MagazIN 218 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 218 * 20. март 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

20.3.2016.

У овом броју: Помирење ни на помолу Најпотребнији сушачи Стиже помоћ државе Фокус на смањење ризика Будућност све неизвеснија Спремни за проверу поверења Карљево мрља на географској карти Поглед из другог угла

8 16 20 24 28 36 40 46

Креативна Европа Ни ан небу, ни на земљи Промена живота на боље Вечита борба за превласт Чувари природе Сат за нашу планету На репертоару Биоскопа „Кварт“ Приемтни знаци смиривања Времеплов

54 60 66 72 80 82 88 90 94

МАГАЗИН 20.3.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 20.3.2016.

Јануар 2016.

Ванредна седница Скупштине града посвећена поплавама

МАГАЗИН

20.3.2016.

ПОМИРЕЊЕ НИ

- На захтев 25 одборника опозиције председник Сретен Јовановић заказао тридесет девету по реду седницу Скупштине града. – Танком већином усвојен извештај градоначелника и предлог мера за хитно реаговање у циљу заштите угроженог становништва са плавних подручја на територији града Краљева. - Износ од 635 хиљада динара од којих по десет хиљада за смештај 31 вишечлане породице и 66 од по пет хиљада динара за лица која су смештај нашла код рођака. - Прелиминарна процена Комисије за процену штете показује да је оштећено око 150 породичних стамбених објеката. - Власницима поплављених стамбених објеката следује једнократна помоћ у износима који се, зависно од оштећења, крећу између 120 и 600 хиљада динара. - Поплављено више од две хиљаде хектара ораница, а за отклањање последица предвиђена бесповратна новчана помоћ од 12 хиљада динара по хектару. – Краљево је жртва оставинског поступка унутар Српске напредне странке.

Фото: М. Радовановић

И НА ПОМОЛУ

20.3.2016.

МАГАЗИН

ако се веровало да је тридесет осма седница Скупштине града последња у овом сазиву мартовске поплаве биле су повод за потврду да свако правило има изузетака због чега је председник Сретен Јовановић био принуђен да, на захтев 25 одборника, закаже ванредно заседање локалног парламента. На дневном реду тридесет девете седнице нашла се само једна тачка, извештај и предлог мера за хитно реаговање у циљу заштите угроженог становништва са плавних подручја на територији града Краљева. Петнаестак минута након термина одређеног за почетак седнице председавајући Јовановић је утврдио да кворум чини 53 одборника Скупштине града и да постоје услови за рад и од-

лучивање, па је пре преласка на дневни ред усвојен извод из записника са претходне седнице. Иако су материјал за прву тачку дневног реда добили пред почетак седнице опозициони оборници су са нестрпљењем очекивали извештај градоначелника Краљева и команданта Градског штаба за ванредне ситуације Томислава Илића са предлогом мера у циљу заштите угроженог становништва. Уз таксативно набрајање свих активности надлежних служби од момента проглашења ванредне ситуације потврђено је како је Градски штаб образовао стручно-оперативне тимове да би ситуација на терену била под контролом и у сваком тренутку имале тачне информације за адекватно поступање. Тимови су задужени за очу-

вање добара битних за опстанак, пријем донација, техничку подршку комисијама за процену штете и расподелу нафте. Закључно са 15. мартом Центар за социјални рад је поделио новчану помоћ у укупном износу од 635 хиљада динара од којих по десет хиљада за смештај 31 вишечлане породице и 66 од по пет хиљада динара за лица која су смештај нашла код рођака. Током трајања ванредне ситуације подељено је три стотине ланч пакета, 260 пакета хране, по 130 пакета средстава за хигијену и дезинфекцију, 390 ћебади и три пута мање постељина, хиљаду и 300 килограма брашна, по 260 кабаница и средстава за суво прање руку и 1.932 литра воде. Црвени крст је од донатора добио

270 породичних паковања хране, хигијенских и дезинфекционих средстава, две тоне брашна, 90 ћебади, 600 комада чарапа и три резервоара за воду од по 1.500 литара. „Лекари без граница“ су донирали 270 ћебади и 200 килограма хране ,а Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања тону и по брашна, 150 породичних пакета хране и 160 ћебади. Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице обезебдио је 210 ћебади и 18.204 флашице са по пола литра воде, две хиљаде кабаница, хиљаду паковања антибактеријског гела, 410 комада обуће за одрасле и 130 за децу. Прелиминарна процена Комисије за процену штете показује да је оштећено око 150 породичних стамбених

објеката од којих ни један није претрпео оштећења до мере да је потребно рушење. Оштећења на породичним стамбеним објектима сврстана су у шест категорија, а власницима следује једнократна помоћ у износима који се, зависно од оштећења, крећу између 120 и 600 хиљада динара. Право на помоћ имају и корисници стамбених објеката који могу да очекују између 24 и 120 хиљада динара. Извештај потврђује да је на пољопривредном земљишту посматрано оштећење површина и уништено семе. Процењује се да је поплављено више од две хиљаде хектара ораница, претежно у сливу Западне Мораве, а за отклањање последица предузимају се мере доделе бесповратне новчане по-

моћи од 12 хиљада динара по хектару. На поплављеном подручју је евидентирано и 15 привредних субјеката и предузетника који ће за отклањање последица добити бесповратну помоћ чији износ зависи од броја запослених. Тако они који имају само једног радника могу да очекују 240 хиљада, а предузећа са 26 до 50 запослених 600 хиљада динара. Потврђено је да су у току ванредне ситуације у Краљеву боравили потпредседница Владе Републике Србије Кори Удовички, министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин, шефица Програма за развој Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Солорано као и представник Сталне конференције градова и општина Србије Дарко Дедић. Сви

20.3.2016.

МАГАЗИН

они су изразили подршку грађанима поплављених подручја и најавили помоћ у санацији штета као и будућим активностима на превенцији од поплава. Градски штаб за ванредне ситуације је усвојио закључак којим је покренута иницијатива да се, у циљу заједничке одбране од поплава, организује састанак представника јединица свих локалних самоуправа у сливу Западне Мораве, Владе Републике Србије и Јавног водопривредногпредузећа „Србијаводе“. Као циљ састанка поставља се доношење одговарајућих одлука за дугорочно решавање питања осматрања, обавештавања, реаговања, инвестиционих улагања и урбанистичких планова уз предлог да се приступи изради Студије унапређења заштите од вода у сливу Западне Мораве. Извештај је изазвао жустру расправу у којој су предњачили одборници опозиционих странака, Покрета за Краљево, Двери и Демократске странке, а најжешће критике по пра-

вилу долазе од независног одборника, и председника Савета Месне заједнице Грдица, Рада Ерца. Ставове владајуће већине бранио је шеф одборничке групе напредњака др Предраг Терзић, а повремено му помагао заменик председника Скупштине града Ненад Марковић. Кад је у раним поподневним часовима завршена расправа дуго се чекало на наставак седнице јер 32 присутна одборника није било довољно за гласање о извештају. Већина одборника опозиционих странака је и пре гласања напустила салу за седнице што је владајућој коалицији послужило као добар повод за потврду како оне који су тражили ванредно заседање и не интересују проблеми становништва са поплављеног подручја. Више од пола сата било је потребно да се утврди кворум од 37одборника међу којима је било само шест потписника захтева за одржавање седнице. Сви заједно дали су зелено светло извештају и предлогу мера за хитно реаговање у циљу заштите угроженог

становништва са плавних подручја уз два радна закључка које је предложио одборник Српског покрета обнове Мирко Вуковић. Првим се обавезују градоначелник и Градско веће да упуте позив Влади Републике Србије за предузимање хитних мера у циљу реализације и изградње дела аутопута од моста на Камиџори до Ибарске магистрале у Милочају. Ово подразумева уређење дела тока Западне Мораве и изградњу заштитног насипа у циљу заштите имовине и живота људи у плавном подручју будући да је ова деоница саставни део будућег аутопута од Појата до Прељине. Другим радним заључком се обавезује Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ да, будући да је у току рехабилитација Ибарске магистрале од Мрчајеваца до Грдице, са Јавним предузећем „Путеви Србије“ договори измену пројекта у зони моста преко Мораве у Милочају у делу који се односи на замену цевастих пропуста у трупу магистрале плочастим са

већом површином попречног пресека како она убудуће не би била својеврсна устава која спречава пролазак воде. Одсуство опозиционих одборника приликом гласања председник савета Месне заједнице Грдица Раде Ерац тумачи реакцијом на представљање извештаја који то и није. - Сврха ове седнице је да се избегне било каква одговорност оних који су заиста одговорни и да се поново прича о маестралној сарадњи са Владом Републике Србије иако је свима јасно да у Краљеву нико не може да окрене телефон ни десетог човека испод премијера због тога што је овај град жртва оставинског поступка унутар Српске напредне странке. Ми смо феуд једног другог крила Српске напредне странке, феуд којекаквих тајкуна који овим градом владају из сенке. Докле год тако буде ми ћемо трпети жестоке последице такве власти – каже Ерац. Прва већа поплава коју памте мештани овог дела Грдице догодила се 14.

маја 1965. године. Друга је потопила највећи део насеља на исти дан после 49 година, а трећа осмог марта ове године. Сигурном заштитом свих ових година сматрала се градња обилазнице око Краљева као дела аутопута змеђу Појата и Прељине. У највећем делу јавности преовладава уверење да би парцијалном градњом у протеклом периоду био завршен део који би, сем заштите великог појаса са десне стране Мораве, био значајан и као развојна шанса за Краљево. Током претходне две године Ерац је у више наврата поновио, а није пропустио да на то подсети у паузи последње седнице Скуштине града, да је регулација тока Западне Мораве предуслов без кога се не може урадити ни једна значајна ствар у Краљеву. Став се заснива на уверењу да без обилазнице нема издвајања стотину хектара земљишта за градњу индустријске зоне, а без ње ни нових радних места. Без тога нема гасификације, јер је главни гасовод прошао баш кроз овај део градског подручја, ни решавања питања град-

ске депоније. Ерац упорно тврди да без тога нема напретка баш као што га није било ни у градовима око којих је изграђена обилазница а око ње убрзо ницале бензинске пумпе, хотели, производни погони, стоваришта и представништва разних предузећа. Пажњу јавности је протекле недеље привукла изјава како челници локалне самоуправе, са њима и чланови Градског већа, више нису добородошли у Грдици. - Мислим да је крајње малициозно да они који две године нису ништа урадили по питању трајне заштите од поплава дођу међу људе који су два пута уништени и због тога изречено није била претња. То је било пријатељско упозорење да њима на том подручју нико не може да гарантује безбедност – потврдио је Ерац. Последња седница Скупштине града пре локалних избора заказаних за 24. април завршена је десетак минута пре 15 сати. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.3.2016.

20.3.2016.

МАГАЗИН

Укинута ванредна ситуација на територији Краљева

НАЈПОТРЕБНИЈИ СУШАЧИ

- Након повлачења воде са поплављеног подручја, стабилизације стања на терену и уверења да више не прети опасност од поплава, девет дана након проглашења донета је одлука о укидању ванредне ситуације. - Поплављено 130 стамбених и око 150 помоћних објеката. - Пријава штете путем прописаних образаца до 28. марта. - Отпочела примена хигијенских мера које на поплављеном подручју укључују дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију. – Наставак радова на заштитном бедему у Грдици и прочишћавању свих канала како би се избегла опасност од попречних вода. – Поред новчане помоћи државе поплављенима и пет милиона динара из донација. - Захтев Електропривреди Србије да размотри могућност о ослобађању дела трошкова за утрошену струју

ећ на први наговештај опасности која се од Чачка низ корито Западне Мораве приближава Краљеву у поподневним часовима 7. марта донета је одлука о проглашењу ванредне ситуације на територији града. У образложењу је истакнуто да обилне падавине доводе до појаве поплава и одрона, клизишта и ерозија, а како не постоји могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину на предлог Градског штаба за ванредне ситуације градоначелник је донео одлуку о проглашењу ванредне ситуације. Само неколико сати касније уследила је наредба о евакуацији становништва, покретне имовине и животиња, са територије месних заједница угрожених поплавама уз употребу свих снага система заштите и спасавања, а у складу са Оперативним планом одбране од поплава на водотоковима другог реда. Евакуација је отпочела у касним поподневним часовима, а након краћег задржавања у просторијама школе у Грдици највећи број мештана се упутио ка рођацима и пријатељима остављајући домове у атмосфери мрклог мрака јер је, због опасности да створи веће проблеме, у целом крају искључена струја. Након повлачења воде са поплављеног подручја, стабилизације стања на терену и уверења да више не прети опасност од поплава, девет дана касније је донета одлука о укидању ванредне ситуације која је ступила на снагу даном доношења. Одлуку о укидању ванредне ситуације образложио је градоначелник Краљева Томислав Илић и потврдио да је поплављено 130 стамбених објеката, а иако евидентирање помоћних објеката није завршено проце-

МАГАЗИН

20.3.2016.

њује се да их има око 150. Како је приоритет био да се утврди штета на стамбеним објектима, и што пре приступи санирању последица, комисије нису утврђивале штету на пољопривредном земљишту и због сазнање да се вода са ових простора још није повукла. Комисија за процену штете од елементарних непогода, клизишта, одрона, ерозије, земљотреса и поплава упутила је обавештење грађанима да се пријава штете настале као последица мартовских поплава врши путем прописаних образаца у месној заједници на чијој територији живе, на писарници Градске управе или Одељењу за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове Градске управе, а да је последњи рок за то 28. март. У тренутној ситуацији најприоритетнијим се чини сушење поплављених стамбених објеката за шта су специјализовани сушачи већ допремељени у магацине Црвеног крста одакле ће бити испоручени до сваке од поплављених кућа. Влада Србије је најавила помоћ свима који су претрпели штету на стамбеним и помоћним објектима, а о оној на пољопривредном земљишту биће говора након што наредне недеље комисије за процену штете буду обавиле и тај део посла. - Влада је најавила да ће да надокнади све. Ми смо урадили комплетан попис стамбених објеката, а евиденцију помоћних просторија ћемо имати најкасније сутра. Мислим да ћемо бити један од првих градова који ће имати потпуну информацију о томе колико је поплављено и колика је штета на територији града Краљева – истакао је Илић уз потврду да је отпочела примена хигијенских мера које на поплављеном под-

ручју укључују дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију. У овом тренутку поново се актуелизује наставак радова на изградњи заштитног бедема као трајним решењем заштитом од поплава, а градоначелник потврђује да ће бити настављени чим за то буду створени услови који првенствено зависе од могућности да тешке грађевинске машине уђу у поморавске њиве. У локалној самоуправи најављују наставак радова на прочишћавању свих канала како би се избегла опасност од попречних вода. Иако поплава није значајније угрозила водоснабдевање Краљева због прекида цевовода још није успостављено редовно напајање потрошача у Сирчи. Радови ће бити настављени кад се вода повуче као и на мосту преко кога су мештани овог села долазили до својих њива. Александа Ерац потврђује да је локална самоуправа формирала штаб за сарадњу са Владом Србије, а први резултати мере се конкретном помоћи која се огледа у 150 пакета прве помоћи за поплављена домаћинства. Осим тога донета је и одлука „да се прво помогну они којима су куће поплављене“. Серију обећања мештанима поплављеног подруча допуњава још једно о пет милиона динара из донација, независно од износа који обећава Влада Србије. Из штаба је упућен позив свим председницима савета месних зајеница да забораве све проблеме и укључе се у рад на трајној заштити плавног подручја. Уверење да сушачи користе знатну количину електричне енергије повод је за захтев да Електропривреда Србије размотри могућност о ослобађању од дела трошкова за утрошену струју. Т. Радовановић

МАГАЗИН

20.3.2016.

Министар Александар Вулин посетио подручја погођена поплавом

СТИЖЕ ПОМОЋ ДРЖАВЕ - Поучено искуством из ранијег периода Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања је, у циљу помоћи онима који трпе последице елементарних непогода, унапред обезбедило значајну количину хране и основних животних потрепштина. - За свих 150 поплављених домаћинстава са територије Краљева обезбеђени одgоварајући пакети. - Сви корисници новчане социјалне помоћи су обиђени и збринути. - Поред једнократне новчане помоћи обезбеђена средства за селидбу и плаћање смештаја док се ситуација не поправи. – Комисије које је формирала локална самоуправа на терену утврђују штету коју је проузроковала поплава.

зненада као и неколико дана раније министарка за државну управу и локалну самуправу Кори Удовички на поплављеном подручју у околии Краљева појавио се министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин. Опасност да у најтеже погођеном делу Грдице не доживи сличну судбину као и његова колегиница претходне недеље, када је била сведок немилих сцена које потврђују да локални функционери нису добродошли у овом делу града, допринела је да колона аутомобила на путу од Сирче према Адранима само протутњи кроз ово приградско насеље. Када је висок поплавни талас пре две године потопио највећи део Грдице са десне стране Западне Мораве тек успут је помињано како су поплављене и куће у Обрви, Мрсаћу, Опланићима и Сирчи. Ма колико да је број поплављених објеката у овим селима био мањи није мања поједина-

МАГАЗИН

20.3.2016.

чна штета на стамбеним и економским објектима, нити патње њихових власника. И то је један од повода што се Вулин определио да посети Сирчу у којој је у непосредној близини моста преко реке, који води ка „Магнохрому“, поплављено тек неколико кућа. Долазак високог госта повод је за потврду како локална сампоуправа има одличну сарадњу са Владом Србије, а најбољи доказ да су на овом подручу за мање од недељу дана боравила два министра. Поучено искуством из ранијег периода Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања је, у циљу помоћи онима који трпе последице елементарних непогода, унапред обезбедило значајну количину хране и основних животних потрепштина. Приликом посете Сирчи министар Вулин је потврдио да у ранијем периоду није било могућности за тако нешто, а сада су за свих 150 поплављених домаћинстава са територије Краљева обезбе-

ђени одоварајући пакети. Ништа мање значајно није ни то што је, подсећа Вулин, донет правилник о понашању центара за социјани рад у оваквим случајевима. - У Краљеву је Центар за социјални рад имао више стотина излазака на терен, а сви корисници новчане социјалне помоћи су обиђени и збринути. Они који су били непосредно угрожени од најновијих поплава добили су могућност да буду смештени у наше установе, или да им се помогне у смештају код рођака. Обезбедили смо једнократне новчане помоћи, помоћ за селидбу и могућност за неке од њих да платимо смештај док се ситуација не реши и не среди. Научили смо нешто што раније нисмо знали и што моје министарство није радило. Локална самоуправа је од почетка била у комуникацији са нама, и све своје потребе доставила на време, а то важи и за још неке друге градове и општине. Првенствени задатак овде је

да погледам шта могу да помогнем, шта министарство које водим може да уради, али и шта могу да ураде друга министарства – потврдио је Вулин. Градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује да су, због неповољних метеоролошких услова, домаћинствима с поплављеног подручја најнеопходнији сушачи како би, након извлачења влаге, могло да се отпочне са радовима на отклањању последица. Локална самоуправа је формирала комисије које се налазе на терену и утврђују штету коју је проузроковала поплава. Чим буду завршиле рад и утврдиле шта је, и у којој мери, најнеопходније очекује се почетак радова на санацији уз помоћ коју је претходне недеље обећао премијер Александар Вучић. Осим интервенција на стамбеним и економским објектима значајном се сматра помоћ пољопривредницима који ће, чим се за то створе услови, морати да крену у њиве и понове радове

које су већ извели у јесен, а како су засејане културе уништене очекује се помоћ државе у гориву и семенима за нову сетву. Штету су претрпели и пољопривредници који су непосредно пред долазак поплавног таласа припремали њиве за пролећну сетву, поготово они са чијих је њива вода однела велике количине стајњака. Министар Вулин је констатовао како још није касно да се њиве преору и поново засеју уз потврду да ће се потрудити да преко Министарства пољопривреде и заштите животне средине, али и других, обезбеди одговарајућа помоћ. Становнци поплављеног подручја су након поплава у мају 2014. године, поред помоћи локалне самуправе од 120 хиљада динара, у отклањање последица уложили и значајна сопствена средства, па нису у ситуацији да то чине поново. Због тога се необично важном чини помоћ државе и долазак премијера који је то обећао након

првих информација о катастрофалним поплавама у околини Краљева. - Председник Владе је рекао да ће наћи одговарајућа средства, а видећемо како ће то функционисати. Важно је да су комисије за процену штете изашле на терен, а сигуран сам да ће све бити и технички добро урађено, да ће бити поштено и да ћемо моћи да помогнемо – казао је Вулин. Идеалним решењем сматра се изградња заштитног бедема са десне стране Мораве непосредно испред кућа најближих реци ма колико се чинило да би он могао да направи проблеме у делу Адрана и са друге стране. Иако се сматра да је бедем сигурно и трајно решење од поплава у овом тренутку се много значајнијим чини питање шта може брзо да се уради и колико толико помогне становништву поплављеног подручја да лакше поднесе најновију невољу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Помоћ Уједињених нација поплављеном подручју

МАГАЗИН

20.3.2016.

ФОКУС НА СМА

- Програм за развој Уједињених нација је у претходном периоду бројним општинама помагао да санирају последице елементарних непогода, а сада се фокусира на самањење ризика од њиховог настанка. – Светска организација пружа подршку и помоћ у смањењу ризика од катастрофа, али Уједињене нације неће овде бити довека. - Капацитети локалних самоуправа за борбу против елементарних непогода морају бити довољни и након одласка Програма за развој Уједињених нација из Србије. - Поплаве су само једна у низу елементарних непогода за које се верује да ће због климатских промена у будућности бити све чешће. - Програм Уједињених нација за развој је обезбедио више од седам милиона америчких долара директне помоћи, али је пружио и много савета у изградњи капацитета за смањење штете. - Влада Републике Србије је као прву помоћ, за ангажовање машина које раде на заштити, обезбедила седам хиљада литара горива, а посебно значајном сматра се помоћ коју су пружили припадници војске, полиције и жандармерије.

АЊЕЊЕ РИЗИКА

Ирена Војачкова Солорано

случајевима елементарних непогода значајним се чини помоћ међународних организација, пре свих Уједињених нација. То је и повод што је само неколико дана након великог поплавног таласа Краљево, и поплављено подручје у Грдици, посетила шефица Канцеларије Програма за развој светске организације у Србији Ирена Војачкова Солорано. Циљ посете поплављеним подручјима у Чачку и Краљеву био је да се утврде последице елементарне непогоде и ефекасност радова на заштити овог подручја након мајских поплава 2014. године, али и да се са представнивницима локалне самоуправе на терену процени да ли су, и каква, подршка и помоћ потребни. Програм за развој Уједињених нација је у претходном периоду бројним општинама помагао да санирају последице елементарних непогода, а сада се фокусира на самањење ризика од њиховог настанка. Жеља представника светске организације била је да чује искуства о разлозима појаве елементарних непогода на које у значајној

МАГАЗИН

20.3.2016.

мери утичу и климатске промене. - Тражимо могућности и начине да унапредимо методе превенције и да их учинимо снажнијим. Програм за развој Уједињених нација је фокусиран на чување развојних потенцијала, да не буду уништени или оштећени због природних катастрофа, и да се настави са унапређивањем развоја. Да се то уради морамо да радимо са централним властима како би се смањила штета од великих водотокова. Иако ситуација није добра, а очекују се нове падавине, видимо да су подручја много боље заштићена него пре две године. Од нас можете очекивати подршку и помоћ у смањењу ризика од катастрофа, али морате радити на превенцији и спречавању ризика, јер Уједињене нације неће овде бити довека, а капацитети локалних самоуправа морају бити довољни и у том тренутку. Док год је подршка Програма Уједињених нација за развој потребна ми ћемо бити овде, а још увек разговарамо са владом о могућностима за спровођење детаљне процене и утврђивања типа подршке и помоћи који су

потребни – поручила је Солорано. Иако је у време посете потврђено како је ситуација под контролом најава нових падавина упућује на повећану опрезност свих чинилаца у ланцу заштите од елементарних негода како би мере за спречавање ризика дале резултате и спречиле велике штете. Поплаве су само једна у низу елементарних непогода за које се верује да ће због климатских промена у будућности бити све чешће што је додатни разлог да се посебна пажња посвети напорима за смањење ризика како би предузете мере дале што боље резултате. Поред ојачавања брана, и чишћења корита бујичних потока, неопходним се сматра заштита система за снабдевање водом, али и канализационих система за одвођење површинских вода. - Програм Уједињених нација за развој је обезбедио више од седам милиона америчких долара директне помоћи, али је пружио и много савета у изградњи капацитета за смањење штете – потврдила је Солорано. Током посете Краљеву Западна Мо-

рава је била под контролом, а вода у стагнацији. У исто време ниво Ибра је повећан за тридесетак сантиметара што је условило повећану пажњу на стање бунара у Жичком пољу који служе за снабдевање Краљева пијаћом водом. Иако је ниво Западне Мораве достигао висину из маја 2014. године није било попречних вода бујичних токова, па је поплављен само део Грдице а укупна штета била знатно мања. Највећи део угрожене територије је одбрањен ојачавањем заштитног бедема џаковима са песком, али због брзине продирања није било могуће заштити сва домаћинства у сливу Мораве у Обрви, Мрсаћу, Адранима, Опланићима, Поповићима, Сирчи, Шумарицама и Витановцу. Градоначелник Краљева Тмислав Илић је обавестио представницу Уједињених нација да је Влада Републике Србије као прву помоћ, за ангажовање машина које раде на заштити, обезбедила седам хиљада литара горива а посебно значајном сматра се помоћ коју су пружили припадници војске,

полиције и жандармерије. - Правовремено смо донели одлуку о проглашењу ванредне ситуације, затим одлуку о евакуацији, тако да нисмо имали ни повређених ни страдалих, а чак смо и све животиње евакуисли. Кад се Морава повукла на терен су изашле комисије које процењују штету од поплава, а чекамо да се време стабилизује како би могли да урадимо комплетну асанацију терена. Сва поплављена места дуж Мораве имају проблема са водом за пиће која је накнадно обезбеђена – рекао је Илић и нагласио да су Ибар и Морава водотокови првог реда, а одбрана од поплава у надлежности државе. Под ингеренцијом локалне самоуправе су водотокови другог реда и попречне воде које се уливају у Мораву. Искуство показује да су у ранијем периоду највеће проблеме правили Чађавац и Моравац у Грдици, а Мусача у Адранима. Током протекле године су изведени замашни радови на чишћењу и продубљивању корита система Чађавац-Моравац као и обалоутврда реке Рибнице. Радове на изградњи

1.800 метара дугог заштитног бедема у Грдици прекинуле су мартовске поплаве, а биће настављени чим за то буду створени повољни услови на терену. Податак да је и ове године велика количина воде наишла исувише брзо и неочекивано упућује на потребу појачаних превентивних активности како би у будућности штете биле сведене на што мању меру. Досадашња улагања су дала резултате, па последице овогодишње поплаве нису биле као у мају 2014. године, а успеху је допринело и ојачање бедема изграђеног пре више од три деценије. На територији под ингеренцијом локалне самоуправе површине 1.530 квадратних километара има 150 водотокова другог реда, а кад се зна да 70 одсто градског подручја чини брдско планинско земљиште онда је јасније зашто је тешко да се ситуација подједнако успешно прати на читавом подручју и реагује на време. Т. Радовановић Foto: M. Radovanović

Домаћинство Душана Андрића увек прво на удару

МАГАЗИН

20.3.2016.

БУДУЋНОСТ СВЕ НЕИЗВЕСНИЈА

- Годину и по дана након мајских поплава 2014. године Душан Андрић из Сирче провео у гаражи до стварања услова за безбедан повратак у кућу. – Почетком марта ове године поново на удару водене стихије. - У кући је све поплављено као и пре две године, само што је ниво воде био мањи. - Годинама уназад и у Сирчи се прича о градњи обилазнице око Краљева и исправљању Мораве чиме би се знатно убрзао ток реке и смањила опасност од поплава. - Процењује се да је у равничарском делу атара Сирче, као и пре две године, поплављено више од 300 хектара обрадивог земљишта. - Пројекат за исправљање Мораве потврђује да би се прокопом само неколико стотина метара кроз њиве ток реке скратио за скоро пет километара

Фото: М. Радовановић

ако Западна Морава раздваја Сирчу и Краљево спортски аеродром и комплекс „Магнохрома“ налази се на територији катастарске општне која носи име овог поморавског села. И баш ту, у близини „Махнохрома“, налази се мост који овај део града повезује са центром села до кога се долази асфалтним путем изграђеним на неколико метара високом бедему који раздваја игралиште локалног Фудбалског клуба „Морава“ и куће са леве стране пута. Управо тај бедем је главни узрок што, у периодима кад речно корито не може да прими сву количину надолазеће воде, буде поплављено домаћинство Душана Андрића и његових комшија. Тако је било од када су направљене куће у овом појасу, а на величину штете увек утицала једино висина поплавног таласа и време задржавања на овом простору. То се на најнегативнији начин показало у мају 2014. године кад је ниво воде у кући Андрића премашио два метра о чему и данас сведоче трагови на зидовима. Вода је достигла ниво изнад прозора који се споља нису видели и додиривала бетонску греду породичне стамбене зграде. Пред налетом воденог таласа Андрићи су, уз помоћ комшија и пријатеља, покушавали да изнесу што

МАГАЗИН

20.3.2016.

је у кратком периоду било могуће али нису успели да спасу од пропадања превише ствари из куће. Оно што је остало уништено је до мере да није било за употребу. Потопљена је гаража и све у њој, као и мања приземна кућа, а Душан се на неко време сместио код рођака. Као и на читавој територији која се у пролеће пре две године нашла под водом и у Сирчи је комисија локалне самоуправе проверавала степен оштећења како би се становништву омогућио што лакши повратак у нормалан живот. Поред једнократне новчане помоћи од 120 хиљада динара обећана је помоћ у грађевинском материјалу, првенствено за замену столарије која је оштећена током дугог стајања у води. Стара пословица да је сваког госта три дана доста у Душановом случају се показала истинитом после двадесетак дана кад је морао да напусти привремено боравиште. Годину и по дана је требало да се створе услови за повратак из гараже у кућу у којој живи са сином Драганом, снахом Слађаном, унукама Невеном и Анђом и унуком Николом. При помену најмлађих, чији су животи након мање од две године поново угрожени, Душан са тешком муком успева да задржи сузе и дрхта-

вим гласом сведочи о поновљеним догађајима с почетка друге недеље марта. - У понедељак смо слагали сено, комшије су дошле да помогну, а нисмо ни претпостављали да толика вода може да наиђе и да се ниво подиже два сантиметра у минуту. Морава долази од Адрана и Грдице, зауставља се у мом дворишту и пуни овај део села. Долази са две стране, од бедема не може да оде даље, а не може ни да се врати у корито – прича Андрић. У тренутку кад је било јасно да се над овим делом села поново надвија велика опасност најпрече је било на сигурно сместити стоку. Две краве и коњ су смештени у комшијску шталу, двадесет оваца четири козе и три јарета на фудбалско игралиште са друге стране бедема. Остале су тамо током читаве наредне ноћи на киши, а најважнији задатак првог лепшег дана био је да се изгради провизорно склониште за животиње. Иако је у уторак освануо сунчан дан, а вода се није повлачила, требало је сместити крупну стоку на сигурније место и чекати до следећег кад су постали видљивији знакови великог оштећења свега што је остало у кући. Искуство од пре две године довољно је било да ово не буде изненађење као

МАГАЗИН

20.3.2016.

ни сазнање да од обећања о замени столарије неће бити ништа. Са првим поплавним таласом у посету су долазили градски челници а сем речи утехе, и по којег обећања, значајније помоћи нема иако је поплављено пола салаша кукуруза па недостаје храна за стоку. Слично је било и пре две године кад је Душан добио џак од 25 килограма концентрата, а и на то је морао да причека док се не намире и они који нису ни били поплављени. У делу Сирче који је увек први на удару боли сазнање да помоћ овде стиже на крају, а и пре две године је подела отпочела од Гајчана смештених високо у брду. Чишћење дебелог слоја блата са подова и зидова следи тек кад се обезбеди стока, јер је првих дана након поплаве најављивана могућност новог поплавног таласа. - У кући је све поплављено као и пре две године, само што је ниво воде био мањи. Остало је нешто ствари, а

нешто смо успели да избацимо на време и покријемо најлоном да не кисне. Нема више ништа ни од судова ни од замрзивача, а иако блато може да се опере ово што је поплављено не може да се осуши до пола лета – прича Андрић. У овом делу Сирче прве куће су од Мораве удаљене једва четири стотине метара. Било је у овом крају поплава много пута, а вода достизала ниво од највише тридесетак сантиметара али се брзо повлачила, али никада као у мају 2014. и марту ове године. Податак да скоро двадесет година није било поплава у највећој мери је и утицао да на овом делу Сирче Андрићи направе кућу почетком седамдесетих година прошлог века. До тада је породица живела високо у брдима, а како је у околини било све мање комшија, који су одлазили зато што нема ни воде ни путева, и Андрићи су кренули у питомије крајеве. Душан и отац су радили у

„Фабрици вагона“, уз то обрађивали земљу, и могли да улажу у градњу нове куће. Отпочео је као физички радник а завршио радни век као возач и 1990. године, после 31 године, 4 месеца и четири дана рада, доспео на тржиште рада где је читавих осам година чекао право на пензију. Годинама уназад и у овом крају се прича о градњи обилазнице око Краљева и исправљању тока Мораве чиме би се знатно убрзао ток реке и смањила опасност од поплава. Почетак радова на градњи заштитног бедема у Грдици појачава стрепњу мештана Сирче, а Андрићи су први на удару, да би последице неких нових поплава могле да буду знатно теже. У тренутној ситуацији појединци не могу да учине ништа како би се трајније заштитили од поплава, па се уздају у помоћ државе и локалне самоуправе али не само у смислу санације последица. Много значајнијим се

чини стварање услова да се овај део заштити од поплава. Иако су поред стамбених и економских објеката поплављене и њиве под пшеницом срећа је да нема мраза, па овце и козе могу да остану напољу бар неко време. Две козе тек треба да се ојаре, па бар за њих треба обезбедити сигурнији смештај, али тек кад се савремена штала очисти од блата. Тек тада ће Душан почети да размишља где и сам да преспава. У Сирчи је, као и у другим месним заједницама, формирано Повереништво Цивилне заштите и именован повереник који, од појаве прве опасности у близини најугорженијих кућа, о стању на терену редовно обавештава Градски штаб за ванредне ситуације, јер је то све што може да учини. У време кад смо посетили Сирчу метеоролози су најављивали падавине за неколико следећих дана и могућност доласка новог поплавног таласа.

То је и био разлог што одмах по повлачењу воде у овом крају још није примећено присуство чланова комисије који утврђују штету. Процењује се да је у равничарском делу атара Сирче, као и пре две године, поплављено више од 300 хектара обрадивог земљишта. На добром делу је била засејана пшеница, понегде и детелина, а преостали део пољопривредници овог краја пођубрили и поорали припремајући се за пролећну сетву. Показало се да је све било узалуд, јер је готово све уништила вода, па треба радити поново. Незадовољство мештана Сирче темељи се на сазнању да се градско подручје све више шири на штету села, а упоредо са тим не чини довољно како би се овај део заштитио од поплава. Морава добрим делом меандрира кроз плодну равницу, а пројекат за исправљање реке потврђује да би се прокопом само неколико стотина метара

кроз њиве ток скратио за скоро пет километара. Има у Сирчи, кажу, довољно механизације да то мештани ураде и сами, али ако би неко обезбедио довољну количину горива за машине. - Политика града је одувек била да се шири ка селима, а она сужавају. Грдица и Адрани су већ градска насеља, па планирана петља новог пута неће бити у Грдици него у Милочају. У Грдици праве бедем, па ће да пребаце Мораву до центра Сирче која је ближа граду него Рибница. Овако је остала слепо црево, а била би већа од Рибнице да су само направили један мост. Кажу да их 40 милиона динара кошта градња бедема који мора да се руши чим буде почела градња аутопута. У Сирчи има машина. Треба само људима да дају нешто пара, да се откупе највише три њиве, и то за три дана може да се прокопа – сигуран је један од Андрићевих комшија. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.3.2016.

Покрет за Краљево и Краљевачки форум

МАГАЗИН

20.3.2016.

СПРЕМНИ ЗА ПРО

- Забринутост због примедби великог броја грађана који се жале да им све чешће на врата куцају непозната лица различитог доба и распитују се за кога ће да гласају на априлским изборима. – На изборној листи Покрета за Краљево особе различите старости и образовних профила. - Заступљене су све категорије грађана тако да листа на најбољи могући начин одражава структуру становништва Краљева ако је до изласка на биралишта остало тек нешто више од месец дана на локалној политичкој сцени се не дешава ништа што би указивало на значај избора који треба да обележе наредне четири године живота у граду. Није познато да ли је узрок затишју недостатак пара, можда ванредна ситуација због поплава које су и ове године нешто раније него обично, направиле велику штету или су страначки прваци заузети комбина-

ториком и распоредом кандидата на листи за локалне изборе. Необично мирно је и у штабу Покрета за Краљево из кога стижу речи захвалности свима који су дали подршку листи са редним бројем два. Председник Пократа др Љубиша Јовашевић изражава забринутост због примедби великог броја грађана који се жале да им све чешће на врата куцају непозната лица различитог доба и распитују се за кога ће да гласају на апри-

лским изборима. Забринутост је већа кад се зна да траже личне податке грађана у случају да потврде како неће гласати за странке актуелне коалиције на власти. Из Покрета за Краљево поручују да се сваки овакав покушај пријави полицији од које се очекује да реагује и заштити интегритет грађана. Тајност изјашњавања грађана на избо рима је довољна за закључак како нико нема право да им тражи било какве податке без обзира како се изја

сне у неформалним анкетама. Извештавања са политичких скупова често су повод за мање или веће задовољство учесника политичког живота што је повод председнику Покрета за Краљево да, у име листе кандидата за одборнике, изрази захвалност свима који су пратили рад ове политичке организације. - Истовремено изражавам огорчење понашањем новинарке која је снимила делове и укомпоновала како њој одговарају приказујући неистинито стање на прошлој конференцији за новинаре. Из тих разлога ми више нећемо ту телевизију звати, нити ћемо имати било какав контакст са њом, а саветујемо и осталим политичким субјектима да изврше бојкот некоректних новинара – поручује др Јовашевић. Градска изборна комисија је потврдила изборну листу Покрета за Кра-

љево којој је на гласачком листићу додељено место са редним бројем два. Летимични поглед на њу потврђује да је врло разноврсна и састављена од особа различите старости и образовних профила, па су заступљене све категорије грађана тако да на најбољи могући начин одражава структуру становништва Краљева. Податак да је са коалиционим партнерима из Краљевачког форума лако постигнут договор око састава листе потврђује да постоји довољна доза политичке воље да се сарадња настави и након освајања одређеног броја одборника у локалнмом парламенту. А последња седница Скупштине града била је повод за огорчење због уверења да је била хаотична, а да једина тема са дневног реда није испоштована на начин који заслужује. - Појединци су кренули у сопствену промоцију због чега је седница дело-

вала траљаво па имам утисак да никакав закључак није ни донет, а онај који је донет је беспредметан, безначајан и небитан у односу на догађај. Имамо читав низ проблема који су везани за локацију заштитног бедема, а чуо сам да градња аутопута неће спречити плављење појединих делова Грдице. Уколико нема техничких могућности да се то уради, или ако су прескупе да се изврши санација вода укључујући и подземне, онда нам преостаје једино да кажемо да је можда паметна идеја која долази из стручних кругова, да се размисли о пресељењу појединца чије куће не могу да буду безбедне на том терену. Уколико заштиту не може да обезебди бедем, јер вода не долази само из Мораве него и из подземља и бујичних сливова, онда не треба давати наде људима да ту остају, па им треба помоћи да оду одавде – поручује др Јовашевић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ОВЕРУ ПОВЕРЕЊА

МАГАЗИН 20.3.2016.

Левица Србије и Покрет за децентрализацију заједно на изборима

КРАЉЕВО МРЉА НА Г

МАГАЗИН

20.3.2016.

- Лажна елита узрок свега што се дешава у друштву. - Период дубоке беде и сиромаштва у земљи изражених неједнакости. - Посебно значајне и подједнако важне фискалнa и политичка децентрализација. - Услов за децентрализацију промена изборног закона. - Изабор градоначелника и других представника власти на следећим изборима по већинском систему. - Већа интервенција државе у привреди и одустајање од економске политике из 2001. године

а ће априлски избори за локалне органе власти по много чему бити јединствени потврђује појава све већег броја оних који изражавају жељу да се домогну по којег места у локалном парламенту. Последњи у низу који су најавили учешће на изборима је Покрет „Левица Србије – Борко Стефановић“ који пред бираче излази заједно са Покретом за децентрали-

зацију и права мањина. Недавно потписани коалициони споразум два покрета о заједничком наступу на изборима за градски парламент повод је за објављивање почетка прикупљања потписа за заједничку листу одборничких кандидата. Заједнички наступ на изборима најавили су чланови Изборног штаба Левице Србије Горан Миловановић и Владимир Максимовић, и најужег руководства По-

крета за децентрализацију и права мањина Милош Весковић и Светозар Вујовић. Сматрајући лажну елиту узроком свега што се дешава у друштву левичари актуелни тренутак у земљи изражених неједнакости доживљавају као период дубоке беде и сиромаштва. У таквим околностима опција социјалдемократског опредељења коју предводи Борко Стефановић чини се

Фото: М. Радовановић

ГЕОГРАФСКОЈ КАРТИ

МАГАЗИН

20.3.2016.

једином која може да пружи одговоре на растуће проблеме. Сличне погледе на актуелни тренутак има и Покрет за децентрализацију и права мањина, а одлучујући став који је везао два покрета је управо децентрализација и захтев за већи утицај државе на привре дне токове. Владимир Максимовић потврђује став левичара о залагању за отварање нових радних места због уверења да се до сада тим проблемом нико није бавио на довољно озбиљан и одговоран начин. Основа за заједнички наступ на локалним изборима су слични програми два покрета, у појединим деловима идентични, и уверење да изборна листа на којој су угледни, и у потпуности остварени, људи даје довољно гаранција да могу бити остварени. - Оно што нас одваја од других је што ни један не агитује, нити жели да се бави било којом функцијом у јавним предузећима, али можда ћемо бити носиоци политичких функција градоначелника, помоћника градоначел-

ника, саветника или већника. Што се тиче јавних предузећа залажемо се за јавне конкурсе и избор најбољих кандидата који би за рад одговарали сопственом имовином, јер је нелогично да неко ко има четири или пет пута већу плату нема никакву одговорност – каже он. Да је природна коалиција заснована на скоро идентичним програмима који се заснивају на захтеву да се овлашћења са виших нивоа власти пренесу на ниже потврђује и председник Покрета за децентрализацију и права мањина Милош Весковић који посебно значајним, и подједнако важним, сматра фискалну и политичку децентрализацију. Фискална се заснива на ставу о потреби да три четвртине прихода који убере локална самоуправа остане а преостали део проследи вишем нивоу власти. Услов за то је политичка децентрализација и промена изборног закона како би већ на следећим изборима грађанима била пружена могућност да по већинском систему директно изаберу градона-

челника и друге представнике власти. - Желимо да на свим листама буду угледни, поштени и часни привредници и пољопривредници и да покренемо привреду која је потпуно замрла, да направимо нове вредности да отворимо нова радна места. Препознали смо пољопривреду као једну од врло важних грана привреде, па смо у том правцу направили искорак и предузели активности да смо са ино партнером одмакли у разговорима о отварању једног производног погона. Обзиром да су нам села попут Врдила, Роћевића, Дедеваца, Буковице, Ласца и других богом дана за воћарство желимо да направимо капацитете за прераду воћа у пекмезе, џемове, а када се ради о поврћу да правимо изузетно добар ајвар. Већ смо обавили разговоре са пољопривредницима, обишли смо одређене домаћине а имамо још инвеститора заинтересованог да улаже у развој сточарства – каже Весковић. Повод је сазнање да откупна цена сировог млека од 20 до 30 динара по

литру у малопродаји премашује двоструку вредност што је основ жеље да се сточарима умање трошкови производње а уједно обезбеди већа цена приликом предаје сировог млека. Довољан ниво поверења бирача на изборима услов је за остварење децентрализације на нивоу локалне заједнице и пренос великог броја овлашћења са градског на ниво сваке од 68 месних заједница. Тиме би се омогућило да средства из градског буџета буду директно усмеравана према месним заједницама чији би савети одлучивали о начину на који их је најадекватиније искористити за решавање инфрасруктурних проблема. Тиме би, верују у Покрету за децентрализацију и права мањина биле избегнуте и негативне последице елементарних непогода јер би месне заједнице биле одговорне за чишћење канала који су се последњих година показали као значајан фактор за поплаве са катастрофалним последицама. Иако је лидер Левице Србије Борко

Стефановић до скора био потпредседник Демократске странке до разлаза је дошло због неслагања око програма на коме се заснивају све активности. У основи је залагање за већу интервенцију државе у привреди и одустајање од економске политике из 2001. године којом се страним инвеститорима дају велике субвенције за отварање радних места а радницима незнатна примања и опасност да већ после неколико година остану без посла. Левица Србије заступа став да је боље та средства усмерити према домаћим предузећима уз захтев да се стане на пут легалном зеленашењу и каматама које знатно премашују двадесет одсто главнице дуга. Иако је основан у августу 2011. године Покрет за децентрализацију и права мањина је због неактивности готово непознат у овој средини. Приближавање избора повод је за активирање и ширење мреже одбора по целој Србији. - Нисмо се јавили као политичка опција јер нисмо имали шта да понудимо

народу. Сада имамо шта да понудимо, а Левица Србије је прва опција са којом смо могли да нађемо заједнички језик и наступимо заједно. Где смо год до тада закуцали на врата нигде нису могли сами да одлуче, јер су морали да питају централу у Београду. Кад смо кренули у причу за децентралитзацију имали смо много пројеката и доводили стране инвеститоре, али нисмо хтели да их одведемо и представимо челницима града јер они то не могу да пропрате. Шта они могу да понуде Краљеву и овом напаћеном народу, сељаку и раднику, кад су све упропастили – пита Весковић уз потврду да је због такве политике Краљево постало обична мрља на географској карти. У ишчекивању дана кад грађани одлучују коме ће да пренесу део својих права најважнијим се сматра састав изборних листа и досадашња достигнућа свих који се на њима налазе. То је и повод за поруку бирачима да добро размисле коме ће указати поверење. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.3.2016.

Петнаест година од демократских промена: Драган Благојевић (1)

МАГАЗИН

20.3.2016.

ПОГЛЕД ИЗ ДРУГОГ УГЛА

- Деведесете године су у Краљеву обележене санкцијама међународне заједнице, и ратовима, што је у највећој мери утицало на растуће незадовољство народа које је кулминирало у протестима пред крај 1996. и почетак следеће године кад је, пре него у већем делу земље, на власт дошла опозициона Коалиција „Заједно“. – Краљевачки медији су деведесетих година били светли бастион промена које ће се десити у целој Србији. - Довођења на чело фирми људи по политичкој линији не може да донесе ништа добро, а уредници и директори локалних медија сваке године су се мењали као на траци. - Бунт се појачавао захваљујући локалним медијима на којима су често гостовали опозициони прваци и преносили истину каква није могла да се чује на онима са националном покривеношћу

Фото: М. Радвановић

Драган Благојевић

окушај да се из различитих углова расветле догађаји из октобра 2000. године, по многима најзначајнијим у новијој историји Србије, воде ка бројним учесницима који откривају непознате детаље уз приметну дозу субјективног става. Мало је у том периоду било оних који су могли потпуно непристрасно да посматрају, а деценију и по касније сведоче о свему шта се дешавало. Међу ретке се сврстава Драган Благојевић који је од почетка деведесетих година као телевизијки новинар, касније уредник Телевизије Краљево, пратио готово сва политичка дешавања у граду, али и шире. У турбулентно време ратова и распада земље локални медиј са регионалним предзнаком помно је пратио дешавања у Краљеву на начин и у мери у којој је то дозвољавала социјалистичка власт која је до половине деведесетих година прошлог века одлучујуће утицала на све сфере живота у локалној средини. Након унутарстраначких промена 1994. године са места председника Скупштине општине смењен је социјалистички кандидат Мирослав Карапанџић што се неминовно одразило и на уређивачки концепт три локална медија, новина, радија и телевизије, под капом јавног предузећа „Ибарске новости“. Утицај се огледао у централизованом управљању што је након доласка људи блиских новој власти изазивало све већи револт запослених. Деведесете године су у Краљеву, као и у осталом делу земље, обележене санкцијама међународне заједнице и ратовима што је у највећој мери утицало на растуће незадовољство народа које је кулминирало у протестима пред крај 1996. и почетак следеће године кад је, пре него у већем делу земље, на власт дошла опозициона Коалиција „Заједно“. Чињеница да су на републичком нивоу социјалисти и даље чврсто држали власт најзначајније је утицала да се прекине и онако танка веза са централним властима због чега је Краљево током наредне четири године било потиснуто у страну. Централним властима се за-

МАГАЗИН

20.3.2016.

мера утицај на гушење слободе медија која је била приметна и у ранијем периоду. - Сећам се да смо после акције „Олуја“ емитовали прилог о рекама избеглица које су из Крајине возовима долазиле до Краљева, и настављале преме Косову, а да је Државна безбедност запленила касету и није дозволила да даље емитујемо. Захваљујући кумулацији неке опозиционе, или слободоумне, енергије у Краљеву били смо светли бастион промена које ће се десити у целој Србији, а пре него државна телевизија објавили смо да је пала Крајина. По концепту усвојеном на почетку нисмо се либили да на нашим медијима објављујемо све што се дешава у републици и у нашем граду. У време стодневних протеста звиждало се и испред зграде Дома друштвених организација где је била смештена телевизија, јер уређивачки тим једно време није дозвољавао да се о томе говори. То је трајало кратко, а кад је Коалиција Заједно дошла на власт почела је смена руководилаца у јавним предузећима, па и у „Ибарским новостима“. Време је показало да концепт довођења људи по политичкој линији на чело фирми не може да донесе ништа добро, а нама су се уредници и директори мењали сваке године као на траци. Уједно су долазили и гомилали се нови нестручни и некомпетентни људи, што на крају није довело до бољитка за фирму као ни у другим јавним предузећима – објашњава Благојевић. Све што се дешавало последица је утицаја неприродне коалиције са различитим апетитима и жељом да задовољи саборце из првих редова за освајање власти. Растуће незадовољство додатно је појачано током седамдесетосмодневног бомбардовања земље кад су екипе локалне телевизије испратиле сваку бомбу која је пала на подручје града. Иако бомбардовање није оставило значајне последице на градску инфраструктуру највише жртава је било међу мобилисаним припадницима војске који су овај период провели на терито-

рији Косова и Метохије. Растуће незадовољство је достигло кулминацију непуна три месеца након бомбардовања кад ни након председничких избора у септембру владајућа Социјалистичка партија Србије и њен председник Слободан Милошевић нису били спремни да признају пораз. Бунт се појачавао захваљујући локалним медијима на којима су често гостовали опозициони прваци и преносили истину каква није могла да се чује на онима са националном покривеношћу. Краљево је од половине деведесетих важило за опозициони град што је стварало утисак да је трн у оку централној власти због чега је град био изложен својеврсним санкцијама. У то време се појавио „Отпор“, који је на суптилан начин подржавао опозицију, и био заступљен у медијима до кулминације грађанске непослушности изражене на протестима после септембарских избора 2000. године. Сви предизборни митинзи крајем лета су били изузетно посећени због великих очекивања да ће променом власти, након санкција и бомбардовања, доћи до знатно бољег живота. Најпосећенијим се чинио предизборни митинг Демократске опозиције Србије пре кога је до тада невиђена маса света сатима очекивала да се на позорници појави кандидат за председника Војислав Коштуница. Грађански протести су трајали данима, од проглашења резултата избора до 5. октобра за кад је заказан велики митинг испред зграде Народне скупштине у Београду. Био је то велики изазов за медије коме нису могли да одоле ни краљевачки. - Отишли смо у Београд 4. октобра, јер смо очекивали да ће 5. бити блокиран и да ће тешко моћи да се уђе град, и медијски штаб сместили у „Касини“. Те вечери је одржан мањи митинг на Тргу републике, где је било седиште Демократске странке а са терасе говорио Зоран Ђинђић. Било је доста народа, а студенти из Студентског града су извели перформанс и организовали маскенбал. Снимили смо Ђинђићево обраћање, а нешто касније га случајно

20.3.2016.

МАГАЗИН

срели на улици и замолили за интервју. Кад је чуо да се ради о Телевизији Краљево одмах је пристао, а мене првенствено интересовало шта се очекује од 5. октобра и каква ће бити безбедност јер се очекивао долазак великог броја људи. Он се залагао да све протекне мирно и да буде достојанствено. Потврдио је да је Србији доста жртава и да ће 5. октобар бити нови дан који ће земљу увести у бољи период – каже Благојевић. Пре скоро шеснаест година техника није била на данашњем нивоу, посебно кад се ради о локалној телевизији у повоју каква је у то време још била краљевачка. Зато се посебним проблемом показао начин како касету са снимљеним материјалом допремити до студија да би гледаоци што пре видели шта се дешава у главном граду. Најједноставнији начин био је да се допреми до неке од штампарија из које већ у првим послепоноћним часовима према Краљеву креће велики број београдских дневних листова. Разумевање у штампарији Прес било је

пресудно да касета на време стигне до Краљева а ексклузивност материјала допринела је да снимак касније преузму и неке иностране телевизијске станице. Већ од првих преподневнх часова 5. октобра према платоу испред Народне скупштине са свих страна су надирале реке Београђана, али и незадовољних грађана из других крајева земље. Након што је савладана прва полицијска препрека у Милочају стигли су и Краљевчани, са њима још једна телевизијска екипа која се сместила на врху аутобуса паркираног преко пута скупштинске зграде одакле је имала најбољи увид у све што се дешавало. У настојању да обезбеди што бољу позицију прва екипа је заузела положај уз један од јарбола испред скупштине на само метар од полицијског кордона. До тада су репортер и сниматељ настојали да забележе понашање и на што сликовитији начин прикажу расположење присутних грађана. На средини коловоза испред скуп-

штине је, као импровизована бина, био паркиран камион са озвучењем одакле су се окупљеној маси људи обраћали лидери опозиције, а у тренутку кад се пред микрофоном нашао Владан Батић дошло је до упада у скупштину. - Било је импозантно, са друге стране и страховито, видети толику масу коју нико не би могао да заустави ако се деси неки инцидент, јер се у ваздуху подједнако колико и страх осећао набој са једне и са друге стране. Кад се десио први упад, и маса појурила у скупштину, ми смо случајно имали камеру уперену у том смеру тако да су наш снимак користиле и неке светске телевизије. Било је на тргу много камера које су пратиле обраћање лидера опозиције, а ми остали на истом месту све док није бачен сузавац. Кад се мало разишао вратили смо се, а онда се десило паљење скупштине и аутомобила у близини. Нисам се осећао пријатно јер је дошло до насиља, али сам био задовољан што је све прошло без већих последица. Сни-

мали смо поред скупштине и отишли до зграде РТС која је била упаљена. Иако је све изгледало као мини ратно стање било је, на срећу, здравог разума па се није претерало у насиљу, и није било жртава, али је сукоб већих размера био на ивици. Око полицијске станице у Улици мајке Јевросиме било је пуцњаве, па после два дана лудила кроз које смо прошли, а већ је почео сутон, нисмо хтели да ризикујемо и налетимо на неки залутали метак – присећа се Балгојевић најузбудљивијих момената у дотадашњем животу. Зборно место у Касини прилика је за договор о даљим активностима, а најважнније је било снимљени материјал што је могуће пре доставити до Краљева. Проблем је била својеврсна блокада града, овога пута од масе људи која је до касно у ноћ славила победу и очекивала телевизијско обраћање Војислава Коштунице. О том периоду сведоче снимци на којима се види раздрагана маса и појединци који су из скуштинске зграде изашли са различитим трофејима, столицама,

уметничким сликама, микрофонима из велике сале за седнице парламента... Није било тешко доћи до аутомобила паркираног у Балканској улици иза Хотела „Москва“. У једносмерној улици није се могло напред због блокаде целог подручја око Теразија, па се екипа упутила аутомобилом низ Балканску у смеру који није био дозвољен. Аутопут је те ноћи, прича Благојевић, деловао сабласно празно а све до Баточине, и скретања према Крагујевцу, није било ни једног аутомобила који се кретао према Београду, или неког који је брже хитао ка југу. Пуни утисака о свему што се дешавало хитали су репортери према Краљеву са жељом да народу који је нестрпљиво чекао на Тргу српских ратника, и онима који су седели испред телевизијских екрана, што пре пренесу утиске и истину о историјским догађајима. У Станову, на самом изласку из Крагујевца, свима који су излазили из града пут су препречили оружари који су блокирали пут. Дуго је трајало убе-

ђивање и мољакање да их пропусте, јер носе за емитовање екслузиван материјал. - Одведу нас до неког лика који је био главни, а онда смо заобишли барикаду, ушли у њихово комунално предузеће и кроз паркинг прошли иза леђа. Сви који нису пошли за Београд чекали су у Краљеву на тргу у центру града. Миле Корићанац ме је звао кад смо кренули из Београда да се одмах обратим присутнима и испричам како је било. Приоритет је био да што пре стигнемо у редакцију и кад смо толико ризиковали прикажемо гледаоцима немонтирани материјал снимљен у Београду. Стигли смо око 11 увече, Радмила Весковић је водила ванредни програм у студију, а техничар са два тејпа пуштао снимке које сам уживо коментарисао. Први пут сам и ја добра три сата гледао немонтирани материјал који је емитован, а то су могли да прате на импровизованој позорници и људи окупљени у центру града – прича Благојевић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.3.2016.

Европа у мом граду

КРЕАТИВНА ЕВРОПА

МАГАЗИН

20.3.2016.

- Од 39 земаља које учествују у програму Креативна Европа Србија на десетом месту по броју подржаних пројеката. - Домаћи ствараоци су посебно успешни у оквиру конкурса за књижевне преводе. - Представници Европске комисије потврђују да из Србије долазе врло занимљиве идеје које могу да се примене и у другим срединама. - Буџети за двогодишње пројекте са минимум три партнера из три државе од којих једна мора да буде чланица Европске уније су 200 хиљада, а четворогодишњи могу да достигну и два милиона евра. - Европска комисија посебно инсистира на европском заједништву и заједничком културном простору. - Европску унију занимају идеје које превазилазе националне оквире и дају конструктиван одговор на проблеме из области културе у контексту сарадње са државама из различитих делова света

рограм Креативна Европа је главни програм Европске комисије за подршку секторима културе и медија са буџетом од 1,46 милијарди евра што је за 9 одсто више од претходних, а састоји се из два потпрограма, Култура и Медији. Србија је стекла право учешћа у програму Култура од 2014. а од краја децембра прошле године и у потпрограму Медији који се односи на аудиовизуелно стваралаштво филм и телевизију. Међу 39 земаља које учествују у програму су сталне чланице Европске уније, земље кандидати за чланство и друге које изражавају жељу да се овом програму придруже као партнери. Потпрограм Култура се састоји из четири главна пројекта од којих први подразумева европску сарадњу, а на конкурсу се аплицира са најразличитијим пројектима, па нема ограничења у смислу области уметности али ни форме пројекта. Други укључује преводе књижевних дела и уско је специјализован за ову област културног деловања са циљем да се кроз преводе на српски језик поспеши упознавање европских аутора. Европске процедуре се знатно разликују од оних на националном нивоу, а искуство представника Министарства културе и информисања сведочи да међу онима који би желели да аплицирају и даље постоји извесна доза страха. Због тога је жеља Министарства била да кроз представљање програма у Краљеву, Крагујевцу и Крушевцу разбије предрасуде и стереотипе који се везују за ову тему и да охрабри потенцијалне учеснике из јавног и цивилног сектора који се баве културом. Податак да је од 39 земаља Србија на десетом месту по броју пројеката које подржава Еропска унија сведочи о значајном успеху. Програм Култура 2007-2013. показао је да су домаћи ствараоци били посебно успешни у оквиру конкурса за књижевне преводе, а тренутно треће место сведочи о резултату који појачава задовољство због учешћа великог броја домаћих организација у пројектима европске сарадње. Успех се чини још већим кад се

МАГАЗИН

20.3.2016.

зна да у Европи постоји значајан број земаља са вишеструко већим бројем становника, самим тим и оних који се баве културом. Посебно импонује податак који потврђују представници Европске комисије, да из Србије долазе врло занимљиве идеје које могу да се примене и у другим срединама. Саветник у Министарству културе и информисања Димитрије Тадић у први план ставља значај оригиналности идеје пројеката којим се аплицира на конкурсима програма Креативна Европа. За финансирање је обезбеђено више од милијарде евра, а како би средства била ближа неопходно је схватање ширег контекста и филозофије програма како би се боље спознали приоритети и критеријуми на основу којих експерти Европске комисије додељују новац. Интенција Европске комисије је да се кроз финансије остварује партнерство на европском нивоу. Иако постоје различите категорије у реализацији двогодишњих пројеката најједноставнија укључује заједнички наступ најмање три партнерске организације из три државе од којих једна мора да буде из Европске уније. - Буџети за ове двогодишње пројекте са минимум три партнера су 200 хиљада, а четворогодишњи могу да достигну и два милиона евра. Организацијама које до сада нису имале никаквог искуства сугеришемо да, у финансијском и концептуалном смислу осмишљавања и функционисања пројеката и сарадње са партнерима, крену од мањих пројеката и буџета. Програм учешћа наших организација не посматрамо само кроз новац који треба да се узме и потроши већ учешће у овом програму видимо и као прилику за подизање капацитета свих организација, а самим тим и читавог система културе у Србији – објашњава Тадић.

Мобилност Програм Креативна Европа посебну пажњу посвећује мобилности у смислу размене различитих садржаја и људи уз акценат на односу профе-

сионалаца из читаве Европе, јер се кроз сусрете размењују знање и искуства, а истовремено разбијају бројне предрасуде. Проблеми у области културе у Европи као континенту су слични као и у појединачним земљама без обзира да ли су мање или више развијене. То показују стратешка документа која се фокусирано баве културом, али и друга у којима се култура појављује само као део друштвеног живота. Искуство показује да се кроз сусрете развија идеја о европском заједништву па Европска комисија посебно инсистира на заједничком културном простору. Креативна Европа као главни програм Европске уније за културу није фонд који подржава мобилност, или финансира младе уметнике, већ програм од кога Европска комисија очекује нове занимљиве иновативне идеје које би могле да се користе у односима на међународном нивоу. Европску унију занимају идеје које превазилазе националне оквире и дају конструктиван одговор на проблеме из области културе у контексту сарадње са држвама из различитих делова света.

Развој публике Изузетно важним се сматра развој публике, посебно након сазнања да бројне статистике показују како је на европском нивоу изражено све мање

Димитрије Тадић

20.3.2016.

МАГАЗИН

интересовање за културна збивања. Иако искуство Србије показује да је ситуација нешто боља него у другим европским земљама све већом потребом намеће се размишљање о проналажењу начина како да се привуче публика. - Статистике говоре да публика за културу стари и да је све мање младих људи који желе да партиципирају у култури. Истраживања показују да се оно што су нас, док смо били у основној школи, као део организованог школског плана водили у Народни музеј, или позоришне представе, код деце може да створи одбојност према култури, па је јако важно на који се начин садржаји из културе представљају публици. Ту долазимо до веома значајне речи партиципативност која подразумева да публика није само пасивни посматрач већ је важно и да учествује и у креирању самих пројеката – каже Тадић. Подаци су неповољнији кад је реч о мање заступљеним културним активностима, као што су посете му-

зејима или галеријама, а ситуација је посебно лоша кад се ради о друштвено маргинализованим групама. Развој публике помаже организацијама које се баве културом да учине програме широко доступним помажући појединцима и заједници да уживају и процењују уметност, али и да учествују у стваралачком процесу. Стога се сматра да би добробит примене развоја публике имао неколико аспеката. Културни подразумева укључивање већег броја посетилаца и њихову едукацију, економски нове изворе прихода, друштвени интеркултурни дијалог, развој емпатије, упознавање различитих друштвених заједница, укључивање већег броја публике у друштвени активизам и слично.

Концепт креативних индустрија Креативне индустрије се дефинишу као скуп активности којима се стварају и дистрибуирају културна добра или

услуге за које се сматра да имају посебан квалитет, сврху или употребну вредност, и које садрже или преносе културне изразе независно од комерцијалне вредности које могу имати. Доминантне области креативне индустрије су дизајн електронско издаваштво, комуникационе технологије, мода, филм , видео и фотографија, софтвери, компјутерске игре, музика, визуелне и извођачке уметности , архитектура, занати, рекламирање, радио и телевизија. Концепт је у извесној мери контроверзан због става да култура треба и да зарађује, па треба бити веома опрезан иако Европа поручује да није довољно радити само за себе него наћи што занимљивије начине да се привуче нова публика. Министартсво културе је прошле године отворило конкурс за откуп уметничких дела. Део конкурса се односи на колекције чиме је омогућен откуп продукције савремених домаћих уметника на основу предлога музеја или галерије комисији министарства која одлучује о избору у целости, или

само појединачних примерака. Други део конкурса се односи на продукцију нових радова савремених уметника како у јавном простору тако и у институцијама које се баве културом, али и институцијама образовања, школама, факултетима домовима за децу без родитељског старања, болницама, породилиштима и другим. Конкурс се сматра веома важним у оба сегмента, јер први подиже капацитете професионалних установа културе, а други шири публику па радове може да види неко ко није ногом крочио ни у један музеј или галерију. Значајно је и да простори у којима бораве болесни, или породиље, буде обогаћен садржајима из области културе, али и да се директно покаже да култура кроз интерресорну сарадњу буде повезана са другим ресорима, да може директно да доприноси општем благостању и добробити свих грађана. Дијалог и повезаност на различитим нивоима, али не само у контексту мобилности, сматрају се значајним и због потребе о повезивању културе са другим ресорима.

- Култура у позиционирању Европе у свету је нешто што треба имати на уму јер се траже веома амбициозни пројекти. Важно је да нагласимо да није реч о посебним циљним групама које су маргинализовне, иако је важно да се култура бави и њима, па је поента да се конкурише са пројектима са којима се организација иначе бави, а формат треба прилагодити и водити рачуна о критеријумима да не промашимо концепт конкурса. Мултикултуралност подразумева да у једном друштву постоје различите групације људи који се разликују по некаквим својствима. Зато морамо да уважавамо чињеницу да се сви разликујемо и да имамо не само један идентитет него далеко више, чак више и од онога што мислимо о самим себи. Са друге стране интеркултурни дијалог доноси идеју да више није довољно да уважавамо чињеницу да смо сви различити по нечему, већ је потребно да ступимо у дијалог, па Креативна Европа инсистира на томе да подржи пројекте који на нов начин успоставља

дијалоге у друштву – каже Тадић. Као стратешки документ Лисабонска стратегија је поставила циљ да Европа до 2010. године постане главна економија знања у свету и на светској сцени буде најконкурентнија развијањем знања кроз нове технологије, културу и друге области. Иако се то није догодило ово је тема о којој се и даље говори и циљ коме се стреми. И Бела књига о интеркултурном делу јасно каже да није сигурно шта интеркултурни дијалог може да значи у пракси која показује да је веома тешко на квалитетан и конструктиван начин повезати различите групације грађана у друштву. Све наводи на закључак да је веома важно у свакој апликацији, и опису пројекта, водити рачуна о коришћењу термина који професионалце одвајају од лаика и говоре о томе колико се влада одређеном материјом. T, Радовановић фото: М. Радовановић

20.3.2016.

МАГАЗИН

Драгољуб Јовићевић

И после 40 година рада без права на пензију (2)

НИ НА НЕБУ, НИ НА ЗЕМЉИ - Месечни обрачуни за плате, и коначни приликом одласка из „Фабрике вагона“ показују потраживања Драгољуба Јовићевића од 815 хиљада динара увећаних за 120 на име отпремнине пред одлазак у пензију. – И после више од четрдесет година рада пензија изостала због неповезаног радног стажа и недовољног броја година старости 65 година. - Узрок проблема радници виде у новом Закону о раду који оцењују катастрофалним и за 90 одсто запослених горим од претходног. - Гнев радника усмерен је према држави као послодавцу и челницима водеће политичке опције који се сматрају најодговорнијим за то што се десило неколицини бивших. - Држава није знала ни да прода оно што је некад направљено. - Сви политичари су исти и само преобуку блузу кад оду у другу партију да би остали на власти

рви сигнал да се ситуација у „Фабрици вагона“ озбиљно погоршава, и да нема пара, радницима је упућен кад је укинута менза а радно време скраћено на шест сати. Тадашњи генерални директор Бошко Славковић је стално обећавао исплату зарада, а рок за то се продужавао у недоглед. Понеки динар који су добијали радници није битније могао да утиче на мотивацију за рад, па су му приступали све безвољније што је утицало да нови вагони из фабрике излазе све ређе. Драгољуб Јовићевић сведочи како је безвољност достизала такве размере да су за радне задатке од једног сата трошили три пута више само да им прође време. Све је утицало да повремено обуставе рад на одређено време баш као и док су фабриком руководили Украјинци, да би коначно зауставили производњу и изашли на улице а једно време, пре две године, у подужем периоду блокирали пругу

МАГАЗИН

20.3.2016.

према Пожеги. До побољшања није могла да доведе ни смена директора, а гнев радника је повећавало сазнање да ни заштитника државног капитала, после раскида уговора о приватизацији, није много интересовало стање у колективу. - Ни једном није ушла у погон, па не знам за шта је примала плату. Кад смо били на прузи мало се узврпољила и дошла да нас моли да одблокирамо, да она иде у Београд а и да ће нам бити исплаћена три минималца. Кад су почеле да стижу паре ми смо се склонили са пруге и то су последње које смо примили у „Фабрици вагона“. Производња је већ стајала, неко је радио нешто мало, а дабогда је један вагон недељно изашао из фабрике. Кад је почело да се прича о социјалном програму одемо на посао и седимо до један а после кући, али ништа нисмо радили. Понесеш нешто од куће да поједеш и то је све – прича Јовићевић.

Незадовољство је појачано пред крај 2014. године кад је направљен социјални програм, али у ресорно мнистарство није стигла потребна документација. Радницима никад није било јасно шта се заиста догодило јер је директор Зоран Миновић тврдио да је документација послата, а у ресорном министарству да није. Кад је у децембру те године дато зелено светло за израду социјалног програма највећи број производних радника је изразио жељу да напусти „Фабрику вагона“ јер им је обећана исплата три стотине евра по години радног стажа. Највећи број њих и данас сматра како је боље било да су то учинили тада него следеће године кад је износ смањен на 200 евра. - Ја се пријавим за 200 евра по години да узмем 1.400 и да идем. Чекам до маја, они избаце спискове ко има право на социјани програм, а нас девет скину јер сам, по евиденцији ка-

дровске службе, 28. фебруара напунио 40 година стажа и стекао један услов за пензију. Почео сам да тражим ко може да ми помогне, а у јуну поднео притужбу заштитнику грађана Саши Јанковићу и послао М4 образац где се види да ми од 2011. није повезан радни стаж, па не ногу да одем у пензију јер немам 65 година. Знао сам и тад да нам нису уплаћивани доприноси и ишао код директора, а он каже да ће то држава да уради. Заштитник грађана ми је препоручио да од неког затражим правну помоћ. У септембру прошле године смо морали да приложимо уверења да нисмо тужили фабрику и потпишемо да пристајемо да нам се радни стаж повеже на минималац. Половином месеца и то урадимо и од тада ништа. Две жене су у међувремену стекле услов за старосну пензију а нас седам одемо у ПИО фонд да траже од владе да нам се повеже стаж, али до данас

ништа. Пред Нову годину су нам јавили да су од владе добили зелено светло, али се ми и даље не раздужујемо и не напуштамо фабрику. Пред крај године нам кажу да донесемо радне књижице и нас седам одемо 28. децембра, раздужимо се, узмемо радне књижице и решења о престанку радног односа у којима пише како треба да нам се исплати по 120 хиљада динара отпремнине, а ни то нисмо добили. За сваки месец смо добијали обрачун и на крају коначни по коме се види да нисам примио 815 хиљада за плате и 120 за отпремнину, али од тога нема ништа па настају муке – прича видно разочаран Јовићевић који ни после четрдесет година и десет месеци радног стажа не може да оствари право за одлазак у пензију. Седам бивших радника „Фабрике вагона“ се налази у истој ситуацији, па ни један од њих не може поуздано да потврди у каквом је статусу. Чекају у

недефинисаном простору, ни на небу ни на земљи, да добију решење о пензионисању у крајњем случају тек кад напуне 65 година живота а тада ће им, уколико држава не испуни свој део обавезе, пензије бити умањене за недостајуће године радног стажа. У време првог помена могућности израде социјалног програма у „Фабрици вагона“ се као координатор Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања појавио председник Градског одбора Покрета социјалиста у Краљеву Александар Ерац као гарант свега што је радницима обећавано. Кад је изостала реализација договореног почео је да их избегава под изговором да потраживања нису под ингеренцијом Министарства за рад него Министарства финансија, потом Министарства привреде. Најбољи сведок неодговорног понашања, и пребацивања одговорности са једног на друго министарство, је

МАГАЗИН 20.3.2016.

Драгољуб Јовићевић. Приче о ускраћеним правима радника одувек су привлачиле пажњу медија, у последње време првенствено оних који се сматрају таблоидним. Због тога Јовићевића није зачудио предлог дописника једног таквог да пред камерама поцепа чланску карту Српске напредне странке. Агонија седам бивших радника и даље траје. Последњи дан за одлазак у пензију сваког од њих, а Јовићевић потврђује да припадају истој генерацији, је датум кад буду напунили 65 година. Узрок проблема у које су запали радници виде у новом Закону о раду који оцењују катастрофалним и за 90 одсто запослених горим од претходног. - Рачунам да пред изборе мало притегнемо и појуримо. Ацо Ерац стално обећава и увек каже дођи за сат времена, па за пола сата, а кад дођем побегне. Срамота ме је и од укућана, жена ради, син и снаха раде, а ја се осећам много бедно кад немам свој динар и парче хлеба, да унучету купим чоколаду или банану, па морам да тражим од другог да би се направио добар пред њим. Добио сам и шећер, а сва је срећа да пијем лекове па се мало смањи. Жена ми даје паре да купим лекове, па се много бедно осећам и питам се где сам био 40 година и коју сам државу изграђивао. Одлазио сам на радне акције, слагао траву на Атлетском стадиону, садио бориће по шуми, ишао свуда јер сам волео ову државу, а она окренула леђа од нас. Никад нисам могао да помислим да би нешто овако могло да се деси, а да ми је то неко рекао пре 20 година рекао бих му да је луд, јер не може да се деси да останем без посла – прича Јовићевић. Гнев радника усмерен је првенствено према држави као послодавцу и челницима водеће политичке опције који се сматрају најодговорнијим за то што се десило неколицини бивших радника „Фабрике вагона“. Драгољуб Јовићевић не крије разочарање и потврђује да га деле и његове колеге које су се без икакве кривице нашле у сличном положају. Разочарање је веће кад се зна да су сви

деценијама поштено радили а ипак доживели да, како кажу, буду гурнути под земљу. Посебно депримирајуће делује сазнање да се страним инвеститорима дају огромна средства за отварање радних места иако искуство показује да их много више од судбине радника интересује профит. - Држава није знала ни да прода оно што смо ми некад направили. Као радници смо се одрицали много тога да би купили једну, другу па трећу машину у Фабрици вагона, а „Термопластика“ нема више ништа. Све је продато, а остали су само зидови. Највећи кривац је држава која је морала да води рачуна коме продаје и да ли купац поступа по уговору – каже Јовићевић. Ма колико председник Владе Србије у изјавама за медије понављао како су му сви становници подједнако важни међу Краљевчанима, посебно онима који су се нашли у позицији сличној неколицини бивших радника „Фабрике вагона“, влада уверење да су запостављени а да се лепе приче високих функционера не разликују од оних из ранијих периода. Најбољи доказ је својевремена изјава једног од директора „Магнохрома“ кад је потврдио да о колективу, ма какво да је стање у њему, пред камерама не може да говори ружно. Слично понашање велики број становника Србије препознаје и у актуелном премијеру који обећава мед и млеко иако га мало ко осећа на својој кожи. - Све ће они да обећају, али од тога неће бити ништа, па народ више никоме ни не верује. Причају како праве неке путеве, аутопут, а ја сам осамдесетих година радио а није нам ни требао пут јер смо из „Магнохрома“ све извозили пругом. Из „Фабрике вагона“ исто, а сад видим хоће да отварају аеродром. Треба све то, али кога ће да возе. Мене неће сигурно, јер је стање у Краљеву никакво, а раде још једино фирме које не зарађују паре а троше их. И Хала спортова је само глоба, а народ је разочаран кад су карте подељене Курти и Мурти који нису ни дошли. Ови на власти не могу ништа,

јер све зависи из Београда. Млитави су и хладни, ваљда су се заситили политике, па су политички истрошени и нису заинтересовани што се види по њиховим резултатима. Да су заинтересовани нешто би направили, а нису ништа. Само скитају и троше општинске паре, а морају да буду агресивнији према Београду. Ни Вучић није задовољан са њима, а не мења их што ме је много разочарало. Ни једном није дошао да види како радник бедно живи и ради. Код мене у селу има десет кућа у којима живо по једна баба или чича, а за десет година ће бити све празно јер нам омладина оде – јада се Драгољуб. Драгољуб Јовићевић је типични представник радника који су остали без посла. Са још шест колега је у још тежем положају јер због испуњења услова за пензију није могао да оствари право на средства из социјалног програма, али ни да оде у пензију јер му није повезан радни стаж иако је без прекида радио више од четрдесет година. У таквој ситуацији не очекује значајнији помак ни након априлских парламентарних и локалних избора. Из врхова власти и даље стижу обећања да ће свима који стекну услов за одлазак у пензију бити повезан радни стаж. До шездесет пете Драгољубу недостаје још неколико година. До тада остаје да се нада да би послодавац могао да испуни преузете обавезе, можда да нови састав Народне скупштине измени Закон о раду макар за оне који су радили бар колико и Драгољуб који верује да у локалној средини има и способнијих од оних на власти. - Овде сви лепо причају али не раде ништа. Све обећавају, а кад треба нешто да ураде види се да лажу. Сви су исти само преобуку блузу кад оду у другу партију само да би остали на власти. Дај боже да неко покрене, али како ствари стоје кад паднеш доле кола треба много година да се гурају да дођу до пола брда – каже Јовићевић док се спрема да још једном оде код Ерца, ако га нађе. Т. Радовановић

Васкршњи пост и Литургија Пређеосвећених Дарова

МАГАЗИН

20.3.2016.

promena `ivota na boqe 66

реме Васкршњег поста које претходи празнику Васкрсења Христовог је јединствено. У току седам седмица колико овај пост траје, смењују се веома лепа богослужења. Она показују колико је богата традиција Православља. То је изузетна прилика за вернике да се упознају са својом богослужбеном традицијом. Појачана молитва, строга правила о исхрани, позив на добра дела и преиспитивање себе чине овај пост приликом да будемо бољи људи. Плодови овог поста би требали да се огледају у промени нашег живота на боље. Циљ је да спремно дочекамо Васкрс. Очишћена срца најбоље осећају радост овог празника над празницима. Литургија Пређеосвећених Дарова је посебна драгоценост овог поста. Служи се средом и петком првих шест седмица, у четвртак пете

седмице, на Велики понедељак, уторак и среду, као и на дане појединих светитељских спомена. Првобитно је служена у вечерњим сатима. На њој су се причешћивали они који су цео тај дан постили потпуно, тј. без узимања хране и пића. Тиме су тело заједно са душом припремали за сусрет са Господом Исусом Христом у Светом Причешћу. Појачани духовни напори су захтевали додатну помоћ Божију. Тиме је ова Литургија уведена да би се лакше поднела духовна борба између два недељна дана када се служила редовна Литургија. Дакле, она је била духовна храна која је човеку показивала колику важност има Свето Причешће. Ова Литургија укуљује поклањања и клечања пред Богом. То је изворно православно предање. Метаније као чин поклањања пред Богом означавају покајање, нашу

смиреност пред Богом. Кроз њих ми показујемо да смо спремни да се мењамо на боље и да за то тражимо помоћ Божију. Уједно се кајемо за своја сагрешења, о којима је неопходно да стекнемо свест. Дакле, у питању није неки исламски утицај, како сматрају неупућени појединци. Они би требали чешће да посећују богослужења, како би научили нешто о својој вери. Радује нас чињеница да се верни народ у великом броју причешћује на Литургији Пређеосвећених Дарова која се служи у петак прве седмице Васкршњег поста. Надамо се да они тада не прекидају пост. То би била једна олакшица, која је разумљива само у случајевима болесних и из других разлога онемогућених да дуже посте. свештеник Александар Р. Јевтић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 20.3.2016.

Промоција књиге „Сјеница 2“ у Народном музеју

МАГАЗИН

20.3.2016.

ВЕЧИТА БОРБА ЗА ПРЕВЛАСТ

- Сметња истаживачком раду је прећуткивање и сакривање изворних докумената, често и објављивање фалсификата који су коришћени у пропагандне сврхе. - Исламизација је историјски процес у коме су људи тражили пролаз за живот баш као што данас мењају странке. - У турској империји није постојао државни програм о присилној исламизацији немуслимана, али је стваран животни амбијент који им је омогућавао лакше напредовање, богаћење и ослобађања од пореских обавеза. - До почетка 18. века на Пештерској висоравни су се на прсте једне руке могли избројати исламизовани људи. - Ислам и православље су врло блиски јер је православље изворнија хришћанска религија од католичанства. – Током немачке окупације у Другом светском рату командант четничког одреда на Пештeрској висоравни муслиман

раљевачки Народни музеј је, као установа од националног значаја, још једном био домаћин Салиху Селимовићу на промоцији књиге „Сјеница 2“ у којој се аутор бави историјом Сјеничко-пештерске висоравни која је од периода немањићког успона током 13. века била државно средиште сачувано до данашњих дана у називима Рас, Стара Рашка, Рашка област, после 1912. године Стара Србија. До појаве Салиха Селимовића прошлост овог дела земље није била предмет озбиљнијих и целовитијих научних истраживања, понајмање историјских. Да је историја овог краја постала слојевитија и интересантнија након доласка Турака потврђује директор музеја Драган Драшковић, а вредност књиге види у истраживачком и научном приступу обради тема везаних за овај простор, посебно демографских. Прихватајући изазов да обради тема приђе темељно и научно заснованим приступом Селимовић је привукао пажњу која се креће од похвала и подршке до негирања због чега је целокупан тираж првог издања „Сјеница 1“

МАГАЗИН

20.3.2016.

2000. године био заплењен. - Салих је одолео свим изазовима, а његова упорност и жеља за историјском истином омогућили су му да постане специјалиста за проучавање простора Рашке области. То потврђује кроз десетине објављених књига и око 89 радова публикованих у зборницима и годишњацима научних и културних институција. Селимовић је учесник бројних домаћих и међународних скупова, и округлих столова, што му је омогућило да стекне искуство и епитет признатог научног радника на теме порекло, исламизација, миграциони и демографски процеси на Сјеничкопештерској висоравни, у целој Старој Рашкој, па и шире – истакао је Драшковић уз потврду да је сметњу истаживачком раду чинило прећуткивање и сакривање изворних докумената, а често објављивани фалсификати који су коришћени у пропагандне сврхе. Кад је као млад наставник историје стигао у сјенички крај Салих Селимовић се срео са до тада непознатим феноменом и људима који не знају, или нису хтели да знају, ко су, шта су и ода-

кле су. То је било чудно након сазнања да у Босни и Херцеговини, одакле је дошао, то никада није била табу тема. Није било човека који није знао порекло, и то никада није било спорно, поготово што је већина била српског порекла. Никоме од њих није сметало да призна које је вере некад био, а и Селимовићи су до не тако давно славили Светог Арханђела. Исламизација је историјски процес у коме су људи тражили пролаз за живот баш као што данас мењају странке. То води ка ставу да ће се вере, из различитих разлога, мењати док постоје људи ма колико то ни једној верској организацији не одговарало. Селимовић подсећа да су се многи становници ових крајева у периоду од 15 до 17 века борили за опстанак и из ко зна које невоље прихватали ислам. Са друге стране познато је да у турској империји није постојао државни програм о присилној исламизацији немуслимана, али је стваран такав животни амбијент да људи сами то раде јер им омогућава напредовање, богаћење и ослобађања од неких пореских оба-

веза. Познато је да су хришћани трпели велике намете, док су муслимани били много мање оптерећени, а и градско становништво је у турским градовима било ослобођено многих обавеза. Прихватањем ислама свако би добијао повољнији статус у друштву што није било безначајно у тадашњим историјским околностима, а све наводи на закључак да су Турци читав процес спроводили врло вешто. Уз све то постојао је процес који није био ни мало миран, ни прихватљив, а то је процес девширме или данак у крви. Био је толико болан и тежак да су већ почетком 17. века и Турци одустали од њега. Од тада су и муслимани регрутовани у јаничаре као најелитнија војска у Европи што раније није био случај. - Пештерска висораван је врло интересантна, а попис који сам обрадио побија све досадашње фалсификате и лажи јер су се до почетка 18. века на пештерској висоравни на прсте једне руке могли избројати исламизовани људи. Према попису из 1604. године у целој Сјеничкој нахији, која је имала 652 хришћанске куће, само 13 је било

муслиманских. Нова Варош их је према броју кућа имала још мање, а на подручју данашње Ивањице није било исламизованих. Код Прибоја је имало 4, више Берана 4, а цео Бихор је почетком 17. века био потпуно хришћански. Једино је Пријепоље у долини Лима имало четрдесетак муслиманских кућа, а 167 хришћанских. Чак ни вароши нису тада биле потпуно исламизиране, а то се не уклапа у неке тврдње јер се руши фалсификат да је исламизација била масовна и да је била одмах. Београдске новине су 1848. године забележиле како је на Пештерској висоравни новинар у кућама нашао да је један брат исламизован, а један хришћанин. Код једног је жена муслиманка, а код другог хришћанка, а и Бајрам и Божић прослављају заједно – прича Селимовић. Иако је са војног аспекта и ондашње социјалне и политичке ситуације сеоба Срба 1690. године била изнуђена нанела је огромну штету јер су Пештерска висораван и простор целе Старе Рашке остали празни. Тај простор су насељавала албанска пле-

мена, углавном католичке вере, како би се спречила даља исламизација због жеље Турака да пацифизују Стару Рашку и смире кроз историју прилично бунтован и проблематичан народ чије су разбојничке групе стизале чак до Пловдива и Софије. Празну пештерску висораван делила су двојица паша од којих је скадарски везир, као потомак Црнојевића, на овај простор 1700. године под војном пратњом спровео бунтовне Малисоре и Клементе који су се показали као најопаснији. Иако је исламизација отпочела одмах није текла брзо како је замишљено, па је већ 1711. изграђена џамија на овом делу висоравни. На овај простор досељавају се и православна српска племена, Брђани и Васојевићи, херцеговачка племена Дробњаци, Моравчани и Бјелопавловићи, тако да се празан простор полако попуњавао. - Малисори су били пресудни. Најбројнији су Клименте па онда Шаље, Груде, Премче, било је и Куча, а и православаца и католика. Католици су углавном прешли на ислам, или се

20.3.2016.

МАГАЗИН

вратили у православље као што је био случај са Климентама. Кад је почела исламизација један број Климената није хтео да се исламизира него је прешао у православље тако да на Сјеничко-пештерској висоравни нико није остао у католичанству што наводи на закључке да је и турска власт протежирала православну цркву. Односи између православне цркве и туске империје су били знатно побољшани после великог верског рата који је довео до сеобе. Иако је могао да се врати ко год је хтео мало је било повратника, а и данас добро знамо шта значи бити повратник. То није баш дало неке резултате, али је створена клима да су они који су већ дошли стабилнији и безбеднији – каже Селимовић и подсећа да су ислам и православље врло блиски јер је православље изворнија хришћанска религија од католичанства које се појавило са другим циљевима и створило другу ситуацију на западу Европе. Православље је остало доследно изворним принципима, али је задржало и нешто од паганских обичаја који су прихваћени баш као и код муслимана који и данас празнују неке од њих. Ма колико се у различитим временским епохама мењале административне границе између држава на овим просторима неспорно је да поделе међу народима на тој територији неће моћи да се реализују. Историја доказује да је судбина малих народа од памтивека била везана за односе великих сила. То је повод да у актуелном тренутку провејава уверење о латентном страху да би судбина народа са ових простора могла да буде колатерална штета настојања да запад осигура леђа уколико дође до евентуалног глобалног сукоба на Црном мору. Један од повода за овакво мишљење је податак да су Бугарска и Румунија на брзину примљене у Европску унију без икаквих условљавања. - Све су то за мене били мотиви који су ме усмерили да радим то што могу, и да напишем то што могу на основу извора, чињеница и разговора са људима. Обишао сам целу Пештер,

Бихор и Полимље тражећи најстарије људе који још памте и знају, а хоће искрено да кажу. Историјски извори првог реда често се позивају на турске изворе, али заборављају да тамо нису муслиманска имена, јер у огромној већини у 16. и 17. веку на овим просторима муслимани не постоје као социјална или политичка категорија. Има појединаца, али не и група, а ни велики градови нису имали муслиманско становнштво као већинско како се покушавало доказати. У време Првог светског рата Сјеница је била центар политике за одвајање некадашњег Новопазарског санџака од Србије и Црне Горе. Након ослобођења у Балканским ратовима био је ослобођен и подељен између ове две државе, а приликом међународних преговора у Лондону и Букурешту то је и верификовано. Граница која и данас постоји је граница која има међународну тежину и њу не може нико да ремети – објашњава Селимовић и потврђује да је у Сјеници одржана конференција представника 11 ондашњих срезова са циљем да се тај простор издвоји из Црне Горе и Србије. За то је било потребно довољно јако оправдање, а заговорници ове идеје су га нашли у окупацији заборављајући да захтев подразумева нову јер присаједињење Босни, која је била под окупацијом Аустроугарске, не би било ништа друго. Да је у читав поступак била умешана Исламска заједница сведочи податак да је састанак одржан у великој џамији у Сјеници, све је до танчина описано у записнику на немачком језику, а имена уечсника дуго скривана од јавности као највећа тајна ма колико се историја, као озбиљна наука, заснивала на именим и датумима. Колико су били блиски становници ових простора, ма којој вери припадали, сведочи податак објављен у једном од радова Салиха Селимовића у коме се тврди да је командант Калипољског четничког одреда био муслиман. О томе сведочи немачки документ из тог периода, али и захтев

усташа по доласку у Сјеницу да буде убијен као великосрбин. Све наводи на закључак о постојању снага којима није било у интересу да становништво различитих вера буде јединствено. - Проблем је био код Срба католичке вере у Славонији, Боки Которској, Дубровнику, и Далмацији, али и Босни где су чинили 90 одсто становништва, што не поричу ни муслимански историчари који то прећутно признају. Кад је створена Краљевина Југославија није смело да се дозволи да остану у Србији због принципа да се Србија што више држи ослабљеном да би наводно могли сви да живе у миру. Срби су у то време ослободили Босну и Хрватску, а српске трупе стигле чак у Словенију како је не би окупирали Италијани. Циљ је био да се умањи српски национални корпус, па је речено ко је католик он је Хрват као што је то још у 18. веку радио Ватикан. Ни муслиман не може бити Србин, све може бити само Србин не може. Краљ Александар је то покушао да неутралише, па је прогласио такозвано интегрално југословенство којим је муслиманима дао огромне привилегије а они прихватили као Срби исламске вероисповести. И ја сам у војску отишао као Србин исламске веросиповести, то је уписано и у војну књижицу, и никакав проблем није било нити је то коме сметало. Претпостављам да запад увек рачуна да ће Срби бити на страни Русије са којом обрачун никад није завршен, а почео је у 17. веку од Петра Великог са циљем да се продре на исток, да се православље угуши, а да се муслимани растерају – објашњава Селимовић и изводи закључак о тенденцији да се смањењем броја умањи њихова улога на Балкану. То је повод за разбијање Југославије почетком последње деценије двадесетог века, а тврдње да је разлог за то, поред економског, и кршење људских права тешко може бити прихваћен као меродаван кад се зна да муслимана нема у Мађарској, Словачкој, Аустрији и другим земљама, а да их има у Србији. Т. Радовановић

Салих Селимовић

МАГАЗИН 20.3.2016.

Културни центар „Рибница“ у борби за здравију околину

ЧУВАРИ ПРИРОДЕ

овек је својом делатношћу изменио изглед Земље и у знатној мери оштетио биосферу тако да су на огромним површинама планете потпуно уништени природни екосистеми, шуме, степе и мочваре, или су замењени вештачким као што су плантаже, фарме, насеља. Оно мало природе, која још постоји као нетакнута, и даље нестаје под притиском човека који је најпре угрозио шуме као најсложеније и најпродуктивније екосистеме. И данас се то наставља у тропским шумама Амазона, западне Африке и југоисточне Азије, а читаво Средоземље, које је некада било покривено тврдолисном, слаборастућом шумом, сада је област претворена у антропогену пустињу и камењар. У таквим околностима заштита природе представља мултидисциплинарни приступ решавању све

бројнијих проблема који утичу на нестанак појединих врста и уништавање читавих предела, па се као императив намеће потреба стварања свести о правилном односу према заштити још до најранијег детињства. То је повод за реализацију пројекта „Чувари природе“ са којим је Културни центар „Рибница“ аплицирао за средства по позиву Националне службе зе запошљавање, а једна од активности је дводневна изложба отворена у среду у холу испред Свечане сале Градске управе. Директорка Културног центра „Рибница“ Елизабета Тодоровић подсећа да је овогодишњи пројекат наставак започетог у претходној години у који су били укључени ученици основних школа „Свети Сава“, „Вук Караџић“ и „Димитрије Туцовић. Циљ је да се најмлађима приближи значај екологије и заштите животне сре-

дине и подигне ниво свести о томе. У томе су им помагале особе ангажоване преко Националне службе за запошљавање, у оквиру јавних радова, како би о основама екологије и рециклаже држали предавања по основним и средњим школама. Упоредо са процесом едукације у оквиру посебних радионица стицањем практичних вештина кроз обраду материјала за рециклажу код деце се развија креативност и машта. Други део пројекта је практичне природе, а подразумева прикупљање секундарних сировина чијом се продајом обезбеђује део средстава за различите активности у школама. У пројекат су укључени ученици основних школа „4. краљевачки батаљон“ и „Браћа Вилотијевић“, а жеља организатора је да у наредном периоду буду укључене и остале. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- По позиву Националне службе зе запошљавање Културни центар „Рибница“ аплицирао за средства за реализацију пројекта „Чувари природе“. – Део пројектних активности је дводневна изложба у холу испред Свечане сале Градске управе. - Циљ пројекта да се најмлађима приближи значај екологије и заштите животне средине. - О основама екологије и рециклаже предавања по основним и средњим школама држале особе ангажоване у оквиру јавних радова преко Националне службе за запошљавање. - Жеља организатора је да у наредном периоду у пројекат буду укључене и остале школе

МАГАЗИН 20.3.2016.

Традиционална акција Светског фонда за природу

- Искључењем јавне расвете на Тргу српских ратника и платоу испред Културног центра „Рибница“ Краљево се синоћ прикључило глобалној акцији „Сат за нашу планету“.- Укључивањем појединаца, организација, институција и компанија, могуће је предузети нешто по питању ублажавања последица климатских промена. - Следећа деценија ће одредити судбину целокупног живог света планете Земље. - Биодиверзитет и природна станишта широм света нестају брже него икад. - Планета Земља је достигла критичну тачку. - Сат за нашу планету“ је 2012. године доживео и ванпланетарну димензију када је астронаут Андре Куиперс посматрао гашење светала са Међународне свемирске станице

Фото: М. Радовановић

САТ ЗА НАШУ ПЛАНЕТУ

кција „Сат за нашу планету“, коју организује Светски фонд за природу, и ове године је гашењем светла на један сат обележена у више од седам хиљада градова. У глобалну акцију синоћ је од 20.30 до 21.30 часова укључено и Краљево, а јавна расвета искључена на Тргу српских ратника и платоу испред Културног центра „Рибница“. Циљ кампање коју организује Светски фонд за природу је да се пошаље порука да је укључивањем појединаца, организација, институција и компанија, могуће предузети нешто по питању ублажавања последица климатских промена и да је могуће променити свакодневне навике за добробит планете. Светски фонд за природу је једна од највећих светски признатих, независних организација, која се бави заштитом природе која има скоро пет милиона присталица и активну глобалну мрежу у више од 100 земаља. Мисија Фонда је да заустави уништа-

МАГАЗИН

20.3.2016.

вање животне средине и створи будућност у којој људи живе у складу са природом путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћења природних ресурса и смањења загађења и претеране потрошње. Мисија Светског фонда за природу је да заустави деградацију животне средине на планети и изгради будућност у којој ће људи живети у хармонији са природом, а да би се то постигло са бројним партнерима се ради на очувању биолошке разноврсности и смањењу људског утицаја на природна станишта. Пажња се стратешки усмерава на очување кључних предела и врста од изузетне важности за њихова станишта или људе, а посебно посвећује настојању да се смањи еколошки отисак човечанства, количина земљишта и природних ресурса који су неопходни за снабдевање храном, водом, влакнима и дрвном грађом, као и апсорпцију угљен диоксида који се испушта у

атмосферу због многобројних људских активности. Из Светског фонда за природу стиже информација да није реч о удаљавању људи од природе, нити о враћању у прошлост или спречавању развоја држава или заједница, већ у проналажењу практичних решења за здраву планету која ће садашњим и будућим генерацијама омогућити напредак у складу са природом у стабилној животној средини. Уверење да ће одлуке, активност или неактивност људске врсте, током следеће деценије одредити судбину целокупног живог света планете Земље заснива се на ставу да широм света биодиверзитет и природна станишта нестају брже него икад. Главни разлог је људски фактор и нерационално коришћење природних ресурса брже него што се они могу обновити, као и загађивање и мењање природних станишта и климе читаве планете. Све то уништава екосистеме који снабдевају целокупан живи свет пијаћом водом, храном, чистим ваздухом, и

другим. Милиони људи у свету, како у богатим тако и у сиромашним земљама, већ осећају последице које се манифестују као несигурност по питању безбедности хране и воде, чешћа појава природних катастрофа и болести, па постоји страх да би, ако се овако настави, ствари могле постати много лошије јер је планета Земља достигла критичну тачку. Светски фонд за природу десети пут организује акцију „Сат за нашу планету“, а у Србији су у суботу 19. марта у 20.30 часова у домовима, школама и пословним зградама, на знаменитим грађевинама и споменицима осми пут светла искључена на један сат. Од настанка 2007. године у Сиднеју ова иницијатива је постала глобални покрет у који је прошле године укључено преко 2 милијарде људи из 172 земље. „Сат за нашу планету“ је глобална кампања у коју се укључују појединци, организације, институције и компаније

како би послали снажну поруку да је могуће нешто предузети по питању ублажавања последица климатских промена и променити свакодневне навике за добробит планете и свих који на њој живе. Захваљујући Светском фонду за природу Сиднеј је био инспирисан да подршку у борби против климатских промена покаже у првој акцији „Сат за нашу планету“, а одзив је био неочекивано велики јер су сви одједном схватили како имају моћ да утичу на промене у свету у коме живе. Већ следеће године је 2,2 милиона људи и преко две хиљаде предузећа у овом граду угасило светло на сат времена у знак подршке борби против климатских промена. Током 2008. године планирано је да се акција организује и у другим градовима Аустралије, а након што се придружио канадски Торонто за кратко време се преко 35 земаља и скоро 400 градова прикључило овом јединственом догађају. Порука која је послата свету била је веома јасна, климатски

изазови са којима се суочава планета толико су велики да се промена мора десити на глобалном нивоу. Од тада је „Сат за нашу планету“ глобални годишњи догађај, који је 2012. године доживео и ванпланетарну димензију када је астронаут Андре Куиперс посматрао гашење светала са Међународне свемирске станице. Акција се организује крајем марта, што се приближно поклапа са равнодневницом, јер је тада већина градова у мраку док се акција „креће“ око Земље. У Србији се 2015. године светској акцији придружио 91 град и општина, а у свету је акцију подржало преко седам хиљада градова из 172 земље. Акцију су подржали Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Градска управа Града Београда, Градска управа Града Новог Сада као и бројне организације, компаније и појединци. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.3.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

20.3.2016.

Кунг фу панда Једна од најуспешнијих анимираних франшиза на свету 17. марта се враћа са највећом авантуром до сада – Кунг фу панда 3Д. Неодољиви, помало неспретни панда По, у овом наставку проналази давно изгубљеног оца па заједно крећу на забавно путовање до тајновитог села које је дом једнако несташних и смешних панди као што је сам По. Срећу и весеље нарушиће им Каи, злоћа са натприродним моћима, који жели да победи све кунг фу мајсторе у Кини. Због његовог застрашујућег плана По мора да се, од ученика кунг фуа, трансформише у учитеља како би нови пријатељи могли да се супротставе мистичном зликовцу који жели да уништи њихов мали рај. По није сам, јер му помажу пријатељи, Фуриозна петорка предвођена мајстором кунг фуа Шифуом. Гласове анимираним јунацима позајмили су Милош Самолов, Бода Нинковић, Срђан Тимаров, Воја Брајовић, Катарина Жутић, Марко Марковић, Милан Тубић, Милан Антонић, а пројекције почињу у 16 сати по цени улазнице од 250 динара.

МАГАЗИН

Браћа по бабине линије

У животе главних јунака, чувених Петловчана, Радашина и Милашина, које на почетку филма затичемо у „нормалном агрегатном стању свађе без икаквог разлога“, једнога дана стиже исто писмо, упућено сваком понаособ. Усхићени због писма и вођени сном о лепшем животу и решењу свих проблема, крећу из Петловца на пут… само они знају где – и који? Како у животу често бива, уместо да стигну до Београда где их чека далеки рођак из Аустралије „Радашин ће

залутати са тајанственом плавушом у горостасним планинама у којима ричу медведи“, а Милашин ће „уместо да пре Радашина стигне до богатства које га чека, заглавити у село Враново, на планини Соколовица, са које пуца видик на зону безбедности, где шиптарски дронови сваки дан извиђају оно мало Срба који су ту остали, како сахрањују, жале, једу и пију…“. Тако њихово путешествије ка бољем сутра постаје пут до бескраја. На путу им се придружују и остали радознали становници Петловца јер Радојка, Златана и син Драган крећу у потрагу за Радашином и Милашином. Игром случаја, у неком моменту, вођени различитим циљевима, на једном месту се окупљају сви знани Петловчани, уједињени пред питањем: „Где су браћа по бабине линије!? Филм је по сопственом сценарију режирао Радош Бајић а у главним улогама наступају Милорад Мандић, Радош Бајић, Љиљана Стјепановић, Олга Одановић, Мирко Бабић, Нада Блам, Ненад Окановић, Недељко Бајић, Енвер Петровци, Јелена Гавриловић, Милена Предић Пројекције почињу у 20 сати, а за улазницу је потребно припремити 300 динара.

Пад Лондона Џерард Батлер се враћа у улози тајног агента Мајка Банинга у филму Пад Лондона, узбудљивом наставку хита Olympus Has Fallen. У наставку узбудљивог акционог филма враћају се и Арон Екхарт као амерички председник Бењамин Ашер и Морган Фримен као Алан Трамбал, сада у улози потпредседника. Лахор у Пакистану је место одржавања раскошног венчања, а отац младе је Амир Баркави, опасни трго-

вац оружјем и један од најтраженијих људи на свету. Беспилотна летелица напада и у секунди убија госте на венчању, а једна од жртава је и Баркавијева кћи. Он ипак успева да избегне озбиљније повреде и са синовима жели да се освети. Две године касније у Вашингтону Банинг и супруга Леа жељно ишчекују рођење првог детета, али је и даље опрезан. Кад британски премијер изненада премине, Банинг зна да ће са шефицом Тајне службе Лyн Џејкобс морати да прати председника на сахрану у катедралу Светог Павла у Лондону. Сахрана ће бити један од најстроже чуваних догађаја у историји, али свега пар тренутака након доласка отпочиње серија атентата и напада на лондонске знаменитости. Ашер, Банинг и Џејкобс упадају у заседу па су присиљени да потраже заклон од пуцњаве и експлозија. Разорена престоница ће бити изолована, а полиција и војска увиђају и да су им пресретани комуникацијски канали. Џејкобс је Банингу поверила чување Ашера па мора остати у потпуној комуникацијској изолацији како би био корак испред плаћеника које је унајмио Баркави. Терористи нису рачунали на жесток отпор, а кад се открије какав су опаки план смислили за председника, Банинг мора дати све од себе и не презати ни пред чим како би Ашер сигурно стигао кући. У Белој кући потпредседник Трамбул се у кризном штабу труди да нађе решење за ситуацију у Лондону, а Банинг тражи помоћ од агента МИ6 јер неуспех није опција и морају по сваку цену спречити криминалце у злом науму и коначном плану освете. Филм се приказује до 23. марта у пројекцијама које почињу у 22 сата по цени улазнице од 250 динара. Т. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

20.3.2016.

ПРИМЕТНИ ЗНАЦИ СМИРИВАЊА

претходној недељи. У области заштите од пожара је било уобичајено мирно, а како припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису имали потребе да интервенишу могли су више да се ангажују на пружању помоћи становништву поплављеног подручја.

У разбојништво с ножем У кратком саопштењу Полицијске управе потврђује се како је ефикасним оперативним радом припадника Министарства унутрашњих послова у Краљеву, непосредно након извршења, идентификован и пронађен осумњичени за наношење лаке телесне повреде и разбојништво. Због основа сумње да је извршио ова кривична дела полиција је ухапсила и, по налогу заменика основног јавног тужиоца, одредила задржавање до 48 сати тридесеттрогодишњем Краљевчанину П. Ж. Он је 13. марта сат времена након поноћи, у угоститељском објекту у Омладинској улици, ножем нанео лаку телесну повреду власнику локала, а још један сат касније, у казину у Хајдук Вељковој улици, уз претњу ножем од радника одузео новац. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 7. до 13. марта сведочи о значајно мањем броју евидентираних кривичних дела него у првој недељи овог месеца. Од укупно 22 колико су евидентирали припадници Криминалистичке полиције само једно је сврстано у област привредног, а преостала у област општег криминала. Успех у откривању починилаца је у процентуалном износу приближан прошлонедељном, а осам са познатим извршиоцима је тек нешто мање од трећине укупног броја кривичних дела. Број прекршаја у области јавног реда и мира незнатно је мањи него седам дана раније, а у структури 24 о којима постоји евиденција у Полицијској управи Краљево десет је последица туча. Једна саобраћајна незгода више него у претходном статистичком периоду није много утицала на општу слику стања у области безбедности саобраћаја, јер је број од две са повређеним лицима истоветан као и претходне недеље. У свакој од њих по једна особа је задобила лакше телесне повреде, а припадници Саобраћајне полиције су, уз податак да је материјална штета достигла 200 хиљада динара, констатовали да је извршено 416 саобраћајних прекршаја што је за тридесетак мање него у

МАГАЗИН 20.3.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 20. ДО 26. МАРТА

МАГАЗИН

20.3.2016.

20. март

1600. — Пет саветника пољскошведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској. 1602. — Основана је Холандска источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаје и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету. 1852. — Објављен је роман Чича Томина колиба америчке књижевнице Херијет Бичер Стоу. 1854. — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка. 1913. — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима. 1916. — Алберт Ајнштајн је објавио своју специјалну теорију релативитета. 1922. — УСС Ленгли је примљен у службу као први амерички носач авиона. 1933. — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора. 1945. — На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобађање Југославије у Другом светском рату. 1956. — Амерички Сенат је усвојио мировни споразум са Јапаном. 1956. — Француска признала независност Туниса, с Хабибом Бургибом као првим председником. 1970. — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова "Империјал" и "Отело". 1972. — У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста.

1991. — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971. 1994. — Тунис добио први вишепартијски парламент. 1995. — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника. 1995. — Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено. 1995. — Армија Босне и Херцеговине покренула је, током рата у Босни и Херцеговини, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера. 1996. — Британска влада први пут јавно потврдила да "болест лудих крава" може бити пренета на људе. 1997. — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студентапроректора. То је био и последњи дан студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа. 1998. — Отворен први ауто-пут у подсахарској Африци, који је повезао обале Индијског и Атлантског океана. 1999. — По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и

припадника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокирала све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво. 2002. — У нападу аутомобилабомбе на амбасаду САД у Лими, у Перуу, погинуло девет људи, на десетине рањено. 2003. — САД и Уједињено Краљевство почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 километара јужно од Басре. Бивши амерички пилот, наредник Брајан Риган, осуђен на доживотну робију јер је покушао да прода америчке одбрамбене тајне Кини и Ираку. 2006. — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006.

21. март 1556. — Кантерберијски надбискуп Томас Кранмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице Мери I. 1804. — Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон I, тада „доживотни конзул“, реформисао правосуђе. 1829. — У земљотресу у који је погодио град Торевијеху у Шпанији погинуло је 389 људи. 1871. — Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства. 1884. — У Француској легализовани

синдикати. 1918. — Почела је операција Михаел, прва фаза последње немачке офанзиве у Првом светском рату. 1919. — Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република. Совјетска влада поднела оставку 1. августа, а власт преузели десно оријентисане социјалдемократе. 1921. — Декретом бољшевичке владе уведена је Нова економска политика у Совјетској Русији због привредних неуспеха ратног комунизма. 1945. — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 немачких нациста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица. 1952. — Кваме Нкрума постао премијер Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе. 1960. — У јужноафричком граду Шарпвил убијено најмање 79 људи, рањено преко 180, када је полиција отворила ватру на мирне демонстрације црнаца против расистичког режима. 1963. — Трансфером 27 последњих заточеника затворен је "Алкатраз", по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска. 1975. — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину. 1991. — На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту. 1991. — У лошем времену и тешком диму од запаљених кувајтских извора нафте, у Кувајту се срушио саудијски транспортни авион. Погинули сви путници у авиону, односно 92 сенегалска војника и шест Саудијаца, чланова посаде. 1997. — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон сагласили се на самиту у Хелсинкију да смање нуклеарне арсенале. 1998. — Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије. 1999. — У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца. 2000. — Папа Јован Павле II стигао у прву званичну посету Израелу. 2001. — Влада Холандије потврдила случај шапа и слинавке, као друга земља у Европи у којој се појавила та сточна болест. 2002. — Папа Јован Павле II први пут јавно саопштио да постоји велики број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу. 2003. — Јужноафричка Комисија за истину и помирење објавила крај рада. Комисија основана 1995. да би истражила кршење

људских права током апартхејда, владавине мањине белаца. Председник Комисије, надбискуп Дезмонд Туту, приморао Владу да на име обештећења исплати 270 милиона долара жртвама, којих је било око 20.000 и који су сведочили о злочинима у том периоду.

МАГАЗИН

20.3.2016.

22. март

238. — Гордијан I и његов син Гордијан II проглашени у Картагини за цареве против легитимног римског цара Максимина I Трачанина. 1312. — Папа Климент V укинуо француски монашки витешки ред Темплара, основан у Палестини 1118. ради заштите поклоника Христовог гроба. 1622. — Индијанци су убили око 350 белих насељеника у Вирџинији. То се сматра првим индијанским масакром над европским колонистима у Северној Америци. 1794. — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о маркама, који је захтевао да многи штампани материјали у Тринаест колонија носе фискалне марке. 1794. — Конгрес САД усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку. 1848. — Побуњена Венеција прогласила независност од Аустрије. 1895. — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку. 1904. — У лондонском листу "Дејли илустрејтид Мирор" објављена, на на-

словној страници, прва новинска фотографија у боји. 1917. — САД прве признале привремену владу Александра Керенског, успостављену након Фебруарске револуције којом је свргнута монархија у Русији. 1919. — Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успостављена је прва авионска међународна линија у свету. 1945. — Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу. 1979. — Припадници ИРА убили су у Хагу британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса. 1980. — Највиша индијска награда "Драгуљ Индије", уручена је мисионарки Мајци Терези. 1983. — Кандидат Лабуристичке партије Хаим Херцог изабран је за председника Израела. 1991. — Ирак је ослободио 1.150 Кувајћана заробљених током Заливског рата и затражио да се убрза пуштање на слободу 60.000 заробљених Ирачана. 1992. — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска странка, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника. 1995. — Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир. 1996. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио тројицу босанских Муслимана и једног босанског

Хрвата за убиства, тортуре и злостављање Срба 1992. у логору Челебићи код Коњица. То су биле прве оптужнице за злочине над Србима почињене током Босанског рата. 2001. — САД су донеле одлуку о протеривању око 50 руских дипломата под сумњом да су се бавили шпијунажом. Русија узвратила протеривањем четворице америчких дипломата. 2002. — Врховни суд Велике Британије уважио је молбу жене, квадраплегичара и дозволио да се апарати који је одржавају у животу искључе, чиме је по први пут у Енглеској нека особа добила право да умре. 2004. — У ракетном нападу израелске војске убијен је духовни вођа и оснивач радикалног палестинског покрета Хамас Шеик Ахмед Јасин, након што је изашао из џамије у Гази. У том нападу погинуло је још седам особа. 2006. — Југозападну Србију погодио земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале. опширније Поплаве, клизишта и одрони угрожавају бројна насеља и путеве у Србији. Најтежа је ситуација на подручју Богдања. На територији општине Трстеник проглашено је стање елементарне непогоде. опширније

23. март 1765. — Парламент Велике Британије донео Закон о таксама, намећући дажбине и америчким колонијама. 1801. — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син

Александар I. 1861. — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије. 1903. — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против, по њиховом мишљењу, апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали. 1918. — Гигантски немачки топ "Дебела Берта" у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 километара раздаљине. 1919. — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију. 1923. — У Нишу потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе. 1945. — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом савезничких снага. 1950. — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски дан метеорологије. 1956. — Пакистан, према новом Уставу, постао Исламска Република. 1966. — Кантерберијски надбискуп

састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније. 1999. — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана. 2001. — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану. 2002. — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду. 2003. — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију. 2006. — Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе. опширније

24. март 1401. — У походу кроз Азију и Средоземље татарски војсковођа Тамерлан освојио Дамаск. 1603. — Краљ Џејмс VI од Шкотске

је наследио престоле Енглеске и Ирске, постао Џејмс I од Енглеске и по први пут ујединио круне краљевстава. 1603. — Токугава Ијејасу је добио титулу шогуна од цара Го Јозеја, чиме је успостављен шогунат Токугава. 1707. — Потписани су Закони о унији из 1707. којим су краљевства Енглеска и Шкотска уједињени у Велику Британију. 1869. — Војске последњег маорског вође Титоковаруа су се предале влади Новог Зеланда, чиме је окончан његов устанак. 1882. — Немачки бактериолог Роберт Кох објавио да је изоловао бактерију која изазива туберкулозу. 1891. — Велика Британија и Италија постигле споразум о границама колонија у подручју Црвеног мора. 1944. — Немачка окупациона војска је убила 335 особа у Риму као одмазда за партизански напад на СС полицијски пук претходног дана. 1945. — Америчке и британске трупе у Другом светском рату прешле реку Рајну и наставиле надирање у унутрашњост Немачке. 1945. — У Београду потписан споразум Владе Демократске Федеративне Југославије и Управе Уједињених нација за помоћ и обнову. Споразумом предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја. 1972. — Велика Британија успоставила директну контролу у Северној Ирској да би спречила сукобе паравојних група римокатолика и протестаната. 1976. — У Аргентини власт преу-

20.3.2016.

МАГАЗИН

зела војна хунта генерала Хорхеа Виделе, а председница Изабела Перон ухапшена. 1989. — У водама Аљаске брод "Ексон Валдез" испустио више од четири милиона тона нафте. 1990. — Шри Ланку напустило 2.000 индијских војника, последњих из контингента од 50.000, који су две и по године безуспешно покушавали да савладају оружану побуну тамилских герилаца против централних власти у Коломбу. 1993. — Езер Вајцман изабран за седмог председника Израела. 1999. — У пожару који је захватио око 30 возила у тунелу испод Монблан погинуло 39 људи. 1999. — НАТО је отпочео нападе на СРЈ без дозволе Савета безбедности, што је било прво војно ангажовање савеза у његовој историји. 2000. — Лидери Европске уније на састанку у Лисабону усагласли нову стратегију на Балкану, односно јачање веза са опозицијом и грађанским друштвом у Србији у циљу постизања демократског преображаја у Југославији. 2002. — Први пут у седамдесетечетворогодишњој историји "Оскара", двоје црнаца добило награду за најбољу мушку и женску улогу. Дензел Вошингтон награђен за улогу у филму "Дан обуке", а Хале Бери за филм "Бал монструма". 2003. — Жупанијски суд у Ријеци осудио хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора за злочине над Србима у Госпићу 1991. 2008. — Партија мира и напретка

Џигмеа Тинлија је освојила 45 од 47 места у Народних скупштини Бутана на првим икада општим изборима у држави.

25. март 1196. — Велики жупан Рашке Стефан Немања одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, којем је дао Рашку на управу. 1306. — Роберт Брус је постао краљ Шкотске. 1584. — Сер Волтер Рајли је добио патент да колонизује Вирџинију. 1655. — Кристијан Хајгенс је открио Титан, највећи сателит Сатурна. 1802. — Потписан је Амијенски мир између Француске и Уједињеног Краљевства. 1807. — У Уједињеном Краљевству је забрањена трговина робљем. 1821. — Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је после 12 година завршен признавањем независности Грчке. 1844. — Проглашен Српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије. 1923. — Слетањем авиона на линији Париз-Цариград на аеродром у Панчеву Југославија постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем. 1924. — у Грчкој са престола збачен краљ Ђорђе II Грчки, а Грчка је проглашена републиком. 1937. — Италија и Краљевина Југославија склопиле споразум о међусоб-

ној мирољубивој политици, „Ускршњи пакт“. 1941. — Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић. 1957. — Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале Римски уговор по којем је 1. јануара 1958. основано Европско заједничко тржиште. Организација касније названа Европска економска заједница, данас Европска унија. 1975. — У Ријаду убијен краљ Фејсал. Убица, краљев братанац, принц Фејсал Мусаид, јавно погубљен у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз. 1991. — Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с предсдником Антом Марковићем. Одржавање састанка и постигнут договор никада нису званично потврђени, али бројни извори касније саопштили да за то имају чврсте доказе. 1993. — Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а

председник Републике Српске Радован Караџић то одбио, сматрајући предложене мапе неприхватљивим за Србе. 1994. — Неонацисти бацили бомбу на синагогу у Либеку, што се сматра првим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој. 1999. — Влада Југославије прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. После првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам градова у Србији, у центру Београда демолирани су културни центри САД, Немачке, Француске и Велике Британије. 2002. — У снажном земљотресу у Авганистану и северозападном Пакистану живот изгубило око 1.800 људи, преко 2.000 повређено. 2003. — Влада Србије одлучила да распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.

26. март 1199. — Саладин је крунисан за емира Египта. 1199. — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце је смртно рањен приликом опсаде неименованог замка у Француској. Умро је 6. априла од последица гангрене. 1351. — По тридесет витезова из Француске и Енглеске су се током Рата за бретонско наслеђе борили да се одлучи ко ће владати Војводством Бре-

тања. 1830. — Први пут је штампана Мормонова књига, свети текст покрета Светаца последњих дана. 1881. — Румунија постала краљевина, Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген проглашен за краља. 1913. — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене. 1917. — У покушају да се пробију у Палестину, Британци су претрпели пораз од османске војске у првој бици за Газу. 1939. — Националистичке снаге су започеле своју последњу офанзиву у Шпанском грађанском рату, на чијем крају су контролисали скоро целу Шшанију. 1945. — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима. Американци изгубили више од 4.500 војника, а око 22.000 Јапанаца погинуло или заробљено. 1953. — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе. 1971. — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш. 1979. — Председник Египта Анвар ел Садат и премијер Израела Менахем Бегин у Вашингтону потписали мировни уговор, први мировни споразум јеврејске државе и неке арапске земље. 1984. — Југословенски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и

најпопуларнијих писаца у периоду после Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду. Хумориста, аутор родољубиве и дечје поезије, Ћопић се сматра настављачем традиције сеоске приповетке српског реализма Кочића, Ћоровића и Веселиновића. 1992. — Бивши боксерски шампион у „тешкој“ категорији Мајк Тајсон осуђен на шест година затвора због силовања. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање 30.000 мировних трупа у Сомалију, у дотад највећој и најскупљој мировној операцији УН. 1997. — У Калифонији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте Капија раја који су извршили самоубиство. 2001. — У пожару у спаваоници једне школе у Кенији живот изгубило 58 ученика, а тридесетак задобило лакше и теже опекотине. 2002. —Трибунал у Хагу подигао оптужницу против бившег начелника безбедности у Главном штабу Војске Републике Српске Љубише Беаре, за геноцид и друге злочине у Сребреници, у јулу 1995. Беара се предао српским властима 9. октобра 2004. и потом изручен том суду. 2003. — Светска трговинска организација саопстила да су америчке челичане повећањем цена производа кршиле правила те организације. Повећање цена америчка тешка индустрија правдала заштитом од стране конкуренције.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs