да са групом активиста отпутујем на скуп приговарача савести у Турској, а шест хапшења у кратком периоду повод је да адвокат Југословенског комитета правника предложи да ме стрељају јер му је већ досадило да ме вади из затвора – прича Кнежевић. Бројне непријатности није могло да ублажи ни писмо министра полиције Душана Михајловића у коме се извињава због понашања припадника службе и поступања на основу података које имају. У таквим околностима се више од самог хапшења иритантним сматрало сазнање да се ни после демократских промена није богзна шта битније променило у раду многих државних органа. О овоме сведочи податак да је у време владавине Слободана Милошевића било привођења и саслушавања али никад хапшења и спровођења из затвора у затвор са лисицама на рукама. Завршетак студија је разлог за коначни повратак у Краљево а уверење да организације цивилног друштва у земљи нико не узима за озбиљно повод за укључење у политички живот. Осврт на дешавања на локалној политичкој сцени, и анализа субјеката који на њој играју мање или више важне улоге, водио је ка тек основаном Покрету за Краљево као најближем по дотадашњим ставовима. Било је то непосредно пред почетак предизборне кампање за локалне изборе 2008. године када је добородошао сваки појединац спреман да се упусти у скупљање потписа грађана, лепљење плаката и друге активности. Предан рад је брзо препознат у новој средини, па се Кнежевић нашао на листи кандидата за одборнике и те године добио први

мандат у Скупштини града. Дугогодишње искуство потврђује да је до 2000. године опозиција имала снажну финансијску, логистичку и сваку другу подршку западних земаља а количина излепљених лаката, одштампаних мајца и беџева који су преплавили земљу потврђује да је у кампању рушења старог режима уложен огроман новац. Притисак запада је био огроман, а у земљи пласиране информације о држави са највише полицајаца на свету. Колико су биле основане потврдило се након обарања власти кад су постојеће снаге ојачане хиљадама нових полицајаца. Све упућује на размишљање да је годинама уназад вођен добро припремљен специјални рат и обећањем брзог пријема у Европску унију злоупотребљено велико незадовољство народа - Искористили су потнецијал народа и уништили било какву каснију жељу за променама, јер су изиграли поверење које им је дато. Сви смо имали велику наду у боље сутра док се нису појавили лопови и бандити. Засмрдело је још од Ђинђића са приватизацијама за једну марку, па иако се о покојнику прича све најбоље ни овај није био светац. Ових који су сада на власти не би ни било да се Демократска странка понашала само 30 посто боље. Тада нико није претпостављао да ће после 15 година доћи овакво стање. Ко је могао претпоставити да ће људи које смо скидали 5. октобра сада бити на власти? То је везано за инсиситирање невладиних организација да се рашчисти са старим системом. Уместо да сруше темеље и на новим граде здраву кућу демократе су почеле од приземља и надограђивали све док све није отишло дођавола – каже Кнежевић. Посткомунистички период посебно се негативно одразио на Краљево које је до 2000. године важило за опозициони град. Ни једна приватизација није окончана на начин да предузеће опстане, па је у свима покренут стечај а радници истерани на улицу. На најгори начин се потврдила крилатица да ре-

волуција једе своју децу, јер су уништени они који су били најактивнији у обарању старог система. Разочарање у демократске снаге води ка уверењу да би и социјалисти, који су у својим редовима у то време имали десет доктора наука а сада ни једног, владали боље него они који су их заменили. Снага коју је носила елита ишчилела је под налетом стручњака са купљеним дипломама што се најбоље види по стању у коме се налази локална економија. Ако се свему додају и лични интереси онда не чуди што је после две деценије стање у Краљеву много поразније него што је било под санкцијама међународне заједнице. На политичкој позорници се деценијама у различитим улогама појављују исти људи који су за три мандата зарадили више него просечан радник за читав радни век.

- Очекивања су у потпуности изневерена, а моја борба потпуно промашена иако то није моја кривица. Сплет околности је допринео да људи нису били довољно свесни, а нису ни сада, да су они снага а не шачица појединаца која као кварљива и смењива роба стоји испред њих. Ја више нисам анархиста зато што сам ушао у систем, а оно што ми се свиђа код изворног комунизма је да сва моћ припада народу. Народ није свестан да има моћ па га зато држе у незнању јер да има и мало знања сигуран сам да би незадовољни, а у Краљеву је 70 посто таквих, учинили да се побришу ови и изаберу неки други људи. Велики је поблем досељавање јер они који су дошли овај град не сматрају својим, него нужним злом и пролазном станицом. Млађе генерације себе виде у Београду, а рођени овде су у годинама кад немају снагу – каже Кнежевић. Изостаје и учешће значајнијег броја младих у политичком животу, а посебно поражавајуће делује уверење да је све мање и оних са високошколским образовањем који имају јасан критички став о положају у коме се налазе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 1.5.2016.

47

Знаменити Краљевчани: Душан Бошковић (1)

МАГАЗИН

1.5.2016.

РАЂАЊЕ КРАЉЕВАЧКЕ ОДБОЈКЕ

48

- Кожна лопта и мрежа са окцима од десет сантиметара исплетена од канапа уз познавање основних правила нове игре били је довољно да се задовољи потреба растуће групе младих Змајевца и околине. - Сабор у Змајевцу прилика за одмеравање снага са одбојкашима из Каменице.

- Први турнири окупљали су одбојкаше Рибнице, Ратине, Врбе, Конарева, Ушћа и других места у околини, а ледина у горњем делу Рибнице место одржавања једног од најјачих на којем је, између шест екипа, најбоља била Ратина. - Поред популарне „Кисекане“ дуго је постојало одбојкашко игралиште које су радници ове фабрике користили да се рекреирају у време паузе за доручак, а у време кад су били ослобођени школских обавеза, поготово током летњег распуста, главни супарници били су им чланови јуниорске екипе Рибнице

Душан Бошковић

49

МАГАЗИН

1.5.2016.

И

50

ако се Краљево, бар у локалним оквирима, одувек сматрало спортским градом све до половине осамдесетих година прошлог века ни издалека се није назирала могућност да било који од клубова наступи у најелитнијем рангу такмичења. Након што су 1970. године фудбалери Слоге пропустили шансу да се докопају Прве лиге она се указала одбојкашима Рибнице који нису поновили грешку старијих колега. До највишег ранга такмичења у Југославији водио је тежак и трновит пут који је младим одбојкашима крчио Душан Бошковић. Као играч до уласка у Прву лигу, касније тренер краљевачког прволигаша, Бошковић се сматра најзаслужнијим за велике успехе овог клуба. Најранија сећања дечака одраслог у Рибници, која се у то време сматрала далеком периферијом, везују се за период немачке окупације кад су га родитељи током зиме 1943. године саоницама преко моста на Ибру, где је немачки стражар контролисао улазак у град, болесног водили код лекара. Ос-

мочлана породица Симке и Александра Бошковића је током рата, чим се Немци појаве у близини Буњачког брда, сигурно уточиште налазила у колиби у Граовишту где је мајка лети чувала стоку. Помагали су јој синови Миломир и Душан и кћери Милијана, Драгица, Емилија и Стајка. Знајући да Немци не долазе ни до Змајевца становништво је формирало три избегличка центра надомак овог засеока до кога су по који пут навраћали само бугарски војници и на скровитијим местима тражили суво месо и сланину. Првих година рата овим просторима су патролирали четници и партизани, касније само партизани у потрази за остацима четничких јединица, углавном по кућама богатијих мештана. Иако су се сврставали међу сиромашније житеље овог краја Бошковићи су у породичној кући имали највећу просторију у Змајевцу у којој су се све време рата, већ с првим јесењим данима и током зиме, повремено окупљали млади и играли уз звуке хармоника Милоша Мандића и неког

Баџа из Јовца. Једно време се због полицијског часа ни то није смело, али су касније игранке у овом делу трајале до дуго у ноћ. За октобарске догађаје 1941. године везује сећање на хапшење Добривоја Ђековића кога нису одвели Немци, него нека друга војска. Могао је, сећа се Бошковић, и да побегне али није и ма колико се његов брат, као писар у месној заједници, трудио да докаже како Добривоје није ни четник ни партизан, и не припада ни једној војсци, кад се неколико дана касније појавио пред кућом гологлав и уплакан сви су знали шта се догодило. Колико су најмлађи ратних година били изложени опасност сведочи податак да је Душан у шупљини старе крушке угледао нешто што је у првом тренутку личило на змију. Кад је прошао први страх осмелио се да приђе ближе и извади кратку италијанску пушку која се чинила згодном играчком без обзира што је из авиона који је кружио изнад падина Гоча могло јасно да се види шта има у рукама.

Током рата није прекидана школска настава, а деца из овог краја су одлазила у школу смештену у кући Божовића, потом Драга Ђуровића и на крају школу на месту данашње „Вук Караџић“. До гимназије у згради данашњег музеја путовало се пешице преко дрвеног моста на Ибру, а по повратку они храбрији би се окачили на који од вагона који се празан враћао према Сокољи одакле је довозио дрвену грађу.

- Као сеоска деца нисмо богзна колико учили. Нисам ни ја, а оно што запамтим у школи било је довољно да будем просечан ђак. Кад сам завршио малу матуру није било могућности да размишљам о студијама, па сам се уписао на занат у другој генерацији Војне индустријске школе у Трстенику. Прве године смо сви били бравари а касније се, зависно од успеха, опредељивали за друга занимања. Као најбољи бравар могао сам да бирам и изабрао да будем металостругар. Био сам најбољи и као металостругар, па као награду добијем петнаестодневно

летовање на мору у Ровињу. Још у Трстенику сам научио основне елементе одбојке а кад сам видео да у Ровињу играју добри одбојкаши из Словеније прилазио сам да вратим по коју лопту која је отишла ван терена. По који пут бих се укључио у игру и ту надограђивао оно што сам знао о овом спорту – прича Бошковић. Након завршеног школовања запослење у „Првој петолетки“ није могло да спречи долазак кући у дане викенда и дружење код школе у Змајевцу где је већ постојало импровизовано одбојкашко игралиште. Кожна лопта и мрежа са окцима од десет сантиметара исплетена од канапа уз познавање основних правила нове игре били су довољни да се задовољи потреба растуће групе младих овог краја. Акцијом мештана изравњан је доста валовит терен што је било довољно да се пред сабор у Змајевцу закаже утакмица са одбојкашима из Каменице. Иако у то време и није било најважније ко је бољи Рибничани памте прву победу која је наговестила успешан пут и

бројне победе против одбојкаша Врбе, Вранеша, Ушћа и других који су раније почели да тренирају. У почетку су утакмице игране без присуства судије, па су одбојкаши сами водили рачуна о регуларности, да би касније правду делио по који од старијих играча „Металца“ који је постојао у оквиру „Фабрике вагона“. Све до одласка у војску 1955. године Душан Бошковић је капитен Рибнице који ужива посебно поштовање свих чланова екипе. Две године на одслужењу војног рока у Книну прилика су за попуњавање екипе састављене од старешине, касније укључење у гарнизонска такмичења, јер су слободне активности припадника војске углавном везиване за бављење спортом, а благе зиме у овом крају добра прилика за тренинге током целе године. Запослење у „Алатници“ „Фабрике вагона“ пружало је довољно времена за бављење спортом, а све већи број клубова добар повод за формирање Одбојкашког савеза Краљева. Први турнири окупљали су одбојкаше Риб-

51

1.5.2016.

МАГАЗИН

52

нице, Ратине, Врбе, Конарева, Ушћа и других места у околини а ледина у горњем делу Рибнице место одржавања једног од најјачих на којем је, између шест екипа, најбоља била Ратина. Ма колико су играчи савладавали, и све боље познавали, правила игре у почетку је изостала промена места током утакмице, па су на одређене позиције постављани они који су се најбоље сналазили на том месту. Кад је 1958. године формирана општинска лига, и отпочела званична такмичења, више није могло да се импровизује, па су морала стриктно да се поштују правила игре. Недовољан број година радног стажа за школовање којим се стиче звање висококвалификованог металостругара повод су за одлуку Душана Бошковића да сваког дана ради две смене како би стекао довољно радног искуства. Милош Мандић је почео као занатлија да би након завршене Више педагошке школе у Ријеци то препоручио Бошковићу који се у овом месту обрео већ 1961. године и одмах прикључио месном одбојкашком клубу. Ријечки Кварнер се већ такмичио у лиги која је окупљала клубове са простора целе Југославије, а присуство ватрогасаца у тиму повод да се тренинзи одржавају у ватрогасном дому. Као један од бољих играча Бошковић је брзо постао члан првог тима. Посао наставника општетехничког образовања у Основној школи „Јово Курсула“ прилика је за формирање школске одбојкашке екипе за коју наставник физичког васпитања није показивао претерано интересовање. Најбољи од ученика прве генерације Мића Илић касније је постао првотимац Рибнице и први Краљевчанин у репрезентацију Југославије. Иако је касније у Школи ученика у привреди предавао стручне предмете, електротхнику, машинске елементе и техничко, Бошковић је велику пажњу поклањао раду са школском екипом која је на општинском такмичењу средњих школа већ прве године била победник. Неспорзум је био разлог да изостане даље ангажовање у овој

школи, али се потреба за наставником техничког образовања у краљевачкој гимназији показала као добра прилика за формирање школске екипе чији ће чланови врло брзо постати окосница тима који ће изборити учешће у надметању са најбољим екипама из целе Југославије.

- Клуб је, колико се сећам, званично основан 1963. године, а лигашко такмичење организовано у оквиру међуокружне лиге. Прве године школовања у Ријеци прихватио ме је окружни савез овог града, па сам полагао судијски испит, а следеће ме пошаљу на острво где се окупља одбојкашка омладина Хрватске. Тамо полажем за тренера, добијем књижицу и постанем први тренер Рибнице још од оснивања клуба. У гимназији сам имао већу могућност да бирам бољу децу јер су сви били добри ђаци и спортисти, али физички боље припремљени. На часовима сам агитовао да дођу и прикључе се тиму, а кроз прозор често гледао како ко на часовима физичког васпитања трчи и скаче. Кад се заврши настава тренирамо у гиманзијској фискултурној сали са распоном од седам метара између стубова и висином која није премашивала четири метра – прича Бошковић. У време кад је Рибница отпочињала пут према врху југословенске одбојке средње школе у Србији нису имале одговарајуће фискултурне дворане, а све бројнији одбојкашки клубови тренирали су на отвореном простору само током лепшег периода године. Рибница је отпочела значајнија такмичења са гимназијалцима међу којима су се истицали касније надалеко познати одбојкаши браћа Бићанин, Ћирић, Илић, Терзић, Радуловић, Живковић, Лопичић, Николајевић и други. Поред популарне „Кисекане“ дуго је постојало одбојкашко игралиште које су радници ове фабрике користили да се рекреирају у време паузе за доручак, а у време кад су били ослобођени школских обавеза, поготово током летњег распуста, главни супарници били су им чланови

јуниорске екипе Рибнице. Кратка пауза била је довољна тек за по који сет или два, мада се дешавало да у заносу игре изгубе представу о времену, па радници закасне да се врате редовним радним обавезама. Након што су изборили место у Другој лиги главна преокупација руководства Рибнице била је да обезбеди одговарајући терен за одигравање утакмица. Најпогоднијом се учинила локација поред дуда преко пута Ветеринарске станице, на простору између старог моста преко Ибра и новог кружног тока на почетку пута ка Жичи. Првих неколико мечева одиграно је на овом али се брзо указала потреба за квалитетнијим тереном за одигравање утакмица. Душан Бошковић је стасавао у озбиљног спортског радника што је било довољно да председник Кошаркашког клуба Слога Милијан Живковић омогући одигравање утакмица на отвореном стадиону на месту касније Хале спортова у центру града.

- Тренирали смо једно време у Ватрогасном дому да би прешли на кошаркашко игралиште и ту играли утакмице Српске лиге, а на том терену смо 1973. године ушли у Прву лигу. Иако смо играли све боље прве године смо у Српској лиги све мечеве губили са 3:0. Током зимске паузе смо вредно тренирали па на пролеће почнемо да у сусретима са просечним екипама добијемо по сет или два. Већ следеће године почињу победе резултатом 3:2, после 3:1 и на крају са 3:0 – сећа се Бошковић. За десет година напорног рада Рибница је успела да се квалификује за такмичење у оквиру Прве лиге. Пласман у највиши ранг такмичења одлучила је утакмица у Великом Градишту против директног конкурента ВГСК. Након победе у Бачкој Паланци са великим нестрпљењем се очекивао меч против Кикинде на домаћем терену, а победа максималним резултатом оверила је визу за пут до неслућених висина. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

54

МАГАЗИН 1.5.2016.

55

1.5.2016.

МАГАЗИН

56

Виолета Цветаноска

Васкршња радионица у Народном музеју

УМЕЋЕ И КРЕАТИВНОСТ В

аскршња радионица у Народном музеју Краљево организована је као тродневни програм, од 19 – 21. априла 2016. где су деца показала своје умеће и креативност у традиционалном осликавању јаја. Циљ радионице је да развије интелектуалне и креативне способности најмлађих, да их научи традиционалним техникама и вештинама и упозна са народном културом и традицијом. Учесници радионице су били ученици петог разреда краљевачких основних школа „IV краљевачки батаљон“, „Светозар Марковић“, „Свети Сава“ и „Вук Караџић“, док су као гости, учесницима помагали, Бојан Миљковић, иконописац и Слађана Миљковић, академски сликар. Гости су са великим ентузијазмом своје знање пренели на учеснике радионице подстичући их да у додиру са традицијом у овим модерним временима нађу прави начин да испоље своју креативност. На крају програма изабрана су најлепше осликана јаја која су изложена у сталној поставци Народног музеја. На малој свечаности свим учесницима радионице кустос Виолета Цветаноска, аутор и организатор програма, доделила је поклоне, у знак сећања на дружење и заједнички рад. Прво место освојила је Јелена Савовић ученица Основне школе „IV краљевачки батаљон“, друго Тамара Рашовић из школе „Свети Сава“, треће Анђелија Рудњанин из школе „Вук Караџић“, док је специјална награда припала ученици Основне школе

„Светозар Марковић“ Татјани Попадић. Деца која су својим радом учествовала у радионици добила су осећај задовољства и поноса јер су уз властити труд и рад научили о вредности очувања културне баштине и то је, заправо, подстрек да се и убудуће одржавају васкршње радионице.

Ускрс По хришћанском веронауку, од 15 највећих црквених празника 7 је посвећено Исусу Христу (Божић, Богојављење, Цвети, Спасовдан, Тројице, Преображење и јесењи Крстовдан). По јеванђељском учењу, Исус Христос је издахнуо разапет на крсту на јеврејски дан спремања, који хришћани светкују као Велики петак. Тога дана је Христос и погребен, захваљујући својим тајним ученицима Јосифу и Никодиму, који су измолили дозволу од Пилата да скину његово тело са крста. Веровало се да на тај дан читав свемир тоне у тишину и изражава жалост због смрти Христове. У православним црквама тада ни црквена звона не звоне, већ се, уместо тога, „клепа“ (тј. лупа по дасци).

Јаје Из јајета настаје живот. Том чињеницом одређена је углавном његова улога у религији и митологији. Оно је, дакле, фигурирало као извор живота. Мит о постанку света из јајета био је познат многим старим народима: Фе-

ничанима, Вавилонцимаа, Египћанима, Индусима, Кинезима, Јапанцима и другима. Од давнине су људи настојали да искористе ту животворну моћ. Јаје им је често служило као средство помоћу којег се живот стварао, чувао, одржавао. У том својству оно се јавља и у народној религији Срба. Код Срба, као и код других европских народа, представе о животворној моћи јајета с временом су добиле хришћанско обележје. Особиту моћ народ је приписивао јајима која су бојена и шарана уочи највећег хришћанског празника, Ускрса. Она су бојена и шарана током Велике недеље (недеље или седмице која претходи Ускрсу), а најчешће на Велики четвртак и Велики петак. Тај посао могле су обављати само одређене особе, и то по строго утврђеним правилима. Бојење јаја је старије од шарања. Коришћене су различите боје (у жалости и тамне). Но само је црвена боја била обавезна, а у неким крајевима и једина. „Право“ ускршње јаје било је црвено јаје. Оно је било и остало симбол овог празника, који је у неким турским изворима и називан „црвеним јајима“. Црвена боја се добијала бојењем у рују, бурјану, трешњевој и шљивовој кори. Јаја су се бојила у црвено и варзилом, увозном бојом коју су продавали колачари. Жута боја се добијала од млеча, луковине, коприве, сламе и кукурека. Мрка се добијала од чађи и ораховине, зелена од семена коприве, а плава од дивљег зумбула. Свака од ових боја симболизује нешто: црвена представља боју

57

МАГАЗИН

1.5.2016.

крви – живота, плава боју неба и духа, жута боју светлости – сунца, зелена боју природе и раст, а смеђе-мрка боју земље. Ускршња јаја украшавају се воском на следећи начин: на кувано јаје наноси се шараљком растопљени восак у који се дода мало чађи у виду жељених орнамената. Јаје се затим потопи у растворену боју, не много врућу, да се восак не би отопио и држи док се не обоји. На крају се восак скине, а јаје премаже замашћеном крпом. На овај начин могу да се шарају јаја и у више боја, само у том најтамније. Орнаменти су углавном геометријски и биљни. Украшавање ускршњих јаја листовима и цветовима биљака – овај начин украшавања је у вези са култом биља, који се провлачи кроз све пролећне обичаје. На јаје се прилепи лист или цвет неке биљке, увеже концем или што тањом крпом (данас најлон чарапом), потопи у боју и кува двадесетак

58

минута. Обично се узимају листићи першуна, целера, детелине, кукурека и др. Ускршња јаја се могу украшавати и помоћу туткала и анилинских боја. То су тзв. „мраморна јаја“. Боје се растворе у туткалу, а онда се прстима наносе по јајету. Оне се саме разливају и јаје се нашара као мрамор. Хришћанска црква је доста касно прихватила тај обичај. Први пут се бојена јаја помињу у XII веку, а у нашим крајевима и много касније. Најстарије вести о њима потичу тек из XVI столећа. По широко распрострањеном веровању, ускршња јаја – а нарочито црвена – имају иста својства као и „обична“ јаја. Наравно моћ ускршњих јаја била је много већа а њихова употреба разноврснија. Томе је допринела њихова веза са хришћанским празником, али и представе у вези с њиховом бојом. Црвена боја је третирана као боја крви, а самим тим и као боја „жи-

вота“. Оно јаје које је прво било обојено је било предмет посебног уважавања. Звали су га обично „чуварем“ (чуваркућа). Црвена ускршња јаја имала су широку примену. Попут „обичних“ јаја често су коришћена у магији плодности. Још чешћа је била њихова употреба у заштити људи, пре свега њиховог здравља. Био је општи обичај да се на Ускрс изјутра сви укућани омрсе црвеним јајетом. Чинили су то зато да би били здрави током читаве године. Главну улогу у тој здравственој заштити имало је, наравно, прво обојено јаје и оно се због тога називало „чуварем“. Заштитна моћ првог ускршњег јајета протезала се и на имовину сељака, на њихову кућу, усеве, стоку. С тим циљем „чувар“ се понекад закопавао у њиву или виноград, а понекад чувао у кући до следећег Ускрса. Ускршње јаје је могло да буде и опасно. Свака грешка у руковању

њиме скупо се плаћала. То, уосталом, показују и одговарајуће забране. Најпознатије су, свакако, биле оне којих су морали да се придржавају чобани. Њима је, на пример, било забрањено да једу јаја за време празника. У противном би страдала стока која им је поверена. Као што је познато, и данас се свуда боје и шарају јаја. Очували су се углавном неки друштвени обичаји: јајима се људи „туцају“, дарују их или размењују. Најчешће су то чинила и чине деца, мада ни одрасли нису искључени. Може се претпоставити да су неки од тих обичаја имали и магијски карактер (трљали јајима деци образе, умивали се водом у којој су она „преноћила“), али се то њихово значење с временом изгубило. Скуп обичаја везаних за бојена и шарена јаја представља најуочљивије обележје ове светковине. У бојењу и шарању јаја првобитно су употребљавана средства и примењивана једно-

ставна техника коју можемо сматрати аутохтоном: једноставно бојење материјама које се налазе у кући или око куће. Појава јефтиних анилинских боја потискује стару технику бојења и шарања јаја, уноси се ново шаренило боја, али на штету складности и лепоте. Некада су се за добијање одређених боја користиле одређене врсте биљака или делови биљака (лист, цвет, корен).

Орнаменти Обиље је мотива који се примењују на ускршњим јајима и они су најчешће крајње стилизовани. Код шарања јаја воском изводе се различити орнаменти, како религијски, тако и биљни, геометријски и зооморфни. Религијски утицај се огледа на једном броју јаја која имају исцртан крст и често исписана слова Х В или натпис Христос Васкресе.

Најчешћи су орнаментални мотиви на шараним јајима биљног порекла и они се изводе натуралистички. Цвеће и лишће су симболи пролећа и на ускршњим јајима симболизују нов живот, обнављање живота. Од зооморфних мотива заступљени су мотиви птице, рибе, змије, корњаче, лептира и они носе одређену симболику. Вештина шарања јаја задржала се само понегде. Старе технике бојења и шарања јаја постепено се напуштају, па се јаја данас углавном боје анилинским бојама и другим прашкастим материјама које имитирају пескарену површину и шарају сличицама (често са јунацима цртаних филмова) или осликаним омотачима који се купују. Ови начини шарања су много бржи и захтевају много мање труда, али на уштрб лепоте и симболике која је давно заборављена. Виолета Цветаноска

59

60

МАГАЗИН 1.5.2016.

61

Београдски завичајци настављају традицију

МАГАЗИН

1.5.2016.

ДАНИ ЈОРГОВАНА

62

Ч

ини се да су предизборне активности овог пролећа биле главна преокупација представника власти, па се нико у време док цветају јорговани није сетио прошлогодишњег представљања у Београду кад је свечана поворка кренула од Скупштине града и Кнез Михајловом улицом прошетала до Калемегдана. Како оно што је требало да постане традиционално не би било у потпуности заборављено ове године су се потрудили чланови београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“ који су последњег уторка у априлу обележили своје „Дане јоргована“. Домаћини овогодишње манифестације били су особље и ученици

Основне школе „Бранко Ћопић“ из Раковице, а прославу су увеличали гости из Основне школе „Вук Караџић“ у Рибници, представници Друштва српско француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“, певач и песник Љуба Манасијевић и друге званице. Манифестација је отворена Трком првака „На слово, на слово“, уз промотере чика Брану и чика Пецу, у којој није било важно које ће слово победити. Председник подружнице Милан Новаковић специјално за МагазИН потврђује да је победила жеља да се промовише и чува ћирилица. По лепом и сунчаном времену у дворишту школе двоје најбољих ђака

су, у знак сећања на Долину јоргована Свете Јелене и краља Уроша, у дворишту школе засадили јоргован, а најбољим ауторима литерарног састава на тему „Јорговани Јелене Анжујске“ додељене су прикладне награде. Ученици обе школе су приредили представу са богатим програмом у коме је са својим песмама учествовао Љуба Манасијевић, а у присуству представника града Краљева и општине Раковица, руководства потврдиле жељу за братимљењем очекујући да њихов пример следе и локалне самоуправе. Једнодневно дружење потрајало је до вечерњих сати када је договорен следећи сусрет, овога пута у Краљеву.

А У РАКОВИЦИ

63

64

МАГАЗИН 1.5.2016.

65

Рано откривање оштећења слуха код беба

МАГАЗИН

1.5.2016.

УСЛОВ ЗА УСПЕШ

66

- Краљево је шести град у Србији у коме је Одсеку неонатологије Опште болнице „Студеница“ уручен апарат за рано дијагностиковање евентуалног оштећења слуха код новорођенчади. - Помоћ у прикупљању средстава за куповину апарата вредног 450 хиљада динара обезбедила је компанија „Моцарт“.

- Акција „Срце за децу“ траје до 31. маја а организатори до тада очекују још већу подршку грађана и друштвено одговорних фирми у прикупљању средстава. - Иако се у краљевачком породилишту сваке године роди између 1.300 и 1.400 деце нема статистичких података о оштећењима слуха, јер до сада није рађен скрининг. - Краљевачко породилиште се сврстава у ред најбољих у Србији, а када у наредних три до четири месеца буде опремљено још једним транспортним инкубатором та позиција ће бити учвршћена

Фото: М. Радовановић

ШНО ИЗЛЕЧЕЊЕ

67

1.5.2016.

МАГАЗИН

68

„Блиц фондација“ је почетком марта покренула акцију „Срце за децу“ чији је циљ да се свим породилиштима у Србији обезбеде скрининг апарати за рано дијагностиковање евентуалног оштећења слуха код новорођенчади. После Ниша, Ваљева, Вршца, Прокупља и Шапца Краљево је шести град у коме је Одсеку неонатологије Опште болнице „Студеница“ уручен апарат за скрининг слуха, а сличне су до краја недеље добиле здравствене установе у Чачку и Новом Саду. Жеља организатора акције је да, уз помоћ друштевно одговорних фирми, у што краћем року ове изузетно значајне апарате добије свих 56 породилишта у Србији од Грачанице и Косовске Митровице преко Крушевца и Лознице до Сомбора и Суботице. Уредник „Блиц фондације“ Велимир Перовић сматра значајним да се оштећење код беба открије одмах по рођењу, најкасније за месец дана

након тога, како би рехабилитација слуха почела на време у четвртом или петом месецу. Код деце рођене са оштећеним слухом, ако се оштећење открије на време и у складу са тим почне рехабилитација, он до поласка у школу може потпуно да се рехабилитује. Помоћ у прикупљању средстава за куповину апарата обезбедила је компанија „Моцарт“, а донацију вредну 450 хиљада динара шефу Одсека неонатологије у Краљеву др Татјани Крушевац уручио је представник компаније Иван Чакајац. Вредан поклон омогућава краљевачком да се сврста у ред породилишта која су отпочела скрининг слуха непосредно по рођењу што код родитеља умањује страх да ли им беба чује. Рани скрининг омогућава да се рехабилитација код деце са оштећеним слухом започне од трећег до шестог месеца живота, јер у том периоду до-

лази до бољег и бржег развоја говора, нормалан и правилан интелектуални развој. Рану дијагностику наглувости у данашње време могуће је установити већ у породилишту применом скрининг тестова - употребом портабилних електронских инструмената једноставном методом, без ризика по здравље детета. Применом ове методе јасно се повећавају квалитет живота и могућност за социјални развој детета.

- Урођено оштећење слуха више ни једном детету не сме да представља препреку да се нормално развија, комуницира, слуша музику, да се гласно радује, образује и буде друштвено корисна особа која може да живи од свог рада. Овим апаратом смо омогућили да се оштећење слуха дијагностикује одмах по рођењу и да рехабилитација под надзором лекара почне већ од шестог месеца, што гарантује да ће до по-

ласка у школу дете потпуно развити говор и интелект – истакао је Перовић уз захвалност грађанима који су слали СМС поруке и уплаћивали новац на текући рачун „Блиц фондације“ и тако дали велики допринос спровеђењу акцију која је се сматра изузетно значајном за здравље деце. Акција „Срце за децу“ траје до 31. маја а организатори до тада очекују још већу подршку грађана и друштвено одговорних фирми у порикупљању средстава. Опремањем свих породилишта апаратима за рано откривање проблема са слухом код новорођенчади Србија ће се придружити државама које већ спроводе рани скрининг слуха, а лекари бити у могућности да у првих неколико дана по рођењу детета утврде постоји ли било какав проблем са слухом како би на време применили адекватну терапију. Сем што се детету пружа могућност да

на време исправи проблем са слухом, и омогући нормалан и правилан развој, и друштво у целини добија мањи број деце које током живота имају развојне проблеме због касног откривања наглувости и глувоће. Иако се у краљевачком породилишту сваке године роди између 1.300 и 1.400 деце нема статистичких података о оштећењима слуха, јер скрининг није ни рађен, а евентуални проблеми се откривају касније кроз рад педијатријске службе и Одељења за ухо, грло и нос. Примена новог апарата у свакодневном раду омогућиће да се лакше открију евентуална оштећења, па директор Опште болнице др Зоран Мрвић верује да ће већ до краја године бити познато да ли је, и колико, било новорођенчади са оштећењима слуха. Краљевачко породилиште се сврстава у ред најбољих у Србији, а када у наредних три до четири месеца

буде опремљено још једним транспортним инкубатором та позиција ће бити учвршћена. „Блиц фондација“ је основана почетком 2013. године, а прва акција „Срце за децу“ покренута крајем јануара са циљем да се прикупе новчана и робна средства и помогне социјално угроженој деци. Помоћ је добило више од 400 малишана широм земље чијим су породицама решавана стамбена питања, адаптирани постојећи објекти, грађена купатила, обезбеђен намештај, бела техника, компјутери, огрев за зиму, храна, одећа, обућа, средства за хигијену, играчке... Обновљено је Одељења неурологије у Ваљевској болници, млечна кухиња на Институту за мајку и дете, као и једино дечје очно одељење у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 1.5.2016.

71

МАГАЗИН

1.5.2016.

Потписани уговори о стипендирању

72

НАЈБОЉЕ ШТО

- Краљево ће и током ове школске године стипендирати педесет најбољих студената. – Једини критеријум успех током студија. - Стипендије само за студенте са државних факултета. - Стипендије најбољим студентима најбоље уложене паре из градског буџета. - Сагласно Закону о ученичком и студентском стандарду право на студентску стипендију код надлежног министарства нема студент који је то право остварио у складу са одлуком органа јединице локалне самоуправе

К

омисија за стипендије студентима града Краљева и ове године је расписала конкурс за доделу стипендија, а сви који сматрају да су током студија радили мало више од осталих понадали се да би брзо могли да се сврстају међу педесет најбољих и тако обезбеде право да у наредних десет месеци добијају по десет хи-

љада динара. Основни критеријум за доделу стипендија и овога пута је био успех током студија, а предност су имали они који приводе крају академско образовање. Право учешћа на конкурсу имали су студенти који су на режиму финансирања из буџета Републике Србије под условом да су држављани Репуб-

лике Србије, да имају пријављено пребивалиште на територији града Краљева најмање три године пре расписивања конкурса, да су редовни студенти I или II степена почев од друге године студија, да имају просечну оцену изнад 8,50 и да ниједна година није обновљена. Након што је после подношења захтева, бодовања, жалби

ИМА КРАЉЕВО и решавања Градско веће потврдило коначну листу они са најбољим резултатима током студија почетком минуле недеље потписали су уговоре којима су дефинисане обавезе обе стране. Колико је конкуренција била јака сведочи податак да је последњи са листе оних који су конкурисали током школовања остварио просечну оцену 8,54 што наводи на закључак да су стипендије најбоље уложене паре из градског буџета. Више од свега радује податак о великом броју Краљевчана који током студије не знају за оцену нижу од десет. Сазнање о све већем броју успешних младих људи наводи на размишљање о проширењу листе у неком наредном периоду и ангажовању више

средстава за стипендирање оних на којима треба да се заснива будућност града. Значајнијим од тога сматра се настојање да се створи услови за запошљавање бар онима који блистају од знања и због чињенице да је према најбољима усмерена пажња великих фирми првенствено из главног града, али и иностранства. Овакво размишљање темељи се на сазнању да скроман износ стипендије ни из далека није довољан да задовољи ни минимум потреба студената, али је упркос томе значајан пре свега због уверења да је неко препознао њихов рад. Они који су у уторак потписали уговоре једнодушни су у оцени да стипендија, ма колико, скромна представља велики подстрек за даљи рад.

Податак да су и овога пута право учешћа на конкурсу имали само студенти са државних факултета изазвао је незадовољство код оних са приватних за које је процењено да у овом тренутку још не обезбеђују ниво знања који може да се мери са високошколским установама финансираним из државног буџета. Хиперпродукција високошколских установа и велики број свршених студената факултетеа сумњивог квалитета основни су разлог за овакво опредељење, уз то и сазнање да у многим земљама на важним радним местима у државном апарату не могу да буду они који су завршили приватне факултете. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 1.5.2016.

„ВОЈНА АКАДЕМИЈА“ У РИБНИЦИ

П

Фото: М. Радовановић

опуларност телевизијске серије „Војна академија“ повод је да се најмлађим Краљевчанима, ученицима основних школа „Вук Караџић“ и „Свети Сава“, поводом наступајућих празника омогући дружење са неким од протагониста. Са ученицима ових школа дружили су се Бојан Перић, Бранко Јанковић и Иван Михајловић који су потврдили да је циљ посете да се малишанима пренесу поруке о правим људским вредностима које укључују другарство, пожртвовање, жељу за образовањем и успехом. Посета Краљеву је прилика да се најави снимање нових епизода које почиње 10. маја, а током наредних деведесет дана тим састављен од познатих лица наставиће да промовише честитост, храброст, патриотска осећања и оно што је најчасниеј у српском народу, војни позив. Т,Р.

75

1.5.2016.

МАГАЗИН

76

Живот у заједници са 26 чељади

МОЈА ШКОЛА ЖИВОТА

- Аутор књиге „Моја школа живота“ Драгослав Дугалић живео је непоновљив и веома узбудљив живот испуњен свакојаким догодовштинама од којих су само неке описане. – Завичај одређује менталитет, карактер, интелект, васпитање, храброст, сналажљивост и поштење. - Књига је аутентично сведочанство о томе да је породична задруга била темељна карика живота у српским селима у којима је живео највећи део становника. – „Моја школа живота“ је књига изразито личног печата, Дугалићев животопис, фино сведочанство прохујалих времена, с галеријом помало заборављених, а некада веома познатих, личности које су га окруживале

77

МАГАЗИН

1.5.2016.

В

78

ећ прва реченица увода у књигу Драгослава Дугалића „Моја школа живота“ код читаоца побуђује посебну пажњу због сазнања да је аутор пише у седамдесет деветој години живота. То су године у којима су највећи број његових предака и даље родбине доживели као поприличну старост ако се има у виду да је мало ко поживео више од деведесет. Поглед уназад на протекло време и доживљаје са толике дистанце повод је за потребу да се догађаји које аутор сматра важним забележе како би остали трајно сачувани, првенствено због најмлађих чланова своје породице. Драгослав Дугалић је одрастао у кућној заједници од двадесет шесторо чељади што је била реткост и за оно време, нешто што данашње генерације тешко могу и да замисле да је постојало. У таквој средини било је небројано тешких тренутака због којих је требало много напора да се препреке савладају, а начини на које је Дугалић решавао проблеме детаљно су описани у књизи. Књига „Моја школа живота“ има поднаслов „Живот у задрузи са 26 чељади“ а објављена је ове године у оквиру обележавања имендана града Краљева. У предвечерје значајног датума представили су је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и Завичајно друштво Краљево, а о књизи су исцрпно говорили етнолог Народног музеја у Краљеву Виолета Цветаноска и добри познаваоци Драгослава Дугалића др Томислав Симовић и др Милан Матијевић. Полазећи од става да се живот сваког човека може поделити у две фазе, младост и године када нестрпљиво гледа напред и године када се окреће и гледа за собом, добра су основа да др Симовић закључи како је Дугалић имао шта да види и запише, а срећа је што је записао. Податак да је током првих 78 година био чобанин, ратар, косач, рабаџија, кречар, дрвосеча, путар, дактилограф, матичар, бла-

гајник, шпедитер, синдикалац, инструктор, планер, финансијер, координатор, друштвено-политички радник, директор, фотограф, новинар, пчелар, калемар, казанџија, свирач... и још по нешто што није пријавио води ка ставу да је живео непоновљив и веома узбудљив живот испуњен свакојаким догодовштинама од којих су само неке описане у књизи. Првом књигом аутор доказује да је озбиљном човеку, ма где био, довољно да се загледа у себе и у трену направи ретроспективу протеклих догађаја у завичају као месту које одређује менталитет, карактер, интелект, васпитање, храброст, сналажљивост и поштење. Драгослав Дугалић је аутентичаним језиком испричао живот у једном даху, као у причама које се преносе са колена на колено, а свака је јасна слика времена и актера догађаја. То потврђује да ће бити занимљива широј публици ван академских кругова што јој даје посебну вредност. Описујући себе, породицу и живот у задрузи, аутор изузетно верно показује односе у вишечланим домаћинствима, великим породицама са јасним ауторитетима, великом толеранцијом и међусобном пажњом, где се увек зна шта ко ради па је мало губљења времена.

- Спонтано и веома сликовито аутор је приказао мукотрпни сеоски живот у коме је много солидарности и пажње, а врло мало сујете и зависти коју срећемо у боље стојећим друштвима. За сваки тежак посао ту су комшије и рођаци са запрегама, а касније и машинама. Драгослав је то видео и доживео и зато није никакво чудо што то не заборавља, већ тим и другим људима враћа свом снагом и умећем. Аутор занимљиве приче сврстава у неколико група као што су приче везане за породицу и задругу, затим школовање, па војску, онда посао и друштвено-политички рад због чега књига има меморијски карактер. За разлику од многих писаца мемоара, где су аутори увек најпозитивнији ли-

кови увек у праву и на правој страни, Драгослав је углавном хроничар, признаје своје грешке и заблуде а велича добра дела људи из свог окружења. Јасна је његова жеља да сваку пружену руку запамти и добром врати. У животу се држао гесла „памти па врати“ и зато је кроз неколико прича истицао активности у функцији помоћи својим земљацима, тако да је био њихов „амбасадор“ у Краљеву – потврдио је др Симовић уз подсећање да је Дугалић учинио много добрих дела за своје ближње, пријатеље, земљаке и ширу заједницу што књигу чини значајном за афирмацију завичаја. Књига је одраз великог животног искуства које показује да човек мора бити истрајан и храбар, стручан у ономе што ради и поштен у оносу према другим људима. Уверење да је аутор кроз приче доказао како се стиже до успеха потврђује да књига представља специфичан уџбеник за школу у животу. Дугалић је описао периоде кроз које је пролазио, и који су му остали дубоко урезани у памћење, а пажњу др Матијевића је посебно привукао део који се односи на у то време најважнији облик организовања живота, рада и привређивања на селу. Аутор је описао живот у задрузи који се односи на становање и живот, управљање задружним домаћинством, организацијом и поделом послова на чланове задруге, па се стиче кристална слика о томе које су послове обављали пунолетни и старији, а које млађи чланови и деца, како се готовила храна, делио колективни оброк и где је коме било место за време обеда. Тако је књига аутентично сведочанство о томе да је породична задруга била темељна карика живота у српским селима у којима је живео највећи део становника. Задруга је била веома значајна институција живота на селу, основ економског опстанка и напретка задружног домаћинства, али и нације. У време када се пољопривредна производња обављала примитивним сред-

Драгослав Дугалић

79

80

МАГАЗИН 1.5.2016.

ствима бројни чланови домаћинства су мануелним радом обављали послове који су обезбеђивали потребан ниво пољопривредне производње, намирнице за исхрану, одећа, обућа и приход за повећање задружног иметка.

- У задрузи се обављала и занатска делатност за подмирење натуралних потреба чланова, а бројност задружног домаћинства пружала је сигурност и безбедност свим члановима, нарочито у давнијим временима. Бројност чланова задружног домаћинства у та времена није био терет, то је била предност. Текст приказан у књизи пружа реалну слику привређивања на селу, његовом опстанку и развоју, а истраживачима ове материје омогућиће да се, кроз описане детаље, боље упознају са реалним животом на селу у протеклим временима. Аутор је у књизи успешно приказао своје одрастање и васпитање стечено у породичној задрузи, па се види да га је понео са собом и даље са поносом носио кроз живот и преносио на потомке – закључио је др Матијевић. Из визуре етнолога књига сведочи о животу у задрузи, породици, традицији, школовању, заснивању радног односа, ангажовању у различитим друштвеним организацијама и, као својеврсно је завештање потомцима, представља значајан допринос завичају. Основна одредница живота у задругама, које су при крају 19. века још увек представљале доминантан облик породичне заједнице у сеоским срединама, било је узајамно разумевање и поштовање. Одрастање се у њима одвијала по строго утврђеним принципима који су дефинисали однос млађих према старијима, положај у заједници, обавезе у зависности од пола, и обавезу да се добре особине развијају а непожељне сузбијају.

- Задруга или кућа, животна радна заједница и заједница добара заснована на сродству под патријархалним модалитетом изабраног старешине представљала је преовлађујући вид породице. Била је то сеоска кућна заједница у којој живи и ради известан број задругара у крвном сродству на неотуђивом и недељивом земљишном

простору под влашћу изабраног старешине. Према сатром српском обичајном праву задруга је посебан појам за породицу која се сматра субјектом способним да оствари права. Њене одлике су биле недељива заједничка имовина и колективни начин привређивања, а сва добра и имовина не припада појединцу већ свима заједно и све што неко створи у задрузи није створио за себе него за све. Послови у сеоском домаћинству су били подељени по основу родне припадности, а подела постоји више као идеолошки концепт док се у пракси мушке и женске улоге преплићу. Мушкарац идентитет заснива на улози старешине породице, њеног хранитеља и заштитника, а вредноћа, разумност, поштење и самодисциплина су мушке особине које се високо вреднују у сеоском друштву. Способност мушкарца да брине о породици и имању одређује његов статус у сеоској заједници. Приказ управљања и рада домаћинства био би непотпун без податка о ангажовању женске радне снаге, јер је вођење домаћинства једно од најважнијих обавеза жена чије су најпожељније особине неопходне за успешно обављање дужности вредноћа и трезвеност – објаснила је Цветаноска. Значајан чинилиац породичне задруге представљала су деца која су се рано укључивала у економски живот сеоске заједнице, а став да је период потпуне безбрижности и слободе релативно кратак заснива се на чињеници да заједница која зависи од непрекидног заједничког рада свих чланова не може да толерише њихово дуготрајно издржавање. Први послови који се у сеоском домаћинству поверавају деци су једноставни, а за њих нису потребни ни посебна снага ни изузетна обука. Већ од пете или шесте године поверавају им се прве радне обавезе везане за чување стоке да би, а кад ојачају и одрасту, око петнаесте почели да обављају најсложеније пољоприврене послове као што су орање, окопавање, плашћење, жетва и многи други. Значајном се чинила

потреба да се у кругу вршњака пронађе сигурност за потврду идентитета и развија мноштво разноликих односа који ће им касније помоћи да се снађу у животу. Пред очима аутора књиге одвијао се живот старијих генерација што је било добра основа да се упозна са будућим фазама и безболно припрема за оно што га очекује. Драгослав Дугалић потврђује како се трудио да прикаже живот тог времена што није било ни мало лако у књизи ограниченог формата.

- Живот ме је бацао са обале на обалу, такве су околности биле, а циљ ми је био да оставим трагове како сам се на тим обалама дочекивао, борио и трудио се да не очајавам кад се нађем у новом окружењу него тражим начина како да разрешавам проблеме. Мој отац је ратни заробљеник који је осетио нешто од живота у Немачкој па се определио да брата упише на кројачки занат, а мене на малу матуру рачунајући да се нећу враћати у село. Околности се промене, задруга се подели, брат се запослио у Крагујевцу, а мене отац врати на село јер нема пара да ме школује. Било је драматично, али сам се ухватио будака, секире, мотике, лопате, косе и са оцем три године радио све на земљи иако сам 1955. године са једном разредом средње школе био најписменији грађанин у општини Студеница. По доласку из војске ми не обезбеде посао у Студеници, већ понуде у Ушћу и ту почиње драма, па скоро да сам све време био располућен. Имао сам амбицију да наставим школовање, па сам као војник уписао дописну економску школу и наставио да завршавам ванредно. Промене су биле толико драстичне да је требало много стрпљења и упорности да се одређене околности разрешавају, а ја сам их описао колико сам био вичан – каже Дугалић. Књига изразито личног печата је Дугалићев животопис, фино сведочанство прохујалих времена, с галеријом помало заборављених, а некада веома познатих, личности које су га окруживале. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 1.5.2016.

83

МАГАЗИН

1.5.2016.

До краја наредне недеље у Народном музеју

84

КРОЗ СВЕТ ИНСЕКАТА СРБИЈЕ - Изложбом „Кроз свет инсеката Србије“ Природњачки музеј жели да учини ближим и разумљивијим запостављени и мало познати свет инсеката који су приказани у пуном сјају, разноврсности и лепоти.

- Инсекти представљају најбројнију и најразноврснију групу животиња која је карактеристична по богатству облика, боја и начина живота

Т

оком неколико последњих година интензивирана је сарадња краљевачког Народног музеја и Природњачког музеја из Београда, а након 2011. кад је у овој средини приказана изложба „Рибе јужног Јадрана“ сваке године је уследила по једна нова. Тако је Краљевчанима пружена јединствена прилика да виде изложбе као што су „Птице грабљивице“, „Скелети уживо“, „Минерали Трепче“ и „Старо и нестало воће Србије“. Последњом у низу „Кроз свет инсеката Србије“ Природњачки музеј жели да учини ближим и разумљивијим запостављени и мало познати свет инсеката који су приказани у пуном сјају, разноврсности и лепоти. Аутори изложбе Александар Стојановић и Мирослав Јовановић сведоче да инсекти то заслужују јер представљају најбројнију и најразноврснију групу животиња која је карактеристична по богатству облика, боја и начина живота. Преко пет хиљада примерака пред-

ставника 1.730 врста инсеката из збирке Природњачког музеја само су мали део укупног броја врста које живе на подручју Србије. Конзерватор Природњачког музеја ботаничар Мирослав Јовановић потврђује да изложеним примерцима етомолошког материјала припадају препарирани инсекти сакупљани последњих тридесетак година. С обзиром да на подручју Србије живи између 30 и 40 хиљада врста 1.730 представља изузетно мали број, на изложби су заступљени сви редови и групе са овог подручја. Иако су редови са већим бројем врста представљени у већем обиму нису занемарени ни мањи, а врсте које се виде само под микроскопом представљене су оригиналним илустрацијама приређеним специјално за ову изложбу. Инсекти припадају групи доста покретљивих животиња на чију разноврсност утиче микроклима, па су поједине врсте везане само за уска

подручја и не могу се наћи на другим. Са климатским променама долази до промена и у богатству животињског света а велика покретљивост инсеката разлог је што се и на подручју Србије јављају некада непознате врсте. Такав је случај са кромпировом златицом која некада није била позната ван Америке, али се временом одомаћила и на нашим просторима. Упркос томе свет инсеката на територији Србије не разликује се посебно од оног са простора европског континента.

- Инсекти су најбројнија група животиња на планети. Има их преко милион и 200 хиљада врста познатих у свету, а како се сваке године открије по неколико хиљада нових сматра се да их има још толико. Веома су значајни за људе првенствено због тога што опрашују 80 посто биљака, због улоге у разлагању органских материја и кружења енергије, а у неким срединама служе за исхрану становништва док се у другим једни инсекти хране другим.

85

Инсекти

МАГАЗИН

1.5.2016.

Посетиоцима је пружена јединствена прилика да на малом простору погледају све врсте које у природи није могуће видети на једном месту, ни у том броју и разноликости. На изложби су представљене све групе инсеката водени цветови, вилини коњици, скакавци, зрикавци, попци, попци дрвећа, ровци, богомољке, кожокрилци, књишке ваши, длакоједи, праве ваши, трипси, стенице, цикаде, биљне ваши, крваве ваши, лептирасте ваши, лисне буве, штитасте ваши, мрежокрилци, мрављи лавови и златооке, трчуљци, тигар инсекти, гњурци и веслари, краткорилци, лешинари, листорошци, котрљани, гундељи и рутаве бубе, јеленци, скочибубе и красци, дрвоточци и бељикари, буба листаре и златице, касиде и бувачи, жишкци, стрижибубе, свици, мекокошци, мајске бубе, шпанска буба, црне бубе, брашнара, сјајници, сланинари, бубамаре, рилаши, ситоне, цветоједи, сврдлаши, подкорњакци и бељикари, дугокрилци, длакокрилци, лептири, минери, прави и други мољци, стаклокрилци, смотавци и пламенци, свилопреље и преље, пауновци, вештице, дудовца и губара, совице, земљомерке и мразовци, купусари и глоговац, ластин репак и ускршњи лептир, плавци, седефице, шаренци, преливци, еребије, хипархије, двокрилци, дугоноги и прави комарци, лептирасте мушице, муве галице, обади, грабљиве муве, муве бумбари, осолике муве, воћне муве, муве минери, цветне муве, муве стабљика, домаће и стајске муве, муве зунзаре, муве гусеничарке, опнокрилци, осе дрвећа, осе стабла, осе листа, осе потајнице, осе галице, сомотасти мрави и мрави, златне осе, пчеле и бумбари, буве и многи други инсекти.

86

Александар Стојановић

Комарци, бубе и вашке опасни су зато што преносе многе заразне болести као човечија бува која је преносила кугу због чега је у Средњем веку десетковано становништво. Ваш преноси пегави тифус од кога је у Србији током Првог светског рата страдало четири милиона становника што је више него у борбама. Комарци преносе маларију од које, иако има лекова, умире стотине хиљада људи што потврђује да су неке врсте инсеката веома опасне. Са друге стране има врста које су штетне или што потврђује констатацију да свака има одређену функцију и да у природи ништа није случајно – каже Јовановић. Иако је у широј јавности било присутно уверење да су инсекти попут мува, комараца, бубашваба или мрава досадни жеља аутора изложбе била је да бројним врстама богат свет инсеката прикаже другачијим. Ма колико свет инсеката био богат прикупљање репрезентативних примерака је најчешће ограничено фина-

нсијским средствима због чега се у локалним условима најчешће своди на врло узак простор. Искуство показује да је богатство збирке веће и разноврсније уколико се обиђе већи број станишта и пажљиво приступи истраживањима одређеног простора. Аутори изложбе потврђују да се примерци пронађени на терену по повратку у музеј препарирају након сушења и стрпљивог рада да се сви делови тела поставе у одговарајући положај. Колико припрема за излагање представља компликован процес показује и податак да су поједини примерци изузетно ситни, па је тешко у одговарајући положај поставити ножице, крила, антене и дриге делове тела пре него се поставе у етимолошке кутије. Сви примерци се у музеју чувају у посебним условима уз настојање да се заштите од утицаја директног светла које убрзава пропадање, а колико се пажње посвећује стварању потребних услова најбоље сведочи податак да има примерака који су стари између

две и три стотине година. Изучавањем инсеката баве се научници различитих профила на различитим факултетима и институтима. Област интересовања стручњака Природњачког музеја оријентисана је на прикупљање, чување и излагање како би се овај занимљив свет приближио што ширем кругу људи. О значају појединих врста сведочи интересовање истраживача из различитих делова света који размењују сазнања, научне радове и одређене примерке инсеката. Предмет интересовања сарадника Природњачког музеја била је и околина Краљева, посебно терени Гоча и Столова који су потврдили постојање различитих врста инсеката који живе на овим просторима, лептира, тврдокрилаца, разних врста мува и других. Музејске збирке чине и бројни припадници истих врста које је због пропадања увек потребно заменити новим и добро очуваним.

- Инсекти имају латинске називе, а

уколико смо у литератури нашли српски ставили смо тај. Велики број инсеката нема посебан назив па су бубе само бубе иако нису све исте. Попаца има много различитих врста као и зрикаваца а сви се зову зрикавци. Међу инсектима са ових простора су лептири, вилински коњици, скакавци, зрикавци, попци, ровци и други. Највећи из врсте ноћних лептира има распон крила од петнаестак сантиметара, најмањи је као врх од игле, а има и мањих. Без обзира колико је мали сваки има крила, ноге и антене које су минијатурне – каже Јовановић. Изложба је током претходне године изазвала велико интересовање Београђана о чему сведочи податак да су се поједини на њој задржавали и више од сат времена. Уз стручно вођење Краљевчанима је разгледање доступно до 9. маја након чега се изложба сели у Врњачку Бању, а потом на север земље у војвођанске градове. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Мирослав Јовановић

87

88

МАГАЗИН 1.5.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Храбри петао Анимирана авантура у 3Д формату је прича о лажљивом ранчеру који успева да превари власнике фарме на којој живи Тото и убеди их да се кладе у борби петлова. На тај начин Тото ће моћи да тренира како би победио шампиона над шампионима страшног петла Банкивоида због чега ће морати да одрасте у храброг и борбеног петла. Његови пријатељи Вили, Биби, Конфи и Тосино крећу на путовање како би му пронашли тренера, легенду борилишта, који би могао да обучава њиховог пријатеља. Али, прво морају да се поистовете са неким ко је упознао ту легенду, пачјим јајетом сумњивог менталног здравља са Патином Патаном. Тото ће се спремати и борити у борилишту које надгледа јаје лешинара Кум, али ће се и заљубити у прелепу коку Ди. Филм се приказује до 4. маја у пројекцијама које почињу у 16 сати по цени улазнице од 300 динара.

Опасна Џејн У центру приче вестерн драме „Опасна Џејн“ је Џејн Хамонд која је, након серије напада опасне банде Бишоп момци, са мужем Билом успела да направи нови живот. Када њен муж Бил поново крене у окршај са бандом и њиховим немилосрдним газдом Ко-

лином Џејн ће се још једном наћи у невољи, па нема коме да се обрати за помоћ осим бившем веренику Дану Фросту. Након поновног сусрета Џејн почињу да прогањају старе успомене, а њена прошлост сусреће садашњост у борби за опстанак. У филму који је по сценарију Брајана Дафилда и Ентони Тембакиса режирао Гејвин О Конор главне улоге тумаче Натали Портман, Ајван Мек Грегор, Родриго Санторо, Ноа Емерик и други. Пројекције почињу у 18 сати, а улазница стаје 250 динара.

Злочиначки ум Рајан Рејнолдс и Кевин Костнер су заједно у акционом трилеру у коме неће недостајати јурњаве аутомобила, пуцњаве и интрига. Радња филма се врти око необичног пројекта америчке владе у којој окорелом, опасном и непредвидивом осуђенику на смрт усађују сећања, тајне и способности погинулог ЦИА агента како би довршио важан задатак који ће спречити катастрофу светских размера. У причи о правом човеку у погрешном телу осим Костнера и Рејнолдса у филму израелског редитеља Ариела Вромена појављују се и Томи Ли Џонс, Гери Олдман и други. Пројекције почињу од 20 сати а за улазницу је довољно припремити 250

динара.

Процеп Од продуцената филмова „Мамула“ и „Зона“ мртвих долази први српски научнофантастични филм „Процеп“. Лиз Вејд је агент ЦИА у Београду која добија задатак да се придружи тиму српских и америчких агената послатих да нађу амерички шпијунски сателит који се срушио негде у Србији, и да извуку информације које би откриле мистерију зашто је дошло до пада. Кад стигну на локацију откриће да је уместо сателита из свемира дошло нешто друго што није са овог света. Док им време истиче агенти ће морати да се изборе са злом које их окружује и схвате шта се догодило у свемиру, пре него што наступи апокалипса. По сценарију Бери Китинга и Милана Коњевића филм је режирао Дејан Зечевић, а у главним улогама наступају Кен Фори, Катарина Час, Драган Мићановић, Монти Маркам, Денис Мурић и други. Пројекције почињу у 22 сата по цени улазнице од 250 динара. Од четвртка до краја недеље на репертоару су Храбри петао, Она ми је све, Капетан Америка и Поглед с неба. Т. Радовановић

89

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

1.5.2016.

СТАЊЕ БЕЗБЕДНОС

90

СТИ ПРОМЕНЉИВО

терминологији третирају као остали за петину је већи него у недељи која је претходила овој на коју се односи статистички преглед Полицијске управе Краљево. Стање у области безбедности саобраћаја мери се бројем од 12 саобраћајних незгода што је за три мање него у претходном статистичком периоду. У четири са повређеним лицима исто толико особа је задобило повреде док се епилог осам саобраћајних незгода мери само материјалном штетом. По две особе су задобиле теже и лакше телесне повреде док је материјална штета незнатно премашила 600 хиљада динара. Број прекршаја у саобраћају полако расте, а наредне недеље треба да покажу колико је истинита тврдња како је припадницима Саобраћајне полиције у недељама пред изборе на свим нивоима препоручено да буду толерантнији према онима који се огреше о прописе о по-

нашању у саобраћају.

Појачана контрола саобраћаја Припадници Министарства унутрашњих послова су спровели у уторак акцију појачане контроле учешћа пешака у саобраћају и санкционисали 23 због преласка улице на црвено светло семафора и осморо због употребе мобилног телефона на пешачком прелазу. Из Полицијске управе Краљево апелују на грађане да се придржавају прописа из Закона о безбедности саобраћаја на путевима и обећавају да ће и даље наставити са појачаном контролом саобраћаја и најоштрије санкционисати прекршаје у циљу унапређења стања безбедности и обезбеђења што боље сигурности суграђана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

С

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 18. до 24. априла сведочи о 34 кривична дела која су евидентирали припадници Криминалистичке полиције. То је за половину више него недељу дана раније, а у структури са 33 преовлађују дела општег, док је само једно препознато као привредни криминал. Успех у откривању починилаца је неуобичајено висок, па су инспекторима познати извршиоци 14, или скоро половине од укупног броја кривичних дела. Област јавног реда и мира бележи благо погоршање о чему сведочи податак да је 25 евидентираних за петину више него недељу дана раније. Ако је судити према броју туча, а за седам дана су евидентиране само три као и током претходне недеље, може се рећи да улазимо у нешто мирнији период године. Број од 22 прекршаја која се у полицијској

91

1.5.2016.

МАГАЗИН

92

CACIB КРАЉЕВО 2016.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 1. ДО 7. МАЈА

МАГАЗИН

1.5.2016.

1. мај

94

305. — Римски цар Диоклецијан и његов савладар Максимијан добровољно се повукли са власти и препустили положај августа Галерију и Констанцију I Хлору 1707. — Ступили на снагу Закони о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију.

1778. — У Сомбору отворена прва српска учитељска школа.

1858. — Црногорци су у битка на Грахову, потукли знатно јаче турске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границе између Османског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи.

1866. — У Србији пуштене у промет прве поштанке марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори.

1876. — Британски парламент усвојио Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена царицом Индије.

1886. — У Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894.

1925. — Кипар званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Турске, а 1914. је извршила анексију острва.

1931. — Званично је отворен "Емпајер стејт билдинг", 102 спрата висок њујоршки облакодер, тада највиша

зграда у свету.

1945. — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство.

1960. — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион "U-2". Пилот Френсис Пауерс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна.

1978. — Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 километара на санкама с псећом запрегом.

1982. — У Пољској, 50.000 присталица "Солидарности" демонстрирало против војне власти. Ратно стање у земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти.

1993. — Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа Премадасу током првомајске прославе у Коломбу. Објављен је банкрот Дафимент банке.

1994. — У трци за "Велику награду Сан Марина" погинуо бразилски аутомобилски ас Аиртон Сена један од најбољих возача формуле 1.

1995. — Артиљеријским нападом на Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом "Бљесак". Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегло је у Босну и Србију.

1997. — Лабуристичка партија Тонија Блера победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца.

1999. — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен путнички аутобус на мосту у Лужанима. Погинуло је најмање 60 људи.

2001. — Македонци у Битољу спалили су и каменовали око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце.

2001. — Председник САД, Џорџ Буш затражио је измену уговора који су 1972. САД склопиле са Москвом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД.

2003. — У земљотресу у Турској погинуло 176 особа, међу којима и 25 ђака током спавања у интернату који се срушио.

2004. — Европска унија проширена је за десет нових чланица, чиме се број земаља које чине ту највећу економско-социјалну интеграцију попео на 25 са 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године.

2. мај 1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио се за краља нове Слободне државе Конго.

1902. — премијерно је приказан први научнофантастични филм, Пут на месец 1933. — Канцелар Немачке Адолф Хитлер укинуо синдикате.

1945. — Совјетске трупе освојиле Берлин, у Другом светском рату.

1951. — Савет Европе прихватио Западну Немачку као пуноправног члана.

1953. — Краљ Хусеин званично постао краљ Јордана.

1953. — Краљ Фејсал II званично преузео власт у Ираку.

1960. — Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору написао три књиге које су постале бестселери.

1965. — У употребу ушао први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике.

1967. — У Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам.

1970. — Америчка Национална гарда на универзитету Кент је пуцала у студенте који су протестовали против Вијетнамског рата и убила њих четворо.

1990. — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи.

1992. — Окупација Хрватске војске српског села Нос Калик у Далмацији.

1993. — Председник Републике Српске Радован Караџић у Атини потписао Венс-Овенов план за Босну под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина РС касније одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а босански рат настављен.

1994. — Нелсон Мандела и његов Афрички национални конгрес победили на изборима у Јужној Африци.

1995. — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.

1999. — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила "графитне бомбе" које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку.

2000. — У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили 500 припадника мировних снага Уједињених нација. Затвореници у наредном периоду пуштани у мањим гру-

95

1.5.2016.

МАГАЗИН

96

пама, а 15. јула, после војне интервенције мировних снага, коначно сви ослобођени.

2001. — Ронилац Живадин Ђорђевић изјавио листу "Тимочка крими-ревија" да је у пролеће 1999. из реке Дунав извучена хладњача с 50 тела која су касније тајно закопана у масовну гробницу. У наредним месецима полиција Србије открила неколико масовних гробница у којима су, како се претпоставља, закопани албански цивили убијени током сукоба на Косову.

2001 - Бивши припадник Кју-клуксклана Томас Блантон осуђен на доживотну робију због постављања бомбе у цркви у Бирмингему, у америчкој држави Алабама 1963, која је за последицу имала смрт четири црнкиње.

2003. — Председник САД Џорџ Буш саопштио да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку.

2004. — Милорад Улемек, бивши командант Јединице за специјалне операције и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се београдској полицији после 14 месеци скривања.

2014. — У пожару у згради Дома синдиката у Одеси, на југоистоку Украјине, погинуло је 48 проруских демонстраната док је више од 200 рањено док су припадници украјинских радикалних десничасрских организација убацивали молотовљеве коктеле, а неке су од њих палицама ударали.

3. мај 1494. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка.

1500. — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португала.

1791. — Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД.

1814. — Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и аб-

дикације цара Наполеона I 1841. — Нови Зеланд проглашен за британску колонију.

1895. — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија.

1921. — Основана провинција Северна Ирска.

1922. — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници "Југословенске железнице".

1936. — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата.

1939. — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком.

1945. — Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације.

1946. — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне.

1968. — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва.

1971. — Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер.

1991. — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића.

1992. — Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лука-

вици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила.

1996. — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.

1999. — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова.

2003. — Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма.

4. мај 1493. — Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португала, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији.

1626. — Индијанци продали Менхетн холандском трговцу Петеру Минојту за тканине и ђинђуве у вредности од око 24 долара (око 600 долара из 2006).

1780. — У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке.

1886. — У експлозији бомбе која је бачена на полицајце који су покушавали да растерају скуп радника у Чикагу, погинуло је осам особа, а рањено 60.

1919. — Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Версајскеске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шандунг буду предати Јапану. Демонстрације „Покрет 4. маја“ прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи.

1938. — Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност.

1970. — Америчка национална гарда је убила четири и ранила 11 сту-

дената Универзитета „Кент“ у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата.

1979. — Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије.

1990. — На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата, у Хрватској убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана.

1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону.

1994. — Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад.

1996. — Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста.

2001. — Подигнута оптужница против Радомира Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности Србије. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора.

2001. — САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.

5. мај 533. — У византијској престоници Константинопољу почео Пети васељенски сабор.

1260. — Кублај-кан постаје владар Монголског царства.

1789. — Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској први пут после 175 година.

1855. — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски за-

коник, у који су унете имовинске и пореске реформе.

1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула.

1904. — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану.

1930. — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности.

1936. — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије.

1941. — У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I. 1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пенеминде, одакле су Немци испаљивали ракете "V-1" и "V-2". Трупе САД ослободиле нацистички концентрациони логор Маутхаузен-Гусен.

1954. — Генерал Алфредо Стреснер војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру.

1955. — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет.

1961. — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод "Меркјури", прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Шепард.

1978. — Терористичка организација "Црвене бригаде" саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима.

1981. — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору "Мејз" у Северној Ирској од последица штрајка глађу.

1996. — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста.

1999. — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора.

2001. — Припадници побуњеничке групе "Унита" у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила.

2003. — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији "Сабља" а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу.

2003 - Руанда ослободила више од 22.000 затвореника, углавном умешаних у масакр који је 1994. починила Хутска милиција, када је убијено око 800.000 етничких Тутсија и умерених Хутуа. У затвору остало око 80.000 људи, где већина чека суђење.

6. мај 1237. — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду.

1527. — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника.

1626. — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена.

1757. — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе.

1804. — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници.

97

1.5.2016.

МАГАЗИН

98

1840. — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I. 1919. — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци.

1932. — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант.

1937. — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа.

1974. — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун.

1979. — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског.

1981. — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам.

1991. — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски.

1993. — Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 % бирача.

1994. — Отворен је тунел испод Ламанша.

1996. — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата.

1999. — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову.

2000. — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Па-

ризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед.

2001. — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону.

2003. — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата.

2004. — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце верусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја до-

стављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.

7. мај 558. — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године.

1274. — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе.

1429. — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш.

1487. — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте.

1663. — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште.

1664. — Луј XIV је званично отворио

Версајску палату.

1727. — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине.

1763. — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца.

1824. — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија.

1832. — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину.

1893. — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду.

1915. — Немачка подморница "У20" торпедима потопила британски путнички брод "Лузитанију", што је допринело одлуци САД да уђу у Први

светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца.

1928. — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину.

1939. — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Берлин-Рим. Касније се савезу придружио Јапан.

1940. — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена.

1943. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту.

1944. — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске.

1945. — Немачки генерал Алфред

Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату.

1948. — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса.

1954. — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини.

1960. — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова.

1974. — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку.

1995. — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена.

1996. — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија.

1997. — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату.

1999. — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи.

1999. — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20.

1999. — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом.

2000. — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије.

2001. — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу.

2002. — У паду авиона "Макдонел Даглас MD-82" кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs