MagazIN 221 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 221 * 10. април 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

10.4.2016.

У овом броју: Крај шаторског насеља Џаба ћете чекати поштара Успешна сарадња и без чланства Последњи воз за Србију Корисна размена искустава Помоћ најтежим болесницима Спој науке и привреде Удружени против поплава

8 10 18 26 30 34 40 44

Ком опанци ком обојци Ратни председник Краљева Камата на неодговоран рад Пошта страдалим цивилима Тихи убица прети све више На репертоару Биоскопа „Кварт“ Пожари прогутали два и по милион динара Спортом до здравља Времеплов

50 58 64 72 78 82 86 88 94

МАГАЗИН 10.4.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 10.4.2016.

Јануар 2016.

МАГАЗИН

10.4.2016.

Ванредна седница Градског већа

КРАЈ ШАТОРС - Фонд за развој пољопривреде богатији за више од 32 милиона динара. – Износ за половину већи од прошлогодишњег. – Доделом четири контејнера за смештај три породице у Стадионској улици стављена тачка на постојање Шаторског насеља . – Без става о отпису дуга од милион и 300 хиљада динара за закуп два локала који су, по закону о реституцији, враћени наследницима некадашњих власника а дневном реду педесет пете седнице Градског већа нашло се неуобичајено мало тачака, а најзначајнијом од шест предложених сматра се разматрање Програма рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде града Краљева у овој

години. Одлуком о буџету Фонду за пољопривреду је намењено нешто више од 92 милиона што је за половину више у односу на прошлогодишњих 60. Од укупног износа трошковима платног промета и телефона намењено је 250 хиљада динара а два ми-

лиона за услуге по уговору. Од овог износа услугама штампе немењено је 120 хиљада динара, реклами и пропаганди 20, а медијским услугама сто хиљада динара. Највећи део од милион и 660 хиљада динара припада председнику и члановима Управног и Над-

СКОГ НАСЕЉА зорног одбора и комисија фонда док је репрезентацији намењено сто хиљада динара. Додатних сто хиљада планирано је за специјализоване услуге, а 25 за материјал. Највећи износ од 90 милиона динара планиран је за субвенције јавним нефинанисјским предузећима и организацијама, од тога 13 милиона на име регреса за репродуктивни материјал, а седам за кредитну подршку. Инвестицијама у физичка средства пољопривредних газдинстава намењено је 36 милиона, а 32 за обнављање пољопривредног производног потенцијала нарушеног елементарним непогодама и катастрофалним догађајима и увођење одговарајућих превентивних активности. За

спровођење одгајивачких програма одвојено је милион и по, а 500 хиљада за посету сајму у Новом Саду Чланови Градског већа подржали су предлог о додели контејнера намењених смештају породица из Шаторског насеља. По један за смештај породица у Стадионској улици добили су Самир и Бајрам Гаши, док су породици Екрема Хасанија припала два. - Донели смо удлуку да се у Стадионској улици доделе четири контејнера како би се ти људи сместили и имали колико толико пристојне услове за живот – рекао је градоначелник Краљева Томислав Илић и потврдио да се овом одлуком ставља тачка на Шаторско насеље у близини градске депо-

није. Пре почетка седнице дневни ред је проширен за предлог да се Апотеци Краљево у згради Медицине рада без накнаде уступи простор за отварање апотеке, а чланови већа су били уздржани по питању захтева Радомира Стефановића за отпис дуга од милион и 300 хољада динара по основу закупа пословног простора „Лувр“ и „Укус“ у Улици Милоша Великог. Пре него што им је, по закону о реституцији, враћен пословни простор садашњи власници су били закупци, а у том периоду нису измирили све обавезе Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Партија уједињених пензионера Србије

МАГАЗИН

10.4.2016.

ЏАБА ЋЕТЕ ЧЕК

КАТИ ПОШТАРА

Фоо. М. Радовановић

- Србија је пуна мангупа који не признају категорије, узму и зграбе што хоће. - Док су садашњи пензионери радили фабрике су радиле, ђаци су ишли у школе, а учитељи наставници и професори нису носили паное и транспаренте, него су били у учионицама. - Данас уместо лекара чекамо попа. – Пензија ће бити редовна и сигурна само ако ПУПС има довољан број представника у парламенту и ако коалиција у којој се налази на челу са Александром Вучићем добије неприкосновени мандат да влада Србијом

рошлонедељна предизборна конвенција Партије удружених пензионера Србије у Краљеву изазвла је велико узнемирење јавности након обраћања председника Милана Кркобабића. То је било повод да Предраг Поповић и Радован Ненадић 5. априла против њега Републичком јавном тужилаштву поднесу кривичну пријаву „због кривичног дела повреде права гласања из члана 155 став 2. Кривичног законика Републике Србије, затим кривичног дела превара из члана 208 став 2. Кривичног законика Републике Србије и дела изазивања панике и нереда из члана 343 став 2. Кривичног законика Србије“. У пријави се наводи да је спорном изјавом Кркобабић „изношењем и подношењем лажних вести и тврђења изазвао панику међу пензионерима и то на јавнм скупу, чиме је извршио тежак облик кривичног дела“. Уверење да је Милан Кркобабић „свестан ужасно тешке ситуације у којој се налазе пензионери и својим политичким утицајем додатно застрашује опљачкане и понижене пензионере у изборној кампањи која би морала да буде фер а није, и недопуштеним преварним радњама којима додатно повећава њихов страх за голи опстанак“ заснива се на изјави из које се јасно види „злоупотреба тешког социјалног статуса најбројније категорије становништва у Републици Србији“. Председнику ПУПС-а се ставља на терет да је кривично дело преваре извршио „изјавом у намери да лажним приказивањем или прикривањем чињеница, довођењем у заблуду пензионере, а у циљу навођења на штету своје имовине предузму одређене радње, у конкретном случају да гласају за Александра Вучића, јер у супротном неће остварити своје имовинско право-пензије“.

МАГАЗИН

10.4.2016.

Шта је у Краљеву изговорио Милан Кркобабић? - Малопре Тимотије звани Тима рече Краљево има тридесет хиљада пензионера. Осамнаест хиљада је, каже, учлањено код њега. Коста је го-

ворио у име војних пензионера и каже има их преко хиљаду. Кад тако гледам бројеве уоште 24. нема разлога да поставимо питање ко ће победити. Истовремено гледам ове скупове, гледам и ове који чине опозицију, па и ове који су некад били позиција, и видим пет, шест, десет људи, а овде видим пуну салу и рекоше ми да је ово углавном све из Краљева. Зато поштовани пријатељи, лепе даме Краљева, поштовани Краљевчани, поздрављам вас. Шта ми то хоћемо? Хоћемо за ове људе у познијим годинама редовне и сигурне пензије. Хајде да причамо као пријатељи. Није ово митинг, није ово трибина, нека буде тако данас да будемо потпуно поштени. Није било у питању колике ће бити пензије, или ово што је Ђура говорио о процентима. Пустите проценте. Било је једно једино питање на столу хоће ли бити пензија, или их неће бити? Само то. Све друго је лагање. Хоће ли их бити, или их неће бити, и зато смо то учинили. Дали смо подршку да их буде. Пустимо причу о економској и социјалној категорији. Србија је пуна мангупа који не признају категорије, узму и зграбе што хоће, а онда се ти жали коме оћеш да ли ти је то економска или социјална категорија. Тад је Ђура рекао да неки који су покрали треба и да плате. Неће то моћи тако. Неће ићи. Богами неће. Знам ја да неће ићи. Даће они све. Отићи ће и у затвор, али неће дати паре. То што ће лежати у затвору за нас не значи ништа. Новине ће о њима писати, адвокати ће давати изјаве, али паре не дају. А да би исплатили пензије, да би исплатили плате просветним радницима, здравственим радницима, ми морамо да дођемо до тог новца. И зато морамо да радимо. И ја кажем, рад, ред, резултат и одговорност морамо да ставимо у први план. Водим највеће предузеће у Србији, броји 15 хиљада људи, и имамо најбољи резултат, не да бих се ја вама хвалио. Резултат сам говори за себе. Ми врло добро знамо шта и како нам ваља чинити. Ви сте веома добро сви знали како и на који начин треба ра-

дити. Док сте радили фабрике су радиле. Док сте радили ђаци су ишли у школе, учитељи наставници и професори нису носили паное и транспаренте, него су били у учионицама. Лекари су лечили. Данас уместо лекара чекамо попа. Па хајде, нека лекар лечи, учитељ учи, а поп нека буде духовник. Отварамо поште по Србији, ви то пратите. Дижемо српско село и кажемо шта хоћемо. То није велика политика, пусти велику политику, пусти Хаг, пусти Москву, пусти НАТО. Гледај оно од чега људи живе. Хоћемо да имамо школу, хоћемо да имамо амбуланту, хоћемо да имамо пошту, хоћемо да имамо цркву и хоћемо да будемо људи. И то да будемо људи, ту смо пали на испиту. Ту смо пали на испиту. За кога ћемо да гласамо? Устане пензионер и каже ја гласам за ПУПС, али кад ме шчепа унук, или унука, или снаја... и оде за неког другог. Хајде да рашчистимо данас овде. Кад 24. будемо гласали не гласате ви за ову или ону партију, не гласате за мене, Косту, наше коалиционе партнере. Гласате за себе, гласате за своју редовну и сигурну пензију. Она ће бити редовна и сигурна само ако ова партија има довољан број својих представника у парламенту и ако коалиција у којој се ова партија налази на челу са Александром Вучићем добије неприкосновени мандат да влада Србијом. У противном џаба ћете чекати поштара. Кажу, дали смо допринос. Јесмо. Било је да се изабере суноврат, нема пензија или дај да један део њих да свој допринос. Највећи број људи, милион и 40 хиљада, није додирнут овим мерама. Остали су дали нешто и богами бунили су се. Жестоко су се бунили. Био сам на једном сличном скупу где је устао један и рекао да су му узели читавих 12 хиљада од пензије. А онда је устала жена и рекла му да треба да га буде срамота, јер је њена пензија 12 хиљада. Увек се буне и увек ће се бунити они који мају највише. И увек су за земљу давали најмање. И кад сам их назвао парничарима наљутили су се. Зашто? Па ко се суди са сопственом државом чо-

10.4.2016.

МАГАЗИН

вече. Да би извадили флеку кажу, требали су каже да нас питају. Да ли је неко питао људе дванаесте до осаманесте кад је свака трећа мушка глава положена на олтар слободе. Дал' је питао да ли ћемо да бранимо земљу. Та питања се господо у Србији не постављају. Земља се увек брани. Рече Коста трећепозивци. Па зашто су гинули у Првом светском рату, да управо поштеде оне најмлађе. И ово је жртва најстаријих. Ово је жртва да младима буде боље. Неколико весељака у тој изборној кампањи кукају по београдским кафићима. Има њих четири пет унутра, скупе се, камере их прате, гледате ви то на телевизији, и дају велике изјаве. Њих шест, а вас шест стотина. Дају изјаве и кукају како нам млади одоше напоље. Каже најпаметнији, најумнији део Србије нам оде кажу они тако много паметни. Размишљам о томе, па мислим да би за Србију било много боље да су ти, и такви, отишли. Онда нам млади не би отишли. Не знам како је неко спреман да води државу ако није спреман да води

сопствену партију. Ево, Тима сјајно води удружење, Ја водим овај ПУПС и немам ни динар дуга, водим највеће предузеће и најуспешније у Србији. Они су и дужни и ружни, а хоће да воде земљу. Куда би они то водили? Куда би је водили? Знају они куда би је водили. Водили би је само где су они појединачно, или групно, до 2000. на овамо увек побеђивали. Они су били победници, они су имали све, а Србија је губила. И шта мењамо ми пријатељи на балкону, шта мењамо. Па мењамо овај слоган „Србија побеђује“. Ако Србија побеђује ми, ви, сви добијају. У име коалиције Александар Вучић изрази сумњу у исход резултата ових избора. У праву је. Немојмо да се успавамо. немојмо да схватамо ствари неозбиљно. Једна битка за пензије је добијена. Рекао сам, спасли смо их. Сад могу да иду нагоре, али немојте да изгубимо ову кључну. Ако је изгубимо заборавите причу о пензијама. Њих се сете само за време избора. Пошто избора више неће бити за четири године заборавите и на пензије. Значи, пријатељи моји, Тимотије друже, Кра-

љевчани, 30 хиљада пензионера, 18 хиљада чланова удружења, хиљаду војних пензионера, знате шта вам је чинити. Па, волите само себе. Кад волите себе волите и Србију. Ја само на крају могу да вам кажем оно што заиста искрено желим, и што вам је једино и потребно у овом моменту. Здрави ви мени били.

Милан Кркобабић у Краљеву 4. марта 2014. године СТИЖЕ ТРИНАЕСТА ПЕНЗИЈА Поштовани пријатељи, уважени господине председниче, слушајући Палму ја заиста не знам шта да вам обећам. Нећу вам довести страног инвеститора, али рецимо можда ћемо урадити да Краљево постане регионални поштански центар и да упослимо пар стотина људи. Желим да вас поздравим, а посебно желим да поздравим наше уважене суграђане који нас данас гледају у директном телевизијском преносу. Посебан поздрав упу-

ћујем најстаријима, упућујем пензионерима Србије, а и посебно поздрављам пензионере у овој сали. Ништа мањи поздрав не следује ни ветеранима. Поштовани пријатељи, шта смо урадили урадили смо и ви то веома добро знате. Остали смо код тога да ни смањења, ни замрзавања, ни плата ни пензија. Војни пензионери, ветерани, све ваше принадлежности које имате и доказујете према овој земљи ова коалиција ће испунити. Ако не испунимо слободно дођите и позовите нас. Спремни смо да, као данас овде, положимо рачун за оно што смо радили. Наравно, нећемо заборавити ни земљорадничке пензионере којих у Србији има готово четврт милиона. Њих 250 хиљада поштовани пријатељи данас заслугом ПУПС-а, заслугом ове коалиције, посланика Републике Србије, добијају такозвану тринаесту пензију. Добијају три четири пута по четири хиљаде које им много значе. Са тим новцем плаћају рачуне, плаћају порезе, измирују све оно што им стиже. Наравно са правом они данас

се питају чекају тај 17. март. Не треба да стрепе, не треба да страхују. Ту смо и обећавамо им. Тринаеста пензија наставља да стиже. Наравно, ово све није обећање, није ни наше специјално давање. Ово је нешто што припада вама и то вама нико не даје. Ви сте то зарадили. И ову халу где смо сада направили сте ви лично. И све у овом граду, све што има да се види и све што је значајно, направили сте и на то можете бити поносни. А шта тражите? Тражите веома мало, да вам пензије буду сигурне, редовне, да вам здравствено буде доступно, да можете да поправите зуб. Недавно сам чуо, кажу на четири извађена зуба у Србији три иду онако од шале, а један се поправља. У Европи је обрнуто. Неко је недавно рекао, тужно је али истинито, шта ће пензионерима зуби кад немају месо. Па, кажете имају месо. Овде бих данас посебно истакао и бригу о женама. Веома добро знате да свака млада жена која оде на одржавање трудноће кажњава се са одузимањем од плате 35 одсто. Први смо то

у Београду увидели и урадили, биле су пуне плате. Недавно смо у Скуштини Србије покренули иницијативу, и ту хоћу да будем самокритичан. Једна једина посланица ПУПС-а се херојски и храбро изборила са малтене 250 посланика да то право жене имају у Србији. Она се зове Мира Петровић и желим да је поздравите. Преузимам на себе део одговорности, преузима и Палма, преузимају и колеге из СПС. Увек смо гласни на свом буњишту, али морамо да будемо гласни и на оном републичком. Један који је био гласан и то је, поред тога који је определио и нас из ПУПС-а да идемо даље, то је Ивица Дачић. Видели сте да није узмицао. Нека ови бубњеви пробуде СПСовце, ПУПС-овце и Јединствену Србију да у Скупштини Србије има праву подршку. Вама поштовани пријатељи све најбоље. Нема потребе да вас зовем и да вас упозоравам за кога да гласате. Гласаћете за себе. Ваше комшије кад гледају вас и они ће гласати за себе, а кад гласате за себе гласате за вас и ову коалицију. Живели ви мени. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.4.2016.

Милан Петрић

МАГАЗИН 10.4.2016.

Градски одбор Српске народне партије у ишчекивању избора

- Српска народна партија се сврстава у ред најжешћих противника уласка Србије у НАТО, а њен посланик у парламенту једини се успротивио потписивању споразума са овом војном алијансом. - Све уговоре са Европском унијом конципирати на ставовима који су дефинисани у Уставу Србије. - Србија није довољно економски јака да поднесе све трошкове које подразумева чланство у Европској унији. - Од шест предложених закона пет се усваја по хитном поступку. - Супростављени ставови по кључним питањима утичу да ступање у коалицију са Српском напредном странком у великом делу јавности буде дочекано као велико изненађење.

Фото: М. Радовановић

УСПЕШНА САРАДЊА И БЕЗ ЧЛАНСТВА

риближавање избора повод је за појачану активност политичких субјеката, а значај коначних резултата разлог да се кампања спроводи под будним оком и уз помоћ неког из врха странке. Све то је добар повод да подршку представницима Српске народне партије у Краљеву пружи једини посланик ове политичке групације у Народној скуштини Милан Петрић који подсећа да је последња година дана у парламенту протекла у настојању да се реализује бар део закључака усвојених на неком од седамнаест ресорних одбора. Рад партије одвија се кроз одборе састављене од стручњака различитог профила, од којих велики број није члан странке нити жели политички ангажман, који су спремни да искуство и знање ставе у службу земље. Поред залагања са укидање телевизијске таксе, враћање плата и пензија на ниво пре смањења и забрану продаје пољопривредног земљишта странцима Српска народна партија се

МАГАЗИН

10.4.2016.

сврстава у ред најжешћих противника уласка Србије у НАТО, а Петрић једини посланик који се у парламенту успротивио потписивању споразума са овом војном алијансом. Став о потреби враћања плата и пензија на ниво од пре примене уредбе о смањењу заснива се на уверењу да је великом броју запослених, и оних који то више нису, укинуто право стечено радом, али и на чињеници да се само повећаном потрошњом може утицати на оживљавање привредних активности које су у чврстој вези са платежном моћи грађана. Повод за залагање о забрани продаје земље странцима има упориште у понашању земаља које су већ постале чланице Европске уније. И док је Мађарска у устав уградила клаузулу која то забрањује друге су то омогућиле тек по пријему у пуноправно чланство, а и даље пролонгирају доношење одлуке која то дозвољава. Ма колико залагање за ово, и друге активности од ко-

ристи за земљу, наилазиле на подршку појединаца из посланичких клубова приликом гласања је пресудна партијска дисциплина која тако нешто не дозвољава. Основни акт којим се при одлучивању руководи Српска народна партија је Устав Републике Србије због чега преовладава став да није потребно мењати га због усклађивања са Споразумом о стабилизацији и придруживању, већ све уговоре са Европском унијом конципирати на ставовима који су дефинисани у њему. Противљење уласку у Европску унију заснива се на уверењу да Србија није довољно економски јака да поднесе све трошкове које подразумева чланство. Због великих трошкова огромног броја запослених у бриселској администрацији, и дажбина којих она сигурно неће да се одрекне, све је јачи страх од опасности коју изазива финансирање два паралелна парламентарна система. - У Србији је уврежено мишљење

да без Европске уније не можемо да функционишемо, па је наметнуто уверење Европска унија или пропаст. Норвешка није чланица, становништво се на референдуму изјаснило да то не жели, и шта им фали. Ми желимо да будемо мала Норвешка, да подигнемо привреду, подижемо привредни раст и сарађујемо са свим земљама Европске уније, јер имамо ресурсе које не користимо сами него их дајемо другима. У Великој Британији скоро половина чланова владе желе да земља изађе из Европске уније. Иако се премијер залаже за останак, а градоначелник Лондона инсистира да се изађе, између њих нема свађе, подметања ни афера, па свако на аргументован начин штити своје интересе. Сви мислимо да ћемо самим уласком у Европску унију остварити бољитак, да ће прорадити привреда, скочити стандард и отворити се нова радна места. Ми две деценије радимо по препорукама Европске уније како

треба да се води привреда. Колико видим није нам толико добро, па морамо обратити више пажње на нашу привреду јер странци гледају како да донесу профит себи, а не нама. У Србији су најмање плате и зато смо добри за инвеститоре који овде само желе да остваре већи профит – објашњава Петрић. Све указује на потребу да држава посвети више пажње привреди, првенствено већим субвенцијама за подстицање производње бар до нивоа колико омогућава страним инвеститорима. У Српској народној партији преовладава став да би улагањем у домаћу привреду средства која се додељују страним инвеститорима земља могла да буде конкурентнија бар у региону. Велику пажњу у Европи, посебно у Руској Федерацији, изазвало је потписивање споразума којим се снагама НАТО пакта на територији Србије обезбеђују бројне бенефиције. То је повод за став Српске народне партије о његовој штетности, и потреби да Србија

што пре одустане од његове примене, јер би у супротном озбиљно могла бити доведена у питање безбедност земље. Споразум којим се угрожава слобода не може бити само ствар политике која припадницима оружаних снага НАТО алијансе обезбеђује значајне повластице у односу на домаће становништво. У њих се убраја ослобађање од бројних финансијских обавеза, царинских и других дажбина из чега се изводи закључак да би држава, уколико то већ може да учини, предност требало да омогући бар најсиромашнијим категоријама становништва и привредницима. Милан Петрић с поносом наглашава да је поред 157 посланика који су подржали усвајање споразума са НАТО пактом и шест уздржаних он једини имао храбрости да се успротиви руководећи се податком да се између 80 и 90 одсто становника Србије противи уласку у ову војну организацију. При одлучивању је, више од образложења да НАТО снаге чувају Србију од тероризма, преовла-

10.4.2016.

МАГАЗИН

дало уверење да је тероризам интензивиран у земљама чланицама ове организације која га подстиче, а не спречава. Податак да се ни посланици опозиције не противе превише предлозима за које се сматра да су штетни за земљу темељи се на чињеници да је у мандату последњег састава Народне скупштине највећи број закона усвојен по хитном поступку након што је добио подршку владе. Сем тога дневни ред појединих заседања укључује и више десетина тачака пропраћених обимним материјалима које је и летимично немогуће прегледати у кратком року до отварања расправе. У посебно неповољном положају су посланички клубови са мало посланика којима је на располагањау често само два дана за упознавање са проблемима за чије је разумевање неопходна значајна доза стручности и добро познавање више области. Ма колико посланици покушавали да добију одговор на питање зашто се од шест предложених закона пет усваја по хитном поступку он изостаје, па се наставља са праксом која се сматра највећим проблемом у раду парламента јер доприноси да се над квалитетом предност даје квантитету. Значајан став у залагању Српске народне партије везује се за чвршћу сарадњу са Руском Федерацијом и унапређивање добрих односа са њом. Податак да у земљи постоји Канцеларија за европске интеграције, и у Народној скупштини одговарајући одбор који се бави овим питањима, а ни једна слична која би се бавила успостављањем чвршћих односа са Русијом повод је за реализацију пилот програма којим је на Златибору формирана канцеларија за сарадњу са овом земљом. - Иако је у почетној фази присутна извесна доза неповерења Канцеларија даје добре резултате па верујем да ће се оправданост тек показати кад буде кренуо интензивинији извоз наших производа према овој земљи. Русију видимо као огромно тржиште које може да прихвати наш извоз, а због

питања континуитета на реалним основама морамо да знамо колико можемо да произведемо и у континуитету извозимо. Канцеларија се неће бавити само економским већ и политичким питањима да би поправили нарушене односе са Руском Федерацијом чија се подршка манифестује противљењем да у Савету безбедности Уједињених нација буде усвојена Резолуција о Сребреници, којом се српски народ проглашава геноцидним, али и да Косово буде примљено у УНЕСКО. То сматрамо битним питањем за историјски интегритет државе, јер велики део српске историје има извориште баш на Косову – каже Петрић. Извоз у Русију базира се повољностима споразума о слободној трговини које Србија није искористила на прави начин чак ни у време кад су погоршани економски односи са земљама Европске уније и Турском, посебно након обарања руског војног авиона. Пасивност државних органа, али и извозника, утицала је да се пропусти прилика и попуни празнина што би у знатној мери утицало на стицање озбиљног статуса у трговинској размени са Руском Федерацијом. Све тежи услови живота, и константни пад стандарда током последњих неколико деценија, у великој мери утичу на одлазак младих из Србије што би на најнегативнији начин могло да се одрази на судбину земље у скоријој будућности. Зато се стратешким питањем сматра проналажење начина да се они задрже, а добар се види у децентрализацији и већим овлашћењима локалних самоуправа у задржавању прихода који се одливају према вишем нивоу организовања. Пре него се крене бар који корак напред неопходна је исцрпна анализа стања коју се мало ко усуђује да направи. Иако се посебно тешким сматра стање у нарушеној привреди нема поузданих података о узроцима, па се само с времена на време актуелизује питање одговорности појединаца или државе која није на прави начин иско-

ристила значајна средства из иностраних фондова. Ма колико се оштрица критике усмеравала према највишем извршном органу у Српској народној партији не тиња уверење да је свака влада у претходном периоду учинила и по нешто добро. - Ми смо народ који више воли да критикује него да даје решења. Зато се у Српској народној партији не бавимо таквом политиком, а општа решења која смо понудили тек треба да дају резултате. Једно од њих подразумева субвенције пољопривредним произвођачима у складу са количином производа, а не површином земљишта. Морамо заштитити државна предузећа која на локалном и републичком нивоу послују позитивно, раздвојити профитабилна од непрофитабилних и обезбедити им самосталност у раду. Посебно значајним сматрамо питање одговорности које се код нас никад не утврди до краја, а нико не жели да га покрене јер подразумева смену политичких кадрова. Кад будемо имали реалне конкурсе и људе који заслуже радно место, а не само добију, онда ћемо имати позитивне промене – каже Петрић. Супростављени ставови по кључним питањима утицали су да ступање у коалицију са Српском напредном странком у великом делу јавности буде дочекано као велико изненађење. У Српској народној партији кажу да је то само један од начина за спровођење политике странке којима се утиче на поправљање одређених сегмената друштва без одустајања од кључних ставова јер би то могло да угрози препознатљив идентитет странке. Иако постоји тек годину дана Српска народна партија је успела да развије стабилну инфраструктуру од скоро стотину одбора широм земље. Тренутни приоритет у раду је привођење крају предизборне кампање током које се појачава активност како би се бирачима на најбољи начин приближили ставови од значаја за доношење коначне одлуке. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.4.2016.

Демократски караван у Краљеву

МАГАЗИН

10.4.2016.

ПОСЛЕДЊИ ВОЗ ЗА СРБИЈУ

- Неопходност да се 24. априла изађе на биралишта у што већем броју. - У протекле четири године у Краљеву је присутан суноврат чије се последице мере бројем од 1.800 радника који су остали без посла само током протекле године. - Србија заслужује да живи нормално већ данас, а не за четири или двадесет година како то обећавају челници актуелне власти. - Актуелни режим нема ни један одговор на било које од важних питања у Србији. - Просветни радници образују децу за плату за које их ни бебиситерка не би чувала, а здравствени радници беже из земље. - Пореске олакшице за све који запошљавају нове раднике. - Изузетно је важно да се на ове изборе изађе, да се гласа за листу број два на републичком, а за листу број 5 на локалном нивоу, и да се пружи шанса људима који знају да воде државу, и који су показали и доказали да су то много боље чинили

ао и пре неколико месеци кад је председник Демократске странке Бојан Пајтић баш у Краљеву најавио почетак предизборне кампање, а најистакнутији чланови покуцали на врата становника у различитим деловима града, демократски караван са кандидатима за народне посланике допутовао је поново како би његови учесници наставили промотивне активности усмерене ка подсећању бирача на неопходност да 24. априла изађу на биралишта у што већем броју. Министарка пољопривреде демократске владе у сенци Нада Драговић посетила је становнике Доситејеве улице, и са њима разговарала о урбаној регенерацији дела насеља у овом делу града, да би са министром привреде у сенци Иваном Стефановићем у Мрсаћу посетила домаћинство Микице Миросавића, а у Адранима предузеће „Цо-Го“. Председник странке Бојан Пантић је у исто време, са кандидатима за одборнике у Скупштини

МАГАЗИН

10.4.2016.

града, прошетао централним делом града и на штандовима постављеним у Омладинској улици разговарао са грађанима, а потом посетио предузеће „Драгон електроник“. У разговору са грађанима Пајтић је подсетио како је у протекле четири године у Краљеву, као и осталим деловима земље, присутан суноврат чије се последице у овој средини мере бројем од 1.800 радника који су остали без посла само током протекле године. Демократска странка је одлучан заговорник става о неопходности да се заустави даље пропадање јер Србија заслужује да живи нормално већ данас, а не за четири или двадесет година како то обећавају челници актуелне власти окупљене око Српске напредне странке. Уверење да актуелни режим нема ни један одговор на било које од важних питања у Србији заснива се на ставу да се огромна средства додељују страним инвеститорима уместо у развој малих и средњих предузећа како

би се помогло предузимљивим људима да отварају нова радна места. У таквим околностима ни пензионери нису у повољнијем положају, просветни радници образују децу за плату за које их ни бебиситерка не би чувала, а здравствени радници беже из земље. Све то иде у прилог чињеници да је број младих који напуштају земљу три пута већи него што је то био случај пре четири године. Демократе страхују да би, уколико се не заустави тренд који води у суноврат, Србија могла бити осуђена на још четири године понижења због мале вероватноће да се може поправити штета коју је произвела актуелна власт. Пајтић је сматра неспособном а потврде о страним инвестицијама лажним колико и информације којима се потврђује константно смањење броја незапослених. - Незапосленост се повећава. Лажу да ће нас сачувати банкротства, а гурају нас галопирајућом брзином у банкротство, па нека сваки грађанин по-

стави себи питање на шта ће Србија личити ако ова и оваква власт остане да буде одговорна за стање у земљи. Они не знају да воде земљу. Они за то нису способни, а не знају да воде ни Краљево јер у протекле четири године ни једна капитална инвестиција у овом граду није покренута. Можемо ићи само у суноврат ако ова власт остане и зато је ово последњи воз за Србију и последњи воз за Краљево. Изузетно је важно да се на ове изборе изађе, да се гласа за листу број два на републичком, а за листу број 5 на локалном нивоу, и да се пружи шанса људима који знају да воде државу, и који су показали и доказали да су то много боље чинили – истакао је Пајтић. Кратак боравак у производним погонима предузећа „Драгон електроник“ прилика је за подсећање на позитиван пример породичне фирме која показује на који начин Србија може да се развија, а развој би био много интензивнији кад би држава уложила значајнија средства у мала и

средња предузећа, пољопривреду, енергетику и информациони сектор. Демократе сматрају погрешним улагање по више десетина хиљада евра у једно радно место које отвори страни инвеститор да би радницима обезбедио зараде између 150 и 200 евра месечно. Међу њима влада уверење да би средствима која су до сада исплаћена на овај начин домаћи привредници отворили знатно више радних места и тако отворили перспективу великом броју незапослених, али и земљи у целини. Велика финансијска оптерећења којима је изложен реални сектор указују на потребу да се новим предузећима, бар у првим годинама рада док не стану на чврсте ноге, омогуће и друге олакшице, посебно онима који су спремни да радницима исплате веће зараде. - Предложили смо тај систем да би запослени у нашим фирмама били у могућности да живе достојанствено, а не да живе као робови и да раде као робови. Ми смо предложили систем у

коме постоје пореске олакшице за оне који запошљавају не само младе људе који су завршили неку школу, него за свако радно место. Стимуланс државе мора постојати али не на начин што ће инвеститору блиском режиму да се да огромна количина новца за свако радно место, па још бесплатно земљиште, па бесплатан објекат, па још ослобађање од пореза и царина, него политиком која подразумева пореске олакшице и инфраструктурну припремљеност сваког предела у коме се отварају нове компаније – каже Пајтић. Демократски караван је наставио пут према деловима земље у којима још није био, и тако све до два дана пред изборе на којима демократе очекују знатно боље резултате него на претходним. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Европа у мом граду

МАГАЗИН

10.4.2016.

КОРИСНА РАЗМЕ

- Посета мађарске делегације организована у циљу успостављања економске, спортске и културне сарадње два града и боље упознавање са потенцијалима који би могли да буду основа дугорочније сарадње и у другим областима. - Понуда гостију да полувековно искуство у коришћењу воде из геотермалних извора, као и комплетну документацију, понуди на коришћење Краљеву. – Први долазак у Краљево тек почетак плодне сарадње. – У замену за искуства из области пољопривреде гости очекују помоћ како би најмлађи становници Сентеша стекли што веће искуство на спортском пољу

Фото: М. Радовановић

ЕНА ИСКУСТАВА

риближавање Србије Европској унији и отварање првих поглавља у преговорима за пријем у пуноправно чланство повод су за интензивирање напора који воде ка успостављању партнерских односа са локалним самоуправама из земаља чланица европске заједнице народа. Мађарска је први северни сусед из Европске уније који значајно подржава напоре Србије за пријем у чланство што је само један од повода да Краљево успостави приснији контакт са неким од градова из ове земље. Избор је пао на Сентеш, трећи по величини град у оквиру жупаније Чонград, који се налази у јужном делу Мађарске а смештен је у средишњем делу Панонске низије на обали Тисе педесетак километара северно од Сегедина. Гости Краљева били су градоначелник Сентеша Шибрик Имре и Иштван Бошкај у овом граду задужен за економски развој и остваривање контаката са иностранством. Трећи члан делегације је кошаркашки тренер Александар Прескар који је пре седам година у овом граду започео озбиљан рад на развоју кошарке, а у последње време задужен за свеукупни спорт у локалној заједници. Посета мађарске

МАГАЗИН

10.4.2016.

Шибрик Имре

делегације организована је у циљу успостављања економске, спортске и културне сарадње два града и боље упознавање са потенцијалима који би могли да буду основа дугорочније сарадње и у другим областима. Географска блискост је у највећој мери утицала да мађарски градови углавном развијају сарадњу са онима у непосредном окружењу што је разлог због кога су, кад је Србија у питању, били оријентисани превасходно на Војводину. Тако је Сентеш прве кораке на успостављању сарадње са Бачком Тополом направио далеке 1968. године, а жеља да се она прошири и на централни део Србије довела је делегацију овог града до Краљева. Спорт је одувек био најбољи повод за успостављање било каквих односа у шта се најбоље уверио Александар Прескар кад је пре седам година први пут дошао у Сентеш. У њему се у то време готово нико није бавио кошарком да би после тог периода град са 28,5 хиљада становника могао да се похвали великим бројем младих који су прихватили овај спорт. Гадоначелник Сентеша је при првом сусрету био много говорљивији од домаћина и потврдио да долази из града са 28,5 хиљада становника који се претежно баве пољопривредом. Примарна грана је живинарство које обезбеђује материјал за прераду у једној од водећих фабрика у овом граду са 1.600 запослених и још четири стотине који је опслужују. Друга по значају је повртарска производња која укључује гајење парадајза, паприке и краставаца, а у овом крају датира из последње три деценије деветнаестог

века. Након значајних миграција пред најездом Турака отпочели су је избеглице из Бугарске, прихватило је локално становништво и непрестано развијало до данашњих дана. Савремена производња интензивирана је шездесетих година прошлог века кад је отпочело копање бунара са топлом водом за загревање стакленика што је допринело приносима који се по количини и квалитету сврставају у сам врх светске производње. На територији града ископано је тридесет три бунара са водом чија температура прелази шездесет пет степени, а загревају се стакленици подигнути на више од тридесет хектара. Око шест стотина мањих и већих пољопривредних произвођача дружено је у задругу која њихове производе пласира до великих трговинских ланаца у Мађарској и другим земљама Европске уније. За разлику од сличних која послују по систему деоничарских друштава, у коме се утицај у одлучивању мери снагом сваког члана задруге посебно, у овој су сви равноправни и сваки, без обзира на обим производње који пласира, има само један глас. Сентеш је познат по систему за грејање око четири хиљаде станова водом из термалних извора, а по величини система је други у Европи, одмах после Рејкјавика на Исланду. У таквој ситуацији за грејање се не троше далеко скупљи мазут и гас. Интересантном се чини понуда гостију да полувековно искуство у овој, а и осталим областима, као и комплетну документацију понуди на коришћење Краљеву. У Мађарској има само тринаест градова који су проглашени спортским, а један од њих је Сентеш који је то звање стекао пре пуних двадесет година. Широка лепеза од 53 различита спорта упакована је у 19 клубова који окупљају заљубљенике у оне који се одвијају у води, и под водом, до спортова који се одвијају у ваздуху изнад површине земље. Иако из локалних оквира није потекао још ни један спортиста учесник Олимпијских игара Сентеш се поноси олимпијцем који је на

најпрестижнијем светском такмичењу бранио боје Италије. Интензиван развој спорта у последњој деценији, и резултати које постижу спортисти овог града, води ка уверењу да би већ на некој од следећих Олимпијада могао да се појави и неко од суграђана. Колико је у европским оквирима значајно повезивање градова из различитих држава сведочи податак да Сентеш има десет градова побратима. Све је почело пре пола века са Бачком Тополом а настављено братимљењем са градовима из Шпаније, Немачке, Пољске, Румуније, Руске Федерације, Словачке, Израела... О мултиетничкој средини сведочи пет конфесија и податак да се на првом месту телефонског именика налази Арапин, а на последњем лекар из Пољске. Гости из Мађарске ни у једном тренутку нису крили жељу да једанаесто место на листи братских градова ускоро буде Краљево. Задовољство због посете мађарских пријатеља не крију ни представници локалне самоуправе, а градоначелник Краљева Томислв Илић потврђује жељу за размену искустава у којима су мађарски гости отишли који корак напред. То се првенствено односи на живинарску и повртарску производњу, али и коришћење вода геотермалних извора за поспешивање пољопривреде. Уверење да је први долазак у Краљево тек почетак плодне сарадње заснива се на понуди комплетне документације која треба да омогући плодотворније коришћење природних ресурса. И контакти са другим братским градовима отпочињали су преко спорта што је повод за уверење да слични принцип треба применити и кад је у питању Краљево. Искуство показује да је, кад год су за то обе стране показале довољну дозу интереса и жеље, сарадња настављана и у другим областима живота. И док Мађари нуде искуства из области пољопривреде не крију жељу да од српских пријатеља очекују помоћ како би најмлађи становници Сентеша стекли што веће искуство на спортском пољу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.4.2016.

Вредна донација Фондације принцезе Катарине

- Принцеза Катарина донирала Општој болници „Студеница“ аутомобил Фиат 500 Л вредан 10.350 евра, купљен захваљујући хуманитарној организацији Лајфлајн Канада. – Краљевачка болница прва од шест у Србији којима следује по један аутомобил купљен средствима прикупљеним на донаторској вечери. - Принцеза Катарина посетила најмлађе пацијенте краљевачке болнице на Одељењу педијатрије и даривала их играчкама како би им мало олакшала дане које проводе на лечењу. – Принцеза даривала Краљевчанима по једно санитетско возило и инкубатор за породилиште, потом 200 душека и постељина вредних 20 хиљада долара. – За 22 године Фондација донирала различите апарате вредне више од двадесет милиона евра

Фото: М. Радовановић

ПОМОЋ НАЈТЕЖИМ БОЛЕСНИЦИМА

10.4.2016.

МАГАЗИН

д 1993. године кад је принцеза Катарина Карађорђевић основала хуманитарну организацију Лајфлајн, са канцеларијама у Чикагу, Њујорку, Торонту, Лондону и Атини обим хуманитарних активности принчевског пара све је шири, а посебно након повратка у земљу и формирања посебне фондације почетком августа 2001. године. Фондација принцезе Катарине у свакодневном раду укључује контакте са министарствима која имају кључну улогу у развијању пројеката. То су министарства за социјална питања, финансије, економију и регионални развој, рад, запошљавање, социјална и борачка питања, потом министарства просвете, здравља, заштите животне средине, трговине и туризма. Активно-

сти Фондације проширене су на културне установе, школе и универзитете, укључујући доделу стипендија и унапређивање комуникације између студената и стручњака из страних земаља, а друге обухватају прикупљање новца за медицинску опрему која је достављена бројним болницама. Да принцеза Катарина у Краљево никад не долази празних руку потврдила је последња посета Општој болници „Студеница“ чији је возни парк од почетка априла богатији за аутомобил Фиат 500 Л вредан 10.350 евра, купљен захваљујући хуманитарној организацији Лајфлајн. На скромној свечаности којој су испред Хируршког блока присуствовали градоначелник Краљева Томислав

Илић и запослени ове здравствене установе директор болнице др Зоран Мрвић је из руку принцезе Катарине примио кључеве аутомобила намењеног превозу најтежих болесника са Одељења онкологије. - На хуманитарној донаторској вечери успели смо да прикупимо новац за шест путничких аутомобила, које ћемо донирати болницама у Србији, а краљевачка болница добија прву донацију. Желим да овај аутомобил користите дуго и успешно на добробит свих ваших пацијената - рекла је принцеза Катарина која је посетила најмлађе пацијенте краљевачке болнице на Одељењу педијатрије и даривала их играчкама како би им мало олакшала дане које проводе на лечењу.

Принцеза Катарина је и раније помагала краљевачки здравствени центар донацијом једног санитетског возила, инкубатора, 200 душека и постељину. Последња донација намењена је најтежим болесницима, потребама лекара који долазе из Београда као и онима који одлазе на усавршавање. Предајући вредну донацију принцеза је потврдила жељу да и даље помаже и нагласила да у иностранству има много спремних да јој у томе помогну. Разлог што помоћ није интензивинија често лежи и у чињеници да нема довољно информација о потребама здравствених и других установа. - Желим да знате да људи у иностранству желе да помогну и нису заборавили отаџбину, али су мало

збуњени јер не знају шта треба да донесу. Говорим људима да Србија чека, да је уморна, а да људи траже само нормалан живот. Наши херојски лекари и сестре, као и болесни људи у кућама, чекају на један ауто за третман, али мислим да толеранција има лимит. Наши лекари треба да имају права да раде, да имају апарате и лекове, кола за хитну помоћ. Мој циљ је да наша породица увек донесе по нешто, а не да узме, и срећна сам кад донесем и знам да у Србији има више таквих људи велика срца – потврдила је принцеза Катарина и подсетила да ће 18. маја у Београду бити одржана велика међународна конференција која окупља лекаре из целог света. Хуманиратна организација

Лајфлајн је пре пуне 22 године први апарат донирала Универзитетској дечјој клиници у Београду, а до сада је у различите апарате уложено више од двадесет милиона евра. Принцеза Катарина обећава наставак хуманитарног рада оријентисаног пре свега према здравственим установама како би могле да пруже што боље услуге различитим категријама пацијената, првенствено оних са најтежим обољењима. Уз честитке поводом предстојећег Ускрса подсетила је да увек радо долази у Краљево, а то ће чинити и убудуће са супругом престолонаследни ком Александром који овога пута није дошао због раније преузетих неодложних обавеза. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.4.2016.

Амерички амбасадор у посети Краљеву

МАГАЗИН

10.4.2016.

СПОЈ НАУКЕ И

И ПРИВРЕДЕ

Фото: М. Радовановић

- Амбасадор Сједињених Америчих Држава у Србији Кајл Рендолф Скот посетио научно-истраживачку јединицу Факултета за машинство и грађевинарство Лабораторију „3Д Импулс“ основану у оквиру пројекта „Управљање иновацијама за нове производе“. - Пројекат вредан милион евра финансирали су Европска комисија и градови Краљево и Чачак, а опремање омогућила Америчка агенција за међународни развој. - Осим обуке студената превасходни циљ Лабораторије „3Д Импулс“ је унапређење сарадња са малим и средњим предузећима како би се повећали њихови иновативни капацитети стварањем могућности за приступ савременим технологијама у развоју производа

10.4.2016.

МАГАЗИН

Само два месеца након што је преузео дужност амбасадора Сједињених Америчих Држава у Србији Кајл Рендолф Скот је допутовао у Краљево где је са градским челницима разговарао о ситуацији у граду и могућностима за инвестирање у овој средини. Посета Краљеву била је прилика за посету Факултету за машинство и грађевинарство у оквиру кога успешно послује Лабораторија „3Д Импулс“ чијем је оснивању допринос дала Америчка агенција за међународни развој Период из младости проведен у Југославији био је прилика актуелном амбасадору да добро савлада српски језик, а да га додатно усавршава петомесечно усавршавање пре ступања на дужност у Београду. Амбасадор Сједињених Америчких Држава није крио задовољство због партнерског односа у формирањеу успешне лабораторије уверен да је њено постојање добар начин за повезивање науке и привреде, посебно малих и средњих предузећа из сфере приватног сектора у циљу убрзанијег економског раста, а први утисци са факултета потврђују да Србија може бити компетитивна са иновацијама у свету. - Иако Сједињене Америчке Државе нису највећи донатор у Србији учешће у пројектима какав је оснивање ове лабораторије добра је прилика да се покаже како је увек могуће учинити нешто квалитетно – потврдио је амбасадор Скот. Лабораторија „3Д Импулс“ је научно-истраживачка јединица Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву која се бави применом дигиталних технологија у развоју нових производа. Као таква чврсто сарађује са привредом омогућавајући стални развој нових и унапређење постојећих производа, а пружа образовне, консултантске и развојне услуге предузећима која појединачно не би могла себи да приуште примену савремених техничких достигнућа. Основана је у оквиру пројекта „Управљање иновацијама за нове производе“, вредног милион евра, који су финансирали Европска комисија и градови Краљево и Чачак, а опремање омогућила Америчка агенција за међународни развој. Лабораторија је основана како би предузетници из региона стицали вештине и знања потребна да би се смањили трошкови производње, увели и применили иновације у пословању, Од оснивања 2012. године представници Импулс Центра су успоставили сарадњу са Центром за подршку иновацијама при Технолошком факул-

тету у Острави, и упознали се са најбољим праксама у коришћењу 3Д штампања као алата за примену иновација и развој пословања. Америчка агенција за међународни развој је ангажовала менаџера за пословни развој који је помагао Импулс Центру да привуче нове клијенте којима би 3Д штампа могла да унапреди пословање. Током прве две године лабораторија је, у складу са захтевом пројекта, пружала бесплатне услуге првенствено малим и средњим предузећима са подручја Рашког, Расинског и Моравичког округа. Након што је почетком друге половине 2013. отпочео комерцијални рад, и проширење лепезе корисника са територије целе Србије, појавили су се интересенти из Хрватске и Босне и Херцеговине, а лабораторија је обавила посао и за британску фирму из области аутоиндустрије. Посета Великој Британији била је прилика за упознавање са новим видовима сарадње универзитета и привреде, а Чешкој са радом предузећа која имају сличан производни програм. Од прошле године уз помоћ бизнис менаџера савладавају се нова знања о вођењу мале фирме, каква је Лабораторија „3Д Импулс“ чији је превасходни циљ да се, осим обуке студената, унапређује сарадња са малим и средњим предузећима како би се повећали њихови иновативни капацитети стварањем могућности за приступ савременим технологијама у развоју производа. Лабораторија „3Д Импулс“ је опремљена тродимензионалним скенером и целом производном линијом која се бави 3Д штампом, а модели израђени на рачунару директно се производе од пластике и метала, челика или алуминијума. Коришћење савремених технологија у процесу развоја нових производа у великој мери скраћује развој, а реч је о технологијама које користе екстензивне привреде и земље Далеког истока. Скенирањем одређеног предмета добија се дигитални облик постојећег производа, а ако се развија сличан конкурентни уз помоћ тродимензионалног скенера може да се добије његов облик у рачунару од кога касније дорадама може да се добије нови модел. Такав модел се касније на једноставан начин израђује на 3Д штампачу који ради на принципу ласерског синтеровања из металног праха. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Састанак представника локалних самоуправа из слива Западне Мораве

МАГАЗИН

10.4.2016.

УДРУЖЕНИ ПРО

- Иницијални састанак са представницима градова и општина из слива Западне Мораве резултирао је договором о заједничком превентивном деловању дефинисаном у меморандуму о међусобној сарадњи. - Захтев Влади Србије да приступи изради одговарајуће стратегије као основе за активности на смањењу ризика од поплава, почев од планирања и реаговања до урбанистичких услова који се тичу градње. - Након априлских избора, и конституисања новог сазива Народне скупштине, очекује се усвајање закона којим би биле дефинисане зоне забрањене и ограничене градње

Фото: М. Радовановић

ОТИВ ПОПЛАВА

10.4.2016.

МАГАЗИН

атастрофалне поплаве које су у периоду краћем од две године два пута погодиле територије градова и општина у сливу Западне Мораве повод су за сталне напоре у проналажењу начина како да се у будћности спречи, или бар умањи, њихов негативни ефекат. Намера да се израде плански документи, изнађу могућности за правовремену размену релевантних информација о потенцијалним опасностима између градова и општина и заједнички реагује у случајевима елементарних непогода и других несрећа, повод је састанак представника локалних самоуправа са овог подручја. Како је регулација водотокова под ингеренцијом државе састанку су присуствовали представници Канцеларије за управљање јавним

улагањима, Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ и Сталне конференције градова и општина Србије, али и Програма за развој Уједињених нација. Искуство показује да приликом елементарних непогода на неадекватан начин не реагују ни чланови штабова за ванредне ситуације што је повод за потребу да буду укључени у адекватну обуку. Колико је она потребна потврђује податак да се приликом симулације различиих елементарних непогода у појединим јединицама локалне самоуправе чланови штабова нису снашли на начин који би адекватно одговорио на опасност. Искуство из не тако давног периода упућује на потребу удруживања и заједничког деловања јер је мала корист од свих радњи на територији

једне локалне самоуправе ако су изостале у онима које се налазе узводно. Иницијални састанак са представницима градова и општина из слива Западне Мораве резултирао је договором о заједничком превентивном деловању дефинисаном у меморандуму о међусобној сарадњи и захтевом Влади Србије да приступи изради одговарајуће стратегије као основе за активности којима би се у будућности утицало на смањење ризика од поплава, почев од планирања и реаговања до урбанистичких услова који се тичу градње. Од регионалног удруживања јединица локалне самоуправе очекује се да, сем смањења ризика од будућих поплава, утиче на смањење финансијских издвајања општина и градова за превентивне мере. Стратегија поред Западне Мораве треба да

обухвати и све бујичне потоке са овог подручја, али и све чешћу појаву сушних периода у току године што упућује на потребу градње вештачких резервоара. Програм за развој Уједињених нација је препознао напоре локалне самоуправе да створи што безбедније услове за живот становника, па је Градској управи поклонио мултикоптер за снимање ситуације на угроженом подручју. Састанак у Краљеву је први у низу који претходи формирању регионалног центра и студије за регулисање слива на подручју дванаест градова и општина кроз које протиче Западна Морава. Основ за израду документа је студија која се односи на слив реке Колубаре, а искуство упућује на закључак да би за завршетак рада било неоп-

ходно између годину и годину и по дана. Начелник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове Здравко Максимовић истиче да интерактивна студија треба да пружи довољан број информација свим заинтересованим субјектима, посебно инвеститорима који планирају градњу у недовољно безбедним областима. Податак да израда може потрајати дуго не ослобађа локалне самоуправе обавезе да предузимају одговарајуће мере како би се смањили ефекти нових поплава на које у великој мери утиче непланска сеча шума и експлоатација песка. Зелено светло за израду треба да да Влада Србије, а већ након априлских избора, и конституисања новог сазива Народне скупштине, оче-

кује се усвајање закона којим би биле дефинисане зоне забрањене и ограничене градње. Након што је Влада Србије усвојила промену уредбе којом се дефинише износ и начин исплате надокнаде за штету од поплава на регистрованим пољопривредним газдинствима у току 2014. године створени су услови за исплату 20 хиљада динара по хектару поплављене површине. Процењује се да је пре две године поплављено око 1.200 хектара, ове године нешто мање, а да је вода причинила штету истим домаћинствима. Добра вест за пољопривреднике је податак да је локална самоуправа у Краљеву реаговала пре осталих и донела првих дванаест решења па лица на која се односе врло брзо могу да очекују исплату надокнаде. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.4.2016.

Радници „Фабрике вагона“ чекају премијера

- Представници ресорног министарства позивају на стечај и прописе који дефинишу поступање свих учесника у том процесу, а радници упорно инсистирају да им се заостала потраживања исплате у целости. - И даље постоје средства намењена предузећима у реструктурирању, што подгрева наду да би бар део могао бити усмерен према потраживањима која су исказали бивши радници „Фабрике вагона“. - Иницијативи за права радника поред краљевачких придружују се радници из Крушевца, Ниша, Аранђеловца и Крагујевца. - Споразум који су радници потписали са послодавцем приликом раскида уговора о раду има тежину извршне судске пресуде због чега није потребно тражити правну помоћ адвоката и излагати се додатним трошковима

Фото: М. Радовановић

КОМ ОПАНЦИ КОМ ОБОЈЦИ

ако су пре само неколико недеља најавили радикализацију протеста због неиспуњених обавеза државе као власника „Фабрике вагона“, према споразуму потписаном приликом раскида Уговора о раду, представници бивших радника и даље преговарају о начинима наплате заосталих потраживања. Велика сала у згради Градске управе још једном је била испуњена до последњег места, а за све заинтересоване их није ни било довољно, онима који су ишчекивали нове информације о резултатима преговора са представницима државе. Председник Удружења Инцијатива за прва радника Драган Митровић преносећи информације са досадашњих састанака потврђује да се представници ресорног министарства позивају на стечај и прописе који дефинишу поступање свих учесника у том процесу док радници упорно инсистирају да им се, уместо само неколико процената по овом основу, заостала потраживања исплате у целости. Само дан након избора очекује се рочиште на коме ће бити идентификована стечајна маса, након чега следи повезивање радног стажа од четири и по године и то по два основа, прве две године по основу потраживања Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, а остатак од две и по године из стечајне масе. Ма колико се у време израде социјалног програма говорило о покре-

МАГАЗИН

10.4.2016.

тању производње потврђено је да у ресорном министарству, и другим државним органима, за то нема довољно слуха. Све до тада у оптицају је била варијанта да се радници одрекну дела потраживања под условом да фабрика профункционише како би се створили услови за запошљавање бар једног дела оних који су остали без посла. Одбијање сваке могућности да се то деси преговараче учвршћује у намери да истрају све док не буде исплаћен и послењи динар за који сматрају да имају право. Прекинути разговор треба да буде настављен већ у среду након чега ће сви, који са нестрпљењем чекају исход, заједно донети одлуку о наредним корацима. Основ за инисистирање за наплату комплетног износа дуга је, поред споразума са државом као власником, и уверење о неравноправном положају због знатних средстава која се и даље исплаћују радницима смедеревске железаре и запосленима на железници. Вагонџијама посебно тешко пада сазнање да ће врло брзо у железари бити претопљено на десетине вагона, а нико није спреман да уложи пола милиона евра да би добио капитал од осам милиона. Мало светла на суморну слику баца податак да и даље постоје средства намењена предузећима у реструктурирању, и да се воде на конту 621, што подгрева наду да би бар део могао бити усмерен према потраживањима која су исказали.

На сумњиве радње упућују бројни подаци између осталих и онај који потврђује да се „Папирпромет“ који је избрисан из регистра Агенције за привредне регистре, после протеста радника, напрасно поново појавио у њему. - После нашег скупа вратили су га. Требало је неко да се утали у пословним просторима и ту смо им гурнули прст у очи, па смо почели да разбијамо интересне групе иако то нисмо имали намеру – каже Митровић уз потврду да се Иницијативи поред краљевачких придружују радници крушевачког „14. октобра“, колеге из Ниша, Аранђеловца и Крагујевца. Све огорченији због понашања државних органа радници су чврсти у уверењу да их не могу поколебати никакве претње и уцене, али ни нова обећања. Најава радикализације у смислу блокирања саобраћаја на путевима и раскрсницама тренутно није у оптицају, јер последње информације из Полицијске управе потврђују да се то коси са најновијим прописима који се односе на ову област. То је повод радницима да свако у складу са могућностима испише по коју паролу и тако у понедељак заједнички дочекају премијера Александра Вучића приликом до-

ласка на предизборни скуп напредњака у спортској дворани у Рибници. Преговори подразумевају извесна попуштања једне и друге стране па се, као последња понуда са оне на којој се налазе радници, помиње могућност исплате потраживања у три рате, првој од по 250 хиљада динара сваком од њих у року од седам дана, друга до краја августа, а трећа до краја године у зависности од прилива средстава у буџет. Одустало се и од намере да се средства потражују из Фонда солидарности, а разлог нашао у ставу да сем што њему нема пара она се деле политички. Ма колико да су у претходном периоду представници радника тврдили како имају пуну подршку градоначелника Краљева и начелника Рашког управног округа први пут се чуло и то да нису на истој страни. Настојања да се иде до краја подгревају се уверењем да се бије битка за права много већег броја радника него што их је било у „Фабрици вагона“ јер би, у случају позитивног исхода у шта нико не сумња, исти принцип требало да се примени и на раднике „Аутотранспорта“, Војне поште и других предузећа која се налазе у сличном положају.

- Да смо озбиљније приступили проглашењу споцијалног програма ми сада не би били овде да вадимо кестење из ватре, јер у Међународном монетарном фонду нису задовољни брзином решавања проблема фирми у реструктурирању, а то значи да нису задовољнио брзином шутирања у задњицу из предузећа. За све то су паре одвојене, али треба да заврше на другом месту по политичкој основи, тамо где неко има јачег политичара. Не требају нам никакве уцене и свађа са било ким, јер нас завађају на четнике и партизане и гледају какав ће да буде резултат да би ми дошли у позицију да се глођемо сами и

да нам припишу да смо идиоти. Ми смо потписали уговоре са послодавцем. Надзорни одбор је поставила Агенција за приватизацију, а он директора предузећа. Већински власник је била држава и ми тражимо паре од власника. То што нису имали контролни механизам па је члан Надзорног одбора био задужен да покрене „Фабрику вагона“ исту тужио за апанажу, заштитница капитала узела 135 хиљада сваког месеца и Надзорни одбор се наплаћује, а само ми нисмо, то је држава Србија. Због тога смо ми овде. Због тога нећемо да узмемо „Ливницу“, јер није наша. „Ливница“ је државна – потврђује Митровић

МАГАЗИН

10.4.2016.

Док у делу бивших радника и даље постоје различита мишљења о начину на који је покренут стечајни поступак Митровић објашњава да је то било неопходно због уредбе владе по којој су право на повезивање радног стажа имали само запослени у предузећима у којима до краја 2015. буде покренут стечај. И ма колико је у таквим околностима био сламка спаса стечај се потврђује као недовољно добар због неусаглашености појединих закона. Иако у Закону о раду пише да је послодавац дужан да приликом раскида Уговора о раду измири обавезе према запосленима у року од 30 дана све друго у споразуму који су били принуђени да потпишу сматра се незаконитим и правно ништавним. Али, кад га потпишу обе стране постаје правни основ за захтев да држава из буџета исплати обавезе према радницима, а да се продајом имовине обештети за износ који се оствари у том процесу.

Ситуација је додатно искомпликована због „Ливнице“ која и даље ради и у којој је међу шездесет радно ангажованих и трећина оних који су радили у „Фабрици вагона“. То је повод да Зоран Богдановић, као руководилац овог дела предузећа који једино функционише, поручи бившим колегама да се не мешају у оно што није њихов посао. - „Фабрика вагона“ ће, као највећи поверилац добити највећи део колача од продаје „Ливнице“, а паре ће бити подељене по Закону о стечају. Немојте радити нешто што ће да буде лоше за вас. Ако стечај „Ливнице“ буде ишао као што сте ви урадили грлом у јагоде тада ће „Ливница“ морати да престане са радом. Оног тренутка кад престане да ради купци ће отићи и неће бити продаје као целине. Биће ликвидирана, а онда ће повериоци бити намирени у најмањој могућој мери. Ми смо кренули путем у коме ће стечај бити неминовност, и од тога не бежимо, али ће бити

на начин да се не поремети производња. Не морате да нам стављате клипове у точкове и гледајте да се, због ваших интереса, „Ливница“ прода као добра удавача јер ћете од тог мираза и ви имати добар део колача – поручује Богдановић Додатну конфузију у цео случај уноси често непотпуно или погрешно извештавање појединих медија. Иницијатива за права радника заступа став да споразум који су радници потписали са послодавцем приликом раскида уговора о раду има тежину извршне судске пресуде због чега није потребно тражити правну помоћ адвоката и излагати се додатним трошковима. Потраживања радника се од случаја до случаја разликују и док једнима коначно решење одговара више, а другима мање, тражи се начин да што већи број њих буде задовољан. По њиховом уверењу

обавеза да потраживања буду исплаћена није спорна, јер је све што је договорено верификовао Надзорни одбор „Фабрике вагона“, а прихватило Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања. - Овде нам упорно враћају самоуправљање и Тита. Ја знам да је умро Тито, да самоуправљања нема, да фабрика није моје власништво, да сам имао Уговор о раду и само тражим да ми измире потраживања и да се лепо поздравимо. Нама је држава у стечају, него нико неће да нам каже. Да ли је могуће да су Немци били хуманији 1941. него наше руководство? Они су стрељали, а ови нас убијају полако под патронатом вишег интереса Европе. Међународни монетарни фонд је рекао да буџетска резерва расте. Кад никоме није дао ништа мора да расте и резерва и

буџет. Кад буде завршена ова прича онда ћемо да покренемо другу, зашто нам се повезује радни стаж на минималну зараду? Ако хоћете рат, имаћете га. Има времена. Ми само хоћемо да испотшујемо закон. Полиција нам је рекла немате право то, немате право то, држава нам је рекла немате право да једете, немате право на плату. Ајмо лепо да се спонтано окупимо код хале, видећемо време у понедељак, да што више људи дође и да покушамо. Ми ћемо бити у једном ћошку, а ја ћу се обратити премијеру. Надамо се да ће у среду бити потписивања, да кренемо и решавамо и да се поносно погледамо у очи, док оних који су нам саветовали да узмемо отпремнину, попијемо по два пива и вратимо се на посао, нема нигде. Државни секретар нам је рекао да пустимо Привредни суд, па смо тражили да са њим више не разговарамо, јер је и Сертић само човек коме спреме гомилу папира и он то потписује. Видим да му

глава вири тамо иза Вучића, а само се не бави оним због чега је постављен за министра. Ако у среду не дође до споразума ми преузимамо закон у наше руке. Имамо најаву да ће видети како да се кроз закључак владе исплате потраживања, јер је закон прекршен самим споразумом. Он је морао више да учврсти радничка права, јер је Србија ратификовала све међународне конвенције у вези са радом – поновио је Митровић најављујући разрешење већ током следеће недеље. Колико су очекивања оправдана могло би да буде познато у среду након што буде завршена још једна рунда преговора у ресорном министарству. Међу радницима преовладава уверење да ће опет покушати да их изиграју, међу преговарачима оптимизам о расплету ситуације. Ко ће се после тога радовати тек треба да се види. Т. Радовановић Фото: М . Радовановић

МАГАЗИН 10.4.2016.

10.4.2016.

МАГАЗИН

др Радослав Јовић

Петнаест година од демократских промена: Др Радослав Јовић (2)

- Опозиција 1997. године није показала довољно зрелости и одговорности за будућност државе и нације. - Подела унутар Коалиције Заједно узрок многих каснијих догађаја без којих не би било бомбардовања, њим сатирања привреде и других негативних појава чије се последице осећају и данас. - Слика Србије би била у многоме другачија да интерес грађана није подређен партијском. – Транзицију карактерише дивља распродаја националног богатства која је направила хаос, а многе људе оставила без посла. - Интересним групама у овом граду није одговарало да Раде Јовић одлучује о потрошњи буџета. – Од 12 хиљада потписа скупљених за опозив др Радослава Јовића једва да је девет стотина било исправних. – Међу потписницима и шездесет троје мртвих

Фото: М. Радовановић

РАТНИ ПРЕДСЕДНИК КРАЉЕВА

МАГАЗИН 10.4.2016.

осле значајне победе на локалним изборима 1996. године, и утицаја у великом броју локалних самоуправа, пред републичке наредне године долази до раздора између водећих Српског покрета обнове и Демократске странке што народни посланих др Радослав Јовић и после две деценије сматра несрећним и круцијалним јер опозиција није показала довољно зрелости и одговорности за будућност државе и нације. Одлука Српског покрета обнове да учествује на изборима, а Демократске странке да их бојкотује, сматра се погрешном јер је удружена опозиција, након блиставе победе на локалним изборима, имала добре шансе да победи. Значајнијим од тога сматра се уверење да је страшна подела унутар Коалиције Заједно добрим делом била узрок многих каснијих догађаја без којих не би било бомбардовања земље две године касније, са њим сатирања привреде, а ни бројних других негативних појава чије се последице осећају и данас. Догађаји на простору Косова и Метохије током 1998. и 1999. године представљају трагедију српског народа који је први покушавао да објасни Европи и свету да се ради о тероризму и напорима да се на њему направи држава. Нажалост и српске власти су, у време кад није било неопходне помоћи са стране, покушавале силом да реше проблем и гасе пожар који је потпириван деценијама уназад. Русија је са Јељцином на челу била на коленима, а друге велике силе имале интересе на Балкану због чега Србију нису препознале као пријатеља. По ко зна који пут потврђено је да из лоше посејаног семена неће израсти добра биљка, а после неправда коју је свет учинио према Србији национално и државно питање још нису решени. Због болних рана отворених у том периоду, које још нису зарасле, свет данас плаћа високу цену неразумевања свега што се дешавало на простору Косова и Метохије. - Олако су људима који су ставили маске на лице, и узели пушку у руке, јер то нису препознали као терор, дали

моћ да стварају државу. Данас кад се сличне ствари дешавају у свету, па поново имамо покушаје стварања нових терористичких држава, имам утисак да разумни људи у Европи и свету почињу да схватају где су правили грешке, и да мењају став према Србима као народу, према нашем националном питању и свему осталом. Ми морамо да тражимо пријатеље у свету који ће да нас подрже, морамо Србију да уздижемо, да је постављамо на ноге да поново буде достојанствена земља коју ће да слушају, и наши интереси да се уважавају у центрима моћи – каже др Јовић који се због дешавања током пролећа 1999. године сматра ратним председником Краљева. Од тренутка кад је 29. марта те година донета одлука о проглашењу ратног стања прорадиле су емоције, а пролила се и по која суза због страха од могућих последица ваздушних удара здружених снага најјачих светских сила. Од како је следећег дана и локални парламент донео исту одлуку уследила је борба да се спасе што већи број цивила којима су путем медија упућиване поруке о понашању за време трајања узбуне од ваздушне опасности. Као потенцијална мета НАТО авијације општинска управа је измештена у просторије позоришта испред кога су се сваког јутра окупљали чланови породица мобилисаних припадника војске у ишчекивању било какве информације са ратишта, или неког облика помоћи у намирницама и другим кућним потрепштинама. Једна од најзначајнијих активности пре краја сваког радног дана била је посета неког од места на које су падале бомбе како би се утврдио обим штете и последице по цивилно становништво. Најстреснијим се у том периоду чинио плави коверат из војног одсека са назнаком „Строго поверљиво“ у коме је био списак Краљевчана који су страдали на ратишту. - На све сахране на које сам ишао односио сам мало помоћи да макар пристојно сахране најмилије, а све је остало забележено не у мозгу већ у коштаној сржи. Неки пут кад размишљам о том периоду подиђе ме језа, па

имам утисак да из коштане сржи излазе бол и патња коју сам проживео са својим народом. Већ почетком септембра почињу опет озбиљне трзавице у оквиру коалиције, па је од мене тражено да урадим нешто ван мојих принципа, да се промени састав владајуће коалиције у Краљеву. Нисам желео да учествујем у томе, јер би било нечасно, па грађанима којима сам држао говоре 1996. и 1997. не бих могао да погледам у очи. Одлучио сам да је часније да поднесем оставку на место председника него да то останем у околностима где би састав коалиције која управља градом био другачији. Можда је управо та оставка била довољно отрежњујућа за усијане главе које су хтеле да мењају ствари преко колена, па је коалиција опстала до 2000. када су били нови избори – прича др Јовић. Пред расписивање председничких избора у септембру Српски покрет обнове је одлуком да не приступи Демократској опозицији Србије направио стратешку грешку о којој је др Јовић, не спреман да прихвати излазак у две колоне, јавно говорио и на седницама председништва странке. Српски покрет обнове је доживео нови пораз две године касније кад није успео да пређе цензус од пет одсто и обезбеди које место у републичком парламенту. У делу странке сматрало се да је то казна бирача због одлуке да не учествује у рушењу режима Слободана Милошевића. Двотрећинска већина у парламенту била је добра основа за реализацију амбициозних планова најављиваних годинама уназад, али је сукоб Војислава Коштунице и Зорана Ђинђића много тога зауставио, а последице се осећају и деценију и по касније. У делу сабораца из тог периода и даље је присутно уверење да би слика Србије била у многоме другачија да интерес грађана није подређен партијском. То је и разлог што са закашњењем од петнаест година мора да се крене са места на коме је дошло до застоја и да се исправљају бројне грешке које су направљене у периоду транзиције. Њу, каже др Јовић, карактерише

10.4.2016.

МАГАЗИН

дивља распродаја националног богатства која је направила хаос, а многе људе оставила без посла. У време кад је 2003. у Краљеву на челу Скупштине општине био др Љубиша Јовашевић поремећен је однос снага у локалном парламенту па су, зблог блокаде рада, до наредних избора у јесен те године уведене привремене мере. Убеђен у убедљиву победу Српски покрет обнове је отпочео још једну кампању у време кад није било пара ни да се плате телефонски рачуни. - Ја сам веровао у победу зато што су људи са којима сам у то време радио били честити и поштени. У души су веровали у исту идеју, а у тешким годинама пре тога нико се није огрешио, нити шта отео или узео. Од десет кандидата за председника у другом кругу је самном био Љубиша Јовашевић, а после тога ја поново сео у ону усијану столицу. Коалицију смо направили од СПО, ДСС, Нове Србије и Г17, а четрдесетак одборника је била комотна већина за управљање градом. Ступио

сам на дужност са солидним искуством и унапред знао шта треба да се ради, а рачунао сам и на подршку републичке власти која нам је наклоњенија од претходне. Политичко трвљење ДС и ДСС је заустављено, па се почетком 2004. ситуација стабилизовала – каже др Јовић. Први задатак нове власти био је да растерети саобраћај кроз центар града изградњом полуобилазнице кроз Ратину. Отпор овој идеји дошао је из Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ све до претње о могућем укидању овог јавног предузећа са образложењем да не ради онако како треба. Након што је промењен директор било је потребно само петнаестак дана како би се завршили послови који су одуговлачени месецима. У кратком периоду је у Грдици изграђена канализациона мрежа цевима довољног попречног пресека, асфалтирани путеви и постављена улична расвета. До периферије града је стигао централни гасовод, а након гасификације Хигијенског завода направљени из-

води за кракове према Рибници, Жичи и даље ка Матарушкој Бањи. Годинама пре тога Краљево је током летњих месеци био жедан град. Изградња система за довођење воде из Лопатнице показао се изузетно скупим за скромне могућности градског буџета, па се приступило копању нових бунара, а све говори у прилог чињенице да је у мање од две године започета изградња значајних инфраструктурних објеката. Кад је у септембру 2004. на Хиландару избио пожар катастрофалних размера Скупштина општине је, прва у Србији, донела одлуку са се обиђе братство манастира и уручи помоћ од десетак хиљада евра. Краљевчани су препознали значај Хиландара за национални и духовни опстанак, а у званичној делегацији су се нашли представници свих странака које су имале одборнике у локалном парламенту. - Хтео сам да покажем како не смемо да будемо непријатељи, јер постоји нешто што је важније од свих нас,

идеја трајања кроз векове и припадност православљу, светосављу и хришћанима, да морамо једни другима да праштамо како бисмо опстали као народ и нација. Док смо радили свету ствар на коју сам био невероватно поносан, док смо обилазећи светилиште и градили мостове, интересним групама у овом граду није одговарало да Раде Јовић одлучује о потрошњи буџета. Радикали су урадили прљави посао да скупе 12 хиљада потписа за мој опозив, а истрага у СУП-у је показала да је било највише 900 регуларних. Све остало су били фалсификати које је пар људи исписало за једну ноћ. За 12 хиљада потписа потребни су месеци табанања, а да сам био најгори човек у овом граду не верујем да би могли да их скупе за 24 сата, или пар дана колико сам био тамо. На челу приче је био Миљко Четровић, а људи из Скупштинских послова ми сигнализирали да има 63 имена мртвих који су потисали списак. Да је поштовано право, и да је суд радио свој посао и један мртав је био довољан да се све

одбаци, јер је то фалсификат и кривично дело за које се иде на робију од 6 месеци до пет година. И у Скупштини Србије сам показао како ради наше правосуђе и са 63 извода из књиге умрлих доказао фалсификат. Владајућа екипа на чијем челу је био Коштуница хтела је да да подршку за излазак на референдум, али сам сматрао да је нешто што се зове принцип јаче од свега. Шта ће ми да се зовем председник општине ако пристанем да фалсификованим потписма неко смењује легитимно изабрану власт? Тиме бих легализовао кривично дело и негирао оно за што сам се борио, за ред, демократију и поштовање права, јер бих изласком на референдум дао легитимитет хиљадама кривотворених потписа. Мени је било много важније да у мом граду, у мојој земљи, важе закон, устав и принципи, него да будем председник још годину или две. Одбио сам понуду и поднео оставку кад је изостала заштита од институција система. Када сам добио немушти одговор Врховног суда Србије да то није

њихова ствар сазвао сам конференцију за штампу и усред озбиљног посла везаног за велике инфраструктурне радове у новембру 2005. поднео оставку због чега се нисам покајао ни једног тренутка – објашњава др Јовић. Остао је жал због чињенице да много шта од планираног није реализовано. У то време су у јеку биле активности око израде буџета за 2006. годину у чијем су нацрту главне ставке везиване за оно што је касније у Јагодини реализовао Драган Марковић Палма. Још у то време планирано је да трећина општинског буџета буде усмерена на инфраструктурно опремање индустријске зоне на периферији града, а потом расписивање јавног конкурса за избор инвеститора који би запослио највећи број радника. Уверење да би се новац од улагања кроз порезе вратио у општинску касу било је основа идеје због које је изгарао председник општине уверен да тиме чини највећу услугу свом граду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

За мање од две године два пута угрожени животи и имовина (2)

МАГАЗИН

10.4.2016.

КАМАТА НА НЕОДГОВОРАН РАД

- Свако негирање политичке позадине, и размишљање различито од оног да се за почетак градње заштитног бедема чекао адекватан политички моменат, вређа интелигенцију становника Грдице. - Поруке политичара са трасе будућег бедема намењене су онима који живе далеко од овог дела града, а маркетиншка прича има за циљ политизовање целог случаја. - У ноћи између 7. и 8. марта сви су претрпели штету, представници локалне власти политичку а грађани сваку другу сем политичке. - Најгоре су поново прошли они који су чекали обавештења од надлежних. - Помоћ државе је мање жеља да се помогне угроженом становништву, а више спремност да се плати камата на неодговоран рад градских челника. - У Грдици нико не гаји наду да би куће могле бити враћене у безбедно стање пре јесени

Марко Растовић

МАГАЗИН 10.4.2016.

коро две године је највећи број мештана Грдице са великим интересовањем очекивао почетак радова на изградњи бедема као трајне заштите од поплава у овом делу града. О томе сведочи добар пријем на који су наишли радници кад су почетком марта са тешким грађевинским машинама дошли у Грдицу. И док су градски челници упорно покушавали да докажу како почетак радова нема никакве везе са предизборном кампањом у Грдици је мало ко веровао у такве тврдње. Марко Растовић потврђује да свако негирање политичке позадине, и размишљање различито од оног да се чекао адекватан политички моменат, вређа интелигенцију становника овог дела града. Доказ виде у чињеници да су дошли до топољака како би се у раним јутарњим часовима сликали поред машина, без присуства иједног од мештана, и изјавама које потврђују тријумфалан став да је баш њима припала част да трајно реше питање заштите грађана на чије гласове рачунају 24. априла. Разочарање оваквим поступцима је веће кад се зна да је све, као и бројни други проблеми, могло да се реши много раније да је било политичке воље и мало више разумевања за проблеме становника овог дела града. Није их било ни поред два озбиљна изласка неколико стотина огорчених Грдичана на улице и претњи о појачавању притиска додатном радикализацијом са непредвидивим последицама. Растовић верује да су поруке политичара са трасе будућег бедема намењене онима који живе далеко од овог дела града, а да маркетиншка прича има за циљ политизовање целе приче. И поред таквог става до 7. марта им ни то нису узимали за зло, јер је мало ко веровао да ће бити поновљено оно што се дешавало у мају 2014. године. Међу Грдичанима влада уверење да су већ у ноћи између 7. и 8. сви претрпели штету, представници локалне власти политичку а грађани сваку другу сем политичке. - Поента приче је да смо други пут за 650 дана остали без свега што смо имали. Ако смо први пут могли да го-

воримо о стицају неповољнох временских услова, и ствари које нисмо могли да предвидимо, сада причамо о догађају чије су последице могле да се спрече да је било свести. Ми смо то већ доживели и стекли неку школу засновану на страху, али изгледа да људи од струке нису научили ништа, и не знам када ће. Ја сам у девет ујутру отишао до моста где се нашао помоћник директора „Србијавода“ и запитао га који је водостај за нас прошли пут био погубан. Рекао ми је да се онда баратало са око 800 сантиметара воде колико су уређаји могли да измере. У том моменту у телефону видим да је ситуација у Чачаку озбиљна, јер је измерен водостај од 680 сантиметара са тенденцијом раста од тридесетак сантиметара по сату, што значи да би за наредних два до три сата имали водостај као код претходне поплаве. То је за мене био јасан сигнал да, уколико Чађавац Моравац не пресече одступницу, имамо осам до десет сати да спасемо оно што можемо Ја сам то урадио међу првима, и уз помоћ другара, комшија и пријатеља, натоварио на камион сву покретну имовину. Овде су још увек били у неверици и чудно гледали шта радим, али се испоставило да сам урадио праву ствар, јер је било много лакше да све натоварим на камион него да касније купујем ново – каже Растовић. Разочаравајуће делује податак да се у то време, иако је и лаику било јасно шта ће се догодити, нико није сетио да мештанима понуди помоћ како би из угроженог подручја евакуисали бар покретну имовину. Понашање је још поразније кад се зна да на овом подручју има старачких домаћинстава са члановима слабијег здравственог стања који, и да су хтели, нису били у ситуацији да сами учине било шта, а нису могли да се ослоне ни на комшије који су се трудили да спашавају своју имовину. Таквих је у односу на претходни пут био завидан број, а најгоре су поново прошли они који су чекали обавештења од надлежних. У тренутку кад је стигло, све што је могло да се учини било је да се спашавају главе, уколико куће нису имале спрат

као место које обезбеђује сигурност. У време кад су и највећи оптимисти схватили да је враг однео шалу најважније је било склонити стоку на колико толико безбедно место, а са првим знацима мрака било је јасно да се касни између три и четири сата. Након што је у поподневним часовима проглашена ванредна ситуација, а потом уследила наредба за евакуацију становништва, у Грдици су се појавили припадници Ватрогасно-спасилачке јединице и Цивилне заштите. Ма колико се већини мештана чинило да је због нижег водостаја сигурнија и имовина која није евакуисана на безбедније место страх је појачавало сазнање да ће до повратка у домове проћи много више времена него 2014. године. Основ је сазнање да је до поплаве дошло два месеца раније кад су температуре, иако више него што је уобичајено за ово доба године, поготово током ноћи знатно ниже, а видни део дана знатно краћи. Ситуација је додатно отежана код објеката грађених у ранијем периоду код којих је цигла у лошем стању, па се распада, због чега преовладава страх да би стабилност могла бити угрожена до мере да ће морати да се руше. Ако се то и не догоди нема поузданих података кад би мештани могли да се врате у своје домове, јер помоћ у грађевинском материјалу, ма колико стизала обећања, до тренутка кад смо разговарали још није била ни у наговештајима. - Ноћ сам провео код комшија на сигурном и поново преживљавао тешке тренутке због напуштања куће у којој не вреди остајати кад не може ништа да се промени. У тренутку одласка поново имате утисак да сте издали све што сте радили целог живота и један одвратан осећај који је на мене оставио најдубљи утисак у целој овој причи. Вода се повукла брже него прошли пут, људи се враћају кућама и, ако изузмемо ове који су успели нешто да спасу, затичете исту или сличну ситуацију с тим што је овог пута нешто мање домаћинстава код којих је вода ушла у стамбене објекте. Сви су прошли исто као прошли пут независно од тога да ли је висина воде била 30 или 70 сан-

10.4.2016.

МАГАЗИН

тиметара. Оштећења сврставам у три категорије у зависности од тога да ли је вода уопште ушла у кућу, да ли је улазила кроз прозор и оштетила столарију и да ли је успела да дотакне плафон. То што је била висока само тридесетак сантиметара не мења много ствар, јер нас је опет чекала иста слика везана за муљ – каже Растовић. Ма колико да су власници поплављених кућа били задовољни чињеницом да су комисије за процену штете врло брзо изашле на терен и завршиле посао разочаравајуће делује сазнање да су закасниле екипе за дезинфекцију које су апеловале на грађане да ништа не раде док не заврше посао. Релативно високе температуре за почетак марта наговештавале су појачан смрад, можда и заразу, па се власници нису много обазирали на упозорења па су пожурили да што пре очисте све што је могуће . Изненадни долазак министарке за

државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички протекао је у знаку инцидента и најаве да градски челници нису добородошли у овој средини што је било повод да министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин, три дана касније након посете Сирчи, само протутњи кроз Грдицу да би се, каже Растовић, сликао пет километара даље од насеља које је претрпело највећу штету. Они које још није попустило осећање беса склони су веровању да је то учињено како се не би испровоцирали на реакцију какву ни сами нису желели. И после скоро месец дана у Грдици се препричава догађај везан за изненадну посету женске рукометне репрезентације Србије која је следећег дана у Краљеву требало да одигра квалификациону утакмицу против екипе Словачке. Како је до посете дошло без знања било кога из Савета Месне заједнице још једном је створена

сумња о политизацији и коришћењу спортисткиња у пропагандне сврхе. Главним кривцем је оцењен одборник владајуће партије настањен у безбеднијем делу Грдице коме мештани још не могу да опросте петнаест милона динара вредну улицу која води само до његове куће. Члановима Савета Месне заједнице ни месец дана након тог догађаја није јасно какву је поруку њима, или неком другом, требало да пошаљу репрезентативке Србије. - Не знам каква је порука требало да буде послата, можда да овом народу треба хлеба и игара, овога пута без хлеба. Не знам какву слику шаље у свет чињеница да се мештани сликају са рукометном репрезентацијом, па неко стиче утисак да је овде све у реду. Жао ми је што су испале жртве ситуације која је максимално исполитизована и где су неки људи хтели да пошаљу погрешну слику, а себи направе маркетинг. Организатор је отишао погнуте

главе, а представља се као неко ко ради у интересу ових људи, што је демантовао кад није пристао да стави потпис на петицију за покретање одговорности за насталу штету против НН починиоца. Ако каже да ради у интересу ових људи није имало разлога да то не учини. Доста је оних који долазе у Грдицу да се сликају, а потом за скупштинском говорницом причају сасвим друге ствари – каже Растовић уверен да дели мишљење великог броја становника овог краја. И поред велике несреће која их је задесила становници поплављеног подручја не пропуштају да подсете да је овом приликом један део великог насеља спасен првенствено због тога што је ниво воде био нижи, а не због надљудских напора одређених служби како то покушавају да докажу градски челници. Прве су у у несрећи реаговале екипе Црвеног крста и обезбедиле залихе хране, потом Центра за социјални

рад једнократном финансијском помоћи од пет хиљада динара по домаћинству. Помоћ је најавила и држава, а Грдичани верују да је разлог мање жеља да се помогне угроженом становништву а више спремност да се плати камата на неодговоран рад градских челника. У Грдици нико не гаји наду да би куће могле бити враћене у безбедно стање пре јесени, а ако се буду остварила таква предвиђања поједини ће ван својих домова провести скоро две године. Машине за исушивање зидова које су понуђене мештанима нису се показале као адекватно решење у ово доба године, па свако ко треба да усели у кућу малолетну децу размишља мало озбиљније. За потпуно сушење потребан је дужи период високих температура и добро проветравање а то, чак и да могу да плате утрошену струју, не могу да обезбеде уређаји за исушивање. Додатни проблем имају власници објеката који су

потребе за повећањем енергетске ефикасности задовољавали изолацијом кућа. Излоциони материјали дебели по неколико сантиметара отежавају продор топлоте до зидова па је влага на њима, у кућама у којима је ниво воде био четрдесетак сантиметара, достигла дупло виши ниво. Иако су радови на градњи заштитног бедема настављени у Грдици га сматрају парцијалним решењем, јер није нешто од чега би корист имали и други грађани. Након шест месеци без посла Марко се 1. априла упутио у Немачку. На одлуку је утицало и уверење да у кућу још дуго неће моћи да се врати, а рад у иностранству може да донесе део средстава за враћање објекта у стање од пре поплаве. Пред полазак признаје да би био неизмерно срећан ако при повратку пред Нову годину угледа слику бедема који ће Грдичанима осигурати право на безбедан живот. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.4.2016.

Дан цивилних жртава рата

МАГАЗИН

10.4.2016.

ПОШТА СТРАДАЛ

ЛИМ ЦИВИЛИМА

- Шести април се, у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора, обележава широм земље, а у Краљеву и на све који су страдали у масовном стрељању октобра 1941. године. - Краљево је током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера нашло се и на мети савезничке авијације. - Последице Другог светског рата мере се бројем од 1.800 цивилних инвалида рата. – Током НАТО бомбардовања 1999. године погинуло је више од хиљаду припадника војске и полиције и две и по хиљаде цивила од којих су 89 била деца, а десет хиљада цивила је рањено и повређено. - Подручје општине Краљево је током ваздушних напада на мети НАТО авијације било 54 дана, а у 172 напада на ову територију је бачено више од шест стотина различитих пројектила, тешке или лакше повреде задобило је 37 цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.700 објеката

дружење цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање традиционално обележава Дан цивилних жртава рата парастосом и полагањем венаца на хумке стрељаних у октобру 1941. Тако је било и протекле среду кад су чланови овог и других удружења, представници града и Војске Србије, одали пошту свима који су страдали у ратовима, а нису били директни учесници војних операција. На Гробљу стрељаних октобра 1941. најпре су се зачули звуци химне Републике Србије, а затим су, уз „Посмртни марш“ у извођењу ватрогасног Оркестра „27. септембар“, бројне делегације положиле венце и цвеће, након чега су свештеници Епархије жичке служили парастос. Седамдесет пета годишњица напада Немачке на Југославију у Другом светском рату повод је за одавање дужног поштовања невиним жртвама које је као таоце у октобру 1941. године масовно стрељала окупаторска војска. Жртве су биле дедови, очеви, мајке, браћа, сестре, рођаци и пријатељи данашњих генерација запослени у краљевачким фабрикама, железничари, занатлије, трговци,

МАГАЗИН

10.4.2016.

кафеџије, судије, лекари, професори, ђаци, шегрти, студенти, земљорадници. Заједничку судбину поделиле су и избеглице које су, бежећи од ратног зла, уточиште нашле у Краљеву. Савез Удружења цивилних инвалида рата Србије меморијално обележава 6. април у знак сећања на дан када су приликом бомбардовања Београда 1941. године у необјављеном рату пале прве цивилне жртве. Тог дана су авиони Трећег рајха бомбардовали Београд и друге незаштићене градове у Србији, а страдао је до сада неутврђени број цивилног становништва. Краљево је током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера нашло се и на мети савезничке авијације. Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава, а у ослобођеној земљи су од заосталих експлозивних средстава страдали бројни цивили, међу њима највише деца. Поред више од две хиљаде стрељаних у октобру 1941. године последице Другог светског рата се у Краљеву мере и бројем од 1.800 цивилних инвалида рата.

Агресија на Србију коју су током Другог светског рата извршиле силе осовине настављена је пред крај прошлог века нападом НАТО снага које су почев од 24. марта 1999. године, кад су пале прве бомбе, до 9. јуна кад је потписан Кумановски споразум, без престанка бомбардовале Србију пуних 78 дана у операцији названој „Милосрдни анђео“. Током војне операције која се у Удружењу цивилних инвалида рата сматра злочиначком и геноцидном погинуло је више од хиљаду припадника војске и полиције и две и по хиљаде цивила од којих су 89 била деца, а десет хиљада цивила је рањено и повређено. Краљево је, делећи судбину Србије, на мети агресора било од првог дана кад је једна од крстарећих ракета пала на аеродром у Лађевцима. Од 78 дана бомбардовања Србије подручје града је на мети НАТО авијације било 54 дана, а у 172 напада на ову територију бачено је више од шест стотина различитих пројектила. Тешке или лакше повреде задобило је 37 цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.700 објеката. Најчешће су бомбардовани Богутовац, Витановац, Самаила,

Берановац, а готово да нема места на подручју оштине где није пао ни један пројектил. Током НАТО бомбардовања на подручју општине је тешко повређено 16 грађана од којих троје деце старе између седам и тринаест година. Све што се дешавало повод је за настојање да се што дуже одржи сећање на овај период историје на шта у првом реду обавезују невине жртве. Удружење цивилних жртава рата Краљева и Врњачке Бање броји више десетина чланова са телесним оштећењима, а као хуманитарна организација социјалне оријентације усмерава активности на праћење социјалног, материјалног и здравственог стања и друге потребе цивилних инвалида рата, а помаже им код надлежних органа власти и локалне самоуправе да редовно остварују законска права. Удружење покреће иницијативе и даје предлоге за решавање социјалног и материјалног положаја цивилних инвалида и жртава фашистичког терора, подстиче личне и заједничке активности у унапређењу личности и њихово удруживање у друштвени живот. Уз скромну материјалну подршку локалне самоуправе рад удружења под-

ржавају Црвени крст и Српска православна црква, а веома успешним га оцењује и Извршни одбор Савеза удружења цивилних инвалида рата Србије.

На Београд пало 440 тона бомби Немачка је 6. априла 1941. године без објаве рата напала Краљевину Југославију снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица, а главни циљ напада немачког ваздухопловства је био разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку да се бомбардује Београд још 27. марта је донео Адолф Хитлер разјарен вестима о демонстрацијама против потписивања Тројног пакта. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера, а операција уништења, у којој је учествовало 234 бомбардера и 120 ловаца, носила је назив „Страшни суд“. Град је током дана бомбардован у че-

тири налета, а напади су настављени 7, 11. и 12. априла. На Београд је изручено око 440 тона разорних запаљивих бомби, а погинуло је, како се процењује, више од 2.500 људи и уништено више стотина зграда, међу њима Народна библиотека Србије. Југословенску престоницу је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд, а пилоти Шестог ловачког пука су током одбране Београда 6. и 7. априла 1941. године оборили између 42 и 48 немачких авиона. У борби против многоструко моћнијег непријатеља 6. априла су погинули браниоци престонице Милош Жунић код Панчева, Карло Штрбенк код Глогоњског рита, Добрица Новаковић код Београда и Живица Митровић код Шида док је авион којим је управљао Душан Борчић пао у Сарајевску улицу. Следећег дана је код Манастира Крушедол погинуо Михо Клавора, код Бешке Јован Капешић, код Ковиља Миливоје Бошковић, код ушћа Тисе у Дунав Милутин Петров, а међу страдалим браниоцима је и Бранислав Тодоровић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.4.2016.

Светски дан здравља и шећерна болест

МАГАЗИН

10.4.2016.

ТИХИ УБИЦА ПР

– Болест позната и као тихи убица тешко се дијагностификује, углавном кад већ постоје значајне компликације у здравственом стању пацијента. - Број умрлих од шећерне болести је четири пута већи него што показује званична статистика. - Иако се болест оцењује веома тешком и подмуклом може се превенирати и одложити појављивање у облику који угрожава живот. - Клиничка испитивања потврђују да се редовним контролама здравственог стања број оболелих може смањити за половину. - Број новооболелих се до скора кретао између 300 и 350 годишње, а у последње време се опасно приближава цифри од пет стотина

РЕТИ СВЕ ВИШЕ

ветски дан здрављa се широм света обележава 7. априлa сваке године под покровитељством Светске здравствене организације након одлуке са прве скупштине ове организације одржане 1948. године у Женеви. Иако се слави као годишњица оснивања Светске здравствене организације тај дан се користи да би се скренула пажњу светске јавности на најзначајније проблеме у вези са здрављeм људи на глобалном нивоу. Светски дан здрављa признају и обележавају многе владе и невладине организације заинтересоване за јавно здрављe, међу

њима и Влада Републике Србије, а поводом тог датума се организују различита међународна, регионална и локална дешавања са фокусом на тему коју је за ту годину препоручила Светска здравствена организација. Oво подразумева организовање предавања, дељење промотивног материјала, медијске кампање, едуковање здравствених и других радника и појединаца свих узраста, организовање бесплатних прегледа и давање савета у домовима здрављa, Црвеном крсту, на јавним местима и друге. Циљ је да се укаже на конкретан проблем, подигне свест људи o његовом значају,

предложе конкретна решења и финансијски, и на друге начине, помогне свим регионима, с акцентом на најугроженије. На Светски дан здравља ове године Светска здравствена организација је у фокус ставила шећерну болест, познату и као тихи убица, па се све активности одвијају под слоганом „Победи дијабет“. Повод је сазнање да је шећерна болест све присутнија код различитих старосних категорија, али и све учесталији узрок смртности. Најпоразније делује податак да се тешко дијагностикује, углавном кад већ постоје значајне компликације у

МАГАЗИН

10.4.2016.

здравственом стању пацијента. Иако се дијабет типа два најчешће јавља у најпродуктивнијем добу живота, после четрдесете године, све је чешћа појава и код најмлађих категорија становника. Примаријус др Драгана Тендјера Милићевић из краљевачког Завода за јавно здравље наглашава да Србији, као земљи у транзицији, због ниског нивоа социјално економског статуса прети повећан ризик од повећања обољевања, али и смртности. На то указује податак да је код више од осам одсто становништва болест већ дијагностификована, а процењује се да би овај број могао да буде већ и за нешто мање од половине. Иако законска регулатива подразумева пријављивање сваког новооткривеног случаја процењује се да подаци из регистра хроничних незаразних болести за Рашки управни округ нису довољно поуз-

дани. Ма колико било присутно уверење да се пријављује мање оболелих него што се очекује у последњих пет година је приметно значајно повећање броја оних код којих је болест дијагностификована. Податак да је број умрлих четири пута већи него што показује званична статистика, резултат је различитог начина шифрирања дијагнозе смртности од ове болест која може бити основно обољење или компликација која изазива појаву других. Иако се болест оцењује веома тешком и подмуклом битно је да се може превенирати и одложити појављивање у облику који угрожава живот, а стручњаци поручују да је превенција једноставна и укључује примену здравих стилова живота. Основни фактор ризика је неправилна исхрана која води ка гојазности као окидачу за појаву дијабета, потом физичка неактивност, па тек онда остали. Због тога се по-

себно значајним сматра потреба редовних контрола здравственог стања, јер клиничка испитивања потврђују да се на овај начин број оболелих може смањити за половину. Чињеницу да се број оболелих константно повећава додатно отежава податак да је међу њима све више деце. Лекари упозоравају на новину да је међу најмлађима све више присутан дијабет типа два и да су гојазност и пасиван начин живота доминирајући фактор обољевања од ове болести. То је повод за поруку родитељима и школама да се што активније укључе у борбу против гојазности која подразумева мање седења поред компјутера, и у школским клупама, а предност да времену проведеном у природи и покрету уз предност здраве над брзом храном. Подаци из Саветовалишта за дијабетичаре, које после паузе од не-

колико месеци поново ради средом пре подне при Служби опште медицине, потврђују да се до скора број новооболелих кретао између 300 и 350 годишње, а да се у последње време опасно приближава цифри од пет стотина. Др Нада Бојанић потврђује да је у Саветовалишту регистровано око три хиљаде оболелих који долазе по савете како да разреше дилеме везане за шећерну болест. Лекарима који раде у ординацијама време не дозвољава да сваком пацијенту посвете онолико пажње колико болест захтева због чега је неопходно да сваки оболели учествује у лечењу, а да би то могао мора добро да познаје своју болест. - Наша је улога да их едукујемо, јер само едукован пацијент може да учествује у лечењу болести која захтева учешће више лекара, а један од њих је сам пацијент. Како је фактор ризика

претерана гојазност трудимо се да укажемо на правилну исхрану кроз већи број оброка, коришћење више воћа поврћа и прилагођавање јеловника сваком пацијенту посебно у зависности од придружених болести које има. Физичка активност мора бити континуирана и свакодневна, а прилагођена сваком пацијенту, посебно старијима који поред дијабета имају и придружене болести. Обзиром да шећерна болест представља комплексан метаболички поремећај наша је улога да доведемо на нормалан ниво и вредности масноћа у крви. Зато свима препоручујемо да више воде рачуна о исхрани и телесној тежини, како би је свели у границе нормале, јер редукција телесне тежине побољшава гликорегулацију, а регулисана шећерна болест не доводи до настанка компликација на крвним судовима које представљају највећу опасност – упозорава

др Бојанић. Циљ превентиве је да се спрече компликације, или бар одложи њихова појава, а најчешћим се сматрају инфаркт миокарда, отказ рада бубрега и шлог који су много чешћи код дијабетичара него код осталих категорија оболелих. Дијабетичари постају предмет интересовања секундарне здравствене заштите од тренутка кад дође до компликација у функционисању кардиоваскуларног система. Проблем дијабета на секундарном нивоу сем за пацијента значајан је за здравствене установе и укупну економију, јер је лечење доста скупо и дуготрајно, а болест тешко излечива ако се пацијенти не придржавау свих мера превенција које прописују савремена медицина и научна достигнућа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

10.4.2016.

Еди звани орао

Филм „Еди звани орао“ инспирисан је стварном причом о храбром британском ски скакачу Мајклу Едију Едвардсу који никад није изгубио веру у себе, чак и кад га је цела нација отписала. Уз помоћ харизматичног и бунтовног тренера Еди успева да постане национални херој који је представљао Велику Британију на Олимпијским играма у Калгарију 1988. године. Еди „Орао“ Едвардс је постао познат по томе што је био десет килограма тежи у односу на своје ривале и изузетно кратковид, али то га није спречило да наступа са наочарима. Лоши резултати су га чинили све популарнијим, а што је горе скакао и постизао слабије резултате постајао је траженији. Мада никад није био талентован за спорт Еди се од најраније младости посветио једином циљу да постане олимпијац, па се опробао у многим спортовима да би се на крају одлучио за ски спуст, а када замало није ушао у

британски тим за Зимске олимпијске игре 1984. пребацио се на скијашке скокове. Британија никад није имала представника међу скакачима на Зимским олимпијским играма, а ни Еди никад пре тога није скакао. Био је тежи од већине скакача, није имао спонзора, а и вид му је био лош па је морао да скаче са наочарима које су се маглиле, што је било посебно опасно. Ипак, преовладао је необуздан спортски дух, па је са позајмљеном опремом 1987. био једини британски кандидат за Светско првенство, а 55. место било је довољно да се квалификује за Зимске олимпијске игре у Канади. Еди је био последњи у оба скока дужине 70 и 90 метара, али су га медији обожавали због чега је добио надимак Орао. Постао је права звезда, па је било само питање времена када ће бити снимљен филм о овом необичном јунаку. Филм се приказује до 13. априла, а за улазницу је довољно одвојити 250

динара.

Моја велика мрсна православна свадба 2 „Моја велика мрсна православна свадба 2“ је дуго очекивани наставак романтичне комедије са највећом зарадом у истојији која је још 2002. освојила симпатије публике широм света. Главне улоге поновно играју Ниа Вардалос и Џон Корбет, а нови члан породице је њихова ћерка Парис коју глуми Елена Кампоурис. Након што су провели већину времена фокусирајући се на проблематичну ћерку, Тула и Иан се у овом наставку суочавају са брачним проблема, а и са још једним грчким венчањем – овај пут, још већим и дебљим. Тула је дуго у браку са Ианом и како то увек бива, ушли су у колотечину, а како попут већине мајки није у баш најбољим односима с кћерком тинејџерком, тешко налази времена за себе и супруга. Њих двоје се питају да

ли да дозволе седамнаестогодишњој Парис да одрасте и бира свој пут и не гуше је својим очекивањима. Баш као и некада Тула Парис није задовољна сликом о томе каква би требало да буде узорна Гркиња, па се бори сс очекивањима породице и сновима које жели да следи. Тулини родитељи Гус и Мариа су поносни деда и бака који се питају где је нестала романтика док се Иан и Тула боре са проблемима који су мучили њене родитеље у првом делу филма. Гледаоци широм света заљубили су се у ликове с којима су могли лако да се поистовете и у откаченим и храбрим припадницима клана Портокалос виде сличност са сопственим породицама. Сценарио потписује Ниа Варадлос, а глуми и у новом наставку међу већ познатим лицима у филму који открива велику тајну откачене породице Портокалос након чега ће уследити још веће венчање.

Шефица Номинована за Оскара, Мелиса Мекарти у филму „Шефица“ игра главну улогу велике индустријске моћнице која доспева у затвор због инсајдерског трговања информацијама. Кад се поново појави на сцени, и покуша да се представи као најновија америчка „слаткица“, неће сви које је заврнула моћи тако лако да јој опросте и забораве. Након изласка из затвора сазнаје да никога није брига за њу и да је једина особа којој може да се обрати за помоћ бивша асистенткиња према којој се није увек односила на најбољи начин. Будући да је остала без свега, усељава се код ње и покушава да доведе у ред свој живот. У режији Бена Фалкона комедија је заснована на оригиналном лику који је створила Мелиса Мекарти, а по сценарију који је она написала заједно са Фалконом и Стивом Малоријем.

Песма мора Филм говори о Бену и његовој млађој сестри Сирши, последњем детету фоки, који ће се упустити у фантастично путовање до куће преко мора, кроз заборављени свет ирских легенди и магије, света коме је потребно да Сирша пронађе свој глас и отпева „Песму мора“ како би спасила вилински свет од заборава.

Перната банда 3Д Куко је безбрижни тинејџер папагај коме је занимљивије да прати телевизијске јунаке него да учествује у досадним кућним пословима. Кад перната банда запрети да ће његовом оцу отети циркуску арену, Куко одлучује да једино јунак Ел Американо може да спасе ствар па креће на опасно путовање како би га довео из Холивуда.

МАГАЗИН 10.4.2016.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

10.4.2016.

ПОЖАРИ ПРОГУТАЛИ ДВА

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 28. марта до 3. априла сведочи о тренду смањења броја кривичних дела који је, у односу на претходни статистички период, мањи за двадесетак процената. У структури двадесет, колико су евидентирали припадници Криминалистичке полиције, само једно се сврстава у привредни, док остала припадају области општег криминала. Успех у откривању починилаца креће се око једне трећине укупног броја о чему сведочи податак да су познати извршиоци седам кривичних дела. У области јавног реда и мира било је много бурније него претходне недеље о чему сведочи за половину већи број прекршаја, а у структури 18 евидентираних повод за нарушавање су у четири случаја биле туче, а у четрнаест прекршаји који се у полицијској терминологији третирају као остали.

Иако једна саобраћајна незгода мање него у претходном седмичном периоду сведочи о незнатно стабилнијој ситуацији у области безбедности саобраћаја забрињава податак да је три пута већи број оних које су за последицу имале повређена лица. У шест таквих једна особа је задобила теже телесне повреде, код шест су оне процењене као лакше, а материјална штета од 380 хиљада динара скоро три пута је мања него претходне недеље. Број прекшаја у саобраћају је незнатно већи него претходне недеље, а са 521 је најближи рекордном из друге недеље марта. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу два пожара који су причинили штету од два и по милиона динара. У статистици Полицијске управе остаће забележено да је у марту евидентирано 127 кривичних дела од којих се само два третирају као дела

привредног криминала. Успех у откривању починилаца је нешто нижи од трећине о чему сведочи податак да су инспекторима Криминалистичке полиције познати избршиоци 41 кривичног дела. Од 96 прекршаја евидентираних током месеца 24 отпадају на туче, а чак 72 оне који се третирају као остали. Март ће заувек остати познат по 44 саобраћајне незгоде од којих 16 са повређеним лицима, 28 са материјалном штетом и једном са фаталним исходом. Две особе су претрпеле теже телесне повреде, 20 лакше, а материјална штета је за 354 хиљаде премашила два милиона динара. У истом периоду евидентирано је 2.401 прекршај несавесних учесника у саобраћају. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу четири пожара у којима је причињена материјална штета од

Три хиљаде боксева цигарета у гаражи У заједничкој акцији припадника Министарства унутрашњих послова у Краљеву и Новом Пазару, пресечен је још један ланац илегалне трговине акцизном робом. Полиција је јуче око 3 часа у Рватима код Рашке запленила цигарете чија се вредност процењује на око 3 милиона динара. Приликом претреса у гаражи власништво четрдесетогодишњег мештанина Н.К. пронађено је ускладиштено око 3.000 боксева цигарета марке „малбре“,без акцизних маркица које су, уз потврду, одузете и предате радницима Теренске контроле Пореске управе у Краљеву. Због основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина, Н.К. је ухапшен, а након четрдесетосмочасовног задржавања биће, уз кривичну пријаву, доведен основном јавном тужиоцу у Рашки.

И ПО МИЛИОНА ДИНАРА личитог интензитета за 140 хиљада динара је мања од четири милиона.

Дрога у аутобусу, власник непознат

преко три и по милиона динара. Први квартал ове године обележило је 331 кривично дело од којих само шеснаест из области привредног криминала. Успех у откривању починилаца креће се око трећине, а може да брине податак да од 261 прекршаја 105 отпада на туче.

О ситуацији у саобраћају сведочи податак о 109 саобраћајних незгода од којих је у 40 лако повређено 54, а теже шест особа. Материјална штета је процењена на скоро седам милиона динара, а забележено је и 5.015 саобраћајних прекршаја. Штета причињена у 14 пожара раз-

Припадници Министарства унутрашњих послова су на Заједничкој тачки прелаза „Рудница - Јариње“ код Рашке, пронашли 4,2 килограма биљне материје за коју се сумња да је опојна дрога марихуана. Полиција је приликом контроле аутобуса, који се кретао из правца Аутономне покрајине Косово и Метохија, марихуану пронашла у бункеру за одлагаље пртљага, спаковану у 10 најлонских кеса. У кратком сакопштењу Полицијске управе Краљево потврђено је како се наставља рад на утврђивању свих околности овог догађаја и идентификацији и проналаску осумњиченог. Т. Радовановић

10.4.2016.

МАГАЗИН

Промоција здравих стилова живота

СПОРТОМ ДО - Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ током целе године промовише физичке активности и поједине спортове. – После фудбала на реду је тенис, затим атлетика , крос, регата на базену и други. – Вештину баратања фудбалском лоптом демонстрирало 220 дечака и девојчица сврстаних у 11 група и 12 екипа. – Раме уз раме предшколци из школа „Светозар Марковић“, „Димитрије Туцовић“ и „Јово Курсула“ и вртића „Полетарац“. – Пригодне награде за најталентованије фудбалере

О ЗДРАВЉА време све бржег живота посебно значајним сматра се помањкање физичких активности све већег број становника што изискује потребу да се на њих, као основу за здрав живот, укаже у најранијем узрасту. То је повод да на Светски дан здравља Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ и Фудбалски клуб „Бубамара“ организују традиционални турнир у малом фудбалу за децу из припремно предшколских група у школама „Светозар Марковић“, „Димитрије Туцовић“ и

„Јово Курсула“ и вртића „Полетарац“. На великом фудбалском терену Атлетског стадиона нашло се 220 предшколаца сврстаних у дванаест екипа и једанаест група. Стручни сарадник за физичку културу у Предшколској установи Дејан Јеротијевић потврђује да императив овогодишњег турнира није резултат, и питање победника, већ указивање на значај физичких активности за здрав живот. Вештину баратања фудбалском лоптом паралелно су показивали и дечаци и девојчице, а најталентова

нијим у мушкој и женској конкуренцији, најбољем голману и играчу који је показао највиши ниво фер плеја припале су заслужене награде. Активности на промоцији физичких активности и појединих спортова у оквиру Предшколске установе се организују током целе године, а већ следеће недеље на теренима поред Ибра ће то бити тенис након кога на ред долазе атлетика, крос, регата на базену и други. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.4.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 10. ДО 16. АПРИЛА

МАГАЗИН

10.4.2016.

10. април

1710. — Анин статут, први закон о заштити ауторских права, је ступион на снагу у Великој Британији. 1809. — Почео је Рат пете коалиције када је Аустрија напала Баварску. 1814. — Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Бонапарта је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба. 1864. — Млађи брат аустријског цара Франца Јозефа надвојвода Максимилијан крунисан је за цара Мексика. 1869. — Спајањем две железничке пруге, „Унион Пацифик“ и „Централ Пацифик“ прорадила је америчка трансконтинентална железница. 1912. – Титаник је испловио на своје прво и једино путовање. 1921. — Сун Јат Сен изабран за првог председника Кине. 1932. — Паул фон Хинденбург поново изабран за председника Немачке победивши са 19 милиона гласова Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. поверио је Хитлеру формирање владе и тиме формално предао власт нацистима. 1938. — На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке, 99,75 одсто Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој. 1941. — У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем. Комунистичка партија Југославије донела одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против немачких окупатора без обзира на распад југословен-

ске армије. Седиште Централног комитета партије премештено је из Загреба у Београд. 1944. — Совјетске трупе ослободиле у Другом светском рату Одесу од Немаца. 1953. — Шведски политичар Даг Хамаршелд постао генерални секретар УН. 1963. — У северном Атлантику у експлозији америчке атомске подморнице „Трешер“ погинуло је 129 људи. 1973. — Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку. 1974. — Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији. 1992. — Од експлозије подметнуте бомбе у Лондону три особе су погинуле, а 91 рањена. 1993. — У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца. 1994. — Авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске око Горажда, које је УН прогласила „безбедносном зоном“. То је била прва војна акција НАТО снага од оснивања ове војне алијансе. 1995. — Израел и Јордан су разменили амбасадоре на основу мировног споразума двеју земаља из октобра 1994. године. 1997. — У Њујорку у „Корпорацији Карнеги“ и под покровитељством „Пројекта за етничке односе“, одржан је, без сагласности о било којем спорном питању, тродневни српско-албански округли сто о Космету, на којем су учествовали представници српске опозиције и косметских Албанаца.

2001. — Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци. 2002. — Извештај о паду Сребренице открио да су холандске мировне трупе посредно одговорне за масакр 7.500 Муслимана, након чега су холандска влада и начелник Генералштаба холандске војске поднели оставке. 2003. — Немачке власти изручиле су Србији бившу власницу пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафину Милановић. 2010. — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по

густој магли слети на аеродром код Смоленска.

11. април 217. — Макрин постао римски цар. 491. — Анастасије I изабран за новог источноримског (византијског) цара. 1241. — Монголска војска Батукана је поразила угарску војску Беле IV у бици на реци Шајо. 1544. — Француске снаге су поразили удружену шпанско-немачку војску у бици код Черезоле. 1689. — Крунисан енглески краљевски пар Вилијам III Орански и Мери II. За време њихове владавине донето неколико важних одредаба и закона, као што су Закон о правима и Акт толеранције. 1713. — Утрехтским миром окончан Рат за шпанско наслеђе. Низом уговора које су 1713, 1714. и 1715. потписале Енглеска, Француска, Холандија, Савоја, Португалија и Пруска преуређена мапа Европе, а Шпанија

принуђена да за владаре прихвати француске Бурбоне. 1814. — Постигнут споразум из Фонтенблоа према којем је Наполеон Бонапарта абдицирао и био прогнан на острво Елба. На престолу га заменио Луј XVIII. 1842. — Браћа Герман, београдски трговци, завршила градњу прве српске лађе „Кнез Михаило“. Мајстори из Цариграда почели градњу 1840. у Брзој Паланци на Дунаву. На броду било места и за 18 топова. 1894. — Уганда постала британски протекторат. 1899. — САД од Шпаније преузеле Филипине. 1919. — Основана Међународна организација рада са седиштем у Женеви. 1921. — Установљен је Емират Трансјордан, аутономни део Британског мандата над Палестином, са емиром Абудлахом I од Јордана. 1945. — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд. 1948. — Почела изградња Новог Београда, новог београдског насеља на левој обали Саве. 1952. — Војним пучем власт у Боливији преузео Национални револуционарни покрет. 1961. — У Јерусалиму почело суђење бившем функционеру нацистичке Немачке Адолфу Ајхману за ратне злочине над Јеврејима у Другом светском рату. 1968. — Атентат на Рудија Дучкеа, студентског лидера у Немачкој. 1968. — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о грађанским правима из 1968. којим је забрањена расна дискриминација у продаји, изнамљивању станова. 1973. — Нацистички лидер Мартин Борман званично проглашен мртвим и скинут са листе тражених ратних злочинаца у Немачкој. 1979. — У главни град Уганде, Кампалу, ушле трупе Танзаније и снаге опозиције у егзилу, окончавши осмогодишњу владавину Идија Амина Даде. Иди Амин побегао у Либију. 1984. — Константин Черњенко

изабран за председника Президијума Врховног совјета СССР-а. 1991. — Савет безбедности Уједињених нација објавио формалан крај Заливског рата уз обећање Ирака да ће платити ратну штету и уништити оружје за масовно уништавање. 1997. — У Београду, у ресторану „Мама миа“, убијен заменик министра унутрашњих послова Србије - генералпуковник Радован Стојичић - Баџа. Убиство никада није расветљено. 1999. — У Београду убијен новинар Славко Ћурувија, власник листа "Дневни телеграф" и сувласник "Европљанина“. Убиство није разјашњено. 2001. — Шкотска компанија „ППЛ Терапиетикс Пиелси“, која је 1996. створила првог клонираног сисара, овцу Доли, саопштила да је произвела пет клонираних прасића. 2002. — Бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио самоубиство на улазу у зграду Скупштине СР Југославије. 2003. — СФОР у Тузли ухапсио ратног злочинца Насера Орића, ратног команданта Армије БиХ, и изручио га Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за ратне злочине над српским цивилима у источној Босни од почетка рата до 1993.

12. април 238. — Гордијан II је поражен и убијен у бици код Картагине од нумидијске војске одане Максимину Трачанину. 467. — Антемије постаје нови западноримски цар. 1204. — Крсташи у Четвртом крстачком рату освојили Цариград. 1861. — Нападом снага Конфедерације на тврђаву Самтер у Јужној Каролини почео Амерички грађански рат. 1877. — Велика Британија анектирала бурску јужноафричку републику Трансвал. 1890. — Почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули. 1911. — Први непрекидни лет на релацији Лондон-Париз трајао је три

10.4.2016.

МАГАЗИН

сата и 56 минута. 1938. — У САД је донет први закон којим се захтева лекарско уверење приликом добијања дозволе за ступање у брак. 1941. — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд. 1945. — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије. 1945. — Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта. 1946. — Сирија стиче независнот од Француске. 1954. — Били Хели снима хит „Rock Around the Clock“. 1961. — Јуриј Гагарин, совјетски космонаут, постаје први човек који је Земљу облетео у космичком броду сателиту Восток-1. 1961. — Реј Чарлс добија четири награде „Греми“. 1963. — У Уједињеном Краљевству објављен је албум Битлса „From Me to You“. 1966. — Бомбардери Америчког ратног ваздухопловства извели прве ваздушне нападе на Северни Вијетнам у Вијетнамском рату. 1970. — Православна црква у Америци добија аутокефалију од руског патријарха Алексија I. 1970. — Совјетска подморница К-8, која је носила четири нуклеарна торпеда, је потонула у Бискајском заливу четири дана након пожара на броду. 1980. — У војном удару под вођством наредника Семјуела Доа убијен председник Либерије Вилијам Толберт. Доу је потом суспендовао Устав, прогласио се председником и наредио стрељање 13 представника бившег режима. 1980. — Олимпијски комитет САД прогласио је бојкот Олимпијских игара у Москви. 1980. — Тери Фокс је у Сент Џонсу започео свој Маратон наде. 1981. — Свемиски шатл Колумбија је лансиран на своју прву мисију. 1987. — Совјетски космонаути Александар Лавејкин и Јуриј Романенко "шетајући" космосом успешно

повезали космички модул са орбиталном станицом "Мир". 1992. — Извођењем представе „Трамвај звани жеља“, отворен је Ethel Barrymore theater на Бродвеју. 1993. — Током контроле зоне забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине француски авион мираж срушио се у Јадранско море. 1997. — Бивши албански краљ Лека I вратио се у земљу после 58 година изгнанства. 1999. — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло 55 путника и више десетина повређено. 2001. — У месту Лоран, у Француској, деактивирана бомба из Другог светског рата, тешка 250 kg. Бомба нађена у центру града на градилишту једне дворане, између градске скупштине и стадиона. 2002. — Председник Венецуеле Уго Чавез поднео оставку под притиском официра, после жестоких сукоба својих присталица и противника у којима је погинуло најмање 17 људи. У року од 48 сати Чавес декретом враћен на место председника.

13. април 1204. — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград. 1598. — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим се је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима. 1848. — Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине. 1869. — У Панчеву изашао први број недељника "Панчевац". У овом листу објављен је први превод на српски језик "Комунистичког манифеста". Лист је више пута забрањиван и обнављан. 1898. — Марија Кири Склодовска открила нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности. 1919. — Британске трупе су у Ам-

рицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија. 1936. — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1605 Миланковић. 1941. — СССР и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату. 1945. — Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату заузеле су Беч. 1964. — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм "Пољски љиљани", први црнац који је добио ово високо филмско признање. 1966. — У удесу хеликоптера погинуо председник Ирака Абдул Салам Ариф. 1970. — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975. — Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум. 1981. — Новинарка Вашингтон поста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману. Два дана касније Кук је вратила награду, након признања да је причу измислила. 1990. — Совјетски Савез признао одговорност за масакр више хиљада Пољака 1940. у Катинској шуми. 1995. — Украјина пристала да до 2000. године затвори нуклеарну електрану Чернобиљ, познат по томе што је 1986. године изазвао огромно радиоактивно загађење. 1996. — У Бриселу завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину на којој је обећана 1 милијарда и 230 милиона долара помоћи за обнову земље. 1997. — Након дужег одлагања Папа Јован Павле II посетио Сарајево. Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона пронађене су свеже постављене мине. 1999. — У држави Мичиген осуђен је доктор Џек Керворкиан на 10 до 25 година затвора за помоћ у самоуби-

ству Томаса Јоука, које је извршено годину дана раније и снимљено на видео-касети. 2002. — Стални Арбитражни суд у Хагу донео је правоснажну одлуку којом је дефинисана 1.000 километара дугачка граница између Етиопије и Еритреје, чиме је окончан сукоб који је кулминирао двогодишњим ратом (1998—2000) између те две афричке земље.

14. април 43. п. н. е.. — Марко Антоније, који је опсео цезаровог атентатора Децима Брута у Мутини, је поразио војску конзула Панса, а одмах затим је поражен од војске другог конзула Хирција. 69. — Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и наметнуо се за римског цара (Година четири цара). 193. — Војска у Илирику је изабрала Септимија Севера за римског цара. 955. — Након женидбе са хришћанском Дубравком од Бохемије, пагански владар Пољана Мјешко I је примио хришћанство, што се сматра оснивањем Пољске. 1205. — Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз крсташима и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског. 1849. — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије. 1865. — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату који је извео Џон Вилкс Бут неколико дана по завршетку грађанског рата. 1900. — Председник Француске Емил Лубе у Паризу отворио Светску изложбу, највећу те врсте у историји Европе. 1912. — Брод Титаник ударио је у ледену санту и потонуо следеће ноћи, усмртивши 1503 особе. 1912. — Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос. 1931. — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса XIII.

1945. — Савезничке трупе ухапсиле немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу. 1958. — Спутњик 2 је пао на Земљу после мисије дуге 162 дана. 1970. — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975. — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније. 1986. — Као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину, амерички председник Роналд Реган је наредио бомбардовање Либије. 1988. — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистанских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана. 1994. — Два америчка борбена авиона F-15 игл грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима. 1995. — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом. 1999. — Најмање 75 људи погинуло, а 25 тешко рањено у Метохији у две избегличке колоне које су ракетирали авиони НАТО. Пакистан извршио пробу балистичке ракете домета 2.000 километара, способну да носи нуклеарне пројектиле. 2000. — Митингом у центру Београда, „Стоп терору, за демократске изборе“, српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи. 2003. — На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптузеницима на слободи.

У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.

МАГАЗИН

10.4.2016.

15. април

1071. — Бари, последњи византијски посед у јужној Италији, се предао Роберту Гвискару. 1450. — У последњој фази Стогодишњег рата Французи су у бици код Формињија поразили Енглезе, чиме је окончана енглеска доминација у Нормандији. 1755. — Самјуел Џонсон, енглески песник, новинар и лексикограф, објавио „Речник енглеског језика”, први модеран енглески речник. 1909. — Аустријски цар одобрио Статут за аутономну управу у Босни и Херцеговини. 1912. — На првом путовању из Велике Британије у САД потонуо „Титаник”, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.523 од 2.224 путника. 1923. — Инсулин, који је канадски научник, нобеловац Фредерик Бантинг, открио 1921., ушао у употребу при лечењу дијабетеса. 1925. — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. 1941. — Југословенска влада, на челу с председником, генералом Душаном Симовићем, напустила земљу

после немачке окупације. Дан раније из земље отишао краљ Петар II Карађорђевић. 1945. — Британске трупе у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор “Берген-Белзен”. 1952. — Банка “Френклин” у Њујорку издала прву кредитну картицу у свету. 1968. — Два совјетска сателита без људске посаде, „Космос 212” и „Космос-213”, аутоматски се спојила док су кружила у Земљиној орбити. 1974. — После петнаестогодишње владавине, војним пучем свргнут са власти председник Нигера Диори Хамани. 1979. — У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од 100 особа, око 600 повређено, а више од 80.000 остало без кућа. 1986. — Америчко ваздухопловство је бомбардовало Триполи и Бенгази у операцији Кањон Ел Дорадо. 1989. — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача. 1992. — Уједињене нације увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније “Пан Америкен”, који је експлодирао изнад Локберија у Шкотској 1988. и бомбардовања француског авиона изнад Нигера 1989. 1994. — Министри водећих земаља света потписали ГАТТ, Општи споразум о тарифама и трговини. 1996. — „Комисија за истину” у Јуж-

ној Африци, формирана како би испитала злоупотребу власти у време апартхејда, отворила истражни поступак. Од подметнуте експлозивне направе оштећена Бајракли-џамија у Београду. Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић изјавио да је то је био седми напад на ту џамију од 1990. 1997. — Током ходочашћа, у пожару који је захватио шаторско насеље близу Меке, у Саудијској Арабији, погинула 343 ходочасника. 1999. — НАТО преузео одговорност за бомбардовање конвоја избеглица на Косову, а током којег је, према југословенским изворима, погинуло 75 цивила. 2002. — У несрећи путничког авиона кинеске компаније „Air China“ погинуле најмање 122 особе. 2005. — На магистралном путу Зрењанин - Нови Сад, дошло до тешке саобраћајне несреће када је аутобус фирме „Аутобанат“ пао са Жабаљског моста у реку Тису. Погинуло више од десет особа, а око петнаестак повређено. 2014. — Припадници исламистичке организације Боко Харам су отели више од 250 девојчица из средње школе у нигеријском граду Чибок.

16. април 73. — Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат). 1346. — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија

с првим српским патријархом Јоаникијем. 1520. — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства. 1521. — Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу. 1582. — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу). 1746. — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо. 1780. — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка. 1818. — Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом. 1854. — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду. 1856. — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата. 1910. — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отоворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена. 1912. — Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша. 1917. — Владимир Лењин се вра-

тио у Петроград после изгнанства у Швајцарској. 1922. — Немачка и Русија су потписали Рапалски уговор којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи. 1944. — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату. 1945. — Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове. 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг. 1945. — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе. 1947. — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 580 људи у експлозији брода са 2100 метричких тона амонијум-нитрата. То је једна од највећих не-нуклеарних експлозија. 1948. — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој. 1964. — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“. 1970. — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту

Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе. 1982. — Британска краљица Елизабета прокламовала нови канадски устав на основу којег су прекинуте последње колонијалне везе Канаде с Британијом. 1992. — Кошаркашки клуб Партизан освојио Куп европских шампиона. 1996. — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис. 2001. — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске. 2002. — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана. 2003. — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића. 2012. — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја.

МАГАЗИН 10.4.2016.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs