MagazIN 220 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 220 * 3. април 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

3.4.2016.

У овом броју: Вода здрава ваздух сумњивог квалитета Партија удружених пензионера Србије Четвореочи на изборима За боље и праведно Краљево Једнобојна историја Србије Човекољубље на делу Дани франкофоније На челу општине у јантежим тренуцима

8 12 14 20 28 36 42 48

Нове перспективе добровољног рада Помоћ пријатеља у невољи Поновљено искуство Време тралалајки Криминолошки случај или политичко питање На репертоару Биоскопа „Кварт“ Пожар прогутао милион динара Времеплов

58 62 68 74 82 90 92 94

МАГАЗИН 3.4.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 3.4.2016.

Јануар 2016.

Педесет четврта седница Градског већа

МАГАЗИН

3.4.2016.

ВОДА ЗДРАВА, ВАЗДУХ

- Да чланове Градског већа није претерано интересовало стање ваздуха које је исцрпно коментарисао руководилац Одсека за заштиту животне средине и здравствену безбедност воде Завода за јавно здравље сведочи појачан жагор и интензивније куцање порука на мобилним телефонима. - Иако прописи дозвољавају да гранична дневна вредност суспендованих честица у ваздуху може бити прекорачена највише 35 дана у току године анализе показују да број дана са концентрацијама преко граничне вредности достиже 119. - Гранична дневна вредност за суспендоване честице износи 50 микрограма по кубном метру, а у јануару претходне године највиша измерена је достигла 327,17

СУМЊИВОГ КВАЛИТЕТА

МАГАЗИН

3.4.2016.

акон последње, педесет четврте по реду, седнице Градског већа Краљевчани коначно могу да одахну јер је гласовима народних представника потврђено како су у јануару пили исправну воду и удисали мање више чист ваздух. Извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода у току јануара ове године сачињен је 17. фебруара а да стигне до локалне самоуправе требало му је пуних месец дана како би био уврштен у дневни ред седнице Градског већа одржане 1. априла. То што је усвојен на дан шале не треба да брине, јер је Градско веће потврдило како су сви анализирани узорци из мреже водовода били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. Центар за хигијену и хуману екологију је у току јануара узорковао на основни преглед 151 узорак воде за пиће из мреже градског водовода и 11 узорака сирових вода са црпних станица и утврдио да су сви бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду, једном недељно, узоркована је вода за анализу на фенолне материје из реке Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири

пута спектрофотометријском методом, вредности за фенолне материје нису прелазиле прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, утврђено је како се може констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јануара била хигијенски исправна. На резултате о квалитету ваздуха чекало се мало дуже, па је извештај завршен тек 4. марта, а на основу оцењивања квалитета применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида, азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица, таложних материја и тешких метала у централној урбаној зони утврђено да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида и азотдиоксида у току јануара биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње вредности индекса црног дима биле су изнад максимално дозвољених пет дана на мерном месту Завод за јавно здравље, 13 дана у близини Пљакиног шанца и шест дана у близини зграде Скупштине града. Слична је ситуација и са суспендованим честицама чија је концентрација изнад толерантних била чак 25 дана на

мерном месту Полицијска управа, а кад су у питању вредности тешких метала, олова и кадмијума, констатовано је да су биле испод граничних и толерантних, док су вредности арсена биле изнад овог нивоа три дана, а никла десет дана. Предмет разматрања на последњој седници Градског већа био је Извештај о контроли квалитета ваздуха на територији града у току претходе године и Програм контроле квалитета за ову годину и констатовано да током претходне године ни на једном мерном месту нису измерене концентрације сумпордиоксида преко дозвољене дневне граничне и толерантне вредности која износи 125 микрограма по кубном метру. Кад је у питању чађ у току године је измерено прекорачење 49 дана, а највише измерене вредности на мерном месту Пљакин шанац 32 дана су биле три пута веће од дозвољених. На овом месту је забележена и највиша средња годишња вредност црног дима, док је на другим била вишеструко нижа. Средња годишња вредност азотдиоксида мерена на мерном месту Пљакин шанац показује да је била испод граничне. У току године су ове вредности два дана прелазиле граничне, а једног толерантне.

У складу са Законом о заштити ваздуха успостављено је мерење суспендованих честица у ваздуху и констатовано да је у току године у оквиру систематског мониторинга вршено 363 дана на мерном месту код зграде Полицијске управе. Иако прописи дозвољавају да гранична дневна вредност може бити прекорачена највише 35 дана у току године анализе показују да је број дана преко граничне вредности достигао 11, а изнад толерантне 108, што води ка закључку да укупан број дана са концентрацијама преко граничне вредности достиже 119. Гранична дневна вредност за суспендоване честице износи 50 микрограма по кубном метру, а у јануару претходне године највиша измерена је износила 327,17. Иако гранична вредност за суспендоване честице износи 40, а толерантна 41,6 микрограма по кубном метру измерена средња вредност у 2015. години износила је 71,765 Током двадесет једног дана у јануару, фебруару, марту, априлу, новембру и децембру измерене су повећане вредности никла и фракције суспендованих честица изнад прописане граничне односно толерантне вредности. Ове вредности за суспендоване че-

стице које потичу од аеросола, дима, загушљивих испарења, пепела и полена крећу се између 25 и 27,8 микрограма по кубном метру, а током претходне године су испод ових вредности биле у периоду од маја до септембра. Најкритичније је било у децембру кад су вредности премашиле четвороструке вредности оних које се сматрају толерантним. Општи утисак са седнице указује да чланове Градског већа није претерано интересовало стање ваздуха које је исцрпно комнтарисао руководилац Одсека за заштиту животне средине и здравствену безбедност воде др Небојша Димитријевић, о чему сведочи појачан жагор и интензивније куцање порука на мобилним телефонима. Градско веће је разматрало извештај о реализацији Програма коришћења средстава фонда за заштиту животне средине за 2015. и коришћења средстава фонда у овој години, потом предлога решења о образовању и именовању Комисије за оцењивање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у 2016. години, а на дневном реду се нашло и више предлога о давању сагласности за парцела-

цију земљишта и отуђење катастарских парцела. Месној заједници „Хигијенски завод“ је дата сагласност за изградњу мањег приземног објекта, а Шумарској и Пољопривредно хемијској школи одобрен износ од 432.763 динара за предмер и предрачун радова који ће се финансирати од стране Министарства просвете и Европске инвестиционе банке. У исту сврху, а за потребе четири основне школе, намењено је 553.987, за санацију крова на објекту Машинско техничке школе „14. октобар“ у оквиру пројекта „Енергетска ефикасност у јавним зградама“ 4.809.240, а износ од 412.896 динара намењен је санацији равног крова на стамбеној згради у ул. Ибарска број 2. Градско веће је подржало Нацрт годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, програм рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде, закључак о давању сагласности на висину средстава за финансирање спортских удружења и предлог решења о отуђењу без накнаде 3100 комада пластичних канти за смеће у корист ЈКП „Чистоћа“ Краљево, ради побољшања здравствене заштите становништва. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

3.4.2016.

ПАРТИЈА УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ 2. април 2016.

Још три недеље до коначне одлуке

МАГАЗИН

3.4.2016.

ЧЕТВОРЕ ОЧИ НА ИЗБОРИМА

- Покрет за Краљево и Краљевачки форум излазе пред бираче са великим амбицијама и добро припремљени, а жеља да битније мењају односе у локалној средини заснива се на озбиљности и одговорности о којој сведочи квалитет кандидата на изборној листи. – Основ предизборног програма конкретна решења и смислене идеје које могу да се реализују. - Краљево није само простор од педесетак метара у пречнику око споменика у центру града већ широка територија која укључује места удаљена и стотинак километара од њега. - Кампања од врата до врата. - Краљево универзитетски град. - Пријаве против оних који лепљењем плаката руже град и Комуналне полиције која на то не реагује

верење да у предизборну кампању никад до сада Краљево није ушло у тежој еконономској и социјалној ситуацији деле и челници коалиције коју чине Покрет за Краљево и Краљевачки форум. И поред тога на локалним изборима кроз ти недеље очекује се максимални број учесника на петнаест до

седамнаест изборних листа. Од како је у Србији обновљено вишестраначје влада уверење да веће шансе за успех имају оне политичке групације које се налазе ближе врху гласачког листића што је добар повод да у овој коалицији верују како стартни број два даје добре шансе за успех. Задовољство је појачано сазнањем

да се на гласачком листићу налазе одмах иза водеће политичке снаге, Српске напредне странке, а испред Социјалистичке партије Србије. Покрет за Краљево и Краљевачки форум излазе пред бираче са великим амбицијама и добро припремљени, а жеља да битније мењају односе у локалној средини заснива

МАГАЗИН

3.4.2016.

Срђан Кнежевић и Бојан Оташевић

се на озбиљности и одговорности о којој сведочи квалитет кандидата на изборној листи. Ово је последња порука из редова коалиције која због помањкања финансијских средстава прибегава скромнијој кампањи која подразумева директан контакт са бирачима на терену, обилазак кућа и станова како би свима који имају намеру да 24. априла изађу на биралишта представи оно на чему заснива рад у наредне четири године. То, каже председник Краљевачког форума Бојан Оташевић, није демагогија, нити обећања која су на дугом штапу, већ конкретна решења и смислене идеје које могу да се реализују. Иако је време пред сваку нову проверу поверења локалних политичара увек повод за често мало вероватна обећања имагинарног карактера која сигурно не могу да се реализују, Покрет за Краљево и Краљевачки форум у трку улазе са другим мотивима. - Желимо да чујемо и проблеме наших грађана, а не да се обазиремо на дириговане и плаћене анкете зас-

новане на причама како се у Краљеву живи боље. Ићи ћемо од грађанина до грађанина, питати шта је то што их тишти, који су основни проблеми који муче њих и њихове породице и тако направити интеракцију како би видели да је некоме стало и до њих и могли да урадимо нешто за овај град у свим областима – каже Оташевић. Штандови на којима активисти две чланице коалиције деле пропагандни материјал појављују се на местима, и деловима града, на којима је густина становништва највећа, а нису запостављене ни сеоске заједнице, пре свих оне из којих долазе кандидати са заједничке листе. Први показатељи сведоче о позитивним реакцијама грађана на понуђена решења што је повод за повећан оптимизам пред излазак на биралишта. У Краљевачком форуму потврђују да се предизборни програм заснива на ставу да Краљево није само простор од педесетак метара у пречнику око споменика у центру града већ широка територија која укључује места удаљена

и стотинак километара од њега. Такав став добра је основа за уверење да сваком бирачу треба посветити исту пажњу и на тој основи очекивати повољан резултат на изборима. Важније од свега је, каже Оташевић, понудити реално остварива решења и истрајати у њиховој реализацији, уколико коалиција буде део нове владајуће већине. Коалиција Покрета за Краљево и Краљевачког форума није једина која део предизборног програма заснива на поразној чињеници да се Краљево налази на првом месту листе градова из којег највише одлазе млади и образовани људи. У таквој ситуацији се много поразнијим чини сазнање да деведесет одсто нема намеру да се врати, па даљи живот гради у другим местима, често и другим државама. Разлог је никада тежа економска ситуација, која не нуди никакву перспективу, што је повод за жељу да се свим демократским средствима оствари давнашња тежња и Краљево постане значајнији високошколски центар. Сем што је то битно за младе који желе да

наставе школовање ништа мање важно није ни за родитеље који, у тешкој економској ситуацији, нису у могућности да им то обезбеде. Годинама уназад понавља се какао је Краљево у последње две деценије поднело највећу жртву примајући велики број избеглица и интерно расељених лица што се неминовно одразило на ионако тешку ситуацију. У таквим околностима држава није реаговала на адекватан начин што је повод за залагање да се из локалне средине учини већи притисак и отварањем још којег факултета бар одшкрину врата просперитета. - Све је на републици и то је адреса на коју ћемо се обраћати. Направићемо анализу објеката који испуњавају услове за одвијање наставе, а након тога добар план како да се на најбољи начин ставе у функцију. Верујемо да је сваки циљ остварив ако за то постоји велика жеља и ако се у реализацију крене са свим капацитетима које поседује град. После избора ћемо видети на којој ћемо позицији бити, а ја се надам да ћемо остварити добар ре-

зултат и кренути у реализацију како би четири године мандата искористили за притисак да Краљево постане универзитетски град. Тема је озбиљна па смо у причу ушли одговорно, озбиљно и са великом мотивацијом, а тако не би било да немамо велику вољу и енергију да нешто направимо од овог града. Имали смо седам представника у републичком парламенту, и бројне људе на другим значајним позицијама, али смо видели да током својих мандата ништа нису урадили. Битно је да грађани имају поверења у нас, и виде да смо снага и енергија која се бори за њихове интересе, а борба је лакша са већим бројем одборника и бољом позицијом у локалном парламенту – каже Оташевић. Од кад Покрет за Краљево партиципира у Скупштини града из његових редова долазе конкретни предлози за решавање значајних инфраструктурних и комуналних проблема, а одборник Срђан Кнежевић подсећа да владајућа већина до сада није имала

разумевања за више пута поновљен предлог о обезбеђењу посебног простора за лепљење предизборних плаката. - Сад имамо ситуацију да се плакати лепе по излозима и зидовима, а највише је оних Српске напредне странке која једина има паре за то – каже Кнежевић и најављује пријаве против свих који руже град, али и против Комуналне полиције која на то не реагује. Из Покрета за Краљево и Краљевачког форума бирачима поручују да, пре него што заокруже број на гласачком листићу, добро погледају листе, и лица која се на њима налазе, и провере шта су били по занимањима пре него су дошли на власт, а шта су сада. Видеће, каже он, да је велики број њих напрасно завршио факултете и стекао висока академска звања економиста, менаџера у трговини и других, што сведочи да је и школство сведено на најнижи могући ниво. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.4.2016.

Нова коалиција на локалној политичкој сцени

МАГАЗИН

3.4.2016.

ЗА БОЉЕ И ПРАВ

ВЕДНО КРАЉЕВО

- Грађани Краљева имају велику шансу да 24. априла гласају за оне који знају да решавају проблеме, који знају да обезбеде новац и воде капиталне инвестиције, који знају да иду проблемима у сусрет, запошљавају своје фирме и грађане, или за оне који само дају обећања. - Коалиција „За боље и праведно Краљево“ има тим људи који су доказали да могу да се ухвате у коштац са проблемима и направе да овај град у наредном периоду буде на бољим основама него што је сад. – За четири године владавине коалиције окупљене око Демократске странке изграђена спортска дворана у Рибници, централни градски вртић на Ратарском имању, фискултурне сале школа у Ушћу, Рибници, Сирчи и на Ратарском имању, реконструисано неколико улица од којих је најважнија Улица Душана Поповића у Рибници, уређен простор око спортске хале, завршено неколико важних инфраструктурних објеката, Индустријска зона Шеовац, шеталиште поред Ибра,очишћено корито реке Груже...

МАГАЗИН

3.4.2016.

риближавање локалних избора повод је за појачану активност политичких субјеката у настојању да створе услова за повољније место на старту изборне трке. У том циљу сваки од њих настоји да пронађе што оригиналнији начин како би се приближио бирачима а екипа Демократске странке, појачана представницима Либерално-демократске партије и Народног покрета Србије, за то је изабрала место које се пре само четири године сматрало најугроженијим за велики број кућа на левој обали Ибра. Кад је због високог водостаја запретила опасност да читаво насеље дуж Карађорђеве улице заврши у Ибру владајућа коалиција окупљена око Демократске странке није седела скрштених руку, нити се бавила обећањима, већ кренула у реализацију значајног пројекта како би решила велики проблем становника овог дела града. То је у среду, на шеталишту поред Ибра из-

међу сплавова и новог моста преко реке у продужетку Скопљанске улице, потврдио шеф одборничке групе демократа у Скупштини града Вукомир Митровић уз подсећање да је у израду пројекта укључен београдски Институт Јарослав Черни, а подршком ресорног министарства и Владе Србије од 200 милиона динара завршена обалоутврда и шеталиште на левој обали реке. Брза реакција и решавање значајних проблема резултат је добре сарадње са Владом Републике Србије каква, а то није само став Демократске странке, у Краљеву последње четири године још није успостављена. - Имамо случај садашње коалиције на власти која мештанима моравских села већ две године стално обећава изградњу бедема, и решавање њихових проблема, а само за последње две године њихова имовина је три пута потпуно уништавана. Грађани Краљева имају велику шансу да 24. априла гласају за оне који знају да решавају про-

блеме, који знају да обезбеде новац и воде капиталне инвестиције, који знају да иду проблемима у сусрет, запошљавају своје фирме и грађане, или за оне који само дају обећања. Ми смо сигурни да само знањем и локалним патриотизмом, али не на уштрб других, можемо Краљево учинити бољим и праведнијим – поручује Митровић Ставове Народног покрета Србије у Коалицији „За боље и праведније Краљево“ заступа одборник у Скупштини града Јован Нешовић који нерешавање инфраструктурних и економских проблема види у недостатку тима стручних и способних људи који могу да се ухвате у коштац са њима. - Коалиција „За боље и праведно Краљево“ има тим људи који су доказали да могу да се ухвате у коштац са проблемима и направе да овај град у наредном периоду буде на бољим основама него што је сад. Ми не можемо да дозволимо да Влада Републике Србије појединим општинама за две

године додели по пет стотина милиона, а да Краљево не добије ни један једини динар. Не можемо да дозволимо да две године не може да се направи бедем који кошта 40 милиона, а да два пута људи буду поплављени, да све оде у стечај и да Краљево постане град стечаја. Ако грађани заиста желе да ово буде нормалан град морају да гласају за људе који знају да раде и имају тим који сутра може да се ухвати у коштац са проблемима, а ја мислим да је то тим Коалиције „За боље и праведно Краљево“ – каже Нешовић. Сличне ставове дели и представник Градског одбора Либерално-демократске партије Милан Самарџић уверен да је нова коалиција показала како може правовремено, ефикасно и квалитетно да ради, а најбоља потврда је квалитет и обим радова на реци Рибници након поплава 2014. године у поређењу са утврдом леве обале Ибра, изградњом шеталишта и новог моста у

продужетку Скопљанске улице. Локација поред Ибра изабрана је са жељом да се на конкретном примеру укаже на однос ондашње и садашње власти према грађанима што је добра потврда за уверење да 24. априла бирачи не би требало да имају дилему коју политичку опцију да подрже. У Коалицији „За боље и праведно Краљево“ потврђују да је направљена како би стручни и способни људи преузели одговорност за управљање градом, а то су доказали у прошлости кад је бављење привредном и сарадњом са Владом Републике Србије давало добре резултате. За период између 2008. и 2012. године везује се неколико значајних капиталних објеката грађеним средствима локалног буџета уз значајну финансијску подршку Владе Србије. Јован Нешовић подсећа да је у том периоду изграђена спортска дворана у Рибници, централни градски вртић на Ратарском имању,

фискултурне сале школа у Ушћу, Рибници, Сирчи и на Ратарском имању, реконструисано неколико улица од којих је најважнија Улица Душана Поповића у Рибници, уређен простор око спортске хале, завршено неколико важних инфраструктурних објеката, Индустријска зона Шеовац, шеталиште поред Ибра,очишћено корито реке Груже... - Колико год су била тешка времена, и економска криза, успели смо да задржимо да „Фабрика вагона“, „Аутотранспорт“, „Магнохром“ и „Пластметал“ не оду у стечај. Не треба бити некоректан па рећи да је све било идеално, јер није, али је у „Фабрици вагона“ 750 људи радило и примало плате. „Фабрика вагона“ је производила нове и реконструисала старе вагоне за потребе „Железница Србије“, а вагони су се извозили у Пољску. „Аутотранспорт“ је радио, а 410 људи примало плате. Нажалост, за четири године владавине садашње гарнитуре

МАГАЗИН 3.4.2016.

све је то отишло у стечај осим „Магнохрома“, а ја мислим да ће и он ускоро доживети исту судбину. Ово је град који сасвим озбиљно постаје град социјалних случајева, а то мора да се промени. На том трагу је направљена Коалиција „За боље и праведно Краљево“, јер сматрамо да град не могу да воде људи који имају само сликање, полагање венаца, путовања по свету без икаквих ефеката демагогијом која се просипа сваки дан, јер од тога грађани немају никакве користи. Нема никаквог развоја града и суштински добијамо само све веће сиромаштво – тврди Нешовић. У таквим околностима кључ проблема се види у развоју локалне економије и подстицајима за локалне привреднике, првенствено оне који се баве производним делатностима, а заједно са државом за подстицаје оних који би тек дошли у Краљево. Услове треба да обезбеди озбиљно инфраструктурно опремљена индустријска зона, а најбољим местом се сматра простор поред спортског аеродрома где би требало да прође аутопут између Појата и Прељине. Ова идеја искључује улагање значајних средстава за откуп земљишта у близини Аеродрома „Морава“, а основ је сазнање да нема поузданих информација о томе кад би он могао да буде пуштен у саобраћај. Овакав став заснива се на информацији да ће Аеродроме Србије развијати двоје људи, директор и секретарица. Оцењујући ову информацију причом за малу децу Нешовић указује на потребу да се пре градње индустријске зоне утврде прецизни критеријуми по којима ће се будућим инвеститорима уступати земљиште на коришћење. Они се везују првенствено за број радних места која би била отворена, а они који планирају запошљавање већег броја радника могли би да рачунају на веће повластице, у најповољнијем случају и давање земљишта на коришћење без надокнаде. Комбинација државних и локалних подстицаја, уз могућност коришћења замљишта без надокнаде, треба да створи услове за сигурност свих који су

спремни да уложе значајна средства у градњу индустријских капацитета, а тиме и запошљавање све већег броја оних који траже посао. Потреба за пружање подршке локалним привредницима чини се посебно важном, првенствено оних који се баве производњом у чему предњаче „Евротехна“ и „Радијатор инжењеринг“. - Друга ствар коју смо предлагали је да се направи заједнички тим који ће вршити притисак према Влади Републике Србије за аутопут Појате-Прељина, јер је то важно за пола милиона људи. Те ствари морамо да искористимо како би Краљево, зато што има највеће економске и саобраћајне проблеме, решило и заштиту од поплава свих простора који гравитирају будућем аутопуту. Тим потезом решавамо неколико проблема и ја сам сигуран да, без обзира каква била констелација других локалних самоуправа, са добром иницијативом града и коректним односом са будућом Владом Републике Србије тај пројекат може да се полако завршава и реализује. Краљево је једини од великих градова који нема аутопут и то је један од приоритета које у наредном периоду треба реализовати јер то може бити развојна шанса града – верује Нешовић. Уверење да Краљево има добре шансе за развој прерађивачке индустрије, и производе који могу да се

пласирају на тржишту, повод је за залагање о већим подстицајима за развој пољопривреде, а потом градњу хладњача и прерађивачких капацитета који се, сем пласмана производа, сматрају и добрим начином за упошљавање великог броја људи и подстицање локалног економског развоја. У свакој од три чланице коалиције, Демократској странци, Либерално-демократској партији и Народном покрету Србије преовладава мишљење да је за локалне изборе посебно важно постојање квалитетног тима људи који могу да одговоре на све изазове са којима се среће локална заједница. То је и био основ за почетак преговора који су показали да је идентичност ставова о главним проблемима у Краљеву довољна да се брзо постигне договор. Јован Нешовић не крије жаљење што и остале опозиционе странке са краљевачке политичке сцене нису успеле да пронађе заједнички језик и на изборима се појаве као јединствен фронт способан да доведе до значајније промене у односу снага. Основ за такав став је уверење да ни једна од странака на локалној политичкој сцени нема довољно квалитетних кадрова способних да самостално решавају нагомилане проблеме у граду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.4.2016.

Први конгрес Удружења Краљевина Србија

- Масовни протест грађана против Тројног пакта, свргавање власти, војни пуч, клицање и позив малолетном краљу да ступи на престо и спасе част државе и народа су слике и вести са улица Београда које су обишле свет, али не и слике које су генерације после Другог светског рата могле да виде у Србији. - Истина о 27. марту је идеолошки искривљена и сведена на две пароле, „Боље рат, него пакт“ и „Боље гроб, него роб“ које су стављене у функцију поједностављене пропаганде комунистичке партије. - Деценијама након Другог светског рата потрошене милијарде динара на снимање играних филмова који ће обојити историју само једном бојом. – Иако је идеја уставне парламентарне монархије блиска народу слабо је видљива у магли идеолошких спорова дневно политичких интереса, медијских атракција и заборављања традиције

Фото>: М. Радовановић

ЈЕДНОБОЈНА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ

МАГАЗИН

3.4.2016.

Врњачкој Бањи су 27. марта, у присуству више од хиљаду гостију, одржани Први конгрес Удружења Краљевина Србија и Свечана академија поводом седамдесет пете годишњице од када је малолетни Петар Други Карађорђевић ступио на престо и преузео терет историјских одговорности тежак и за много искусније владаре. Конгресу и Свечаној академији, одржаним са благословом патријарха Иринеја, присуствовали су престолонаследник Александар и принцеза Катарина, викарни епископ патријарха српског Арсеније, члан Крунског савета Предраг Марковић, бројни представници културног и јавног живота и чланови Удружења Краљевина Србија. Након интонирања монархистичке верзије химне Боже правде престолонаследник Александар је изразио сумњу у данашње разумевање тешкоћа и трагедије тог времена, јер је истина о 27. марту деценијама скривана а само један део сачуван у архивама Кинотеке.

- Сви смо данас овде јер верујемо да част и понос могу да се обнове, а да то дугујемо својој земљи и својим прецима. Можемо много да научимо од времена у ком су живели и страдали наши преци, а томе служе јубилеји да нас подсете, али и обавежу, шта морамо да чувамо и шта морамо да обновимо. Зато смо данас овде. Ја верујем у снагу ваше вере! Ја верујем у Србију – истакао је престолонаследник Александар и саопштио како је са великим задовољством одлучио да Удружењу Краљевина Србија уручи орден Светог Саве другог реда који симболизује веру и наду, а заштитни је знак Удружења. Као слободарски српски народ је након вековног ропства одлучио да одбаци окове и под вођством Карађорђа Петровића извојује слободу коју није хтео да преда ни 1914. а ни 27. марта 1941. године кад је задивио читав свет одбијајући уцене тоталитарног режима који је по Европи сејао страх и смрт. Тог мартовског дана српски

народ је желео да спаси част и достојанство и да се сврста у ред оних који су бранили слободу и демократију због чега су на улицама заједно били грађани и и припадници краљевске војске. Уз свој народ, језик и краља био је увек и син краљевског официра, носилац Ордена белог орла у првом степену, члан Крунског савета академик Матија Бећковић који се због заузетости скупу обратио писмом. - Краљ Петар Други Карађорђевић је био дете, али круна није била дете. Дете је проглашено пунолетним да би наследило круну у најкобнијем часу за њега, народ, државу и нацију. Пред очи света ступио је после смрти свог оца, витешког краља Александра. То сироче представљало је мистично тело нације. Проглашен је пунолетним на данашњи дан 1941. године. Краљевао је уз својој земљи девет дана, од 27. марта до 6. априла 1941. године. Са својом владом стигао је у Лондон као најславнији и најмлађи европски краљ, први који је Хитлеру бацио рука-

вицу у лице. У Лондон су се склонили сви европски краљеви и одатле руководили покретом отпора. По свршетку рата сви су се вратили у ослобођене земље славом овенчани, сем краља оног народа који је у борби против фашизма поднео највеће жртве. Југословенска краљевска војска је издана и поражена, али не од противника него од савезника. Краљ је почео рат као најславнији, а завршио као најбезличнији европски краљ. Повратак му је забрањен, имовина конфискована, држављанство одузето. Њему и осталим члановима династије, са тек рођеним сином престолонаследником Александром и његовом мајком која никада није видела земљу чија је краљица била. Победник туђин уселио се у краљевски двор и у њему као доживотни председник остао до смрти. Његови верни су певали „Краљу Петре ти си први, ми смо жељни твој крви“. Пола века у школама се учило да је краљ покрао злато и побегао из своје земље.

То злато је ових дана нађено код оног који га је осуђивао. Војска је гинула за краља и отаџбину, а остала је без гроба и гробља – записао је Бећковић уз подсећање на три фотографије краља Петра. На једној му се понизно клања британски премијер Винстон Черчил, на другој доминира озарено лице америчког председника Теодора Рузвелта док с њим разговара, док се на трећој назире последњи сјај у готово угаслим очима Николе Тесле који се рукује са својим краљем. Република Србија нема другу историју осим историје комунистичке партије. Кобним се сматра сазнање да се та историја продужује и да Србија поред круне коју има остаје гологлава као да је нема, закључује Бећковић. Скуп у Врњачкој Бањи је потврдио постојање бројних недоумица везаних за тумачење догађаја од 27. марта 1941. године. Масовни протест грађана против Тројног пакта, свргавање власти, војни пуч, клицање и позив ма-

лолетном краљу да ступи на престо и спасе част државе и народа су слике и вести са улица Београда које су обишле свет, али не и слике које су генерације после Другог светског рата могле да виде у Србији. У Удружењу Краљевина Србија преовладава уверење да је истина о 27. марту идеолошки искривљена и сведена на две пароле, „Боље рат, него пакт“ и „Боље гроб, него роб“ које су стављене у функцију поједностављене пропаганде комунистичке партије и совјетске државе. Тек у овом веку обелодањени су снимци деценијама скривани у архивама, а у петнаестоминутном филму проговорили сведоци тих догађаја који нису монархисти. Присутнима је приказан је део тих филмских докумената уз напомену да су у деценијама након рата потрошене милијарде динара да би се снимили играни филмови који ће обојити историју само једном бојом. Уверење да данашњим генерацијама припада обавеза да у друга-

МАГАЗИН 3.4.2016.

чијем времену, и другачијим средствима, обоје идеје 27. марта повод је да председник Удружења Марио Мајсторовић подсети на потребу да се баш у Врњачкој Бањи одлучи шта ваља чинити. - Да пробамо једини лек који нисмо, јер смо све остале пробали, а остали болесни, да не умремо а не пробамо онај прави. Зато је ово сабрање први помен ове врсте после Другог ссветског рата који је у сваком свом сегменту окренут само једној идеји, идеји уставне парламентарне монархије, а није везан ни за једну политичку странку, лидера, није окренут против некога већ напротив, после дужег времена, окренут је нечему, залагању за нешто – каже Мајсторовић. Као удружење грађана Краљевина Србија скоро деценију окупља, помаже и промовише, а од оснивања је нарасло до највеће невладине организација у земљи са преко 18 хиљада чланова у 82 одбора и повереништва. Удружење је реализовало 814 промотивних активности, којима је грађанима приближило идеју коју носи, спровело 220 акција помоћи појединцима, породицама, институцијама и страдалом становништву на Косову и Метохији, а његови чланови су у просеку провели 720 радних сати годишње у помоћи хуманитарним фондацијама престолонаследника Александра и принцезе Катарине. Окупљени око идеје уставне парламентарне монархије чланови удружења чувају традицију, угледају се на најразвијеније земље света и уче на њиховим примерима. Учећи на сопственим грешкама непрестано су увиђали колико је идеја уставне парламентарне монархије блиска народу ма колико је слабо видљива у магли идеолошких спорова дневно политичких интереса медијских атракција и, изнад свега, заборављања сопствене традиције. - Изабрали смо данашњи датум јер је он опомена шта се историјски дешава када идеологије, у вртлогу интереса страних сила, сакрију и злоупотребе историјске чињенице,

како држава, која не сачува своје државно уређење, не послуша глас народа, у наредним деценијама, губи и државу и народ. Историја се понавља само онима који из ње не уче. Изабран је дан усред политичке кампање, али Удружење Краљевина Србија се окупља око вредности које су важније од сваких политичких избора. Данима пре него што су ови избори расписани наше заставе, заставе Србије, су се вијориле на Орашцу на Дан државности када је јасно речено: „Ми данас славимо Сретење, славимо оне који су умели да бирају, а бирали су у земљи измученој дахијама и сиромаштвом. Они су изабрали Карађорђа, изабрали су вредности које је сачувала Српска православна црква и обичаје које је сачувао српски народ, пут који поштује и враћа традиционалне вредности и уграђује их у модерно доба. На тим вредностима требало је више од века да Србија постане демократски уређена држава на челу са краљем Петром Првим и од свих призната земља победница Великог рата. Наши избори су данас лаки. Не морамо ништа важно да бирамо То су изабрали бољи од нас пре 212 година у тежем и сиромашнијем времену. Наше је само да сачувамо и обновимо оно што су изабрали и изборили. Сретење је опомена да људи смогну памет и снагу и обнове оно најбоље што имају, оно што не морају да бирају као што не морају да бирају породице у којима се рађају – истакао је Мајсторовић и поручио да ће удружење наставити да окупља, помаже и промовише, јер је част служити високим циљевима и хуманитарним активностима које организује фондација престолонаследника Александра и принцезе Катарине. Удружење Краљевина Србија основали су млади људи градећи га својим рукама, стичући искуство и знање, учећи на грешкама, људи који су били увек спремни да послушају савете искусних на путу ка

остварењу циља. Ни уверење да нема довољно људи, а ни средстава, не спречава их да покрећу акцију око које ће се људи окупљати. То је повод за позив за усвојање декларције коју је предложио Предраг Марковић, бивши председник Народне скупштине и члан Крунског савета. Истакавши да Србија данас има политичку класу, али нема политичку елиту, Марковић је потврдио да човек не бира време у коме ће живети, али бира шта ће у времену које му је дато учинити за себе, своју породицу, своју државу. Уверен да се наде народа које се пробуде на улици увек изневере у кабинетима Марковић је је позвао чланове Удружења на окупљање око промене Устава која ће Србију успоставити као парламентарну монархију, ојачати институције као гаранта истинске демократије и трајну брану свакој личној и свакој партијској узурпацији власти. У тексту Декларације који је прочитао окупљенима Марковић је истакао да краљевина у парламентарној монархији не значи да краљ врши власт, већ као уставна гаранција даје право краљу да штити народ од власти, да власт коју формирају странке усмерава и ограничава на државне послове и интересе. - Власт мора да буде безлична, а држава да има лице. Круна са заставе, и круна са грба који представљају државу, та круна мора да стоји и на глави да нам држава не остане обезглављена. Када је та глава била глава из куће Карађорђевића, Србија је побеђивала у ратовима, ширила своју територију и уједињавала земље и грађане. У миру у Србију су се људи досељавали, а они који су одлазили да се школују враћали се. Странке треба да се боре око извршне власти, која је пролазна и смењива, а демократија мора да има институције које гарантују трајност и сигурност посла и државе, и мора да има на челу оног ко је несмењив – потврдио је Марковић, а чланови Удружења Краљевина Србија акламацијом усвојили текст декларације. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.4.2016.

Финансијска помоћ за осам стотина породица

МАГАЗИН

3.4.2016.

ЧОВЕКОЉУБ

БЉЕ НА ДЕЛУ - Од 52,5 милиона динара намењених мигрантима социјално угроженом, становништву са подручја Краљева намењено пет милиона. – Право на једнократну помоћ од пет и десет хиљада динара има шест до осам стотина породица избеглих и интерно расељених лица, корисника социјалне помоћи, дечијег додатка, додатка за помоћ и негу другог лица у стању социјалне потребе. – Исплата помоћи преко платних картица Поштанске штедионице. - „Човекољубље“ је прво почело да исплаћује помоћ преко платних картица, а откад је на тај начин успостављена посебна врста стандарда почеле су да га примењују и друге хуманитарне организације.

МАГАЗИН

3.4.2016.

рикупљање и дистрибуција хуманитарне помоћи предста вља једну од основних стратешких и програмских области деловања Добротворног фонда Српске православне цркве „Човекољубље“ који је основан ради пружања хуманитарне помоћи угроженом становништву у условима погоршане социјално-економске ситуације у земљи, за којом је уследило избијање оружаних сукоба на просторима бивше Југославије. Током првих десет година рада, између 1991. и 2001. године пружање хуманитарне помоћи најугроженијим групама становништва било је приоритетан циљ и задатак „Човекољубља“ заснованог на основним хришћанским вредностима и највишим стандардима водећих међународних хуманитарних организација. Од оснивања фонда као основни принцип у раду наметнуло се поштовање људског права на достојанствен живот и пружање помоћи свима којима је потребна, без обзира на расно, полно, национално или верско опредељење. Таквим радом „Човекољубље“ тежи да активно доприноси развоју међународних професионалних стандарда и примера добре праксе.

Александар Вулин

Један је додела једнократне финансијске помоћи најугроженијим категоријама становништва са подручја Краљева на основу споразума о сарадњи који су потписали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, директор Добротворне фондације „Чове кољубље“ Драган М. Макојевић и директорка Центра за социјални рад Краљево Светлана Дражевић. Споразум омогућава реализацију пројекта преко кога ће „Човекољубље“, у сарадњи са организацијом Catholic Relief Service, обезбедити 52,5 милиона динара намењених мигрантима и домаћем становништву из категорије социјално угрожених. Уз помоћ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије пружање финансијске подршке мигрантима и најугроженијим локалним породицама биће реализовано кроз платне картице Поштанске штедионице. За социјално угрожено становништво општине Краљево обезбеђено је пет милиона динара за избегла и интерно расељена лица, кориснике социјалне помоћи, дечијег додатка и

додатка за помоћ и негу другог лица. Платне картице ће добити око 800 породица, већина једнократну помоћ у износу од пет хиљада динара, док ће породице са три и више деце добити по десет хиљада. Одбор „Човекољубља“ на простору Епархије жичке са својим партнерима годинама помаже социјално угроженим категоријама друштва. Пробелеми са којима се земља суочава повод су за разумевање партнера и одлуку да део средстава намењен мигрантима буде преусмерен на задовољавање потреба локалног становни шта имајући у виду чињеницу да у земљи са највећим бројем избеглица у новијој историји по онима који су нашли сигурно уточиште предњачи Краљево. Министар Вулин потврђује да је „Човекољубље“ још једном успело да мобилише пријатеље и савезнике из света донаторских организација и у Србију донесе новац да би помогло мигрантима без обзира на веру, нацију, боју коже или земљу порекла. Сви они заслужују помоћ, а „Човекољубље“ је препознало потребу да им помогне баш као и грађанима Краљева које није случајно изабрано. Изабрано је зато што је град у последњих 17 година примио највећи број избеглица и интерно расељених лица са простора бивше Југославије. - Краљево је град који је несебично отворио врата свакоме коме је помоћ била потребна, а ово је начин да му се бар мало захвалимо, да мало помогнемо и ублажимо сву муку и невољу свима који су овде нашли прибежиште и своје парче неба – каже Вулин. Пет милиона динара се сматра значајном сумом која ће бити исплаћена преко платних картица по јасно дефинисаним критеријумима. Дистрибуција помоћи се врши преко Центра за социјални рад, а сви који је добију моћи ће да подмире потребе које у овом тренутку сматрају најприоритетнијим. Усмеравање дела средстава према домаћем становништву у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања виде као потврду става да се, поред исправне оријента-

ције на пружање помоћи мигрантима, води рачуна и о домаћем у стању социјалне потребе. „Човекољубље“ је прво почело да исплаћује помоћ мигрантима преко платних картица, а откад је на тај начин успостављена посебна врста стандарда почеле су да га примењују и друге хуманитарне организације. Резултати заједничког рада на заштити особа са инвалидитетом и најосетљивијих корисника кроз израду водича за права, потом различити радионичарски послови за припаднике посебно осетљивих група, и други, основа су за уверење да ће сарадња кроз различите видове активности бити настављена и у будућности. Искуство показује да ни једна институција, нити држава ма колико била богата, не може без помоћи друштва сама да штити све осетљиве групе и различите категорије становника којима је потребна помоћ. То је још један од повода за закључак да без помоћи читавог друштва нема посебно значајних резултата, а „Човекољубље“ на најбољи начин указује на пут који би требало да следе сви који су у могућности. Обзиром на расположива средства од пет милиона динара жеља Центра за социјални рад је да обухвати и више од 600 до 800 породица. Критеријуми који су установљени са „Човекољубљем“ предност дају породицама са троје и више деце, жртвама насиља, старачким самачким домаћинствима, особама са инвалидитетом у стању социјалне потребе и другим. Критеријуми за доделу помоћи су јасно дефинисани са партнерима и донаторима, а они за које се процени да су најугроженији биће позивани на основу процене радника Центра за социјални рад уз јасно образложење за сваку породицу. Један део средстава намењен је породицама у стању социјалне потребе који су претрпели штету од поплава, а становништво са овог подручја може да рачуна и на део од преко 12 милиона динара по основу уредбе о трансферима за услуге у локалној заштити. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.4.2016.

Краљево на адекватан начин представило Србију

МАГАЗИН

3.4.2016.

ДАНИ ФРАНКОФ

- Међународна организација франкофоније окупља 75 земаља са око 890 милиона људи које спајају језик и друге заједничке вредности а Србију, која се на Данима франкофоније појавила као почасни гост, представљала је делегација Краљева. - Група привредних, културних и туристичких радника од 14. до 17. марта у Лиону представила Србију на адекватан начин. - Запажен наступ краљевачког Народног музеја и Туристичке организације, а део привредних потенцијала представили су Конфекција „Елипса“ и Етно центар „Гегула“. - Трајно сећање на све што се дешавало поводом обележавања 765. године пријатељства и дипломатских односа Србије и Француске је књига Краљево 1250-2015. – Најмлађима намењена бојанка Љубичанствена прича

Фото: М. Радовановић

ФОНИЈЕ У ЛИОНУ

МАГАЗИН

3.4.2016.

рбија се Међународној организацији франкофоније прикључила 2006. године а ове се у Лиону, под покровиетљством Министарства спољних послова, представила четвородневним програмом посвећеном обележавању 765 година пријатељства и дипломатских односа Србије и Француске и присећања на француску принцезу Јелену Анжујску, жену српског краља Уроша Првог. Међународна организација франкофоније окупља 75 земаља са око 890 милиона људи које спајају језик и друге заједничке вредности а Србију, која се на Данима франкофоније појавила као почасни гост, представљала је делегација Краљева. Иако због ванредних догађаја изазваних мартовским поплавама званична делегација локалне самоуправе није присуствовала овом догађају информације из Лиона потврђују да је група привредних, културних и тури-

стичких радника из Краљева од 14. до 17. марта у Лиону представила Србију на адекватан начин. Повезаност Краљева са Француском манифестује се на различите начине, а најбоље преко манифестације Дани јоргована која је од прошле године попримила међународни карактер. Повод је био обележавање 765. годишњице од успостављања дипломатских односа а Дани јоргована су, након Београда и Краљева, представљени и у Лиону. То је био повод да ове године Министарство спољних послова баш Краљеву повери одговоран задатак да, као носилац свих активности, на Данима франкофоније представи Србију на најбољи начин. На Данима франкофоније, одржаним у организацији лионског шестог арондисмана под покровитељством градоначелника Паскала Бланша, веома запажен наступ имали су краљевачки Народни музеј и Туристичка

организација, а део привредних потенцијала представили су Конфекција Елипса и Етно центар Гегула. Народни музеј је представио део пројекта „Јелена велика краљица“ који говори о супрузи краља Уроша, њеном пореклу, породици и ктиторској задужбини Градац, а њено француско порекло везано за династију Анжуја било је повод за уверење да је добра веза са Француском. Међу експонатима су били икона Светог Петра и Павла, дар краљице Јелене Ватикану, копија прстена Стефана Првовенчаног, генеологија лозе Немањића из манастира Дечани као сведочанство о почецима српске државе и првом српском краљу који је директно везан за Краљево и његову средњовековну историју. Према сведочењу присутних изложба је у Лиону изазвала велику пажњу стручне и широке јавности због чињенице да тема којој је посвећена сведочи о значајном делу српске исто-

рије везане за Француску и резултатима истраживања који сведоче о новом виђењу овог периода. Током четири дана међу посетиоцима су преовладавали грађани Лиона, а последњег велика група Срба из Париза међу којима су се нашли неколико историчара и дописник листа Фигаро. Изложба је након отварања у Краљеву 2014. године гостовала у Рашки, Требињу, Котору, Горњем Милановцу, а по повратку из Лиона, већ следеће недеље, биће постављена у просторијама Српске академије наука и уметности у Београду. Етно центар „Гегула“ је за представљање на Данима франкофоније направио специјалну колекцију ракије под називом Анжујка и Змајевача, а Повељу Долина Краљева, која се додељује привредним субјектима за допринос култури, традицији и привреди, ове године доделио Пасквалу Бланшу који је узвратио Меда-

љоном пријатељства града Лиона. Конфекција „Елипса“ се представила модном ревијом коју су отворили манекени обучени као краљица Јелена Анжујска и краљ Урош Први праћени свитом, а посетиоцима је приказан и део савремене колекције из производног програма овог предузећа. О овогодишњим Данима франкофоније сведочи прилог Радио телевизије Србије, а у најави је специјална емисија о овом значајном догађају. Краљевчанима је домаћин била Дијаспора Срба Јужне Француске на челу са Милованом Јовановићем, а трајно сећање на све што се дешавало поводом обележавања 765. године пријатељства и дипломатских односа Србије и Француске је књига Краљево 12502015. Најмлађима је намењена пре петнаестак дана изашла из штампе бојанка Љубичаствена прича која на посебан начин треба да им представи причу о краљу Урошу, краљици Јелени

и њиховим синовима, српским краљевима Драгутину и Милутину. Кеј Србије на Рони у Лиону је место одакле се, у част пријатељства Србије и Француску, низ реку пуштају венчићи цвећа. Свим манифестацијама овогодишњих Дана франкофоније присуствовали су амбасадор Србије у Паризу Рајко Ристић и представник Народне скупштине Синиша Максимовић. Иако је програмом било предвиђено изостало је присуство представника краљевачке локалне самоуправе, а разлог је припрема за одржавање ванредне седнице Скупштине града посвећене мартовским поплавама. Српски наступ на Данима франкофоније у Лиону завршен је наступом примадоне Београдске опере Јадранке Јовановић, а манифестацију су увеличали и ученици српске школе у овом граду који су отпевали француску и српску химну. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.4.2016.

Петнаест година након демократских промена: Др Радослав Јовић (1)

МАГАЗИН

3.4.2016.

НА ЧЕЛУ ОПШТИНЕ У НАЈТЕЖИМ ТРЕНУЦИМА

- Догађаји из последње деценије двадесетог века потврђују да држава није била саздана на здравим ногама и да су сепаратизам, и жеља народа који никада у историји нису имали своју државу, били узрок свега што се дешавало. - У време кад се назирао нови светски поредак, а униполарни свет покушавао да наметне свој начин живота, Србијом су управљали људи који се нису најбоље снашли, па су по сваку цену бранили принципе не знајући да је код великих сила једини принцип сама сила. - Због затворености медија, оцрњени као петоколонаши и издајници, кандидати опозиције су током кампање од врата до врата обилазили бираче и убеђивали их да је дошло време за промену система како би земља кренула путем развоја. - Кад се прешло на пропорционални систем квалитет састава локалне скупштине се изгубио и то више није она скупштина

Др Радослав Јовић

МАГАЗИН

3.4.2016.

ад је крајем осамдесетих година прошлог века др Радослав Јовић, као млад лекар, отпочињао професионалну каријеру у краљевачком Дому здравља тек су се назирали први знаци вишестраначја у Србији. Неколико година пре тога, током студија су на факултету постојали тајни кружоци у оквиру којих су они мало храбрији разговарали о проблемима који притискају друштво настојећи да, колико је то ситуација омогућавала, испољавају одређен степен слободе што је био посебан вид припреме за касније бављење политиком. Већина њих веровала је да ће прелазак из једног друштва у друго проћи на миран начин и без великих потреса, а мало ко и претпостављао да ће протећи са толико крви колико се пролила на овим просторима. Доктор Јовић потврђује да припада психолошком профилу људи који не

могу да седе мирно и посматрају догађаје око себе и које је идеја о модерној Србији по стандардима савремених држава водила све до данас кад се полако усправља и постаје део модерног света. Овакво уверење води ка ставу да се полако остварује сан који носи у себи скоро три деценије колико траје тежак период који је већина становника Србије тешко преживљавала. Уверење да ће Југославија као земља опстати, а да ће се само променити политички и економски, уздрмано је са првим данима лета 1991. године кад су из Словеније стигли први узнемирујући снимци напада јединица територијалне одбране на припаднике званичне армије. Оно што се касније дешавало потврђује да држава није била саздана на здравим ногама и да су сепаратизам, и жеља народа који никада у историји нису имали своју

државу, били узрок свега што се дешавало деведесетих година. Међу бројнима који су тих година били мобилисани, да би на различитим ратиштима силом решавали неразјашњена питања, нашао се и др Јовић након свега уверен да припада народу који је платио највишу цену. На то подсећа период кад је, као председник Скупштине општине, гледао у очи сваког од родитеља који је на неком од ратишта изгубио сина од којег је очекивао да буде његов наследник. - Деведесете године су биле застрашујуће. Тада сам био млад лекар, тек основао породицу и имао имао двоје деце, а супруга и ја радили у болници и морали из села да долазимо на посао бициклама. Тешко ми је било кад добијем задатак да одем у кућну посету код пацијента који болује од тешке болести, или је непокретан, а немамо ни грам бензина да сипамо у

ауто. Хиперинфлацију памтим и по томе што сам био на специјализацији, а једном у месец дана долазио кући данским крљевским возом који је ишао преко Врњачке Бање и на једној нози стајао само да дођем и обиђем породицу. Сећам се добро да сам гледао да скрпим две три марке и на пијаци купим деци чоколаду, а да не причам о томе како су тешко живели пацијенти који не могу да набаве лекове. Оно што ме је фасцинирало у том пердиоду је дух нашег народа, а само народ који има такав дух и ментални склоп може да опстане и преживи тешко време. Чак и тада су људи знали да направе неку фештицу, испратницу у војску или свадбу. Сналазили су се и трудили да тешки период преживи оно што је део традиције и културе, и преживело је – сећа се др Јовић. Србија се већ почетком деведесетих година, због прекрајања света,

нашла на удару великих сила. У време кад се назирао нови светски поредак, а униполарни свет покушавао да наметне свој начин живота, Србијом су управљали људи који се нису најбоље снашли, па су по сваку цену бранили принципе не знајући да је код великих сила једини принцип сама сила, а ко покуша да одбрани принцип, ма колико био јак, а нађе се на удару велике силе прође онако како је прошла Србија. У то време већ сазрели припадници генерације др Јовића схватили су да то није начин на који се може обезбедити опстанак нације и државе. Потреба да се штошта мења у спољној и унутрашњој политици водила је ка ставу да је неопходно преузети одговорност и покренути озбиљне и корените промене у друштву. Шанса је пружена 1996. године кад је на локалним изборима Коалиција „Заједно“ приступила реализацији

новог концепта за супростављање дотадашњем руководству. Као угледном лекару др Јовићу је понуђено место кандидата за одборника на листи коалиције а, ма колико годило указано поверење и расла жеља да помогне колико може, сви планови су били усмерени ка професији и породици. - Те године су дошли људи које нисам познавао и понудили да будем на листи коалиције о којој нисам знао ништа. Било је то током лета, а ја и заборавио да сам пристао при потврди да припадају опозицији. Кад су ме у септембру позвали да донесем одређена документа сетио сам се да сам дао пристанак и тако је кренуло. Била је то прва озбиљна опозиција у Србији, а Краљево један од првих градова у којима је победила на изборима. Кад је изостало признање избора од стране централне власти устали смо бранећи право слободе избора, јер

МАГАЗИН

3.4.2016.

смо се борили за државу у којој ће људи моћи слободно да бирају власт и оне који ће да управљају на локалном и нивоу државе – каже др Јовић. Због затворености медија, оцрњени као петоколонаши и издајници, кандидати опозиције су током кампање од врата до врата обилазили бираче и убеђивали их да је дошло време за промену система у Србији како би земља кренула путем развоја. Да је моћ медија била огромна потврђују преплашени људи какви су се сретали на сваком кораку. У таквим околностима још није била довољно развијена критичка мисао па су лако наседали на флоскуле, пароле и кратке поруке пласиране путем медија. Иако убеђивање није било ни мало лако назирало се како друштво сазрева што је био добар знак да је дошло време за промене. У тренутку кад је актуелна власт потврдила да не признаје резултате избора код оних који су по свим показатељима победили појачано је осећање одговорности према грађанима што је било повод за прва окупљања на Тргу српских ратника уз

одлучност да се истраје до признавања резултата. - Ту је морала да буде победа и нисмо смели да идемо на пораз. Били су то тешки, а уједно и лепи тренуци јер је енергија која се одједном ослободила из народа била фасцинантна. Трг је из вечери у вече био препун, а ми у то време тек учили да држимо говоре, што није било ни мало једноставно, па се и данас сећам тренутака кад сам осећао да ми подрхтава глас, а ноге клецају. Чињеница да сам у души веровао у то за шта се борим помагала је да издржим тај темпо и убеђујем људе да треба направити искорак у демократизацији друштва. Била је то битка за демократску Србију све док није дошао чувени лекс специјалис, а Слободан Милошевић, под нашим и притиском међународне заједнице, није признао резултате избора. Ја сам се нашао у ситуацији да прихватим или не прихватим место првог председника демократског Краљева, јер сам сматрао да нисам довољно политички образован, нити поткован, да у таквој ситуацији преуз-

мем врело гвожђе у руке, а знао сам да та позиција није била само питање функционисања локалне самоуправе. Чињеница да постајем први човек једног града носила је страшно оптерећење и одговорност. Знао сам да, у време кад је претила опасност од грађанског рата, први задатак мора бити смиривање ситуације, да се поново не деси трагедија и несрећа из Другог светског рата да из политичких разлога удари брат на брата, комшија на комшију, пријатељ на пријатеља – каже др Јовић. Читаву ноћ је трајало убеђивање док пред зору следећег дана, пред аргументом политичког компромиса, др Јовић није попустио да би на првој седници Скупштине општине у новом сазиву минималном већином, од само једног одборника преко половине укупних, било потврђено његово именовање за председника. Ни две деценије касније није избледело сећање на први радни дан и утисак да је испод усијане председничке столице неко потпалио жар. Осећање нелагодности додатно је појачавао страх од пријема

3.4.2016.

МАГАЗИН

у новој средини и сарадника који су годинама уназад припадали супротном систему. Ништа мање нису били уплашени ни они због стрепње да би могли остати без посла. Др Јовић се не устручава да призна како првог радног дана на челу општине није знао ни шта треба да ради. Неопходне информације добио је уз кафу са секретарицом Љубицом коју су као оданог сарадника помињали бројни учесници у истраживању догађаја који су водили ка демократским променама у Краљеву. Само десетак сати пре него је званично отпочео први радни дан на Тргу српских ратника је врвело као у кошници. Поред оних који су се ту окупљали стотину претходних дана било је много других који у претходном периоду нису смели јавно да искажу ставове и симпатију према представницима новог доба. - Дошли су са заставама, била је ту и сјајна кочија у којој сам се провозао неколико кругова, казан са ракијом и општенародно весеље. Људи су имали велику наду и очекивања, па су после

година мука и преживљавања, дали себи одушка јер се коначно на крају тунела појављивало светло. Схватио сам да је за Краљево и његов опстанак јако важно да се лопта спусти на земљу, да се манемо високе политике и покушамо да нађемо консензус око питања која су важна за функционисање локалне средине. То смо веома успешно

радили и ја се поносим што су пре седница Скупштине општине сви шефови одборничких група били код мене на консултацијама. Поносим се чињеницом да је, без обзира што смо у локалној скупштини били подељени, преко 90 посто одлука донели једногласно. Веома смо стабилно и лепо радили, а посебно ме је фасцинирало што смо

били бирани именом и презименом. Кад смо прешли на пропорционални систем квалитет састава локалне скупштине се изгубио и то више није она скупштина – каже др Јовић. Колико год да је на локалном нивоу успостављен подношљив ниво јединства опструкција је долазила са врха државне управе где су социјалисти и даље чврсто држали власт. Покушаји да се дође до премијера и појединих министара, како би се указало на проблеме у функционисању општине, доживљавали су епилог испред затворених врата. У случајевима кад би била бар одшкринута тек реда ради није било много користи чак ни кад повод за долазак није био политичке природе. Непремостив јаз између републичке и локалне власти у највећој мери је утицао да Здравствени центар „Студеница“ буде ускраћен за најсавременију опрему под изузетно повољним условима. Заменик председника Скуштине општине др Предраг Стојановић је имао изузетне односе са

немачким амбасадором чијим је посредовањем успостављен контакт са „Сименсом“ што је резултирало разговорима везаним за куповину најсавременије опреме за болницу која је коначно била завршена. Договор је подразумевао куповину на лизинг, без камате, са вишегодишњим роком отплате након неколико година грејс периода што је стварало могућност да се опрема набави средствима прилично скромног општинског буџета. - Кад смо све уговорили очекивали смо да гаранције пружи парламент како би могли да потпишено уговор. У то време сам био посланик Српског покрета обнове у Народној скупштини што ми је одговарало јер сам био ближе власти и покушавао да, спајајући две функције, извучем шо више за Краљево. Ишао сам од посланика до посланика и молио их да не гледају ко којој партији припада, јер је добро да имамо чиме да дијагностикујемо и лечимо људе. Од посланика из Краљева сам добио чврста уверавања како су убедили своје колеге да

гласају за гаранцију да бих доживео страшан шок кад сам видео да је само 45 посланика СПО гласало за. Посланици из Краљева су били уздржани, а остали гласали против. Нисмо могли да потпишемо уговор, све је пропало а године су прошле пре него што смо почели да набављамо прему коју смо могли да имамо међу првима у Србији – прича др Јовић. Редовни састанци са директорима великих краљевачких предузећа имали су само пртоколарни карактер, јер локална самоуправа није имала превише утицаја на њихов рад. Индустријски гиганти су се, као друштвена предузећа, везивали за министарства у којима је била концентрисана сва моћ. Последњу годину мандата демократске власти обележило је двоипомесечно бомбардовање земље и очекивање да се промени републичка власт. Према томе је, каже др Јовић, била концентрисана огромна енергија народа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.4.2016.

Обележен Дан добровољних омладински радних активности

МАГАЗИН

3.4.2016.

НОВЕ ПЕРСПЕКТИВЕ Д

- Некадашњи омладински функционери, команданти радних акција и бригада и учесници омладинских радних акција из већине од 15 општина некадашњег Краљевачког региона састали се 1. априла да би обележили некадашњи Дан добровољних омладинских радних активности. – Некадашњи омладинци показали спремност да жртвују годишње одморе, и не иду на море, да би слободне дане користили за изградњу домовине. – И ове године Омладинска радна акција „Краљево“

Фото: М. Радовановић

ДОБРОВОЉНОГ РАДА

МАГАЗИН

3.4.2016.

еценијама уназад до појаве вишестраначја 1. април је обележаван као Дан добровољних омладинских радних активности. Тога дана су започињале локалне радне акције усмерене на уређење животне средине и биле својеврсна припрема за савезне радне акције на значајним инфраструктурним објектима које су организоване током три летња месеца. Онима који су остали привржени идејама доборовољног омладинског рада краљевачко Друштво акцијаша „Ибар“ је и ове године пружило могућност да се састану и првог дана априла подсете на бројне пријатне и тешке тренутке који су обележили период сазревања. Задовољство је овог 1. априла појачано сазнањем да су се на једном месту још једном окупили бројни омладински функционери са територије некадашњег Краљевачког региона који је обједињавао рад петнаест општина. Данашње генерације овај дан не препознају као вредност нераскидиво везану за добровољни омладински рад и живот у колективу по опште прихваћеним правилима који је у многоме утицао на изградњу личности. Без права да позивају друге да прихвате такав систем вредности некадашњи акцијаши позивају оне који су прошли кроз омладинске бригаде да искуства омладинског рада пренесу на најближе, а сваког 1. априла поново се подсете на дане које су провели на омладинским радним акцијама. Гости из бројних општина некадашњег Краљевачког региона, уз њих команданти радних акција и бројних бригада, још једном су потврдили да су превазишли време и доказали да оно што је урађено заслужује веће поштовање. Краљево је последњих година направило искорак у односу на друге градове у Србији и 2014. после четврт века паузе организовало омладинску радну акцију насељског типа. Нове генерација младих са истим жаром и ентузијазмом засукале су рукаве у жељи

да надмаше рекорд генерација које се у у деветој деценији двадесетог века у Ибарској клисури засадиле више од 12 милиона садница. Командант бригаде Краљево-Марибор Милица Воштинић је два пута учествовала на Омладинској радној акцији „Краљево“, а позитивна искуства су мотив да са великим нестрпљењем очекује почетак овог лета када ће, нада се, бити пружена прилика да се настави тамо где су акцијаши стали претходне године. Вишеструки учесник радних акција Младен Јовановић подсећа на дане када су млади са простора целе Југославије раме уз раме скоро пола века радили на изградњи земље што је повод за уверење да би и садашње генерације требало да крену истим путем. Друштво акцијаша „Ибар“ деценијама уназад сваког 1. априла организује сусрет ученика радних акција и некадашњих омладинских руководилаца, а податак да се на годишњим скуповима појављује све више младих додатно оснажује уверење да омалдинске радне акције имају перспективу. Да је некадашњи Шумско-индустријски комбинат „Јасен“ био окосница активности на пошумљавању голети у Ибарској долини подсећа некадашњи директор овог предузећа др Милан Матијевић са посебним нагласком да висок ниво пословног морала. - Увек смо издашно давали велики број бригадира, а висок пословни морал је елиминисао и помисао на било какве малверзације у трошењу средстава, па никада ни једна ревизија Министартсва финансија није могла да нађе разлог и да посумња у нешто тако – каже он и указује на потребу организовања пригодне изложбе фотографија, признања и бригадирских обележја како би се млађим генерацијама бар мало приближиле активности младих које су обележиле полувековну историју земеље. Т. Радовановић

МАГАЗИН

3.4.2016.

Европа у мом граду

ПОМОЋ ПРИЈАТ - Од мајских поплава 2014. године пољопривредницима са поплављеног подручја Европска унија донирала 121 пластеник, 88 тона хране за животиње 16,5 хиљада садница разног воћа, 138 тона семена и 235 тона минералног ђубрива. – Нови пластеници поплављени други пут. – Уништен комплетан род спанаћа, зелене салате и црног лука намењен тржишту и потребама домаћинстава власника пластеника. – Три врсте пластеника површине сто, сто шездесет и двеста квадрата вредности између 690 и 1.840 долара

ТЕЉА У НЕВОЉИ У периоду од непуне две године околина Краљева била је изложена обилним падавинама које су проузроковале изливање река, па се под водом нашло на хиљаде хектара обрадивог земљишта у сливу Западне Мораве. Најтеже последице претрпели су становници Мрсаћа, Обрве, Адрана, Грдице, Опланића Сирче, Шумарица и Витановца од којих су бројни морали и неколико пута у току сезоне да преоравају њиве и понављају сетвене радове.

Помоћ пољопривредним призвођачима није изостала, међу првима је дошла из Европске уније преко Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација ФАО, а поред семенске робе и садног материјала, сточне хране, ђубрива и средстава за заштиту биља укључује један број савремених пластеника намењених повртарској производњи. Иако су први стигли у околна села непосредно након повлачења воде тек током минуле недеље петнаест власника је добило уго-

воре којима су јасно дефинисане обавезе које треба да испуне. Уручивање уговора било је прилика за подсећање да је пољопривредним произвођачима са поплављеног подручја до сада уручено 88 тона хране за животиње 16,5 хиљада садница разног воћа, 138 тона семена и 235 тона минералног ђубрива. У Краљеву се очекује долазак специјалне комисије Организације за храну и пољопривреду која ће након обиласка терена са председницима

МАГАЗИН

3.4.2016.

локалних комисија које су процењивале обим штете у пољопривредним газдинствима одлучивати о даљој додели помоћи угроженом становништву. Акција пружања помоћи пољопривредном становништву отпочела је само неколико месеци након што се вода повукла, а већ у октобру 2014. обављене прелиминарне радње након којих је уследио долазак комисије ФАО која се поново очекује како би утврдила степен штете који су изазвале овогодишње поплаве. Пољопривредницима је у првом кругу додељен 121 пластеник у вредности нешто мањој од педесет милиона динара. Иако је ефекат мартовских поплава био нешто слабији него 2014. године пре доласка комисије је незахвално прогнозирати који вид помоћи, и у ком обиму, могу да очекују пољопривредни произвођачи који су претрпели штету. У по-

себно неповољној ситуацији нашли су се они који су преузмањем пластеника прихватили део обавеза које проистичу из уговора, а ове године доживели да поново буду поплављени. Уговори обавезују власнике пластеника да се две године након преузимања баве врстом производње коју сами изаберу а да их у том периоду обилазе представници комисије Организације за храну и пољопривреду и проверавају у ком степену извршавају преузете обавезе. Иако је у мартовским поплавама ове године на територији две месне заједнице дошло до знатно већег изливања воде нико од власника још није пријавио штету на њима иако је уништен сав засад. Штета на пластеницима констатована је код појединих власника који током зиме нису довољно водили рачуна о њима па ће поправку морати да изврше о сопственом трошку.

Европска унија је пољопривредницима са подручја Краљева донирала три врсте пластеника диманзија пет пута двадесет, осам пута двадесет и десет пута двадесет метара произведених на простору Босне и Херцеговине чија се вредност креће између 690 и 1.840 долара. Новица Филиповић из Адрана је добио пластеник површине 120 квадратних метара и већ у новембру у њега посејао спанаћ и црни лук и посадио зелену салату. Почетком овог пролећа род је убран, нешто намењено продаји а нешто потрошено за потребе домаћинства. Након што је род убран семена краставца и парадајза која је купио треба да допринесу наставку производње какве не би било без помоћи Европске уније. Још 2014. године пластеник је добио и Бранко Синђелић из Адрана, али није био богзна какве среће јер је

овогодишња поплава уништила комплетне културе, а сличну судбину је доживео и Грдичанин Љубо Живарчевић. Он је међу последњима добио нов пластеник са дуплом фолијом која се показала посебно ефикасном у зимском периоду јер обезбеђује довољну количину топлоте за развој пољопривредних култура. Иако је висина поплавног таласа у марту била на нижем нивоу од оног из 2014. године била је довољна да уништи све што је посејано и посађено у јесен прошле године. Са два ара под пластеником Љубо је успео да искористи по који струк младог лука док су салата и спанаћ у потпуности уништени. - Ово је била прва сетва која је могла да се ради. У децембру сам посејао спанаћ, салату и лук и био изузетно задовољан све до поплаве након које нисам успео да искористим готово ништа, јер је све било под водом и пре-

кривено прљавштином. Један део пољопривредних производа је био намењен тржишту, а један сопственим потребама, а како ништа није могло да се искористи следи поновна припрема земљишта за пролећне радове – прича Љубо. Две стотине квадрата под пластеником сувише је велика површина за мануелну обраду па је део средстава утрошио за набавку мотокултиватора који треба да помогне бржој, и бољој, припреми земљишта. Њему, а и осталима који су добили пластенике, не преостаје ништа до да причека да се земља добро исуши а онда приступи радовима. Љубо верује да ће до тада стићи и комисија Организације за храну и пољопривреду и да ће са њеним члановима пронаћи заједнички језик по питању испуњења уговорних обавеза. Иако произвођач пластеника даје

петогодишњу гаранцију на конструкцију, а за фолију три, није рачунао да ће они бити поплављени и да би део, бар због великих наноса прљавштине, могао да буде ван употребе. Иако је и раније имао пластеник, и нешто искуства у пластеничкој производњи, Живарчевић указује на проблеме које имају пољопривредници почетници у овој врсти производње. Зато као и они са мање искуства очекује стручну помоћ и савете стручњака, од избора културе до начина обраде земљишта и третирања средствима за заштиту биља. У локалној самоуправи потврђују да би са представницима комисије Организације за храну и пољопривреду у пластеницима околних села ускоро могли да се појаве и стручњаци Пољопривредно саветодавне стручне службе како би помогли пољопривредницима да на што ефикаснији начин искористе помоћ коју су добили од Европске уније. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.4.2016.

За мање од две године поново угрожени животи и имовина

МАГАЗИН

3.4.2016.

ПОНОВЉЕНО ИСКУСТВО

- Након поплаве у мају 2014. године мештани Грдице, после много перипетија и чекања, добили по 120 хиљада динара помоћи. - Тридесетогодишњи боравак у некој од кућа доказивао се рачуном за плаћену струју. - Стварање услова за повратак трајало је месецима, а породице биле на окупу тек у октобру. - Додатних 130 хиљада помоћи државе стигло је тек пред крај новембра, или почетком децембра. - Технологија је напредовала до нивоа да се и на температурама до минус двадесет Целзијусових степени обављају бетоњерски радови. - За земљане ни то није била препрека поготово кад се зна да током зиме није ни било посебно ниских температрура

лица Василија Кочовића протеже се од школе у Грдици до укрштања са Улицом ада и целом је дужином густо насељена. Доњи део улице, стотинак метара удаљен од пруге која води према Чачку, у последње две године је и више наврата био у жижи јавности, прво због поплава које су на овом делу града проузроковале још увек неутврђену штету,

потом по потписивању петиције којом се од локалних власти тражило да пронађу одговорне због којих су им били угрожени животи и имовина. Кад нису добили одговор ни на један од проблема који их тиште, првенствено по питању трајне заштите овог дела града од поплава, одавде су кренули протести неколико стотина незадовољних који наговештавају поновно окуп-

љање. Марко Растовић има само тридесет година, а почетком марта се још једном суочио са смртном опасношћу од које је морао да спашава бабу, супругу и двоје малолетне деце. У време кад је запретила још нису избледеле слике из маја 2014. кад је за само неколико сати сазрео више него током свих година пре тога. На то је у многоме утицало

Марко Растовић

3.4.2016.

МАГАЗИН

сазнање како је штета огромних размера, првенствено на покретној имовини, могла бити избегнута да је било адекватније реакције и да је упозорење о опасности стигло на време. Поплаве у Грдици су годинама уназад уобичајена прича. Дешавале су се безброј пута, често и два пута годишње, па становници овог дела града у мају 2014. на основу информација надлежних органа нису сматрали да ће се разликовати од бројних из претходног периода. Сумња да би ипак могло бити другачије заснована је на сликама из Чачка о ситуацији у Прељини и Коњевићима која се разликовала од ранијих. Грдичане је храбрила оцена надлежних у Краљеву који су тврдили да се очекује висина поплавног таласа од 30 до 40 сантиметара. - Пренесено на кућу у којој живим то значи да није постојала могућност

да вода уђе ни у један стамбени, али је било јасно да су угрожени помоћни објекти. У моменту кад су дошли да нам дају те информације већ су се јавиле неке ствари које нису биле уобичајене, па смо имали нестабилну ситуацију код потока Чађавац Моравац који је претио да пресече пут што је овде било највећи проблем. Моје двориште је у овом делу насеља последње у које дође вода, а иако је још нема у кући тад је већ касно за одлазак, јер су нам одсечени сви путеви, па се прича своди на спашавање главе – прича Растовић уз потврду да је критичног дана у мају 2014. постојало апсолутно поверење у информације које су долазиле из надлежних служби. Говор људи из струке је деловао смирујуће на мештане Грдице који су се, очекујући ниво воде од максималних четрдесетак сантиметара, оријен-

тисали на подизање покретних ствари на безбедну висину. До половине маја Марко је са супругом Наташом и две малолетне кћери, трогодишњом Зораном и двогодишњом Дуњом, живео код бабе Браниславе у кући са бројем 52. Наташа је са децом, и нешто најнеопходнијих ствари за њих, раније напустила потенцијално опасно место и преселила се са на безбедније са друге стране Чађавца, а Марко са комшијама и пријатељима настојао да предузме и више од онога што су саветовала стручна лица. Све што су могли било је да кревете подигну на даске постављене преко столица, а на њих што више других покретних ствари. Ни прва вода која се појавила у дворишту није указивала на опасност коју су наговештавале само забрињавајуће слике из Чачка.

Колико год да су пре тога Морава и Чађавац плавили овај део Грдице Улица Василија Кочовића никад није била непроходна за аутомобиле. То је и био разлог што већина становника овог дела, поводећи се за информацијама о висини воденог таласа, није сматрала за сходно да предузима радикалније мере евакуације пред наилазећом опасношћу. И поред различитих коментара толико уобичајених у оваквим ситуацијама нико још увек није претпостављао шта би могло да се деси. Са првим мраком почела су да се пуне комшијска дворишта, а Братислава и Марко су схватили да је враг однео шалу у моменту кад се појавио џип у коме су били тадашњи градоначелник Краљева Драган Јовановић и начелник Градског штаба за ванредне ситуације Радоица Кочовић

и саопштили да је неопходна евакуација становништва. Никоме у Грдици није било јасно зашто је наложена евакуација при висини воде од највише четрдесет сантиметара. Једино што је Марко успео било је да убеди бабу да се склони на сигурније место, а он остане да чува кућу. - Мрак пада око 20 сати, можда и касније, а у дворишту је вода у висини темеља и недостаје пар сантиметара да уђе у објекат. Упоредо реагују службе које искључују струју и то је један језив призор у коме сам на једвите јаде успео да изађем на неком трактору, а највише проблема је било при преласку Чађавца јер је ту терен најнижи. У прилог чињенице да су мештани били затечени је податак да је већи број аутомобила остао поплављен јер нису стигли да реагују сматрајући да ће при висини воде од 30 до

40 сантиметара у свако доба моћи да се извуку. У то време буквално су сви били препуштени сами себи, јер организоване евакуације није било. Догодила се касније и односила на људе који су реално имали одступницу јер су становали у спратним кућама. Врхунац таласа је од поноћи до 4 сата ујутру био пар сантиметара изнад ограде, па закључујем да је разлика од овогодишњег педесет пет до педесет шест сантиметара – каже Растовић који је са првим јутарњим часовима пожелео да се врати кући како би из једне од најлонских кеса узео нешто гардеробе за децу. У то време, каже, још није било организоване помоћи, нити кога коме би могло да се обрати за било шта. И поред упозорења на опасност кренуо је према неколико стотина метара удаљеној кући у којој је ниво воде био тек

3.4.2016.

МАГАЗИН

неколико сантиметара изнад оног кад је одлазио. На максимални током ноћи указивала је само видно наглашена линија на зидовима. Показало се да је вода била далеко мањи проблем од ситног муља по подовима због кога је било готово немогуће сигурно кретање. Честице блата су биле толико ситне да су пролазиле и кроз најмање отворе и таложиле се по подовима, а добар део муља долазио и из канализације. У моменту кад је ниво воде унутар објекта достизао 85 сантиметара било је потопљено све што се налазило на четрдесетак сантиметара високом столицама, па је уништено до мере да је неколико дана касније морало да се баци на велику гомилу стотинак метара даље од куће Растовића. Није потребно много памети да би се схватило како је ситуација идентична у свим стамбеним објектима у којима је вода направила тоталну штету на свему са чим је дошла у контакт. Акција пружања помоћи након поплаве резултирала је доделом 120 хиљада динара после много чекања и перипетија изазваних уверењем да се тридесетогодишњи боравак у некој од кућа доказивао рачуном за плаћену струју. Иако је стварање услова за повратак трајало месецима, а породица била на окупу тек у октобру, додатних 130 хиљада помоћи државе стигло је тек пред крај новембра, или почетком децембра. - Могу да причам као неко ко је све радове изводио сам, јер тај новац није био довољан ни да се плати пиво мајсторима. Помагали су ми колеге и пријатељи од којих је свако, силом прилика, постао мајстор јер је новац који смо добили био апсолутно недовољан јер је нешто што је неко стицао целог живота, или две три генерације, вредело више од 250 хиљада динара. Готово шест месеци смо били одвојени од својих кућа, људи су плаћали станове по 100 и 150 евра месечно плус трошкове превоза, па дођете до тога да је неко тридесет одсто добијеног новца потрошио на кирију или превоз. У таквој ситуацији пресудна је била помоћ колега, пријатеља и рођака који

су притекли у помоћ и ове године кад је требало да се износе ствари – прича Растовић, један од чланова Савета Месне заједнице Грдица. Савет је био орган који је од почетка настојао да објасни како оно што се десило није случајност, па нема места говору о ефектима педесетогодишњих и стогодишњих вода, нити за бављење прогнозама. Кад захтев за изградњу заштиног бедема није наишао на разумевање меродавних у локалној самоуправи око пет стотина гневних је у два наврата изашло на улице у настојању да се избори за права на сигуран живот. Биле су то, каже Растовић, најмасовније демонстрације незадовољних од избора 1996. године који су на улици покушавали да скрену пажњу на проблеме и право на безбедан живот. Уверење да код власти нема довољно слуха за њихове проблеме водило је потписивању петиције за покретање кривичне одговорности за насталу штету против НН лица, али ни од тога није било превише користи. Због тога у Грдици преовладава уверење да питање одговорности може да се покрене тек кад они који су у време поплава били на власти то више не буду. Незадовољство грађана који су претрпели штете додатно је појачано због трошења значајних средстава на ствари које се сматрају далеко мање важним од проблема који тишти Грдичане. Нису много помогле ни две ванредне седнице Скупштине града сазване на захтев опозиционих одборника кад владајућа већина није била спремна ни да разговара о пробелмима великог броја мештана Грдице код којих је све чвршће уверење о жељи да се ефекти кампање коју су покренули сведу на што је могуће мању меру. - Имали смо обећања људи у овом граду, између осталих и актуелног градоначелника, да ће градња почети током лета а последњи рок је био 15. октобар у време кад није био расписан тендер, а нема ни пројекат. Поента приче је да се нешто каже на телевизији и да од 150 хиљада људи у овом граду 135 поверује у причу да се у

Грдици стварно нешто ради, а ови овде остану забезекнути и зачуђени чињеницом да ништа није урађено. Имали сте слику где дође Драгица Николић и слика се поред два полупразна шлепера робе, а да је мало боље сложено вероватно би све могло да стане у пола шлеперске приколице. Каже како ће у Грдицу бити усмерене подне и зидне облоге, собна врата, бела техника и, између осталог, 900 кревета. Нађите једног човека који је добио кревет од те донације. Нико није био дужан, нити обавезан, да их поклања, али није било ни кректно у тој ситуацији правити камању. После пет шест лажних обећања долазимо до информације да се 22. јануара ове године отварају понуде за тендер и да је ствар поверена „Србијаводама“, а и даље не знамо кад почињу радови иако за то постоје сви услови. Радио сам у фирми која се бави сличним пословима и знам да зима свакако није била препрека да почну радови. Новац је обезбеђен месец и по дана од тренутка кад је затражен, а то што је неким људима требало 18 месеци да стегну петљу и кажу да у свом граду имају проблем то је друго питање. Долазимо у ситуацију да нам држава опет помаже и кроз то показује две спремности, да помогне и да, с обзиром да је новац за бедем већ била издвојила, плати камату на неодговоран рад људи из градске власти – прича видно узбуђен Растовић. Уверење да зима није препрека за обављане земљаних радова темељи се на податку да је технологија напредовала до нивоа да се и на температурама до минус двадесет Целзијусоових степени обављају бетоњерски радови. За земљане ни то није била препрека поготово кад се зна да током зиме није ни било посебно ниских температура. Кад је неколико дана пре нове поплаве објављено да радови почињу Грдичани су осетили задовољство због сазнања да је њихов труд ипак уродио плодом и био довољан да се неко дозове памети. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

3.4.2016.

МАГАЗИН

Димитрије Јовановић

Реч две о култури: Димитрије Јовановић (1)

ВРЕМЕ ТРАЛАЛАЈКИ

Фото: М. Радовановић

- Данас је далеко важније бити издајник него родољуб, говорити енглески је пожељније него говорити српски, мислити западњачки а не мислити српски је тенденција целе државе, а Краљево се укључило у борбу за енглески језик и културу против српског језика и српске културе. - Друштвена збивања и друштвене вредности сведене су на минимум баш као и елан и воља радника у просвети. – Народ се убија језиком и писмом. - Духовно сиромашна времена траже и духовно сиромашне људе. – Радионице које су осмишљене да убију у деци машту и кративност припремају за касније школовање, па их има свуда, а то је дресура за потребе капитала и власти. - Новац свих грађана треба да служи за подизање културног нивоа, за одржавање словенског српског духа, да понуди оно што је вредно у култури. - Однос политике према култури је потпуно погрешан

МАГАЗИН

3.4.2016.

одинама уназад у политичким круговима, како оним на власти тако и у редовима опозиције, преовладава мишљење да је у Краљеву једина здрава област култура. Овакав став се најчешће намеће из редова запослених у култури без и мало жеље да се на дешавања у овој области погледа из другог угла, а свако другачије мишљење сматра директним ударом на оно што се сматра најздравијим у локалној средини. Одавно је познато да „ко на брдо ак' имало стоји више види но онај под брдом“, а да је тако потврђује Димитрије Јовановић који је био директор Културног центра „Рибница“ и Народног музеја, а као књижевник и сатиричар члан редакције књижевног часописа Повеља, што га чини компетентним да говори о стању у овој области. Упорном борцу за очување традиционалних вредности, првенствено језика и писма, у великој мери смета оно што највећем броју Краљевчана не

привлачи посебну пажњу, а то су латинични називи који преовладавају у граду. Став према овом проблему заснован је на уверењу да се један народ убија управо језиком и писмом. - Нисам задовољан односом културе према граду, ни града према култури, али ни грађана према култури што се може социолошки лако објаснити тако што духовно сиромашна времена траже и духовно сиромашне људе. Данас је далеко важније бити издајник него родољуб, говорити енглески је пожељније него говорити српски, мислити западњачки а не мислити српски је тенденција целе државе, а Краљево се укључило у борбу за енглески језик и културу, а против српског језика и српске културе. Било је слично и раније, али не овако нападно и нагло. У периоду комунизма, који није био комунизам у правом смислу те речи, ја сам се крстио и одлазио у цркву и нико ми ништа није бранио. Писао сам и сатиру много

више него сада кад немам где да објавим иако је државна сатира доста танка у односу на време кад смо писали јаче и агресивније. Данас не можеш да будеш ништа, јер да би био нешто мораш да будеш члан странке, а не смеш да радиш оно што није у интересу странке без обзира на интересе државе. За разлику од многих других времена политика профилише начин размишљања једног града уместо да то буду књижевници, професори... – каже Јовановић. Уверење да је све пало на најниже гране заснива се на ставу да је мало правих професора и просветних радника које замењују они који само раде за плате. У односу на ранија времена мало је оних који су посвећени позиву, који се баве овом професијом на начин да прате литературу, нова методолошка и педагошка сазнања. Све се, каже Јовановић, свело на „тралала“ и некритичко преписивање са запада иако је

добро познато да се не може баш све применити у свакој средини. Резултат рада у просвети, који много утиче на културу, води ка уверењу да ни у школама нема културе, не само оне која подразумева свеукупни начин понашања. Разлог је што су друштвена збивања и друштвене вредности сведене на минимум баш као и елан и воља радника у просвети. - Кад почиње припремање деце за незналице? Гледао сам увезене радионице које су културни и просветни хит, па и у Краљеву. Да би се узео некакав новац из иностранства игре и медијатори су осмишљени да убију у деци машту и кративност, јер тај који води радионицу упућује децу како ће да размишљају. Ове радионице припремају за касније школовање, па их има свуда, а то је дресура за потребе капитала и власти. Тај део се пренео на стране донације, па и у култури за коју се одваја понајмање с обзиром на економску и привредну ситуацију, а сред-

ства која се одвајају не користе се наменски. Културу у Краљеву нико не координише, па се новац дели паушално и, ма колико говорили да су потребни пројекти, новац се дели произвољно а сумњива је каснија контрола. Био сам директор Дома културе у Рибници, и кратко музеја, па ми је познат тај механизам и мука ми је од њега. Новац свих грађана би требало да служи за подизање културног нивоа људи, за одржавање словенског српског духа, да понуди оно што је вредно у култури. – каже Јовановић. Замерке су упућене на концепт рада библиотеке у чијем фонду има много дела „бесламаћа и петпарачких људи“ највише због чињенице да се баш такве књиге траже. Ма колико би библиотеке, као културне институције, требало да утичу на стварање здравог духа, и правих вредности, готово свака има књиге за које се не може рећи да нису шунд. Иако има забавне литературе библиотека, каже Јовановић, није

институција која служи за забаву. Оно што посебно депримира је сазнање да је не тако давно, пре само две или три године под изговором да се не чита, око пет хиљада предратних издања Књижевне задруге продато откупљивачима старог папира и усмерено на рециклажу. Изостанак става да су могле бити подељене школама не умањује поразност чињенице да ни Јовановић није имао довољно новца да их откупи. Међу онима који критички гледају на стање у култури преовладава мишљење да су активности везане за промоцију књига више промоција саме библиотеке, и запослених у њој, него саме књиге. Годинама уназад из Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ стижу потврде о издавачкој делатности која се, бар кад су у питању песничка издања, сврстава у ред најбољих и најзначајнијих у земљи. Без намере да улази у озбиљнију расправу о томе шта

МАГАЗИН

3.4.2016.

се подраузумева под књижевношћу Јовановић не дели такво мишљење што је основни разлог да је, после много година, престао да чита часопис „Повеља“ као крунско издање краљевачке библиотеке. - Немам увид ко чита, а могу само да претпостављам, па не бих да паушално говорим о ономе у шта нисам сигуран. Ја сам са тим рашчистио кад сам носио неке текстове, а један од уредника ми рекао да не објављују сатиру. У приципу да, али практично не. Библиотека ни на Завичајном одељењу не негује културу сећања, па они који су умрли за њих не постоје као ни они који тек треба да дођу. Све је тралалајка и урађено паушално, има и много материјалних грешака, а њихова жеља да прикажу писце није ни искрена ни професионална. Не постоје писци аматери. Или си писац или ниси писац, или си песник или ниси песник, а у култури радиш због културе, а не само због пара. У Краљеву таквих има, али врло мало – каже Јовановић.

За књижевно стваралаштво везују се и награде које, иако у статусном смислу не значе ништа, имају оправдања једино у светлу чињенице да има сиромашних писаца. У том контексту проблематичном се сматра и „Жичка хрисовуља“ која се деценијама уназад у Краљеву на Преображење додељује за свеукупно књижевно стваралаштво. Сем што се проблематичним чини избор лауреата, међу којима несумњиво има и оних који заслужују ово ласкаво признање, замерке се упућују на концепт и начин одржавања који ствара утисак елитистичке манифестације без покушаја да се приближи ширем кругу људи. Више од тога потребно је да се ствара навика за нечим ма колико било присутно уверење да нема превише оних који читају поезију. Иако влада уверење да поезију неће сви писати чини се да је више оних који пишу него оних који читају. Са друге стране има мишљења да и не треба свако да је чита јер песама има

различитих, од оних намењених ширем слоју до других намењених само неким читаоцима. То је један од разлога због којих би такву требало приближити људима, а исто важи и за „Хрисовуљу“. - Они су између себе задовољни што су одређеном човеку доделили награду, али би морали да убеде и нас који нисмо у томе учествовали да је баш тај песник заслужио да добије „Хрисовуљу“. Избор добитника је ствар жирија, концепције и укуса оних који то раде. Имамо ми добрих песника, а ја знам много оних који су ову награду заслужили пре него неки који су је добили. Ипак, нисам довољно разумео став жирија, њихову концепцију и разлоге зашто неким песницима додељују награду, а некима не. Не постоје општи критеријуми да се каже ова песма је добра ова није. То није наука, то је уметност а у уметности може и тако и тако. Узрок је општа духовна криза а осим тога овакав начин доделе траје

предуго, па би требало нешто променити и медије стимулисати да манифестацију пропрате на адекватнији начин. Они то не морају да раде, па би део новца намењен организовању требало одвојити за медије како би манифестацију пропратили на одговорајући начин – каже Јовановић. Однос медија према извештавању о догађајима у култури сматра се посебно значајним у светлу чињенице да нема озбиљнијег осврта на бројне догађаје у овој области. Оно што се нуди телевизијским гледаоцима и читаоцима локалног листа најчешће се своди на кратке информације о догађајима из којих не може да се стекне увид у право стање ствари. За озбиљнији приступ неопходан је професионалнији прилаз темама, довољан степен познавања материје која се обрађује, али и мотивација која се најчешће везује за финансијску подршку. Димитрије Јовановић није усамљен у ставу да је однос политике према кул-

тури потпуно погрешан. Уверење да најистакнутији носиоци власти и не знају превише води ка потреби да у круговима блиским себи пронађу по којег саветника који би им на најадекватнији начин приближио материју, а све због користи коју, пре свега, треба да има сама култура. У Краљеву то најчешће није било тако ма колико су гарнитуре које се смењују на власти имале и особе задужене за културу, па се ружном сматра пракса по којој свака гарнитура има различит однос према стању у овој области. Кад је у питању додела награде каква је „Жичка хрисовуља“ главним пропустом жирија сматра се уверење да годинама уназад није донео ништа ново. Овакав закључак делује још поразније ако се заснива на уверењу да доброг песника може изабрати свако ко има и мало осећаја за поезију. Утисак да је жири изгубио кредибилитет чињеницом да годинама у рад није унео ништа ново, нити проширио начин доделе

награде, упућује на став о стереотипном и рутинском односу што води отаљавању а то се, кад је у питању култура, не сме јер захтева више креативности и стваралачког. - Ово није Београд, ово је Краљево које својом културом треба да ствара српску културу. Овде је, ипак, све подређено другима а најмање Краљевчанима и Краљеву, иако има Краљевчана који добро пишу а не могу да дођу до изражаја. Радио сам у „Повељи“ годину где су ми рекли како морају да објаве одређене ауторе, јер република даје паре, и да хонораре морају да исплаћују одређеним људима. То су неке на први поглед ситне ствари које одбијају људе. Можда сам био неправедан, али је мој утисак да са тим људима, док су на власти, нема разговора, јер мисле да све знају. Са њима се може разговарати тек кад падну и кад постају мало нормалнији, али долазе други исти такви и то није случај само кад је упитању култура – каже Јовановић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.4.2016.

МАГАЗИН

3.4.2016.

Противуречности Хашког трибунала

КРИМИНОЛОШКИ СЛУЧАЈ ИЛИ ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ?

- Суд у Хагу формирао Савет безбедности Уједињених нација који на то није имао право. - Изузимање злочина против мира из надлежности Хашког трибунала указује да се ради о политичком суду, јер се амнестирају они који су произвели рат на подручју бивше Југославије. - Да није било злочина против мира не би било ни других злочина који су се догодили зато што је наступио рат. - Трибунал направљен да креира нову политичку и историјску истину на Балкану. - Тајне оптужнице враћају Хашки трибунал у период римокатоличког Суда свете инквизиције када оптужени није знао да се против њега води поступак, нити је знао за која се дела води поступак.

МАГАЗИН

3.4.2016.

едавно изречена пресуда првом председнику Републике Српске др Радовану Караџићу, којом је првостепено осуђен на 40 година затвора, још је предмет бројних коментара и расправа. И док се у једним круговима сматра недовољно адекватном за све што му се ставља на терет у другим се поново покреће питање компетентности суда у Хагу да се уопште бави питањима због којих је основан. Такви су само неколико дан пре изрицања пресуде др Караџићу у Краљеву били предмет тумачења стручњака за међународно право, доцента на правном факултету у Крагујевцу др Зорана Чворовића. Уверење да низ реку могу да пливају само лешеви води ка закључку да се у данашње време, кад је у питању однос према сребреничким догађајима из јула 1995. године, понаша већина Срба прихватајући као истину све што долази из лажног суда у Хагу који се сматра нелегалном установом јер га је основао Савет безебдности који по Повељи Уједињених нација на то није имао право. То се види и из Статута Хашког трибунала који се позива на седму главу Повеље, а не на конкретну одредбу која му то омогућава. Др Чворовић овакав став тумачи чињеницом да Савет безбедности Уједињених нација приликом доношења одлуке о оснивању суда није могао да нађе упориште ни у једној одредби Повеље. Трибунал какав у Хагу суди оптуженима са простора бивше Југославије могла је да формира Генерална скупштина Уједињених нација, а не њен извршни орган какав је Савет безбедности који није основан да би утврђивао индивидуалну кривичну одговорност појединаца за злочине против мира, геноцид, злочине против деликата предвиђених хашким конвенцијама. Тако се потврђује да је прекршено основно правно начело јер је Савет безбедности пренео на Хашки трибунал више права него што сам има. Са друге стране процедура по којој поступа трибунал утврђена је актима самог суда, а правила нису потврђена од стране Генералне

скупштине. Сем тога правила су током рада у више наврата мењана па су оптужени довођени у позицију неизвесности што је директно нарушавало њихова права јер је кршено начело правне сигурности. Доктор Чворовић потврђује да оснивање Хашког трибунала не може да има упориште у преседанима Нирнбершког и Токијског суда који су, као међународни трибунали, основани после Другог светског рата за злочине који су се десили у сукобима између држава. Супротно томе Хашки трибунал је преузео надлежност за деликте који су се десили од 1991. године када још није дошло до признања држава на простору бивше Југославије, што потврђује да се радило о унутрашњем сукобу. - Хашки трибунал је основан без сагласности држава чији су се грађани гоњени чиме се нарушава основно начело међнародног права о сувереној једнакости држава. Сам назив хашког трибунала, којим се утврђује тешка одговорност лица, упућује да се крши претпоставка невиности, јер у називу стоји да су починила дела и стога имају тешку одговорност. Не полази се од претпоставке невиности и то је најпроблематичније, јер трибунал није надлежан да суди за најтежи злочин у међународном праву, а то је злочи против мира. Изузимање злочина против мира из надлежности Хашког трибунала јасно указује да се ради о политичком суду, јер се амнестирају они који су произвели рат на подручју бивше Југославије, а да није било злочина против мира не би било ни других који су се догодили зато што је наступио рат – објашњава др Чворовић. Све упућује на закључак да је трибунал направљен да креира нову политичку и историјску истину на Балкану. Основно начело на коме се заснива право подразумева једнакост што је повод за сумњу да се на основу чињенице о стрељању 442 муслимана гради оптужба за уништење једне етничке групе, или једног њеног дела, што је стављено на терет др Караџићу.

Искуства светске историје указују на сасвим различите примере међу којима се истиче случај ратова у Вијетнаму и Камбоџи у периоду између 1964. и 1975. године када је убијено око четири милиона људи. Само у једном селу јединица којом је командовао амерички поручник Кели убила је 504 цивила од којих је најмлађи имао тек годину дана. Командир јединице је пред америчким судом осуђен на доживотну робију, али му је казна после жалбе смањена на затвор у трајању од 20 година. Након што је после нове жалбе смањена на десет аменстиран је, па се казна свела на свега 3,5 године у кућном притвору. Иако је у Заливском рату страдало више од 200 хиљада Ирачана, а само у једном складишту 1.600 цивила, никоме није пало на памет да оснива трибунал који ће утрђивати индивидуалну кривичну одговорност починилаца, а камоли на основу фантома у модерном кривичном праву, који се назива удружени злочиначки подухват, да утврђује колективну одговорност. - Колективна одговорност не постоји у кривичном праву још од старог Египта у коме је била сведена само на кривична дела завере, побуне и издаје, а Хашки трибунал се, кад је у питању тип кривичне одговорности, вратио на ниво староегипатског кривичног права. Тајне оптужнице га враћају у период римокатоличког Суда свете инквизиције када оптужени није знао да се против њега води поступак, нити је знао за која се дела води поступак. Чињенице јасно указују да је Хашки трибунал основан да скроји нову мапу Балкана према интересима елите белосветских банкара. Отуда индолентни однос Срба, пре свега српске елите која се понаша као леш који плива низ реку, потврђује да има колега који ће тврдити да је то неспорна чињеница. То ће причати другима, родитељи ту лаж причају деци прхватајући да одговорност за наводни злочин геноцида пређе на народ који је током своје историје био највећа жртва геноцида управо од оних који су деведесетих починили злочин против мира на овом простору – каже др Чво-

ровић. Смисао пресуде др Караџићу упућује на намеру да се преправи тренутно политичко стање у српским земљама са леве стране Дрине. Основ за овакву тврдњу лежи у ставу да запад ни једног тренутка, ни кад је потписиван Дејтонски споразум, није прихватао као трајну српску државност са оне стране Дрине. Зато је чинио све да у почетку конфедерално устројену државу, као реалну унију налик Аустроугарској, кроз нелегалне одлуке Уставног суда БиХ и одлуке Високог представника, чије постојање нема упориште ни у једном документу међународног права, претворе у чврсту федерацију, а да уместо два национална ентитета постоји више безличних региона. У том контексту на пресуду се гледа као пут ка унитаризацији Босне и Херцеговине и жигосање Републике Српске као геноцидне творевине какав је и њен први председник. План се спроводи на психолошком, историјском и нивоу прављења лажне опозиције Републике Српске, а има за циљ елиминисање државности с оне стране Дрине ваздушном линијом мало удаљеном од Загреба и Ватикана, што представља кључну сметњу западним силама. Председник Невладине организације Историјски пројекат Сребреница Стефан Каргановић потврђује да је догађај у овом

Стефан Каргановић

3.4.2016.

МАГАЗИН

месту одавно прерастао фактографске оквире а, полазећи од претпоставке да је тамо извршен геноцид у коме је страдало осам хиљада мушких особа, ретко ко поставља питање шта се тамо заиста догодило. Иако је Сребреница предмет неуобичајено велике пажње нема расправа на тему шта се догодило, јер они који заступају службену верзију нису спремни да своје тезе изложе ризику компетентне критичке анализе па систематски избегавају сваки изазов на јавну дебату. О томе сведочи трибина на Факултету политичких наука на којој су копља укрстили заговорници две сасвим супротне опције. - Фонд за хуманитарно право је површно оценио да ће њихов представник имати предност подршке студената, па су донели одлуку да дођу и поделе мегдан са нама мислећи да су на пријатељској територији. Ипак, догодило се секуларно чудо. Прво је било да је декан упоште одобрио нашу трибину на овако рискантну тему и друго чудо да су представници званичне приче о Сребреници прошли као бос на трњу баш тамо где су рачу-

нали да ће наићи на највећи могући степен подршке за своје ставове. Сребреница није превасходно питање о томе колико је људи стрељано, или која би правна квалификација била најприкладнија, него за какав се геополитички циљ користи, ко профитира политички и материјално од верзије догађаја у Сребреници коју је наметнула западна пропаганда која је две деценије присутна и како се та тенденциозно исконструисана прича користи. Слика о Сребреници коју од друге половине деведесетих година пласирају западни медији, и политички руководиоци, настала је пре него што су основни факти могли бити утврђени и то је врло значајна чињеница која гласи да су Срби починили геноцид над муслманским становнишптвом, а да је то најстрашнији злочин који се догодио у Европи после Другог светског рата. Западне силе сносе огроман терет кривице што су биле нејединствене и недовољно одлучне да злочин у Сребреници спрече, па им тај пропуст намеће строгу моралну обавезу да увек, и на сваком месту, војно интервенишу да се нова

Сребреница не би поновила. То је бесмислена теза коју, у недавно објављеној књизи, заступа бивша висока фукционерка Хашког трибунала Флоренс Артман – каже Каргановић. Догађај у Сребреници као моралну подлогу за политичко оправдање доктрине права на заштиту угроженог становништва западне силе користе искључиво за агресивне нападе против суверених држава које им се не покоравају, најчешће под изговором да крше људска права. Напади се по правилу одвијају мимо одредби међународног права, и противно њима, а основна карактеристика доктрине је да западне државе, које себе проглашавају за међународну заједницу, резервишу искључиво право да одреде околности и начин примене силе, као и ко ће бити следећа мета. Други политички задатак сребреничке конструкције, каже Каргановић, има за циљ да морално и духовно сатре један народ, јер од тренутка кад прихвати да су његови војни и политички представници извршили геноцид постаје обележен истим жигом који носе Немци за доказано истерб-

љење Јевреја и Турци за покољ Јермена. По дефиницији геноцид није појединачан већ државни злочин у коме извршиоци поступају по овлашћењима своје у циљу физичког истребљења припадника неке друге заје днице. По својој суштини геноцид намеће питање колективне и државне кривице што је додатни разлог да се у односу на Сребреницу грчевито инсистира на том термину како би се Срби као народ колективно паралисали и обезглавили да се не би опирали док му се систематски демонтирају идентитет, култура и држава. - Кад тај процес буде успешно приведен крају, чак и да се коначно освестите и дођете себи, више неће имати никаквог значаја јер од вашег имена и државе неће остати ништа. Сребреница је један од најважнијих елемената у процесу колективне ликвидације, а неутемељена службена прича о њој умало прошле године није добила потврду Савета безбедности Уједињених нација, али је спречена захваљујући ставу Руске Федерације и председника Владимира Путина.

Да јесте ви би данас на рукаву носили траке са словом Г за геноцид као што су Јевреји под нацистичком окупацијом морали да носе Давидову звезду. Ембарго на кључне информације о узроцима, и току сребреничких догађаја, је реални хендикеп, јер се архиве налазе под контролом западних фактора, па је истраживање у великој мери отежано. Ми сигурно више знамо шта у Сребреници није могло да се догоди, а то је да није било стрељано осам хиљада људи и да није био извршен геноцид, него што знамо како и зашто су људи тамо страдали и зашто су били жртвовани. Најдраматичнија потврда тога је издвојено мишљење судије Хашког трибунала Жан Клод Антонетија у недавно објављеној пресуди српском генералу Здравку Толимиру. У запрепашћујућем закључку Антонети је рекао да, када би га родбина убијених питала ко је и зашто наредио убиство њихових блиских особа, након што је као судија размотрио све доказе изнете у току суђења, не би знао како да им одговори. Ако судија Антонети, који је под-

робно, професионално и по службеној дужности, проанализирао кључно питање одговорности за Сребреницу, нема одговора то значи да га немају ни Бил Клинтон, ни Бакир Изетбеговић, ни Наташа Кандић, нити ико од политичких опортуниста који слове за светске државнике, а 11. јула сваке године се окупљају у Поточарима да утисну комплекс кривице за геноцид и насилну смрт осам хиљада мушкараца и дечака – каже Каргановић и закључује да ни по једној тачки званична прича о Сребреници коју промовишу политички руководиоци западних држава, медији, судови и установе које запад финансира и успоставља, не може да издржи критику. Разлог је што Сребреница никада није била прописно истражена као криминолошки случај, већ се двадесет година обрађује искључиво као политичко питање. Сви до сада добијени одговори служе једино политичким интересима, а они који манипулишу правом решавају га у своју корист. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.4.2016.

МАГАЗИН

3.4.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Због великог интересовања публике Биоскоп „Кварт“ наставља са приказивањем филмова „Кунг Фу Панда 3“, „Браћа по бабине линије“ и „Бетмен против Супермена“.

Кунг фу панда Једна од најуспешнијих анимираних франшиза на свету 17. марта се враћа са највећом авантуром до сада – Кунг фу панда 3Д. Неодољиви, помало неспретни панда По, у овом наставку проналази давно изгубљеног оца па заједно крећу на забавно путовање до тајновитог села које је дом једнако несташних и смешних панди као што је сам По. Срећу и весеље нарушиће им Каи, злоћа са натприродним моћима, који жели да победи све кунг фу мајсторе у Кини. Због његовог застрашујућег плана По мора да се, од ученика кунг фуа, трансформише у учитеља како би

нови пријатељи могли да се супротставе мистичном зликовцу који жели да уништи њихов мали рај. По није сам, јер му помажу пријатељи, Фуриозна петорка предвођена мајстором кунг фуа Шифуом. Гласове анимираним јунацима позајмили су Милош Самолов, Бода Нинковић, Срђан Тимаров, Воја Брајовић, Катарина Жутић, Марко Марковић, Милан Тубић, Милан Антонић, а пројекције почињу у 16,30 сати а за улазницу је доовољно одвојити 250 динара.

Браћа по бабине линије У животе главних јунака, чувених Петловчана, Радашина и Милашина, које на почетку филма затичемо у „нормалном агрегатном стању свађе без икаквог разлога“, једнога дана стиже исто писмо, упућено сваком понаособ. Усхићени због писма и вођени

сном о лепшем животу и решењу свих проблема, крећу из Петловца на пут… само они знају где – и који? Како у животу често бива, уместо да стигну до Београда где их чека далеки рођак из Аустралије „Радашин ће залутати са тајанственом плавушом у горостасним планинама у којима ричу медведи“, а Милашин ће „уместо да пре Радашина стигне до богатства које га чека, заглавити у село Враново, на планини Соколовица, са које пуца видик на зону безбедности, где шиптарски дронови сваки дан извиђају оно мало Срба који су ту остали, како сахрањују, жале, једу и пију…“. Тако њихово путешествије ка бољем сутра постаје пут до бескраја. На путу им се придружују и остали радознали становници Петловца јер Радојка, Златана и син Драган крећу у потрагу за Радашином и Милашином. Игром случаја, у неком моменту, вођени различитим циљевима, на једном месту се окуп-

љају сви знани Петловчани, уједињени пред питањем: „Где су браћа по бабине линије!? Филм је по сопственом сценарију режирао Радош Бајић а у главним улогама наступају Милорад Мандић, Радош Бајић, Љиљана Стјепановић, Олга Одановић, Мирко Бабић, Нада Блам, Ненад Окановић, Недељко Бајић, Енвер Петровци, Јелена Гавриловић, Милена Предић Пројекције почињу у 20 сати, а за улазницу је потребно припремити 300 динара.

Бетмен против Супермена: Зора праведника Редитељ Зак Снајдер доноси причу о два суперхероја који ће морати да одмере снаге како би спасили човечанство. Бојећи се поступака суперјунака с божанским моћима чије је

деловање ван сваке контроле, моћни осветник из Готам Ситија креће у борбу с најцењенијим спаситељем модерног доба, док се свет пита какав му јунак заправо треба. Сада кад су Бетман и Супермен у сукобу човечанству прети већа опасност од било које с којом је досад било суочено. Лик Супермена по други пут тумачи Хенри Кавил, а Бетмена први пут Бен Афлек. У двоипосатном филму који је на репертоару до 30. марта од 21 сат значајније улоге тумаче Еми Адамс, Џеси Ајсенберг, Дајан Лејн, Лоренс Фишбурн и други. Снајдер је режирао према сценарију Криса Териоа и Дејвида С. Гyера, а ликови су из света ДЦ Комикса. Славног Батмана створили су Боб Кане и Бил Фингер, а Супермана Џери Сигел и Џое Шустер. Пројекције почињу у 21,30 по цени улазнице од 300 динара

Отаџбина Пре петнаест година Маца је несрећним случајем изгубила дете, након чега ју је и муж напустио, па ради као кафанска певачица у локалу венчаног кума Болета. Док њен муж Јован напушта искушенички живот у манастиру, јер осећа да му је дато да обави неки задатак и искупи се, Маца осећа да се свет мења. Пуна је мржње, плаши се Божје казне, стално се моли и пости, а Јован мисли да је пронашао Бога у слабоумној девојчици Милици. По сопственом сценарију филм је режирао Олег Новковић, а главне улоге тумаче Вук Костић, Анита Манчић, Милош Самолов, Бода Нинковић, Срђан Тимаров, Воја Брајовић, Катарина Жутић, Марко Марковић, Милан Тубић, Милан Антонић. Филм се приказује од 31. марта у пројекцијама које почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

3.4.2016.

Из Полицијске управе Краљево

ПОЖАРИ ПРОГУТАЛИ С

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 21. до 27. марта потврђује да је број кривичних дела у односу на претходну недељу повећан за четвртину. Свих 25 евидентираних кривичних дела сврстано је у област општег криминала а о успеху инспектора Криминалистичке полиције сведочи податак да су им познати извршиоци тек трећине ових дела. У области јавног реда и мира бележи се знатно смиривање о чему сведочи податак да је осамнаест прекршаја у трећој недељи марта заменило само 11 у претходној. Док је број од три туче идентичан прошлонедељном на повољан исход у највећој

мери утиче дупло мањи број прекршаја који се у полицијској терминологији третирају као остали. Једна саобраћајна незгода више не утиче битније на стање безбедности саобраћаја а од укупно једанаест, у којима су увиђај извршили припадници саобраћајне полиције, констатовано је да су две као исход имале повређена лица а девет само материјалну штету. Једна особа је задобила теже телесне повреде, оне су код три друге оцењене као лакше, а материјална штета је за 80 хиљада мања од милион динара. Слику о стању безбедности на путевима допуњава податак о 469 прекршаја несавесних учесника у саобраћају што је осамдесетак мање него у претходној недељи.

После дужег периода мировања посла су имали и припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који су интервенисали у гашењу два пожара и констатовали да је ватра причинила штету од равно милион динара.

Уз дрогу и оружје Припадници Министарства унутрашњих послова у Врњачкој Бањи су, у среду у преподневним сатима, на више локација у овом месту извршили претресе станова и других просторија и том приликом запленили 17 пакетића канабиса, вагицу за мерење наркотика, ваздушно и гасно оружје и 229 метака различитог калибра. Приликом претреса ухапсили су, и

И МИЛИОН ДИНАРА по налогу тужиоца, задржали до 48 сати Врњчане осамнаестогодишњег С.Ђ. и десет година старијег И.С. због сумње да су извршили кривична дела која закон дефинише као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а С.Ђ. и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Кривичним пријавама је обухваћено још пет лица са подручја Врњачке Бање због сумње да су извршила кривична дела неовлашћена производња, стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Т.Р.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 3. ДО 9. АПРИЛА

МАГАЗИН

3.4.2016.

3. април

33. — Распеће Исуса Христа на крст.[тражи се извор од 05. 2015.] 1512. — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I. 1559. — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови. 1807. — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан. 1865. — Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких Држава. 1922. — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза. 1930. — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија). 1936. — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна. 1941. — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију. 1948. — Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду.

Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица. 1948. — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи. 1975. — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу. 1976. — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године. 1979. — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године. 1991. — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање. 1992. — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине. 1995. — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија. 1996. — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест). 1999. — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву.

2000. — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2003. — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације. Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку. 2007. — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.

4. април 1581. — Енглеска краљица Елизабета I за витеза прогласила Френсиса Дрејка, гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свет. 1660. — Чарлс II Стјуарт је објавио декларацију из Бреде, своје услове за обнову монархије у Енглеској. 1721. — Роберт Волпол је ступио на дужност као први премијер Уједињеног Краљевства под краљем Џорџом I. 1812. — Амерички председник Џејмс Медисон је увео деведесотдневни ембарго на трговину са Уједињеним Краљевством. 1841. — Вилијам Хенри Харисон је умро од упале плућа и посао је први председник САД који је преминуо током мандата и председник са најкраћим мандатом. 1905. — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи. 1912. — У Тибету проглашена Кинеска република. 1932. — K. K. Кинг изоловао је витамин Ц на универзитету у Питсбургу.

1936. — Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића - у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарка Мариновића (1911—1936). У знак сећања на тај догађај, данашњи дан се обележава као Дан студената Београдског универзитета. 1939. — На ирачки престо ступио Фејсал II, после смрти свог оца, краља Газија I. 1945. — Америчка 3. армија је заузела немачки град Касел после тродневних борби. 1945. — Мађарска се ослободила нацистичке власти. Данашњи дан се у Мађарској слави као Дан ослобођења. 1949. — Министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали су Северноатлантски споразум о формирању НАТО пакта. 1960. — Француска и Федерација Мали потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност. 1968. — Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису. 1969. — У Хјустону, америчка држава Тексас, извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Први пацијент с вештачким срцем живео четири дана. 1975. — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади. 1984. — Амерички председник, Роналд Реган позива на међународну забрану хемијског оружја 1992. — Основана је Полиција Републике Српске. 1998. — У експлозији метана у украјинском руднику угља „Скачинско“, у Доњецкој области, погинула 63 рудара. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на Рафинерију нафте у Панчеву погинула три радника рафинерије. У бомбардовању топлане на Новом Бео-

граду погинуо чувар топлане. 2001. — Министра одбране Судана и 14 војних функционера погинули у авионској несрећи, у критичном тренутку грађанског рата у земљи. 2002. — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи. Око милион људи погинуло у борбама Владиних снага и УНИТА-е које су почеле 1975. после стицања независности од Португала. 2003. — Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром „Садам“ и преименовале га у „Багдад интернешенел“.

5. април 1242. — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије. 1566. — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској. 1722. — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво. 1818. — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа. 1841. — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као "Милојева и Срндакова буна", коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили. 1881. — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал. 1887. — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био

3.4.2016.

МАГАЗИН

Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове. 1879. — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат. 1902. — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске. 1944. — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш. [1] 1945. — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи Совјетског Савеза и Југославије. 1951. — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза. 1954. — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That's All Right 1955. — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка XX века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн. 1964. — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача 1971. — Прорадио вулкан Етна у Италији 1974. — Отворен Светски трговин-

ски центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989. — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовнаидруштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника. 1992. — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила. Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локберија, у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992. 2002. — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку.

6. април 1652. — Представник Холандске источноиндијске компаније Јан ван Рибек основао је прво насеље белих досељеника у Јужној Африци, које је

постало данашњи Кејптаун. 1667. — Дубровник погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана. Од земљотреса и пожара, који је харао двадесетак дана, град скоро потпуно уништен. Обнова трајала више од 50 година. 1690. — Аустријски цар Леополд I Хабзбуршки балканским хришаћанима упутио проглас у којем их је позвао да и даље помажу његову војску у борбама против Турака, обећавајући им разне повластице. 1782. — Рама I је наследио тајландског краља Таксина, започевши Чакри династију. 1830. — Џозеф Смит је службено основао Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. 1867. — Кнез Михаило Обреновић преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше. 1895. — Драмски писац Оскар Вајлд ухапшен је у Лондону због "дела велике покварености". 1886. — Званично је основан град Ванкувер, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града. 1896. — На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био Француз Пјер де

Кубертен. 1909. — Амерички истраживач Роберт Пири освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km. 1917. — Објавом рата Немачкој, САД ушле у Први светски рат. 1941. — Немачке трупе у Другом светском рату напале Грчку и Југославију. У бомбардовању Београда је погинуло између 2.271 и 4.000 људи. 1941. — Етиопске и британске трупе ослободиле Адис Абебу, коју су у рату са Етиопијом почетком 1935. окупирале италијанске снаге. 1945. — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево. 1973. — У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела у пожару 6. априла 1941, када су Немци бомбардовали Београд. 1985. — Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб. 1992. — Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине. Истог дана у Сарајеву пале прве жртве и означиле почетак рата у БиХ. 1994. — У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен

Нтарјамира. У масакрима који су уследили екстремни Хути побили око 800.000 мањинских Тутсија, углавном цивила. 1995. — У Кигалију је основан први суд за суђење оптуженима за геноцид. 2001. — Представници Хашког трибунала предали савезном министру правде Момчилу Грубачу оптужницу за ратне злочине и налог за хапшење Слободана Милошевића. 2003. — Полиција Хрватске ухапсила хашког оптуженика Ивицу Рајића, због ратних злочина у Ступном Долу, у БиХ, у октобру 1993. Два месеца касније Рајић изручен Хашком трибуналу. Министарство правде САД саопштило да се број затвореника у затворима у 2002. повећао, да је први пут прешао цифру од два милиона и да је у јуну те године у затворима регистровано 2.019.234 људи. 2006. — На италијанским парламентарним изборима странке умерене левице Романа Продија победила коалицију под вођством премијера Берлусконија. Словенија одбацила оптужбе за ратне злочине 1991. године, на граничном прелазу Холмец према Аустрији, иако је објављен снимак у којем словеначки војници убијају војнике ЈНА који су се предали. даље... 2009. — Средишњу Италију погодила је серија снажних земљотреса. 2014. — Проруски активисти заузели су седишта регионалне управе у Доњецку и тајне службе у Луганску, на

истоку Украјине, што је означило почетак побуне против прозападне владе у Кијеву која је прерасла у рат.

7. април 451. — Атила је опљачкао Мец и напао друге градове у Галији. 1141. — Матилда од Енглеске је постала први женски владар Енглеске. 1348. — Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет, први универзитет у централној Европи. 1788. — Амерички пионири су основали град Маријету (у данашњем Охају), прво стално америчко насеље изван Тринаест колонија. 1862. — Снаге Уније су поразиле снаге Конфедерације у бици код Шајлоа, најкрававијој бици у дотадашњој америчкој историји. 1866. — Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа Осман-паше, отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве новине штампане у Босни, недељник „Босански вјесник“. Лист уређивао Милош Мандић, излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису. 1929. — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије“. Репортер био Раде Стоиловић. 1939. — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу.

3.4.2016.

МАГАЗИН

1941. — Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији. 1943. — У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД. 1945. — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод "Јамато". 1948. — Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља. 1961. — Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита. 1963. — Усвојен нови југословенски Устав, којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Нови Устав популарно назван „Повеља самоуправљања“ јер је њиме самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота. 1989. — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара. 1990. — Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа. 1992. — Дан пошто је Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине, Срби у Бањалуци прогласили независност Републике Српске, а представници Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали оставке. САД признале независност БиХ, Словеније и Хрватске. 1994. — Почео је геноцид у Руанди, неколико сати по убиству председника Руанде Жувенала Хабијаримане. 1994. — У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана. 2001. — Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској. Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку пре-

мијера Булента Еџевита и његове владе. 2014. — Проглашена Доњецка Народна Република на подручју Доњецке области Украјине од стране активиста који су заузели зграду регионалне администрације у Доњецку, након свргавања бившег про-руског председника Виктора Јануковича и повратка Крима Русији.

8. април 217. — Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога. 876. — Абасидска војска је поразила у бици код Дајр ал-Акула војску сафаридског емира Јакуба ибн Лајса, приморавши га да прекине свој продор у Ирак. 1271. — Мамелучки султан Бајбарс је освојио од крсташа тврђаву Крак де Шевалије у Сирији. 1513. — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД. 1820. —Милоска Венера је откривена на грчком острву Милос. 1861. — У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање. 1864. — Конфедерацијска војска је однела победу у бици код Менсфилда чиме је заустављено напредовање војске Уније. 1904. — У Лондону потписан англофранцуски споразум „Срдачна антанта“, којим су Велика Британија и Француска решиле спорна питања у вези са интересним зонама у западној Африци, Египту и Мароку. 1911. — Холандски физичар Хајке Камерлин Оне је открио суперпроводност.

1913. — У Пекингу почело заседање првог сазива Парламента. 1924. — Укинути су шеријатски судови у Турској, у склопу Ататуркових реформи. 1939. — Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански кра Зог избегао у Грчку. 1944. — Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније. 1946. — У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама. 1953. — Британске власти оптужиле Џомо Кенијату да је умешан у активности тајне организације Мау Мау и осудиле га на седам година затвора. После добијања независности Кеније 1963, Кенијата био премијер и министрар иностраних послова, а потом председник Кеније. 1971. — У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома. 1990. — Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, на снази 30 година. 1992. — После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски извори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за екперименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979. 1993. — Бивша Југословенска Република Македонија примљена у УН. 1996. — Југославија и БЈРМ потписале споразум о нормализацији односа. 2002. — Тужилаштво у Прокупљу подигло оптужнице против Саше Цвјетана и Дејана Демировића за ратни злочин над албанским цивилима у Подујеву, на Косову и Метохији, 1999. То је било друго суђење за ратне злочине пред судовима у Југославији. 2003. — У израелском ракетном нападу на возило у Гази убијен локални вођа "Хамаса“ Саид Алдин ал Арабид.

У нападу погинуло још најмање пет особа, а преко 47 Палестинаца повређено. 2004. — Суд у Осијеку у Хрватској осудио Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991.

9. април 531. — Бројчано надмоћнија источноримска војска предвођена Велизаром поражена од стране Сасанидских Персијанаца у бици код Калиника на Еуфрату. 797. — У Цариграду византијски цар Константин VI збачен и ослепљен по наређењу сопствене мајке Ирине. 1587. — Енглески адмирал Френсис Дрејк је упловио у луку Кадиз и потопио шпанску флоту. 1713. — Римско-немачки цар Карло VI је објавио Прагматичну санкцију, да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију. 1775. — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије. 1783. — Конгрес САД је објавио завршетак рата. 1809. — Французи су однели тешку победу над Аустријом у Доњој Баварској када су се њихови противници то вече повукли са бојишта. 1839. — Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије. 1867. — Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве. 1911. — У Португалији одвојена црква од државе. 1920. — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства. 1921. — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије.

1932. — Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима. 1943. — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје. 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг. 1951. — У Лондону одржано прво такмичење за мис света. Победила мис Шведске. 1960. — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара. 1975. — Индија лансирала први сателит. 1984. — Лансиран први кинески телекомуникациони сателит. 1993. — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице. 1993. — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко. 1994. — У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије. 1995. — Од експлозије камионабомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Маквеј над којим је 2001. извршена смртна казна. 2003. — Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs