MagazIN 223 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 223 * 21. април 2016.

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

21.4.2016.

У овом броју: Србија бира будућност Добитна комбинација Решење у броју осам Време за промене Устати или нестати Кога бирамо? Именом исписана историја Прича о краљевском Краљеву

8 12 16 26 32 38 42 46

Правосуђе и основна права Базен за три године Нова трафостаница у Рибници На дар за имендан Краљева Група неодговорних грађана Ревија хитова испред Милутина На репертоару Биоскопа „Кварт“ Нешто мирнија недеља Времеплов

54 58 66 70 76 84 88 92 94

МАГАЗИН 21.4.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 21.4.2016.

Јануар 2016.

МАГАЗИН

21.4.2016.

На биралиштима у земљи 24. априла

СРБИЈА БИРА БУДУЋНОСТ

- Млади људи треба да заузму посебно место у друштву чија је обавеза да им пружи пристојно образовање како би били у ситуацији да мењају живот на боље. – Глас за напредњаке значи глас за будућност а против прошлости, глас за стабилно друштво у коме најближи сродници неће комуницирати само путем скајпа. - Нико на дан гласања нема право да остане код куће зато што ће они који не буду гласали на индиректан начин дати глас снагама које желе да врате у прошлост. - Податак о привредном расту од 0,8 одсто у претходној повод је за оптимизам напредњака да би ове године могао бити знатно већи и од процена Светске банке која се креће у распону између 1,2 и 2 одсто. - Оптимизам представника власти по правилу је већи од оних који припадају опозицији. - Само окренута стабилности, миру и сарадњи са земљама у окружењу Србија може да гради боље и перспектвиније друштво

МАГАЗИН

21.4.2016.

начајни делови програма готово свих политичких странака подразумевају бригу о младима која се интензивира тек пред изборе за локалне, или неке друге, органе власти. Млади су категорија која последњих година показује све више интереса за учешће у политичком животу, а повод је уверење да ће тако пре доћи до посла, што је још важније, у неком од јавних предузећа или установа. И програм Српске напредне странке подразумева зачајно учешће младих у политичком животу кроз који се оспособљавају да у наредном периоду преузму судбину земље у своје руке. Колико у томе има истине на најбољи начин су се уверили сви којима је жељени посао измакао из руку и чињеница да, и поред свакодневног изражавања великог поверења, тешко могу да добију по које значајније место и у партијској хијерархији. То их не спречава да се надају и пред сваке изборе, обучени у мајице са партијским обележјима са заставама у рукама, чине значајан део предизборног фолклора свесни да ће врло брзо највећи број њих бити заборављен.

Време пред изборе увек је прилика за подсећање како млади људи треба да заузму посебно место у друштву чија је обавеза да им пружи пристојно образовање како би били у ситуацији да мењају живот на боље. То би у најкраћем била порука коју су младим напредњацима пренели председница Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику у Скупштини Србије Александра Томић и шеф Посланичког клуба напредњака у републичком парламенту Зоран Бабић који су се на пропутовању до Рашке почетком недеље изненада појавили у Краљеву. Са скупа у просторијама Српске напредне странке послата је јасна порука да су млади најбољи одраз једног друштва, а начин на који су васпитани више од свега сведочи о самом друштву. Старије колеге су у младим краљевачким напредњацима видели пристојне, васпитане и енергичне младе људе који су спремни да преузму на себе одговорност за будућност земље. Неспорна је чињеница да ће политичка опција која на изборима у недељу добије највећи број гласова

најбитније утицати на развој догађаја у земљи током наредног четворогодишњег периода уколико непредвиђене околности, а показало се да оне у Србији нису реткост, не доведу до поновних ванредних. И баш због тога напредњаци одлуку сваког појединца на изборима сматрају подједнако важном за будућност земље. Зато Бабић поручује да ће глас за коалицију око напредњака, значи глас за будућност а против прошлости, глас за стабилно друштво у коме најближи сродници неће комуницирати само путем скајпа. У политичкој терминологији не мањкају речи похвале припадницима сопствене коалиције која по правилу води у будућност док све друге теже прошлости. Из визуре оне друге све је исто само су улоге промењене. Сусрет са онима на којима треба да се заснива рад Српске напредне странке у будућности прилика је за подсећање на напоран рад који су током последње две године напредњаци уложили у стабилизацију стања у земљи. - Стабилизовали смо наше друштво, стабилизовали смо јавне фина-

нсије, омогућили више радних места, омогућили бољи стандард и бољи живот за све наше породице, нарочито за нашу децу. Србија бира своју будућност, бира да ли ће наставити јасним и стабилним путем, да ли ће бирати безбедност и стабилност, више радних места, боље услове и бољи животни стандард, или ће се вратити у нестабилност и прошлост. Због одговорности према држави и деци сви морамо бирати будућност и нико нема право да остане код куће зато што ће они који не буду гласали на индиректан начин дати глас снагама које желе да нас врате у прошлост. То не смемо дозволити и зато и деда и унук, и мајка и ћерка, и комшија и кумови и сви у Србији морају да изађу на биралишта због одговорности према нашој деци, према нашој држави, према будућности коју бирамо – поручио је Бабић не заборављајући да се осврне на улогу пензионера који су у значајној мери допринели стабилизацији јавних финансија. У Србији није неуобичајено да иста ствар у очима различитих политичких субјеката делује сасвим различито.

Примери су бројни а посебно идикативан онај који се односи на финансијску стабилност земље. Из редова напредњака још једном стиже потврда да је само захваљујући њима земља избегла опасност од банкрота па може да размишља о помоћи малим и средњим предузећима и младим људима који имају довољно храбрости да отпочну сопствени бизнис. У Краљеву у коме је прошле године рекордан број радника остао без посла мали је број оних који би смели да ставе руку у ватру на основу тврдње да је напором напредњака у значајној мери смањена стопа незапослености, а да се наставља борба за привлачење страних инвестиција како би се повећао број нових радних места, за развој малих и средњих предузећа као основи на којој би млади људи заснивали перспективност живота у Србији. Податак о привредном расту од 0,8 одсто у претходној повод је за оптимизам напредњака да би ове године могао бити знатно већи и од процена Светске банке која се креће у распону између 1,2 и 2 одсто. Зоран Бабић је још већи оптимиста па прижељкује чи-

тавих 2,5 одсто, а оптимизам заснива на продаји смедеревске железаре и очекивањима да би пољопривреда могла да направи значајан помак унапред. Оптимизам представника власти по правилу је већи од оних који припадају опозицији, а напредњаци прижељкују да летвица којом се означава квалитет живота сваке године буде подигнута неколико степеница увис. То је један од разлога што са великим оптимизмом очекују 24. април на коме ће грађани масовним изласком на биралишта доказати да Србија побеђује. Само окренута стабилности, миру и сарадњи са земљама у окружењу Србија може да гради боље и перспектвиније друштво окренуто младости, порука је коју је Зоран Бабић упутио младим напредњацима потврдом да јасан план странке за наредни четворогодишњи период обезбеђује много више радних места, квалитетније школство и здравство и владавину права за све грађане. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

Затишје пре предизборне тишине

МАГАЗИН

21.4.2016.

ДОБИТНА КО

- Има наде да се по нешто може променити и да се за то вреди борити. – Покрет за Краљево за разлику од све већег броја удружења грађана и политичких странака не нуди јефтину демагогију и разне приче, већ реална и конкретна решења. – Током дугогодишњег опозиционог деловања одборници Покрета за Краљево су показали изузетну агилност и бројним амандманима и предлозима за допуну дневног реда скупштинских заседања нудили једноставна решења бројних проблема. - Коалиција са Краљевачким форумом спој искуства и нове снаге који је дуго недостајао на краљевачкој политичкој сцени. - Сви који се баве политиком и излазе на изборе јер очекују добре резултате

Фото: М. Радовановић

ОМБИНАЦИЈА

МАГАЗИН

21.4.2016.

ред истек рока у коме је учесницима изборне трке дозвољено да се представљају јавности на политичкој сцени влада поприлична конфузија и док једне странке полако приводе крају предизборне активности оне се у другим тек захуктавају. Релативно мирно је у редовима Покрета за Краљево и коалиционог партнера Краљевачког форума који, неколико дана пре отварања биралишта, изражавају захвалност пре свих грађанима који су им пружали подршку током предизборне кампање и потписима подржали њихову листу. Колико су били агилни и дисциплиновани потврђује податак да су у рекордно кратком времену успели да испуне све услове и да Изборна комисија прогласи њихову листу одмах после напредњачке. Ма колико да је таква подршка била очекивана у Покрету за Краљево не пропуштају да укажу на срдачност и предусретљивост коју су доживљавали у директним контактима са грађанима што је, по речима кандидата за одборника Владимира Пајовића, током читаве предизборне кампање био својеврсни ветар у леђа. Све то је повод за закључак да је енергија бирача утицала на све чвршће уве-

рење како има наде да се по нешто може променити и да се за то вреди борити. У Покрету за Краљево верују да је то резултат јасног става према политичкој опцији која за разлику од све већег броја удружења грађана и политичких странака не нуди јефтину демагогију и разне приче већ реална и конкретна решења. Доказ је дугогодишње опозиционо деловање током кога су одборници Покрета за Краљево показали изузетну агилност и бројним амандманима и предлозима за допуну дневног реда скупштинских заседања нудили једноставна решења бројних проблема. - Власт је некако остајала глува на све те наше конструктивне предлоге иако се нисмо бавили само предлозима него смо у више наврата одбранили овај град од реализације веома штетних пројеката. Заслужни смо што на реци Ибар никада нису изграђене хидроцентрале чиме би се у многоме угрозило здравље становништва, еко систем би био угрожен, а да не причам о водоснабдевању. Стопирали смо реализацију пројекта најпрљавије могуће светске технологије, а то је прерада гума, са фаталним исходом и последицама по здравље становниш-

тва – каже Пајовић уз потврду да је коалиција са Краљевачким форумом спој искуства и нове снаге који је дуго недостајао на краљевачкој политичкој сцени. Уверење да иза Краљевачког форума стоји вишегодишњи рад и импозантни резултати у организацији бројних културних манифестација, хуманитарном раду и решавању комуналних проблема, довољно је за чврст став о добитној комбинацији. Остаје једино још да то у недељу потврде грађани који буду изашли на биралишта. Као и остали учесници изборне трке и у Покрету за Краљево очекују знатно боље резултате него до сада због уверења да само са већом подршком грађана, мереном бројем одборника у локалном парламенту, добијају снагу и капацитет који води ка променама. Податак да годинама уназад на изборе излази тек нешто више од половине бирачког дела основ је за наду да би могли да се пробуде неопредељени и допринесу бољој позицији коалиције у наредном четворогодишњем периоду. Председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић потврђује да током кампање није било разговора о

могућим коалицијама, а да би на промену става већ од понедељка, након што стигну резултати са свих биралишта, могла да утиче математика као последица воље бирачког тела. - Учествујемо на изборима а политичко деловање базирамо на локалу, јер желимо да направимо бољу средину и боље услове за опстанак, да учинимо све што је неопхоно да би се преживело у годинама које нам сле-

дују, а у каоалицију ћемо ући са онима који прихвате највећи део нашег програма. Сви који се баве политиком и излазе на изборе јер очекују добре резултате. Да то не очекују било би узалудно бављење сем у случајевима када се неко појављује уочи избора без онога што представља политички или јавни бекграунд желећи да, сходно позитивним изборним прописима преко Донтовог количника, допринесу онима

који мисле да ће бити најбољи – каже др Јовашевић. Иако ће највећи број записника са биралишта стићи у седиште изборне комисије до поноћи 24. априла ситуација ће бити много јаснија тек наредног дана. Тада ће бити знатно извесније ко ће одлучивати о судбини Краљевчана током наредне четири године. Т. Радовановић

Завршни митинг Групе грађана „Сложно за Краљево“

МАГАЗИН

21.4.2016.

РЕШЕЊЕ У Б

- Чињенице да је град потонуо до нивоа који озбиљно угрожава егзистенцију пред Групу грађана „Сложно за Краљево“ ставља тежак задатак да заустави даље пропадање, а потом крене корак напред. - Страначки прваци се утркују у изјавама о потреби да се покрене производња у некадашњим гигантима „Фабрици вагона“ и „Магнохрому“, а током пуне две деценије партиципације у власти то нису ни покушавали. - Претходних година руководство није учинило ништа како би обезбедили робне резерве иако на то обавезује Закон о локалној самоуправи. - Странке које владају Краљевом уместо пријатеља имају само уско страначки заинтересоване људе који личне интересе подређују колективним. – Инвеститора неће бити док год је на челу града власт која није способна да их привуче

БРОЈУ ОСАМ

МАГАЗИН

21.4.2016.

ад у недељу, већ у првим јутарњим сатима, буде отворено 129 бирачких места на подручју града Краљева, и према њима похрли армија од стотинак хиљада бирача, онима који се нису унапред определили биће тешко да одлуче којој ће од петнаест изборних листа понудити поверење. Члановима политичких странака, чији је број занемарљив у односу на бирачко тело, неће бити тешко да се определе, јер им је обавеза да поштују партијску дисциплину дубоко урезана у свест. Другима остаје да се руководе различитим мотивима у ситуацији кад није лако определити се за оне од којих зависи доношење најзначајнијих одлука за живот града у наредном четворогодишњем мандату. Последњи дани пред излазак на биралишта резервисани су за последњи покушај утицаја на неодлучне, а бројни страначки скупови прилика за потврду како на изборе треба изаћи због своје будућности, а не због оних чија се имена налазе на листама. Никада није било пријатно појавити се негде као незван гост, али је група грађана испред зграде Градске управе до те мере заголицала новинарску радозналост да јој се није могло одолети. Врхунац изненађења била је дупке пуна велика сала Скупштине

града у којој су почетак завршне трибине Групе грађана „Сложно за Краљево“ у тишини, толико необичној за сличне скупове претходне недеље, дисциплиновано очекивали наизглед обични људи без застава, транспарената, бубњева, труба или било чега што би могло да поремети тишину. Након интонирања химне „Боже правде“ тишину би пореметио само аплауз приликом представљања сваког од 54 кандидата са листе за одборнике. Носилац листе Наташа Милић потврђује да су локални избори изузетно важни за грађане Краљева првенствено због чињенице да је град потонуо до нивоа који озбиљно угрожава егзистенцију што пред „Сложно за Краљево“ ставља тежак задатак да заустави даље пропадање, а потом покуша да крене корак напред. Група грађана „Сложно за Краљево“ формирана је како би на локалном нивоу утицала да се реализује бар део програма на коме заснива рад што је био повод да, након претходних локалних избора, приступи владајућој коалицији. Четири године на истој страни није било довољно да се и овога пута нађу у истој колони због чега „Сложно за Краљево“, као највеће изненађење

претходних избора, излази на биралишта самостално. Последњи у низу предизборних скупова био је нова прилика за подсећање како су представници врховне власти, од којих се очекује највећа помоћ, са свих страна долазили тек до на домак Краљева. У Краљево никада што је повод за закључак да су се одрекли некадашњег јаког индустријског центра, и седишта региона, потискујући га у запећак. О бесперспективности живота у таквој средини најбоље сведочи све већи број младих који одлазе, а Краљево остаје град пензионера. - Сведоци смо да се ових дана полажу камени темељци по целој Србији. У Краљеву ни камен. Страшно. Запањена сам, љута сам, бесна сам, како год хоћете. Верујем да сте сви љути због тога. И управо зато, уколико се ми сами не будемо изборили, и ако сами не будемо вукли људе за рукав да нам помогну, неће нас се нико сетити. Помињу се и Крушевац, и Горњи Милановац и Чачак, и Западна Србија и Источна Србија. Где смо ми у целој причи као центар Србије? Нема нас нигде. Ко је за то крив? Људи који су у Београду били наши посланици, а стидели се да траже помоћ, да моле и да вуку за рукав. Нас то неће бити срамота, јер је то борба за нашу децу, за

наш град, а на крају и за нас, не само за староседеоце. Ми не делимо наше суграђане на староседеоце и на људе који су до сада живели у нашем граду. Сви заједно, били староседеоци или дошли однекуда, смо грађани овог града и само заједно можемо да покренемо и да урадимо нешто – потврдила је Милић. Основне одреднице програма добро су познате свима који су се ове вечери нашли у скупштинској дворани. Основни утисак који је свако могао да понесе са скупа сведочи да су се током предизборне кампање страначки прваци утркивали у изјавама о потреби да се покрене производња у некадашњим гигантима „Фабрици вагона“ и „Магнохрому“, а да током пуне две деценије партиципације у власти то нису ни покушавали. Енергична Наташа Милић је уверена, и довољно убедљива у тврдњи, да бар неки делови у овим колективима, „који су некада хранили пола Србије“, могу бити покренути како не би остали запарложени. Није тајна, а то показује искуство бројних деценија из прошлог и овог века, да се политичари сете пољопривредника тек у предизборним кампањама. Обећања се најчешће своде на помоћ у обезбеђивању субвенција и других видова материјалне подршке за коју у Групи грађана „Сложно за Краљево“ верују да нису довољна. Зато се залажу за доделу бесповратних средстава пољопривредницима како би могли да развијају своја газдинства, првенствено онима који тек почињу да се баве овим послом. Уз примедбу да током претходних година локално руководство није учинило ништа како би обезбедили робне резерве подршка је усмерена и према ратним војним ветеранима и њиховим породицама, посебно учесника ратова чији је живот прекинут у тренутку кад је требало да стварају потомство. Противљење продаје Матарушке и Бо-

гутовачке Бање страним инвеститорима заснива се на ставу да предност треба дати домаћим и сопственим снагама развијати здравствени као најпрофитабилнији вид туризма. Оснивач Групе грађана „Сложно за Краљево“ Бранко

21.4.2016.

МАГАЗИН

Капларевић подршку види у Републиканској странци чији су представници присуствовали завршној трибини у Краљеву. Таквих пријатеља има још за разлику од странака које владају градом, а уместо пријатеља имају само уско страначки заинтересоване људе који личне интересе подређују колективним. Летимичан осврт на приватизације краљевачких предузећа до 2013. године потврђује да се интерес града мери са нешто више од пола милиона евра што износи тек пет одсто вредности продатих привредних капацитета. Ефекти приватизације мере се и бројем од 25 хиљада људи који су остали без посла, а проста рачуница показује да би им од наплаћених средстава припало мање од 25 евра. Уз све то у Краљеву је уточиште нашло више од тридесет хиљада избеглих и интерно расељених лица која су извршила додатни притисак на постојећу инфраструктуру у граду. - Кад кажем да је град добио укупно 570 хиљада евра поставља се нормално питање шта је са осталим парама. Те паре морају да нам дају, као и „Фабрику вагона“ да и на 67 хектара направимо наше браунфилд инвестиције, да узмемо Матарушку и Богутовачку бању, да развијамо пољопривреду и направимо локалне резерве. Краљево је по Закону о локалној самоуправи дужно да развија робне резерве које имају две карактеристике, стратешку и тржишну, да утичу на тренутно стање на тржишту и да можемо на њих да се ослонимо у ванредним ситуацијама као што су биле поплаве. Као група грађана која постоји пет година успели смо да у Краљево доведемо више инвеститора, али они нису наишли на позитиван пријем код градоначелника, и у осталим извршним органима града, само зато што смо их ми довели. Да су их довели они, а то не знају, онда би нешто и могли да ураде. Одбили су нам пројекат уштеде 850 хиљада евра годишње заменом постојећих лед сијалицама, одбили су нам пројекат рекултивизације депоније, одбили су пројекат руских биз-

нисмена из Иванова који су дошли да финансирају целокупну производњу годину дана унапред, а тек онда да узимају пољопривредне произоде, и још много других само зато што смо их ми предлагали – каже Капларевић противећи се градњи толико пута, посебно пред изборе, помињаног карго центра у близини Аеродрома „Морава“. Повод је уверење о улагању значајних средстава у неколико хладњача и објеката који би, без развијене пољопривреде и покренуте производње у некада великим краљевачким фабрикама, са по неколико виљушкара и запослених најчешће зврјали празни. Да би аеродром, чије се активирање још једном наговештава током ове предизборне кампање, могао нормално да ради неопходна је развијена пољопривредна производња, са њом прерађивачка а потом све друге врсте индустрије, али и туристи који би долазили у Богутовачку и Матарушку Бању, на Гоч и Копаоник. Да се ставови локалних политичара често разилазе потврђује спорење око улоге аутопута у оживљавању локалне привреде и доласку било каквих инвестиција. Док представници власти годинама уназад са довољно ауторитета потврђују да инвестиција нема, а неће их ни бити, док се не изгради аутопут Капларевић се придружује онима који верују да их неће бити док год је на челу града власт која није способна да привуче инвеститоре. Најмањи проблем су, верује он, путеви, а доказ неспособности владајуће структуре види у чињеници да нема ни пројектне документације нити новца за откуп земљишта на траси којом би требало да се пружа тридесетак километара Моравског коридора кроз територију града на правцу Појате – Прељина. У време кад због одласка младих људи замире све више села на територији града Краљева неразумним се чини изостанак иницијативе да се средствима из буџета откупе напуштена домаћинства и уступе на коришћење онима који су спремни да се из града врате на село. Да би се повратак

поспешио неопходна је финансијска подршка слично оној какву држава даје страним инвеститорима за свако новоотворено радно место. - Неко хоће да отвори фабрику са хиљаду радника, добије десет хиљада евра по сваком а то је стотинак милиона које изнесе ван земље. Онда им држава направи фабрику и целу инфрастуктуру, купи машине и још се обавеже да наредне четири године опет мора да да десет хиљада евра по раднику. Ми смо богата земља кад можемо толико да издржавамо и толико година уназад да дајемо по десет хиљада евра – каже Капларевић. Уверење да Аутодром Берановац није искориштен као развојна шанса заснива се на податку да у време аутомобилских трка Формула 1 аутодром у Мађарској током седам дана опседа армија од милион туриста који за само један дан потроше значајна средства. Све чвршће уверење да је и ово један од начина за заустављање пропадања Краљева повод је за позив бирачима да у недељу дају подршку баш овој политичкој опцији. Да пријатељи из Републиканске странке нису бадава долазили у Краљево потврђује идентичност ставова по питању положаја ратних ветерана и ратних војних инвалида из ратова вођених између 1990. и 1999. године. Сем захтева да Србија коначно призна да је била у рату, и да то буде основа за решавање статуса ових категорија становника, значајним се чини залагање за размену добара са Војском Србије. Поред аутодрома предмет интересовања је и Дом војске у Краљеву за који су напредњаци пре непуне четири године тврдили да постаје својеврсни културни центар. Републиканци одбацују касније негирање могућности да се то и оствари, а став заснивају на чињеници да је сличан објекат са спортским теренима и базеном у Крагујевцу уступљен на коришћење високошколској установи. Уверење да слично може да се реализује у Краљеву заснива се на податку да власник овог и сличних објеката није војска већ држава. Т. Радовановић

Наташа Милић

МАГАЗИН 21.4.2016.

У ишчекивању резултата избора

МАГАЗИН

21.4.2016.

ВРЕМЕ ЗА ПРОМЕНЕ

- Тежак живот последица политике која се предуго води на погрешан начин. - Председник Владе Србије Александар Вучић није искористио прилику која му је пре четири године пружена изузетном подршком бирача. - Пензионер не зна шта ће са пензијом, да ли да купи себи лек или храну којом храни себе, и децу и унуке. – И најнаивнији су престали да верују како је могуће покренути производњу у некада великим краљевачким колективима, или учинити било шта за пољопривреду. - Србија треба да буде модерна европска држава која води рачуна о младима, поштује старе, зна шта хоће и то је у стању да оствари а да има користи она и сви око ње. - Не може сва памет да буде у једној глави. - Четрдесет одсто становништва живи на селу, а остали су само они који немају где да оду. - Држава је превише трома и прескупа

МАГАЗИН

21.4.2016.

ајчешће заступљен израз у терминологији учесника овогодишње предизборне кампање је тежак живот. Политички фактори га тумаче на различите начине и док представници власти покушавају да тешко стање оправдају бројним факторима опозициони прваци су склони веровању да је пре свега последица политике која се предуго води на погрешан начин. Овај став је пре само неколико дана поновио председник Либералнодемократске партије Чедомир Јовановић који је током последњих двадесет година био чест гост Краљева, а у последње време долазио све ређе. Јовановић се сврстава у ред искусних политичара са вишедеценијским искуством које потврђује да актуелни председник Владе Србије Александар Вучић није искористио прилику која му је пре четири године пружена изузетном подршком бирача. То је повод за став да се пред недељне изборе друштво још једном налази пред дилемом да ли и даље да лута и тумара кажњавајући себе, или да предност променама. Протутњали су кроз Краљево протеклих недеља бројни мање или више утицајни политичари и још једном потврдили да у кампањи о циљевима го-

тово свих странака постоји висок степен сагласности. - Вучић и његова владајућа коалиција не могу уста да отворе, а кад их са стране слушате не помислите да говорим ја, јер су у потпуности прихватили политику која је дуго опстајала у политичком животу земље захваљујући само нама. Мени због тога није жао и мислим да је важно што је дошло до те промене. Штета је што нешто овако нисмо прихватили онда кад је било време, између осталог и онда када сам говорио овде на тргу, а неки ме гађали. Тада сам говорио да друштво мора да се мења, да морамо да се договоримо, да имамо неки план, да знамо шта је циљ наше генерације пред којом је велика обавеза да од Србије направи пристојну земљу. На сваком кораку чујете исте реченице. Једни кажу не можемо да живимо од плате коју добијамо на послу, други сањају посао и плату од које не може да се живи. Пензионер не зна шта ће са пензијом, да ли да купи себи лек или храну којом храни себе, и децу и унуке. На сваком кораку су млади људи који одлазе, а тако не мора да буде – закључује Јовановић. Избори су увек, а и сада, шанса на коју упозоравају готово сви полити-

чари мислећи прво на подршку какву заслужује листа на којој се налазе. Кад прођу избори они који су остали испод црте указују како је пропуштена још једна шанса за бољи живот, а пред неке нове на потребу да свако поведе рачуна првенствено о себи. Иако су доласци првог човека ЛДП у Краљево све ређи сваки пут се потврђује да је по неко отишао из града, разочарао се и дигао руке од политике, а и најнаивнији престали да верују како је могуће покренути производњу у некада великим краљевачким колективима, или учинити било шта за пољопривреду. Поразније од сазнања о таквом стању делује оно које потврђује да не мора да буде тако што указује на потребу промене свести а најбоље време за то је увек период пред неке нове изборе. Вечито уверење опозиционих првака да представници власти нису били у стању да ураде оно што се од њих очекује повод је за потребу смене која се темељи на ставу да нити да желе нити раде на начин на који би морали. Јовановић потврђује потребу да Србија буде модерна европска држава која води рачуна о младима, поштује старе, зна шта хоће и то је у стању да оствари, а да при том има користи она

МАГАЗИН 21.4.2016.

и сви око ње. Нестабилност у региону коју карактеришу лоши односи са Хрватском, неспоразуми и поделе у Босни и Херцеговини, криза у Македонији и Косову и Метохији одлучујуће утичу на спремност инвеститора да улажу новац у развој подручја какво је Србија. Податак да се капитал налази на западу довољна је основа за залагање да Србија мора у Европу према којој воде сви путеви. И поред стратешког опредељења актуелне власти о неопходности приступања Европској унији у Либерално-демократској партији сматрају да пут који је изабран није довољно ефикасан, јер не даје жељене резултате. Још гором се сматра чињеница да пада подршка Европе таквом путу Србије. - Вучић о томе не говори. Није изашао пред друштво са планом и ја претпостављам да о томе не говори зато што га нема, а нема га зато што се окружио неспособним људима. Кад ће пензионери да гласају за Кркобабића? Шта ће им Кркобабић кад само пропадају, а још их вређа. Ми желимо да се договоримо, јер не може сва памет да буде у једној глави. Потребна нам је демократија, а не власт једног човека који тражи 50 посто зато што плаши земљу договорима свих других против њега. Ко нормалан у Краљеву може да поверује да је Шешељ ближи мени него њему? Ко је с њим провео године, ја или Вучић? Па, не знам, коалиција између нас и Двери. Политика Двери је да се спакујемо и да одемо сви у Русију. Оно што ја желим је да Краљево воде они који су најбољи, па да се власти мењају али да план и договор остаје. Шта ће вам локални избори кад људи које изаберете не могу ништа да ураде? Ви зависите од тога да ли ће вас се неко сетити у Београду, или не, па ако буде нека велика несрећа као тај трагични земљотрес онда Србија чује да постоји Краљево. Ако нема, онда све по старом. Треба вам организација државе која ће омогућити да утичете на свој живот, да водите локалну економску политику, здравствену, социјалну, да можете нешто да урадите по питању

безбедности. То су теме којима се баве локални парламенти у нормалним државама где људи имају средства којима могу да утичу на свакодневни живот. Ми то немамо. Сваки сегмент живота је такав и све што додирнете тражи неке крупније промене – каже Јовановић. О недовољној ефикасности најистакнутијих представника власти сведочи податак да је за четири године промењено по три министра пољопривреде, финансија и привреде, два министра енергетике од којих ни један није имао везе са енергетиком, што је довољан разлог за потребу да се нешто мења стављањем тачке на тумарање. Потреба о промени свести због великог посла који стоји пред свима заснива се на ставу да га неће завршити нико други. Ако је у неким давним времена и било таквих више их нема па нико у Бриселу, Француској или Немачкој, каже Јовановић, ни не размишља о Србији већ о избеглицама из Сирије и односима са Русијом. После пуних двадесет година чини се да су дигли руке од Србије што је довољан разлог да се након избора 24. априла приступи значајнијој трансформацији економије, модернизацији система социјалне политике, спроведу пензионе реформе и дефинише однос према аграру због чињенице да четрдесет одсто становништва живи на селу, а остали су само они који немају где да оду. Тежину живота на селу додатно оптерећује стално инсистирање на регистрацији пољопривредних газдинстава којима је, поред обећаних пензија и субвенција, једино известан порез. Председника Либерално-демократске партије брине образовање и сазнање да су у Србији од ректора универзитета познатија имена особа сумњивог морала и криминалне прошлости, што у знатној мери утиче на имиџ земље па је добар разлог за потребу да се доведе у ред. - Наша економија није трансформисана, радници су у понижавајућем положају, послодавци у потпуном хаосу јер је време непредвидиво и не

могу ни један од планова да остваре, па их и не праве. Морамо да видимо шта ћемо са младима, како да им омогућимо посао и кров над главом, јер живе у дечјим собицама станова у којима су одрасли, да видимо како да модернизујемо оно што мора да се модернизује, да учинимо ефикаснијим јавне службе и јавну управу. Данас је држава превише трома и прескупа. Србија се жртвовала и то је оно што замерам Вучићу. Људи су се жртвовали, али се земља није променила како би компензовала те жртве. Дали су десет посто плате и пензије, за кога? За неспособни јавни сектор, за партијске директоре, за грешке које се понављају из месеца у месец. То је неприхватљиво. Држава треба да се повуче из економије, да се смањи простор који политичари могу да деле, да оставимо онима који се баве бизнисом да живе од бизниса, да им помогнемо тако што ћемо понудити извесност и ред, па неће бити претњи и криза које долазе из дана у дан – каже Јовановић. Ништа боља ситуација није ни у здравству које сваког дана напушта три лекара и одлазе у Скандинавију, Немачку или Дубаи. Први корак ка променама су избори чији се коначни резултати очекују за неколико дана. Посебним проблемом чине се медијске слободе о којима се све чешће говори што је добра потврда става да их нема довољно. У ситуацији кад нема довољно пара бар би слобода говора могла бити нешто што је могуће обезбедити. И поред добрих потеза актуелних власти спорост и неодлучност у решавању круцијалних проблема воде ка ставу да је зрело време за промене, а такво залагање је и један од основних задатака опозиције. Без обзира на то ко ће се од понедељка радовати, а ко туговати, неспорно је да ће губитници већ од следећег дана указивати на потребу расписивања неких нових извора како би Србија кренула напред, али само под условом да је поведу баш заговорници ове идеје. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Саво Вељковић

МАГАЗИН 21.4.2016.

Староседеоци Краљева и околине

- Деценијама уназад старо је уверење да су Краљевом увек владали они који су из ко зна којих разлога, и ко зна одакле, дошли у овај град, замутили воду па продужили даље остављајући кормило у рукама неког од својих и тако се у круг смењују годинама. - Краљево воде људи који иду у Београд да би питали шта да раде овде. - У програмима политичких странака нема превише разлике, сем у начинима ко ће више да слаже и неког лакше преведе жедног преко воде. - Програм Староседелаца Краљева писао је доктор наука са великим искуством у привредном животу, а приоритет дао селу и капацитетима које има. - Међу кандидатима за одборнике су, сем једног студента, људи који имају посао и немају интерес да се запосле преко власти. - Пара има довољно али цуре, разливају се и одлазе у фирме у којима се налазе староседеоци фотеља, они који су у њих сели деведестих година и само се ротирају

Фото: М. Радовановић

УСТАТИ ИЛИ НЕСТАТИ

МАГАЗИН

21.4.2016.

верење да скоро половина пунолетних грађана са територије града Краљева, који су уписани у бирачки списак, ни не излази на гласање повод је бројним политичким гупацијама да успех на овогодишњим изборима заснивају на буђењу свести о потреби да се нешто мења у њиховим главама. Није редак случај да се апстиненти од гласања окривљују за стање у земљи, јер неизласком у значајној мери доприносе успеху водеће политичке снаге. Од прве најаве да ће бити расписани избори онима који апстиненцију оправдавају недовољно добрим избором кандидата, шаље се јасна порука да међу Краљевчанима који се никада нису бавили политиком има изузетно добрих кандидата неукаљана образа, часних и поштених људи без репова, који у својој средини уживају већи углед од оних који их заступају у локалном парламенту. Међу такве се убраја учитељ Саво Вељковић који је тек у седмој деценији живота попустио пред притисцима бројних суграђана који верују у по-

штење и пристао да стане на чело листе Групе грађана Староседеоци Краљева и околине. Човек који се никада раније није бавио политиком, нити био члан било које политичке странке, избор је какав би пожелела свака нова на политичкој сцени. У време када је интерес опредељујући фактор за учешће у политичком животу Вељковић потврђује да га нема. Јединим би се могло сматрати уверење да је годинама уназад сведок бројних радњи које сматра чудним, а појачавају утисак о средини са проклетим људима којима је туђе увек мирисало а домаће смрдело. Деценијама уназад старо је уверење да су Краљевом увек владали они који су из ко зна којих разлога и ко зна одакле дошли у овај град, замутили воду па продужили даље остављајући кормило у рукама неког од својих и тако се у круг смењују годинама. На челу града готово да није било оних којих се суграђани сећају из периода док су ишли слинави и крали

трешње по комшијским двориштима. - У последње време имамо неке наше полтроне који су продали веру за вечеру, па се пришљамче уз њих и круже. Некада се на изборима гласало за људе са именом и презименом, па је на листи било доста угледних, искусних и добрих Краљевчана. На све могуће начине, не ретко и нечасним радњама, спутавали су их други који су добро повезани, имају дубоке корене, вуку један другога и не презају ни од чега да било ког од канидадата домицилног становништва прогласе оваквим или онаквим – каже Вељковић у настојању да објасни мотиве због којих је прихватио да стане на чело листе. Незадовољство становника Краљева који колико толико прате политичка збивања усмерено је и према посланицима који су у овој средини добили поверење да би у Народној скупштини бранили интерес града. Оно је појачано уверењем да се Краљево сврстава у ред градова са највећим бројем посланика последњег сазива Народне скупштине, а да резул-

тати њиховог рада у овој средини нису видљиви. Мало је било користи и од оних из ранијих сазива, посебно пред крај прошлог века кад су десетине хиљада избеглих и интерно расељених лица бежећи испред ратног вихора потражили спас у Краљеву које је безброј пута показало спремност да прихвати све који су у невољи. Осетили су то на својим леђима сви који су до тада живели у овој средини, јер постојећа инфраструктура није могла да задовољи потребе толиког броја придошлих. Највише погађа сазнање да су више од деценију и по привилеговани при заснивању радног односа што је један од најјачих разлога због кога млади Краљевчани, након завршеног школовања, одлазе у настојању да бољу будућност обезбеде у некој другој средини. Приче о томе главна су тема бројних разговора деценијама уназад, а посебно тешко их доживљава учитељ који је цео радни век посветио настојању да у свести најмлађих развија љубав према родном крају. - Жао ми је што у Краљеву те моје

деце нема. Говорио сам им о завичају, Ибру и Морави, усађивао љубав према граду надајући се да ће остати овде. Има међу њима много лекара, али нажалост никог у Краљеву јер нам деца одоше. Највећи грех је што је Краљево чијим смо се именом дичили, и по њему препознавали, изгубило мирис и боју. Седамдесетих година прошлог века је била развијена индустрија, само у текстилној запослено три хиљаде жена, да не причам о колонама аутобуса које су низ Кидричеву улицу, данас Доситејеву, возили раднике „Магнохрома“. Гласао сам увек у нади да ће бити боље, а ситуација је све гора. Појави се по неко чије ми се идеје допадну и мислим да ће бити добро, али је сурово горко што и данас Краљево воде људи који иду у Београд да би питали шта да раде овде. Нису самостални ни у чему, немају план и програм, а и ако имају мора неко други да им каже може ли или не може тако, а и премијер их је критиковао да су неамбициозни. Срамотно је за Краљево да

буде тако замазано и офарбано, јер то није Краљево нити су то Краљевчани – каже Вељковић. Када је Фејсбук група „Староседеоци Краљева и околине“ достигла размере мерене довољном подршком грађана која би могла значајније да утиче на опредељење бирача на изборима почела је потрага за некомпромитованом особом каквом се показао учитељ Саво. Да хиљадама оних који су се прикључили групи лични интерес није био важнији од колективног сведочи податак да се ни оснивачи нису много бусали у прса да стану на чело изборне листе. Први заједнички састанци били су добра прилика за потврду става о пријатној атмосфери са доминантним емоцијама и енергијом људи који су долазили весели и раздрагани. Више од свега импонује утисак да се, чак и они који дођу први пут, познају већ дуги низ година. Све је указивало на растућу снагу и капацитет који би могао да мобилише већи број људи, а то је показала и завршна конвенција Староседелаца Краљева и око-

МАГАЗИН 21.4.2016.

лине. Саво Вељковић не спада у групу људи којима је посебно стало да се експонирају у локалној средини. Довољно му је, каже, што га генерације сада већ људи у озбиљним годинама препознају само као учитеља. Новој снази на политичкој сцени, ма колика да је јака, увек прети опасност да доживи фијаско. Узрок лежи у чињеници да се највећи број пунолетних грађана током минулог четворогодишњег периода већ приклонио водећи странкама. Жеља да и до најудаљенијих места допру нове идеје преточена је у трибине по околним селима, а прве су показале да нема места песимизму. Први утисци нових учесника политичког живота потврђују да у програмима политичких странака нема превише разлике, сем у начинима ко ће више да слаже и неког лакше преведе жедног преко воде. Таквим се у опозиционим круговима сматрају представници актуелне власти који неколико дана пред изборе почињу изградњу базена, интензивирају радове на саобраћајницама, деле кључеве нових станова, асфалтирају сеоске сокаке, што се оцењује додатним бацањем прашине у очи грађана. Није то карактеристика само актуелног тренутка већ двадесетпетогодишњег периода у коме се на најодговорнијим местима у граду, и врховима политичких странака, и даље налазе исти људи, чак и они којима су бирачи на претходним изборима заувек рекли довиђења. Програм Староседелаца Краљева писао је доктор наука са великим искуством у привредном животу, а приоритет је дат селу и капацитетима које има. Међу кандидатима за одборнике су, сем једног студента, људи који имају посао и немају инетерес да се запосле преко власти. У време кад информације с краја на крај света путују брже него икада идеје Староседелаца стигле су до Шведске одакле се јавио инвеститор спреман да улаже у унапређење комуналних делатности. Таквих у дијаспори има много, а разлог што нису улагали у ову средину Староседеоци тумаче коруптивним рад-

њама представника локалних власти међу којима је, каже Вељковић, све више паразита. - Док нисам почео да слушам ову причу нисам ни знао колико у Краљеву има паразита. Пара има само што цуре, разливају се пред нашим очима и одлазе у фирме у којима се налазе староседеоци фотеља, они који су у њих сели деведестих година и само се ротирају. У јавним предузећима се лепо слажу и радикали и напредњаци и демократе и они из бивше Г17 плус. По нашој процени има их педесетак у „Топлани“, Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“, „Заводу за заштиту споменика културе, Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, „Водоводу“, „Чистоћи“... Неки седе код куће, а плата им само легне. Они потроше сто милиона и исисају нам три вртића или две фискултурне сале. Градска школа са хиљаду ђака нема фискултурну салу, а ми дајемо паре помоћнику саветника и помоћницима помоћника директора. Прво њих треба да почистимо на улицу, па ако су капацитети нека конкуришу за радно место – каже Вељковић видно изненађен сазнањем да га на улици препознају и дају подршку сви који су схватили да су Староседеоци после четрдесет година почели да причају о ономе о чему сви други ћуте. Ма колико вербална подршка годила једино мерило исправности ставова су избори, а што су ближи све више провејава уверење да је са активностима требало почети раније. Оно се заснива на ставу о недовољној заступљености у програмима локалних телевизија које из ставова Староседелаца за објављивање истргну тек по коју реченицу. И поред тога међу кандидатима са одборничке листе провејава уверење о добром резултату, а таквим се сматра сваки део процента преко цензуса од пет одсто. Староседеоци, као нова и недовољно позната снага на политичкој сцени, под слоганом „Устанимо или нестанимо“, успехом сматрају улазак у локални парламент, а за бројчанију заступљеност тек треба да се изборе у наредном четворогодишњем периоду. У

овом тренутку наду полажу у још неопредељене бираче којима су се представили као нова снага. Ако након пребројавања гласова буде потврђено да су остварили право за учешће у парламентарном животу обећавају конструктивно деловање и сарадњу са другим одборницима. Иако још нема наговештаја о било каквој коалицији одлучни су у уверењу да неће склапати никакве договоре нити подржавати напредњаке и социјалисте чији се челници четврт века смењују на политичкој позорници. - Ако дођемо до одборничких места бићемо врло квалитетна опозиција. Дуваћемо за врат, сваког часа причати шта тишти овај град и стално понављати нека питања, па коме се смучи. Ако буде тако натераћемо их да наредни избори буду већ за годину дана, евентуално две. Имамо намеру да удружење остане јака снага у Краљево, а иако се нико од нас никада није бавио политиком нећемо као камелеони да мењамо мантиле као ови што су на власти. Нас то не занима, ми хоћемо праве људе који ће покренути успаван и летаргичан град разочараних људи каквих има много. Неукаљаним образом, чашћу, поштењем, домаћинским понашањем обећавамо да ћемо учинити све да људи буду задвољни иако смо свесни да се то не може преко ноћи. Нећу да помињем шта је уништено, ко је урушио првредни систем и тржише, потрошио фондове и у шта је то отишло. Србија је гласала за њих, а нека гласа и сада ако није научила лекцију и може да заборави деведесете године и министра за информисање који је гасио и затварао медије. Ми смо часни и поштени и немамо репова, јер би нас већ срезали да их има – уверен је Вељковић. Староседеоци деле уверење да Краљево постаје град пензионера што је разлог више за потребу жестоке одбране некада лепог града у коме више нема дворишта у којима се играју деца, а миришу зумбули и липе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.4.2016.

КОГА БИРАМО? 1. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ : СРБИЈА ПОБЕЂУЈЕ 2. ПУЛС СРБИЈЕ : ДР ЉУБИША ЈОВАШЕВИЋ 3. ИВИЦА ДАЧИЋ : „СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ DСПСE, ЈЕДИНСТВЕНА СРБИЈА DЈСE : ДРАГАН МАРКОВИЋ ПАЛМА“ 4. ДР ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ : СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА 5.„ЗА БОЉЕ И ПРАВЕДНО КРАЉЕВО“ DДЕМОКРАТСКА СТРАНКА, ЛИБЕРАЛНО ДЕМОКРАТСКА ПАРТИЈА, РУСИНСКО ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА G НПСE : ВУКОМИР МИТРОВИЋ 6. ГРУПА ГРАЂАНА ЛОКАЛНИ ФРОНТ 7. ГРУПА ГРАЂАНА СТАРОСЕДЕОЦИ КРАЉЕВА И ОКОЛИНЕ : САВО ВЕЉКОВИЋ 8. ГРУПА ГРАЂАНА „СЛОЖНО ЗА КРАЉЕВО“ 9. ВЕЉА ИЛИЋ НОВА СРБИЈА : СРПСКА СЛОГА 10. СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКА СТРАНКА G ЗАЈЕДНО ЗА СРБИЈУ : ДР ЗВОНКО МАРКОВИЋ 11. ДВЕРИ : ДА ВРАТИМО ЖИВОТ КРАЉЕВУ : ДРАГАН ВЕСОВИЋ 12. ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ САНДА РАШКОВИЋ ИВИЋ 13. ДОСТА ЈЕ БИЛО : САША РАДУЛОВИЋ 14. КРАЉЕВО ЗА СВЕ НАС : БОРКО СТЕФАНОВИЋ 15. НИЈЕДАН ОД ПОНУЂЕНИХ ОДГОВОРА

МАГАЗИН 21.4.2016.

Свечана академија поводом имендана Краљева

МАГАЗИН

21.4.2016.

ИМЕНОМ ИСПИСАНА ИСТОРИЈА

- Указом краља Милана Обреновића од 19. априла 1882. године Карановац је променио име у Краљево, као успомену на проглашење Краљевине Србије и долазак првог крунисаног владара после косовске трагедије у ову варош. - Домишљати карановачки прваци и главешине су искористили прилику да краља Милана Обреновића, који је са свитом путовао по српским градовима а зауставио се у Карановцу, замоле да се њихова варош назове по њему. - Карановачка општина је названа Краљевском општином, а Карановачки срез Краљевским срезом

Томислав Илић

Фото: М: Радовановић

еветнаести дан априла се однедавно обележава као имендан Краљева, а традиционално отпочиње химном Боже правде коју је у сали Краљевачког позоришта овом приликом извео Градски хор „Црвчанин“. Овом дану посвећена Свечана академија представља својеврсни времеплов кроз историју и подсећање на људе и догађаје који су уткани у темеље града испред кога су се укрштали царски друмови и који је од вајкада представљало природну капију и варош на коју с вечери падају сенке купола звоника Жиче као мајке српских манастира и колевке писме-

МАГАЗИН

21.4.2016.

„Ваш Краљ, драга браћо, а сада кум ваше вароши од свега срца жели да ова нова свеза између њега и вас буде за вас знамење што већег, што постојанијег, што чвршћег напредовања, а то напредовање постигнућете несумњено, гајећи од сад као и досад у вашим срцима осећаје љубави према Краљу и отаџбини, одликујући се духом реда и законитости. „Ваш Краљ, ваш кум, баш за то

ности и државности. Свечана академија је овога пута била прилика да градоначелник Краљева Томислав Илић подсети на дан када је пре 134 године Краљево добило име које носи и данас. Домишљати карановачки прваци и главешине су тада искористили прилику да краља Милана Обреновића, који је са свитом путовао по српским градовима а зауставио се у Карановцу, замоле да се њихова варош назове по њему. Тадашња штампа је забележила како је одлучио да се у спомен доласка у варош Карановац убудуће назива Краљево. хоће да вашу будућност стави под окриље оне значајне народне тековине, која је земљи придобила нов углед, нову славу; Ваш Краљ, Ваш Кум, баш за то хоће да вас, прве и најближе старој седмовратој Жичи, поздрави данас именом које вам приличи, именом које вам одговара данашњим земаљским околностима, именом грађана Краљевског града: „Краљево”

- Од тада поносно носимо и љубоморно чувамо ово име. Оно је обавезивало његове житеље, нарочито оне који су их предводили, да варош у складу са именом развијају, улепшају и унапређују. Чинили су то са мање или више успеха, али су увек у аманет будућим покољењима остављали да брину и доприносе граду највише што могу, боље и успешније – рекао је градоначелник Томислав Илић и подсетио да је између два имендана отворена реновирана Интернистичка болница, вртић на Ратарској капији, реконструисане бројне градске и сеоске улице, обновљена водоводна мрежа, отпочели су радови на изградњи заштитног бедема који ће од поплава штитити Грдицу Адране и Опланиће, а ускоро ће за цивилни саобраћај бити отворен Аеродром „Морава“ у Лађевцима. Празник је прилика за подсећање на много тога што је започето, али и на бригу о младима, потешкоће у покретању привреде и напоре да се смањи незапосленост чему треба да допринесе отварање нове индустријске зоне. Податак да највећу виталност град испољава у области културе, а да се таквим успесима библиотеке, му-

зеја и позоришта не могу похвалити ни много већи градови, добар је повод за потврду да се на основу урађеног у прошлости са више оптимизма гледа према будућности. Именданска беседа коју је изговорила директорка Историјског архива Весна Милојевић потврђује да је кроз векове, и своје молитве, Жича чувала и пратила развој града од Рудо Поља, преко Карановца, док није уздигнут у краљевски град Краљево. Било је то у време владавине Милана Обреновића, кнеза и краља Србије, коме нико није био налик међу савременим монарсима ни у приватном ни у јавном животу. Као чудна појава са којом су хроничари и историчари имали доста муке пре него што проуче и изнесу верну слику владалачког метеора прошлог века, нико није могао да оспори постигнућа за време његове владавине кроз коју се Србија сврстала у модерне европске државе. - Највећи успех за Кнежевину Србију на спољнополитичком плану био је Берлински конгрес 1878. године, када је стекла независност и територијално проширење за четири округа, Нишки, Пиротски, Врањски и Топ-

лички. Вест о проглашењу Краљевине Србије је изазвала талас одушевљења, те су телеграм честитке упутили и изасланици карановачке вароши. Они су том приликом, уз уобичајену славу и хвалу владара, изјавили да је Србија

МИ МИЛАН ПРВИ по милости божјој и вољи народној Краљ Србије На предлог Нашег министра унутрашњих дела решили смо и решавамо: 1. Да се варошица Карановац у округу Чачанском, од сада зове „Краљево”; и према томе 2. Да се општина карановачка зове општина „краљевска” а срез карановачки срез „краљевски”. Наш министар унутрашњих дела нека ово решење изврши. 19. априла 1882. год. у Краљеву МИЛАН с.р. Министар унутрашњих дела М. Гарашанин с.р

доживела славу Немањића и позвали краља Милана да буде миропомазан у Жичи. Проглашење Краљевине није дуго могло да потисне суштинске проблеме у држави. Зато је Влада припремала краљево путовање по Србији – истакла је Милојевић. По доласку у град краљ се помолио у цркви, а у среској кући примао депутацију Карановчана које је предводио кмет Јован Новаковић и саопштио да ће у општини, која је тако патриотична, вредна, сложна и отресита, бити отворена прва Школа за ратарство. Читав дан и ноћ у вароши је трајало народно весеље да би се следећег јутра краљ запутио у Студеницу, а потом поново вратио у Карановац. Посета разрушеном манистиру Жича била је повод да се краљ религиозном поштом диви остацима старог живописа и с узбуђењем чита записе Стевана Првовенчаног, а потом нареди да се разрушени манастир обнови. Према писању тадашње штампе куће, дућани, прошће и дрвеће су у Карановцу били окићени заставама, цвећем и лампионима, а приређен је и ватромет какав је ретко било видети и у Београду. Т.Р.

Пуне 134 године краљевског имена града

МАГАЗИН

21.4.2016.

ПРИЧА О КРАЉЕВ

- После кратке промене имена у Ранковићево у периоду између 1949. и 1955. године Краљевчани су се определи за Краљево и тако поред Свете Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихватили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић. – Грб, застава са седам круна и Краљевдан као Дан града са именом Краљево чине заокружену и јединствену причу о краљевском Краљеву

ВСКОМ КРАЉЕВУ

МАГАЗИН

21.4.2016.

ваки 19. април, када Краљево обележава дан на који је 1882. године град добио данашње име, прилика је за подсећање на историју која сеже до друге половине петнаестог века када се у писаним документима први пут помиње као Руда Поља. Од тада па до данас у више наврата је мењан назив места, па се 1528. године помиње двојни назив Рудо Поље или Карановац, потом 1572. само Карановац, а од 1882. године. Краљево. Назив је мењан и после Другог светског рата кад је град 1949. године понео име Ранковићево да би му 1955. био враћен стари назив Краљево. Промена имена Карановац у Краљево 19. априла пре 133. године уследила је након сазнања да је законом од 22. фебруара исте године Кнежевина Србија проглашена наследном Краљевином Србијом, а кнез Милан Обреновић краљем Миланом I. Од Берлинског конгреса 1878. године, када је Србија стекла независност, све до 1880. године због изразито аустрофилске политике напредњачке владе земља је била у стању блокаде. Због трговинског уговора, решавања железничког питања и потписивања Тајне конвенције уследиле су бројне афере у којима су се провлачила

имена већине чланова владе, али и кнеза Милана Обреновића. Када је због изласка из Скупштине опозиционих посланика из редова радикала и либерала запретила опасност од оставке српске владе, распада Напредњачке странке, па и оставке кнеза Милана, да би се такво стање превазишло и у народу вратио углед владара, председник владе Милан Пироћанац је решење видео у „Уздизању Србије на степен Краљевине“. Идеја којом се обезбеђивао опстанак режима држана је у тајности све док дипломатским активностима није обезбеђена сагласност великих сила на челу са Аустријом, а већ 22. фебруара 1882. године краљ је објавио проглас „Драги мој народе“ и промене којима се постиже жељени циљ. Био је то повод да њему и влади из свих крајева Србије буду упућени телеграми, честитања и поздравне адресе, а свеопште одушевљење су изражавали и Карановчани. Оно је кулминирало одласком депутације виђенијих грађана да поздраве краља Милана и честитају Краљевину. Била је то и прилика за потврду да је проглас произвео највеће одушевљење и неописану радост у душама Карановчана, а све упореди са славом коју је Србија

доживела у време Немањића. Честитке су краљу упутили и краљевачки еснафи, па му је чаругџијски пожелео „да доживи дан када ће сваки Србин забележити у историји као дан по цело српство срећан и сјајан, да види прву краљевску круну после Немањића“, а терзијско – трговачки поручио „да перо није у стању описати радост коју грађанство дели кад после пет векова види круну на Глави потомка Душановог“. Уследило је подсећање на крунисање седам краљева у Манастиру Жичи уз поздрав краљу из дубине душа покликом „Живео Први Краљ Српски Милан“. Карановчани су проглас доживели и као обавезу да се значај Манастира Жиче досегне обновом чина крунисања, па су краљу Милану упутили позив да на овом месту буде миропомазан. За свечаност су обављене потребне припреме, а прибављено и мало светог уља из раке светог Симеона Мироточивог, са којим је Свети Сава помазао брата Стефана Првовенчаног. По старом обичају у част миропомазања су отворена још једна врата на манастирској цркви, па је Жича уместо седмоврата постала осмоврата. Иако је миропомазање изостало због

међународних околности, а жеље Карановчана остале неостварене, краљ је у оквиру једномесечног путовања по Србији дошао и у Карановац Историчар и музејски саветник Драган Драшковић сведочи да је краљ Милан стигао у Карановац 15. априла из правца Чачка, а после народног одушевљења пуног грмљавине топова, јеке звона, бацања венаца и цвећа, свечаног дочека у карановачкој цркви, у среској кући где му је био опремљен стан, обавио пријем првих депутација. Депутацију Карановчана предводио је кмет Јован Новаковић, а сусрет са краљем био је прилика за потврду информације о отварању ратарске школе. Народно весеље је потрајало целу ноћ, а новине известиле да ће 19. април остати знаменит у историји места и целог краја након што је „представништво општине поднело Краљу писмену молбу да Карановац, за то што му је име турско, друкчије назове“. Потврђена је краљева одлука да услиши молбу а на полеђини акта је својеручно написао: „Примајући са највећим задовољством молбу Карановчана да име „Карановац“ другим заменим, наређујемо, да се у спомен нашег доласка у Њихову варош „Карановац“ у будуће назива „Краљево“.

Решење је пред подне саопштено грађанима, а након што им је оригинал предао на чување краљ Милан је изговорио: - Молба, коју Ми је поднело представништво ове вароши да јој ново име наденем, у Мојим је очима јасан и светао доказ, да Карановчани задахнути чистим родољубљем, хоће да избришу и последњи траг оног тешког стања, под којим су они а с њима и српски народ, толико векова патили и мучили се. Ја се молби Мојих милих Карановчана одазивам са не мањом љубављу према њима, са немањим родољубљем према отаџбини својој. Ваш Краљ, драга браћо, а сада кум ваше вароши, од свега срца жели, да ова нова свеза између њега и вас буде за вас знамење што већег, што постојанијег, што чвршћег напредовања, а то напредовање постигнућете несумњено, гајећи од сад као и до сад у вашим срцима осећаје љубави према Краљу и отаџбини, одликујући се духом реда и законитости. Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то и хоће да вашу будућност стави под окриље оне значајне народне тековине, која је земљи придобила нов углед, нову славу; Ваш Краљ, Ваш кум,

баш за то хоће да Вас прве и најближе старој седмовратној Жичи поздрави данас именом које вам приличи, именом које одговара данашњим земаљским околностима, именом грађана краљевског града: Краљево. Новине су забележиле да су Карановчани били усхићени краљевим решењем и новим именом града што су исказивали усклицимама радости и одушевљења којима није било краја. Констатујући да су и до тог дана били радосни и весели, потврђено је како је весеље узело са свим друге размере. - Сав свет и мушко и женско, и старо и младо, поврвело је на улицу, пред конак Краљев да Га радосно поздрави, и ту се непрестано играло и певало. Вечерас је Краљево приредило своме Краљу, сјајну бакљаду, коју су носили први грађани. Краља је поздравио у име свију грађана, члан општинског суда Чебињац, Краљ је одговорио беседом која је слушаоце просто пленила. За тим је паљен сјајан ватромет, можда први у Краљеву, али тако диван, да га је ретко и у Београду видети. Осим овога, Краљево је, да би показало љубав своју према Његовом Величанству, подигло великолепне тријумфалне капије, окићене прозра-

21.4.2016.

МАГАЗИН

цима, оно је било одевено у цвеће и венце, оно је имало застава и лампиона колико нигде на другом месту. И на кућама, и на дућанима, и на прошћу, и на дрвећу, тако да је нестало платна за заставе, па су га морали куповати у оближњим варошима. Сву драгу ноћ играло је коло, орила се свирка и попевка. Осветљена је била не само варош, него и сама брда према конаку Краљевом. Краљево је заиста краљевски дочекало Краља својега! Слава му! - потврдили су извештачи са овог несвакидашњег догађаја. Краљ Милан је напустио Краљево 20. априла 1882. године током које је као прва средња отворена Ратарска

школа за чијег је управника именован др Ђорђе Радић. Ускоро је уследила обнова Манастира Жиче, Прва фабрика пољопривредних справа, изградња пута од Краљева према Рашки. Наредних година су Краљевчани краљу честитали 19. април, као дан „када је Његово Величанство благоволело највишим решењем својим одобрити да се њихова варош назове Краљево у спомен посете првог Краља Србије“. После кратке промене имена у Ранковићево у периоду између 1949. и 1955. године Краљевчани су се определили за Краљево и тако поред Свете Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихва-

тили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић. Обележја града су од 1997. године грб и застава са седам круна, а од следеће 7. октобар установљен као Дан града, а све са именом Краљево чини заокружену и јединствену причу о краљевском Краљеву. Обележавање имендана Краљева отпочело је 15. априла када је у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у оквиру серијала Краљевчани предстаљен сликар Момчило Антоновић о коме су говорили Борко Гвозденовић, Сузана Новчић и др Милан Матијевић. У предвечерје значајног датума у Народном музеју је обележена двадесет пета годишњица Зави-

чајног друштва „Краљево“, а у београдском Звездара театру изведена представа Краљевачког позоришта „Професионалац“ по тексту академима Душана Ковачевића у режији Миломира Недељковића. У фоајеу Звездара театра културно-туристичку понуда Краљева промовисали су Туристичка органитзација Краљева, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и Музичка школа „Стеван Мокрањац“. У време док је 19. априла у сали Краљевачког позоришта трајала Свечана академија под називом „Именом исписана историја“, посвећене имендану, у Народном музеју је отворена изложба „Ево мене, ето вас два века од

Другог српског устанка“ коју је приредио Историјски архив Шумадије из Крагујевца. У оквиру Свечане академије Историјски архив је приредио изложбу под називом „Именом исписана историја“ чији је аутор директорка Весна Милојевић. У фоајеу Краљевачког позоришта посетиоци ће до 2. маја моћи да виде Указ о проглашењу Краљевине Србије од 22. фебруара и Указ о промени имена вароши Карановац у Краљево од 19. априла 1882. године, потом Телеграме о промени имена вароши Карановац у Краљево и среза Карановачког у срез Краљевски, Закон о нижим школама за пољску привреду, Захтев Карановчана да се отвори

средња школа, текстове из Српских новина и фотографије из тог периода. Реализацију изложбе помогли су Архив Србије, Историјски музеј Србије и Народни музеј Краљево, а у сарадњи са Школском управом, 19. априла је у краљевачком школама уводни час посвећен Имендану града. Завршна манифестација „Сусрет хорова града Карљева“ у Дому војске Србије окупила је Градски хор „Црвчанин“, Хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“, Црквени хор „Свети архиђакон Стефан“ и Хор Културно уметничког друштва „Абрашевић“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.4.2016.

Европа у мом граду: Поглавље 23

ПРАВОСУЂЕ И О

МАГАЗИН

21.4.2016.

врoпскa кoмисиja je 22. aприлa 2013. гoдинe препоручила Сaвeту министaрa спoљних пoслoвa зeмaљa члaницa Eвропске уније oтвaрaњe прeгoвoрa сa Рeпубликoм Србиjoм, да би овај 25. jунa једногласно прeпoручиo дa прeгoвoри oтпoчну нajкaсниje дo jaнуaрa 2014. гoдинe. Обавеза Eврoпске кoмисиjе била је да до тада изрaди прeгoвaрaчки oквир и пoчнe сa aнaлитичким прeглeдoм усклaђeнoсти српскoг зaкoнoдaвстaвa зa зaкoнoдaвствoм Eвропске уније. Eврoпски сaвeт je 28. jунa 2013. гoдинe дao „зeлeнo свeтлo“ дa сe oтвoрe приступни прeгoвoри сa Србиjoм, a дa првa Meђувлaдинa кoнфeрeнциja будe oдржaнa нajкaсниje у jaнуaру 2014. гoдинe. Прoцeс aнaлитичкoг прeглeдa зaкoнoдaвствa зaпoчeo je 25. сeптeмбрa 2013. гoдинe кaдa je у Брисeлу oдржaн скрининг зa Пoглaвљe 23: „Прaвoсуђe и oснoвнa прaвa“. На искуству досадашњих проши-

рења Европска унија је закључила да је значај преговарачких поглавља која се односе на правосуђе и основна права, као и на правду, слободу и безбедност, велики и да је потребно да будуће државе чланице буду спремне да постану део заједничког система. То је пре свега неопходно ради остваривања унутрашње сигурности у Унији, али је значајно и за грађане држава које приступају. У проширењима 2004. и 2007. године, пријемом држава источне и централне Европе, ова питања су се преговарала у једном поглављу које је носило назив Правосуђе и унутрашњи послови, а тек у току преговора са Хрватском ова област је подељена на две целине и тачно дефинисана питања која се разматрају по одређеним поглављима. У Стратегији проширења за 2012. утврђена је потреба да будућим државама кандидатима, које се налазе у процесу приступних преговора, буде остављено довољно времена да покажу степен

примене правних тековина, али и стандарда у овим областима, а на примеру Црне Горе нови приступ се види у начину да се, након отпочињања преговора, најпре разговара на тему преговарачких поглавља 23 и 24. У поглавље 24 су ушле тековине у којима су успостављена правила на нивоу Европске уније, а поглавље 23 обухвата питања која се означавају политичким критеријумима. Издвајање политичких критеријума у засебно поглавље, поставило је пред Европску унију питање стандарда који држава кандидат треба да задовољи да би испунила услове за чланство. На то ни она сама није имала јасан и недвосмислен одговор будући да Унију чини 27 држава чланица, са врло различитим стандардима у погледу независности, непристрасности, професионалности и ефикасности правосуђа, борбе против корупције, као и нивоа и начина заштите људских права. Околности су се значајно промениле, државе чланице овим пита-

ОСНОВНА ПРАВА

њима сада придају знатно већу пажњу него што је то био случај у ранијим преговорима. Тежиште је некад било усмерено на усклађеност националног законодавства са правним тековинама, док су административне способности и политички критеријуми били у другом плану Процес аналитичког прегледа законодавства отпочиње презентовањем правних тековина у овим областима, а одређено је да се процес усклађивања и примене прописа прати током целог преговарачког процеса и да је могуће застати са преговорима у другим поглављима, уколико држава није остварила задовољавајући напредак у ова два. Осим што се отварају прва, очекује се да она тек на крају буду закључена, како би се ток преговора пратио све време. Основни постулат преговора да ништа није завршено док све није договорено представља максиму на основу које је могуће привремено затворити поједина поглавља.

Пред отварање поглавља 23 на путу Србије према Европској унији дигла се велика прашина након што се једино Хрватска од свих земаља чланица успротивила док се не отклоне недостаци у односу на примедбе које дуже време долазе из ове суседне земље. Европска унија је ставила у фокус преговарачког процеса поглавља која се односе на правосуђе и основна права и правду, слободу и безбедност јер су то питања и области које су грађанима најважније, а суштина свих правних аката и планских докумената је управо владавина права која се обезбеђује поштовањем темељних вредности на којима је формирана Европска унија. Због тога се посебно важним сматра потреба да такав степен поштовања основних вредности, пре пријема у чланство, достигну и државе кандидати. С обзиром да области садржане у ова два преговарачка поглавља, имају прекогранични карактер и утичу и на

права грађана Европске уније значи да сва мерила морају бити у потпуности испуњена. Тако на пример, борба против организованог криминала не стаје на границама Европске уније или Србије, као ни контрола миграција јер та питања треба да буду регулисана на адекватан начин и у нашој земљи како би и Европска унија заштитила своје границе.

Поглавље 23 Поглавље 23 се односи на правосуђе и основна права а састоји из четири целине које обухватају реформу правосуђа, антикорупцијску политику, основна права и права држављана Европске уније. По садржају поглавље се односи на испуњавање политичких критеријума који су основни предуслов даљих интеграција, а за испуњавање услова из овог поглавља Србија треба да спроведе бројне реформе и активности које имају директан утицај на свакодневни живот грађана.

Правосуђе Област правосуђа изазива посебну пажњу Европске уније, кад се има у виду да је стабилан правосудни систем неопходан за остваривање владавине права, а укључује четири подобласти, независност, непристрасност, професионалност-стручност-ефикасност и реформу правосуђа. Област правосуђа садржи најмање правне тековине у овом преговарачком поглављу, а састоји се од стандарда које једна земља мора да испуни, у складу с моделом унутрашњег правосудног система, како би била у потпуности усклађена с правном тековином Европске уније. Да би земља кандидат била успешна у реформама у овој области, сем потпуне усклађености правних аката, мора да има и мерљиве остварене резултате у њиховом спровођењу.

Антикорупција

МАГАЗИН

21.4.2016.

Област антикорупције ће од отварања до затварања преговора бити предмет пажње Европске уније, јер се правне тековине из ове области састоје од низа конвенција Уједињених нација и Савета Европе, као и одлука и препорука Европског Савета. Обавеза земље кандидата за пријем у равноправно чланство Европске уније је да у потпуности усклади прописе са правном тековином у овој области, али и покаже спремност да оствари видљиве резултате у превенцији и борби против корупције. Најосетљивија питања у овој области су корупција у осетљивим областима као што су јавне набавке, здравство, школство, правосуђе, јавна администрација и друге, а посебно финансирање политичких партија.

Основна права Основна права представљају основу сваког цивилизованог друштва и правно уређене државе, а њихово остваривање мора бити гарантовано и неометано. Ова област садржи низ конвенција, протокола, повеља и декларација које држава кандидат мора да уведе у правни систем, а при томе обезбеди ефикасно спровођење. Посебну пажњу изазивају теме антидискриминације, право на правично суђење, право на суђење у разумном року и заштита личних података.

Право грађана Европске уније Права грађана Европске уније се издвајају као посебна област права, а свака земља кандидат мора да обезбеди услове за остваривање права држављанима других земаља чланица. У права грађана спадају право гласа и кандидо-

вања на изборима за Европски парламент, право гласа и кандидовања за локалне изборе, право слободног настањивања на територији Европске уније и дипломатска и конзуларна заштита. Највећи број правних тековина из ове области су одлуке и директиве Европског савета а већином ступају на снагу даном уласка земље чланице у Европску унију. Председника и секретара Преговарачке групе, као и њихове заменике, бира Министарство правде, а остали чланови су представници Министарства унутрашњих послова, Министарства спољних послова, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства одбране, Министарства културе и информисања, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства рударства и енергетике, Министарства здравља, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства финансија, Агенције за борбу против корупције, Комесаријата за избеглице и миграције, Канцеларије за људска и мањинска права, Високог савета судства, Државног већа тужилаца, Републичког секретаријата за законодавство, Управе за јавне набавке, Агенције за реституцију, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Повереника за заштиту равноправности, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, Правосудне академије, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Канцеларије за европске интеграције.

Акциони план за Поглавље 23 Трећа верзија Акционог плана за Поглавље 23 из маја прошле године потврђује да је Србија у потпуности посвећена процесу евро интеграција, уз свест да овај процес захтева суштинске и темељите промене у правосудном систему, као и у областима борбе против корупције и заштите основних права. Приликом креирања реформских корака преговарачки тим се руководио правним тековинама Европске уније, а у областима у којима их нема или њима није обухваћена читава област, водиља су успостављени стандарди и најбоља упоредна пракса, и правно наслеђе Србије. Акциони план у потпуности прати курс зацртан стратешким документима али иде и даље, дефинишући циљеве и активности за којима се накнадно јавила потреба или је била неопходна њихова детаљнија обрада. У том представља кровни стратешки документ са којим ће, након усвајања, бити усклађени сви остали. На тај начин ће јавне политике у овој области бити прецизно дефинисане, а спровођење, координација, рокови и финансирање реформи, значајно унапређени. Т. Радовановић

21.4.2016.

МАГАЗИН

Отпочели радови на градњи затвореног базена

БАЗЕН ЗА ТРИ ГОДИНЕ

- Иако је предрачунска вредност пројекта достигла 790 милиона динара, а у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ најављивали да би кроз поступак јавне набавке могла да буде и двадесет процената нижа, на дан почетка радова помиње се сума од 900 милиона. – Под истим кровом два базена, један димензија 33 пута 25 и дубине два метра и други за непливаче 25 пута 12,5 дубок 0,8 метара. – Трибине капацитета 450 посетилаца, максималан број за 200 већи. – Рок за завршетак радова април 2019. године. – Базен са именом др Слободана Лукића

МАГАЗИН

21.4.2016.

рича о изградњи затвореног базена стара је колико и Пливачки ватерполо клуб „Краљево“ који је у марту 2013. године прославио двадесету годишњицу постојања. За тих двадесет година хиљаде најмлађих Краљевчана је научило да плива, а стотине њих учествовало на бројним пливачким и такмичења ватерполо лиге. Резултати које су постизали далеко су надмашили услове у којима су се одвијали тренинзи, јер је недостатак затвореног базена омогућавао припреме за такмичења само током три летња месеца. У осталом периоду године краљевачки спортисти су на тренинге, бар два пута недељно, најчешће путо-

вали до Врњачке Бање, али нису били ретки ни одласци до више од два пута удаљенијег Крушевца. Више пута су краљевачки ватерполисти долазили до првог места лиге и увек одустајали од такмичења у вишем рангу који захтева одигравање утакмица у затвореном базену. Од оснивања клуба за изградњу затвореног базена грчевито се залагао трагично настрадали др Слободан Дане Лукић уверен да би овакав објекат краљевачким спортистима створио услове за још боље резултате. Базен су у више наврата, поготово пред неке од избора, обећавали и локални политичари да би након што се

сместе на неко од добрих места у Градској управи, или јавним предузећима, кривицу због немогућности да се та идеја реализује пребацивали на другог. Углед доктора Лукића био је повод да се на састанку са краљевачким привредницима након његове смрти поново покрене питање градње овог објекта са уверењем да би он могао да буде завршен релативно брзо. Сазнање да је из Краљева потекао велики број врхунских спортиста, међу њима и ватерполиста, а да је регион дао олимпијске победнике и светске прваке у овом спорту, довољан су разлог за максималну подршку Ватерполо савеза Србије за реализацију значајног

пројекта за који се очекује подршка Министарства омладине и спорта и Министарства економије. Ма колико била велика само морална подршка није довољна, јер су за изградњу потребна знатна материјална средства, а велико је питање колико локална самоуправа може да одвоји новца у ситуацији кад је отежано пуњење буџета. Када су активности на изради пројектне документације привођене крају потврђено је да предрачунска вредност пројекта достиже 790 милиона динара, а у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ са довољно самопоуздања тврдили да би износ у јавној набавци могао да буде

двадесетак процената нижи и да вредност не би прекорачила пет милиона евра. У исто време потврђено је како су у буџету за наредну годину предвиђена средства за градњу базена. Од тог периода прошло је много времена да би на имендан Краљева ове године, полагањем камена темељца на локацији поред спортске дворане у Рибници, био озваничен почетак прве фазе радова који се финансирају средствима кредита од тридесет милиона динара. Директорка Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Марица Мијајловић потврђује да је за овај износ крајем децембра прошле године отпочела

процедура спровођења јавне набавке, а током прва два месеца ове приведена крају и потписан уговор са извођачем, чачанским предузећем „Ратко Митровић“. Почетни радови премашују петнаест милиона динара, а у Дирекцији очекују да ће Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре испунити обећање и, на основу предмера и предрачуа радова по фазама, уплатити два пута по два и по милиона. Очекује се да прва фаза, која укључује грубе радове на изградњи базена и окровљавање, достигне вредност од око 290 милиона динара а комплетна ивестиција, са уређењем околног про-

МАГАЗИН

21.4.2016.

стора, не буде већа од 900 милиона. Пројекат предвиђа да под једним кровом буду смештена два базена, један димензија 33 пута 25 и дубине два метра и други за непливаче 25 пута 12,5 дубок 0,8 метара. На простору бруто површине седам хиљада и 400, а нето шест хиљада и 900, квадратних метара биће места за око 450 гледалаца, а верује се да би могло да се смести и целих 650. У Дирекцији за планирање и изградњу верују да ће успешном реализацијом ове инвестиције до априла 2019. године град добити још један садржај који ће обогатити живот Краљевчана и свих који у њега буду дошли. Након полагања камена темељца градоначелник Краљева Томислав Илић је подсетио да је одлука о градњи овог капиталног објекта донета током прошле године што је било основа кредитног задужења. Чврст став да ће бити завршен у планираном року, и пуштен у рад на имендан Краљева 2019. године, заснива се на уве-

рењу да га више од две деценије жељно ишчекују генерације младих спортиста. Од тренутка кад је прича о градњи базена ушла у озбиљнију фазу покренута је иницијатива да он понесе име трагично преминулог др Слободана Лукића који се сматра најзаслужнијим за развој пливачког и ватерполо спорта у Краљеву. Податак да су међу присутнима на скромној свечаности преовладавали представници политичког живота, углавном владајуће странке, води ка закључку да се базену највише радују локални политичари. Због тога начелник Рашког управног округа Небојша Симовић подсећа да је градња део обећања грађанима Краљева не само у предизборној кампањи. Неспорно је да сваки нови спортски објекат, поготово оваквог типа, ако буде доступан већем броју грађана а не само спортистима, доприноси вишем квалитету живота у локалној средини. Ово се чини посебно значајним у периоду кад припадници

најмлађих генерација највећи део слободног времена проводе у затвореном простору лишени било каквих физичких активности. Градски челници потврђују више пута поновљену жељу за развојем спортског туризма за шта се стварају услови градњом спортског села на Гочу за које верују да би могло да буде завршено у наредном четворогодишњем периоду. Ма колико коришћење спортских објеката било корисно мало је вероватно да би баш они, кад то нису могле друге области привреде, у значајнијој мери могли да утичу на развој туризма и побољшање квалитета живота у Краљеву. Став противника градње затвореног базена заснива се на уверењу о постојању знатно важнијих проблема које треба решавати како би се задовољиле потребе и много већег броја грађана. Са друге стране представници власти у градњи базена, који унапред проглашавају најлепшим и најквалитетнијим у Србији, виде корист која се не може исказати само материјалним

вредностима. - Није све профитабилно и тешко је одговорити да ли ће спортска хала и базен доносити профит у правом и пуном капацитету. Оно што је најважније јесте да један град мора да има и халу и базен, а кад сваки град у Србији има зашто не би имала и краљевачка деца школског и предшколског узраста, зашто Краљево не би имало добро позориште и добру библиотеку. Није то профитабилно али је друштевно корисно и друштвено обавезно. Због тога смо и ушли у инвестицију затвореног базена да наши спортисти не морају да одлазе у Крушевац или, друге градове, да би се бавили спортом. Кажу да млади људи одлазе из Краљева, а не одлазе само због посла. Одлазе због квалитета живота, због тога што нема довољно културних дешавања, немамо добар стадион немамо фудбалску екипу која би привукла и оставила овде тај млади свет. Потребни су нама и факултети, и базени и позоришта да

би млади људи остајали и живели у Краљеву – каже Симовић. Сат укључен 19. априла у 15 сати почео је да откуцава. До истог датума 2019. већ има неколико дана мање. Колико ће обећања дата на овај дан

бити испуњена, а већ се разликују од оних од пре две године, остаје да се види јер ни три године није превише дуг период. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

21.4.2016.

После пет година ишчекивања

НОВА ТРАФОСТАНИЦА У РИБНИЦИ - Пре скоро пет година најављен почетак радова на градњи нове трафостанице у Рибници са роком не дужим од две године. – Почетак радова озваничен неколико дaна пре априлских избора ове године. - Капацитет нове трафостанице обезбеђује безбедно и поуздано напајање свих купаца електричне енергије на десној обали Ибра. - Капацитет довољан да напаја све потрошаче у граду у случају испада нових постројења, а битно доприноси стварању повољног амбијента за довођење нових инвеститора. - Укупна вредност инвестиције достиже 340 милиона динара од којих је део за куповину опреме обезбеђен из кредита Светске банке одмах после земљотреса, а остатак за уговарање извођења грађевинских и електромонтажних радова. – Пуштање у рад до почетка следеће грејне сезоне

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

21.4.2016.

катастрофалном земљотресу, који је почетком новембра 2010. године погодио Краљево, поред великог броја стамбених знатна оштећења претрпели су и привредни објекти. Један од њих је и трафостаница у Рибници која је електричном енергијом снабдевала овај део града и насеља Ковачи. До градње нове требало је обезбедити константно напајање електричном енергијом ових делова града и приградских насеља, па је „Електросрбија“ обезбедила мобилну трафостаницу „Сименс“, вредну више од 800 хиљада евра, коју чине три енергетска постројења од 35, 20 и 10 киловолти. Пред крај августа 2011. године најављен је почетaк реализацијe пројекта изградње нове трафостанице регулисањем имовинско-правних односа, и потврђено да ће средства од три и по милиона евра бити обезбеђена кредитом Светске банке, за који партиципирају Електропривреда Србије и „Електросрбија“ Краљево, уз очекивање како би могла да буде пуштена у рад у року не дужем од две године. Мобилна трафостаница најновије генерације, прва и једина са оваквим функцијама у Србији, од свих претходних се разликовала по томе што може да функционише као целина, и самостално по напонским нивоима, што представља новину у светским оквирима. Стављање у погон најављено је као велики корак напред у развијању модерног електроенергетског система „Електросрбије“, којим се повећава степен сигурности напајања електричном енергијом и стварају комфорнији услови за рад. Коришћењем напредне технологије у многоме се повећава и безбедност радника, а рад ове трафостанице омогућава стављање ван напона других енергетских постројења при реконструкцији, па се снабдевање потрошача неће обустављати док су радови у току. Само неколико дана пре избора у априлу ове године означен је почетак радова на изградњи нове трафостанице снаге два пута по 31 мегаволтампер на месту на коме је била слична скоро четири пута слабија. Од тренутка када је

пре скоро пет година најављен почетак радова све активности биле су усмерене на припрему пројектне документације и обезбеђење потребних дозвола за градњу. Почетак радова био је повод за подсећање да капацитет нове трафостанице обезбеђује безбедно и поуздано напајање свих купаца електричне енергије на десној обали Ибра. Значајнијим се чини податак да има капацитет довољан да напаја све потрошаче у граду у случају испада нових постројења, а битно доприноси стварању повољног амбијента за довођење нових инвеститора у овај део града. Укупна вредност инвестиције достиже 340 милиона динара од којих је део за куповину опреме обезбеђен из кредита Светске банке одмах после земљотреса, а остатак за уговарање извођења грађевинских и електромонтажних радова. Директор „Електродистрибуције Краљево“ Срђан Ђуровић значајним сматра и чињеницу да град, сем подршке у издавању пројектне документације, није учествовао у финансирању пројекта. Захвалност се упућује Влади Србије и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре због доприноса у издавању локацијских дозвола и одобрења за пројектовање, а градским челницима на подршци на издавању локацијске дозволе, решавању експропријације и осталих ствари под ингеренцијом локалне самоуправе. Ђуровић потврђује да су радови на изградњи нове трафостанице отпочели у децембру прошле године, да је стара зграда срушена тек пре неколико дана, а да се изградња нове и пуштање у рад трафостанице очекује до почетка следеће грејне сезоне. Изградњу трафостанице значајном инвестицијом сматра и начелник Рашког управног округа Небојша Симовић првенствено звог могућности отварања инфраструктурних радова и довођења нових инвеститора којима, поред уређења простора и стварања комуналних услова, треба обезбедити и довољну количину електричне енергије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Уручени кључеви новим станарима зграде у Рибници

МАГАЗИН

21.4.2016.

НА ДАР ЗА ИМЕН

НДАН КРАЉЕВА

- У оквиру пројекта изградње објекта намењеног социјалном становању на локацији Месне заједнице Рибница у уторак уручени кључеви станарима нове зграде. – Пет станова површине 54 квадрата и два мања на последњој етажи. – Вредност пројекта 30 милиона динара од којих су по пола обезбедили Републичка агенција за становање и локална самоуправа. – Станари склопили трогодишњи уговор о коришћењу станова. – Месечна закупнина просечно седам хиљада и три стотине динара. – За седам станова конкурисало двадесет породица

21.4.2016.

МАГАЗИН

а предлог Министарства урбанизма и грађевине Влада Републике Србије је у децембру 2012. године усвојила Програм социјалног становања којим је планирано да за овај вид збрињавања у Зрењанину, Кикинди, Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Панчеву и Чачку буде изграђено 9.000 квадрата нето корисне површине станова. Тада је потврђено да се програм реализује преко Републичке агенције за социјално становање делом буџетских средстава од 200 милиона динара, а другим делом из средстава која су обезбедиле градске и општинске стамбене агенције, односно јединице локалне самоуправе инфраструктурним опремањем локација за изградњу, као и свих недостајућих средстава за завршетак свих пројеката обухваћених овим програмом. Ово је први програм кроз који Републичка агенција за становање промовише изградњу објеката за социјално становање у традициона-

лном стилу, с тим што ће архитектонски израз српских традиционалних објеката бити одређен према поднебљу на којем се подижу. Део новца у износу од 15 милиона динара додељен је Општинској стамбеној агенцији у Краљеву за реализацију пројекта социјалног становања на локацији месне заједнице Рибница, уз услов да град обезбеди исти износ кроз земљиште и примарну инфраструктуру. На основу пројектне документације средином 2013. године је расписана јавна набавка и, као најповољнија, одабрана понуда грађевинског привредног друштва „Банковић“ из Власотинца које је преузело обавезу да за 210 дана изгради објекат са шест станова намењених социјалном становању. У оквиру пословног простора исте планирано је буде смештена администрација Месне заједнице Рибница. Иако је изградња завршена поодавно очекивао се погодан тренутак за

скромну свечаност на којој ће бити додељени кључеви корисницима стамбеног простора, а како су добар повод за то увек дани пред некакве изборе одлучено је да то буде 19. април који се поклапа са даном кад Краљево обележава 134 године од када је указом краља Милана Обреновића град добио данашње име. Обавеза Општинске стамбене агенције била је да изгради 260 квадрата нето површине стамбеног простора, а захтеван задатак премашен јер се седам стамбених јединица простире на 308 квадрата, пет станова површине 54 квадратна метра и два мања на последњој етажи. Директорка Општинске стамбене аденције Драгана Бикић потврђује да је реализација пројекта достигла вредност од 30 милиона динара, а да је по пола трошкова пало на терет Републичке стамбене агенције и локалне самоуправе. Висина закупнине за ове станове

одређена је одлуком Градског већа и у проску износи седам хиљада и 300 динара који се сливају у фонд намењен одржавању зграде и градњи нових станова на другим локацијама за потребе ове категорије становника. Станови су власништво града Краљева, а сви корисници су са Оштинском стамбеном агенцијом потписали трогодишњи уговор о коришћењу са могућношћу да по истеку буде продужен на још толико. Колико је интересовање за добијање станова на коришћење сведочи податак да је за седам станова конкурисало двадесет породица. Директорка Општинске стамбене агенције најављује градњу још једне зграде на истој локацији за коју постоји комплетна пројектна документација и регуларна грађевинска дозвола. Очекују се само паре за градњу поново од локалне самоуправе и Владе Републике Србије која је и до сада помагала да сви који имају проблем реше стам-

бено питање и живе у становима грађеним по европским стандардима и мерама енергетске ефикасности. Председница Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику у Скупштини Србије Александра Томић и шеф Посланичког клуба напредњака у републичком парламенту Зоран Бабић присуствовали су скромној свечаности у Рибници и потврдили жељу да подрже оне који су уручили кључеве, али и нове станаре. Да ниједно појављивање напредњака не може да прође без помињања имена председника њихове странке потврђује и дешавање у Рибници где је потврђено да је будућност оно чему ће и после данашњих избора тежити Влада Србије и њен председник. Стиче се утисак да је на имендан Краљева најсрећнија једанаесточлана породица Маје и Радише Ж. Ковачевића који су после вишегодишњег подстанарског стажа, током кога су пролазили кроз

врло тешке периоде, добили прилику да се са деветоро малолетне деце уселе у комфоран стан. Приликом потписивања уговора за градњу станова потврђено је да Општинска стамбена агенција реализује још један пројекат намењен социјалном становању, са укупно 100 станова на две локације у Рибници и једној на Берановцу. Кад буде реализован у Рибници ће бити изграђено још 68 станова намењених социјалном становању, половина од њих у близини ове чији су станари добили кључеве, и на месту некадашњег стоваришта „Колашин“, а друга половина на Берановцу. Свих сто, од укупно 1.700 станова колико ће се у оквиру новог пројекта социјалног становања градити у Србији, биће понуђени на продају по непрофитним ценама између 500 и 550 евра по квадратном метру. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.4.2016.

МАГАЗИН

21.4.2016.

Срђан Кнежевић

Петнаест година од демократских промена: Срђан Кнежевић (1)

ГРУПА НЕОДГОВОРНИХ ГРАЂАНА - Паралелно са распадом замље срозавао се стандард грађана што су на посебан начин доживљавали студенти из провинције којима су додатно сметали покушаји појединаца да се наметну као вође. - Политичка уверења ширена су преко фанзина као периодичних публикација у којима су објављивани преведени текстови анархистичких класика. - Вође протеста из последње деценије прошлог века изневерили су очекивања и, зарад остваривања личних интереса, злоупотребили велику енергију незадовољних грађана. - На период из половине деведестих враћа сећање на велику количину сузавца и пробијање полицијских кордона

МАГАЗИН

21.4.2016.

очетак последње деценије двадесетог века, која је наговештавала распад државе и крваве сукобе на простору бивше Југославије, посебно тешко су доживљавали они који су по завршетку средње школе полазили на факултете и почињали да схватају сву погубност политике која је наговештавала трагедију. Међу њима је био и Срђан Кнежевић који је, по одслужењу војног рока, отпочео студије на Групи за прехрамбену технологију Пољопривредног факултета у Земуну. Израженија него код осталих вршњака љубав према родном крају појачана је потребом за дружењем са члановима музичке групе Хоћу-Нећу што је било повод да пред викенд сваке недеље крене према Краљеву, неретко и аутостопом. Парлалелно са музиком развијало се посебно осећање бунта према свему што је спутавало генерацију којој је припадао, а манифестовало се кроз низ активности неформалне организације Група неодговорних грађана. Почетак студија обележен је незадовољством преточеним у свакодневне протесте студената који су се од Земуна у колонама кретале према Београду и биле изложене поприличном „пљувању“ становника околних зграда. Паралелно са распадом земље срозавао се стандард грађана што су на посебан начин доживљавали студенти из провинције којима су посебно сметали покушаји појединаца да се наметну као вође. Посебно иритантним сматрали су једног чије је понашање указивало на спремност да остале „прода на првој кривини“. Срђан Кнежевић сведочи да је то био данашњи председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић. Неколико месеци су трајали протести, а посете трибинама на Филозофском факултету по правилу биле повод за одсуство са бројних предавања. Иако се као повод за протесте најчешће наводила репресија режима Слободана Милошевића, и прича о полицијској држави са највише полицајаца на свету, чини се да је највећи број студената протестима приступао само због дружења.

- У време док сам учествовао у студентским протестима у Краљеву сам имао неформалну групу Група неодговорних грађана, невладину организацију која није била регистрована. Као млади анархисти делили смо летке којима смо указивали да је прескупа струја, а како је почела све већа инфлација позивали смо на грађанску непослушност. Дођем викендом из Београда где сам копирао летке, зато што овде нисмо имали где јер би нас неко пријавио, па у петак вече изађемо у град и остављамо их по поштанским сандучићима у зградама. Кад је Марко Милошевић возио трку на Берановцу лепили смо плакате и указивали како народ нема хлеба да једе док он преврће кола од 100 хиљада евра. Упоредо смо радили са бендом, а иако је музика служила за забаву веома ангажовани текстови су представљали посебно поље нашег политичког деловања. Наступали смо по фестивалима широм Србије, а у Краљеву тек на пар гитаријада – прича Кнежевић. Ставове краљевачке Групе неодговорних грађана делили су смедеревски Торпедо, Црни гавран из Смедеревске Паланке и више других анархистичких група са простора целе Србије који су се зближили преко музике, а политичка уверења ширили преко фанзина као периодичних публикација у којима су објављивани преведени текстови анархистичких класика. Иако је садржавао део посвећен музици политички фанзин штампан у Краљеву дистрибуиран је на простору читаве Југославије, а до читалаца долазио поштом која је још функционисала на простору заједничке државе. Политичка активност финансирана је зарадом од продатих касета са музиком и мајица које су мануфактурно осликаване паролама примереним политичким ставовима анархиста. Основни циљ чланова групе био је да се финансијски оснажи како би могли да се упусте у агресивније политичко деловање. У време кад се у Београду бунт ширио, а десетине хиљада грађана сваке вечери шетали улицама праћени звиждуцима пиштаљки и ударањем у

делове посуђа, анархисти су остали уздржани у настојању да се дистанцирају од класичних политичара. Четврт века касније још није избледело уверење да су били у праву јер су вође протеста из последње деценије прошлог века, зарад остваривања личних интереса, изневерили очекивања и злоупотребили велику енергију незадовољних грађана. На период из половине деведестих враћа сећање на велику количину сузавца и пробијање полицијских кордона. - Имали смо људе који су нам објашњавали тактику како да се реагује кад руља наиђе на кордон. Напред обавезно иду момци који су спремни да добију батине, а било је и таквих, јер ако под првим ударом полиције почну да беже пропаде цела ствар. Ако они приме на себе први удар ови позади у колонама, које су биле огромне, иду даље и маса пробија кордон ма колико чврст био. Преко заклетог комунисте Драгослава Олујић повезали смо се са невладином организацијом Жене у црном која се активно борила против режима Слободана Милошевића. Пошто су имале простор у центру града брзо смо се повезали са београдским групама и појединцима, па су ту почели да долазе активисти и пацифисти, а и ми који то нисмо били. На крају сам ту почео да живим у некој врсти мале комуне са још неколико истомишљеника. Причали смо о књигама и музици, одатле деловали и копирали гомилу материјала који смо дистрибуирали у Краљеву. Ишли смо толико главом кроз зид не размишљајући о последицама, а посебно жестоко реаговали на одлуку краљевачких челника да доделе Октобарску награду Слободану Милошевићу који је заслужио да иде у затвор – каже Кнежевић. Иако се број правих анархиста у Србији мерио бројем од тек неколико десетина добром организацијом су успели да оставе дубок траг у времену оптерећеном бројним проблемима. У то време се појавио Отпор али није било приснијег контакта и сарадње, а на тај период подсећају и нека не-

МАГАЗИН 21.4.2016.

пријатна искуства везана за ову организацију. Кад су Жене у црном интензивирале активности везане за реализацију идеје о приговору савести, и цивилном служењу војног рока, анархисти су се придружили и активно учествовали у свим дешавањима везаним за ову причу. Идеја је наишла на посебно плодно тло у Војводини у којој се јављао све већи отпор мобилизацији и растао број дезертера који нису хтели да ратују. Највећу подршку пружали су им анархисти, одлазили на суђења, пропагирали идеју о цивилном служењу војног рока на скуповима приговарача савести. Жене у црном су форсирале феминистичку причу, а анархисти приговор савести, што није могло да буде незапажено у поприлично мутним временима кад су бројне организације из иностранства покушавале да искористе сваку прилику како би мобилисале противнике режима у Србији и финансијском подршком допринели обарању власти. Никада није утврђено колико је иностраног новца из различитих фондација, а преко невладиних рганизација, уложено у обарање власти. Више од две деценије касније, из позиције оних који су разочарани резултатима демократских промена понекад се чини погрешном одлука да се одбије једна таква понуда. - Ко год је радио нешто озбиљније могао је да добије паре. Отпор је добио отворен рачун а и мени је нуђено, али нисам прихватио јер сам сматрао да је тема врло осетљива и да би страни новац могао да се протумачи као стављање у службу страних сила, подривање одбрамбеног система државе па би било подведено под издају. Нама није то било циљ већ да људима који неће да узму оружје у руке омогућимо да то и остваре и на други начин учествују у одбрани земље. Наставили смо да радимо уз помоћ приговарача савести из Шпаније и Италије који су имали добро развијену мрежу и помагали нам са око три хиљаде марака годишње скупљене добровољним прилозима чланова. Сваки други трећи дан сам ишао

у неки други град, ширили смо мрежу, организовали скупове и трибине и са мало пара, скоро партизански, радили веома озбиљан посао. Успели смо да се уведе цивилно служење војске, али не онако како смо замишљали, јер је ствар сувише банализована. Нисмо остварили оно што смо хтели, а то је било да се промени свест људи и свакоме ко то пожели призна право да не мора да пуца и убија. Обавезно служење војног рока укинуто је из економских разлога, па се свело да војник седи цео дан у болници и пије кафу са сестрама а то није био наш циљ – објашњава Кнежевић. У време кад је вишестраначје узимало маха, а још младе политичке странке стварале инфраструктуру, незадовољство и енергија младих била је повод за понуде са различитих страна да се прикључе борби за свргавање комунистичке власти. Жеља за потврдом да има и другачијих мишљења водила је ка дистрибуцији пропагандног материјала и према неким краљевачким странкама уз чврст став да се не прикључују било коме нити одустају од изворних принципа. Како се приближавао крај последње деценије двадесетог века стварао се утисак да Отпор прераста у прогресивну снагу што је било повод за идеју о продубљивању сарадње са анархистима у борби која води ка истом циљу. Са дистанце од две деценије чини се да је велика количина пара из ностранства уложена у ову организацију код њених челника створила осећање о посебном значају и утицају, па је први покушај успостављања био каквог контакта био и последњи. Повод је био став да је Отпор патриотска организација која брани земљу а анархисти издајници који урушавају њен одбрамбени систем. Пропагандни материјал који је њиховим представницима стављен на увид завршио је у корпи за отпатке што је био повод жестоке свађе која се умало није завршила физичким обрачуном. Уверење да су велике паре утицале на нагли пада активизма у Отпору био је добар повод да више нико ни не размишља о заједничком деловању.

Ни после много година у политичким круговима није заборављена сарадња Групе неодговорних грађана и Жена у црном који су, иако са бројним ставовима које је било тешко бар мало приближити, нашли заједнички интерес. На Жене у црном се, каже Кнежевић, и даље гледа без имало равнотеже и кроз призму оптужби за жртве које су током рата настале у сукобима са српским снагама, јер никоме не долази до мозга да су, у време прогона српског живља са простора Српске Крајине у акцији Олуја 1995. године, једине сачекивале избеглице и пружале им помоћ. Касније су обилазиле избегличке кампове, доводиле у њих различите делегације из иностранства, организовале жене да раде и продају рукотворине у Шпанији и Италији. - У Краљеву смо направили ширу организацију у коју је било укључено доста омладинаца, а ујединило нас је противљење рату на Косову који је био све извеснији. Лепили смо по граду плакате са натписом „Нећемо рат на Косову“ све док нам једном приликом није запретило да понестане лепка, па сам био принуђен да одем до куће и направим други. Кад сам се са кантом вратио сазнао сам да је део групе која је остала да лепи покупила полиција, па се онако са кантом упутим у СУП и признам да сам и ја лепио плакате. Држали су нас тамо скоро целу ноћ, а полицајац нам испирао мозак како морамо у рат да бранимо земљу. Након рата је признао да смо били у праву, и да рат није имао благе везе, али смо тамо негде уведени као антиратни активисти иако је било ненормално што нас хапсе зато што нећемо у рат – каже Кнежевић који је у пролеће 1999. године мобилисан са скоро 80 одсто мушког становништва Краљева. Први долазак кући после три месеца неизвесности прилика је за сазнање да су мобилизацију избегли сви који су могли. Неки су побегли из града, други завршили у Територијалној одбрани, а још једном највећу жртву поднела сиротиња и беда. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

МАГАЗИН 21.4.2016.

„Дете у срцу“ најављује Краљевски музички фстивал

МАГАЗИН

21.4.2016.

РЕВИЈА ХИТОВА ИС

- Ревија хитова поклон Удружења „Дете у срцу“ Краљевчанима који су претходних година преживели бројне тешке моменте, почев од земљотреса 2010. преко поплава 2014. до најновијих које су потопиле добар део околних насеља у марту ове године. - У протекле четири године на Краљевском музичком фестивалу наступиле су најпознатије фолк звезде из Србије и региона. – На тргу у центру града извођачи популарних композиција из области забавне, поп и рок музике, али и они који су се боље снашли негујући модеран фолк звук

дружење „Дете у срцу“ ове јесени пети пут заредом организује Краљевски музички фестивал који је првог дана минуле недеље најавила Ревија хитова на којој је наступило петнаестак тренутно најпопуларнијих младих извођача са домаће музичке сцене. Фантастик бенд, Акапулко бенд, Катарина Грујић, Јелена Костов, Вања Мијатовић и многе други из млађе гарде представили су се многобројној публици популарним композицијама из области забавне, поп и рок музике, али и они који су се боље снашли не-

гујући модеран фолк звук. Председник Удружења Дејан Пантић потврђује како је „Дете у срцу“ одлучило да овај догађај поклони грађанима Краљева који су претходних година преживели бројне тешке моменте, почев од земљотреса 2010. преко поплава 2014. до најновијих које су потопиле добар део околних насеља у марту ове године. Иако је концерт одржан у предвечерје дана који Краљево обележава као имендан манифестација нема никаве везе са тим и слови као само-

стални ауторски пројекат Удружења „Дете у срцу“ уз логистичку подршку Туристичке организација Краљева са којом годинама уназад унапређује плодну сарадњу. У протекле четири године на Краљевском музичком фестивалу наступиле су најпознатије фолк звезде из Србије и региона, међу њима народњаци Аца Лукас, Драгана Мирковић, Шабан Шаулић, Сека Алексић, од забавних извођача Ју групa, Галија, Неверне бебе, Жељко Васић, Бојан Маровић, Неда Ураден и многи други,

СПРЕД МИЛУТИНА а једне године гост Краљева је била најпопуларнија бугарска интерпретаторка Андреа Сахарова. Пантић потврђује да се средства од продатих улазница користе за рад удружења али и као вид помоћи деци ометеној у развоју, оној која одрастају у породицама тешког материјалног стања, или припадају маргинализованим групама. Део средстава обезбеђује се од донација и спонзорстава што потврђује да још постоји довољан број друштвено одговорних предузећа и појединаца који схватају потребу да помогну једну овакву манифестацију. Организација сличних манифестација увек је прилика да се одређеном броју излагача омогући да прикажу, и продају, своје производе, углавном оне намењене деци, а родитељима пружена могућност да оставе децу у забавном кутку који прати овакав догађај. Иако је планирано да траје два дана Ревија хитова је ограничена на

једно вече само из техничких разлога везаних за могућност обезбеђивања неопходне опреме за одржавање. О квалитету манифестације на најбољи начин сведочи интересовање медија са националном покривеношћу који већ пету годину прате активности Удружења „Дете у срцу“. Тако су гледаоци широм земље били у ситуацији да на програмима телевизија Пинк, Хепи, Гранд и ДМСат свих претходних година прате дешавања везана за фестивал. Фестивал ове године први пут има такмичарски карактер, а стручни жири има задатак да одабере три музичке нумере којима су намењене специјалне награде. Осим награде стручног жирија и публике специјално признање је намењено најбољем дебитанту године. Пантић потврђује да је на овогодишњи фестивал пријављено више од четрдесет композиција, и исто толико извођача, од којих је стручни жири за награде одабрао три. Сви остали извођачи наступили су у оквиру

ревијалног дела програма који је ове пријатне пролећне вечери окупио више посетилаца него било који политички скуп. - У ситуацији када су сви медији затрпани политиком, политичким причама и неким стварима које људе опетерeћују, одлучили смо да направимо музичко вече и разонодимо их. Присутни су пријатељи и спонзори, углавном из Краљева, који ће у име својих фирми уручивати награде док љубитељи добре музике свих узраста буду уживали – нагласио је непосредно пред почетак ове занимљиве манифестације Дејан Пантић. Краљевски музички фестивал се одвија под називом „Седам круна“ због сазнања да је у Манастиру Жичи, у непосредној близини града, почев од Стефана Првовенчаног, крунисано седам српских краљева. . Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.4.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

21.4.2016.

Пре буђења

Хорор трилер „Пре буђења“ је прича о брачном пару Џеси и Марк који покушавају да наставе живот након смрти свог детета. Како нису у могућности да имају више деце његова прошлост ствара одлучују се да усвоје слатког осмогодишњег дечака Кодија а не знају да је његов највећи страх да заспи. У почетку претпостављају да страх од спавања лежи у његовој прошлости, али откривају прави разлог кад схвате да његови снови постају стварност, али не на начин на који очекују. Кодијеви снови, као снови сваког детета, иду од невероватно маштовитих до ужасних кошмара дакојима Џеси и Марк морају да се суочавају. Филм се приказује до 27. априла, пројекције почињу у 22 сата, а улаз-

ница стаје 250 динара.

Ловац и ледена краљица Фантастични свет „Снежане и ловца“ проширује се да би открио како су судбине ловца Ерика и краљице Равене дубоко и опасно испреплетене. Крис Хемсворт и оскаровка Шарлиз Терон враћају се улогама у филму „Ловац и ледена краљица“, епској акционој авантури у којој им се придружују Емили Блант и Џесика Частејн, као и редитељ Седрик Николас-Тројан. Много пре него што се мислило да је краљица Равена убијена од стране Снежане, она је из потаје гледала како њена сестра Фреја доживљава ужасну издају и бежи из њиховог краљевства. Уз Фрејину моћ да заледи било ког непријатеља

млада ледена краљица је провела деценије у изолованој зимској палати где је обучавала легије смртоносних ловаца, укључујући Ерика и ратницу Сару, само да би сазнала да су њени миљеници прекршили једини захтев: Заувек закључајте ваша срца за љубав. Кад Фреја сазна за сестрину смрт, позваће остале војнике да донесу магично огледало чаробници која може да употреби његове моћи. Али, кад открије да Равена може да се врати у живот, зле сестре ће запретити зачараној земљи двоструко мрачнијом силом која је икад виђена. Њихова бројна војска изгледаће непобедиво уколико прогнани ловци, који су прекршили кардинално правило њихове краљице, не одлуче да им се супроставе. Пројекције почињу у 20 сати а за улазницу је довољно припремити 250 динара. Т.Р.

МАГАЗИН 21.4.2016.

Из Полицијске управе Краљево

НЕШТО МИРНИЈА НЕДЕЉА

МАГАЗИН

21.4.2016.

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 11. до 17. априла 2016. године не показује знаке значајних промена у односу на претходну недељу. О томе сведочи податак да су инспектори Криминалистичке полиције евидентирали 26 кривичних дела, што је за само једно мање негу претходном статистичком периоду. У структури и даље преовлађују дела општег криминала, а 24 евидетирана је за два мање него недељу дана раније. Успех инспектора у откривању починилаца истоветан је већ другу недељу заредом о чему сведочи податак да су им познати извршиоци девет кривичних дела. Слична је ситуација и у области јавног реда и мира, а један прекршај више не утиче битније на безбедност грађана. Број од три туче истоветан је као и претходне недеље, а прекршаја који се тертирају као остали повећан тек колико и укупан број. Ако се по броју саобраћаних незгода изводи закључак о стању у области безбедности саобраћаја на основу податка о две више могло би се закључивати о незнатном погоршању. Осам са повређеним лицима и седам са ма-

теријалном штетом за по један је више него претходне недеље, а два са тешким повредма истоветан. Број особа код којих су констатоване лакше телесне повреде повећан је за два, а материјална штета од 800 хиљада динара приближна прошлонедељној, али је број саобраћајних прекршаја скоро преполовљен. Област заштите од пожара карактерише нешто мирнија недеља, јер су припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали у гашењу само једног пожара и констатовали да је причинио штету која се процењује на 300 хиљада динара.

Присвојио више од 140 хиљада динара У наставку акције на сузбијању корупције припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву ухапсили су, и по налогу заменика основног јавног тужиоца задржали до 48 сати, Д.Д. из Краљева, одговорно лице у Јавном предузећу за газдовање шумама „Србијашуме“ – Шумско газдинство „Столови“ због сумње да је извршио кривично дело злоупотреба

службеног положаја. Осумњиченом се ставља на терет да је од фебруара 2012. до децембра 2015. године, од лица против којих је подносио тужбе ради надокнаде материјале штете због шумске крађе, узео и присвојио више од 140 хиљада динара, уместо да их уплати на рачун предузећа, чиме је прибавио противправну имовинску корист а на штету „Србијашума“.

Претња судији Због основа сумње да је у просторијама суда у Краљеву извршио кривична дела ометање правде и угрожавање сигурности припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су, и по налогу заменика основног јавног тужиоца, задржали до 48 сати педесетједногодишњег M.С. из околине Краљева који је среду око поднева претио судији, опуномоћенику странке и сведоку у поступку. У кратком саопштењу Полицијске управе наводи се да ће осумњичени, у законском року, бити приведен основном јавном тужиоцу у Краљеву. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 24. ДО 30. АПРИЛА

МАГАЗИН

21.4.2016.

24. април

1792. — Француски капетан Клод Жозеф Руже де Лил компоновао је "Марсељезу", која је касније постала химна Француске. 1815. — У Такову, под вођством Милоша Обреновића, почео је Други српски устанак против турске власти. Устанак је окончан споразумом којим је Србија добила самоуправу. Милош Обреновић касније се изборио за положај аутономне кнежевине и наследног кнеза. 1877. — Русија објавила рат Отоманској империји. 1898. — Шпанија објавила рат САД као одговор на ултиматум америчке администрације да се шпанска власт повуче са Кубе. 1916. — У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику. Британске трупе угушиле су устанак за шест дана. 1950. — Формирана држава Јордан

спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом. 1967. — У Београду је отворена прва дискотека у Југославији и једна од првих у Европи. 1970. — Кина је лансирала први вештачки сателит. 1975. — Троје људи погинуло у нападу немачке терористичке групе Бадер-Мајнхоф на амбасаду Немачке у Стокхолму. 1987. — Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Савеза комуниста Србије, посетио је Косово Поље и дао подршку Србима са Косова који су се жалили на све агресивнији национализам косовских Албанаца. Та подршка, симболично изражена реченицом "Нико не сме да вас бије", означила је почетак српског популистичког таласа на чијем ће челу у наредних 13 година бити Слободан Милошевић. 1991. — Влада Јужне Африке саопштила да је постигла договор с Африч-

ким националним конгресом Нелсона Манделе да до 30. априла 1991. ослободи све политичке затворенике. 1992. — Герилски лидери у Авганистану договорили су се да Савет од 50 чланова преузме власт после рушења комунистичког режима Наџибулаха. 1996. — Палестински парламент у избеглиштву је из повеље Палестинске ослободилачке организације избацио одредбу о уништењу Израела. У Пекингу, председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин договорили су се о новим односима две земље. 2003. — Министарство унутрашњих послова Србије поднело је Окружном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против бившег председника Југославије Слободана Милошевића и још осам лица осумњичених за умешаност у убиство бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Јужноафрички суд осудио је хероину антиапартхејда Вини Мадики-

зела-Мандела, бившу супругу некадашњег председника Нелсона Манделе, на шест година затвора због преваре и крадје. Након жалбе казна јој је смањена на три и по године затвора. 2004. — Папа Јован Павле Други поставио је једну опатицу на одговорну позицију у Римокатоличкој цркви, треће место у конгрегацији која руководи верским редовима. То је највише место које је једна опатица икада заузела у админситрацији Римокатоличке цркве. САД су ублажиле економске санкције Либији, пошто је напустила програм производње оружја за масовно уништење. Санкције су биле на снази од 1986. године. Кипарски Грци су двотрећинском већином на референдуму одбили уједињење са кипарским Турцима и тиме спречили да цео Кипар уђе у Европску унију. 2013. — 1.129 особа је погинуло, а око 2.500 је повређено у урушавању зграде у месту Савар у Бангладешу.

25. април 1512. — Турски султан Селим I ступио на престо. 1644. — Збачена је кинеска династија Минг када је цар Чонг Џен извршио самоубиство током сељачког

устанка који је предводио Ли Зиченг. 1792. — На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина. 1859. — Почело је копање Суецког канала према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанда де Лесепса. 1915. — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату. 1920. — Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса. 1945. — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију Уједињених нација. 1974. — У Португалу у Револуцији каранфила оборен је аутократски режим Марсела Каетана. 1975. — На првим слободним изборима после пола века победила Социјалистичка партија Марија Соареша. 1980. — Мисија командоса САД,

која је требало да спасе 53 члана амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хелокоптера са авионом. Срушио се дански "боинг 727" који је превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло свих 146 путника и чланова посаде. 1982. — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва. 1993. — На референдуму у Русији 62 одсто гласача подржало реформе председника Бориса Јељцина. У присуству мировног посредника, лорда Овена, председници Југославије, Србије и Црне Горе Добрица Ћосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали да убеде лидера Републике Српске Радована Караџића да потпише коригован ВенсОвенов мировни план. Наредног дана Скупштина Републике Српске одбила план, рат у Босни настављен, а Југославији пооштрене санкције међународне заједнице. 1994. — У Лондону формирана Контакт-група за координацију дипломатских акција САД, Русије и Европске уније у рату у Босни. 1999. — Авијација НАТО срушила друмско-железнички Жежељев мост, већ оштећен у три напада претходних

дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву. 2000. — У Београду убијен директор „Југословенског аеротранспорта“ Жика Петровић. 2002. — Русија саопштила да су руске трупе убиле Катаба, једног од најтраженијих људи у земљи, чеченског лидера арапског порекла, за којег се сумњало да има блиске везе са Ал Каидом. 2004. — За председника Аустрије изабран кандидат Социјалдемократске партије Хајнц Фишер. 2006. — Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за убиство 48 цивила у Сувој Реци, на Космету, 26. марта 1999. године.

26. април

МАГАЗИН

21.4.2016.

1532. — У походу на Беч турска војска под командом султана Сулејмана II ушла у Мађарску. 1607. — Капетан Џон Смит у Кејп Хенри у Вирџинији довео прве колонисте који су основали прво стално британско насеље у Северној Америци. 1717. — У олуји код Масачусетса потонула гусарска галија Уида са око

четири тоне злата. 1828. — Русија објавила рат Турској у знак подршке Грчкој у борби за независност. 1915. — Италија тајно потписала Лондонски уговор с Великом Британијом, Русијом и Француском и, у Првом светском рату, прешла на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније. 1933. — Основана је тајна полиција нацистичке Немачке, Гестапо. 1937. — Луфтвафе је бомбардовао Гернику током Шпанског грађанског рата. 1942. — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи. 1945. — Ухапшен маршал Анри Филип Петен, шеф француског колаборационистичког режима, са седиштем у Вишију, у Другом светском рату. Осуђен на смрт због издаје, али му је због ранијих заслуга и старости казна преиначена у доживотну робију. 1945. — је одржано треће и последње засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Сарајеву. 1954. — У Женеви почела конфе-

ренција о Индокини којом је окончана француска доминација у том делу света. САД нису прихватиле резултате скупа, па је у јуну 1954. диктатор Нго Дин Дијем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама. 1962. — Британија лансирала први сателит "Ариел I". 1964. — Тангањика, Занзибар и Пемба основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. променила назив у Танзанија. 1986. — Експлодирао је четврти блок нуклеарне електране Чернобиљ изазвавши најтежу радиоактивну несрећу у историји. 1994. — У Јужној Африци одржани први избори на којима су учествовали и црнци и белци, а који су означили крај режима апартхејда. 1999. — Током ваздушних удара НАТО на Југославију Европска унија забранила улазак у земље-чланице Уније председнику Југославије Слободану Милошевићу, члановима његове породице, званичницима Југославије и Србије и увела ембарго на увоз нафте. 2003. — На заседању Комисије Уједињених нација за људска права озваничен крај мандата специјалног изасланика за људска права у Србији и Црној Гори.

2005. — Сирија је под међународним притском повукла последњу групу од некадашњих 14.000 војника стационираних у Либану, окончавши тако 29годишње уплитање у унутрашње прилике у тој земљи.

27. април 1594. — Спаљене мошти Светога Саве 1521. — Урођеници са филипинског острва Мактан убили португалског морепловца Фердинанда Магелана, који је предводио експедицију на првом путовању око света. 1830. — Јужноамерички војсковођа и први председник Колумбије Симон Боливар, оптужен за диктаторске амбиције, поднео оставку. 1830. — Београд добио прво улично осветљење, фењере са свећама. 1909. — Група "Младотурци" оборила са власти турског султана Абдула Хамида. 1941. — У Атину, у Другом светском рату, ушли немачки тенкови. 1945. — Ухапшен италијански диктатор Бенито Мусолини. Стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру Комо.

1950. — Уједињено Краљевство је признало Израел. 1956. — Роки Марчано се повукао из бокса као једини непобеђен светски шампион у „тешкој“ категорији. 1960. — Проглашена независност афричке државе Того, бивше француске колоније. 1961. — Сијера Леоне стекао независност од Велике Британије. 1978. — Авганистанске војне снаге преузеле власт у земљи и успоставиле владу. Председник Мохамед Дауд Кан убијен, нови председник Нур Мохамед Тараки прогласио Демократску Републику Авганистан. 1992. — По распаду СФРЈ, проглашена Савезна Република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе, која је трајала непуних 11 година. СРЈ проглашена на основу Устава донетог истог дана. Посланици у Савезном већу Скупштине СФРЈ претходно усвојили Декларацију о стварању СРЈ. Замбијски војни авион, у којем су били фудбалски репрезентативци те афричке земље, пао у Атлантски океан близу Габона. Погинуло свих 30 путника. Русија и 12 бивших совјетских република постале чланице Међународног монетарног фонда и Светске банке. 1993. — Еритреја стекла независ-

ност од Етиопије после три деценије дугог грађанског рата и референдума на којем су њени грађани гласали за независност. Представници Кине и Тајвана у Сингапуру почели разговоре, прве од завршетка кинеског грађанског рата 1949. 1997. — У Хонгконгу званично отворен најдужи висећи друмско-железнички мост на свету, који је повезао град с новим аеродромом. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођен центар Сурдулице. Погинуло 17 људи, рањено 11, око 300 цивилних објеката срушено или оштећено. 2001. — Русија потписала уговор са Северном Корејом о побољшању квалитета оружја које је та комунистичка земља добила током совјетске ере. 2003. — На председничким изборима у Парагвају победио Никанор Дуарте Фрутос, чиме је настављен континуитет педесетпетогодишње владавине његове партије Колорадо, која је у свету најдуже на власти. 2015. — Припадник вахабијског покрета уз поклич "Алаху екбер" напао полицијску станицу Зворнику. У размени ватре један полицајац убијен, двојица рањена, а нападач ликвидиран.

МАГАЗИН

21.4.2016.

28. април

1789. — Побуњена посада енглеског брода "Баунти“ оставила капетана брода Вилијама Блаја и његових 18 присталица у водама код Тахитија. Блај после 48 дана драматичне пловидбе и више од 3.500 миља успео да се домогне острва Тимор, близу Јаве. 1804. — Током Првог српског устанка у Земуну одржан састанак српских устаника и Турака, уз посредовање Аустрије. После неуспелих преговора о успостављању мира српски преговарачи се вратили у Остружницу и почели припреме за напад на Београд. 1919. — На Версајској мировној конференцији у Паризу, 32 државе, укључујући Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, прихватиле пакт о оснивању Лиге народа. 1939. — Адолф Хитлер одбацио не-

мачко-пољски пакт о ненападању из јануара 1934. и немачко-британски уговор из јуна 1935. 1941. — Алојзије Степинац позвао свештенство да брани НДХ 1952. — Јапану враћен суверенитет који му је, после пораза у Другом светском рату, одузет мировним уговором из Сан Франциска 1951. 1969. — Председник Француске Шарл де Гол дао оставку после референдума о регионализацији земље и реорганизацији Сената, на којем је већина Француза гласала против његових предлога. 1977. — Чланови немачке левичарске терористичке групе „БадерМајнхоф“ осуђени на доживотне робије. 1980. — Државни секретар САД Сајрус Венс поднео оставку после неуспеле мисије командоса за спасавање америчких талаца у Ирану.

1992. — Прокомунистичка влада у Кабулу предала власт исламским герилцима, чиме је окончан четрнаестогодишњи грађански рат у Авганистану. 1995. — У експлозији гаса погинула најмање 103 становника јужнокорејског места Тегу. 1999. — Влада Југославије Међународном суду правде у Хагу поднела тужбу против земаља НАТО-а због неовлашћене употребе силе у ваздушним ударима који су почели 24. марта. Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић смењен са места потпредседника Владе Југославије због критика на рачун власти током ратног стања. 2001. — Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу. 2002. — У паду хеликоптера у Ру-

сији погинуо губернатор сибирске области Краснојарск, генерал Александар Лебед, бивши саветник председника Русије Бориса Јељцина за безбедност, својевремено и председнички кандидат. 2004. — Снимци америчке ТВ ЦБС о злостављању ирачких заробљеника у ирачком затвору „Абу Граиб“, под контролом војске САД, изазвали шок у свету. Председник САД Џорџ Буш упутио јавно извињење ирачком народу за понижење које су претрпели ирачки затвореници и њихове породице.

29. април 1429. — Јованка Орлеанка, је стигла са војском у Орлеан са циљем да прекине вишемесечну енглеску опсаду. 1770. — Британски истраживач Џејмс Кук је стигао до залива Ботани Беј код данашњег Сиднеја. 1862. — Снаге Уније под водством Дејвида Фарагута освојиле су Њу Орлеанс. 1892. — У Београду је основана Српска књижевна задруга. 1945. — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау. Снаге нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој. Адолф Хитлер се женио својом дугогодишњом партнерком Евом Браун и одредио адмирала Карла Деница за свог наследника. 1974. — Основан је Универзитет Црне Горе у Подгорици. 1975. — Последњи амерички војници евакуисани су из Сајгона, дан уочи уласка северновијетнамских снага у град. 1991. — У земљотресу у совјетској републици Грузији погинуло је више од 140 људи. 1992. — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву. 1995. — У Шри Ланки, тамилски по-

буњеници оборили су војни авион у којем су погинуле 52 особе. 1998. — Контакт група у Риму усвојила је пакет санкција против СРЈ због погоршања ситуације на Косову. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ. 2011. — Венчали се Вилијам, војвода од Кембриџа и Кејт Мидлтон.

30. април 311. — Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона. 1006. — SN 1006, најсветлија забележена супернова, први пут се појавила у сазвежђу Вук. 1789. — Џорџ Вашингтон је положио заклетву као први председник САД. 1803. — САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица. 1804. — У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу. 1895. — Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале. 1900. — Хаваји су постали саставни део САД. 1915. — У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустроугарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустроугарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором. 1934. — Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса. 1941. — Независна Држава Хрват-

ска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома. 1945. — Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су се совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага. 1945. — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац. 1953. — У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950. 1973. — Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године. 1975. — Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат. 1991. — У циклону у Бангладешу је погинуло најмање 125.000 људи. 1995. — Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда. 2002. — Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, али и због затварања фарми које су дрзали белци. 2003. — САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле "мапу" за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs