MagazIN 219 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 219 * 27. март 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

27.3.2016.

У овом броју: Краљево побеђује Кључ решења у броју два Много бабица, килава деца Сећање не бледи Будућност у монархији Спортом против насиља Поново блокаде Криви су други

8 12 16 22 26 30 34 42

Више пара него пројеката Део старог система влада из сенке Немерљив значај превенције Хиљаду борова против ерозије и поплава Политичка тиранија културе Сребреничкикруг На репертоару Биоскопа „Кварт“ Рекордан број саобраћајних прекршаја Времеплов

46 54 60 68 72 78 86 88 92

МАГАЗИН 27.3.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 27.3.2016.

Јануар 2016.

МАГАЗИН 27.3.2016.

Представљена изборна листа Српске напредне странке

КРАЉЕВО ПОБЕЂУЈЕ - Напредњачка листа за локалне изборе на најбољи начин осликава структуру становништва Краљева. – На листи два доктора наука, по једанаест економиста и правника, по неколико инжењера, професора, студената, пензионера и радника различитих профила. – Предизборни програм сачињен од до сада започетих активности које напредњаци планирају да заврше. - Новину представља оснивање одрживог Фонда за развој микро, малих и средњих предузећа. - Напредњаци обећавају позитивну кампању засновану на сопственим плановима и усмерену према грађанима Краљева

МАГАЗИН

27.3.2016.

а се краљевачки напредњаци озбиљно припремају за локалне изборе сведочи пре само неколико дана објављена листа кандидата за одборнике под називом „Краљево побеђује“, предизборни програм који су представљени јавности, као и нови партнер који се придружује широкој коалицији. Поред Покрета социјалиста, Српског покрета обнове, Социјалдемократске партије Србије, Демохри шћанске странке Србије, Српске народне партије и Партије уједињених пензионера Србије листу Српске напредне странке подржала је и Активна Србија. Носилац листе са којом напредњаци излазе пред бираче је начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, одмах иза њега градоначелник Краљева Томислав Илић, а потом још 68 кандидата који старошћу и кавалификацијом на најбољи начин одражавају структуру становништва Краљева. У тиму претежно младих и стручних људи су два доктора наука, по једанаест правника и економиста, по неколико инжењера, професора, студената, пензионера и радника различитих про-

фила. Док опозиционе партије кампању заснивају на жестокој критици странака владајуће коалиције напредњаци промовишу предизборни програм сачињен од до сада започетих активности које планирају да заврше, а новину представља оснивање одрживог Фонда за развој микро, малих и средњих предузећа заснованог на концепту примењеном у Фонду за пољопривреду који се током првог мандата на челу града показао изузетно квалитетним и успешним. План предвиђа да се у буџету града за наредну и следеће године издвоје значајна подстицајна средства за помоћ микро, малим и средњим предузећима, а била би везана само за једну грану неке производне делатности. Циљ је да током наредних година што више привредника добије средства како би фонд што пре постао одржив и на истеку мандата био добра база за помоћ и подстицај производње других корисника. Напредњаци обећавају позитивну кампању засновану на сопственим плановима и усмерену према грађанима Краљева без много освртања на на-

паде осталих учесника изборне трке. Тако је започела а тако ће, верују напредњаци, бити и завршена. Широка и по оријентацији странака разноврсна коалиција показује да напредњаци немају проблема ни са странкама левице ни онима чији програми нагињу удесно. Тако се у истом строју налазе десно оријентисани Српски покрет обнове и Демохришћанска странка Србије, а на левом крилу Покрет социјалиста и на краљевачкој политичкој сцени до сада мање позната Активна Србија као странка модерне европске левице која се бори за владавину права и рада, економску и политичку демократију, способну и одговорну власт друштвено социјалне правде и политичке једнакости. Активна Србија се залаже за бољи друштвени положај незапослених, радника и сељака, уметника, младих и пензионера, ветерана и инвалида, а опоравак и напредак Србије види у оживљавању привредних, првенствено производних, грана и омогућавању људима да се запосле и живе од свог рада. Главно богатство види у човеку, његовим способностима и квалитету, а не у мате-

ријалном богатству. Сличност програмских принципа повод је за позив члановима и симпатизерима да 24. априла изађу на биралишта и дају подршку листи „Србија побеђује“ која се на локалним и републичким изборима налази на првом месту свих гласачких листића. Представљање предизборног програма је било прилика да представници Активне Србије уруче коалиционим партнерима статут будуће Канцеларије за ветеранска питања уверени да ће подршка заједничкој листи битно променити положај ове категорије становника Србије.

Шта нуде напредњаци? На првом месту предизборног програма Српске напредне странке за локалне изборе налази се реализација пројекта изградње заштитног система на поплављеном подручју, а следе пуштање у рад цивилног Аеродрома „Морава, отварање нових радних места као основе за останак младих у граду, изградња логистичког карго центра, изградња и стављање у фун-

кцију индустријске зоне у близини аеродрома, „Магнохрома“ и зоне у Адранима. Листу планираних активности допуњава оснивање одрживог Фонда за развој микро, малих и средњих предузећа, стварање услова за изградњу савремених тржних, пословних и туристичких објеката, обезбеђивање већих подстицајних средстава у Фонду за развој пољопривреде, подстицај развоју пољопривреде кроз привлачење страних инвестиција, стварање услова за развој задругарства, развој сеоског туризма кроз пројектно финансирање и проналажење стратешког партнера за Природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовачка бања. Напредњаци нов потенцијал виде у Гочу као туристичко-спортском комплексу, изградњи затвореног базена и спортског села на Гочу и стављање у функцију аутодрома на Берановцу. Побољшању услова живота на истеку наредног четворогодишњег периода треба да допринесе нова трафостаница у Рибници, реализација пројекта урбане регенерације насеља у Доситејевој улици, решавање питања сеоских водовода, прикључење

Матарушке Бање, Конарева и Адрана на систем градског водовода, решавање питања одлагања отпада изградњом депоније и изградња постројења за прераду отпадних вода. Листу амбициозних планова допуњавају наставак реконструкције постојећих и изградња нових домова културе по селима, реконструкција надвожњака код Мале пијаце и изградња кружних токова на саобраћајницама у граду, реконструкција амбуланте у Рибници и зграде Медицине рада, отварање амбуланти у Јарчујку и Берановцу, формирање истуреног пункта хитне помоћи при амбуланти у Ушћу и педијатријских амбуланти у Рибници и Чукојевцу. Уз поспешивање наталитета, бриге о пензионерима кроз различите видове социјалне и материјалне заштите, о инвалидима кроз програм локалне самоуправе и отварање канцеларије за ратне инвалиде напредњаци обећавају отварање омладинског центра и нових одељења високошколских установа и факултета. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Покрет за Краљево и Краљевачки форум заједно пред бирачима

МАГАЗИН

27.3.2016.

КЉУЧ РЕШЕЊА У БРОЈУ ДВА

- Пред нови четворогодишњи период јасније се оцртавају само два пута, досадашњи којим Српска напредна странка води у апсолутну пропаст и други којим заустављање пропадања, а потом радикални заокрет, омогућава Покрет за Краљево појачан Краљевачким форумом. - Опозиционе странке полажу наду у ону половину бирачког тела која до сада није излазила на изборе. - Кључ врата која воде у извеснију будућност налази се у рукама неодлучних грађана. – Пред изборе притисак на пољопривреднике. – Дуплирање буџетских средстава за подстицај пољопривреде значајније од субвенција јавним предузећима које служе само за партијско запошљавање

МАГАЗИН

27.3.2016.

ред локалне изборе следећег месеца из Покрета за Краљево упозоравају да је све мање путева који воде ка излазу из кризе каква у дужем периоду потреса Србију, а на много драстичнији начин се одражава на Краљево. Из визуре ове политичке групације пред нови четворогодшњи период јасније се оцртавају само два, досадашњи којим Српска напредна странка води у апсолутну пропаст и други којим заустављање пропадања, а потом радикални заокрет, омогућава Покрет за Краљево појачан Краљевачким форумом. О томе сведочи ударна песница Покрета за Краљево, и одборник у Скупштини града, Срђан Кнежевић а ставове заснива на претходном четворогодишњем периоду у коме владајућа већина окупљена око напредњака није могла да начини значајнији корак напред у побољшању услова живота. Опозиционе странке полажу наду у ону половину бирачког тела која до сада није излазила на изборе уверена да при истој излазности резултати избора не би били битно различити од оних на последњим изборима, а такви не гарантују да би нешто могло да се промени у локалној средини. Уверење да није оправдано очекивати да се у главама оних који подржавају коалицију окупљену око напредњака нешто битније промени указује да такви ипак представљају мањину бирачког тела што води ка закључку да се кључ врата која воде у извеснију будућност налази у рукама неодлучних грађана. Податак да је Покрет за Краљево предао изборну листу одмах након напредњака довео их је на другу позицију на гласачким листићима што је повод за поруку бирачима да посебну пажњу посвете овом броју. И током претходног четворогодишњег периода најжешћа критика странака владајуће већине долазила је из табора Покрета за Краљево. Овога пута повод за то је неодговоран однос према пољопривредницима који, пред интензивнију сезону пољопривредних радова у метеоролошки неизвесној ситуацији, стрепе од опасности коју носе градоносни облаци. Она је појачана

сазнањем да су стрелцима ове године на располагању само по три противградне ракете а то не улива довољну дозу сигурности за одбрану свега што је уложено у производњу. Ако се томе дода податак да током претходне године, како тврди Кнежевић, није одржан ни један семинар нити успостављен било какав контакт са стрелцима онда је разумљива забринутост оних који баратају оваквим подацима. Функционисање противградне одбране је повод за закључак да ништа боља ситуација није ни у држави. Да се пред наступајуће изборе врше различити облици притисака на пољопривреднике ових дана потврђују жалбе појединих из околних села да челници актуелне градске власти преговарају око доделе бесповратних средстава која би требало почне у априлу. Забрињава податак да не контактирају све пољопривредне произвођаче, већ само своје чланове, због чега је многим домаћинима ускраћена могућност да дођу и до података о условима за доделу ових средстава. Срђан Кнежевић потврђује да се у кампању на страни владајуће коалиције укључује и Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ појачаном активношћу на поравнавању оштећених путева у неким селима. Забрињавајућим се сматра податак да се само двадесетак метара даље, по правилу, поставља пункт на коме се грађанима пружа могућност да дају подршку изборној листи владајуће странке. - Више ни не асфалтирају и попуњавају рупе, него само поравнавају путеве, па мештани треба да су им захвални и да гласају за њих. Директорка им обећава сређивање домова културе, иако то Дирекција за планирање и изградњу не може да ради, што потврђује да се не бирају средства да остану на власти – каже Кнежевић. Покрет за Краљево излази пред бираче са програмом који не нуди куле и градове, а састављен је од предлога који током претходног мандата нису могли да се нађу на дневном реду седница Скупштине града, јер одборници

владајуће већине нису били спремни да их подрже. Кад је у питању пољопривреда значајним се сматра захтев да се средства у износу од 2,2 одсто буџета у наредној годину удвоструче како би могла да се обезбеди довољна количина противградних ракета и ископају артерски бунари на местима где све сушнија лета у значајној мери утичу на приносе. То је, сматрају у Покрету за Краљево, много значајније од субвенција јавним предузећима које служе само за партијско запошљавање. Због све већег броја моторних возила у граду се као проблем посебне врсте намеће питање обезбеђења довољног броја места за паркирање. Тренутни капацитети доприносе да Краљево више личи на касабу пренатрпану аутомобилима него модеран град до кога води изградња вишеспратних јавних гаража за какве се Покрет за Краљево залаже више година. У овој политичкој групацији верују да би оне у градску касу донеле много више средстава него објекти као што је спортска дворана у Рибници. - Увек смо били против идеја као што је она о изградњи хале спортова која задовољава потребе мање од једног стотог дела становништва, па смо се залагали да се финансијски подржи масовност а не само поједини спортски клубови. Подржавамо градњу хала као што је ова у оквиру Дома ученика средњих школа, али смо против оних које доносе само трошкове. Током градње дворане у Рибници упозоравали смо шта ће да се деси, а десило се да град неће моћи да је издржава, па се плашим да би могла да буде продата за мање пара него што је у њу уложено. Уз све то правимо базен у граду у коме нико не ради – каже Кнежевић. Покрет за Краљево развој туризма види у опоравку бања, посебно Матарушке чији даљи развој треба да поспеши унапређење рада Специјалне болнице Агенс, рестаурација Виле Маричић и отварање геронтолошког одељења у том објекту, формирање хостиса у објекту бившег одмаралишта Министарства унутрашњих послова, који припада Агенсу а није у употреби,

као и много других. Конкретна решења за нагомилане еколошке проблеме огледају се у претварању Ратарског имања у зелену зону без бетона као својеврсна плућа града, а не стамбену предвиђену Генералним урбанистичким планом, па се подржава идеја да се на овом простору изграде трим стазе и слични садржаји. Залагање за здраву животну

средину доказано је противљењем градње мини хидроцентрала на Ибру, али и захтевом за уклањање репетитора мобилне телефоније са Буњачког брда на коме је, каже Кнежевић, приметно повећан број оболелих од најтежих болести. Финансијске могућности не дозвољавају скупу предизборну кампању па се Покрет за Краљево оријентише на

скупове у већим местима. Ослушкивање потреба грађана преточено је у предизборни програм чији су аутори стручне особе, а у Покрету за Краљево верују да је боља основа за поверење бирача него лепљење било каквих плаката. Т. Раадовановић Фото: М. Радовановић

Срђан Кнежевић

Раде Ерац

МАГАЗИН 27.3.2016.

Ванредна седница Скупштине града

МНОГО БАБИЦА, КИЛАВА ДЕЦА

- Излагање председника Месне заједнице Грдица томом расправе на ванредној седници Скупштине града посвећеној поплавама. - Док си на власти нема кривичне одговорности. - Две године треба да неко размишља да доведе камионе који истоварају смоницу и набијају у земљу правећи бедем. - Грађани који су по други пут остали без ичега имају огромну и материјалну и сваку другу штету. - Две године се чекало да се ради посао за који је јасно да двојица рабаџија могу да одраде за два месеца. – Председник месне заједнице у Лађевцима крив зато што није направио аеродром. - На десетине људи у Грдици има дозволе за изградњу и тај проценат грађених кућа са дозволама је истоветан проценту у Рибници и свим другим приградским насељима. Хтели су квитери, кондуктери, тапетари, десетари да владају овим градом, а последице су ово што имамо

МАГАЗИН 27.3.2016.

орам да признам да ме одушевила чињеница да су неки коначно у овом граду сазнали да Морава ипак протиче кроз Краљево. Они који заиста владају овим градом из сенке дошли су низ Ибар, као што знате, и коначно су данас обавештени по други пут да Морава ипак протиче кроз град Краљево. Две године смо чекали да нам се високи функционери овог града смешкају у лице као што се смешкају неки у овом тренутку. Две године смо чекали да се нацртају само две линије на папиру који се зове геодетска подлога и који се, заједно са те две линије, зове пројекат изградње бедема у Грдици. Две године, за разлику од свих других градова, овде се имало пара за неке прече активности и за нека преча посла. Да ли је то тако требало и да наводим примере. Шта је било прече у граду Краљеву него да се одради ово што је морало бити одрађено. Прече је било, господо, да се праве улице иза кућа локалних функционера, у неким случајевима до само једне куће, у милионским износима, је ли тако господине Ракићу. Прече је било да се праве улице и реновирају поред кућа неких функционера, тамо где није био приоритет, је ли тако господине Илићу. Прече је било да се милиони динара троше за Дејвис куп и којекакве параде, је ли тако господо из владајуће коалиције. Све то било је прече пуне две године, или готово две године. Шта је било са Грдицом. Чекао се политички тајминг, јел'те. Чекало се допуњавање некаквог пројекта, нису ваљале оне две линије па је морала да се дода и трећа. Чекало се да цифра од 22 милиона колико је у првобитној верзији коштало буде надувена на 46 милиона. Чекало се да неко нацрта нешто што је требало бити одрађено пре годину и по дана, пре две године и тако даље. На силу. И знате како је ова власт приморана да уопште размишља о томе пре годину дана. Није нас интересовало све док нисмо видели 500 људи два пута на улицама овога града. Треба ли то трећи пут да видите? Није искључено. Е онда сте кренули у цртање оне две линије, онда сте кре-

нули у цинцулирање хоће бити, неће бити, одлагање ванредних седница, избегавање било какве расправе о овом питању и избегавање било каве одговорности за оно што се догодило у поплави 2014. године. Да ли је то тачно? Да, тачно је господо драга. Још увек нико није одговарао за онај чувени поплавни талас од 30 до 40 сантима, мада је јасно да ту неко одавно треба да буде у затвору. Али неће. Док си на власти нема кривичне одговорности, после ћемо да видимо. Да ли је било потребно две године да се започне ово. Ево вам пример. Грандиозан пројекат изградње пруге Београд Бар. 20. август 1972. године донета политичка одлука за почетак радова. Кад су почели радови? После пола године. Са свим тунелима мостовима вијадуктима по црногорском кршу. А овде је требало две године да би неко размишљао да доведе камионе који истоварају смоницу и набијају у земљу правећи бедем. Да ли је то тако? Тако је, господо, шта ћете. Чекао се дакле политички тајминг, јел'те да би високи функционери овог града могли да се сликају у моравском топољаку у осам сати изјутра у раним јутарњим часовима без присуства грађана Грдице, без иједног човека из Грдице да би се, ето, рекло дакле ево коначно јел'те. И ђаво дошо по своје. Ђаво дошао по своје. И ви након овога огромну политичку штету, господо драга, што није никаква штета генерално узевши. Али зато грађани који су по други пут остали без ичега имају огромну и материјалну и сваку другу штету. Због чега. Па зато што смо имали неспособну власт у граду Краљеву, зато што смо имали неодговорну власт у граду Краљеву, зато што смо имали шићарџијску власт у граду Краљеву, зато што смо имали власт која није у овој сали него у тајкунским лобијима који владају овим градом и који су изгледа тек сада сазнали да Морава ипак протиче кроз Краљево. Шта су радили грађани у међувремену, они који су видели да од вас вајде нема? Шта су радили привредници? Шат је радио Раде Јанић? Пра-

вио бедем око своје фирме сам. Зашто? Па није могао да вас чека људи. Није могао да вас чека. Треба ли вам други пример. Идите са оне стране Мораве. Маестро Иван Новаковић, прва хармоника Србије са оне стране Мораве у Опланићима има имање три пута веће од мог. Кућу на сред имања. Знате ли шта је човек урадио? Сам правио бедем око целог имања без пројекта, без Дирекције, без Србијавода, без свих тих бабица због којих су килава деца. Сам човек радио, а ми смо две године чекали, јел'те, да се ради посао за који је јасно да двојица рабаџија могу да га одраде за два месеца. Двојица рабаџија то могу да одраде за два месеца а не може држава, а не може град које то није интересовало, не може нико од ових. Још сам нешто дужан да кажем. Ко је кривац господо? Џабе вам је та прича ваших лакираних новинара који покушавају у некаквим емисијама да кривицу пребаце, замислите, на председника Месне заједнице Грдица. Кажу дуго је у политици није направио аутопут од Прељине до Појата. Можда ја сносим део одговорности што није направљен аутопут, али онога у Лађевцима председника месне заједнице, овога садашњег и онога бившег треба обесити, по тој логици, зато што није направио аеродром. Да има логике можда бих ја прихватио део своје одговорности. Али, знате, нема логике. Немате за шта да се ухватите као аргумент. Џабе вам та прича, не вреди. Да не говоримо о оној другој причи да су криви грађани Грдице јер, замислите, они су правили куће тамо где им није место. Правили су, кажу, куће у плавном подручју и немају дозволе. Није тачно да немају дозволе. На десетине људи у том делу насеља има дозволе за изградњу и тај проценат грађених кућа у Грдици са дозволама је сигурно истоветан оном проценту који је у Рибници и свим другим приградским насељима. Али, на крају, и ту сам дужан да кажем што су градили куће тамо. Па нису били среће да добију станове у центру града и да их откупе за 20 марака. Знате, неко мора да живи и у Грдици, неко мора да

27.3.2016.

МАГАЗИН

живи у Сирчи, неко мора да живи у Годачици. Не могу баш сви бити те среће да добију од државе станове у центру града и да их откупе за 20 марака. Е, зато су правили куће тамо. И ако смо већ код кривице што се једно насеље налази на том подручју. Што се Обреновац налази господо тамо где се налази? Ко је крив за Обреновац, Милош Обреновић или неко пре њега? Ко је за то крив господо драга? Тако је то изгледа, знате, када неспособна власт проналази аргументе да каже морало се по други пут догодити оно што се догодило зато што постоји тамо, постоје тамо неки фактори са којима ми не можемо да баратамо. Цивилна заштита. Престаните господо са том парадом више и са том причом да сте својом активношћу спасили најмање триста кућа од поплаве. Немојте ту причу причати, или причајте онда када ја изађем из ове сале. Само мени не можете ту причу причати не зато што ја знам савршено терен на коме се то догађало, него зато што је то моја струка. Био сам најбољи студент цивилне одбране не у једној него

у15 генерација и те ваше стручњаке парадере којекакве могу да поједем за доручак барем што се тог дела посла тиче. Да, спашено је 300 кућа, а знате ли што је спашено? Зато што је поплавни талас био 58 сантима нижи него онај претходни. Спасио их онај одозго. А то што сте после тога организовали показну вежбу Цивилне заштите слагања којекаквих џакова тамо где није потребно да буду, и где немају никакву функцију, зна се због чега је рађено. Па због сликања. И кад смо већ код сликања џаба је ваша прича о нечијој политизацији приче господине градоначелниче. Ви сте долазили у Грдиицу да се сликате иза леђа некакве министарке да би цела ова прича била заташкана. Ви и ови око вас. Ви сте требали да уоквирите правоугаоник малих екрана и да покажете како се ништа значајно није догодило. Два пута су људи у вашим мандатима уништени. Да, једном у вашем мандату и једном у мандату онога кога смо скинули. За вас нема времена да вас скинемо скинуће вас народ. И на крају, да кажем нешто о методологији како треба коначно помоћи

овом месту. Као што је господин Туфегџић говорио да су наопаки критеријуми када је у питању привреда још наопакији су критеријуми када је у питању помоћ индивидуалним домаћинствима. То је већ ван сваке памети. Категорија, знате, прва, друга, пета независно од величине објекта и врсте објекта и тако даље и тако даље. Једини паметан начин је гоподо само један, помоћ по квадрату оштећене површине. У тај квадрат улазе подови, изолација, кречење, малтерисање, све оно што се налази изнад подова, намештај и тако даље. То по квадрату оштећене површине може да кошта, примера ради, 40 евра. Држава нема 40 евра, има седам или пет евра, али то је онда седам или пет, или десет, евра пута квадрат. А нама се дешава оно што се дешавало прошли пут да се за неку кућицу од 20 квадрата, или за две кућице по 20 квадрата, добија пола милиона динара, а за дупло већу површину једне куће да се добија дупло мање. То је тако зато што гсоподо нећете да слушате, или зато што вам мишљење оних који су унесрећени и који се у ово много боље разу-

меју није битно. И није тачно господине градоначелниче да сте звали председнике месних заједница. Кад сте ви то мене звали? Напротив, ја сам господине градоначелниче у ваш кабинет доставио писани захтев да ме обавезно зовете. И ниједном нисте звали председника најоштећеније месне заједнице. И немојте лагати овај народ да сте било кога звали. Не знате као ваш претходник, звали онога из Бресника, или не знам одакле сте га звали. Даље, подела помоћи. Ја сам очекивао овде да ће неко положити рачуне због чега за две године није изграђен бедем за заштиту тог насеља, а не да имамо информацију колико је подељено пакета хигијенских, колико је паштета, колико је пасти за зубе. Докле ви мислите да то тако радите? Због ваше неодговорности и нерада уништено је 130 кућа у Грдици. Само у Грдици овога пута. И сад хоћете то да надоместите са некаквим извештајем. Који бре извештај? Извештај о подељеним паштетама, сардинама, јел'те? То вам је извештај о ономе што сте ура-

дили. Нисте урадили ништа. Ништа нисте урадили иако сам вас приморавао и молио и излуђивао и не знам шта све нисмо радили да вас како тако покренемо да било шта урадите за тај народ. Не господо. Вама је битна парада. Вама је битна парада, дошао је овај министар, дошао је онај министар, дај мало да се сликамо са њим, јел'те. Нема сликања. На муци тих људи нећете се сликати сигурно Сви ви који сте лагали тај народ небројано пута да ће радови почети у јуну, јулу, половином октобра, не знам кад пре, забрањено вам је сликање у Грдици. Не може господо нико да вам гарантује безбедност и то најозбиљније мислим. Шта ћете. Нисам вас ја учио да се бавите политиком, могли сте да пецате рибу. Хтели сте такви какви сте да се бавите политиком. Хтели су квитери, кондуктери, тапетари, десетари да владају овим градом. Господо драга последице тога су ово што имамо. То вам је тако. И још једну ствар техничке природе. Немојте правити исте глупости које сте правили прошли пут. И про-

шли пут сам захтевао само једну ствар, а ништа не кошта. Разапните бре људи два војничка шатора у школи у Грдици, у дворишту, и све те донације ставите под та два шатора. Ставите четири полицајца на четири ћошка и ставите један компјутер и једног чиновника који ће да дели то људима. А нама се дешава оно што се и сада дешава да неки од те помоћи добију много, а да неки не добију ништа, и да то створи огромно незадовољство у иначе ојађеном народу. Али, не вреди вама причати. Глувом шаптат и слепом намигиват је јалов посао увек био као што је и сада јалов посао вама причати. Докле је та прича. Два пута сте господо дозволили да људи буду уништени. Људи су узимали кредите, обнављали своје куће, презадужени у кредитима до гуше слушајући лагарије челника овога града да ће се ствар решити. Јесте господо, чекали сте предизборну кампању да би могли да се сликате у моравском топољаку. Видите, ђаво је однео шалу. Ђаво је однео шалу. Фото: М. Радовановић

Седамнаеста годишњица НАТО агресије

МАГАЗИН

27.3.2016.

СЕЋАЊЕ НЕ БЛЕДИ

- На годишњицу почетка агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију положени венци и цвеће на спомен-обележје страдалим у ратовима између 1991. и1999. године. - Венце су положили представници града, Рашког управног округа, Војске Србије, полиције, породица погинулих, разних удружења и организација... – За време НАТО агресије Краљево је било на мети авијације 19 војно најјачих земаља 54 дана током којих је повређено 37 цивила а уништено, или оштећено, 1.750 цивилних и војних објеката

раљево је и овог 24. марта, на дан кад су у околину града пале прве крстареће ракете НАТО снага, одало пошту суграђанима страдалим у ратним сукобима током последње деценије двадесетог века. Потврда да су постали жрве сулудог времена сукоба који је оставио пустош у овом делу Балкана заслужили су да

буду помињани као жртве, али и хероји који су положили животе на бранику отаџбине оставивши потоњим генерацијама обавезу да их не забораве и помињу док је света и века. Полагању венаца и свећа на спомен обележју на Тргу Јована Сарића и парастосу поводом обележавања Дана сећања на браниоце отаџбине стра-

дале у ратовима претходио је скуп на коме је градоначелник Краљева Томислав Илић, обраћајући се прецима и потомцима страдалих, чије је животе пресекао вихор рата а у душама оставио ненадокнадиву празнину и болно сећање, потврдио трагичност догађаја због којих се, уместо радости рађања и по којег породичног весеља, дели

туга због жртава ратних сукоба. Овог лета навршава се 25 година од тренутка када је пала прва жртва са овог подручја након што је смртно рањен Слободан Стојковић из Матарушке Бање. На споменику страдалима уписано је 78 имена Краљевчана, а овај број је увећан за још 27 чије су породице пред ратним вихором на простору Косова и Метохије сигурност потражили у Краљеву. - Тај црни списак зауставио се код броја 105. Да је посечено 105 стабала рекли бисмо да је велика штета, а како преболети 105 живота, 105 младости, 105 непроцењивих и непојмљивих могућности за Краљево. То је губитак који се не може ничим надокнадити, јер је сваки живот непоновљив и јединствен. Нема већег зла од рата, а тек кад замукну топови виде се размере ратне пустоши. Све је у време мира надокнадиво осим људских живота, па се по-

следице рата и мере по броју страдалих. Као и много пута раније наш град ни овога пута није поштеђен ни заобиђен. Историја нам је, очигледно, доделила улогу страдалника. Тужни смо због страдалих али поносни на њихово херојско дело. И њихови животи су уграђени у темеље државе и града. Наша је дужност да бринемо о њиховим живим сродницима, да им помажемо колико можемо и нађемо им се у невољи и при руци. Знам да много тога још није урађено, али се надам и очекујем да ће у времену које је пред нама све бити исправљено, а обавезе државе и града испуњене – истакао је Илић говорећи о дугу према жртвама којима је посвећен овогодишњи Дан сећања. У краћем уметничком програму учествовали су глумци Краљевачког позоришта Биљана Талић и Предраг Павловић и ученици Музичке школе

„Стеван Мокрањац“. Након пригодног програма у свечаној сали зграде Градске управе на спомен-обележје страдалим у ратовима између 1991. и 1999. године, и касарнама „Јово Курсула“ у Јарчујку и „Рибница“, венце су положили представници града, Рашког управног округа, делегације војске, полиције, породица погинулих, разних удружења и организација... И овај 24. март је прилика за подсећање на имена погинулих која су урезана у спомен плочу, од којих је 77 страдало у борбама на Косову и Метохији. Током НАТО агресије Краљево је на мети авијације 19 војно најјачих земаља било 54 дана током којих је повређено 37 цивила а уништено, или оштећено, 1.750 цивилних и војних објеката. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.3.2016.

Конгрес Удружења Краљевина Србија

БУДУЋНОСТ У МОНАРХИЈИ - Удружењe Краљевина Србија окупља више од 18 хиљада чланова организованих у преко 80 одбора и повереништава. – Кампања за повратак уставне парламентарне монархије. - Монархистички кокус од посланика монархиста, без обзира којој политичкој партији припадају, пут ка расписивању референдума за успостављање уставне парламентарне монархије коју подржава две петине грађана Србије. - Седамдесет пет година од ступања на престо краља Петра II Карађорђевића

МАГАЗИН

27.3.2016.

дружење Краљевa омладина основала је 2008. године група студената београдског универзитета каo нестраначко, невладино и непрофитно удружење, под покровитељством престолонаследника Александра Карађорђевића, са примарним циљем обнове монархије у Србији. Група младих, уверена да успостављање монархије може помоћи Србији, успела је својим активностима и позитивним деловањем да подстакне велики број грађана да јој се придружи што је допринело да Краљевина омладина постане највеће монархистичко удружење у земљи. Због жеље великог броја старијих од 26 година да се укључе у рад за обнову монархије, Краљева омладина од јануара 2010. наставља да делује као подмладак веће организације Удружења Краљевина Србија које окупља више од 18 хиљада чланова организованих у преко 80 одбора и повереништава. Мрежа јаких локалних одбора спремна је за велику кампању којом се подржава повратак уставне парламентарне монархије. Окупљање све већег броја присталица ове идеје има за циљ да доведе до референдума о државном уређењу, на коме би се грађани

изјаснили о поновном успостављању уставне парламентарне монархије у Србији. Како по Уставу Србије референдум о државном уређењу расписује Народна скупштина циљ Удружења је да у њој иницира стварање монархистичког кокуса од посланика монархиста, без обзира којој политичкој партији припадају. Према истраживању јавног мњења скоро две петине грађана Србије подржава обнову уставне парламентарне монархије што ову опцију чини водећом у нашем друштву и без медијске кампање, а то се сматра посебно значајним након негативне кампање која је почела још 1946. године. У таквим околностима Краљевина Србија се у раду користи искључиво ненасилним и позитивним деловањем, а позитивном кампањом, промотивним активностима и хуманитарним радом, приближава грађанима идеју уставне парламентарне монархије са династијом Карађорђевић на челу. Седамдесет пета годишњица од ступања на престо краља Петра II Карађорђевића повод је да данас у великој свечаној сали хотела „Звезда“ у Врњачкој Бањи буде одржана Свечана академија, у исто време и Први кон-

грес Удружења Краљевина Србија. Конгресу и Свечаној академији, који се одржавају са благословом патријарха српског Иринеја, присуствоваће престолонаследник Александар и принцеза Катарина, архијереји Српске православне цркве, чланови Саветодавних тела Круне, многи представници културног и јавног живота, као и чланови Удружења Краљевина Србија. На свечаној академији ће бити приказан филм сачињен од дуго скриваних снимака обелодањених тек у овом веку у коме говоре сведоци двадесет седмомартовских демонстрација из 1941. године који нису монархисти. После поздравне речи престолонаследника Александра, сина краља Петра II, на Свечаној академији говориће председавајући Саветодавних тела Круне Драгомир Ацовић, академик и члан Крунског савета Матија Бећковић, књижевник и члан Крунског савета, Предраг Марковић, сценариста и глумац и редитељ Радош Бајић и председник Удружења Краљевина Србија Марио Мајсторовић, док ће драмски уметник Игор Вучковић извести кратак комад – говор мајора Милића Раусављевића. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.3.2016.

МАГАЗИН

27.3.2016.

Нова спортска хала до половине маја

СПОРТОМ ПРОТИВ НАСИЉА - До половине маја биће завршена монтажна спортскa халa површине 1.150 квадрата са пратећим анексом. – Средства за изградњу обезбедило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а плац локална самоуправа. –Инвестицију вредну педесет милиона динара реализује конзорцијум краљевачких предузећа Ави доо, Радијатор инжењеринг и ГП Николић. – Спортска хала место на коме ће ученици потрошити вишак енергије који се, не тако ретко, огледа у насиљу. - Превенција је једини начин за борбу против насиља и повећање нивоа поверења између ученика и наставника у школи. - Недостају ваншколске активности у којима се разавија дух заједништва и троши вишак енергије

27.3.2016.

МАГАЗИН

Др Срђан Вербић

инистарство просвете, науке и технолошког развоја је препознало потребу за изградњом спортске хале при Дому ученика средњих школа, што је било повод да министар др Срђан Вербић, са градоначелником Краљева Томиславом Илићем, у петак положи камен темељац за изградњу овог објекта. Средства за реализацију пројекта је издвојило Министарство просвете, плац обезбедила локална самоуправа, а монтажни објекат површине 1.150 квадрата са пратећим анексом, уколико радове не буду отежавали метеоролошки услови, треба да буде завршен до половине маја. Податак да је у школама све присутније вршњачко насиље упућује на потребу сталне борбе против њега. Министар Вербић подсећа да је вршњачко насиље нешто са чим бројне генерације у прошлости нису морале да се суочавају свакодневно као у новије време које захтева стално проналажење нових начина како би му се супроставило. Резултати често зависе од недовољног броја васпитача и педагога у школама који би се озбиљније бавили овим проблемом, али и оних који би могли да укажу на то какве све тешкоће чекају ученике у каријери и даљем животу. - Један од начина за борбу против насиља јесте да имамо добре ученичке домове јер спречавају многе појаве које школа ван тих домова нема. Овде имамо један сјајан ученички дом, локалну самоуправу која је спремна да помогне максимално, имамо и новца којим бисмо могли да подигнемо спортску халу, а знамо да је она место окупљања целе заједнице. Она додаје оне активности које стално

прижељкујемо за ученике и студенте, а место је на коме ће потрошити вишак енергије који се, не тако ретко, огледа у насиљу. Спортске сале и ученички домови су одличан начин да се боримо против насиља, а овде ћемо имати унапређење нечега што већ одлично функционише. С обзиром да је новац ту, да су панели припремљени а машине спремне, ми ћемо у врло кратком року склопити ту халу – рекао је након полагања камена темељца министар Вербић. Радови на изградњи објекта чија прва фаза кошта 50 милиона поверени су конзорцијуму краљевачких предузећа Ави доо, Радијатор инжењеринг и ГП Николић. Отпочели су 14. марта, а треба да буду завршени до 14. маја. Иако је начин борбе против вршњачког насиља дефинисан законима за њихову ефикасну примену је неопходно обезбедити и одговарајуће капацитете. Због тога се посебно значајним чини оснаживање одговарајућих служби у школама како би се створили услови за превентивно деловање у овој области. - Не можемо тиме да се бавимо успешно ако само реагујемо на постојеће насиље. Морамо да радимо на превенцији и то је једини начин да се боримо и да се повећа ниво поверења између ученика и наставника у школи. Где год смо у могућности да изградимо, или оживимо, ученички дом то морамо да урадимо јер ови домови имају битно другачију атмосферу. У свим ученичким домовима и школама које га користе ниво дисцилине је већи, а ниво насиља битно нижи и то је оно што је потребно не само у борби против насиља већ и за ефективније мреже школа. Оно што нам у школама

недостаје, а чега смо некад имали више, то су ваншколске активности у којима се развија дух заједништва и троши вишак енергије – каже Вербић уверен да би враћање заборављених вредности помогло ђацима да достигну циљ због кога су у школи, а спорт је један од бољих начина да се до њега дође. Корисници Дома ученика средњих школа су потребу за бављење спортом задовољавали на отвореним теренима Шумарске школе. Кад нови објекат буде завршен то ће моћи да чине и у периодима кад атмосферске прилике не задовољавају одржавање спортских активности на отвореном простору. Дом ученика средњих школа је образовно-васпитна установа у којој је обезбеђен смештај за 320 ученика, као и за 160 студената смештених у Студентском дому, који је организациони део Дома ученика у Краљеву. Долазак у Краљево министар Вербић је искористио за посету лабораторија и радионица за практичну наста ву, Пољопривредно-хемијскe школе „ Др Ђорђе Радић“ као најстаријој на подручју Рашког управног округа и најстаријој пољопривредној школи у Србији која ради у континуитету од 1882. године, а поседује школску економију од 80 хектара обрадиве површине. Градоначелник Краљева потврђује да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја у наредном периоду пружити помоћ за извођење потребних радова на зградама Шумарске и Пољопривредне школе како би били створени што бољи услови за квалитетно одвијање наставе што се сматра још једним начином за борбу против насиља. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27.3.2016.

МАГАЗИН

Протест преварених радника превазилази оквире Краљева

ПОНОВО БЛОКАДЕ? 34

- Држава више води рачуна о избеглицама из Сирије него о својим грађанима. - Период пред изборе на свим нивоима добар повод да се појача притисак на владајуће структуре како би испуниле преузете обавезе. – Због политичког трвења две струје у оквиру најјаче политичке опције цех плаћају потцењени радници који се сматрају грађанима другог реда. - У истом строку радници „14. октобра“ из Крушевца, Машинске индустрије из Ниша, Шамота и Електропорцелана из Аранђеловца, краљевачких предузећа Аутотранспорт, Војна пошта, Гибњара, Магнохром, Папирпромет, Природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовачка бања

МАГАЗИН

27.3.2016.

ало је оних који памте да је велика сала у којој се одржавају седнице Скупштне града било када била толико попуњена, а да су и у холу испред ње остале десетине разочараних радника који су се одазвали позиву Удружења „Иницијатива за права радника“ да присуствују протестном скупу. Скуп је најављен пре нешто више од две недеље кад је властима остављен рок од петнаест дана да поступе по споразуму потписаном пред крај претходне године којим се држава, као већински власник „Фабрике вагона“, обавезала да бившим радницима исплати сва заостала дуговања и повеже радни стаж закључно са даном дефинисања коначног правног статуса предузећа. Како је правни статус дефинисан покретањем стечаја у свим деловима концерна, а преузете обавезе нису испуњене, радници су се окупили у за краљевачке прилике великом броју како би исказали незадовољство ставом да држава више води рачуна о избеглицама из Сирије него о својим грађанима. Председник Удружења грађана „Иницијатива за права радника“ Драган Митровић подсећа да је сваки од бивших радника „Фабрике вагона“

проглашењем социјалног програма са државом као већинским власником потписао споразум којим се дефинише начин исплате заосталих зарада и повезивање радног стажа од четири и по године. Како је последња група радника напустила фабрику почетком септембра, а након стечаја покренутог у децембру нема ни назнаке о испуњењу обавеза, окупили су се уверени да је период пред изборе на свим нивоима добар повод да се појача притисак на владајуће структуре како би испуниле преузете обавезе. Радници су се окупили како би подржали захтев којим се од градоначелника Краљева и начелника Рашког управног округа тражи да у року од пет дана закажу састанак са представницима ресорног министарства, или председником Владе Србије, како би се дефинисао рок у коме ће бити повезан радни стаж и исплаћене заостале зараде. Повод за притисак је у верење о политичком трвењу две струје у оквиру најјче политичке опције због чега цех плаћају потцењени радници који се сматрају грађанима другог реда. - За пет дана хоћемо да започнемо преговоре како да се ово реши, а не да

ли да се реши. Дилема не постоји већ само одговор на питање када ће, и на који начин, држава да измири преузете обавезе према радницима којима се за око 35 плата дугује приближно 720 милиона динара. Прикључиће нам се радници „14. октобра“ из Крушевца, Машинске индустрије из Ниша, Шамота и Електропорцелана из Аранђеловца, краљевачких предузећа Ауто транспорт, Војна пошта, Гибњара, Магнохром, Папирпромет, Природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовачка бања... Морамо да се побунимо кад живимо у држави која више брине о избеглицама него о својим грађанима – каже Митровић. Борба за остварење стечених права бивших радника „Фабрике вагона“ траје месецима, а започела је много пре проглашења стечаја у овом предузећу. Обраћали су се у том периоду председнику владе, преговарали у Агенцији за приватизацију, министарствима за привреду, финансије, рад, запошљавање, социјална и борачка питања, али се у реализацији потраживања нису померили са мртве тачке. Краљевачке вагонџије посебно боли податак да премијер у свакодневним иступима најчешће помиње

Врање, Лесковац, Пирот, Бор, Смедерево.., а никад Краљево. Огорчење је везано за директора Ливнице Зорана Богдановића који је у време преговора о могућем проглашењу стечаја био и директор концерна, а подстакнуто сазнањем да је зауставио читав поступак како би обезбедио што бољи положај дела предузећа на чијем је челу био. Став се заснива на уверењу да би ситуација за највећи број њих била много боља да је тада покренут стечај, јер би дуговања била неупоредиво мања, а верују да би био повезан и радни стаж. - За седам дана делимо се у пет група и блокирамо Краљево, а тада ми нећемо да разговарамо са њима. Зато као добри и савесни људи позивамо да се договоримо и да испоштују оно што су обећали. Ако нам прођу избори доћиће нека власт, не знам која, и рећи да им ништа нису оставили. Морамо да се удружимо, јер само удружени можемо да победимо. Ми нећемо одустати јер смо се, кад смо кренули, заклели уверени да радимо исправну ствар. Идем до краја, а ако треба спалићу се испред Милутина за истину – каже Митровић. О ситуацији у којој се налазе не-

када највећи краљевачки колективи сведочи податак да су у многим погонима већ продате машине, а да је некад више аутобуса кретало са магнохромске аутобуске станице него сада са главне у центру града. Посебно интригира податак да, и поред хиљада радника који остају без посла, из краљевачке филијале Националне службе за запошљавање потврђују да се број

незапослених не повећава. Разлоге за то вагонџије виде у податку да се са списка незапослених по хитном поступку скидају сви који и један дан закасне да у овој служби потписом потврде свој статус. Бројни разговори у ресорном министарству потврђују да се незадовољни и даље сматрају радницима „Фабрике вагона“ иако им је правно

МАГАЗИН

27.3.2016.

престао радни однос, а тако ће бити све док не буду испуњене све обавезе из споразума потписаног приликом одласка из предузећа. Незадовољство се појачава због сазнања да су већ двоструко преварени, први пут кад им нису исплаћене зараде и повезан радни стаж а други пут што ће им, ако икада буде повезан, доприноси бити уплаћени на минимални износ зараде без обзира што Закон о раду обавезује уплату према обрачунатим. Потврда да је најновији Закон о раду европски, и да Србију директно води у Европску унију, повод је за обраћање немачкој амбасади у Београду због уверења да је баш такав закон допринео пропасти великог броја радника. „Фабрика вагона“ је деценијама уназад важила за предузеће које једино у земљи има све сертификате за производњу и ремонт вагона који се крећу српским пругама. Од уверења да су заобиђени у тренутку кад су за потребе Железница Србије вагони куповани у Румунији више боли податак да се они, а показало се да нису довољно квалитетни, ремонтују у Хрватској. Много тога се нагомилало у радницима који иницијални скуп у среду сматрају почетком великог бунта рад-

ничке класе због уверења да нису заслужили да живе на коленима. Уверени да Србе може да уједини само мука вагонџије, са радницима других предузећа која су се нашла у сличном положају, позивају на јединство како их не би проклињала покољења. Ништа ново окупљенима у сали за седнице Скупштине града није могао да каже ни начелник Рашког управног округа сем да подсети на све што се дешавало током преговора са властима у Београду. - Били смо у Агенцији за приватизацију у шестом месецу прошле године и договорили се да уведемо радни стечај као једино решење за све раднике како би могли да повежу радни стаж, приме заостале плате и добију социјални програм, а проблем је настао кад су представници Ливнице тражили да се издвоје. Донели смо став који ја заступам и подржавам, а Влада и ресорно министарство ће то свакао урадити јер премијер Вучић није никад слагао посебно не раднике. Задња одлука је била да мора цела фабрика да иде у стечај, као на почетку приче коју су минирали поједини људи. Захтевао сам да се сви појединачно изјасне и сви су били за то али су сутрадан променили одлуку. Тада је

донета одлука да локална сампоуправа одвоји део средстава, да цео концерна уђе у радни стечај, да покренемо „Вагоноградњу“ и покушамо „Термопластику“ и „Ливницу“ – поновио је Симовић уз потврду да ће за два дана потврдити шта је урадио поводом захтева радника који су били повод за ово необично окупљање. Иако нису могли да чују ништа ново окупљени су са пажњом саслушали начелника округа уз појачан жагор и смех при потврди да премијер Србије никад није преварио раднике. У петак 1. априла „Фабрика вагона“ би требало да обележи осамдесету годишњицу постојања. Бивши радници се спремају да прикупе по 20 динара како би платили трубаче и пред зградом Градске управе обележили овај дан пошто су, како кажу, избачени из предузећа. Такву судбину је доживело њих 230 који нису добровољно напустили „Фабрику вагона“. Порука премијеру Вучићу потврђује да би се непосредно по наплати заосталих потраживања 80 одсто одмах вратило у државну касу по основу дугова које радници имају према јавним предузећима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Одговорност - Ја нисам могао да забраним да се не предају на време папири за социјални програм који нису били исправни, па се враћају три пута зато што има недостатака и нисам крив што су ваши директори опструисали стечај и покретали судске поступке. Ја нисам крив због Богдановића, Миновића и било ког ко није спровео социјални програм, није поднео документацију и није одрадио стечај који смо договорили у Агенцији за приватизацију. Ја не могу да наметнем директору „Фабрике вагона“ како ће да ради и шта ће да ради. Нисам учествовао у томе, ни у приватизацијама, ни у проневерама, ни у парама које помињу представници синдиката. Ја немам стварно никакве везе са тим и не могу да будем одговоран за нешто што нисам радио. Нормално је да је неко постојао да уништи фабрику. Није она пропала сама од себе него је неко тако водио, толико мислио и бринуо се о њој да сте сад сви на улицама, да је фабрика затворена и да није произвела ни једна вагон, а добила је средства од Владе Републике Србије од милијарду и 300 милиона којих нема нигде – истакао је Симовић.

МАГАЗИН 27.3.2016.

Радници „Магнохрома“ се придружили протесту

КРИВИ СУ НЕКИ ДРУГИ Н

а протестном скупу радника који се након проглашења стечаја осећају превареним јер им према споразуму са послодавцем, у конкретном случају државом, нису исплаћене заостале зараде нити повезан радни стаж нашли су се представници неколико краљевачких предузећа. Сваки од њих је имао потребу да упути по које питање начелнику Рашког управног округа Небојши Симовићу и градоначелнику Краљева Томиславу Илићу који су потврдили спремност да, у оквиру својих могућности, помогну у решавању нагомиланих проблема. Иако су им компетенције по питању решавања коначног статуса предузећа у реструктурирању врло сужене присуствовали су бројним састанцима синдикалних представника са представницима Агенције за приватизацију и ресорних мнистарстава, а Симовић потврђује како је заступао и интересе радника „Магнохрома“ које је интересовао статус кривичних пријава које су подносили против оних за које су сматрали да су битно утицали на неповољн положај предузећа и исплату преостале петине заосталих зарада обећаних после избора 2012. године. Након четири састанка са челницима Полицијске управе, тужилаштва и Министарства правде потврђено је да су пријаве прослеђене тужилаштву које је представницима синдиката дало потребне одговоре. Не оспоравајући право радника да у сваком тренутку од надлежних органа траже одговоре на бројна питања која се тичу узрока због којих је „Магнохром“ дошао у незавидну ситуацију као представник државе у Краљеву Симовић потврђује да су неуспела приватиза-

ција и раскид уговора са бившим власником спроведени у време кад напредњаци, а ни њихов председник као премијер Србије, нису били на власти. За то време везује се уништавање ротационе пећи у „Магнохрому“ чиме је елиминисана могућност да некадашњи гигант било када настави са нормалним производњом. Податак да тада нису били на власти актуелну гарнитуру аболира и од одговорности за милионске суме које су стизале у „Фабрику вагона“, а за које нико не зна где су завршиле. Три састанка у Министарству правде и један са министром Селаковићем требало је да разреше дилему о праву радника на исплату последње петине неисплаћених зарада којих су се одрекли у тренутку кад је бивши председник Србије Борис Тадић обећао да ће „Магнохром“, после приватизације која се спремала, поново почети нормално да ради. Како се то није догодило радници сматрају да су преварени, па потражују остатак дуговања уз припадајуће камате. - Кад смо размотрили предмете договор је био да се пред судом покрене поступак за свих 1.460 радника и он је покренут. Постављено је питање да ли да се покрене свих 1.400 предмета и договорено да се покрене један а да тај буде основ за све остале тужбе које буду поднете. Пресуда ће бити донета 30. марта и ако буде позитивна стајаће зашто је позитивна, и због чега радници имају право да приме тих 20 посто, а ако буде негативна стајаће зашто немају право и то ће бити одлука коју нико не може да промени, јер ни ја, ни премијер, ни било ко други може да утиче на одлуку суда. Рекао сам радницима „Магнохрома“

да немају потребе да буду у сали, јер је поступак пред судом који ради по закону. Много је проблема, а мало могућности да ја сам, или градоначелник, све ово решим, јер су годинама пре нас створени сви ови проблеми. Искрено се трудим да будем на услузи и покушам да урадим све што могу. Није проблем у Симовићу, Томиславу Илићу и вама који овде седите. Проблем је код неких људи који седе у Београду, који су можда негде у иностранству, који имају виле и куће и аутомобиле и мерцедесе, који су имали фиктивне фирме преко којих су продавани бојлери на црно и извлачио се капитал. Уместо да се бојлер прода за 50 марака он се прода за пет, и пет пута тако нема ни бојлера, ни производње, нема ни сировине, нема ни фабрике Тако је било и у „Фабрици вагона“, тако је било и у „Магнохрому“ и ти људи морају да стану испред вас. Ми смо последица неких других људи који морају доћи под удар закона, и доћи ће. Да ли ће од тога бити неке користи за вас? Неће, осим сатисфакције да знамо ко је крао, а ко није крао, ко је радио а ко није радио. Ја вам ни једног тренутка нећу сметати у вашим захтевима, неће то ни влада Републике Србије на челу са премијером. Све ћемо урадити што будемо могли да вам олакшамо свакодневни живот. Али сте и ви окретали главу свих ових двадесет година када су поред вас пролазили мерцедеси који су по цео дан били у фабрикама код директора, а вама давали мизерне плате рачунајући како вам је награда за нешто што сте радили – истакао је Симовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Горан Триван

МАГАЗИН 27.3.2016.

Европа у мом граду

ВИШЕ ПАРА НЕГО ПРОЈЕКАТА - Иако је према уговору са Фондом за екологију Владе Републике Србије направљен пројекат за селекцију и рециклажу комуналног отпада у реализацији се није много одмакло. - Након укидања Фонда са потенцијалним партнерима се разговара о инвестирању у градњу центра за рециклажу. - По питању повећања енергетске ефикасности није се далеко одмакло. – На загађеност ваздуха утиче магистрални пут који води кроз центар града и насеља која се наслањају на њега а за грејање користе фосилна горива. - Наплата услуге грејање по потрошњи топлотне енергије још није заживела због уверења да би то додатно оптеретило најугроженије категорије становника чији су стамбени објекти енергетски неефикасни. - На енергетској ефикасности се не инсистира како би се мање плаћало грејање, већ да би се смањила емисија штетних гасова а са њима и ефекат стаклене баште

27.3.2016.

МАГАЗИН

риближавање Србије Европској унији ставља пред локалне самоуправе бројне обавезе везане за унапређење животне средине што је повод да се пре преласка на конкретне активности преточе у стратешка документа. У Краљеву је у њима постављена добра основа за даље деловање, а и поред уверења да је до сада доста урађено и даље постоји раскорак у односу на оно што се жели. То је један од повода за размену искустава са представницима средина које су отишле корак даље и долазак Секретара за заштиту животне средине града Београда Горана Тривана и експерта за зелену енергију Горана Мицића. Годинама уназад у Краљеву се приоритетним сматра измештање

градске депоније са простора удаљеног свега километар од центра града тим пре што је капацитет попуњен, а депонији истекао рок трајања. Први корак након сагласности да се реконструише представља потписивање споразума о регионалној за територију града Краљева и општина Врњачка Бања, Рашка, Трстеник и Параћин. Податак да је територија града Краљева по површини највећа у Србији, а да су поједина насеља удаљена и сто километара од центра води ка закључку о тешкоћама у прикупљању комуналног отпада и потреби сталног унапређења рада Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Први од корака у том смеру је селекција и рециклажа отпада према уговору са Фондом за екологију Владе Републике Србије, а иако

је направљен пројекат у реализацији се није много одмакло да би се, кад је дошло до укидања Фонда, приступило разговорима са потенцијалним партнерима који би инвестирали у градњу центра за рециклажу. Значајним за унапређење животне средине сматра се пројекат за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, који је градоначелнику Краљева не тако давно уручио шеф Делегације Европске уније у Србији амбасадор Мајк Давенпорт, као основ аплицирања за средства из предприступних фондова. И док се по питању повећања енергетске ефикасности није далеко одмакло значајним за екологију сматра се чињеница да, због недостатка обилазнице, кроз центар града пролази ма-

гистрални пут и битно утиче на загађеност ваздуха баш као и насеља која се наслањају на њега, а за грејање користе фосилна горива. Потреба да се накнада услуге грејање градске топлане наплаћује по потрошњи топлотне енергије још није заживела због уверења да би то додатно оптеретило најугроженије категорије становника чији су стамбени објекти енергетски неефикасни. Из визуре Београда Краљево важи за један од најважнијих центара у Србији у друштвеном, политичком, социјалном, економском и еколошком погледу, па као такав може да буде пример и значајније већим срединама које оптерећују слични проблеми. Захваљујући еколошким таксама београдски Секретаријат за заштиту животне средине је прошле године располагао

буџетом од милијарду и по динара, а иако се по количини пара тешко може мерити са буџетима мањих локалних самопуправа провејава уверење да се овако значајна средства троше на крајње рационалан начин. Београд је место у коме ће током године бити реализовано највеће приватно-јавно партнерство за управљање отпадом у Србији. План је у градској скупштини усвојен 2011. године без и једног гласа против што потврђује да области од изузетног значаја за живот средине могу да уједине све политичке противнике. Након промене власти усвојен је и програм заштите животне средине за следећих десет година који се сматра најкапиталнијим документом који је икад донет у граду. У пројекат управљања отпадом београдски еколози уносе почетни ка-

питал од 250 хиљада евра, уверени да би у другој фази могло бити уложено још толико, а након што буде завршен поступак јавне набавке очекује се да до краја јуна буде изабран најбољи понуђач да би са њим до краја септембра био потписан уговор о партнерству. - Екипа људи који раде у овом тренутку је сигурно најбоља у земљи и има највише знања, па смо спремни да помогнемо свима. Мислимо да и даље идемо у приватно-јавно партнерство као најбољи модел у Србији, јер немамо пара да све сами финансирамо. На овај начин ћемо брже реализовати и пројекат канализације у Београду, јер 70 одсто града нема одговарајућу – каже Триван. Београд није успео да на адекватан начин реши проблем енергетске ефи-

МАГАЗИН

27.3.2016.

касности, па се планира да тек наредне године озбиљније приступи овом послу првенствено у грађевинском смислу, јер је то највидљивије и најважније за грађане. Најприхватљивијим се чини модел Суботице у којој се примењује наплата по количини утрошене топлотне енергије. Процена да је Београду потребно око 80 милиона евра да би се прешло на нов начин наплате води ка закључку да је он лакше применљив у мањим срединама. Нема илузија по питању износа рачуна за утрошену енергију који ће код највећег броја корисника бити већи него досадашњи. Да би се донекле амортизовао удар на породични буџет Суботица је применила модел по коме се корисницима током прве две године омогућава да плаћају по старом моделу, а да разлику до стварног утрошка инвестирају у енергетску заштиту стамбених објеката, изолацију фасаде и замену столарије. Тако се стварају услови да приликом преласка на нов систем наплате плаћају мање него у недовољно добро изолованим

објектима. Питање енергетске ефикасности је у нераскидивој вези са климатским променама и емисијом угљендиоксида, јер сва енергија која се користи на планети претежно долази од фосилних горива. Како повећање енергетске ефикасности објеката директно утиче на количину фосилног горива потребног за загревање логично је да утиче и на емисију угљендиоксида у ваздуху. Из овога се изводи закључак да се на енергетској ефикасности не инсистира како би се мање плаћало грејање већ да би се смањила емисија штетних гасова а са њима и ефекат стаклене баште. Србија нема тако велики проблем за квалитетом ваздуха, јер за Европом касни готово четврт века, а податак да јој се полако приближава повод је за потребу да искористи позитивна искуства земаља чланица Европске уније - Пошто морамо да пређемо тај пут прелазићемо га тако што ћемо скупити искуства западних земаља као што сада решавамо питање депоније. Прескачемо негативна искуства оних који

су ишли први, и негде морали да лутају па, ако смо паметни, захваљујући њиховом искуству нећемо лутати. Прескочићемо прљаве технологије и применити неке модерније које су се показале као добре и нећемо губити време. Уколико будемо радили на начин на који мислим да је могуће за десет година ћемо потпуно стићи Европу у већини стандарда што би био одличан резултат. Зато би било добро да на овом пољу појачате сарадњу са градовима из Европске уније са којима имате партнерске односе – саветује Триван. Европска унија је Србији из предприступних фондова и повољних кредита у наредних неколико година наменила 600 до 700 милиона евра, а стручњаци су прилично скептични по питању повлачења средстава до којих није могуће доћи без добрих пројеката. Довољан доказ је податак да Словенија, Хрватска, Бугарска и Румунија нису успеле да повуку више од 20 до 30 одсто. Парадоксално делује сазнање да пара за ове сврхе има довољно, да су

на дохват руке а ипак тако далеко само због тога што нема довољно квалитетних пројеката. То пред локалне самоуправе ставља задатак који се састоји у оспособљавању одговарајућих служби како би на време, и квалитетно, могле да припреме одговарајућу документацију коју траже предприступни фондови и страни кредитори. Колико су захтеви строги сведочи податак да су за израду пројекта потребни месеци озбиљног рада тима стручних људи што је само један у низу корака до средстава. Они који су прошли трновит пут до њих сведоче да би пројекти завршени до краја ове године могли да учествују на конкурсу тек следеће, а на средства рачунају у 2018. и 2019. години. Београд има велике еколошке проблеме, а део њих се пресликава и на друге локалне самоуправе, па се значајним чине начини решавања у тим срединама. У таквим околностима подједнако важним сматрају се искуства великог центра која се примењују у мањим срединама, али и обратно због чињенице да оне брже реагују на

неке проблеме. - Србија мора да хвата корак са развијеним светом најпре због заштите животне средине, јер је неопходно да сви живимо здравије него што је то данас случај. Ми спадамо у једно од 40 највреднијих подручја на свету кад је биодиверзитет у питању, па треба то да сачувамо а да истовремено унапредимо економију. Када сусретнете људе који чине руководство локалне средине добијете низ информација у ком правцу желите да се креће те и то је значајно, јер не срећем у њима увек људе који осећају потребу да се животна средина унапређује и да комунална предузећа чине напоре да град буде чистији и здравији. Краљево је један од не тако бројних примера који показују да људи унапред концептуално размишљају о животној средини. Медији и животна средина су на истом задатку у најчешће донкихотовској борби са ветрењачама, а помоћ коју могу да пруже темама из области заштите животне средине је изузетно значајна, јер док грађани не схвате да

је то питање свих питања нема наде. Уколико медији ово буду снажно пропагирали, уколико уредници буду имали осећај да је у питању образовање нације грађани ће престати да се понашају на начин на који не желимо и почети да се понашају на начин на који желимо. – каже Триван. Посебним проблемом у овој области сматра се недовољан број људи у оперативи, али и прописи који нису довољно добри па је неопходно усклађивање са европским. Искуство показује да је већи проблем и од самих прописа њихова примена у пракси, па ће се због жеље да се примењују оштрије о њима у Београду старати око хиљаду припадника Комуналне полиције. Познато је да ни једна градска чистоћа у било ком граду не може да очисти онолико колико грађани могу да запрљају. Зато се велике наде полажу у већи број извршилаца у оквиру Комуналне полиције што са већим овлашћењима инспекцијских органа треба да допринесе да градови буду чистији Т. Радовановић Фото: М. Радовановић.

МАГАЗИН 27.3.2016.

Петнаест година од демократских промена: Драган Благојевић (2)

МАГАЗИН

27.3.2016.

ДЕО СТАРОГ СИСТЕМА ВЛАДА ИЗ СЕНКЕ

- После 5. октобра 2000. године није се догодило оно што је било повод за десетогодишњу борбу опозиције, а то је промена система. - Промена козметичке природе донела бољитак само политичким гарнитурама које се годинама смењују на власти. – Већ 6. октобра направљени су трули компромиси са претходном влашћу па је до данас задржан део старог система који влада из сенке. - Само на строго контролисаним медијима видимо да је много лепо, да стандард и бруто домаћи производ расту, привреда цвета, незапосленост опада и да је све више радних места иако у пракси тога нема, поготово не у Краљеву. - Српска напредна странка је постала прегломазна јер су у њу прешли сви каријеристи који су очекивали посао и бољу позицију без обзира у којој се странци налазе. - Да би се нешто дешавало градска власт мора да буде компатибилна са републичком, а ако није неко мора мало да савије кичму и замоли јер је то у интересу грађана. - Међу представницима разједињене и апатичне опозиције нема снаге способне да покрене неку нову причу

Драган Благојевић

МАГАЗИН

27.3.2016.

ети дан октобра 2000. је најчешће помињан датум у последњих петнаестак година због чињенице да је тада Србија направила преокрет и кренула другим путем. Док су учесници бурних догађаја с краја септембра и првих дана октобра те године, због промена које се сматрају демократским, до дубоко у ноћ на улицама Београда и других градова Србије славили победу у готово свим редакцијама у земљи врвело је као у кошници. Сат пре поноћи у редакцију Телевизије Краљево са екслузивним снимцима стигао је Драган Благојевић и скоро три наредна сата коментарисао оно што се тог дана дешавало у Београду. Петнаест година касније сведок бурних догађаја се сећа речи изговорених у специјалној емисији које потврђују жељу да 5. октобар 2000. године буде последњи у новинарској каријери који је пропраћен на такав начин, да се више никада промене ове

врсте не дешавају на улици, већ на демократски начин на местима на којима се то ради у цивилизовановим друштвима. Крађа гласова која се сматрала пословичном у смењеном систему била је присутна у највећем делу земље, а није заобишла ни Краљево, да би након што је дотадашњи председник Слободан Милошевић признао пораз на изборима промене почеле да се дешавају по инерцији у свим локалним самоуправама. О томе колико су донеле доброг народу и данас постоје различита мишљења, а Благојевић признаје да се десило много тога позитивног, од уређенијег тржишта после деценије великих несташица до слободнијег размишљања које је будило оптимизам. И поред тога није се догодило оно што је било повод за десетогодишњу борбу опозиције, а то је промена система. Иако је највећи број становника

очекивао промену време ће показати да је била само козметичке природе, па није донела бољитак народу већ само политичким гарнитурама које се годинама смењују на власти. Није било помака ни у оздрављењу привреде, серија пропалих приватизација на најгори начин се одразила баш на Краљево, а последица се огледа у све више незапослених и израженијем паду стандарда. Ни нове промене након избора 2012. године нису донеле бољитак, ма колико се представници власти трудили да докажу како се живи много боље. Иако највећи број становника не дели такво мишљење приметна је спремност да трпи ишчекујући нове изборе следећег месеца. - Огромна већина људи није могла да замисли да ћемо се оволико срозати, јер је већ 6. октобра направљен трули компромис са претходном влашћу да је до данас задржан део старог система који влада из сенке.

Можда је у кратком времену и дошло до неког ветра у леђа, али је убиство Зорана Ђинђића доста тога пореметило. Ко је очекивао да ће после свега екипа која је деведесетих година учествовала у погромима српског народа у Хрватској, Босни, Косову, па и у Србији, опет бити на власти. Трули компромиси, недостатак лустрације, можда и неких радикалних ствари и забране деловања неким политичарима и странкама који су довели до онога што се дешавало деведесетих година, сад нам се враћају као бумеранг. Чини ми се да се садашња власт, која има пар добрих потеза, ипак преобукла у нека друга одела и на начин који се зове суптилна или контролисана лаж, давање лажне наде и обећања, и даље одржава наводном борбом против корупције и криминала, која је била једнострана тенденциозна, и на томе се зарађује политичке поене. Само на строго контролисаним медијима видимо да нам је много лепо, да стандард расте, да бруто домаћи производ расте, привреда цвета, незапосленост опада и да је све више рад-

них места иако у пракси тога нема, поготово не у Краљеву – каже Благојевић. То је повод да се Краљево налази на челу листе места из којих годинама уназад одлази највише младих у чије су школовање значајна средства уложили и држава и родитељи. За локалну заједницу, и земљу у целини, мала је утеха то што ће они у белом свету створити услове за бољу будућност. Последице одласка огледају се у константном паду наталитета и сиромашењу друштва што је највидљивије у сеоским срединама које замиру, јер у њима преовладавају старачка домаћинства. Ништа боља ситуација није ни у неким градовима, па је у делу јавности све присутнији оправдан страх да би за четрдесетак година и Краљево могло да добије изглед сабласног града. Да се то не би десило од оних који претендују да преузму одговорност за вршење власти очекује се да искрено размишљају о бољитку и не понављају грешке из прошлости. Правила их је и Демократска странка након промена на челу земље почетком века, а највећом се сматра коха-

битација са бившим системом због чињенице да није сама могла да обезбеди довољну подршку бирача. Показало се да коалициони апетити далеко слабијих политичких фактора воде ка компромисима који отупљују оштрицу потребе да се раскрсти са прошлошћу. - Политичко помирење са Социјалистичком партијом Србије сам видео као нешто што не води ка унутарсрпским сукобима. То је била грешка као и постављање нестручних људи на одговорне функције по партијској линији што је довело да Демократска странка изгуби власт. Ако садашња власт која има велику под-

27.3.2016.

МАГАЗИН

ршку у народу, а мислим да није стварна већ вештачка, настави на исти начин и они ће изгубити јер нису ништа променили на боље, па је само горе. Има и добрих потеза, неких системских ствари које не могу преко ноћи да се одраде, али оно што народ воли да чује, а власт ради само због тога, је само козметичка промена – каже Благојевић. Искуство новинара који је са посебном пажњом пратио политичка збивања након промена 2000. године сведочи да је Демократска странка као стожер коалиције на власти у Краљеву урадила доста и поред велике несреће коју је донео земљотрес у новембру 2010. Одговорност и хуманост које је показала држава огледа се у неуобичајено кратком периоду обнове, током кога је изграђено око пет стотина нових кућа, и додели једнократне финансијске помоћи свима који су претрпели штету. Резултат борбе против корупције коју су пред изборе 2012. најавили напредњаци у Краљеву се мери хапшењем седамнаест особа, међу њима и бившег градоначелника,

а да ни после више од две године против било кога од њих није поднета оптужница за дела која им се стављају на терет. То је основ става да су без потребе провлачени кроз блато, уништаване су им професионалне каријере и фирме, а људи доживљавали стресове са трајним последицама. За владавину демократа у Краљеву везује се почетак радова на мосту преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, градња пристанишне зграде и торња за контролу лета на Аеродрому „Морава“, шеталиште поред Ибра, бедем дуж Карађорђеве улице који је осигурао куће са леве стране да не потону у Ибар, спортска дворана у Рибници и други инфраструктурни објекти. Подједнако важним сматра се чињеница да је била упошљена грађевинска оператива. У време кад таквих активности више нема, а завршавају се само ситнији послови реконструкције улица у најужем центру града, значајним подухватом се чини једино урбана регенерација насеља у Доситејевој улици за коју још нема сигурне потврде кад би могла да почне,

још мање колико би могла да траје. Благојевић се придружује онима који верују да је узрок таквом стању изостанак адекватне комуникације са централним властима као последица сукоба унутар Српске напредне странке чије се последице на најнегативнији начин одражавају на Краљево. - Зна се да је Српска напредна странка постала прегломазна јер су у њу прешли сви каријеристи који су очекивали посао и бољу позицију без обзира у којој се странци налазе. Сви су се сјатили ту, апетити су велики а град у коме се ништа не дешава стоји мртав. Градски одбор Српске напредне странке није близак Вучићевој политици због чега премијер ни једном није дошао, сем током кампање за претходне изборе, нити планира да дође, а отворено се прича да на локалним и ванредним парламентарним изборима листа у Краљеву неће смети да носи његово име. Да би се нешто дешавало градска власт мора да буде компатибилна са републичком, а ако није неко мора мало да савије кичму и замоли, што ови не раде, јер је то у ин-

тересу грађана – каже наш саговорник. После прекинуте новинарске професионална каријера Драгана Благојевића настављена је у Спортском центру „Ибар“ одакле боље од осталих сагледава проблеме у овој области живота. Три године искуства довољне су за потврду како Краљево тешко може да поднесе трошкове репрезентативног спортског објекта какав је нова спортска дворана у Рибници. Ништа мање проблематично неће бити ни одржавање затвореног базена који се месецима најављује као капитални објекат какав Краљевчани жељно ишчекују деценијама. Страх се заснива на податку да са све тањим буџетом објекти овог калибра тешко могу да се издржавају што је оно у случају базена много компликованије, и скупље, него кад је у питању спортска дворана. Због тога је све више оних који верују да без покретања привреде, посебно значајнијих предузећа са већим бројем радника и адекватним зарадама од којих се део издваја у градску касу, такви објекти губе смисао. Погубније од тога је уверење да ће бити мало

искоришћени и осуђени на пропадање, јер они којима су намењени неће моћи да себи приуште коришћење. Податак да ће и поред тога морати да се враћају скупи кредити води ка ставу о зачараном кругу из кога тешко може да се изађе. Низ потеза власти који се сматрају погрешним учвршћује уверење да није заслужила нови мандат, а став се заснива на уверењу да за четири године није учинила ништа добро за град. Иако напредњаци месец дана пред локалне изборе још нису открили све адуте у делу јавности провејава мишљење да би могли да се огледају у још по неком хапшењу са политичком позадином. Више од става о недовољним ефектима напредњачке власти током последње четири године брине уверење да ни међу представницима разједињене и апатичне опозиције нема снаге способне да покрене неку нову причу. И поред тога има потврда о постојању довољно стручних и образованих и некомпромитованих локалпатриота који су се, верује Благојевић, повукли у

мишје рупе због изневерених очекивања, лажи и превара, па не виде да у постојећој констелацији снага могу било шта да ураде. - Ако остане оваква ситуација, и дуализам између градске и републичке власти, ако Краљево остане у запећку јер људи не знају да иницирају проблеме у влади и направе корелацију са њом, таква власт не треба ни да постоји у граду. Ако се не деси нешто битно, велики лом или крупна афера на политичкој сцени, а иста гарнитура остане на власти мислим да ће нам бити горе него што је сад. Напредак видим у новим млађим људима и локалној варијанти окупљеној око добре заједничке идеје у интересу свих грађана како би померили град из учмалости, у људима који ће, иако немају политичке ставове и идеје, бити спремни на сарадњу и компромисе са републиком влашћу – каже Благојевић уверен да је основни задатак локалне власти сервисирање интереса грађана, а примарни је да живе боље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27.3.2016.

МАГАЗИН

Срећко Мијаиловић

Улога Цивилне заштите у случају природних катастрофа

НЕМЕРЉИВ ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНЦИЈЕ - У месним заједницама на територији града Краљева формирана су повереништва Цивилне заштите и именовани повереници који су, након адекватне обуке, стекли потребна знања за реаговање у ванредним ситуацијама. - Све учесталије непогоде воде ка потреби за формирање јединица Цивилне заштите на подручјима која су више него остала угрожена елементарним непогодама. - Мештани Сирче други пут у непуне две године изложени великој опасности, а да у међувремену нико није ни покушао да их заштити. - Свест становника о поступању у ванредним ситуацијама није на довољном нивоу, па је све израженија потреба за едукацијом као што је то био случај пре више деценија

МАГАЗИН

27.3.2016.

ивилна заштита представља организовани одговор државе на различите врсте опасности које угрожавају људе, животиње, имовину, културна добра, животну средину, а организује се, спроводи и припрема у мирнодопским и ратним условима. Обухвата планирање и спровођење мера и активности, њихов надзор и финансирање, обучавање и оспособљавање људства, међународну сарадњу и друге мере и активности које имају за циљ заштиту и спасавање од елементарних непогода геолошког и метеоролошког карактера, техничкотехнолошких катастрофа, последица терористичких напада, ратних и других великих несрећа. Све ово се спроводи у складу са националним и међународним законима, начелима хуманитарног права и ратификованим конвенцијама и декларацијама. У Србији је деценијама након Другог светског рата постојао добро орга-

низован систем Цивилне заштите, а онда је укинут да би све већи број елементарних непогода утицао на размишљање о поновном успостављању. У месним заједницама на територији града Краљева формирана су повереништва Цивилне заштите и именовани повереници који су, након адекватне обуке, стекли потребна знања за реаговање у ванредним ситуацијама. За повереника Цивилне заштите у Сирчи именован је Срећко Мијаиловић који се при првом наговештају опасности од поплава 7. марта ове године нашао у најугроженијем реону у непосредној близини Западне Мораве. Први задатак му је био да Градски штаб за ванредне ситуације обавести о стању на терену и на основу константног праћења нивоа воде извештава о свим променама које би могле да утичу на доношење адекватних одлука и пружање помоћи угроженом становништву.

Након земљотреса који је у новембру 2010. године изазвао највећа оштећења баш у Сирчи, потом поплава у мају 2014. године које су нанеле велику штету бројним домаћинствима, нормална је била реакција Одељења за ванредне ситуације Градске управе о формирању повереништва и обуци довољног броја људи да реагују у ванредним ситуацијама. Све учесталије непогоде воде ка потреби за формирању јединице Цивилне заштите на овом подручју, од бар десет адекватно обучених мештана, како би у случају потребе могли да реагују на простору целе месне заједнице. Након процене ситуације у подневним сатима 7. марта, и обавештавања одређених служби, и у Сирчи су се појавили припадници спасилачких јединица који су са мештанима чинили огромне напоре како би од водене стихије спасили три најугроженија домаћинства. Борба са временом трајала је

до иза поноћи до кад су присутни настојали да спасу што више од онога што се спасити може, - У евакуацији је учествовао и председник месне заједнице, и максимално се трудио, али је разлика између нас и њега у томе што смо ми обучени, знамо како да делујемо и шта нам је приоритет. Све време одржавамо везу са месном заједницом од које добијам информације о ситуацији на терену, и потребама угроженог становништва, и радимо заједничким снагама како би на што бољи начин одговорили на елементарну непогоду – објашњава Мијаиловић. Мартовске поплаве ове године потврдиле су велико незадовољство мештана Сирче који су други пут у непуне две године изложени великој опасности, а да у међувремену нико није ни покушао да их заштити. Остављени на милост и немилост усмерени су једни на друге свесни да само

сложни могу да умање ефекте велике елементарне непогоде каквом се показала поплава. Јединство се у великој мери показало у ноћи између 7. и 8. марта кад су се на угроженом подручју појавили чланови Градског штаба за ванредне ситуације и припадници Ватрогасно-спасилачке јединице. Примарним задатком те вечери показало се питање смештаја за стоку у чему је активно учествовао повереник Цивилне заштите из Сирче. Кад је смештена на сигурно, а угрожено становништво евакуисано код комшија и рођака, било је неопходно утврдити шта је најпотребније следећег дана, у чему могу да помогну Градски штаб за ванредне ситуације, Црвени крст, припадници Министарства унутрашњих послова, ватрогасци-спасиоци и друге службе. - Друго вече, у уторак после поплава, проблем су биле ствари изнете из куће и смештене поред пута на

месту безбедном од воде. Искуство из Грдице од маја 2014. године указивало је на могућност крађе, па сам позвао дежурног у Полицијској управи Краљево и обавестио о опасности. Одмах су послали патролу и целе ноћи обилазили ово подручје, а и пола сата пре поноћи друга патрола је проверавала да ли је све у реду. Ситуација је у односу на 2014. годину много боља, све је много организованије, зна се шта су чија задужења па су најугроженији мештани на време обавештени о опасности која им прети. Ми смо цивилна заштита опште намене и сви смо обучени за дејство, у првом плану за евакуацију становништва и свега што је потребно, а све остало је у надлежности ватрогасаца спасиоца и других служби. Проблем је кад мештани не желе да послушају стручне људе што је био случај и прве вечери овде у Сирчи – каже Мијаиловић.

27.3.2016.

МАГАЗИН

Прописи налажу да угрожено становништво поступа по препоруци овлашћеног лица, у овом случају повереника Цивилне заштите, кога свака активност супротна томе ослобађа одговорности у случају несреће. И Мијаиловић је критичне вечери, а на основу информација надлежних служби, упозоравао на опасност од новог поплавног таласа због чињенице да киша није престајала да пада. Због тога је било неопходно приступити примени преветивних мера ма колико се оне чиниле сувишним у одређеном тренутку. Поступање током мартовских поплава темељи се на искуству из 2014. када је велика штета причињена домаћинствима чији чланови нису били спремни да послушају савете и препоруке стручних лица. У више наврата су тада, сведочи Мијаиловић, и у Сирчу долазили чланови Градског штаба за ванредне ситуације и упозоравали на опасност од великог поплавног таласа који је, поред материјалних добара, претио да угрози људске животе. По-

казало се да су за висину штете најодговорнији они непослушни. - Препоручили смо им да у циљу заштите предузму одређене активности како би заштитили имовину и себе, а ако не буде опасности лакше је вратити ствари у кућу него касније жалити што се није на време урадило оно што је могло да умањи последице непогоде. Пред велики поплавни талас 2014. године добили смо сто џакова са песком како би покушали да спасемо једну кућу, али је вода нагло достигла ниво од метар и 30 сантиметара тако да јој није било спаса. Сви су долазили и молили мештане да се склоне, они то нису хтели, а тек кад је вода достигла пола метра висине почели су да склањају ствари али је било касно – прича Мијаиловић. Иако се проблемом становника руралног подручја сматра везаност за стоку правила налажу да се у ситуацијама кад прети велика опасност прво треба оријентисати на спашавање људских живота. Различити по-

гледи на ствари често су узрок неспоразума, понекад и вербалних дуела као што је било у Сирчи о чему сведочи повереник Цивилне заштите за ову месну заједницу. Адекватна обука повереника има за циљ да оспособи одређен број људи како би на најадекватнији начин, у што краћем времену, могли да процене степен опасности од ризика и о томе обавесте Градски штаб за ванредне ситуације, а по том поступе по упутствима институције са вишег нивоа командовања. Искуства из ранијих периода сведоче о недовољно компетентној процени мештана који су се обраћали центрима за обавештавање што је елиминисано именовањем повереника Цивилне заштите као својеврсним контролорима на терену обученим да процене озбиљност ситуације. Поред менталитета становништва који утиче на посебан одност према поверенику из своје средине у одређеним ситуацијама знатно опаснијим

се сматра паника која утиче на способност расуђивања, па се посебно значајним сматра процена стручног лица уз потребу да се поступи по његовим саветима. Искуство показује да то није увек тако, а да су и спасиоци који стигну у помоћ често принуђени да моле локално становнштво да их послуша. Пракса сведочи да се на овај корак одлучују у тренуцима кад је већ прекасно, па све води ка ставу да свест становника још није на довољном нивоу због чега је све израженија потреба за едукацијом што већег броја као што је то био случај пре више деценија. Сирчу сем Западне Мораве угрожавају и бујични потоци, а посебно критичним сматрају се четири тачке које прете да угрозе безбедност око две стотине кућа. Након катастрофалних поплава шездесетих година прошлог века урађен је пројекат за регулацију најопаснијег тока, један део и урађен али се из непознатих разлога стало па је у мају 2014. године била угрожена

зграда поште и неколико самбених објеката узводно. До сукоба са мештанима по правилу долази због личних интереса који превазилазе опште. И поред тога што су им на располагању средства принуде која обезбеђују Полицијска управа, Комунална полиција и инспекцијски органи увек се тежи постизању договора који би задовољио интересе што већег броја становника. - Ми смо 2014. године дошли у сукоб са мештанима кад је поток претио да поплави један број кућа у овом делу села. Четири сата пре изливања реке, кад је вода била на пола корита, обавестио сам начелника Градског штаба за ванредне ситуације, па су спасиоци стигли за непуних четрдесетак минута, али се успротивио мештанин који је користио пут преко чиме је угрожено нормално отицање. Кад је те вечери око пола 11 вода грунула већ је настала паника у људима. Обавестио сам Штаб за ванредне ситуације, они су послали екипу

која није могла ништа да уради па смо ангажовали грађевинске машине да осигурамо овај део. Док смо затварали ту критичну тачку вода је избила код поште, где нисмо ни пратили ситуацију, прошла на десетак метара од четири куће, однела баште и све на шта је наишла. Што се тиче Сирчанског потока постоји пет критичних тачака где могу да се јаве проблеми, па с пажњом пратимо ситуацију кад год се за то укаже потреба – каже Мијаиловић. Специфичност терена и искуство из ранијег периода упућују на потребу ангажовања већег броја људи уоквиру Цивилне заштите, јер у селу од шест стотина кућа велики број угрожава Морава и бујични потоци. У случајевима потенцијалне опасности из Повереништва Цивилне заштите стиже апел грађанима да се придржавају упутстава стручњака како би евентуална штета од елементарних непогода била што мања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.3.2016.

Омладинци обележили Светски дан шума

МАГАЗИН

27.3.2016.

ХИЉАДУ БОРОВА ПРОТИ

- Ученици Шумарске школе и Удружење Омладинска радна акција Краљево на Светски дан шума засадили око хиљаду нових садница црног бора. – Узрок 95 одсто шумских пожара је људски фактор. – У пожару на Ћави 2011. године изгорело 64 хектара шуме. – Шуме заштита од ерозије земљишта и поплава. – И ове године омладинска радна акција са циљем да се засади 15 до 20 хиљада нових садница

ума се дефинише као сложена биљна заједница шумског дрвећа, која утичу једно на друго као и на средину у којој се налазе, чији су основни делови земљиште, ваздух, шумска животна заједница и геолошка подлога. Шуме су најсложенији копнени екосистеми у којима поред дрвећа живи много других врста биљака, животиња, гљива и

микроорганизама, а њихова сложеност се огледа у израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице. Различите делове шуме насељавају различити организми, па у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове. У нижим деловима шумских екосистема многи жбунови

изграђују густ склоп који се назива спрат жбунова, испод којег се развија спрат зељастих биљака. Уз саму површину тла живи група организама који чине приземни спрат док у земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове. Шуме су вековима биле место одакле се човек снабдевао дрветом за

ИВ ЕРОЗИЈЕ И ПОПЛАВА

огрев и градњу, а шумским плодовима за исхрану. Искуство показује да угрожава природу непланским сечењем шуме, али и непажњом која изазива пожаре. Светска искуства показују да је у 95 одсто случајева људска непажња узрок катастрофалних пожара, а један такав је на Ћави 2011. године у кратком времену прогутао четинарску шуму засађену на 64 хектара. То је било повод да 21. марта на Светски дан шума ученици Шумарске школе и Удружења Омладинска радна акција Краљево на овом простору засаде око хиљаду нових садница црног бора. Скоро половина територије града Краљева, по површини највећа у Србији, покривена је шумама које су се показале као добра брана ерозији земљишта, али и сливању велике количине воде у поножје чиме се

проузрокују поплаве са несагледивим последицама. Шумама је у Србији покривено 30 одсто површине колико износи и светски просек пошумљености који је у Европи за 4 процента већи. Директор Шумског газдинства „Столови“ Божимир Пендић потврђује настојање да се сталним пошумљавањем голети повећава шумовитост како би се земља заштитила од ерозије и спречиле поплаве које су последњих година у земљи изазвале штете катастрофалних размера. Тридесетак ученика Шумарске школе и учесника Омладинске радне акције Краљево од раног јутра је својски прионуло на посао како би испунили дневни задатак и засадили око хиљаду садница. Све што не буду стигли током пролећа ће, у оквиру редовних задатака, Шумско газдинство „Столови“ пошумља-

вати сопственом радном снагом. Краљевачки крај је деценијама уназад био познат по локалним радним акцијама на пошумљавању на коме су, у сарадњи са Шумским газдинством, учествовали ученици средњих школа. Податак да је та пракса прекинута води ка уверењу да је треба наставити како би се најмлађе генерације вратиле природи. После много година паузе пре две године је обновљена традиција добровољног омладинског рада, а међу краљевачким омладинцима све чвршће уверење да ће и ове, трећи пут заредом, бити организована омладинска радна акција чији би резултати требало да буду мерљиви са 15 до 20 хиљада нових садница. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.3.2016.

Краљевачки писци понижени одлуком Градског већа

МАГАЗИН

27.3.2016.

ПОЛИТИЧКА ТИРАНИЈА НАД КУЛТУРОМ?

- Укупан износ за 26 пројеката удружења грађана у култури мањи је него за две тродневне манифестације које организује Културни центар „Рибница“, Фестивал уметности „Маглич“ коме је намењено милион и по и „Стрит Арт фестивал“ вредан милион и 100 хиљада динара. - Половини од 26 финансираних пројеката удружења грађана намењено мање од 40 хиљада динара колико износе трошкови репрезентације за сваку од две манифестације Културног центра „Рибница“. - Злоупотреба културе у политичке сврхе пред наступајуће локалне и ванредне парламентарне изборе. - Култура има задатак да продухови и опомене, да се побуни против зла и стави духовно изнад материјалног, а не да служи у политичке сврхе

з градске касе се финансирају директни и индиректни буџетски корисници, међу њима и удружења грађана која за све скромнија средства два пута годишње предлозима пројеката аплицирају на јавни позив који расписује Градско веће. Резултати мерења квалитета и ко зна чега све објављени почетком овог месеца показују да је одобрено суфинансирање 76 пројеката удружења грађана из више области за које је утврђен јавни интерес. Тако је за реализацију 26 пројеката из области културе одвојено два милиона и 400 хиљада, за 23 пројекта из области хуманитарних програма 60 хиљада више, два пројеката из области еколо-

гије и пет из области заштите људских права по 120 хиљада, 4 пројекта из области борачко инвалидске заштите укупно 240, 9 из области задовољења потреба младих 360 и 7 из области осталих 300 што укупно износи шест милиона. У образложењу одлуке потврђено је да су износи одређени на основу укупног броја бодова у складу са прописаним критеријума из члана 12. Одлуке о суфинансирању програма рада удружења. Укупан износ за 26 пројеката удружења грађана у култури, од којих неки подразумевају активност од шест месеци, мањи је него износ који се издваја за две тродневне манифестације које организује Културни центар „Риб-

ница“, Фестивал уметности „Маглич“ који вреди милион и по динара и „Стрит Арт фестивал“ вредан милион и 100 хиљада динара. Да парадокс буде већи половини пројеката је намењено мање од 40 хиљада динара колико износе трошкови репрезентације за сваку од две поменуте манифестације Културног центра „Рибница“. Све то утиче на закључак о оправданости гнева Краљевачког удружења писаца које је одлучило да одбије додељена средства и одустане од реализације предложеног пројекта. На јавни позив од 19. јануара удружење је конкурисало са пројектом „Дани Љубише Мишића“, а надлежна комисија проценила да је за одржавање мани-

27.3.2016.

МАГАЗИН

фестације довољно 27 хиљада динара што је мало више од једног процента укупних средстава немењених раду удружења грађана у области културе. Песник, књижевник, есејиста и професор српског језика Иван Новчић верује да је два милиона и 400 хиљада динара довољан износ за финанисрање културе ако се има у виду тешка економска ситуације условљена чињеницом да ни једна фабрика у граду не ради. - Међутим, градска власт је са овим понизила Краљевачко удружење писаца из простог разлога што свако ко познаје историју краљевачке књижевне сцене зна колико је Љубиша Мишић био значајан писац и колико би та манифестација значила за град, јер би постала традиционална и имала међународни карактер. Још једном се показало да се ради буразерски, и без икаквих критеријума, а да на крају одлучује само један човек. Овде се не ради само о Краљевачком удружењу

писаца, већ о култури, а ово је још један ударац на културу ако имамо у виду да у окружењу сви градови имају традиционалне манифестације посвећене неком значајном локалном књижевнику – каже Новчић. Краљевачко удружење писаца још једним ударцем сматра злоупотребу културе у политичке сврхе каква је на делу пред наступајуће локалне и ванредне парламентарне изборе. На то упућују све чешће притужбе грађана на поједине ауторитете у овој области, који су се кандидовали за локалне изборе, а „ у целокупној предизборној хистерији скупљају потпис тако што злоупотребљавају свој ауторитет“. То се на најгори начин манифестује код ученика завршних разреда средњих школа који ће до дана одржавања избора 24. априла постати пунолетни и стећи право гласа. Према информацијама којима располаже Краљевачко удружење писаца од њих се путем друштвених мрежа, СМС порука и

друге начине тражи да потписом подрже кандидатуру одређене особе из области културе и образовања. То је, каже Новчић, ударац на културу која има задатак да продухови и опомене, да се побуни против зла и стави духовно изнад материјалног, а не да служи у политичке сврхе што је, више него скандалозно и безобразно, нека врста политичке тираније над културом. Одборник у Скупштини града, и потпредседник Краљевачког удружења писаца, Раде Велизаров Ерац потврђује да исход није очекиван, мада је наслућиван. Овакав став заснива на уверењу да политичку елиту у Краљеву у највећем броју случајева чине људи „који су бежали од књиге као ђаво од крста“. Због тога не чуди чињеница да је за одржавање манифестације коју је планирало да одржи Краљевачко удружење писаца опредељено свега 27 хиљада динара што није довољно да се изда мала песничка збирка од

педесетак страна. - Проблем је у чињеници да у политичкој елити не постоји слух и да је све што се води под „култура“ узурпирано у уском кругу људи који већином од два или три гласа у оквиру неких других удружења писаца додељују себи награде. Овај град води неодговорна и неспособна власт што је био случај и у неким ранијим периодима, али никад нисмо имали ситуацију да га воде људи који чине убедљиво најнеписменију екипу у новијој политичкој историји. Од оних за које сам дубоко убеђен да им је последња прочитана књига Дружина Пере Квржице, Тајно друштво ПГЦ, евентуално Бранкови Орлови до пола, нисмо ни очекивалио бољи третман кад је у питању Краљевачко удружење писаца – каже Ерац. Уверење да се по кафанама потроши више само за киселу воду, а камоли за било шта озбиљније, повод је да се износ од 27 хиљада динара врати у буџет града, јер не обезеђује реали-

зацију оног што су пожелели чланови овог удружења. А желели су да направе манифестацију која би била препознатљива у Србији и преко које би се град додатно афирмисао. Износ се сматра понижавајућим начином да је актуелна власт хтела да додели средства само да се не би тврдило како није дала ништа. Међу члановима удружења преовладава уверење да је и то било боље него додела износа који сматрају понижавајућим за организацију било чега. Разлог за овакву одлуку краљевачки писци тумаче као одговор власти на њихове реакције везане за манифестацију неписмености поводом натписа на постаменту који још увек као ругло стоји испред зграде Градске управе. - Гомила граматичких и стилских грешака у оквиру једне реченице говори да у жутој згради реко пута Југобанке столују људи који вероватно не би добили прелазну оцену из срског језика у петом разреду основне школе.

Производе те чињенице је да имамо власт која је далеко од иоле задовољавајућег интелектуалног нивоа, а плод те чињенице је и овакав однос према Краљевачком удружењу писаца. У нашем удружењу има људи који су објавили више десетина наслова, или пар значајних наслова, али сам дубоко убеђен да је и најмање тиражни писац из овог удружења написао више књига но што су неки наши челници прочитали. Ово је опомена не за власт јер је она, надам се, део историјске прошлости. Ово је опомена и за неку будућу власт која не би требало да чини исте грешке – каже Ерац. Краљевачко удружење писаца потврђује да ће аплицирати и на следећем јавном позиву за доделу средстава којима се субвенционишу културне активности, а међу члановима је све чвршће уверење да би нека озбиљнија власт много одговорније приступила третирању рада овог, али и других, удружења.

МАГАЗИН 27.3.2016.

Мит о Сребреници после две деценије

МАГАЗИН

27.3.2016.

СРЕБРЕНИ

ИЧКИ КРУГ

- „Криваја 95“ је шифровани назив војне операције коју је Војска Републике Српске реализовала у периоду од 6. до 25. јула 1995. године кад је са пет тенкова и четири стотине војника, уз још 1.700, у резерви кренула на Сребреницу у којој је, у оквиру шест бригада и једног брдског батаљона, под оружјем било између седам и осам хиљада бораца. - Четрдесет четири изјаве на суђењу Ратку Младићу у Хашком трибуналу сведоче да су у стању тешке психозе, потпуно избезумљени, муслимански борци пуцали сами на себе, а помињу се и случајеви готово ритуалних самоубистава. - Према оптужници у процесу Поповићу и Беари српске снаге су заробиле 4.970 војника, на губилишта одвели 5.500, а стрељали преко 6.000. - У пресуди генералу Толимиру суд је утврдио одговорност за смрт 6.370 Бошњака да би тај број био сведен на 4.970

МАГАЗИН

27.3.2016.

рошло је више од двадесет година од догађаја у Сребреници а тема везана за догађаје из јула 1995. године је и даље повод за сукоб супростављених мишљења. Док муслиманска страна у Босни и Херцеговини настоји да докаже да је ликвидацијом између седам и осам хиљада сународника извршен геноцид, што је током прошле године био мотив за предлог британске резолуције о овом догађају у Савету безбедности Уједињених нација, на српској страни се барата подацима који у потпуности демантују овакве тврдње. Новинар Вечерњих новости Драган Вујичић је током протекле године настојао да пружи одговор на настојања да се у Уједињеним нацијама усвоји резолуција о геноцидности српског народа и у књизи Сребренички круг објавио фељтоне које је писао на ову тему како би сребренички мит о геноциду и геноцидности српског народа спустио на земљу и свео у мало реалније оквире. Књига се сматра значајном у светлу сазнања да се и у Србији као истина прихвата прича о

Сребреници, а понашање и недостојни потези покушавају да покажу како треба прихватити кривицу за све што се дешавало на простору бивше Југославије. На промоцији у Краљеву Вујичић је потврдио да књига није настала како би негирала оно што се догодило, већ да утврди и, без претеривања, преувеличавања или сакривања српске кривице, опише шта се заиста догодило. До половине прошле године Сребреница је, каже он, из српске визуре изгледала као орман пун муслиманских костију који није смео да се отвара. Вујичић га је отворио и резултате онога што је открио преточио у књигу мотивисан најавом британске резолуције према којој је потребно осудити Србе за геноцид, уз захтев да буде забрањено и кажњиво свако негирање и истраживање овог догађаја. За Сребреницу се везују догађаји из периода од 13. до 19. јула 1995. године кад су, према муслиманским изворима, српске снаге у том месту ликвидирале између седам и осам хиљада њихових бораца. По подацима из

истих извора муслиманске снаге су у целој источној Босни до 1995. године изгубиле око хиљаду људи док су губици српске стране премашивали десет хиљада погинулих. Прича о Сребреници покренута је у мају 1995. године у време покушаја муслимана да деблокирају Сарајево. Тада је њихова војска добила наређење да из ове енклаве убацује терористичке трупе на српску територију како би везале за себе снаге Републике Српске. У том настојању су били прилично успешни па је девет диверзантских група ликвидирало између 60 и 90 српских војника. Врхунац операције достигнут је кад су у једном српском селу убили четири старца што је био повод да Главни штаб Војске Републике Српске почне да размишља како да војном операцијом неутралише опасност. „Криваја 95“ је шифровани назив војне операције коју је Војска Републике Српске реализовала у периоду од 6. до 25. јула 1995. године кад је са пет тенкова и четири стотине војника, уз још 1.700, у резерви кренула на Среб-

реницу у којој је, у оквиру шест бригада и једног брдског батаљона, под оружјем било између седам и осам хиљада бораца. Аутор књиге демантује податак о броју муслиманских бораца позивајући се на велико детертерство које је у то време владало у редовима њихове војске. - Да би дошле до Сребренице српске снаге су морале да прођу кроз 43 муслиманска села. Прошли су кроз њих, а да није разбијен ни један цреп на кући што говори о природи операције и да нису имали циљ, ни намеру, да почине било какав злочин. Бошњачка страна је 8. и 9. јула очекивала бомбардовање српских положаја од стране НАТО савезника, а како га није дочекала уместо да брани положаје доноси одлуку да се повуче и препусти српским евакуацију становништва. Из само њима знаних разлога одлучили су да се повуку ка Тузли и формирали мешовиту цивилно војну колону састављену од војних обвезника од којих је добар део, око педесет одсто, био под оружјем. Кренули су у војну операцију, а по свим правилима напред је

као најзначајнији ишао брдски батаљон, а позади још једна врло снажна јединица. Кренули су пут Тузле од неких шездесетак километара, а од 11. увече до 17. јула водили 11 борби са српским патролама на том путу – објашњава Вујичић. Ма колико да се у војним круговима говорило о бриљантној операцији српска војска је у Сребреницу ушла тек након што су је муслимани напустили. Операција се не сматра бриљантном ни због сазнања да су Срби схватили како у залеђу имају целу муслиманску дивизију за коју не знају тачно где је. У маршу који је на, температури од 35 и више степени без воде, трајао четири или пет дана и ноћи муслимански борци су се пробијали и ступали у борбу са српским снагама, а најжешћа битка вођена је на брду Баљаковици код Зворника када су муслиманске снаге, наносећи Србима велике губитке покушале, да пробију обруч. Пуковник Пандуровић је 15. јула на Жепи добио информацију о жестоким ударима вратио се са једном јединицом,

али су српске снаге већ успеле да потисну непријатеља и нанесу му огромне губитке, па није имао потребу да дејствује артиљеријским оруђима по трупама које су му биле на длану. Кад су супростављене јединице успоставиле радио везу пуковник Муминовић је замолио српску страну да пропусти његове јединице у повлачењу, а спремност да положе оружје у замену за пролаз потврдио је и рањени муслимански мајор који се нашао на положају српске стране. Четрдесет четири изјаве на суђењу Ратку Младићу у Хашком трибуналу сведоче да су у стању тешке психозе, потпуно избезумљени, муслимански борци пуцали сами на себе, а помињу се и случајеви готово ритуалних самоубистава што је било повод да се српске линије размакну и отворе пролаз. - На путу дугом 60 километара остало је на хиљаде жртава што је, према хашком суду, став српске стране. Да није само њихов сведоче књиге, а и главни истражитељ је у неколико суђења говорио о две до че-

27.3.2016.

МАГАЗИН

тири хиљаде муслимана који су по гинули у легитимним борбама. Карл Билт у књизи „Сећање на рат“ говори о четири хиљаде муслиманских бораца, а оперативац војне обавештајне службе Америке на територији Сребренице о пет хиљада погинулих Бошњака. Хашки суд уважава да постоје те жртве али тврди да их не интересују. Према њему одмах пошто је била формирана мешовита колона део муслиманских бораца се предао српским снагама који су их стављали у аутобусе и транспортовали преко Братунца у Зворник и тамо ликвидирали. У оптужници су лоцирана 53 места на којима су се бошњачки војници предавали, а на само три имају тачан број од 3, 5 и 25 таквих. Сви остали гласе око 100, не мање од 200, скоро 300, а на основу те перверзне математике, која толико негира жртве као жртве, тужиоци су написали оптужницу, па у процесу Поповићу и Беари имате да су српске снаге заробиле 4.970 војника, да су на губилишта одвели 5.500, а да су стрељали преко 6.000. У пресуди генералу Толимиру суд је утврдио да је одговоран за смрт 6.370 Бошњака да би тај број био сведен на 4.970 – објашњава Вујичић. Интересантним се чини податак да је седам до осам хиљада муслимана страдалих у Сребреници најстабилнија цифра током читавог рата у Босни и Херцеговини, и после њега. Током рата се тврдило да је погинуло 300 хиљада људи, потом 200 па 150, а цифра се смањивала да би се дошло до 96 хиљада жртава са све три стране Српска страна је изгубила 31 хиљаду, а Бошњаци 44 хиљаде бораца. Људи страдали на линији којом се кретала колона покопани су у 13 масовних гробница које су исте године ископавали хашки форензичари, без присуства било кога са српске стране, и до краја 2001. утврдили број од 3.568 муслиманских жртава. Њихова анализа показује да само у 1.920 случајевима може да се говори о узроцима смрти, јер су остали лешеви некомплетни. Од овог броја за 442 особе може да се говори да су стре-

љане о чему се закључује на основу повеза преко руку. Приближно 505 жртава су имале повреде од пешадијског наоружања, које не указују да су били стрељани, док је код осталих повређивање настало од артиљеријске муниције. Иако суд има податке о 3.568 жртава цифра од седам до осам хиљада убијених остаје и даље присутна у јавности. Кад су истражитељи отишли и оставили суд без довољно валидних доказа позвани су амерички стручњаци из организације за идентификацију жртава, па од њиховог доласка у Босну почиње ископавање и сахрањивање на гробљу у Сребреници. Сведок на суђењу Радовану Караџићу форензичар Томас Парсонс потврдио је да ова ДНК лабораторија, која уз то нема ни лиценцу за рад, може само да потврди идентитет жртве а не и узрок смрти. У јулу прошле године је потврђено да је завршен рад и на 93 локације на којима су пронађени посмртни остаци жртава Сребренице, а српска страна тражила да се нагласи како се ради о особама нађеним у гробницама са територије 13 општина. Иако се тврди да постоји списак свих који су сахрањени на гробљу у њега нико није могао да има увид због шеријатског закона по коме је џеназа приватан чин што ствара сумњу у могућност да се икада утврди ко се налази у ковчезима. Огромна већима је сахрањена а да ни чланови породице нису могли да виде да ли су заиста у сандуцима, а иако на другим местима постоје детаљни подаци о жртвама за ових седам до осам хиљада нема доказа ни да су уопште живели у Босни. - Сребреничка прича врти се око броја који је пројектован у Вашингтону да мора толико да их буде. У мешовитој колони која се пробијала није било деце и жена, осим оних које су биле запослене у седам бригада као административни радници, а пронађен је само један женски скелет који припада Српкињи заточеној у затвору Насера Орића. Без обзира што се истина знала 15. новембра 1999. године Кофи Анан

наводи да су Срби убили између седам и осам хиљада људи, жена и деце, а стабилнот тог броја се нон стоп брани лажима. Наши пријатељи су пред јули вршили анализу медијских наступа и на основу написа у Њујорк Тајмсу покушали да утврде о чему се ради. Пре тога су констатовали да су се у светској историји дешавали страшни злочини као што је атомска бомба бачена на Хирошиму и Нагасаки и покушали да виде колико се пута помиње тај догађај. Њега нема, али у Њујорк Тајмсу у задњих 20 година има 1.113 текстова о српском масакру у Сребреници и то увек у јулу, а егзодус српског народа из Крајине, који се догодио месец дана касније, помиње се у њиховој штампи равно девет пута. Ове године је приказан филм „Звуци Сребренице“, који су финансирали Анђелина Џоли и немачка влада, у коме говоре сведоци догађаја у том градићу. Једна жена објашњава како је својим очима у хангару гледала порађај и како су, кад је дете почело да плаче, пришли српски војници и затражили да га смире да би га после десет минута вратили мајци обезглављено. Сви знају да су се током тих страшних догађаја догодила два порођаја. Једна жена се породила и њено дете је живо и данас, а друго је имало пупчану врпцу око врата па је преминуло. И кад се све зна не престаје тенденција доказивања српске кривице и злочина – каже Вујичић. Да суд манипулише бројкама сведочи податак да у седам случајева процесуираних пред хашким трибуналом фигурира број становника који су у то време живели у Сребреници, у пет случајева то је 40 а у два 42 хиљаде. По изласку на слободну територију Светска здравствена органзација је у списковима регистровала нешто више од 35 хиљада међу којима нема припадника војне колоне. Ако се овом броју дода 3.568 особа о којима постоје подаци долази се да реалне цифре о броју становника. И поред тога Хашки суд наставља са тврдњом да је у Сребреници убијено седам до осам хиљада људи. Т. Радовановић

Драган Вујичић

МАГАЗИН 27.3.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

27.3.2016.

Бетмен против Супермена: Зора праведника

Редитељ Зак Снајдер доноси причу о два суперхероја који ће морати да одмере снаге како би спасили човечанство. Бојећи се поступака суперјунака с божанским моћима чије је деловање ван сваке контроле, моћни осветник из Готам Ситија креће у борбу с најцењенијим спаситељем модерног доба, док се свет пита какав му јунак заправо треба. Сада кад су Бетман и Супермен у сукобу човечанству прети већа опасност од било које с којом је досад било суочено. Лик Супермена по други пут тумачи Хенри Кавил, а Бетмена први пут Бен Афлек. У двоипосатном филму који је на репертоару до 30. марта од 21 сат значајније улоге тумаче Еми Адамс, Џеси Ајсенберг, Дајан Лејн, Лоренс Фишбурн и други. Снајдер је режирао према сценарију Криса Териоа и Дејвида С. Гyера, а ликови су из света ДЦ Комикса. Славног Батмана створили су Боб Кане и Бил Фингер, а Супермана Џери Сигел и Џое Шустер.

Браћа по бабине линије У животе главних јунака, чувених Петловчана, Радашина и Милашина, које на почетку филма затичемо у „нормалном агрегатном стању свађе без икаквог разлога“, једнога

дана стиже исто писмо, упућено сваком понаособ. Усхићени због писма и вођени сном о лепшем животу и решењу свих проблема, крећу из Петловца на пут… само они знају где – и који? Како у животу често бива, уместо да стигну до Београда где их чека далеки рођак из Аустралије „Радашин ће залутати са тајанственом плавушом у горостасним планинама у којима ричу медведи“, а Милашин ће „уместо да пре Радашина стигне до богатства које га чека, заглавити у село Враново, на планини Соколовица, са које пуца видик на зону безбедности, где шиптарски дронови сваки дан извиђају оно мало Срба који су ту остали, како сахрањују, жале, једу и пију…“. Тако њихово путешествије ка бољем сутра постаје пут до бескраја. На путу им се придружују и остали радознали становници Петловца јер Радојка, Златана и син Драган крећу у потрагу за Радашином и Милашином. Игром случаја, у неком моменту, вођени различитим циљевима, на једном месту се окупљају сви знани Петловчани, уједињени пред питањем: „Где су браћа по бабине линије!? Филм је по сопственом сценарију режирао Радош Бајић а у главним улогама наступају Милорад Мандић, Радош Бајић, Љиљана Стјепановић, Олга Одановић, Мирко Бабић, Нада Блам, Ненад Окановић, Недељко Бајић, Енвер Петровци, Јелена Гавриловић, Милена Предић Пројекције почињу у 19 сати, а за улазницу је потребно припремити 300 динара.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

27.3.2016.

РЕКОРДАН БРОЈ САОБРАЋАЈНИХ ПРЕКРШАЈА

ећ трећу недељу у области криминалитета бележи се лагано побољшање о чему сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 14. до 20. марта који потврђује да су инспектори Криминалистичке полиције евидентирали двадесет кривичних дела, сва из области општег криминала. Успех у откривању починилаца је у процентуалном износу слабији него седам дана раније, јер су им познати починиоци само шест кривичних дела што је мање од једне трећине укупног броја. Ако је судити према броју прекршаја мирније је било и у области јавног реда и мира коју у трећој недељи трећег месеца у години карактерише осамнаест прекршаја. И док је оних

који се у полицијској терминологији третирају као остали два више него у претходној недељи може да радује податак да је туча било више него три пута мање. У области безбедности саобраћаја бележи се незнатно погоршање које се осликава у повећању броја саобраћајних незгода. Од укупно десет, колико су евидентирали припадници Саобраћајне полиције, четири су као последицу имале повређена лица а шест само материјалну штету. Једна особа је задобила тешке телесне повреде док су оне код три преостале оцењене као лакше. Материјална штета је за 30 хиљада премашила пола милиона динара, а највеће погоршање бележи се у броју евидентираних саобраћајних прекршаја који је са 547

достигао рекордни износ у последњих неколико година. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице провели су још једну мирну недељу јер нису имали потребе да интервенишу.

Аутомобилом на полицајца Припадници Mинистарства унутрашњих послова су у петак око 11 часова, у Станишинцима код Врњачке Бање, запленили 365 килограма резаног дувана у вредности од око 1,3 милионa динара и тако пресекли још један ланац трговине акцизном робом. Том приликом су ухапсили и, по налогу тужиоца, задржали до 48 сати двадесетједногодишњег М.Ш. из Рашке због основа сумње да је извршио кривична

Фото: М. Радовановић

дела која се третирају као недозвољена трговина и напад на службено лице у вршењу службене дужности. Кад су полицијски службеници покушали да зауставе аутомобил „ауди“, београдских регистарских ознака, којим је управљао осумњичњни М.Ш. он се оглушио на сигнализацију и наставио вожњу при чему је возилом ударио полицајца и нанео му телесне повреде. Након краће потере осумњичени је напустио возило из кога је током бекства избацио 37 џакова са око 365 килограма резаног дувана без пратеће документације. Возило и дуван су привремено одузели припадници Пореске управе, а осумњичени ће у законском року бити приведен основном јавном тужиоцу у Краљеву. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.3.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 27. ДО 2. АПРИЛА

МАГАЗИН

27.3.2016.

27. март

1713. — По завршетку рата за шпанско наслеђе, Шпанија је, према Утрехтском уговору, предала Великој Британији Гибралтар и Менорку. 1802. — Потписан је Амијенски мир којим је окончан рат између Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске републике. Британија је задржала Тринидад, преузет од Шпаније, и Цејлон, који је преузела од Холандије. 1847. — Америчке трупе у Америчко-мексичком рату, почеле опсаду утврђења Вера Круз, у којем је било 5.000 Мексиканаца. Утврђење је пало након шестодневних борби. 1860. — М. Л. Бајрн из Њујорка патентирао спирални вадичеп. 1933. — Јапан иступио из Лиге народа пошто је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије. 1941. — После приступања Југославије Тројном пакту, у Београду је војним ударом свргнут регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу. 1945. — Немци, у Другом светском рату, лансирали последњу ракету „V-2" на Велику Британију. Пројектил испаљен из холандског града Хаг пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. У експлозијама тих ракета током рата погинуло је 8.958 Британаца. 1958. — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина. 1968. — У авионској несрећи, у тренажном лету у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Гагарин, први човек који је у априлу 1961.

васионским бродом „Восток“ облетео Земљу. 1970. — У земљотресу у западној Турској, погинуло је више од 1.000 људи, а 90.000 је остало без домова. 1977. — У најтежем удесу у историји ваздухопловства, погинула су 583 од 644 путника и члана посаде када су се два "боинга 747", холандске компаније КЛМ и америчке „Пан-Ам“, сударила на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима. 1980. — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“, при чему је погинуло 147 људи. 1983. — У Југославији почело да се примењује летње рачунање времена. 1992. — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републику Македонију. 1996. — Израелски суд осудио је Јигала Амира на доживотни затвор због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995. 1997. — У Албанији погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомесечне антивладине побуне. 1999. — Југословенска противваздушна одбрана оборила је, током напада НАТО-а на Југославију, амерички бомбардер "Ф-117 Ноћни соко". Авион „ноћни јастреб“ је пао у атар села Буђановци у Србији. 2000. — Владимир Путин је победио на председничким изборима у Русији са више од 52 процента гласова бирача. 2002. — Тужилаштво у Сплиту подигло оптужницу против осморице бивших војних полицајаца за ратне злочине против цивилног становиништва у сплитској луци Лора 1992. године.

2003. — У покушају хапшења у близини Београда убијене вође „Земунског клана“ Душан Спасојевић и Миле Луковић, осумњичени за учешће у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића.

28. март 193. — Преторијанска гарда је убила римског цара Пертинакса и потом продала римски престо најиздашнијем понуђачу, сенатору Дидију Јулијану. 364. — Римски цар Валентинијан I је именовао свог брата Валенса за свог источног савладара. 1776. — У Москви основан театар „Бољшој“, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе. 1800. — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом. 1802. — Хајнрих Вилхелм Олберс је открио 2 Палас, други познати астероид. 1814. — Британска краљевска морнарица је поразила Америчку морнарицу у бици код Валпараиса. 1881. — У Бечу потписана „Железничка конвенција“ о изградњи пруге Београд-Ниш. Пруга дуга 243,5 km изграђена 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе. 1923. — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили су нове називе: Истанбул и Анкара. 1939. — Републиканска војска предала Мадрид снагама генерала Франка, чиме је окончан Шпански

грађански рат. Генерал Франко 1. априла објавио крај рата који је трајао 986 дана и у којем је погинуло преко милион људи. 1941. — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан. 1942. — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови. 1945. — САД признале владу Демократске Федеративне Југославије. 1970. — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи. 1973. — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими "Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца. 1979. — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоктивног криптона. 1979. — Британски премијер Џејмс Калахан је изгубио на гласању у Дому комуна о поверењу његовој влади за један глас након што је његова влада није успела да се избори са раширеним штрајковима у зими незадовољства. 1989. — У Београду проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције. 1992. — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању КарингтонКуртиљеровог плана. 2001. — У Демократску Републику Конго стигао први контингент „плавих шлемова“ са задатком да ојача присуство УН у тој земљи после грађанског рата. 2003. — На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог

25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство.

29. март 1461. — Османско царство је заузело Солун од Византинаца. 1461. — У најкрвавијој бици Рата две руже војска династије Јорк је поразила војску династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV. 1638. — Шведски насељеници основали су близу залива Делавер прву шведску колонију у Северној Америци, коју су назвали Нова Шведска. 1809. — Шведски краљ Густав IV присиљен да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском. 1831. — Почео је Велики босански устанак Хусеина Градашчевића. 1848. — Америчка војска под заповедништвом генерала Винфилда Скота је у Америчко-мексичком рату заузела Веракруз. 1848. — Почео је трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јиланд. 1849. — Велика Британија на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији. 1864. — Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору која су била под колонијалном управом Велике Британије. 1867. — Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије Северне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила 1949. прикључењем Њуфаундленда. 1901. — У Аустралији одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила Лабуристичка партија. 1945. — СССР званично признао Владу Југославије, коју су претходно признале Велика Британија и САД.

27.3.2016.

МАГАЗИН

1946. — Новим уставом Златна Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци са афричком већином у Парламенту, али на пуну независност чекала још 14 година. 1947. — Избио је Малагашки устанак против француске колонијалне власти на Мадагаскару. 1956. — У Новом Саду основане Југословенске позоришне игре, "Стеријино позорје", поводом 150 година од рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Поповића Стерије. 1967. — Поринута прва француска нуклеарна подморница. 1972. — Боливија протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуживши Москву да финансира левичарске побуњенике. 1973. — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијетнам. 1974. — Амерички вештачки сателит "Маринер 10" снимио прве фотографије Меркура. 1974. — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга. 1990. — Премијер Аустралије Боб Хоук добио изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе. 1994. — Република Хрватска и представници Срба у Хрватској потписали споразум о примирју и разграничењу војних снага на шест од укупно 35 сектора на 300 km дугом фронту. 1997. — Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих немира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо после судара са италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, близу италијанске обале. 1999. — Бомбардована зграда МУП-а у Приштини. 2002. — Израелске оклопне јединице ушле у Рамалу и блокирале седиште палестинског лидера Јасера Арафата. 2003. — Светска здравствена организација саопштила да је Карло Урбани, лекар који је први идентификовао озбиљни акутни респираторни синдром, САРС, умро од те болести. 2004. — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта. 2006. — Десило се делимично помрачење Сунца у Србији. У деловима Азије и Африке - потпуно. 2010. — Најмање је 37 људи убијено, а 62 озлеђено у Москви у две одвојене експлозије у подземној железници.

30. март 1282. — Сицилијанци су почели да се буне против владавине краља Карла I Анжујског и тиме почели Рат Сицилијанске вечерње. 1814. — Британци и њихови савезници у рату против Наполеона Бонапарте тријумфално ушли у Париз. 1842. — Амерички лекар Крафорд Лонг први пут употребио етар као анестетик приликом хируршке интервенције у болници у Џеферсону у Вирџинији.

1856. — У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат, вођен од 1853. између Русије и Османског царства. 1863. — Принц Вилијам, млађи син данског краља Кристијана IX, постао краљ Грчке као Ђорђе I. 1867. — Државни секретар САД Вилијам Сјуард је уговорио куповину Аљаске од Русије за 7,2 милиона долара, односно 4,19 долара по квадратном километру. 1912. — Султан Абделхафид потписао је са Француском споразум из Феза, чиме је Мароко као протекторат прикључен француским колонијалним поседима. 1945. — Јапан је поставио Ванга Ђингвеја за председника марионетске владе у Кини. 1945. — Совјетска армија у Другом светском рату заузела пољску балтичку луку Данциг, данас Гдањск. 1967. — НАТО је затворио војне штабове у Француској пошто је председник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог савеза. 1972. — Велика Британија је ставила Северну Ирску под директну британску управу. Суспендован северноирски парламент и влада Унионистичке странке Брајана Фокнера. 1973. — Повлачењем последњих америчких трупа и ослобађањем заробљеника формално завршено војно ангажовање САД у Вијетнамском рату. 1979. — Иранци на референдуму убедљивом већином изгласали успостављање Исламске републике. 1981. — Џон Хинкли је у Вашингтону извршио атентат на председника САД Роналда Регана, који је прошао с лакшим повредама. 1987. — Слика Ван Гога "Сунцокрети" продата на аукцији у Лондону за 39,7 милиона долара. 1997. — У бомбашком нападу током политичког скупа у главном граду Камбоџе Пном Пену убијено 10 и повређено више од 100 људи, међу њима и водећи камбоџански опозициони политичари. 2003. — У америчкој држави Њујорк забрањено пушење у рестора-

нима и баровима. 2003. Умро амерички пијанист Еуген Истомин, последњи живи члан чувеног камерног триа, у којем су још били Исак Штерн и Леонард Роуз. 2005. — У егзилу у Јужној Африци умро Милтон Оботе, први лидер Уганде након стицања независности. 2008. — Бивши председник и дугогодишњи мировни посредник Марти Ахтисари добио Нобелову награду за мир. Ахтисари је био посредник UN-a у преговорима о статусу Косова.

31. март 1146. — Француски опет Бернард од Клервоа је држао проповед народу у Везлеу, чему је пристуствовао краљ Луј VII, истичући потребу за Другим крсташким ратом. 1282. — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву. 1492. — Фернандо V и Изабела I су објавили декрет из Алхамбре наложивши муслиманима и Јеврејима да пређу у католичанство или напусте Шпанију. 1496. — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака. 1854. — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију. 1889. — Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина у свет, у оквиру Светске изложбе. 1892. — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883. 1917. — САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916. 1942. — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели

Божићно острво без икаквог отпора. 1948. — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе. 1959. — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, Далај Лама побегао у Индију, где је добио политички азил. 1971. — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора. 1979. — Британски разарач „Лондон“ испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Уједињеног Краљевства и Малте. 1983. — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 осало без домова. 1986. — Мексички авион "боинг 727", на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика. Погинуло свих 166 путника и чланова посаде. 1991. — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара. 1992. — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном. 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967. 2001. — У Холандији четири пара

хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада. 2002. — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбашсамоубица усмртио више од 15 особа, 44 ранио. 2003. — Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993. Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана. 2004. — Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992.

МАГАЗИН

27.3.2016.

1. април

286. — Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства. 457. — Римска војска је изабрала Јулија Валерија Мајоријана за западноримског цара. 527. — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника. 1572. — Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату. 1605. — Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI. 1625. — Удружена шпанска и португалска флота је започела поновно освајање Баије од Холанђана у Холандско-португалском рату. 1814. — У Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења. 1826. — Самјуел Мори је патентирао мотор са унутрашњим сагоревањем. 1873. — Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи у 19. веку. 1918. — У Уједњином Краљевству

је основано Краљевско ратно ваздухопловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе. 1924. — Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча. 1933. — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја. 1937. — Аден је постао британска крунска колонија. 1939. — Генералисимус Франциско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага. 1945. — Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончамним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника. 1946. — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 km пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије. 1947. — Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке. 1948. — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина. 1970. — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“. 1975. — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен. 1976. — Стив Џобс и Стив Вознијак су основали фирму Епл. 1979. — Ајатолах Хомеини је прогласио Исламску Републику Иран. 1983. — У земљотресу у Колумбији више од 500 људи изгубило живот, а

више од 1.500 повређено. 1996. — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду. 2001. — У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2002. — У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за геноцид над Муслиманима у Сребреници 1995. 2003. — Британски суд осудио два Алжирца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом.

2. април 1453. — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја. 1513. — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду. 1792. — Амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД. 1801. — Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена. 1860. — У Торину се састао први италијански парламент. 1861. — У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. 1905. — Отворен је железнички тунел испод Алпа "Симплон" којим је Швајцарска повезана са Италијом. 1917. — Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео

судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем - Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра. 1944. — Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију. 1958. — Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија. 1960. — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине. 1974. — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе. 1979. — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву. 1981. — Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом "Косово-република". 1982. — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца. Војном интервенцијом Британија је половином јуна поново преузела Фолкландска Острва. 1999. — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92. 2003. — Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода "Орао" из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и "шпијунске афере у Републици Српској". 2004. — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у самопрокламованој хрватској републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић. Три дана касније сви оптужени су се добро-

вољно предали трибуналу у Хагу.

МАГАЗИН 27.3.2016.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs