MagazIN 217 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 217 * 13. март 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

13.3.2016.

МАГАЗИН

У овом броју: Ситуација под контролом Непожељни у Грдици Опасност и даље прети Зоран Ђинђић вечита инспирација Последња седница Скупштине града Само до црвене линије Рађање нове националне идеје Има наде за Краљево Корак пре и корак даље

8 18 28 38 42 46 50 56 62

Нада умире последња Интерес града пречи од закона Најважнија је добра идеја Осмомартовски Сајам рукотворина На репертоару Биоскопа „Кварт“ Препознатљив бренд у региону На репертоару Биоскопа „Кварт“ Знатан број кривичних дела Запажен успех Краљевчана Времеплов

66 72 78 82 74 82 84 86 88 94

МАГАЗИН 13.3.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 13.3.2016.

Јануар 2016.

После обилних падавина и изливања река

МАГАЗИН

13.3.2016.

СИТУАЦИЈА ПОД

- Ванредна ситуација због елементарних непогода проузрокованих обилним падавинама проглашена је у понедељак 7. марта од 15 часова, а одлука ступила на снагу одмах и пре објављивања у Службеном листу града Краљева. - Градски штаб за ванредне ситуације на седници од 7. марта донео је наредбу којом се налаже евакуација становништва, покретне имовине и животиња са територије месних заједница угрожених поплавама. – Поплављено више од 200 кућа а око 400 људи евакуисано само или уз помоћ спасиоца, припадника Сектора за ванредне ситуације, Полиције и Жандармерије. - Огорчена борба за заштиту бунара у Жичком пољу из којих се здравом пијаћом водом снабдева највећи број становника Краљева. – Захтев Покрета за Краљево да се сазове хитна ванредна седница Скупштине града како би се сагледале штетне последице и организовала помоћ грађанима и привредним субјектима на поплављеном подручју

Фото: М. Радовановић

Д КОНТРОЛОМ

иша која је отпочела да пада у вечерњим часовима, и није престајала у ноћи између недеље и понедељка, на подручју града Краљева се мери количином од 37 литара по квадратном метру што је знатно мање него у суседним окрузима. Поучен негативним искуствима од пре скоро две године Градски штаб за ванредне ситуације је у непрекидном заседању од појаве првих капи кише, а седница одржана у јутарњим часовима првог радног дана ове недеље потврдила је да ситуација на подручју Краљева није алармантна и да је под контролом. Командант Штаба Томислав Илић је и овом приликом указао на људски немар, па је због неадекватног одржавања канала и отвора за одвод воде поново дошло да изливања у појединим деловима градског подручја. Предузеће „Србијаводе“ је прогласило ванредну одбрану од поплава на комплетном сектору Западне Мораве, од изворишта до Крушевца, укљу-

МАГАЗИН

13.3.2016.

чујући и појас према Новом Пазару где је количина падавина двоструко већа, као и на подручју Чачка где се мери са седамдесет литара по квадратном метру. И пре него је поплавни талас од Чачка стигао на подручје града Краљева у грдичкој ади су поплављене плодне оранице са десне стране Мораве, а сем неколико економских објеката у које је продрла вода није било поплављених кућа. То је према речима начелника Градског штаба Радоице Кочовића добар повод за закључак да ни у наредном периоду неће бити већих проблема на овом подручју. Кад су у питању мањи водотокови поново су се пробудили Чађавац, Маква, Обрвска и Лађевачка река и направили проблеме у Обрви, Мрсаћу и Бапском пољу. Због радова на чишћењу реке није склоњено накупљено грање пред мостом у Мрсаћу због чега је вода продрла у три објекта, па је било неопходно ангажовање тешке механизације за чишћење и

пумпи за извлачење воде из поплављених објеката. У Чачку је ванредна ситуација проглашена у понедељак у два ујутру што је било повод да из Краљева у помоћ буде послат један тим за спасавње на води. Опасност се надвила и над Ушћем због велике количине воде са простора Рудна која се коритом Радуше упутила према овом рударском градићу. Иако је према првим подацима вода ушла у два објекта у близини школе потврђено је да ситуација није алармантна, а да би на погоршање могле да утичу само нове падавине. Иако су метеоролози најавили променљиво и нестабилно време са падавинама све до 21. марта добрим се сматрају прекиди падавина што ствара могућност да се вода уз помоћ пумпи испумпава из поплављених објеката. Приликом првог обраћања јавности Кочовић је потврдио да је Штаб у сталном заседању, а механизација у при-

правности како би реаговала ако се за то укаже потреба. У пролеће 2014. године најугроженија је била Грдица, а иако се још током ноћи у понедељак Морава излила из корита и поплавила велике површине пољопривредног земљишта, а канали у близини „Радијатор инжењеринга“ и на подручју Шеовца били пуни, вода није претила да угрози стамбене објекте и индустријске погоне. Годинама уназад добро је познато која су критична места, посебно кад су у питању канали за одвод воде и мањи водотокови. То је било повод за предузимање бројних активности из надлежности локалне самоуправе посебно на Бубњу, Лађевачкој реци и Макви. Да би се осигурали остали делови предстоје обимнији радови на реци Рибници која у овој ситуацији још није показала своје ћуди, јер се горски слив показао релативно мирним, ако се изузме део испод Ћаве, у Заклопачи

МАГАЗИН

13.3.2016.

и делу Драгосињаца где проблеме прави Товарник. Територија града Краљева је испреплетана речним сливовима, посебно водама другог реда, а на стотине мањих и већих водотокова је тешко уредити у кратком року. Пословична немарност и неодговорност поново су дошли до изражаја у делу Конарева, код Јанковића, где је несавесни грађанин на свом имању направио препреку па се вода слила у насеље и направила проблем. Осим већ познатих локација које се оцењују критичним појављују се и нове што поново актуелизује ангажовање инспекцијских служби са задатком да уведу ред у овој области. Око поднева је потврђено да Градски штаб прати ситуацију, а да ће даље активности зависити од информација

које долазе са терена. Магистрални путеви око Краљева су проходни, а сем проблема који су се јавили у Прељини није било застоја у одвијању саобраћаја. Мање одроне земље и клизишта успешно су санирала предузећа која се баве одржавањем путних праваца тако да није било прекида саобраћаја. Проблем насеља Рибница су деценијама уназад подземне воде и атмосферска канализација јер није у ситуацији да прими сву количину воде која падне, па поплављеним домаћинствима не преостаје ништа до да чекају да се вода из дворишта сама повуче Све алармантнији подаци са терена утицали су на одлуку о проглашењу ванредне ситуације на територији града већ у првим поподневним часовима. Ванредна ситуација због елементарних непогода проузрокованих

обилним падавинама проглашена је од 15 часова, а одлука ступила на снагу одмах и пре објављивања у Службеном листу града Краљева. У образложењу Одлуке о проглашењу ванредне ситуације истиче се да обилне падавине доводе до појаве поплава и одрона, клизишта и ерозија, а како не постоји могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину на предлог Градског штаба за ванредне ситуације градоначелник је донео одлуку о проглашењу ванредне ситуације. Само неколико сати касније Штаб је донео наредбу којом се налаже евакуација становништва, покретне имовине и животиња, са територије месних заједница угрожених поплавама и за то одобрио употребу свих

снага система заштите и спасавања. Евакуација се врши у складу са Оперативним планом одбране од поплава на водотоковима другог реда, а за одржавање јавног реда и мира на овом простору задужени су одељења Полицијске управе Краљево и Комуналне полиције Градске управе. У складу са налогом команданта Градског штаба за неопходан превоз током евакуације ангажована су возила јавних комуналних предузећа са територије града, а задатак да се стара за реализацију и извршење наредбе о евакуацији поверен члану Градског штаба задуженом за евакуацију Светлани Дражовић и на-

челнику Градског штаба за ванредне ситуације Радоици Кочовићу. У образложењу наредбе се наводи да је Градски штаб за ванредне ситуације 7. марта разматрао извештаје стручно-оперативих тимова о стању на терену проузрокованом великом количином падавина и поплавама а како је утврђено да, из истих разлога због којих је проглашена ванредна ситуација, не постоји могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину одлучено да се приступи евакуацији најугроженијег становништва. Евакуација је отпочела у касним по-

подневним часовима а након краћег задржавања у просторијама школе у Грдици највећи број мештана се упутио ка рођацима и пријатељима остављајући домове у сабласној атмосфери мрклог мрака јер је струја у целом крају искључена због опасности да створи веће проблеме. Радост Грдичана због сазнања да је почетком претходне недеље отпочела градња заштитног бедема није трајала ни седам дана јер су пред воденом стихијом тешке грађевинске машине морале да се повуку пре мештана овог приградског насеља. Већ од раних јутарњих часова у уто-

МАГАЗИН

13.3.2016.

рак било је јасно да је ниво воде током ноћи порастао иако није достигао ниво из маја 2014. године. Тек негде предподне било је приметно да ниво опада што је потврдио и начелник Градског штаба за ванредне ситуације Радоица Кочовић. Податак да је за само сат времена ниво воде опао за седам до осам сантиметара довољна је потврда ставу да је главни поплавни талас прошао. - Вода која је ноћас дошла из правца Чачка сад се повлачи, а ако тим интензитетом настави током дана могли бисмо да приступимо санацији овог дела насеља. Више од 200 кућа су поплављене, а око 400 људи се евакуисало само или уз помоћ спасиоца, припадника Сектора за ванредне ситуације, Полиције и Жандармерије. Све смо углавном сместили у прихватни центар у школи, а након што је

већина после тога отишла код родбине остало је око тридесетак људи. У кућама је остало мање од сто људи од којих педесетак на спратовима, па смо преко повереника Црвеног крста организовали да припадници Сектора уђу чамцима и однесу им мало хране и воде за пиће. Струју нисмо смели да пустимо у овај део насеља, па смо агрегатима обезбедили напајање за две фарме које нису евакуисале крупну стоку како би могли да измузу краве. Остало је све на природи, јер док се вода не повуче не можемо да приступимо санацији терена. Уколико буде нових падавина, а најављене су током недеље до среде и четвртка, ми ћемо опет бити у проблему – потврдио је Кочовић. Током ноћи вођена је огорчена борба за заштиту бунара у Жичком

пољу из којих се здравом пијаћом водом снабдева највећи број становника Краљева. Уз помоћ припадника Сектора за ванредне ситуације, Полиције, Жандармерије, комуналних и предузећа „Западна Морава“ постављањем заштитног бедема спречено је да вода из Ибра допре до бунара који су превентивно били искључени како би се спречио продор воде са конаревске и жичке стране. У шест сати ујутру из Рашке је стигла информација да ниво Ибра опада што је у Краљеву било приметно после неколико сати. Поплављени су спортски терени у близини Атлетског стадиона, а сређивање може да уследи тек након што се вода буде спустила на сигуран ниво. Ни у уторак није отклоњена опасност од воде која се из правца Врдила

код Веригове баре сјурила према Конареву. И даље је отицање спречено код Јанковића у Конареву што је повод да Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ изда налог да се тај канал према Ибру очисти како би се отклонила опасност која прети делу насеља у близини. Поплављено подручје у Грдици је у преподневним часовима обишао градоначелник Краљева Томислав Илић и потврдио информације о ангажовању припадника Војске Србије, Полиције и Жандармерије у пружању помоћи угроженом становништву. - Ми смо синоћ били на бедему и успели да одбранимо 300 кућа и поједине привредне објекте, тако да се надам да се неће поновити 2014. година, али је ситуација и даље критична иако имамо информације да вода стаг-

нира – потврдио је Илић уз напомену да се ситуација и даље пажљиво прати без обзира на уверење да је под контролом. Од политичких субјеката у граду први се огласио Покрет за Краљево позивом председнику Скупштине града Сретену Јовановићу да, због новонастале ситуације и поплава проузрокованим обилним падавинама, у року од 48 сати сазове хитну ванредну седницу локалног парламента како би се сагледале штетне последице и организовала помоћ грађанима и привредним субјектима на поплављеном подручју. Писмом председнику Србије, Влади Републике Србије, премијеру, министру полиције и начелнику Сектора за ванредне ситуације Синдикат Запослених Полиције обратио се са предлогом за предузимањем активно-

сти око тренутних поплава које су захватиле Србију и новог таласа који наилази. Обзиром да се након поплава које су захватиле територију Србије очекује много већи талас падавина предложено је да се хитно изврши процена простора који може бити захваћен поплавама и пре најављених падавина изврши евакуација становништва. Предлог је подстакнут уверењем да је боље на неколико дана превентивно евакуисати грађане на безбедна подручја, него да их поплавни талас затекне на спавању и угрози животе већег броја њих отежавајући припадницима полиције, војске, ватрогасним јединицама и другим спасиоцима да дођу до угрожених, што ће отежавати нестанак струје у подручјима која буду захваћена таласом. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.3.2016.

13.3.2016.

Најтежа осуда понашања локалних функционера

МАГАЗИН

НЕПОЖЕЉНИ У ГРДИЦИ 18

Фото. М. Радовановић

- Градоначелник града Краљева и његов заменик, председник Скупштине града и чланови локалне владе нису добродошли у Грдици где долазе само да се сликају пред новинарима. – Краљевачки посланици у Народној скупштини нису ништа учинили за заштиту града од поплава. – Градња заштитног бедема као безначајна инвестиција за буџет града касни две године. – Вредност инвестиције вишеструко мања од износа средстава за санацију штете од поплава. – Трагање за новим видовима трајног решења. – Поједина места у Србији боље одбрањена него у пролеће 2014. године. – Народ уништен зарад сликања неких људи и зарад предизборне кампање. Бујичне поплаве више неће бити изузетак

МАГАЗИН 13.3.2016.

осле катастрофалних последица поплава у мају 2014. године, последњих тако великих размера од половине шездесетих година прошлог века, мештани Грдице су месецима видали ране и санирали штету коју је проузроковала вода. За то су утрошена значајна средства из градског буџета и донација, али и власника стамбених објеката са овог подручја. Неко је израчунао да би градња заштитног бедема као трајног решења било много јефтиније решење, али је пословична тромост у решавању оваквих проблема, рекло би се и „кратко памћење“, допринела да радови отпочну тек ове године и то након двогодишњег протеста мештана овог краја и наговештаја да би могли бити радикализовани. Велике несреће долазе у време кад се најмање очекују што се поновило и ове године у ноћи између 7. и 8. марта кад је поплавни талас, додуше нешто мањег интензитета него пре две године, поново прекрио највећи део Грдице. Растуће незадовољство мештана ескалирало је 9. марта приликом посете овом делу града министарке за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички која је искористила прилику да, приликом повратка са Бизнис форума на Копаонику, скокне до Краљева. Незадовољство је на експлицитан начин изразио председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац потврдом да локални функционери, градоначелник Краљева и његов заменик, председник Скуштине града и чланови локалне владе више нису добродошли у овом делу града. - Овај народ је излаган. Овде је обећавано да ће да се прави некакав бедем што је минимална, и никаква, инвестиција за овај град и за ову државу. Овде је дозвољено то да народ по други пут буде уништен, начисто уништен зарад сликања неких људи и зарад предизборне кампање. Овде нема предизборне кампање. И одмах да знате, локални функционери града Краљева, градоначелник града Краљева, заменик

градоначелника града Краљева, председник Скупштине, локална влада нису добродошли у овој средини – истакао је видно узбуђен председник Месне заједнице Грдица уз потврду мештана да локални функционери долазе да се сликају само кад дођу новинари. Тешко је избројати колико је пута током последње две године Ерац поновио став о неодговорном понашању локалних функционера, али и краљевачких посланика у Народној скупштини којима се ставља на терет крајња индолентност и незаинтересованост за стање у средини која им је омогућила угодан живот са бројним привилегијама. - Имали смо седам посланика, а да су донели по један километар пута од камиџорског моста довде овај народ би био заштићен. Имали смо саветника председника државе за привреду у привредно мртвом граду, имали смо амбасадора у Кини а резултат рада свих је нула – поновио је Ерац. Посета Грдици прилика је да министарка подсети како је почетком минуле недеље у Србији било места која су боље одбрањена него у пролеће 2014. године. Она друга трпе последице неодстатка дугорочних решења чија реализација није започела током последње две године. - Србија је пуно изградила после последњих поплава, али морамо да се припремимо за то да онакве бујичне поплаве више неће бити изузетак. Морамо да подигнемо ниво наше спремности на нову висину и на томе се ради – истакла је Удовички уз потврду о спремности државе да помогне становницима који су поново претрпели штету од поплава. Уз материјал потребан за санацију оштећења Грдичанима се још једном најављује дугорочно решење као трајна заштита од поплава, а поред заштитног бедема трагање и за другим решењима у ситуацији кад се очекују нове штете од изливања река. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.3.2016.

13.3.2016.

МАГАЗИН

Жандармерија брани Грдицу

ОПАСНОСТ И ДАЉЕ ПРЕТИ

Фото: М. Радовановић

- Припадници краљевачког Одреда Жандармерије ангажовани на ојачању заштитног бедема од тренутка кад је проглашена ванредна ситуација. Жандарми у двадесетчетворочасовној приправности. – На ојачању ангажовано 150 припадника јединице и педесетак радника предузећа „Србијаводе“. – Изостало присуство локалног становништва. - И поред различитих процена количине падавина краљевачки жандарми потврђују спремност да реагују и у најнеповољнијим условима. – Забринутост министарке изазвана приметном љутњом и апатијом становника Грдице. - Непогоде последица климатских промена и проблема који су се нагомилавали у дугом периоду. – Ускоро помоћ угроженом становништу Грдице и посета премијера Александра Вучића

13.3.2016.

МАГАЗИН

обро је позната чињеница да приликом елементарних непогода угроженом становништву у помоћ први прискачу припадници жандармерије, полиције и војске. Тако је било и овога пута кад су припадници краљевачког Одреда Жандармерије изашли на терен, од тренутка кад је проглашено ванредно стање на територији града, како би ојачањем бедема са десне стране Западне Мораве спречили продор воде према Грдици. Ангажовани су на местима која су оцењена најкритичнијим и чијим би попуштањем под налетом поплавног таласа биле угрожене стотине домаћинстава у доњем делу тока реке. На пословима ојачања бедема од понедељка је ангажовано 150 припадника одреда, а планови јединице подразумевају двадесетчетворочасовну приправност. До тренутка кад их је у адранској

ади посетила министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички заштитни бедем је ојачан са око пет хиљада џакова напуњених песком, а командант одреда Дејан Луковић потврђује јасну намеру да буде ојачан до границе која неће дозволити продор воде. Припадници једнице, потпомогнути са педесетак радника предузећа „Србијаводе“ улажу маскималне напоре да ојачају заштитни појас иако је у овом тренутку, и поред позива, изостало ангажовање локалног становништва. - Овде нема потребе да долази нико јер имамо 150 припадника одреда са којима можемо да извршимо задатак, а имамо и двадесет припадника који врше пуњење џакова како би убрзали рад који сам организовао уз сагласност директора и министра полиције. Имамо припаднике

јединице који су 24 сата приправни у бази и спремни да у сваком моменту крену у извршење задатка – каже Луковић уз потврду да су претходних дана припадници одреда били ангажовани на подручју општина Чачак и Лучани, а потом током ноћи на бедему поред Мораве. Приликом посете министарке Удовички у среду процењено је да ће критични период, због најаве обилнијих падавина, трајати наредних 48 сати. И поред различитих процена количине падавина, које се најављују из различитих извора, краљевачки жандарми потврђују спремност да реагују и у најнеповољнијим условима. Министарка није крила забринутост изазвану љутњом и апатијом које није скривао нико до мештана Грдице са којима је била у контакту. - Морамо да се супроставимо не-

погоди која је ту и уложимо сву расположиву енергију коју имамо. Радимо на нивоу владе, али морају и локалне заједнице и грађани јер може још увек да буде јако лоше време – каже Удовички уверена да су непогоде последица климатских промена и проблема који су се нагомилавали у дугом периоду. Уверење да су од последњих поплава катастрофалних размера пре нешто мање од две године само неке локалне самоуправе успеле да обезбеде ефикасан одбрамбени систем и заштите се води ка ставу о потреби исцрпне анализе рада оних који то нису урадили, али и промени приступа проблему. У овом тренутку најзначајнијим се сматра ангажовање свих структура како би се одбранило што се одбранити може, и предупредиле даље неповољне последице

Да опрезност никад није на одмет наводи став о потреби да се разматра и најнеповољнија претпоставка и изврше потребе за евакуацију становништва уколико то буде потребно. Министарка у најскоријој будућности најављује помоћ свима који су претпрели штете од поплава, а посету је већ за следећих петнаестак дана најавио и председник Владе Србије Александар Вучић. Извесно је да велике кише, са њима и могуће поплаве, нису последње које могу да очекују становници приградских насеља који једину наду виде у изградњи скоро два километра дугог заштитног бедема. Када ће радови бити настављени у овом тренутку нико не може да прогнозира, јер су се тешке машине са подручја Грдице повукле у тренутку кад је запретила опасност од поплава. Чак и ако не буде

поновног плављења појаса на траси којом је планирано да се протеже бедем неизвесно је када би, због влажног терена, машине могле да буду враћене. Министарка Удовички указује на потребу да се кише изазване климатским променама прихвате као део свакодневног живота, а време када нема поплава схвати само као период припрема за следећу. Ситуација на терену у многоме ће зависити од метеоролошких прилика, а киша која је почела да пада у среду у вечерњим часовима не улива превише оптимизма и поред најаве Хидрометеоролошког завода да се обилније падавине очекују у источним и југоисточним деловима земље. Т. Радовановић Фото: М. Радоваановић

МАГАЗИН 13.3.2016.

Тринаест година од смрти првог демократски изабраног премијера Србије

МАГАЗИН

13.3.2016.

ЗОРАН ЂИНЂИЋ ВЕЧ

ЧИТА ИНСПИРАЦИЈА

- Са Зораном Ђинђићем на челу Србија би одавно била у Европској унији живело би се боље и пристојније него данас кад се његовим перјем ките они који су на власти као и деведесетих година, а које је он сменио. - Кад је Зоран Ђинђић преузео место премијера Србија је била уништена земља која није имала пријатеља у свету, али ни буџет и фондове. - Као и пре 2000. године данас се не цени знање, функционери на највишим државним фукцијама су сумњивог квалитета, сумњивог морала, а посебно знања

13.3.2016.

МАГАЗИН

вадесет пет минута иза поднева 12. марта 2003. године метком из снајперске пушке у дворишту Владе Србије погођен је Зоран Ђинђић, први демократски изабран премијер после пада режима Слободана Милошевића. Након што је преминуо, после операције у Ургентном центру Србије, убиство су осудиле политичке и невладине организације и међународна јавност, указујући да су убице желеле да зауставе процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији, које је Ђинђић бескомпромисно спроводио. Тринаесту годину заредом, поро-

дица, пријатељи, страначке колеге и грађани су, паљењем свећа и полагањем цвећа на његов гроб у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, одали пошту ЗорануЂинђићу, а годишњица смрти је обележена низом манифестација. Демократска странка широм земље сваког 12. марта традиционално обележава један од најтужнијих дана у својој историји, али и историји Србије, кад је изгубила човека са визијом и огромном енергијом да ту визију оствари. То је након парастоса у краљевачком Храму спаљивања моштију Светог Саве потврдио члан Савета омладине Градског одбора Демократ-

ске странке Павле Шкорић који је у време атентата имао непуних десет година. Слика о том времену створена је на основу прича које потврђују да је Зоран Ђинђић носио огромну енергију која је после дугогодишње учмалости покренула земљу да би промене биле заустављене након трагичне смрти. Генерације младих верују да би са Ђинђићем на челу Србија одавно била у Европској унији, да би се живело боље и пристојније него данас кад се његовим перјем ките они који су на власти као и деведесетих година, а које је управо он сменио. Члан Градског одбора Демократске странке Вукомир Митровић подсећа

данас се не цени знање, данас смо у прилици да су функционери на највишим државним фукцијама сумњивог квалитета, сумњивог морала, а посебно знања. Генерација која долази зна добро за поруке и идеје Зорана Ђинђића и захваљујући њима Србија ће имати будућност, јер ће се пре свега они борити за праведнију и бољу Србију – каже Митровић. Зоран Ђинђић је често долазио у Краљево о коме је знао све као и о осталим деловима земље. Толико је добро познавао менталитет народа, каже Митровић, да је у сваком тренутку свакоме знао да каже шта треба да ради у својој средини. Најважнијим

од свега сматра се способност да инспирише генерације следбеника који ни у тренуцима највећих тешкоћа нису осећали превелики терет због чега су били спремни да се жртвују радећи у корист земље. Тринаест година након смрти Зоран Ђинђић је и даље инспирација свим члановима Демократске странке, посебно најмлађима који потврђују спремност да уложе сву енергију у борби за остваривање његове визије. - Док живи идеја Зорана Ђинђића живеће и он, а док смо ми омладинци ту и његове идеје ће итекако живети – поручује Шкорић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

да је у време кад је Зоран Ђинђић преузео место премијера Србија била уништена земља која није имала пријатеља у свету, али ни буџет и фондове. - Ђинђић је знао да највећи потенцијал има у свом народу, да је тај потенцијал знање, а да само знањем Србија може да крене напред. Стално нас је опомињао да морамо да учимо без обзира на године и да само учење може Србију да води напред. Опомињао нас је да сваког дана урадимо нешто више, јер ћемо само тако сви скупа највише урадити за државу Нажалост у 2016. години неке вредности су и даље исте. Као и пре 2000.

Где смо били, шта смо радили у фебруару?

МАГАЗИН

13.3.2016.

ПОСЛЕДЊА СЕДНИЦА

- Централни догађај у фебруару прво коло светске Б групе Фед купа између репрезентација Србије и Шпаније и посета шефа Делегације Европске уније Мајкла Давенпорта. – Одржане три седнице Градског већа и последња седница Скупштине града у овом сазиву. – Формирано предузеће Аеродроми Србије као први корак у пуштању у рад Аеродрома „Морава“. – Обележен Дан државности Републике Србије. – Краљевачки књижевници протествовали против ругла у облику табле са полуписменим текстом на простору испред зграде Градске управе. – Представљен Локални план за заштиту животне средине и начини коришћења подстицајних средстава за запошљавање

А СКУПШТИНЕ ГРАДА

акон традиционалног затишја у активностима градских челника на почетку календарске године фебруар је отпочео најавом да у магацину код Аутотранспорта у Адранима почиње испорука кошница за пет породица које су конкурисале на Програму помоћи поплављеним подручјима од стране Европске Уније. Сваком кориснику је намењено по седам кошница, са додатном опремом, а представницима медија је омогућено да сниме комплетирану кошницу и добију додатна обавештења од консултанта проф. Небојше Недића.

Истог дана, у четвртак 2. фебруара, Савет за родну равноправност града Краљева је, у сарадњи са Удружењем ликовних и примењених уметника „Владислав Маржик“, организовао изложбу слика краљевачких уметница под називом „Жене у визуелној уметности града Краљева“, а под слоганом „Уметност је женског рода“, са жељом да се покажу дела жена у уметности и истакне њихов значај. Након што је из кабинета начелника Рашког управног округа потврђена вест о формирању предузећа Аеродроми Србије, и најављена могућност скорог пуштања у редовни ваз-

душни саобраћај Аеродрома „Морава“, два дана касније је одржан састанак коме су присуствовали помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре државни секретар Зоран Илић, вршилац дужности директора предузећа Аеродроми Србије, начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, шеф Стручне службе Рашког управног округа Милоје Кундовић, начелник Моравичког управног округа Слободан Јоловић, градоначелник града Краљева Томислав Илић, помоћник градоначелника Новог Пазара Фарук Суљевић, заменик градоначелника

13.3.2016.

МАГАЗИН

града Чачка Раденко Луковић, председник општине Рашка Игњат Ракитић, заменик начелника Општинске управе општине Брњачка Бања Славиша Пауновић, председник општине Тутин Шемсудин Кучевић. Већ следећег дана одржана је 49. седница Градског већа на којој су разматрани нацрти решења о давању сагласности на планове рада јавних установа чији је оснивач град. Пред члановима већа се нашло разматрање одлуке о суфинансирању програма рада удружења грађана, одлуке о приступању изради Локалног акционог плана за младе града Краљева за период 2016 – 2020. године, о давању сагласности на Извештај о реализацији Програма рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде, закључак о усвајању Извештаја о раду Градског штаба за ванредне ситуације за 2015. и годишњег Плана рада Градског штаба за ванредне ситуације за 2016. годину, давање сагласности на предлог Програма пописа незаконито изграђених објеката на територији

града, давање у закуп грађевинског земљишта у јавној својини, распоред коришћења буџетских средстава Дома здравља „Краљево“ за текуће и капиталне трансфере на нивоу Републике за 2016. годину, решење о отуђењу једне катастарске парцеле и решење о образовању Комисије за давање предлога скупштинске одлуке о размени непокретности са ДОО Урбо-Веселић из Краљева. У петак, 5. фебруара су, након жреба којим је одређен распоред дуела првог кола Светске Б групе Фед купа између репрезентације Србије и Шшаније, и конференције за новинаре у Хотелу „Турист“, испред средњег улаза зграде Градске управе поред јоргована који је прошле године током Дејвис купа засадио Новак Ђоковић, најбоље тенисерке обеју репрезентација Јелена Јанковић и Гарбиње Мугуруза, засадиле су по један јоргован. Иако је планирано да српске и шпанске тенисерке у свечаној сали Градске управе града приме градоначелник Краљева Томислав Илић и начелник

Рашког управног округа Небојша Симовић са сарадницима, није примећено присуство гошћи. Краћи програм за домаће тенисерке организовала је Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“, а присутнима су се обратили представник града и Рашког управног округа који су тенисеркама уручили пригодне поклоне. Десети дан фебруара памти се по посети шефа Делегације Европске уније у Србији амбасадора Мајкла Давенпорта и других високих званица, који су након састанка са градским челницима присуствовали примопредаји техничке документације за градњу постројења за прераду отпадних вода. Пре посете Ветеринарском институту и Лопатници где је средствима Европске уније изграђен мост преко истоимене реке новинарским екипама је наложено да се због превоза јаве колеги из Кабинета градоначелника града Краљева Зорану Љубојевићу, на тел. бр. 064 891 2280 или на мејл sluzba_informisanja@kraljevo.org, јер у супротном не могу да рачунају на место у полу-

празном аутобусу. На педесетој седници Градског већа у среду 10. фебруара разматрани су предлози за допуну дневног реда Скупштине града заказане за следећи дан, да би два дана касније била одржана још једна, педесет прва по реду. Прва тачка дневног реда односила се на разматрање Предлога решења о распореду коришћења буџетских средстава основног и средњег образовања, а наредне решења о распоређивању буџетских средстава индиректним корисницима буџета месним заједницама за 2016. годину, расписивање Конкурса за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Краљева у 2016. години и разматрање двадесетак жалби Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ на решења Комуналне полиције Одељења за инспекцијске послове. Дан државности 15. фебруар повод је да, по традицији, на Тргу српских ратника, на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од

1912. до 1918. године, представници града Краљева, уз бројне друге делегације, положе венце и цвеће да би продужили до Ушћа где се одржава Сретењска атлетска трка. Четвртак, 18. фебруар резервисан је за нове активности Савета за родну равноправност града Краљева који је организовао доделу диплома женама ватрогасцима из Добровољног ватрогасног друштва Витковац-МилаковацПеченог. У сарадњи са Саветом за родну равноправност и Одељењем за ванредне ситуације града Краљева, председник Удружења је организовао обуку са Ватрогасним савезом, након које је 20 жена омогућило да се формира Женска ватрогасна јединица. Истог дана се медијима саопштењем обратило Краљевачко удружење писаца које је одржало конференцију за штампу тачно у подне испред зграде Градске управе. Разлог одржавања још једном је било ругло у облику табле са полуписменим текстом на простору испред зграде Управе које више месеци чини саставни део такозваног „Меда-

љона пријатељства Срба и Француза“, у непосредној близини „првог јубиларног јоргована“. Представницима средстава информисања обратили су се краљевачки писци Раде Велизаров Ерац и Иван Новчић. У четвртак, 25. фебруара Одсек за заштиту животне средине Одељења за инспекцијске послове Градске управе организовао је презентацију Локалног програма заштите животне средине града Краљева од 2016. до 2025. године, а четири дана касније град Краљево, у сарадњи са локалном филијалом Националне службе за запошљавање, састанак на коме су презентовани начини коришћења подстицајних средстава за запошљавање. Промоција мера активне политике запошљавања и јавних позива Националне службе за запошљавање у овој години одржана је у понедељак, 29. фебруара у Свечаној сали Градске управе града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Удружење „Доста је било – рестарт“ пред априлске изборе

МАГАЗИН

13.3.2016.

САМО ДО ЦРВ

- Пред априлске ванредне парламентарне изборе Удружење „Доста је било – рестарт“ у двадесет тачака дефинисало заједнички наступ опозиције а после тога формирање техничке владе са једногодишњим мандатом. – Иако је предлог добро примљен на локалном нивоу није одговарао челницима опозиционих странака. – У Србији не постоје стабилне институције јер је извршна власт јача од њих. - Локална власт нема никакву перцепцију вођења политике, па није дефинисала приоритете у раду. - Резултати до сада спроведених реформи су поражавајући, повећана је стопа пореза, акцизе и износ доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. - Јавност у раду једини начин да се разоткрију све преваре на тендерима и јавним набавкама

Фото: М. Радовановић

ВЕНЕ ЛИНИЈЕ

ако је основано само месец и по дана пре последњих ванредних парламентарних избора, а и предизборна кампања трајала само толико, Удружење „Доста је било – рестарт“ успело је да обезбеди подршку 2,1 одсто бирача иако му истраживачи јавног мњења нису давали шансе веће од 0,4 одсто. Непуне две године после тог периода удружење је успело да прошири инфраструктуру на шездесетак општинских и градских одбора и поверење аналитичара које потврђује да би подршка бирачког тела могла да достигне три одсто. Полазећи од става да је прогнозирани успех на претходним изборима премашен четири пута у удружењу верују да би, применом исте аналогије на тренутна предвиђања, сигурно прешли цензус на републичком нивоу. Пред априлске ванредне парламентарне изборе удружење је предложило заједнички наступ опозиције дефинисан у двадесет тачака којима се после победе предвиђа формирање техничке владе са једногодишњим мандатом, а након тога расписивање нових избора на којима би свака од

МАГАЗИН

13.3.2016.

њих наступила самостално или у коалицији са другим странкама. Координатор Покрета „Доста је било“ за Краљево Зоран Каличанин потврђује да је предлог наишао на повољан пријем на локалном нивоу, али су га одбили челни људи већих опозиционих странака јер им као такав није одговарао. - Разлоге не знамо, али пошто се сви налазе на функцијама више од двадесет гогдина вероватно им није одговарало то што се појавио неко ко је у кратком времену остварио тако добре резултате. До удруживања опозиције није дошло па је Покрет одлучио да на републичке и локалне изборе изађе сам и тако провери вољу грађана. Ако не успемо вероватно ћемо поднети оставке и препустити даље руковођење другима – каже Каличанин. Оновни циљ борбе против актуелне власти је стварање стабилних институција какве данас не постоје јер је извршна власт јача од њих. То потврђују јавна предузећа која су спремна да плате вишемилионске казне радије него да податке о посло-

вању доставе заштитнику грађана и поверенику за информације од јавног значаја. Прво обраћање краљевачкој јавности повод је за потврду да локална власт нема никакву перцепцију вођења политике, а како није дефинисала приоритете ради апсолутно стихијски што се на најнегативнији начин одражава у ситуацијама у каквој се нашла након последњих поплава на територији града. Летимичан поглед на буџет града у последње три године потврђује да је 2014. године субвенционисању јавних предузећа и установа намењено 60 милиона динара. Овај износ је у следећој години био незнатно већи да би у овој био пројектован на деведесет милиона. Простим сабирањем долази се до цифре од 220 милиона, а у Удружењу „Доста је било“ верују да је то више него довољно да се изгради заштитни бедем који би трајно решио проблем заштите грађана Грдице од поплава. Кључно место у политичком програму удружења заузима партијско запошљавање у јавним предузећима и

установама, за које се сматра да је разорило Краљево колико и остатак земље. Овај начин запошљавања сматра се основним разлогом тако великих субвенција предузећа и установа у којима су као дисциплиновани гласачи запошљавани партијски кадрови. - Да би се све ово исправило локална власт треба да буде на нивоу људи у привреди и да има бољу сарадњу са њима. Добар пример како се привредници боре против стихије је „Радијатор инжењеринг“ који запошљава више радника од осталих у Грдици. Иако прошле године нису добили ни динара за отклањање штетних последица поплава, које су процењене на 300 хиљада динара, сопственим средствима су изградили потпорни зид и овај пут сачували фирму од штете. Да су сви радили тако сигурно би данас ситуација била много боља, а штета коју је направила овогодишња поплава знатно мања – каже Каличанин. Управо завршен Економски форум на Копаонику потврдио је да су јавна предузећа кроз субвенције потрошила милијарду и 200 милиона динара, а уз

то у 2014. години остварила губитак од додатне 61 милијарде. Податак да им је у истом периоду отписан порез у износу од 18,8 милијарди динара води ка логичном питању о односу који држава има према овим губиташима и ником више. Каличанин потврђује да су резултати до сада спроведених реформи у земљи поражавајући, да је стопа пореза са осам повећана на десет одсто, а повећане су акцизе и износ доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Податак да је незапосленост у Краљеву достигла 35 одсто води ка потреби за повезивањем радног стажа у предузећима којима је током претходне године покренут стечајни поступак. Док се на челу Министарства привреде налазио председник Удружења „Доста је било“ Саша Радуловић средства за ову сврху требало је да се обезбеде из посебног гаранцијског фонда. - Мислимо да други фондови не дају никакве резултате, посебно не Фонд за развој из кога су паре отишле у неповрат. Он је био предвиђен за рурални развој, а испада да је најрурал-

нија општина у Србији Београд, јер је око две милијарде динара додељено привредницима главног града. Наше црвене линије су транспарентност и јавност у раду, а ако будемо део власти у локалној самоуправи искључиво ћемо правити коалиције са странкама које на првом месту имају транспарентност и јавност у раду. То значи да ће неко ко на јавном конкурсу буде изабран за директора сваког месеца на сајту предузећа морати да објави податке о приходу и расходу предузећа, тендерима који су објављени и коме су додељени, јер је то једини начин да се обезбеди јавност у раду и разоткрију све преваре које се дешавају на тендерима и јавним набавкама – каже Каличанин. Нови прописи стављају локалне самоуправе у посебно неповољан положај због чињенице да ће им бити враћена знатно мања количина средстава од пореза на зараде него што је то било случај раније. Због мање количине пара у буџету, а повећаних расхода, и Краљевчани ће морати да рачунају на повећање пореза на имовину и локалних комуналних такси.

Пред двадесетседмомартовски митинг Заветника у Београду

МАГАЗИН

13.3.2016.

РАЂАЊЕ НОВЕ НА

ЦИОНАЛНЕ ИДЕЈЕ - На путу према Европској унији Србија је изгубила државне атрибуте, распродала природне и привредне ресурсе и понизила грађане. - Европска унија не види Србију као пуноправну чланицу, већ искључиво као своју колонију и земљу у којој ће дириговати политичким приликама. - Политика приближавања Србије НАТО пакту угрожава националне и државне интересе. - Јавни дуг Србије који са оваквим привредним растом не може да се отплати ни за наредних 200 година. - На Балкану се звецка оружјем, тероризам је буквално пред вратима, а велики је број оних који са простора Србије одлазе у терористичке формације обучавају се како би отварали нова жаришта у овом делу Европе

рпски сабор Заветници егзистира од Сретења 2012. године као неформална група људи који су на барикадама Косова и Метохије у најтежим тренуцима пружали подршку српском народу. Након тога су у Београду организовали велики број протеста због одлуке власти да се барикаде уклоне како би, кроз процес преговора са косовским властима које се сматрају нелегитимном, јужна покрајина била предата у руке самозване државе Косово. Иако су од првог дана оријентисани на политичко деловање Заветници су регистровани као удружење грађана све до стварања услова за упис у регистар политичких странака. Намера чланова удружења је да се, као нова национална снага некомпромитованих људи који имају чисте биографије, појави на априлским изборима. Портпарол Српског сабора Заветници Милица Ђурђевић посебно значајним оцењује податак да удружењу приступају људи који никада нису били ни у једној партији, и никоме нису поклонили поверење, а у новој политичкој групацији виде нову наду. Боравак у Краљеву прилика је за подсећање да организација баштини политику очувања територијалног суверенитета и уставног поретка засновану на ставу о погубности петнаестогодишњег пута који Србију приближава Европској унији. На том путу је, верују Заветници, изгубила државне атрибуте, распродала природне и привредне ресурсе и понизила грађане, а посебно опасним се сматра уверење да Европска унија Србију не види као пуноправну чланицу, већ искључиво као своју колонију и земљу у којој ће дириговати политичким приликама. - Ми смо евроскептична организација и сматрамо да је неопходно извршити ревизију свих споразума који су потписани на путу придруживања Европској унији јер су оставили дубок траг на нашу привреду, економију, традиционални систем безбедности и низ других аспеката. Ту пре свега мислим на Споразум о стабилизацији и при-

МАГАЗИН

13.3.2016.

друживању којим је Србија допустила да од 2017. године странци могу под истим условима узимати нашу најплоднију ораницу у вишедеценијски закуп, да не говоримо о пљачкашком процесу приватизације који је оставио армију незапослених. Залажемо се да се испитају све те приватизације и санкционишу они који су у томе учествовали. Сматрамо да актуелна власт која, поред тога што води Србију ка чланству у Европској унији, од Србије прави НАТО колонију. То потврђује и Закон о сарадњи са НАТО пактом у области логистичке подршке којим је држава дозволила да његове трупе без икакве прекршајне, материјалне и кривичне одговорности могу да се крећу српском територијом. То значи да НАТО војник може слободно упасти на нечије имање, опљачкати или убити неког, а за тако нешто не одговарати пред законима Републике Србије. Тако Србију буквално проглашавамо за колонију, а чин потписивања таквог закона је практично окупација – каже Ђурђевић. Усвајање спорног закона било је повод за организацију протеста који је окупио више од петнаест хиљада људи, а медији са националном покривеношћу га игнорисали маргинализујући број учесника скупа. И поред тога преовладава уверење да је Србија устала и да се народ пробудио после вишегодишњег ћутања. Слично расположење потврдио је протест у Нишу који је нарочито страдао током НАТО агресије 1999. године, а Заветници за 27. март најављују нови на београдском Тргу републике као највећи анти НАТО протест у Европи. На позив за учешће одазивали су се и Краљевчани противници политике приближавања Србије НАТО пакту која угрожава националне и државне интересе. Милица Ђурђевић подсећа да је Србија тренутно у врло деликатној ситуацији пре свега због чињенице да је оптерећена великим јавним дугом који са оваквим привредним растом не може да отплати ни за наредних 200 година.

- Привреда је опустошена, држава опљачкана и окупирана војно, економски, културно и духовно што је велики проблем, јер народ који нема моралну обнову не може да има ни привредну. Србија данас не зна где су њене границе, а суочава се са сепаратистичким тенденцијама и мимо Косова и Метохије, пре свега мислим на Аутономну покрајину Војводину и Рашку област. На Балкану се звецка оружјем, тероризам је буквално пред вратима, а велики је број оних који са простора Србије одлазе у терористичке формације обучавају се како би отварали нова жаришта у овом делу Европе. Србија има бројне проблеме, а нема државно руководство, јер марионете Брисела и Вашингтона кроје политику по мери страних интереса. Због тога не смемо дозволити да се посланици који су гласали за Закон о сарадњи са НАТО пактом, и низ других спорних споразума, као и ова влада сачињена из тих редова икада врате у скупштинске клупе – каже Ђурђевић. Боравак у Краљеву је прилика за позив бирачима пред наступајуће изборе да тако нешто не допусте онима који нису заслужили да буду представниици народа у највишем законодавном органу. Овакав став заснива се на уверењу да Србија заслужује у парламенту људе који ће са подједнаким жаром бранити свако село, град, радника, сељака, дете, породицу и знати за шта подижу руке кад гласају. Повод за тврдњу је уверење да већина из последњег скупштинског сазива није ни прочитала законе за које је гласала. Заветници су уверени да Србијом у овом тренутку руководи један човек кога контролишу Брисел и Вашингтон. Србија је имала проблема и пре њега, а сумња у добар део одговорности за тренутно стање усмерена је према представницима претходне власти за коју се сматра да је нанела непроцењиву штету српском народу. Нада да ће њихови наследници процесуирати оне за које се верује да су опустошили земљу није се остварила, а поразно делује уверење да је актуелна власт брже него претходна „продавала српске на-

Милица Ђурђевић

Фото: М. Радовановић

13.3.2016.

МАГАЗИН

ционалне интересе да би се додворили газдама који су их довели на то место“. Најпогубнијим се сматра став о партији идолопоклоника који су једног човека прогласили за неприкосновеног вођу и омогућили му да сам одлучује о судбини народа. Тврдња да Срби никада нису имали отклон од фигуре вожда води ка ставу да он до сада никада није постављен из Брисела и Вашингтона. Проблемом се сматра начин обраћања народу којим се шаље поруке Брисела и Вашингтона, а Заветници посебно иритирајућим доживљавају његове квалификације о нерадном народу и потреби промене његове свести. - Такав човек налази се на челу Србије и контролише ресорна министарства у земљи која никад није имала оволику нестручну владу. На изборима су победили зато што је српски народ очекивао да ће процесуирати претходне, а то нису учинили па су обманули јавност. Чињеница је да су актуелни председник државе и председник владе говорили да ће поништити споразуме које

је Борко Стефановић потписао са Едитом Тахири. Не само да то нису урадили већ су их унапредили и потписивањем Бриселског споразума потпуно предали наше интересе на Косову и Метохији. Говорили су како ће преиспитати све спорне приватизације, а имали смо само хапшења зарад маркетинга и јефтиних политичких поена, па је Мишковић данас на слободи, а још ће тужити државу због хапшења. Реформе о којима су говорили нису дале апсолутно никакве резултате, незапосленост је велика, људи напуштају Србију, а говори се о отварању фабрика док су смањене субвенције пољопривредницима а село доводи на руб пропасти. Сматрамо да је политика против српског села и опстанка привреде проузрокована бриселским интерсима који имају за циљ да на српско тржиште увозе отпад од хране. До тога је дошло зато што је народ од 2000. године, када је извршен државни удар, изгубио могућност да бира руководство на фер и поштеним изборима. Почела је свеобухватна медијска

контрола и пропаганда, па данас немамо могућност ни да представимо идеје другачије од оних које предлаже актуелно руководство. У таквим околностима, партијско запошљавање је узело маха, а људима прете да ће изгубити радно место ако се побуне против неке одлуке. Са овим режимом и заиста имамо такву слику, али верујемо да су процеси које смо покренули пробудили народ из апатије и да овакво стање неће дуго трајати – верује Ђурђевић. Податак да и у таквим условима водећа политичка снага у земљи има велику подршку у народу тумачи се малом излазношћу бирача на изборе због уверења да земља нема алтернативу. Заветници поручују да су они алтернатива која је дан раније свим националним снагама упутила позив на окупљање. Алтернативу нуди и краљевачки одбор Заветника који је спреман да наступи на локалним изборима у коалицији са странкама које имају сличне програмске циљеве, супростављање даљој НАТО окупацији, отпору чланству Србије у Европској унији уз

предност сарадњи са Руском Федерацијом. Иако се основни погледи не спољну политику земље не разликују има и таквих који онемогућавају заједнички излазак на изборе. Српски радикали су одлучили да изађу сами, а Покрет Двери и Демократска странка Србије да иступе из патриотског блока, а Заветници су уверени да је то лоша одлука па настављају преговоре са бројним другим удружењима уз потврду да ће врло брзо објавити састав изборне листе. На одлуку грађана за подршку једној од странака на изобрима често утиче недовољна количина података, па Ђурђевић подсећа на реалну могућност ревизије необавезујућих споразума какав је онај о стабилизацији и придруживању. - Наравно да се то сакрива од јавности, а свако ко чита споразум може да се увери у такву могућност. И остали неуставни споразуми морају бити поништени, а не може се вршити политички притисак на Уставни суд да би прогласио како је уставно то што је Србија потписала да НАТО трупе могу

слободно да крстаре нашом територијом, јер се тако одричемо суверенитета на пољу безбедности. Да не говорим о томе шта је у погледу Косова и Метохије потписано Бриселским споразумом којим се допушта да такозвано Косово постане члан међународних организација, и улази у Европску унију, а да га Србија не спутава на том путу. Када је у питању Закон о НАТО пакту инсистирамо на референдуму зато што је то питање о коме не може да одлучује само парламент, већ сви грађани. То је њихово право и демократски инструмент, а иоле према народу одговорна влада би са тим законом изашла пред грађане – каже Ђурђевић. Заветници верују да се читавих осамдесет одсто грађана противи приближавању Србије НАТО пакту што је додатни повод за одржавање референдума. Овом захтеву придружује се и други који се везује за подршку на предстојећим изборима како би се са довољним бројем посланика, не мањим од једне трећине укупног са-

зива Народне скупштине, спречила промена устава и усвајање штетних закона. Уверени да ће бити највеће изненађење априлских избора, које сматрају инструментом за улазак у институције власти, Заветници обећавају наставак борбе за остваривање постављених циљева независно од резултата. Након митинга у Љубовији, Панчеву, Лесковцу и Нишу до избора следе нови у Новом Саду, Крагујевцу и Ваљеву, али и бројне трибине у многим другим градовима. Потврда да организацију подржава велики број интелектуалаца, и особа из различитих сфера јавног живота, довољна је за чврст став да ће на митингу у Београду крајем марта бити потврђена одговорност према прошлости и будућности. Милица Ђурђевић верује да ће наредни дани бити уписани у новијој српској историји због потврде да се, и у време кад све делује прилично апатично, и из ћутања рађа нова национална идеја. Т. Радовановић

Петнаест година од демократских промена: Милен Пановић (2)

МАГАЗИН

13.3.2016.

ИМА НАДЕ ЗА КРАЉЕВО

- Након 5. октобра 2000. године код представника нове власти до пуног изражаја је дошао ентузијазам баш као што се после рата код сваког човека буди нада да може да буде боље. – Одлука да се пувуче из политичког живота једна од најлепших и најпаметнијих у животу. - Тежак и трауматичан период након освајања власти због неприродне коалиције осамнаест странака са дивергетним погледима на даље одвијање демократских процеса. - Велику штету демократској политици нанело је понашање група које су покушавале да дезавуишу демократске процесе, али и агресивних појединаца који у ставовима нису имали ништа демократско. - Након демократских промена Краљево није имало довољно способног кадра да било шта учини, а међу припадницима бројних гарнитура на власти ни менаџерског духа. - Стереотип да су сви политичари лопови, и да краду, заснива се на уверењу да у политичким опцијама седе представници народа који на супротној страни увек виде лопова

Милен Пановић

Фото: М. Радовановић

13.3.2016.

МАГАЗИН

еднодушна оцена свих учесника у истраживању узрока који су довели до демократских промена у октобру 2000. године потврђује неописиву количину вере да је дошло друго време и да промене више нико није могао да заустави. Активни учесници догађаја који су водили ка њима били су убеђени да је правда на њиховој страни, а да је након председничких избора које је добио Војислав Коштуница дошао тренутак за фундаменталне промене. Њих су годинама пре тога најављивали опозициони прваци, а надахнути говор Зорана Ђинђића на препуном Тргу српских ратника једне снежне децембарске вечери био је потврда свега што је годинама носио у себи, и исто толико дуго сањао, Милен Пановић. Пуна три месеца су те године трајали протести бројних Краљевчана који су били убеђени да им је украдена убедљива победа на изборима. Слично расположење владало је у

народу и скоро четири године касније у време када људи нису морали да имају политичке амбиције да би учествовали у догађајима који се оцењују историјским. Довољно је било уверење о потреби да се нешто промени после деведесетих година двадесетог века које су оцењене најтежим у последњих неколико деценија пре тога. - Први пут у животу сам видео толики талас људи који су стремили новом времену и знао сам да то не може да заустави нико. Сећам се колона на Ибарској магистрали на путу за Београд и масе људи на тргу кад је пред изборе говорио Коштуница. Никад до тада није на једном месту било толико људи, нити енергије, и није било никакве могућности да се нешто друго догоди. Преовладавало је еуфорично расположење јер се ствари одвијају тако након што је народ десет година трпео последице санкција, ратова и разарања. Наравно

да ентузијазам долази до пуног изражаја као што се после рата буди нада код сваког човека да може да буде боље – каже Пановић коме је након победе на локалним изборима понуђено место заменика председника Извршног савета општине. Приближавање крају радног века добар је повод да се захвали на поверењу и одбије место председника Извршног савета баш као и начелника Одељења Министарства просвете иако је добио решење о постављењу. Уверење да нема потребе да се више доказује у просвети, у којој је од учитеља, преко наставника и професора догурао до директора школе, било је довољно да остане доследан и поред бројних притисака да промени одлуку. Период живота везан за политику окончан је у тренутку кад му, и поред предлога упућеног централи Странке у Београду, није указано поверење да и даље буде члан Општинског одбора Демократске

странке. Године преданог рада и резултати који су остварени у значајној мери су утицали на уверење да је заобиђен манипулацијом која у том тренутку није била ни мало пријатна. - Тихо сам се повукао јер нисам имао амбиција да се професионално бавим политиком, а и сада мислим да ми је то била једна од најлепших и најпаметнијих одлука у животу. Кад сам отишао у пензију са сином сам се посветио породичном бизнису у малој фирми која је пуних двадесет година потпуно здрава и успешна, иако за пословање никад није било тешко као сада. Био бих љут кад би ми неко деведесетих година рекао да за бизнис може да буде теже него тада, а и тада смо радили и из петних жила се трудили да одржимо здраву фирмицу – каже Пановић. Период након преузимања власти 2000. године чини се прилично тешким и трауматичним без обзира на све

добре ствари које су се догодиле. Разлог је неприродна коалиција на власти сатављена од осамнаест странака са прилично дивергетним погледима на даље одвијање демократских процеса. Због тога није чудна појава група које су покушавале да дезавуишу демократске процесе, што се чинило прилично ружним, али и агресивних појединаца који у ставовима нису имали ништа демократског. Велику штету демократској политици нанело је такво понашање посебно у време кризних штабова који су буквално на силу преузимали власт у значајним предузећима и установама. Пљување, жестоке квалификације и увреде, флоскуле о лоповима без икаквих доказа одувек су бацале сенку на политичке процесе, а од таквих дешавања није имуно ни садашње време. - Оно што ме у овом тренутку умирује, иако сам био скептик кад су се догодиле промене 2012. године, је што

Александар Вучић иде линијом коју сам заступао током целог живота, иако од оне радикалске агресивности и нетолерантности не може лако да се обрише. Та потреба да се противник унизи, да се дисквалификује, да се попљује, да се сва кривица овог света свали на садашњу опозицију иде до граница које не могу да разумем. То су бесмислене ствари, али се толико добро примају код народа који није довољно склон да размишља и влада аргументима. У периоду након 2000. године ми смо у Краљеву врло лоше прошли, али постоји разлог што се тако догодило. Добро су приватизоване фирме које нису пропале за време санкција, које су још имале неко здраво језгро а купиле су их респектабилне фирме са запада које су имале тржиште. Србија је изгубила сва тржишта у свету за време санкција и веома је било тешко вратити се на њих, јер су други заузели

13.3.2016.

МАГАЗИН

место. У том процесу је „Фабрика вагона“ буквално уништена и није могла да се поврати, јер је у приватизацију ушла са фирмом која није имала неку позицију на светском тржишту. Са друге стране била је толико руинирана па су и неки стругови покрадени и однети. „Магнохром“ је приватизован од стране моћне фирме која је била четврти по величини произвођач челика у свету. Стално сам се питао зашто су упорно радили да додатно униште „Магнохром“, а онда сам дошао до логичног закључка да су га купили само да би уништили конкуренцију. Кога можеш да огласиш кривцем за такву приватизацију и ко не би продао „Магнохром“ моћној фирми која је у свету позната као гигант? – објашњава Пановић. У годинама након демократских промена Краљево није имало довољно способног кадра да било шта учини, а међу припадницима бројних гарнитура које су се током деценије и по смењивале на власти ни менаџерског духа и смисла да се изгради бар једна фабрика. Пановић се придружује онима који верују да разлог лежи у не-

достатку визије, у неспособности, индолентности и дубокој импотенцији која ужасава посебно кад се зна да се скоро свуда, сем у Краљеву, дешава нешто позитивно. То појачава уверење да је ова средина неправедно запостављена из разлога о којима се не говори јавно. Ма колико да би се, макар у наговештајима, могао изводити закључак о безнадежности Пановић верује да би довољно памети, снаге, способности и умешности способних људи са визијом, енергијом и амбицијм помогло да се крене у позитивном смеру. - Иако нисам активан у политици пратим дешавања, а по који пут дођем на Градски одбор. Понекад помислим да нисам довољно информисан, а некад завидим људима који мање знају. И деведесетих година је било много лакше онима који нису видели ништа. Ја сам од почетка видео и патио због онога што се дешавало, јер сам схватио да је сваки корак унапред био један корак уназад. На следећим изборима очекујем мало више свести, од бирача да са мало више прагматизма изађу на из-

боре и одлуче о правој опцији, а мислим да имају за кога да гласају. Треба мало промућкати главом јер је дискредитација која долази са друге стране бесмислена. У свакој групацији има лопова, а ја никако не могу да се помирим са тим да је странка којој припадам лоповска. То није тачно, јер има страховито много поштених људи који су заиста из уверења у њој – каже Пановић. Значајну улогу у процесу дискредитације имају таблоиди и ма колико се неко трудио да не обраћа пажњу тешко може у потпуности да се дистанцира од неодговорних изјава које се свакодневно препричавају. Посебно опасним сматрају се наклоњеност актуелној власти која у свим медијима очекује само хвалоспеве и не трпи никакву критику ма колико била аргументована. Посебно интригантном сматра се све израженија потреба да се дискредитује опозиција и свака, ма колико безазлена, изјава било ког од њених представника буде повод за салве увреда пласираних преко саопштења за медије. Толико грубо, дегутантно и често инфантилно понашање

повод је за настојање за ограду од таквих информација у мери у којој је то могуће. Нада да може бити боље заснива се на уверењу да свуда, па и у Краљеву, има довољно способних људи, али их треба пронаћи и убедити да је бављење политиком, ма колико било искомпромитовано захваљујући медијима, једини начин да се победи оно што земљу води у даље пропадање. - Изашао сам из политике зато што нисам хтео да изађем за говорницу, или на телевизију, а да неко упре прстом у мене и каже да сам лопов, јер никад у животу нисам ни помислио да нешто украдем. Стереотип да су сви политичари лопови, и да краду, заснива се на уверењу да у политичким опцијама седе представници народа који на супротној страни увек виде лопова. Ни за кога то не бих могао да кажем без чврстог аргумента насупрот многима који то изговарају са неподношљивом лакоћом што на мене оставља најјачи утисак – каже Пановић. Откад постоји опозиција постоје и различити ставови и интереси партија које јој припадају и које је тешко по-

мирити ма колико важило уверење да само заједничким наступом на изборима могу да пољуљају положај владајуће већине. Упркос томе међу правим демократама, у какве се убраја Пановић, и даље преовладава уверење да заједнички језик могу да нађу људи који имају довољно смисла за компромис и толеранцију. Они други, склони контрирању и мржњи, ако се налазе на челним местима у оквиру било које од политичких опција, то сигурно не могу, поготово не ако су искомпромитовани. Таквих, верује Пановић, нема у редовима Демократске странке а доказ је помоћ које је владајућа гарнитура током претходног мандата пружила становништву након земљотреса у новембру 2010. године. После скоро четврт века Пановић признаје да се не каје што је давно једном ногом закорачио у политички живот. Нема га због искуства стеченог у том периоду ма колико оно било позитивно или негативно. Отуда уверење да је вредно исто колико и факултет, можда и због нових сазнања о животу и познанстава са великим бројем по много чему различитих особа. - Волео сам своју струку, толеран-

тан сам, никога не мрзим, а пријатеље нисам бирао по политичкој припадности него по неким другим стварима. Знао сам жестоко да браним политичко мишљење и став, а да никад неког не дезавуишем и зато је период бављења политиком добро искуство. Добро сам са људима који су били у другим политичким опцијама, а то не значи да не бих и даље жестоко бранио своје ставове ако мислим да имам аргументе. Најгоре је што људи кад дискутују о политици покушавају да галаме и по сваку цену наметну свој став и мишљење без икаквих аргумената не уважавајући при том ничије. То је оно што нам недостаје у култури политичког дијалога и што нам генерално недостаје – каже Пановић и не крије како би волео да будућу власт чини нова гарнитура људи са новим амбицијама и новом визијом. Да би се нешто покренуло потребна је амбиција која се заснива на мотивима, а они морају да буду јаки. Такве немају они који су на истим местима у власти дуги низ година, а и у народу је све присутнији став да не жели да види иста лица. Т. Радовановић

Европа у мом граду

МАГАЗИН

13.3.2016.

КОРАК ПРЕ И

- Енергетска ефикасност је новина у методологији израде локалних програма заштите животне средине, а Краљево је отишло и корак даље због захтева да се у стратешком документу, иако то није била обавеза, обради аспект климатских промена. - Основни циљ је да се, после програма унапређења енергетске ефикасности из 2005. године, обнови стратегија у области енергетике због обавезе градова са одређеним бројем становника да, по Закону о рационалном коришћењу енергије, формирају службу енергетског менаџмента и израде програме енергетске ефикасности. - Европска унија помогла 15 градова како би у јавним просторима повећали енергетску ефикасност. - При конкурисању за донације, или кредите, за побољшање стања животне средине од посебног значаја је податак о емисији угљендиоксида на шта у највећој мери утиче структура котлова који се користе за грејање

Фото: М. Радовановић

КОРАК ДАЉЕ

едавно представљен Локални програм заштите животне средине за период од 2016. до 2025. године обезбеђује наставак започетих активности дефинисаних акционим плановима у правцу стварања квалитетнијих услова живота садашњих и будућих генерација. Документ је усклађен са Националним програмом заштите животне средине Републике Србије и са будућим обавезама у реализацији Поглавља 27 у процесу приступања Србије Европској унији, а заснован је на Локалном еколошком акционом плану града Краљева и представља први корак ка стратешком решавању нагомиланих еколошких проблема. Податак да је у фебруару усвојен закон који локалним самоуправама у Србији оставља годину дана да донесу програме заштите животне средине води ка закључку да је то Краљево учинило пре свих. Иако су локални планови добра основа за потрагу за донацијама све више се у први план ставља потреба ослањања на сопствена средства и изградњу доброг система да се она обезбеде добром организацијом и повољним кредитима. Члан ауторског тима за израду Ло-

МАГАЗИН

13.3.2016.

калног програма заштите животне средине Боро Обрадовић потврђује да је енергетска ефикасност новина у методологији израде локалних програма заштите, а Краљево је отишло и корак даље због захтева да се у стратешком документу, иако то није била обавеза, обради аспект климатских промена. У Краљеву је још 2005. године формиран тим за енергетско планирање, а документ који је проистекао као резултат његовог рада и после десет година се показао као добра основа за израду Локалног плана заштите животне средине. Ауторски тим се при изради документа базирао на области које су у директној надлежности града кад је у питању побољшање енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора енергије. Најзначајнијим се чини снабдевање топлотном енергијом, потом јавна расвета и коначно енергетска ефикасност у јавном сектору што наводи на потребу да се посебна пажња посвети зградарству. Анализа тренутног стања полази од постојећих докумената, а они које има краљевачка „Топлана“ упућују на потребу да се освеже она везана за мониторинг димних гасова и количине штетних материја у ваздуху које се

јављају као продукти сагоревања током грејне сезоне. Значајним се чини и податак да саставни део програма чини оцена одговорности и рокови за поправљање стања у овој области. - Дали смо циљевеве заштите животне средине који могу да буду стратешки и специфични. Основни су да се, после програма унапређења енергетске ефикасности из 2005. године, обнови стратегија у области енергетике због обавезе градова са одређеним бројем становника да, по Закону о рационалном коришшћењу енергије, формирају службу енергетског менаџмента и израде програме енергетске ефикасности. Специфични циљеви су да се устроје службе енергетског менаџмента, јер енергетски менаџер, или служба чије је формирање законска обавеза, током једне године може да отплати вишегодишње трошкове рада – каже Обрадовић. Да је тако потврђује пример мале општине у којој је потрошња електричне енергије за два котла мерена помоћу два струјомера. Како није била равномерно распоређена на једном бројилу је стално била у црвеној зони, а на другом далеко испод тог нивоа, па су равномерном расподелом у знатној

мери смањени трошкови за утрошену електричну енергију што је на годишњем нивоу стварало уштеду од дестак хиљада евра довољних за финансирање службе еколошког менаџмента. КфВ програм, чији је корисник и краљевачка „Топлана“ подразумева редовно извештавање удружењу топлана о енергетској ефикасности система даљинског грејања, а програм Европске уније подразумева помоћ за 15 градова како би у јавним просторима повећали енергетску ефикасност. Према истраживању које је претходило реконструкцији зграде Градске управе годишњи губици од око једног мегавата равни су капацитету једне значајне трафостанице. Потрошња по квадратном метру била је три пута већа од потребне, али је сређивањем фасаде и заменом столарије зграда доведена у енергетски много повољније стање. Након укидања републичке Агенције за енергетску ефикасност и даље су наставиле да раде регионалне агенције, а таква је у Краљеву смештена на Факултету за машинство и грађевинарство. Солидан извор за повећење енергетске ефикасности у саобраћају, кад су у питању јавна предузећа, може да

буде смањење специфичне потрошње горива за свако од возила. Уз смањење броја возила ка повећању ефикасности води прецизна евиденција потрошње за свако у јавном сектору. Аспект анализа климатских промена је новина која је, на захтев Краљева, први пут уведена у један документ ове врсте, а методологија је и у овом случају кренула од дефинисања тренутног стања да би се дошло до процене њихових утицаја на град. Аутори програма су пошли од претпоставне да је при конкурисању за донације, или кредите, за побољшање стања животне средине од посебног значаја податак о емисији угљендиоксида на шта у највећој мери утиче структура котлова који се користе за грејање. Електрана на био масу се не рачуна као извор са ефектом стаклене баште, јер се сматра да је кроз сопствени циклус, док је маса расла, направила довољно хлорофила и озона. Ако се у систем грејања укључи 5 мегавата снаге електране на био масу може се тачно израчунати колико ће се у локалној средини смањити ефекат стаклене баште изражен кроз количину угљениоксида, а процењује се да је то област у којој град може да има вели-

ког утицаја. За локалну самуоправу се значајнијим чини утицај климатских промена на животну средину што се директно одражава на квалитет живота у граду. Аспект климатских промена се процењује посматрањем утицаја екстремних последица као што су екстремне врућине и хладоће, екстремне падавине и поплаве, а посебно значајним се сматрају суше током екстремно топлог летњег периода. - На крају треба да се направи план оцена рањивости и, условно речено, колико можете да предвидите последице поплава или суша, да се направи оцена рањивости и утицаја на постојеће системе, комуналне, на грађевине, привреду и природне ресурсе, зелене просторе, водне ресурсе квалитет вода и ваздуха, пољопривредне површине и да се на основу тога направи акциони план адаптације на климатске промене – каже Обрадовић уз потврду да је приликом израде документа достигнут максимум везан за трогодишње планирање што је довољно за планирање буџетског цикуса како би се кроз специфичне планове, као што су програм ефикасности или план адаптације на климатске промене, могло доћи до конкретних акционих планова. Т. Радовановић

И после 40 година рада без права на пензију (1)

МАГАЗИН

13.3.2016.

НАДА УМИРЕ ПОСЛЕДЊА

- Половином седамдесетих година прошлог века на посао се у „Магнохром“ одлазило радо, а радни задаци обављани уз песму. - „Магнохром“ је запошљавао око шест хиљада радника, а на 16 перона испред фабрике, пре почетка и по завршетку радног времена, гужва је била већа него данас на главној аутобуској станици. - Кад се пред крај године испуни план у „Магнохрому“ је свирала музика, пекли су се прасићи и јагњићи. – Знатну помоћ радницима који су градили куће пружила је Стамбена задруга „Магнохрома“ која је омогућавала куповину грађевинског материјала без пореза. – У време инфлације недељна зарада мерила се пуним шакама пара које, док радници из фабрике стигну до центра града, више не вреде ништа. – Пред изборе 2008. колона од 21 аутобуса „Магнохромаца“, уз подршку председника општине др Милоша Бабића и помоћ Црвеног крста који је припремио ланч пакете, кренула је према Београду да изрази протест пред државним институцијама

Фото: М. Радовановић

Драгољуб Јовићевоћ

време кад је великом броју домаћинстава у Краљеву једини извор редовних примања пензија неког од чланова разумљива је жеља свих који су испунили услов за одлазак у пензију да прекину агонију ишчекивања било какве зараде у предузећима у којима су радно ангажовани. Да ни они који су на раду провели више од четрдесет година не могу да оду у заслужену пензију потврђује случај Драгољуба Јовићевића који је, после 33 године у „Магнохрому“, последњих неколико провео у „Фабрици вагона“. Када је пред крај прошле године радницима „Фабрике вагона“ понуђен социјални програм, и могућност да се определе за једну од неколико понуђених варијанти исплате уз сва дуговања из претходног периода, Драгољуб се нашао у групи од њих девет којима је ускраћена та могућност јер су испунили један од услова за одлазак у пензију. Да је радост због од-

МАГАЗИН

13.3.2016.

ласка трајала кратко потврђено је у Фонду пензијског и инвалидског осигурања где је утврђено да им није повезан радни стаж иако се на то, у тренутку раскида радног односа, обавезао послодавац. Да брука буде већа сваки од њих ће, ако држава као послодавац не буде испунила свој део обавезе, на пензију морати да причека до навршене 65. године живота у страху да ће, због неповезаног радног стажа, пензија и тада бити умањена. У време кад се, почетком седамдесетих година прошлог века, Драгољуб определио за занимање машинбравара прву зараду у „Магнохрому“ је остваривао још као ученик Индустријске школе, јер је сваке недеље три дана проводио на пракси у овом предузећу. Седам хиљада динара надокнаде ученицима првог разреда био је солидан џепарац од кога је први део потрошен за куповину будилника како не би каснио на посао. У старијим разредима износ зараде се повећавао све

до тренутка кад је са десетак колега, по заврештку школе, и Драгољуб примљен у стални радни однос на неодређено време. Генерацијама оних који на евиденцији Националне службе за запошљавање чекају на запослење дуже од једне године, а таквих је више од половине евидентираних, невероватно звучи тврдња Драгољуба Јовићевића да се у то време радо одлазило на посао, а радни задаци извршавали уз песму. „Магнохром“ је запошљавао око шест хиљада радника, а на 16 перона испред фабрике, пре почетка и по заврештку радног времена, гужва је била већа него данас на главној аутобуској станици. - Волели смо да идемо на посао, певали смо на послу, радовали се и нисмо размишљали кад ће да буде плата јер се знало да је 8. у месецу. Осећао сам се много лепо, волео да правим нешто, да радим, да измишљам и није морао нико да ме тера.

Приправнички стаж је трајао шест месеци, а иако је плата била нешто мања него осталима имали смо право на стимулацију као и сви други радници. Пресе су радиле у три смене и нисте смели да зауставите ни због поправке док пословођа за то не да зелено светло. Кад пресери оду на доручак ми пожуримо да их прегледамо да се не би десила хаварија због које би морале да стоје. Свака смена је имала по осам бравара који су мењали калупе и штеловали пресе, а ми превентивно одржавали да не буде неких проблема. Смене су се такмичиле која ће више да произведе, а то се одражавало на примања свих нас који смо допринели да се ради добро. Имали смо ресторан друштвене исхране, храна је била изванредна, три врсте јела и салата сваког дана, а кад се пред крај године испуни план у Магнохрому је свирала музика, пекли су се прасићи и јагњићи. Све је било лепо, а људи пуни енергије и воље да раде –

сећа се Драгољуб златног доба предузећа у коме је сваки радник у размацима од по три или четири године имао право на бесплатну рекреацију у неком од одмаралишта на мору, бањи или планини. Сваке године су запошљавани нови млади радници, а они који су за то стекли услов уз богату отпремнину одлазили у пензију. У таквој ситуацији предузеће је помагало раднике кад год је то било потребно, а сваки пред крај месеца имао право на аконтацију примања до коначног обрачуна. Као и многе друге колеге и Драгољуб је у у Јовцу наставио да гради кућу на темељу који је поставио отац Миливоје. Градња се по фазама протегла на неколико година, а знатну помоћ је пружила Стамбена задруга „Магнохрома“ која је омогућавала куповину грађевинског материјала без пореза. Данашњим генерацијама свршених ученика средњих школа, чак и ако имају прилику и почну да раде, чудно

звучи констатација да је на послу могло да се напредује и од најнижих степеница. Том идејом је вођен и Драгољуб па је 1980. године добио диплому висококвалификованог мајстора, уз то и већу плату, али ни то није задовољавало све веће амбиције па је самоиницијативно савладао електро и аутогено заваривање. Већина радника Магнохрома долазила је из околних села и сви су, по правилу, након повратка са посла настављали рад у њивама и баштама. - Све је било смирено и сређено до половине осамдесетих кад је почело да се кува и распада Југославија. „Магнохром“ је и за време санкција извозио преко Македоније, а плате биле подношљиве све до појаве хиперинфлације. Недељно смо примали по пуну шаку пара које, док дођеш од фабрике до Краљева, више не вреде ништа. Било је све горе и горе, а ми смо се све више секирали и нервирали, поготово кад су гасили последњу

13.3.2016.

МАГАЗИН

од три Гибонс пећи коју сам ремонтовао и поправљао док ме обезебеђење није отерало. Све је било јасно кад је пећ угашена и кад су почели да секу пресе и остало. Били смо немоћни и звали Агенцију за приватизацију која је била надлежна да прати рад „Глобал стила“. Из Агенције су на позив синдиката дошле две жене и само гледале папире. Ни кад су секли ротациону пећ ништа нисмо могли да урадимо, јер наше обезбеђење није дозволило да се приђе. Мука ме је ухватила јер сам био свестан да је „Магнохром“ готов ако се и она угаси. Ротациона пећ је била под нагибом, а озидана шамотним циглама које су данима обијали пиштољем, јер нису могли да их скину – прича Драгољуб. Незадовољство радника кулминирало је почетком 2003. године због уверења да нови власник није испунио уговорне обавезе. Зараде су исплаћивне све ређе, а лепу слику је требало да обезбеди неколико камиона тење и нове леје са цвећем. На захтев

радника начелник Рашког округа Миле Корићанац је интервенисао код премијера Србије Зорана Ђинђића, али ни он није могао било шта значајније да учини. Кад је након атентата на њега половином марта уведено ванредно стање у земљи распуштен је штрајкачки одбор, а дуг према радницима износио само неколико плата. Производни процес је у „Магнохрому“ одувек био доста компликован и сваки прекид континуитета подразумевао дуг период опоравка. Они који су то схватили пре осталих почели су да напуштају предузеће и посао траже код других послодаваца, не ретко и у иностранству. Остајали су најхрабрији, али само до 2008. кад је и њима постало јасно да „Магнохром“ више никада неће бити оно што је био, а био је гигант у светским размерама. Притисак на власт појачаван је пред сваке изборе као и 2008. кад је колона од 21 аутобуса „Магнохромаца“, уз подршку председника општине др Милоша Бабића и помоћ Црвеног крста који је припремио ланч пакете, кренула

према Београду. Оправдано незадовољство радника било је повод за протесте пред државним институцијама, али они нису дали очекиване резултате. И после толико година Драгољуб се сећа различитих елемената убачених међу раднике са намером да поколебају њихово јединство. Много успеха нису имали ни једни ни други, а јединство је једини успех којим би могли да се похвале тадашњи радници „Магнохрома“. Оно је, сведочи Драгољуб, било много чвршће него у редовима незадовоних радника „Фабрике вагона“ неколико година касније. Обећаних две стотине евра по години радног стажа било је довољан повод да 2008. године „Магнохром“ напусти добар број радника, међу њима и део оних који су то учинили из револта иако до тада нису исказивали жељу за одласком. У то време је још једино погон „Термотехнике“ могао да ради успешно, али је био под хипотеком за кредите које је узео нови власник. Овај погон је са променљивим успехом наставио да ради и даље, а

производња тек с времена на време покретана и одржавана на минимуму у ишчекивању новог власника. Према информацијама којима баратају бивши радници последњих година се и даље покушава одржавање производње, набави се и испече одређена количина синтера који још увек има прођу на тржишту. Последњег дана маја 2008. године Драгољуб је раскинуо уговор о раду са „Магнохромом“ као један од 160 радника који у овом колективу нису видели шансу за обезбеђење услова који би гарантовали безбрижан одлазак у пензију. Средства социјалног програма за 33 године проведене у „Магнохрому“ нису дуго трајала, а већина Драгољубових колега их је утрошила на враћање старих дугова, по који и за школовање деце на факултетима. Драгољубу је према тадашњем закону недостајало још седам година радног стажа до пензије, а на шансу за нови посао није чекао дуже од двадесетак дана. Срећи није било краја кад је стигао позив из „Фабрике вагона“ да се 20. јуна јави на посао.

- Тад су у „Фабрици вагона“ још били Украјинци, мушки се радило и прве две три године редовно примала плата. Радио сам на одржавању у ремонту, интересовао ме посао и волео сам да радим, а уз то што убијем време зарадим и плату. Плате нису биле велике, једва тридесетак хиљада динара, али их је примало око хиљаду запослених. Са временом је било све теже, јер нови власници нису довољно улагали у фабрику. Купили су неке старе префарбане ЦНЦ стругове на које су уградили нове плочице и сами утиснули годину производње. Иако су их приказали као нове ми смо их ремонтовали како би их оспособили за рад, а радили су врло мало. Купили су и два нова аутоматска струга какве „Фабрика вагона“ до тада није имала, а и они су мало радили јер нисмо имали људе оспособљене за рад на оваквим машинама. Нико из фабрике то није знао, а ни руководство није било посебно заинтересовано за рад. Послове које смо сами могли да завршавамо поверавани су приватни-

цима са стране, па је долазио један из Чачка да ремонтује пумпе. Уз то се хвалио како је то радио по целој Србији, а потврдио да је био и у „Магнохрому“. Кад сам му рекао да последњих тридесет година сигурно није, јер сам ја ремонтовао пумпе, поцрвенео је и ућутао а непосредни руководилац ме одвео у страну и саветовао да не нервирам мајстора. Било ми је јасно да се ради по систему пола мени пола теби, а схватио сам како није добро да човек зна много. Било је доста мутних ствари од којих су највише профитирали руководиоци. Највећа корист коју је један радник могао да има била је ако направи по коју алатку, будак или мотику, док су руководиоци успешно пословали са приватницима за време Украјинаца, али и после. Ми на то нисмо могли да утичемо јер су омаловажали и синдикат, па нису ни хтели да разговарају са њим. Стање се погоршавало и било исто као и у „Магнохрому“ – прича Драгољуб. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13.3.2016.

МАГАЗИН

Саша Милашиновић

Против „дивљака“ као против ветрењача

- Велики број нелегалних таксиста који се баве линијским превозом сматра се једним од значајних фактора који је утицао на слом краљевачког „Аутотранспорта“. - Нелегални такси превозници као озбиљна војска и функционишу боље од локалне управе. - Незванична препорука припадника Комуналне полиције да и легални превозници поскидају таблице и раде „на црно“. – Измењен Закону о јавном превозу путника у друмском саобраћају предвиђа строже услове за обављање такси превоза, али и строжије казне за оне који га не поштују. - Град има само два саобраћајна инспектора што није довољно за значајније сузбијање рада неколико стотина нелегалних таксиста. – Нелегални превоз је веома уносан посао од кога су превозници покуповали нова кола, чак више возила, а плаћају и друге да раде за њих

Фото: М. Радовановић

ИНТЕРЕС ГРАДА ПРЕЧИ ОД ЗАКОНА

МАГАЗИН 13.3.2016.

д тренутка кад је у Краљеву интензивирано отпуштање радника најпримамљивијим за највећи број оних који су остали без посла показало се бављење такси превозом. Један од бројних који се одлучио на овакав начин рада како би, до проналаска бољег посла, обезбедио средства за живот породице био је и Саша Милашиновић. Кад је после седамнаест година радног ангажовања у „Магнохрому“ остао без посла средства социјалног програма је искористио за куповину возила и 2009. године регистровао такси превоз као самосталну делатност. Са неколицином колега који су се нашли у сличном положају основао је удружење такси превозника као једно од дванаестак колико у дужем периоду постоје на територији града. Као и многи други таксисти и Милашиновић је, зависно од услова, прелазио из једног у друго удружење у настојању да обезбеди што повољније услове за рад, а тиме и већу зараду, па је од тренутка када се одлучио за ово занимање након Карановца преко Кеш таксија стигао у Бум такси. Удружења таксиста су се показала знатно ефикаснијим од самосталног рада на тржишту, јер поред озбиљнијег наступа пружају и преко потребну логистику. Услови рада су се током неколико последњих година погоршавали у готово свим областима живота, али нигде толико драстично као код такси превоза. Основни разлог је појава великог броја нелегалних таксиста који се баве линијским превозом што се сматра једним од значајних фактора који је утицао на слом краљевачког „Аутотранспорта“. Иако се појава нелегалних таксиста везује за 2009. годину њихово присуство на улицама никада није било толико изражено да би значајније угрожавало рад оних који су се одлучили на легално пословање а таквих у Краљеву, потврђује Милашиновић, има око 250. Подаци са терена потврђују да оних који се нелегално баве превозом путника у градском и приградском саобраћају има два пута више. За дванаест сати заради се тек за

најосновније потребе, а за више је потребно продужити радно време и на 15 сати дневно. - Радни дан почиње у 6 ујутро на неком од стајалишта, код цркве, аутобуске станице и преко пута ЕПС, код куле 2 у Југ Богдановој улици, Задужбине, на кеју или кванташу где дођем и чекам позив из центра, а може и „на кваку“. Да би направио нешто и измирио обавезе према држави мора у возилу да се проведе пуних 12 сати, а промет од 4.000 хиљаде динара дневно довољан тек да би остала платица од 300 евра месечно – каже Милашиновић. Разлог је све више „дивљих“ таксиста који су, као добро организована војска, покрили све линије према Врњачкој и Матарушкој Бањи, Врдилима, Шумарицама, Крагујевцу, Адранима... На први поглед је тешко разликовати нелегалне од легалних такси превозника јер сви имају сличне ознаке, таксиметре и друге атрибуте који их дефинишу као такве. Разлика се састоји у чињеници да се нелегални баве претежно линијским превозом што значи да по цени аутобуске карте, али тек кад напуне возило, одлазе до одређене дестинације. Било је у претходном периоду, каже Милашиновић, препирки, свађа и покушаја да се на проблем укаже надлежним иснпекцијским органима, а повратна информација потврђује да за њихову контролу није надлежан нико. - Покушавали смо да укажемо на проблем и истакли наше захтеве још пре две године, али општинска гарнитура није ништа учинила, па је пропао и „Аутотранспорт“. Не преостаје нам ништа него да погасимо фирме, да пређемо на линијски превоз и да не плаћамо држави глобу. Крагујевац је боље решио проблем, а ови наши који возе до тамо отуд не могу да покупе никога јер инспекција ради свој посао. Овде инспекцијски органи не раде како треба, па контролишу мене иако поред мене ради линијаш коме не прилази нико да било шта тражи, а контролише мене иако сам од првог дана регуларан. Траже да виде да ли

имам ПП апарат, маркицу, таксиметар, да ли је баждарен, да им покажем на увид решење и дозволу, јер ако то не учиним казна може да буде и 50 хиљада динара. Они кажу да нису надлежни за дивље таксисте, нити за линијски такси – јада се Милашиновић. У Београду је проблем решен на начин да су таксистима поверене одређене линије на територији града уз обавезу да поштују ред вожње као и аутобуси. Више од потврде да у Краљеву ни после пуних осам година од прве реакције легалних таксиста није учињено ништа како би проблем био решен погађа незванична препорука припадника Комуналне полиције да и легални поскидају таблице и раде „на црно“. Проблеми такси превозника су бројни и често везани за све слабију платежну моћ становништва. Превоз се обавља на кратким релацијама, јер од линијаша који возе под знатно повољнијим условима ретко може да се уграби по нека дужа. До поноћи, каже Милашиновић, и има путника а после тога готово никога. Зато по договору, на смену, дежура само неколико чланова удружења. Након што је покренут стечај у „Аутотранспорту“, а аутобуски превоз у градском и приградском саобраћају поверен конзорцијуму превозника, таксисти су очекивали да ће неко бар покушати да стане на пут линијашима. Најављиване су и неке акције других органа и организација које се баве организацијом саобраћаја у граду, али помака нема. Појединачне активности пре неколико година завршаване су на начин да нелегалним превозницима буду скинуте регстарске таблице, али су враћане већ сутрадан, а последњих година нема ни тога. Зимски период је познат по оскуднијем превозу, а најгорим месецима се оцењују фебруар и март, па највећи број таксиста тешко може да пазари и хиљаду динара дневно. Мало је боље у дане викенда, али и даље недовољно за одржавање возила, набавку нових, обавезе за порезе и доприносе. Са ценама из јединственог ценовника

13.3.2016.

МАГАЗИН

за сва такси удружења, 50 динара за старт и још толико за сваки пређени километар, тешко може да се парира линијским превозницима што је повод да су они који у систему имају по неколико возила принуђени да отпуштају раднике. - Линијаши много боље зарађују, а не плаћају никоме ништа, па чим виде неког поред пута стају и нуде превоз. Немам ништа против тога да и они раде, али под једнаким условима као и сви остали. Ред треба да уведу градске службе, а не да се ми појединачно замерамо са линијашима. Најгоре је што знају ко су они а нико не предузима ништа да их спречи, или бар уведе ред у ову област. Нико не предузима ништа, стање је какво јесте и нема помака. Ми можемо да блокирамо улице да би неко закаснио на посао, али ни то није решење. Сад су нам увели додатне трошкове па сви морамо да имамо ТХ таблице, а

рок је истекао у фебруару, или до продужења дозволе. Можда је то добро да се обележе регуларна возила, али паралелно треба да скинеш и нерегуларне таксисте – каже Милашиновић. Заменик председника Скупштине града Ненад Марковић потврђује да је такси превоз један од видова јавног саобраћаја на територији града, а да би се неко бавио тим послом мора да буде уредно регистрован према Закону о јавном превозу путника у друмском саобраћају. Нагомилани проблеми у овој области допринели су да закон прошле године буде измењен и предвиди строжије услове за обављање такси превоза, али и строжије казне за оне који га не поштују. Неколико покушаја да се у Краљеву уведе ред у област такси превоза остали су без резултата, а уверење да би том послу могло да се приступи енергичније је податак да је локална самоуправа на путу да реализује приватно

јавно партнерство за обављање градског и приградског саобраћаја. - У тренутку када се то реализује град ће имати интерес да се умеша у нелегалан превоз. Они који обављају дивљи такси превоз, укључујући линијски превоз који у закону не постоји, узимају хлеб легалним такси превозницима и онима који обављају аутобуски превоз, а кроз порезе и доприносе на зараде запослених враћају нешто граду – каже Марковић Кад је 2012. године укинуто ограничење броја од 250 таксиста, владало је уверење да би укупан број могао да достигне 600 до 700 што је за град величине Краљева много. Укидање ограничења подстакнуто је уверењем да ће утицати на смањење броја нелегалних такси превозника стварањем могућности да сви под једнаким условима раде по закону. Искуство показује да није било значајнијег помака, а да је број нелегалних возила у такси саобраћају

премашивао три стотине. Ни акција контроле нелегалних такси превозника није дала значајније резултате, јер они који се баве легалним превозом нису спремни да се укључе и пруже подршку бар тако што би сведочили на суду. Интензиван рад инспекцијских органа резултирао је подношењем више од две стотине прекршајних пријава против нелегалних такси превозника, а познат је случај једног од њих који је петнаест дана штрајковао глађу испред зграде Градске управе. Марковић демантује наводе да инспекцијски органи не раде добро и потврђује како контролу врши саобраћајна инспекција, а на аутобуском стајалишту Комунална полиција. Град има само два саобраћајна инспектора што није довољно ни за редовне послове а камоли значајније сузбијање рада неколико стотина нелегалних таксиста. Због тога се неопходним сматра потреба за

ангажовањем већег броја овлашћених лица од оних који пишу прекршајне пријаве до других који учествују у даљем процесуирању. Да се до решења долази тешко сведочи пресуда Апелационог суда који потврђује да саобраћајни инспектор нема надлежност контроле нелегалног превоза на линији између Врњачке Бање и Краљева. - Кад сам видео пресуду схватио сам да је то борба са ветрењачама, па смо једно време стали, а кад заживи јавно приватно партнерство град ће имати инетереса да почне да примењује Закон о превозу у путничком саобраћају, јер има користи од броја путника у аутобусу. С друге стране је социјални моменат људи који живе тешко, па се у транзицији баве нелегалним превозом и изналазе начин да прехране породицу. Кад имате све те ствари морате опрезно да наступите иако је то постао веома уносан посао

од кога су неки покуповали нова кола, чак више возила, а плаћају и друге да раде за њих – каже Марковић. Иако је нови закон далеко строжији од претходног, и подразумева одузимање возила оних који се баве нелегалним превозом, није донео подзаконска акта и објаснио начин поступања приликом стриктне примене, посебно по питању паркирања одузетих возила. Искуство из ранијег периода показује да су онима за које је утврђено да немају дозволу за рад са аутомобила скидане ргистарске таблице, али их ни то није спречавало да возе без њих. Није редак случај ни да приликом контроле изјаве како возе рођаке и пријатеље што је потврда уверења о зачараном кругу због чега је потребно имати довољно памети да би се дошло до резултата. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Креативна Европа и у Краљеву

МАГАЗИН

13.3.2016.

НАЈВАЖНИЈА ЈЕ

Е ДОБРА ИДЕЈА

- Кључним факторима за успешно конкурисање на програм Креативна Европа оцењени су добра идеја пројекта и повезаност са релевантним партнерима. - Демистификација представе о недостижности средстава из пpограма Европске уније и сложености конкурсних процедура. - Важан циљ Деска Креативна Европа је давање доприноса деметрополизацији Србије. - Креативна Европа је програм у оквиру Европске комисије који са буџетом од 1,46 милијарди евра подржава иницијативе сектора за културу

рограм Креативна Европа је најзначајнији програм Европске уније намењен финансирању пројеката у култури, а на скуповима у Крушевцу, Крагујевцу и Краљеву су између 9. и 11. марта, у циљу адекватног и правовременог информисања културне јавности, као и саветовања заинтересова них о конкурсној процедури како најлакшем начину за обезбеђењ финансијских средства из овог програма, говорили представници Деска Креативна Европа Србија. Кључним факторима за успешно конурисање на програм Креативна Европа оцењени су добра идеја пројекта и повезаност са релевантним партнерима, док је процес конкурисања и руковођења у значајној мери мање захтеван. Битан сегмент представљања програма односи се на демистификацију представа о недостижности средстава из пpограма Европске уније и сложености конкурсних процедура. Циљна група су представници установа и организација у култури из Крушевца, Крагујевца, Краљева и околних места, руководиоци и запослени у музејима, библиотекама, галеријама, организацијама цивилног друштва, који су овом приликом упознати са начинима за успостављање контакта и информисани о могућностима за конкурисање на програм Креативна Европа. Један од важних циљева Деска Креативна Европа је давање доприноса деметрополизацији Србије, због чега се део активности одвија ван Београда, али и ван већих градских центара, а активности су усмерене ка јачању капацитета домаћих установа и организација у области међународне сарадње.

МАГАЗИН

13.3.2016.

Креативна Европа Креативна Европа је програм у оквиру Европске комисије за подршку секторима за културу и медије који се надовезује на

претходне програме Култура и MEDIA и са буџетом од 1,46 милијарди евра подржава иницијативе сектора за културу, попут оних који промовишу прекограничну сарадњу, платформе, умрежавање и књижевно превођење, иницијативе аудио-визуелног сектора, као што су оне које промовишу развој, дистрибуцију или приступ аудио-визуелним делима, међусекторску сарадњу, укључујући Програм за гаранције и међудржавну сарадњу. Програм се састоји од два потпрограма, Култура, за промоцију сектора културе, и MEDIA, за подршку аудио-визуелном сектору, а резултати конкурса објављују се на платформи за информисање Креативна Европа. У оквиру потпрограма Култура створене су могућности за сарадњу између културних и креативних организација из различитих земаља, иницијативе за превод и промоцију књижевних дела широм Европске уније, мреже које омогућа вају конкурентност и међународну делатност културног и креативног сектора и успостављање платформе за промоцију нових уметника и подстицање европских програма за културна и уметничка дела. Овај потпрограм помаже да културне и креативне организације делују на међународном нивоу и промовише прекограничну циркулацију културних дела и мобилност културних актера. Поред тога, пружа финансијску подршку пројектима са европском димензијом, који за циљ имају ширење културних садржаја у иностранству, а могућности финансира ња покривају широк спектар планова од пројеката сарадње преко књижевних превода до мрежа или платформи. Подржане активности имају за циљ да омогуће актерима у области културе и креативног стваралаштва да стекну међународно искуство. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Деск Креативна Европа Србија Деск Креативна Европа Србија је имплементационо тело програма Креативна Европа, оформљено у оквиру Министарства културе и информисања са задатком да пружа подршку установама културе и организацијама цивилног друштва које желе да обезбеде учешће у програму Креативна Европа. Деск Креативна Европа Србија имплементира потпрограм Култура, који функционише у оквиру програма Креативна Европа. Потписивањем споразума о учешћу у програму Креативна Европа, свака држава се обавезала да оформи имплементационо тело програма Креативна Европа, које делује на националном нивоу, а Србија је споразум потписала у Бриселу 19. јуна 2014. године. У циљу повећања броја учесника Деск Креативна Европа Србија континуирано организује семинаре, обуке и друге едукативне активности којима се преносе знања и вештине неопходне за конкурисање за финансијску подршку, конференције из области културне политике и културног менаџмента, пројекте анимације потенцијалних апликаната из Србије, промоције програма Креативна Европа и других европских програма. У делокруг рада убраја се реализација различитих врста пројеката који се тичу развијања публике, развоја каријера, савремених пословних и програмских модела, као и других приоритета програма Креативна Европа, обуке у установама културе, у форми директног рада са запосленима као и представљање успешних пројеката из Србије, региона и Европе. Деск Креативна Европа осмишљава и реализује развојне пројекте у циљу унапређења домаћег културног система и међународне сарадње, издаје публикације о програму Креативна Европа и активностима Деска Креативна Европа Србија, у циљу промоције програма и олакшавања процеса конкурисања домаћим културним организаци јама.

Креативна радионица и Међународни дан жена

МАГАЗИН

13.3.2016.

ОСМОМАРТОВСКИ СА

еђународни дан жена 8. март је прилика да се интензивирају активности усмерене на повећању интереса за положај жена у друштву и представе достигнућа припадница слабијег пола. Краљевачка удружења „Креативна радионица“ и „Мала креативна радионица“ отишла су корак даље и, у сарадњи са Градском управом, организовале тродневни Осмомартовски сајам рукотворина. Изложбу која је тим поводом отворена у Свечаној сали Градске управе помогли су краљевачки „Храм“, „Орач“, Основна школа „Светозар Марковић“ и Културни центар „Евергрин“. Кратки програм женске музичке групе „Окултум“ на отварању Сајма у недељу био је увод у Трибину на тему „Смисао и обележавање Осмог

марта“ након чега су малобројни посетиоци били у прилици да погледају осам кратких филмова са „Дорис фестивала“ који се баве темом женских права. Касни поподневни часови резервисани су за књижевно вече које су приредиле Љиљана Сретовић и уредница часописа Сизиф Наташа Распоповић са гошћама из Трстеника. Последња манифестација првог дана била је трибина на тему борбе против насиља над женама о којој је говорила Снежана Обреновић. Други дан је отпочео концертом флаутисткиње Теодоре Иконић, ученице четвртог разреда Основне школе „Светозар Марковић“, а настављен презентацијом два заната који су посетиоцима приближиле учеснице Сајма рукотворина. До краја је приказан филм „Анђели од челика“ и промотивни филм о Жен-

ском центру „Милица“ из Врњачке бање. Међународни дан жена 8. март обележен је пројекцијом кратког филма „Ово је мој корак“ посвећен правима жена са инвалидитетом и трибином на исту тему уз присуство новосадске феминисткиње Милесе Милинковић. Тродневно дружење је завршено доделом пригодних захвалница свима који су дали допринос организацији манифестације и презентацијом „Родно сензитивни језик“ током које је потпредседница Удружења „Креативна радионица“ Снежана Јанковић говорила о дискриминацији заснованој на родној подели са свим механизмима који врше репродукцију потчињености жене. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

АЈАМ РУКОТВОРИНА

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Зоотрополис: град животиња Модерни град сисара Зоотрополис није ни налик неком другом граду. Састављан од стамбених насеља попут луксузног Сахара Сквера и хладне Тундра четврти, он је попут великог казана у ком животиње из свих окружења живе заједно, место где није важно шта сте, од највећег слона, до најмањег ровца, можете бити било шта. Али кад стигне оптимистична полицајка Џуди Хоп стигне откриће да то што је први зец у полицији међу великим и крупним животињама, није лак задатак. Одлучна у томе да се докаже, она ће прихватити прилику да реши случај, чак и ако то значи да мора да се удружи са препреденим лисцем који брзо говори да би решила мистерију. Ликове анимираним јунацима позајмили су Тамара Драгичевић, Никола Вујовић, Бојан Жировић, Димитрије Стојановић, Воја Брајовић, Сара Јовановић. Филм се приказује до 16. марта у пројекцијама које почињу у 16 сати, а за улазницу је довољно припремити 300 динара.

МАГАЗИН

13.3.2016.

Поново љубав

Препун суза, смеха и музике филм „Поново љубав“ је прича о жени која мора да пронађе храброст, помири се са прошлошћу, скупи снагу и окрене се будућности. У настојању да се помири с неочекиваном смрћу мужа, фолк певача који је био на прагу успеха али су му каријера и живот трагично прекинути, Хана живи једноставним животом далеко од буке и хаоса града. Док јој блискост малог града пружа подршку, али је и гуши, она се труди да попуни празнину у животу планирајући да заврши готово немогући задатак, да напише биографију свог мужа због себе и његових фанова. Кад арогантни писац из Њујорка Ендру дође на идеју да напише своју верзију књиге о њеном вољеном, Хана ће брзо отерати и њега и његову књигу из града. Ендру не одустаје тако лако, па ће Хана убрзо

открити да су његова грубост и самоувереност добродошли изазов и изненађујућа промена у односу на досадну бригу њених пријатеља, породице и града. Иако она иницијално одбија било какву могућност сарадње временом ће пронаћи заједнички језик и схватити како ће следеће поглавље живота написати заједно. „Поново љубав“ је смешна, топла и слатка романтична прича о проналаску љубави на месту где се најмање очекује. Пројекције почињу у 20 сати по цени улазнице од 250 динара.

Краљица пустиње Може ли пустиња подарити сломљеном женском срцу више љубави него иједан мушкарац на свету? Да ли снови живот чине лепшим онда кад постану стварност, или кад схватимо да смо одувек сањали погрешне? И тек тада, снагом хиљаду урагана све до једног пожелимо и у даху проживимо оне праве! Пола века након што је британски археолог, авантуриста, писац и војник Едвард Томас Лоренс, захваљујући улози у револуционарној побуни Арапа против турске владавине током Првог светског рата, израстао у романтични мит о Лоренсу од Арабије, на велико платно стиже и његов женски пандам – „Краљица пустиње“, епска сага о пожуди, страсти, истраживачкој авантури и трагичној љубави хероине тадашњег Уједињеног Кра љевства, неустрашиве Гертруде Бел. „Краљица пустиње“ базирана је на животу британске књижевнице, археолога, истраживача и агента острвске тајне службе, а приповеда о борби младе јунакиње током њених двадесетих са бројним животним изазовима, који су је од жене заљубљене у мушкарца претворили у страственог истраживача предела опустошених ратом и природом. Заробљена између „1.001 ноћи“ и женског „Индијане Џонса“, ова спектакуларна драма номинована на берлинском филмском фестивалу за Златног медведа, потресна је, али и авантуристичка испо-

вест сломљеног срца рођеног да савлада пустињу, али не и љубав. Филм је по сопственом сценарију режирао Вернер Херцог, главну улогу тумачи Никол Кидмен, пројекције почињу у 22 сата, а за улазницу је довољно припремити 250 динара.

Трилогија другачија: Одани Након што је друштво у које је веровала уништено насиљем и жељом за моћи, Трис се заједно с Тобиасом одлучује да оде и истражи границе света који не познаје. Нова открића и истине које излазе на видело поновно ће захтевати од ње да се суочи с непредвидљивошћу људске природе, али и са самом собом. Истовремено обоје морају да се суоче са чињеницом да се њихов положај у друштву променио и да они који су били привилеговани то више нису. Чикаго је на ивици грађанског рата, а Трис на челу групе, коју чине Фор, Кристина, Петер, Тори и Кејлеб, тражи начин да побегну док их прогоне наоружани стражари одани самозваној владарки Евелин. Први пут у животу изван града петорка креће кроз отровну пустару све док не наиђу на спас у модерном и технолошки развијеном комплексу Завода за генетичко старање. На челу Завода је Давид који издваја Трис као генетички „чисту“ и ангажује за тајанствену мисију. Она има посебну привилегију, а то је приступ сећањима којима открива породичну историју док се Фор придружује војницима у наизглед хуманитарној мисији спасавања деце из заробљеништва. Када открије да Давидови циљеви нису хумани Трис отима приватни авион и враћа се у Чикаго где, затечени шокантном издајом, трагају за Евелин пре него што над градом пусти гас који ће свима избрисати сећања, укључујући и побуњенике које води Јохана. Пројекције почињу у 18 сати а за улазницу је довољно припремити 250 динара. Т.Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

13.3.2016.

ЗНАТАН БРОЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА

ет кривичних дела мање у односу на претходну недељу мала је утеха кад се има у виду укупан број од четрдесет о којима сведочи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период прве недеље марта. У структури кривичних дела бележе се два из области привредног криминала, док се преосталих 38 везују за општи, а о резулта тима рада припадника Криминалистичке полиције сведочи податак да су им познати извршиоци 12 кривичних дела. Ако је мерило стања јавног реда и мира број прекршаја које су евидентирали припадници полиције

онда се може закључивати о знатном погоршању у овој области. О томе сведочи податак да је број прекршаја у односу на претходни статистички период готово удвостручен у обе области, по броју туча и прекршаја који се у полицијској терминологији третирају као остали. У аналима Полицијске управе остаће забележено да су се догодиле четири туче, а да је осталих прекршаја било 22. Нешто мирније било је у области безбедности саобрћаја о чему сведочи податак да је, у односу на претходну недељу, број саобраћајних незгода преполовљен. Од укупно шест, после којих су увиђај извршили припадници саобраћајне полиције,

две су као последицу имале повређена лица а остале само материјалну штету. Негативни ефекти саобраћајних незгода мере се лакшим повредама шест особа и материјалном штетом процењеном на 315 хиљада динара. Слику стања у области безбедности саобраћаја допуњава податак о 448 прекршаја особа које се нису придржавале прописа у овој области што је незнатно мање него седам дана раније. Припадници Ватрогасно спасилачке јединице учествовали су у гашењу једног пожара и констатовали да је причинио штету од 50 хиљада динара. Т. Радовановић Foto: M. Radovanović

Школско првенство у џудоу оправдало очекивања

МАГАЗИН

13.3.2016.

ЗАПАЖЕН УСПЕХ

Х КРАЉЕВЧАНА - Џудо клуб Партизан успешно организовао пето по реду школско такмичење ученика основних и средњих школа са простора централног дела Србије. – Међу седам стотина такмичара и двадесет пет Краљевчана. – Домаћинима девет првих, четири друга и шест трећих места. - Џудо се, уз ватерполо, сврстава у најзначајније спортове за развој деце између пете и двадесете године живота што је разлог да се у све већем броју земаља широм света уводи у школе као редован наставни предмет. - Основни циљ такмичења је дружење током кога се посебно развијају психофизички и ментални, али и морални склоп сваког од учесника

13.3.2016.

МАГАЗИН

портска дворана у Рибници била је средином недеље место одржавања најмасовнијег такмичења од отварања, а на једном месту нашло се око седам стотина такмичара са простора целе Србије јужно од Београда како би одмерили снаге и показали ко је боље савладао вештину џудоа. Првенство Србије за ученике основних и средњих школа окупило је такмичаре који тренирају џудо у различитим клубовима, а који су овом приликом, уместо њих, бранили боје школа из којих долазе. Разврстани у категорије ученика основних школа од првог до четвртог и од петог до осмог разреда, као и средњошколце, надметали су се у мушкој и женској конкуренцији разврстани по тежини, а по четири првопласирана из сваке од ка-

тегорија стекло је право учешћа на завршном такмичењу следећег месеца у Нишу на коме ће наступити победници сличних такмичења са територије Београда и Војводине. Такмичење се одржава у складу са смерницама које прописује Министарство просвете и спорта, а спушта на ниже нивое такмичења све до краљевачког Џудо клуба Партизан који је, као клуб са шестогодишњим прволигашким искуством, организовао надметање основаца и средњошколаца са простора централног дела Србије за 2016. годину. Пословични недостатак средстава, и податак да је коришћење спортске дворане овог типа изузетно скупо, упућује на потребу ангажовања шире друштвене заједнице, па је иза такми-

чења стала локална самоуправа а Градско веће донело одлуку да се простор уступи без надокнаде. Председник Управног одбора Џудо клуба Партизан Тихомир Вучковић преузео је на себе одговорну обавезу да створи услове за одржавање петог по реду такмичења овог ранга, осим простора и нимало безначајну надокнаду за двадесет службених лица, судија и делегата који су пратили регуларност такмичења. На шест борбених простора какви пружају услове за одржавање такмичења у овом спорту на највишем нивоу такмичари су се смењивали од 11 сати пре подне све до 17 поподне, а такмичење је протекло без проблема а према предвиђним протоколима Џудо савеза Србије. Организатор је обезбе-

дио медаље за прво и другопласираног као и по два трећепласирана такмичара у свакој од 72 категорије. Такмичари у категорији ученика од првог до четвртог разреда су, у зависности од тежине, разврстани у 12 категорија. Ако се томе дода податак да се такмиче у мушкој и женској конкуренцији, као и старији основци и средњошколци, онда је јасно зашто је почетак мало каснио због извлачења парова за борбе. Међу скоро седам стотина такмичара на струњаче је изашло и 25 Краљевчана који су освојили девет првих, четири друга и шест трећих места што, у поређењу са такмичарима из других градова, представаља значајан успех. У категорији до 25 килограма апсолутно је доминирао домаћи такмичар Душан Пухача који је победио убед-

љиво као и на свим другим такмичењима на којима се појављује, а председник Партизана Вучковић потврђује да се одржавају током тридесет викенда сваке календарске године. Прво и друго место у својој категорији освојили су близанци Велимир и Вукашин Михајловић, Давид Гајовић је био други, а Александа Савић најбољи међу такмичарима приближне старости и тежине. Стефана Савић тренира џудо тек пет година, а као најбољи такмичар Балкана у својој категорији већ има 140 медаља са такмичења у земљи, али и Мађарској, Румунији, Бугарској, Хрватској, Италији, Шведској. Све противнице је просто „почистила“ ученица осмог разреда Марија Милетић, а ништа мање успешнија није била ни Марија Марковић. Тихомир Вучковић

подсећа да су значајан успех постигли Урош Јањић, Димитрије Славковић и други ученици краљевачких основних и средњих школа. Малу сенку на такмичења овог типа баца недовољно разумевање школа за подршку такмичара који бране њихове боје. Ово је поразније кад се зна да се џудо уз ватерполо сврстава у најзначајније спортове за развој деце између пете и двадесете године живота што је и разлог да се у све већем броју земаља широм света уводи у школе као редован наставни предмет. Такмичење основаца и средњошколаца оправдало је основни циљ, дружење током кога се посебно развијају психофизички и ментални, али и морални склоп сваког од учесника. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.3.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 13. ДО 19. МАРТА

МАГАЗИН

13.3.2016.

13. март

1325. — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико. 1567. — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста. 1781. — Енглески астроном немачког порекла Вилијам Хершел открио је седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран. 1809. — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV. 1848. — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав. 1865. — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији. 1881. — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“. 1913. — Канбера постала главни град Аустралије. 1920. — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике. 1928. — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 километара северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи.

1946. — Припадници југословенске службе Државне безбедности ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића. На суђењу пред Војним судом у Београду Михаиловић је осуђен на смрт због издаје. Стрељан је 17. јула исте године. 1972. — Велика Британија и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану. 1990. Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије. 1992. — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи. 1996. — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство. 1998. — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе. 1999. — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије. 2001. — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ

1992-95, добровољно се предао суду. 2002. — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне Уније за независност Анголе (УНИТА). 2006. — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.

14. март 1489. — Краљица Кипра Катарина Корнаро, последња владарка из династије Лизињан, уступила краљевину Млетачкој републици. 1558. — Немачки цар Фердинанд I узео титулу светог римског цара без

уобичајеног папиног крунисања. 1864. — Енглески истраживач Самјуел Бејкер открио други извор реке Нил у источној Африци и назвао га Албертово језеро. 1883. — У Београду обављен први телефонски разговор у Кнежевини Србији. 1891. — Подморница "Монарх" поставила телефонски кабл испод Ламанша, припремајући прву телефонску везу Велике Британије с копном. 1932. — Амерички индустријалац Џорџ Истман, један од пионира фотографије и филма, оснивач компаније "Кодак", извршио самоубиство. 1938. — Стрељан руски револуционар Николај Бухарин. Један од водећих идеолога бољшевика, проглашен кривим за контрареволуционарне актив-

ности и шпијунажу на монтираном процесу и осуђен на смрт. 1943. — Немци су у Другом светском рату ликвидирали Краковски гето. 1945. — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд избацило

најтежу бомбу у Другом светском рату, "Велики Слем", тешку 9 тона. 1964. — Џек Руби, проглашен је кривим за убиство Харија Ли Освалда (убице председника Кенедија) и осуђен на смрт. 1976. — Египат поништио уговор о пријатељству и сарадњи склопљен са СССР-ом 1971. 1978. — Израелска војска је напала и окупирала југ Либана у операцији Литани. 1979. — Најмање 200 људи погинуло у паду авиона типа "Трајдент" на једну фабрику близу Пекинга. 1980. — У авионској несрећи у Варшави погинуло 87 особа, међу њима 14 чланова америчког боксерског тима. 1983. — Чланице Организације земаља произвођача нафте сагласиле се, први пут од оснивања организације, 1960, да смање цене нафте за 15 одсто. 1991. — "Бирмингемска шесторка", шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, ослобођена после 16 година у затвору. 1995. — Астронаут Норман Тагард постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану. 2002. — Представници Србије, Црне Горе, Југославије и Европске уније у Београду потписали Споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе. 2003. — Председник САД Џорџ Буш продужио санкције Ираку уведене 1995, којима се грађанима и компанијама САД забрањује да улажу у развој нафтне индустрије у Ираку. Буш истовремено Пакистану укинуо санкције, на снази од војног пуча у тој земљи, 1999. 2006. — Није изабран представник Србије и Црне Горе на такмичењу за Песму Евровизије, саопштио УЈРТ.

15. март 44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Ка-

сије у Сенату убили римског доживотног диктатора, чувеног државника, војсковођу и историчара, Гаја Јулија Цезара. 351. — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и повера му контролу над источним делом Царства. 1311. — Битка код Орхомена: Одметнута плаћеничка Каталанска компанија односи победу над Волтером V Бријенским и преузима латинско Атинско војводство. 1493. — Кристифор Колумбо довео седам Индијанаца Аруак са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент. 1536. — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахимпашу. 1603. — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде. 1776. — Други континентални конгрес донео одлуку о укидању зависности тринаест колонија од британске круне. Независност проглашена 4. јула 1776. 1848. — Улични протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција. 1883. — Београд добио прву "телефонску станицу", седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле. 1907. — У Финској жене први пут изабране у Парламент. 1917. — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов. 1922. — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I. 1927. — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај

13.3.2016.

МАГАЗИН

1937. — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу. 1939. — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима. 1943. — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби. 1961. — Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта. 1991. — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта. 2000. — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника. 2001. — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града. 2003. - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније. 2004. — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни. 2006. — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд.

16. март 597. п. н. е. — Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију.

1244. — Након успешне опсаде Монтсегура, војска француских ројалиста је спалила око 210 катара. 1521. — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у сукобу с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља. 1792. — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“. 1827. — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom's Journal“. 1851. — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве. 1861. — У Бечу почео излазити дневни лист „Ост унд Вест“. Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Обреновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер. 1926. — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 метара удаљености за 2,5 секунде. 1934. — У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски протокол којим је формиран Дунавски блок против Мале антанте Чехословачке, Румуније и Југославије. 1935. — Адолф Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем. 1953. — Јосип Броз Тито допутовао у Уједињено Краљевство, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата.

1967. — У загребачком листу „Вјесник“ објављена је „Декларација о називу и положају хрватског језика“ коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација. Растући хрватски национализам, оличен у овом документу, добио је одговор у „Предлогу за размишљање Друштва књижевника Србије“, који су потписала 42 српска писца. 1968. — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај. 1978. — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су

Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили. Више од 250 хиљада тона нафте исцурело у близини Портсала у Француској након хаварије брода „Амоко Кадиз“. 1985. — У Бејруту отет амерички

новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва. 1988. — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака. 1991. — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији. 1993. — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи. 1998. — Ватикан изразио жаљење

1999. — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама. То су биле прве оставке од оснивања тог тела 1958. 2002. — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа. 2004. — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године. 2006. — Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио да је преузео врховну команду над свим родовима Војске Србије и Црне Горе на територији Црне Горе. Тадић и Станковић оспорили овај потез, Влада Србије затражила објашњење од Маровића. више информација... Београд проглашен за „Град будућности јужне Европе” у такмичењу Фајненшл тајмса.

17. март

због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII.

45. п. н. е. — Јулије Цезар је у бици код Мунде нанео тежак пораз војсци помпејеваца Тита Лабијена, Публија Ација Вара и Гнеја Помпеја Млађег . 642. — Битка код Бадра: Кључна Мухамедова победа над опозицијом у Меки. 1190. — У Јорку у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја. 1526. — Француски краљ Франсоа I ослобођен је из ропства. Краљ је заробљен у фебруару 1525. када је, код италијанског града Павије, шпанска армија, предвођена маркизом од Пескаре, победила француско-швајцарске трупе под његовом командом. 1649. — Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс I. 1861. — Парламент уједињене Ита-

лије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије. 1921. — У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина. 1944. — Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату. 1945. — Лудендорфов мост у Ремагену се срушио десет дана пошто су га заузели Американци. 1948 — Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски уговор о оснивању Западноевропске уније. 1958. — Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље „Вангард I“, други амерички сателит. 1963. — У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 11.000 људи. 1968. — Испред америчке амбасаде у Лондону избио је суког између полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено. 1969. — Голда Меир, близак сарадник Давида Бен-Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва жена-премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку. 1973. — Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао жив, али је погинуло најмање 20 људи. 1991. — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава. 1992. — Експлозија аутомобилабомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252. На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда. 1996. — Талас пљачки и паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско пред-

13.3.2016.

МАГАЗИН

грађе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ. 1998. — Џу Ронгђи, врхунски кинески економиста и реформатор, постао је премијер Кине. 1999. — Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимске олимпијске игре 2002. у Солт Лејк Ситију. 2000. — У Уганди 530 људи, чланова секте „Десет божијих заповести“, извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви. 2002. — Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци. 2003. — У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима или ће се суочити са ратом. 2004. — На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цркава и манастира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.

18. март 1229. — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата. 1241. — Монголи су бици код Хмељника поразили пољске војске из краковског и сандомјешког војводства и похарали напуштени Краков. 1314. — Француски краљ Филип IV

је наредио да се Жак де Моле, последњи велики мајстор Темпларског реда, спали на ломачи. 1848. — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града. 1850. — Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе, претходнице, Војне академије. 1871. — Француски председник Адолф Тјер је наредио евакуацију из Париза након што су избили раднички немири као последица француског пораза у Француско-пруском рату, што је довело до оснивање владе Париске комуне. 1919. — Основан фудбалски клуб ФК Валенсија. 1921. — Миром у Риги и формално окончан Пољско-совјетски рат. 1922. — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандија, вођу индијског покрета за независност, на шест година затвора због кампање грађанске непослушности. 1948. — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина. 1962. — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти. 1965. — Током лета васионског брода "Васход 2" совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром. 1967. — Брод „Тори кањон“ испустио 80.000 тона нафте близу обале Велике Британије. 1970. — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви. 1992. — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Куртиљеров план.

1993. — Српске снаге су у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево. 1994. — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманскохрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ. 1999. — Српска делегација на преговорима у Рамбујеу је одбила да потпише предлог споразума који су потписали косовски Албанци, САД и Уједињено Краљевство који је подразумевао и размештање НАТО трупа на

Косову и Метохији. 2000. — У поплавама у Мозамбику живот изгубило 700 људи, око два милиона остало без домова. 2003. — Скупштина Србије, после убиства Зорана Ђинђића, за новог премијера Србије изабрала тадашњег функционера Демократске странке,

Зоран Живковић. 2004. — Хашки трибунал осудио пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991. 2006. — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић. 2014. — Парламенти Русије и Крима су потписали споразум о присаједињењу.

19. март 1279. — Монголском победом у бици код Јамена окончана је владавина династије Сонг у Кини. 1563. — Потписивањем мира у Амбоазу завршен је први верски рат у

Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести. 1628. — Енглези у Америци основали колонију Масачусетс. 1796. — Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а

штампа је подвргнута строгој цензури. 1812. — Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи грађанске класе у европским државама. После повратка на престо 1813. краљ Фернандо VII је укинуо устав и обновио феудално-апсолутистички поредак, али је после избијања устанка 1820. био присиљен да га врати на снагу. 1861. — Енглези су, након вишегодишњих борби, угушили побуну домородачког становништва Маора на Новом Зеланду и они су се повукли у унутрашњост острва. 1920. — САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва. 1945. — Велика Бритнија признала владу Демократске Федеративне Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом. Након Велике Британије, ДФЈ су признале и САД (18. марта) и ШСР (29. марта). 1948. — Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена, који одговара чину Главног команданта. 1970. — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949. 1978. — Израелска војска је окупирала већи део југа Либана. 1982. — Аргентинска војска се искрцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством. 1991. — Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова. 1994. — Трупе владе у Пном Пену заузеле су град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета "Црвених Кмера". 1994. — У експлозији бомбе подметнуте у подземну железницу у глав-

ном граду Азербејџана Бакуу погинуло је 12 и рањено више од 50 људи. 1996. — Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ. Највећи део српског становништва је два дана раније напустио Грбавицу, а према подацима Ифора, током трансфера власти из Сарајева се иселило око 60.000 Срба. 1996. — У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци погинуло је најмање 150 људи. 1999. — Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је „праг прекорачен“ и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово. 2001. — Социјалиста Бертран Делано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова левице. 2006. — Александар Лукашенко поново победио на председничким изборима у Белорусији.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs