MagaziIN 216 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 216 * 6. март 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

6.3.2016.

У овом броју: Избори 24. априла Кампања идеја Непримерена узурпација власти Кочница пропадања у рукама радикала? Будућност у удруживању Борба против пропадања Нама добро, а никоме зло Трајна заштита од поплава

8 10 14 20 26 32 38 46

Победа мештана Грдице У политици без политичких амбиција Расплет за 15 дана? Заштита животне средине Почињу јавни радови Препознатљив бренд у региону На репертоару Биоскопа „Кварт“ Рекордан број кривичних дела Времеплов

48 52 60 66 74 82 86 90 92

МАГАЗИН 6.3.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 6.3.2016.

Јануар 2016.

Потврђена дуго очекивана информација

МАГАЗИН

6.3.2016.

ИЗБОРИ 24

- Указом председника Републике Србије Томислава Николића распуштена Народна скупштина изабрана 16. марта 2014. године. – Одлуком председника о расписивању избора за народне посланике као датум одржавања потврђен 24. април. – Изборне радње почињу датумом објављивања одлуке у Службеном гласнику

а основу члана 109. став 1. и став 5. Устава, сходно члану 21. став 1. Закона о председнику, на образложени предлог Владе од 3. марта председник Републике Србије Томислав Николић је донео Указ о распуштању Народне скупштине изабране 16. марта 2014. године. Указ ступа на снагу даном објављивања у Службеном гласнику Републике Србије. Став шести истог члана Устава, члан

20. став 3. Закона о председнику Србије и члан 25. Закона о избору народних посланика основ су за Одлуку о расписивању избора за народне посланике који ће бити одржани 24. априла. У документу се наводи да ће рокови за вршење изборних радњи почети да теку од дана ступања на снагу ове одлуке објављивањем у Службеном гласнику, а изборе за народне посланике спровешће органи за

спровођење избора на основу одредаба Закона о избору народних посланика. Председник Николић је потврдио да су реформе заиста озбиљне и веома болне за читаве слојеве грађана и да је потребно да се грађани изјасне да ли их подржавају до краја како би живели боље. Време је и да се види и да ли можда постоји нека боља идеја, или неко други ко заслужује поверење

4. АПРИЛА

грађана. Уједно је истакао да очекује фер и демократске изборе и подсетио да је Србија све политичке проблеме решавала на ванредним изборима, а да су грађани били у праву кад год су бирали. - Биће тако и овог пута и све институције ће функционисати иако ће избори бити одржани на неколико нивоа. Све је на грађанима Србије, све је у њиховим рукама и све то треба обавити у законском року како бисмо већ у мају наставили да функционишемо у пуном капацитету - рекао је председник са уверењем да ће Србија наставити са реформама, да неће одустати од пута којим иде и да ће исказати још већу упорност. Само дан раније председник Владе

Републике Србије Александар Вучић је, на основу члана 109. став 1. Устава Србије, упутио Предлог председнику Републике Томиславу Николићу да распусти Народну скупштину и распише изборе за народне посланике. „Влада Републике Србије, у непуне две године, успела је да спречи колапс јавних финансија, да тешким економским реформама изведе земљу из рецесије, као и да отвори прва поглавља на путу Србије ка Европској унији. Србија је данас и политички и економски стабилна земља са јасним перспективама напретка и просперитета. Све те резултате Влада Републике Србије успела је да постигне захваљујући поверењу грађана и њиховом јединству у подршци остварењу про-

кламованих циљева Владе. Влада Републике Србије сматра да је прва фаза у успостављању другачије, модерне и успешне Србије окончана тиме што су у потпуности стабилизоване економске и политичке прилике. За обезбеђивање европског животног стандарда и утврђивање јасног и недвосмисленог пута наше земље у будућност потребна је нова снага уједињене Србије са јасним мандатом да се реформе заврше и да омогуће нашој држави да буде на улазним вратима европске породице народа. У складу са наведеним, Влада Републике Србије предлаже председнику Републике да распусти Народну скупштину и распише изборе за народне посланике“ – пише у захтеву. Т. Радовановић

Почела предизборна кампања краљевачких напредњака

МАГАЗИН

6.3.2016.

КАМПАЊ

ЊА ИДЕЈА

- У свечарској атмосфери обележеној бројним страначким заставама краљевачки напредњаци са коалиционим партнерима озваничили почетак предизборне кампање. – Током наредне четири године отварање нових радних места, наставак борбе против корупције и остварење свега што је обећано. - Планови напредњака везују се за градњу карго центра у близини Аеродрома „Морава“, градњу индустријске зоне, новог павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ и спортског села на Гочу, затвореног базена и урбану регенерацију дела насеља у Доситејевој улици

6.3.2016.

МАГАЗИН

а су краљевачки напредњаци боље од осталих странака на локалној политичкој сцени упознати са термином одржавања избора на свим нивоима потврђује податак да су почетак изорне кампање најавили дан пре него што је, на образложен предлог Владе, председник Србије Томислав Николић потписао Указ о распуштању Народне скупштине и Одлуку о расписивању избора. Само сат након званичне потврде да ће избори бити одржани 24. априла, у свечарској атмосфери обележеној бројним страначким заставама, са коалиционим партнерима Покретом социјалиста, Партијом удружених пензионера Србије, Социјалдемократском партијом Србије и Српским покретом об-

нове, али без страначких обележја, на Тргу српских ратника напредњаци су озваничили почетак предизборне кампање. Председник градског одбора Српске напредне странке Небојша Симовић је пред окупљеним члановима, симпатизерима, коалиционим партнерима и представницима медија, потврдио жељу напредњака за потврдом подршке свему што је премијер у последњих годину и по дана, и пре тога, урадио за Србију. Предизборна кампања је прилика и да се укаже на планове за наредни четворогодишњи период који се односе на отварање нових радних места, наставак борбе против корупције и остварење свега што је обећано.

- Наша кампања ће бити кампања идеја, обраћање народу да кажемо шта хоћемо, шта можемо и шта желимо да урадимо. У преходне две године човек који је водио Србију, који је отворио Србију према Европи и свету, који је урадио много промена, отворио много фабрика и пробудио наду у Србији да може бити богата, савремена држава где ће владати закон, права и правда, сада жели да добије подршку грађана да настави пут просперитета богатије, лепше и савременије Србије. Наша борба није борба за власт, јер власт већ имамо. Наша борба је борба за Србију, да победи Србија, да младост остане у Србији, да отворимо нова радна места, да за четири године уђемо у Европску унију и

покажемо народу да смо урадили све што смо обећали – каже Симовић. Иако изборне радње, са њима и кампања, почињу даном објављивања одлуке у Службеном листу напредњаци подсећају да су предизборни програм обелоданили још пре неколико месеци. Он се на локалном нивоу везује за отварање Аеродрома „Морава“, не само за цивилни саобраћај и развој туризма већ и да би допринео развоју привреде и привлачењу инвеститора на подручје Рашког управног округа и централног дела Србије. Планови напредњака везују се за градњу карго центра у близини аеродрома, градњу индустријске зоне, новог павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ и спортског села на Гочу, затвореног ба-

зена и урбану регенерацију дела насеља у Доситејевој улици која треба да отпочне за неколико недеља. - Мислим да је Краљево препознало озбиљну и одговорну причу људи који се баве локалном политиком, пре свега Српску напредну сдтранку која може да изнесе промене и испоштује оно што је обећала. На челу наше листе је Алексанадар Вучић, човек који је преузео велику одговорност и може да изнесе промене. Иза њега смо сви ми као оперативци који ће га пратити на сваком кораку а све што смо обећали, и што будемо у наредном периоду рекли да можемо да урадимо, свакако ћемо урадити – потврдио је Симовић. И овом приликом је изостао дирек-

тан одговор на новинарско питање када ће Александар Вучић коначно посетити Краљево, али је поновљен став да га премијер као битан град у Србији, посебно након што је примио 30 хиљада расељених лица и много избеглица, није заборавио. Најава почетка предизборне кампање повод је за корак даље у настојању да се утиче на представнике медија, чак и на позицију где би требало да стану, како би се што боље видела слика њиховог председника у позадини. Због тога су телевизијски сниматељи у два наврата, на захтев напредњачког представника за штампу, морали да се померају. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Покрет за Краљево и интереси грађана Матарушке Бање

МАГАЗИН

6.3.2016.

НЕПРИМЕРЕНА УЗ

ЗУРПАЦИЈА МОЋИ

- Деветочлани Савет месне заједнице Матарушка Бања, због изостанка кооперативности, уцењивачког става и самовољног понашање према грађанима и раду, двотрећинском већином сменио председника после мање од годину и по дана од избора. – Због неважећег печата и узурпације просторија затражена помоћ полиције. - Матарушка Бања се суочава са опасношћу да буде угрожено снабдевање здравом пијаћом водом, јер су радници који раде на овим пословима најавили могућност напуштања радних места због неисплаћених зарада. – Утврђена изборна листа Покрета за Краљево

МАГАЗИН

6.3.2016.

окрет за Краљево се сврстава у ред политичких субјеката који је годинама уназад жестоко критиковао све потезе власти везане за одржавање избора чланова савета месних заједница. На то колико су били у праву својевремено је указао и Врховни суд Србије кад је потврдио како месна заједница представља самостално удружење грађана који остварују одређене интересе због чега локална самоуправа нема права да се на било који начин меша у њен рад, понајмање да утиче на изборе за њене органе. У пракси то најчешће није тако што су показали подоста закаснели избори за чланове савета, и њихове председнике, кад су се политичке партије утркивале у настојању да обезбеде предност у некој од 68 месних заједница на подручју града. Политички утицај је био пресудан, а колико се то одражава на рад месних заједница сведочи податак да је деветочлани Савет месне заједнице Матарушка Бања двотрећинском већином сменио председника после нешто мање од годину и по дана од из-

бора. Бившем председнику савета се ставља на терет изостанак кооперативности, уцењивачки став и самовољно понашање према грађанима и раду месне заједнице. Опасност од блокаде рада савета основ је бројних обраћања челним људима локалне самоуправе, а како нису дала очекиване резултате председник је смењен у време кад се Матарушка Бања суочава са опасношћу да буде угрожено снабдевање здравом пијаћом водом јер су радници који раде на овим пословима најавили могућност напуштања рад-

них места због неисплаћених зарада. Уколико се то буде догодило све извеснијим се чини снабдевање грађана водом за пиће па тако и угрожавање њихове безбедности и здравље. Да невоља буде већа у оно што је следило морала је да буде умешана и полиција, а основ за то је уверење о коришћењу неважећег печата ове асоцијације грађана и податак о узурпацији просторија месне заједнице и након смене. Немили догађаји су повод за бројна питања градским челницима за које се сумња да су, чврстом под-

ршком, одлучујуће утицали на понашање председника Месне заједнице Матарушка Бања што је, по информацијама које има председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић, потврђено и у службама Градске управе задуженим за рад месних заједница. То је уједно и повод захтеву за примену потребних правних средстава како би се анулирала непримерена узурпација моћи. Од тренутка кад је покренут поступак издвајања Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“ из

Покрета за Краљево су стизала бројна упозорења која су указивала на прилично неодговоран став локалне самоуправе по овом питању, посебно у делу реализације деобног биланса. Након смене на челу ове здравствене установе, која се налази под ингеренцијом локалне самоуправе, најзначајнијим се сматра неспособност да се препозна потреба за реуматологом. - Град од 120 хиљада становника има потребу за најмање три реуматолога, било да се ради о специјалистима опште медицине који имају субспецијализацију из реуматологије, или интернистима који имају субспецијализацију реуматологије. Вршилац дужности директора Дома здравља је говорио да Републички фонд за здравствено осигурање не препознаје ову потребу, а уколико не препознаје потребу грађана Краљева поставља се питање да ли је препознаје локална самоуправа или смо остављени на милост и немилост суровој администра цији – каже др Јовашевић. Локални избори, за које се очекује да буду одржани 24. априла кад и ван-

редни парламентарни, повод су за потврду да Покрет за Краљево, заједно са Карљевачким форумом, кроз позитивну кампању понуди решења која зависе од могућности локалне самоупра ве. Програм је директно везан за могућности града, јер искуство показује како се не треба превише ослањати на помоћ са стране, поготово не од републичких органа. Др Јовашевић потврђује да је изборна листа закључена, коалициони договор прецизиран до детаља, а ни код једне ни код друге стране не постоји жеља да се, до подношења Градској изборној комисији, било шта мења. Пословична сумњичавост опозиције везује се за све потезе партија коалиције на власти. Последња указује на уверење о настојању Социјалистичке партије Србије да у Дому културе у Мрсаћу организује прославу Међународног дана жена, па се поставља питање финансирања због уверења да би могло да падне на терет града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.3.2016.

Краљевачки радикали спремни за изборе

МАГАЗИН

6.3.2016.

КОЧНИЦА ПРОПАДАЊА

А У РУКАМА РАДИКАЛА? - Највећи проблем српских радикала медијска блокада, и ускраћивање наступа њихових челника у програмима телевизија са националном покривеношћу. - Краљевом влада интересно друштво из сенке. - Резултат покретање стечаја у највећим краљевачким колективима мери се губитком посла за 1.500 људи током претходне године. - У Краљеву није отворено ни једно радно место, осим што се у јавним предузећима, углавном са купљеним дипломама, запошљавају страначки пријатељи. – Без обзира на исцрпљеност и дугогодишњу малодушност има смисла борити се, подићи главу и кренути у остваривање загарантованих права, пре свих на рад и здравствену заштиту. - Приходи буџета су основ социјалног програма краљевачких радикала којима би након локалних избора, и повратка у скупштину, требало започети гашење социјалног пожара. - Граду је хитно потребан озбиљан програм запошљавања са јасно утврђеним критеријумом по коме страначка припадност не сме да буде услов нити сметња

6.3.2016.

МАГАЗИН

Весна Вукајловић

акон доборовољног одласка лидера Српске радикалне странке др Војислава Шешеља у Хашки трибунал полако су замирале активности српских радикала који су на последњим ванредним парламентарним изборима у Србији пре две године доживели потпун фијаско, јер први пут од обнове вишестраначја нису успели да задобију поверење више од пет одсто бирача који су изашли на биралишта. Кроз тежак период пролазили су и краљевачки радикали на чијем је челу долазило до честих промена све док, након повратка др Шешеља из затвора у Шевенингену, странка није полако почела да се стабилизује и у своје редове поред нових чланова враћа бројне старе који су се у међувремену пасивизирали. Највећим проблемом се радикалима чини медијска блокада, и ускраћивање наступа њихових челника у програмима телевизија са националном покривеношћу, па је и др Шешељ принуђен да програм са којим излази на изборе у априлу промовише гостујући на локалним телевизијама. Сазнање да у јавности и даље постоји значајан број недовољно јасних ставова али и дешавањима у локалној средини, повод је да председница Оштинског одбора Српске радикалне странке Весна Вукајловић покуша да разјасни бар неке од њих. Основа за критику актуелне власти је слоган „Покренимо Краљево“ са којим су напредњаци, са коалиционим партнерима, изашли пред бираче пре скоро четири године. Уверење да је мало, или готово ништа, од обећаног реализовано води ка закључку да Краљевом влада интересно друштво из сенке за које је, највећем броју заинтересованих за збивања у граду, јасно да постоји. Пред локалне изборе радикалима више од дугогодишње изнурености народа, посебно последње четири године под напредњачком влашћу, сметају групе младих људи који испред владајуће коалиције иду од врата до врата и траже поверење за нови четворогодишњи мандат. Овакав потез радикали сматрају увредом ин-

телигенције свих грађана у ситуацији кад су готово све фабрике затворене а да се нико, ни за оно мало што би могло да ради, није потрудио да обнови како би са новим менаџментом вратио на посао макар колики број људи. У таквој ситуацији мање важним се чини питање да ли је то резултат свесног, или несвесног, поступања, знања или незнања. Резултат је познат, а покретање стечаја у највећим колективима мери се губитком посла за 1.500 људи током претходне године. Радикали указују да се и даље води битка за један здрави сегмет са седамдесетак радника који би, након стечаја, могао да заврши у неком другом граду. Да са посебном пажњом прате сваки корак најистакнутијих представника власти потврђује последње иступање председника владе Александра Вучића на програму јавног сервиса Србије и закључак да није одговорио на питање где је био и шта је урадио током последње две године. - Он као да није живео са нама и као да не живи у овом друштву и овом систему. Говорио је о 27 фабрика које је отворио, а није одговорио на питање колико је за то потрошио новца пореских обвезника. Улавном је давао девет хиљада евра по једном радном месту да би се отвориле фабрике и промовисао он и његов режим. Режим Александра Вучића мора хитно да се промени, јер је наставио да ради по истом систему по којем је радио и претходни. Системски се ништа није променило и народу је само горе. У Краљеву није отворено ни једно радно место, осим што су се у јавним предузећима, углавном са купљеним дипломама, позапошљавали њихови страначки пријатељи, а децу са здравим школама и државним факулеттим шаљу на терен од врата до врата, нудећи им јавне послове на одређено време од два три месеца, манипулишући са надом – каже Вукајловић. Они који су остали верни изворним принципима Српске радикалне странке челницима Српске напредне странке не могу да опросте што су их,

користећи слабост због одсуства др Шешеља из земље, изневерили и поцепали странку. За то време лидер радикала је, подсећа Вукајловић, пред Хашким трибуналом часно бранио и одбранио српски народ и његово достојанство. И док је целокупна интелектуална светска јавност са пажњом пратила напоре да се одбрани грађанима Србије је, због медијске блокаде, ускраћена могућност да о његовим ставовима чују коју реч више. У таквој ситуацији краљевачки одбор Српске радикалне странке настоји да буде продужена рука председника и, у оквиру скромних могућности, упозна грађене да, без обзира на исцрпљеност и дугогодишњу малодушност, има смисла борити се, подићи главу и кренути у остваривање загарантованих права, пре свих на рад и здравствену заштиту. Уверење да се ускраћивањем права на рад ускраћује право на социјалну заштиту и квалитетно школство води ка закључку да се ускраћује и право на живот. То је и повод да се од актуелне коалиције која чини већину у локалном парламенту, уместо захтева за поновним поверењем, очекује колективна оставка. Раскорак између обећаног и оствареног повод је за најаву краљевачких радикала да анкетирањем грађана потраже одговор на бројна питања, почев од тога колико имају чланова породице, колико њих је запослено и има редовна примања, до тога да ли имају ђака, или студента, колико имају кредита и минуса на картици, колико треба да плате камату, како се лече, кад су остали без посла, имају ли здравствену заштиту, да ли им је неко понудио посао, да ли је неко за последње четири године запослен преко завода за запошљавање и да ли има смисла да та служба уопште постоји. - Завод за запошљавање је Српска напредна странка, али нема више запошљавања ни преко ње зато што су пребукирали сва јавна предузећа. То значи да деца тамо иду џабе, и џабе се надају послу, јер посла ни тамо нема.

6.3.2016.

МАГАЗИН

Предстоји отпуштање из јавне управе, а ни приватни сектор не ради тако да Србији, а и Краљеву, прети велика катастрофа. Социјална ситуације потврђује да је средња класа разграђена и да 70 све сиромашнијих постају социјални случајеви. Друштво се до те мере раслојило да постоје екстра богат и сиромашан свет. И ми имамо пар екстра богатих људи који раде у приватном бизнису, и то је у реду, али екстра богат свет који уђе у политику није у реду и против тога се морамо борити, јер сит гладном не верује и никад не може повести Краљево правим путем – каже Вукајловић. Социјални програм Српске напредне странке заснива се на градском буџету који не пуне локални политичари већ сви становници потрошњом од које се пуних двадесет одсто односи на плаћање пореза на додату вредност. Податак да издвајају највећи проценат средстава која се сливају у градску касу повод је за уверење да треба много значајније да утичу и на

његово трошење, или бар да буду боље упознати на шта се тај новац троши. Податак о планираном приходу буџета града за ову годину, који премашује тридесет милиона евра, основ је социјалног програма краљевачких радикала којим би након локалних избора, и повратка у скупштину, требало започети гашење социјалног пожара. Радикали обећавају да ће инсиситирати на њему са исто ентузизајма и елана са којим захтевају да нови градоначелник сваког месеца грађанима, а преко локалних медија, подноси извештај на шта је потрошен њихов новац. - Град ће у буџету морати да предвиди средства за редовну месечну социјалну помоћ породицама са децом у којима ни један родитељ није у радном односу, и то у висини просечне месечне зараде у Србији, и исплаћивати до момента заснивања радног односа, а редовни новчани додатак у висини од пет хиљада динара за поро-

дице радника и пензионера чије су укупна месечна примања мања од 20 хиљада динара. Редовне месечне стипендије намењене су студентима и ђацима чији ни један родитељ нема редовна примања, а бесплатан превоз ученика до школе и пензионера са примањима мањим од 20 хиљада динара. Једну повратну карту у току месеца обезбедићемо за студенте и ђаке до места факултета, или школе, а мораћемо да предвидимо средства да самохрани родитељи имају сигурно радно место или примања. Ако нема радно место мора имати редовна социјална примања, а господа која ће бити у власти мораће да обезбеде, јер власт и постоји због тога. Град ће морати да обезбеди радно место за једног родитеља у породици са двоје деце или, ако има троје и више, запослење за оба – каже Вукајловић. Граду је, подсећају радикали, поред социјалних мера, хитно потребан озбиљан програм запошљавања са јасно утврђеним критеријумом по

коме страначка припадност не сме да буде услов нити сметња. Ово се чини императивом у ситуацији кад се над све већим бројем суграђана надвија опасност, а граду који има све услове за развој привреде, пољопривреде и туризма прети све већа глад. Податак да је почело прикупљање потписа којим се тражи референдум за изјашњавање грађана против ступања у НАТО пакт повод је за потврду става да се против уласка у ову асоцијацију треба борити редовним средствима и на изборима. Сваки други покушај, као и овај који је тренутно у току, сматра се настојањем минорних странака да, коришћењем растућег незадовољства народа, прикупе ситне политичке поене и узму по који глас од озбиљних патриотских странака. Радикали се у овом тренутку сматрају најозбиљнијом патриотском странком која, након априлских избора на свим нивоима, очекује значајнији утицај на политичка збивања и доношење стратешки важних одлука за државу. Уједно признају

да су очекивали да се уласку у НАТО одупру јединствени што је онемогућено кад је за Томиславом Николићем и Александром Вучићем кренуо добар део бивших чланова. - Они су окренули курс и пожелели да буду већи европејци него сви они за које сматрамо да немају добру информацију куда ово иде. Војислав Шешељ је децидно рекао да уколико Александар Вучић скрене са пута Европске уније није немогуће направити договор са њим, али пошто зна да Вучић нити може, нити хоће, да скрене са тог пута та коалиција се неће никад направити. Питање избора у овом тренутку није питање победе Српске радикалне странке, већ правца у ком ће се кретати Србија убудуће. Оно што морамо да урадимо је да спречимо вртоглаву пропаст, јер су нам још остали земља и природни ресурси. Уласком Српске радикалне странке у Народну скупштину ми дижемо ручну и умањујемо брзину одвијања процеса уласка у Европску унију, након чега ће

јавност о свему бити другачије обавештавана, па ће знати о чему се ради. Можемо да сарађујемо са свим опцијама које желе да скрену са пута Европске уније, а то су странке које са тим програмом буду прешле цензус. Нама циљ није власт, већ само успоравање пропадања и спречавање да Европска унија од Србије направи колонију, а 90 посто смо већ колонија – каже Вукајловић. Краљевачки радикали пред најављене изборе на свим нивоима нису ништа мање оптимисти него сви други учесници изборне трке. У односу на претходне изборе компаративна предност је сазнање да их, после дугог периода одсуства из земље, поново предводи др Војислав Шешељ. Колико је од његовог ауторитета остало међу бирачима, и колико ће други аспиранти на поделу колача власти успети да утичу на њих, биће познато за мање од два месеца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Социјалдемократе о пољопривреди

МАГАЗИН

6.3.2016.

БУДУЋНОСТ У У

УДРУЖИВАЊУ - Власт не чини довољно како би заштитила домаћег произвођача јер ставља у повољнији положај иностране, првенствено због високих субвенција којима се у земљи порекла подстиче развој пољопривреде. - Иницијатива Социјалдемократске странке за формирање посебног тела које би се бавило повезивањем произвођача и купаца у иностранству како би ови први изборили повољнији старт у тржишној утакмици. - Посебни фондови би пољопривредницима гарантовали цену на тржишту како би на време могли да се определе за одређену врсту производње

МАГАЗИН

6.3.2016.

очетак пролећа је прилика за интензивирање радова у пољопривреди што је повод да у Градском одбору Социјалдемократске странке скрену пажњу на изузетно повољан географски положај и изванредне климатске услове које обезбеђује довољна количина падавина, али и број сунчаних дана у години. Иако све то изузетно погодује пољопривредној производњи све је чвршће уверење да произвођачи са ових, али и других простора у Србији тешко могу да се изборе за адекватан положај на тржишту првенствено због цена финалних производа којима не могу да покрију ни основне трошкове. Пољопривреда се годинама уназад налази у неповољном положају због скученог тржишта на коме пољопривредници не могу да остваре зараду пропорционално уложеном раду и средствима. Све неповољнијем положају у великој мери доприноси и нелојална конкуренција због толерантног односа власти према увозу пољопривредних производа чија ниска цена све више отежава пласман домаћих. Уверење да власт не чини довољно како би заштитила домаћег произвођача

ставља иностране у повољнији положај првенствено због високих субвенција којима се у земљи порекла подстиче развој пољопривреде. Из све скромнијег буџета Србија то није у ситуацији да чини што доприноси све интезивинијем пропадању домаће пољопривреде. У таквој ситуацији све је израженија потреба пружања помоћи домаћим произвођачима како би, ако не у подједнаком, били бар у приближном положају какав имају инострани. Српски пољопривредник је много пута показао како може да произведе знатне количине квалитетних производа чији пласман отежава недовољно добар наступ на тржишту. Са таквим проблемима се срећу и краљевачки воћари настојећи да индивидуално обезбеде пласман својих производа пре свега на руско тржиште. Уверење да би се организованим наступом на тржишту остварили значајнији пословни резултати повод је за иницијативу Социјалдемократске странке о формирању посебног тела које би се бавило повезивањем произвођача и купаца у иностранству како би ови први изборили повољнији старт у

тржишној утакмици. Став странке своди се на захтев за пружање помоћи пољопривредницма како би се удруживали и тако постајали јачи и конкурентнији у све неповољнијим условима на тржишту, уз то и набављали репроматеријал и остала средства за производњу под повољнијим условима. И поред честих информација из кругова власти, и потврда да се посебна пажња посвећује пољопривреди, међу социјалдемократама нема довољно података да је нешто значајније урађено на удруживању. Проблеми су мање или више слични код различитих категорија пољопривредних произвођача, па подједнако оптерећују воћаре, повртаре, сточаре и остале који немају довољно стабилну финансијску подршку како би се са већом дозом сигурности појавили на тржишту. То је повод за предлог социјалдемократа о оснивању посебних фондова који би пољопривредницима гарантовали цену на тржишту како би на време могли да се определе за одређену врсту производње. Увид у тренутну ситуацију потврђује да сви раде на ивици рента-

билности, а да се производња одржава често и на штету само због настојања да знатније површине обрадивог земљишта не буду запарложене. Проблем код ратара и повртара су уситњене парцеле и екстензивна производња намењена првенствено потребама домаћинства са релативно малим вишком који се пласира на тржишту. Кад се свему дода застарела механизација, у централном делу Србије набављена пре две и више деценија, онда постаје јасније у каквом се положају у односу на друге, чак и оне у Војводини који су успели да је занове, налази српски сељак у првој четвртини двадесет првог века. Све мање могућности за значајнија улагања у обнову повод су за захтев да у помоћ прискочи држава и омогући куповину крупније маханизације, и прикључних средстава, обезбеђивањем дугорочних кредита под повољним условима и са ниском каматном стопом уз могућност да се бар део дуга отплати готовим производима. У Социјалдемократској странци не оспоравају напоре државе да помогне бржи развој пољопривреде, али верују да то што чини није довољно а да крат-

корочни видови помоћи кроз субвенције за набавку семена, садног и приплодног материјала, осигурање и субвенциониране кредите, није довољно јер само краткорочно утиче на промену стања у овој побласти. Интензивнији развој пољопривреде у већем делу Србије спречава традиционални однос према одређеним културама и изостанак жеље да се нешто мења у приступу производњи. У том смислу чини се потребним ослушкивање дешавања у ближем и даљем окружењу и преоријентација на курентније производе уз финансијску помоћ државе. Социјалдемократска странка подржава долазак страних инвеститора који су спремни да улажу у пољопривредну производњу, али се залаже за изједначавање третмана домаћих произвођача са њима како би били равноправни такмаци у тржишној утакмици. У противном прети опасност по даље назадовање домаће пољопривредне производње због појаве јефтинијих производа са страног тржишта и од произвођача у земљи којима је обезбеђен повлашћен положај. Значајним за пољопривредну про-

изводњу чини се стално старење оних који се њом баве, а све приче о настојањима да се млади задрже на селу остају без значајнијих резултата. Долази време кад је потребно учинити додатне напоре да би се младима који изразе потребу да остану на селу обезбеди колико толико подношљиви услови за живот. Они првенствено укључују побољшање неопходне инфраструктуре, изградњу путева, јавне расвете, отварање здравствених станица и пошта, али и места за забаву. Стална повећања издвајања из локалног буџета намењено подстицајима у пољопривреди су позитивна, али и даље недвољна да се интензивира пољопривредна производња и млади задрже на селу. Ма колико је добро познато да се и локални буџет све теже пуни, јер је све мање средстава из реалних извора, не треба сметнути са ума да је пољопривреда компаративна предност у односу на друге области и да би сва улагања могла да се врате много брже. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.3.2016.

Основано Удружење „СОС за Краљево“

МАГАЗИН

6.3.2016.

БОРБА ПРОТИВ

В ПРОПАДАЊА - На живот у граду у највећој мери утичу партократске комбинације које не виде ослонац у политичком систему државе и власти. - Ако се избори препусте примитивизму и сокачарском начину размишљања, ако се искусни образовани људи не повежу са младим и образованим ово ће бити град пензионера са новим гробљима. - Нема излаза са људима који не виде даље од дубине свога џепа и који носе са собом само незадовољство због тога што им џепови нису препуни. - Систем је заснован на томе да људи беже са гласачког места како би апарат профункционисао унутар партије у којој важи гесло слушај, или бежи. - Дрскост којом се забрањује мишљење, и јавно изношење ставова, подсећа на обреновићевску Србију с краја 19. века.

МАГАЗИН 6.3.2016.

ажљивијим посматрачима стања у каквом се налазе бројни грађевински објекти у Краљеву, посебно они старијег датума који су због небриге власника, или нечег другог, препуштени пропадању, најчешће падају у очи они који се налазе у главној улици. Податак да је општина Рашка средствима локалног буџета обновила фасаде свих зграда у центру града испровоцирао је Хаџи Момира Бакрачевића на размишљање да би нешто тако могло да се уради и у Краљеву. На почетку Омладинске улице, испод огромног рекламног паноа, налази се зграда у којој су деценијама биле просторије локалног Шах клуба „Слога“ по чијем је имену и препознатљиво ово здање. Летимичан поглед на стање објекта у тренутку кад је мењана церада са рекламним натписом био је повод за трагање за објектима у сличном стању а таквих, показало се, у Краљеву има више него што би се могло очекивати. Поражавајуће делује податак да се налазе у најужем центру града, а толико дуго су као такви присутни да више на њих не обраћају пажњу ни свакодневни про-

лазници. Уверење да у Краљеву има добар број оних којима овакво стање смета, и који су спремни да помогну да се оно поправи, било је повод за окупљање, прво најближих пријатеља а онда и осталих, спремних да уложе део аутотитета који имају како би се приступило бар шминкању фасада ако не комплетној обнови објеката. Уверење да појединац, а ни неформална група грађана, не може да утиче битније на промену стања повод је за регистрацију Удружења „СОС за Краљево“ са циљем да се на предстојећим локалним изборима обезбеди по које место у парламенту и са скупштинске говорнице проговори која реч и о овим темама. Основна идеја подразумева окупљање свих, или бар већег броја, удружења са сличним размишљањима са идејом да се удруже у борби за лепши изглед града, а подстакнута је споразумом о сарадњи који су пре неколико година потписали „Пријатељство за нова времена“, Друштво српско француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“, Планинарско друштво „Гвоздац“ и Кајак клуб „Ибар“. Споразум не спречава ни једно од друштава да се самостално бави реа-

лизацијом пројеката из своје надлежности, а подразумева пружање помоћи кад год је било ко од потписница затражи. Свима који пред наступајуће изборе показују аспирације за учешће у политичком животу, потом и власти, упућен је позив за сарадњу и понуђена помоћ у реализацији појединих пројеката. Иницијални скуп почетком недеље требало је да покаже да постоји и овакво удружење, а Бакрачевић најављује скоре директне контакте са заступницима удружења грађана у жељи да провери њихову спремност за заједнички наступ. Сви који су се одазвали позиву да присуствују скупу у згради Градске управе били су у ситуацији да бар летимичним погледом на тридесетак фотографија схвате у како се поразном стању налази добар део објеката у строгом центру града који су били повод за реаговање Удружења „СОС за Краљево“. - Изгубили смо град, а они који мисле да су га добили не виде где је и наше и њихово грло. Али, очњаци сузама не верују једнако свуда у свету као и овде. Њих брижљиво негују београдске и краљевачке кадије успешно

6.3.2016.

МАГАЗИН

врдајући од закона те илегалним средствима туже и суде и не обраћају пажњу на мук народа и недостатак икаквога напретка. О перспективи живота у Краљеву да и не говоримо. Избори су прилика, а и мера, па се зато и окупљамо. Тражимо оне суграђане лавове, образоване, радне и храбре, који могу и желе да створе услове за живот у граду и на селу у овој бањи која је у погрешним рукама. Када убрзо формирамо коначни облик нашег изворног формата бићемо потпуно отворени за сарадњу на стварању концепта живота у граду који ће извршити пробој економије, а онда и стваралачких делатности с којима ћемо репрезентовати град и његове потенцијале на улазу у Долину векова о којој постоји интересовање у свету. Знамо да ће бољитак зависити од сваког бирача, и да ће се лепота живота видети у сваком дворишту. Само је то пут с којим се побеђује пропаст и беда. Сваком суграђанину који зна да су нам животи

међусобно повезани желимо успешне и победничке изборе – изговорио је на скупу Миломир Недељковић апелујући на присутне да шире идеју о борби против пропасти. Уверење да тренутно стање не води никуда заснива се на ставу да на живот у граду у највећој мери утичу партократске комбинације које не виде ослонац у политичком систему државе и власти. Став о поразном стању у граду повод је за одвојена писма онима који креирају живот у граду, градским одборима Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије са захтевом да се преиспита њихова активност и утицај на дешавања у граду. - Позвао сам се на чињенице, на системе вредности као што су се у Народној библиотеци позвали на систем вредности. Не може се узнемиравати институција председника државе, али мора имати став који одговара сваком грађанину у складу са уставом и зако-

ном. Не могу неки грађани бити под посебном ингеренцијом институције, а неки одбачени без икаквог законодавног односа према њима. Налазимо се у врло сложеном тренутку у којем је узурпација закона и прилагођавање закона сопственим интересима толико уочљива и врло драматична. Ако ове изборе препустимо примитивизму и сокачарском начину размишљања, ако се искусни образовани људи не повежу са младим и образованим који говоре језике и користе кибернетику ово ће бити град пензионера са новим гробљима. Нема излаза са људима који не виде даље од дубине свога џепа и који носе са собом само незадовољство због тога што им џепови нису препуни. Моја генерација је много допринела овоме стању. Можда сам могао и ја да дајем допринос иако у овом простору где се одржавају седнице Скупштине града никада нисам осећао здраву квалитетну градску, а ни на-

ционалну мисао. То су углавном биле галаме, много речи, много блефова, замућивања, повезивање интересних група које су у логичком размишљању ствари потпуно неповезиве али их, као и криминалце свуда у свету, повезују интереси који не познају нације и границе. Спреман сам да сваког човека од Мланче до Милаковца, од Тавника до Вранеша, убеђујем да дође на бирачко место и да гласа. Читав систем је заснован на томе да људи беже са гласачког места како би апарат профункцио нисао унутар партије у којој важи гесло слушај, или бежи. Ако слушаш добићеш кашичицу бајате воде, а ако не слушаш ни то нећеш. Имамо сарадњу са људима који знају изборни процес, и можемо у њега да уђемо зналачки, али без људи који ће дежурати поред кутија, без оних који ће преносити информације, све је то узалуд и нема никаквог смисла. То пара што остаје у буџету за-

конски се покрива, а уствари иде у приватне руке. Дају се на извесне концепте града, али је тужна прича на који све начин и како се тај новац распоређује – каже Недељковић уз потврду да је то схватио на једном од састанака где му није дозвољено да искаже аналитички став о ономе за шта је позван. Та врста дрскости којом се забрањује мишљење и јавно изношење ставова подсећа на обреновићевску Србију с краја 19. века. Начин да се изађе из таквог стања требало би да буде реализација идеје са којом се изашло пред грађане Краљева са захтевом да, за почетак, бар размисле. Тако нешто очекује се пре свих од младих људи који сваког дана од родитеља очекују помоћ, а завршили су факултете. Још поразније делује уверење да су им погледи упрти према кабинетима партократа. - Какав разговор ће са њима да обаве. Учлани се па ћемо да видимо, а кад се учланиш добро, али можда би

била интересантна нека вечера и тако нешто. То је слика и прилика живота који ми живимо. Завршавају се школе по Брчком. Тим дипломама се маше, а београдски универзитет шаље нашу децу по белом свету. Њима ваљају, а нама не ваљају. Уз политичаре иде једна посебна друштвена структура, за коју у овом тренутку не могу прецизно да кажем која је али која се служи свим средствима, а посебно пикира на директорска места одакле се шири идеја запошљавања клана, а не стваралаца. Много тога је било у Краљеву, овако никад – потврђује Недељковић. Намера организатора скупа била је да се испита јавно мњење и провери да ли оно што је планирано ваља, или не ваља, радити. Ако разумевање изостане биће то још једна прилика за одустајање као и много пута пре тога. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Староседеоци Краљева нова снага на политичкој сцени

МАГАЗИН

6.3.2016.

НАМА ДОБРО, А НИКОМЕ ЗЛО

- Фејсбук група Староседеоци Краљева за четири године нарасла на четири хиљаде чланова. – Укључење у политички живот подстакнуто сазнањем да су се Краљевчани повукли у страну, а њихова места заузели неки други људи. – Највећу одговорност за тренутно стање сносе они који на овим просторима живе вековима. – Седам краљевачких посланика у Народној скупштини отварају уста само кад зевају. - Краљево је ничији град и жртва унутрашњих сукоба међу напредњацима. - „Идејно стерилни“ носиоци локалне власти не би знали да паметно уложе ни два до три милиона евра које би им неко поклонио. – Буџет Краљева пуни једва 1.300 производних радника. – Краљево као пиле за черупање

Иван Матовић

МАГАЗИН

6.3.2016.

а је Краљевчанима прекипело сведочи појава све већег броја удружења грађана са жељом да учествују у политичком животу како би, након предстојећих локалних избора, обезбедили по које место у локалном парламенту и тако утицали да доношење одлука од значаја за свакодневни живот. Жеља је код највећег броја њих подстакнута сазнањем да актуелни састав Скупштине града није у потребној мери задовољио интересе највећег броја грађана. Иако се још пре више од четири године на друштвеним мрежама појавила група под називом Староседеоци Краљева, а пред крај претходне нарасла на скоро четири хиљаде чланова, до формалне регистрације удружења грађана под истим именом у Агенцији за привредне регистре дошло је пред крај минуле године. Председник удружења Иван Матовић потврђује да првобитна намера није била укључење у политички живот, већ жеља да се објављивањем старих фотографија освеже успомене на нека безбрижнија времена и предочи по нека од савремених тема која није толико видљива у јавности. Реакције чланова групе показале су да постоји жеља за укључење у политички живот након сазнања да су се многи Краљевчани повукли у страну, а њихова места заузели неки други људи, што води ка уверењу о потреби много агресивнијег ангажовања везаног за односе у сопственој кући. Став је додатно појачан сазнањем да, иако постоји довољно јасно дефинисан став по овом питању, није било храбрости да се изађе у јавност због уверења да је у Краљеву малтене срамота да се неко назове староседеоцем највише из разлога да се не би увредили они који се не осећају тако. Потврда да су у Краљеву добродошли сви најбоље показује натпис „нама добро, а никоме зло“ у градском грбу, а све чвршће уверење да није добро разлог је за окупљање јер највећу одговорност за тренутно стање сносе они који на овим просторима живе вековима. Миграције становништва су нормална појава свуда у свету, а и велики

број Краљевчана је у претходним деценијама, из најразличитијих разлога, отишао из средине у коју је након почетка бомбардовања током 1999. године у кратком периоду дошло тридесетак хиљада прогнаних са простора Косова и Метохије. Био би то удар и на много јачи привредни центар него што је у том тренутку било Краљево, пре свега на буџет, а потом саобраћај, културу и друге области живота. Ако се свему дода другачији менталитет, који се тешко уклапа у локалну средину, и изостало разумевање државе за новонастале проблеме, онда је јасна потреба да се Краљевчанима помогне бар онолико колико и свима који су у њега дошли силом прилика. - И ове четири године заобилазе нас сви као да смо шугави. Грешка је прво међу локалним политичарима који немају комуникацију са владом, јер смо увек имали контра власт, а у задње време, као што рече премијер, и што немамо довољно амбициозне политичаре. Имамо седам посланика, саветника председника државе за привреду, а немамо добру комуникацију са владом. Пеђа Тргомен овај град не осећа својим што је и доказао кад га је тужио да плати пола милиона евра штету, а ови наши чим пређу камиџорски мост забораве да су Краљевчани. Њих седам само једном дневно да је повукло неког за рукав и рекло да смо у проблему ми би добили нешто. Ни један град у Србији нема толико посланика, а ми имамо седам који у скупштини отварају уста само кад зевају. Један од проблема је што град воде људи који га не сећају својим, и којима је он само пролазна и успутна станица у грађењу каријере. Град треба да воде људи који су овде рођени, који немају други град, и којима није свеједно да ли су данас у Краљеву а сутра у Крагујевцу или Београду – каже Матовић. Велике разлике између локалних политичара и оних који су у Краљево дошли са сумњиво стеченим капиталима готово да нема. Пракса из последњих неколико деценија, посебно након распада бивше Југославије, по-

тврђује да су многи од њих по доласку врло брзо нашли заједнички језик са локалним политичарима и много значајније од њих утицали на дешавања у граду, пре свега запошљавање. Међу староседеоцима Краљева влада уверење да и данас у највећој мери утичу на стање у овој области што се манифестује у јавним предузећима, пре свих Елетропривреди Србије. Основ за незадовољство је понашање локалних политичара, каријериста и свих којима је Краљево само пролазна станица, што не умањује одговорност локалног станвништва које овакво понашање верификује на изборима. Центар незадовољства помера се према водећој политичкој снази у Краљеву, а то је Српска напредна странка, највише због става да се поделе у њеном врху директно одражавају на живот у Краљеву. И ма колико је нормална приврженост једној од струја чини се да је Краљево ничији град и жртва унутрашњих сукоба међу напредњацима. Након регистрације у октобру прошле године редовним састанцима удружења по правилу присуствује по четрдесетак особа да би учешће на изборној скупштини почетком фебруара узело више од две стотине међу којима двадесетак старих и угледних Краљевчана. Поред председника изабран је деветочлани управни одбор од претежно младих особа различитог профила почев од предузетника, студента, учитеља, професора до пољопривредника, радника, комерцијалисте.., а заједничко свима је да се никада раније нису бавили политиком. - Ушли смо у удружење чиста срца, без политичких репова, и нећемо да примамо људе који су се активно бавили политиком и били у врху неких странака. Политичке мутанте не примамо, а имамо идеју да са новим људима који нису компромитовани узмемо учешће у политичком животу и покушамо да остваримо што бољи резултат на изборима. Ми немамо новац, немамо никог у Београду ко нас подржава, па мислим да ће наша кампања да буде најоскуднија. Првен-

МАГАЗИН

6.3.2016.

ствено ћемо да се базирамо на рад на терену, од куће до куће, да се ширимо пирамидално и искористимо све угледне људе које имамо између 500 чланова – каже Матовић. Први наступи у Поповићима, Опланићима, Лађевцима, Мрсаћу потврђују бољи пријем од очекиваног првенствено због појаве нових лица и става да су се постојећи носиоци збивања на политичкој сцени „већ смучили свима“. Окупљени око идеје да се спаси што се спасити може у граду из кога, по званичним подацима одлази највећи број младих људи, довољан је повод да се у други план потисну дугогодишње поделе на добре и лоше, четнике и партизане, леве и десне, као и по партијским бојама, па Староседеоци Краљева окупљају само оне који желе добро граду у коме живе. Матовић се придружује онима који верују да стање у Краљеву никад није било горе, јер у врху власти последњих двадесетак година нема нових лица. Да онима на власти ништа није свето потврђује податак да је већина променила по неколико странака само због остваривања личних интереса, више од тога брине податак да су „идејно

стерилни“ што води ка ставу да не би знали да паметно уложе ни два до три милиона евра које би им неко поклонио. - Упорно праве кућу од крова, а не од темеља, све раде контра бавећи се личном прмоцијом док троше паре за предизборну кампању копајући рупу за базен и правећи халу у граду у коме нема ни један спортски клуб у трећој лиги. Прво треба да имамо тим који ће да игра у тој хали да би била пуна, а ако стоји празна нема сврхе да је одржавамо. Мислим да ће иста ствар да се деси са базеном, ако икад буде направљен, и да ће то да буде рупа као и све рупе које су до сада остале незавршене. Нисам сигуран ни аеродром да ће бити отворен, и да је то само политичка пропаганда, јер су имали четири године и да су хтели могли су да га отворе. Сви су показали шта знају и не видим шта би помогло да се у међувремену сете нечег новог, јер су све што су имали да кажу рекли док су били на власти, а сви су били два или три пута. Време је да се појаве неки нови људи који ће да раде, а предуслов за то је да се у граду уведе буџетска дисциплина,

ред и рад у јавним предузећима и саобраћајној култури, јер треба да очистимо кућу кад нам долазе гости. Краљево никад није било прљавије него сад, и никад у граду није била већа саобраћајна недисциплина него сад. Ово је као Дивљи запад, па више не може да се прође улицама, а у такав град неће да дође ни један инвеститор и купи фабрику која је зарасла у коров, да прође улицом која је пуна смећа, да дође у Привредну комору иза које смрди на урин и не можће да се дише, а има педесет паса луталица у центру. Морамо прво да уведемо ред и очистимо кућу, а онда да позовемо госте и да, за разлику од ових који сада граде кућу од крова, кренемо да радимо и улажемо у свој град – каже Матовић. Ма колико да је судбина некада великих краљевачких предузећа углавном решена, на начин да готово не постоје, и даље преовладава утисак да би, кад је у питању „Фабрика вагона“, један део могао да се оживи под условом да се успостави добра комуникација са владом. Подаци којима располажу Староседеоци Краљева потрђују да постоји велики број оштеће-

них вагона ван употребе од којих би добар део могао да се ремонтује у Краљеву чиме би се створили услови за запошавање једног броја радника. Тиму озбиљних људи предстоји тачна идентификација стања у овој области као предуслов за предузимање било каквих корака. Поразно делује сазнање да је и током претходне четири године било шанси за привлачење инвеститора што је, верује Матовић, изостало због неодговорности локалних политичара, али и због тога што је неко од њих тражио мито. Уверење да је и производња чачкалица са пет нових радника значајан помак у тренутној ситуацији води ка жестокој критици најаве градње туристичког комплекса Краљевград кад буџет пуни једва 1.300 производних радника. Много боља ситуација није ни на селу које се све чешће помиње као значајан ресурс и развојна шанса. У запостављеном и занемареном селу значајнијом од субвенција за по који литар нафте, или вештачког ђубрива, чини се податак да нема путева, јавне расвете, здравствених станица и места за забаву. Староседеоци Краљева се придружују онима који верују да је

село неправедно запостављено и да га се политичари сете само пред изборе кад пред камерама уђу у по коју шталу и помазе теле које се тамо затекне. - Доприноси и порези који оду из једног села морају да се врате у то село кроз инвестиције у водовод, уличну расвету, артерски бунар и тако даље, а не да се 15 милиона динара уложи у асфалтирање улице у Грдици где је само једна кућа лево, а десно пут води у шуму. Цела прича се своди на ред, да се град постави на здраве основе и да људи ставе општи интерес испред личног. Зато нисмо спремни да разговарамо ни са једном странком која је до сада била у власти, па ћемо на изборе највероватније сами. Ја не мислим да је претходне изборе у Краљеву добила Српска напредна странка, па више верујем да их је изгубила Демократска. На прошлим изборима је требало да Г17 плус нестане са политичке сцене, а онда су сви колективно прешли у СНС и зато нам је циљ да се не мешамо са таквима, него да покушамо да их почистимо, да их буде што мање у скупштини да не би прелетали из једне у другу странку. Најбоље је да идемо сами, јер нам није циљ да по сваку

цену будемо одборници а ово удружење није ни основано само да би се бавило политиком. Ако не уђемо у скупштину пратићемо рад и бити позитивна опозиција онима којима је ово успутна станица, или пиле за черупање, а радићемо и друге ствари, промоцију града и окупљање људи. Искрено се надам да ћемо бити изненађење ових избора – каже Матовић уз поруку бирачима да добро погледају стара и позната лица, размисле колико су пута били на власти и колико пута су их слагали, колико странака променили и да ли су то радили због личног или заједничког интереса. Сви нови покрети, и удружења грађана као што је Староседеоци Краљева, верују да је дошло време да се на политичкој сцени појаве нови људи, пре свих Краљевчани као најодговорнији за тренутну ситуацију у којој живе. Оптимизам води ка ставу да би прве промене, без додатних инвестиција, биле видљиве већ три месеца након избора увођењем реда какав је у граду владао пре само три деценије. О томе сведоче само старе фотографије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.3.2016.

Почела градња заштитног бедема у Грдици

МАГАЗИН

6.3.2016.

ТРАЈНА ЗАШТИТ

- Извођач радова на градњи заштитног бедема је конзорцијум три предузећа, „Западна Морава“ из Краљева, „Механизација“ из Власотинца и „Водопривреда“ из Пожаревца, а укупна вредност уговорених радова износи 40 милиона динара. - Ширина појаса експропријације износи 18 метара, дужина бедема је 1.780 метара, а ако их не буду ометали метеоролошки услови радови ће бити завршени за 150 дана

осле низа активности Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“, и вишемесечног рада на овом послу, првих дана минуле недеље озваничен је почетак грађевинских радова на бедему који би требало трајно да заштити мештане Грдице од поплава. Након спровођења поступка

јавне набавке, и свих других процедура које за извођење оваквих радова предвиђа закон, усвојен је пројекат у ревидираној форми вредан 45 милиона динара што је два пута више од првобитне верзије. У Дирекцији за планирање и изградњу је потврђено како је ово

најбоље могуће прелазно решење до почетка радова на градњи аутопута и регулацији тока Западне Мораве као коначног решења. Локалној самоуправи до тада предстоји низ активности који се огледају у завршетку Плана детаљне регулације који треба да обезбеди услове за експропријацију, а

ТА ОД ПОПЛАВА

након тога и све остале потребне да би овај простор постао функционалан у пуном капацитету. Извођач радова је конзорцијум који чине три предузећа, „Западна Морава“ из Краљева, „Механизација“ из Власотинца и „Водопривреда“ из Пожаревца, а укупна вредност уговорених радова износи 40 милиона динара. Ширина појаса експропријације износи 18 метара, дужина бедема је 1.780 метара, а ако то не буду ометали метеоролошки услови радови ће бити завршени за 150 дана. Након свега што се дешавало у мају 2014. и касније насип се чини неопходним решењем заштите више стотина стамбених објеката са десне стране Мораве. Градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује да су имовински односи углавном решени,

а након што бедем буде завршен и предат предузећу Србијаводе оно ће, као предузеће задужено за бригу о објектима од јавног значаја, преузети и обавезу да га одржава. Уз трајну заштиту од изливања Мораве паралелно ће се рашавати и регулација потока Чађавац-Моравац. Да је позитиван притисак грађана Грдице имао утицај на доношење одлуке о градњи заштитног бедема потврђује и начелник Рашког управног округа Небојша Симовић одбијајући инсинуације да почетак радова има било какве везе са предизборном кампањом. - Нисмо никоме бранили да пре 10 или 20 година уради овај бедем. Нисмо бранили ни председнику Месне заједцнице да са пројектом оде код свог министра, и градоначелника, и да

све то одраде да грађани буду задовољни. Вероватно ни тада није било довољно средстава, а нико није ни очекивао такву врсту поплава. Кад се то десило ми смо са „Србијаводама“ и Владом започели овај посао – каже Симовић уз потврду да је за ову годину одвојен део средстава за довршетак дела аутопута од Појата до Прељине. Део пројекта за деоницу до Ћићевца је завршен, али не и обилазница око Краљева. Због тога се верује да ће ова година бити посвећена изради пројектне документације, а наредне две градњи овог дела аутопута. Разлог више је сазнање да ће до марта наредне године бити завршен Коридор 11, а да ће одмах после тога приоритет бити аутопут од Појата до Прељине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Почели радови на иградњи заштитног бедема од поплава

МАГАЗИН

6.3.2016.

ПОБЕДА МЕШТ

ТАНА ГРДИЦЕ - Градња заштитног бедема у Грдици је изнуђено парцијално и привремено решење, јер ће у коначној верзији добар део морати да се руши зато што неће ништа да значи. - Вредност инвестиције је у првој варијанти износила 22 милиона динара, али је након допројектовања у које су укључени додатни радови који подразумевају колски пут са унутрашње стране бедема, и рампе за прелаз на другу страну, достигла 46 милиона динара. - Висина земљаног бедема дугог 1.800 а широког 12 метара, и попречног пресека у облику купе, варира у зависности од конфигурације терена, а само половина се протеже дуж трасе будуће обилазнице око Краљева. Рок за завршетак радова 150 дана

МАГАЗИН

6.3.2016.

д маја 2014. године кад је Морава направила пустош у околини Краљева, и поплавила око пет стотина кућа, присутно је константно незадовољство и захтеви становника овог подручја, најчешће најтеже погођене Грдице, да се трајно реши питање заштите широког и густо насељеног појаса са десне стране реке. Незадовољство је кулминирало на годишњицу поплава прошле године кад су га стотине мештана ових крајева у два наврата изражавали на улицама уз најаву да би, уколико се нешто значајније не уради, протести могли добити много радикалнији карактер. Захтев за трајном заштитом овог подручја била је једина тема две ванредне седнице Скупштине града, а почетак радова најављиван у неколико наврата. Информација да су у понедељак отпочели радови на градњи заштитног бедема повод је за потврду победе становника овог краја који су се месецима борили за право да заштите куће,

имовину и животе. Вест о победи представницима медија је саопштио председник Савета Месне заједнице Грдица Раде Ерац. - Почели су радови на изградњи бедема у Грдици и, пре него што крену да се сликају они које смо на једвите јаде натерали да се по мало баве и својим послом у овом граду, овде смо да одамо захвалност свима који су нас подржавали две године, свим грађанима Грдице, Адрана, Бапског поља, Мрсаћа, прекоморавских села Сирче, Опланића и Поповића, свим грађанима који су стали иза наше борбе која је трајала две године и новинарима без којих ова битка не би била добијена. Нама ће бити добро, јер смо решили крупан животни проблем. Оно за шта смо се залагали је да целом граду буде добро и да из овог проблема проистекне нешто што би било од значаја за цео град. Нисмо могли сами да издејствујемо оно што је битно за цео град, а ово што се сада гради у Грдици

је изнуђено парцијално и привремено решење, јер ће у коначној верзији добар део морати да се руши зато што неће ништа да значи – тврди Ерац. Незадовољни мештани Грдице су током претходне године у више наврата тражили да се изгради саобраћајница на потезу од милочајског до камиџорског моста као део будућег аутопута Појате-Прељина и да то буде точак замајац за развој града. Захтев је заснован на уверењу да се без тога не могу очекивати значајније инвестиције у ово подручје, нити издвајање сто хектара земљишта потребног за градњу индустријске зоне као услова за отварање нових радних места. Градња заобилазнице је у непосредној вези са наставком процеса гасификације, који је отпочео пре две деценије постављањем главног гасовода, али и са решавањем питања градске депоније. - Да је било мало више памети, и упорности неких који су нас представљали из овог града, не би се градило само ово што је битно за нас, него би

се градило оно што је битно за цео град. Седам посланика из овог града нису били довољно моћни да издејствују седам километара обилазнице, па је резултат нула. Град је имао саветника председника републике за привреду који није био заинтересован за оних сто хектара индустријске зоне која у том делу треба да се отвори, дакле и за нова радна места. Овај град је имао и државног секретара у Министарству одбране, а некад је војска радила овако крупне и велике радове, па је резултат такође нула. Овај град је имао и амбасадора у Кини који је био промотер идеје да се копа канал од Дунава до Вардара, а ми смо само тражили да се прочисти и исправи Морава од милочајског до камиџорког моста – каже Ерац уверен да Краљеву тек предстоји битка након оне коју су добили Грдичани. Вредност инвестиције је у првој варијанти износила 22 милиона динара, али је након допројектовања у које су укључени додатни радови који подра-

зумевају колски пут са унутрашње стране бедема, и рампе за прелаз на другу страну, достигла 46 милиона динара. Радове финансира Министарство грађевине, извођач је краљевачка Западна Морава са два подизвођача, а рок за завршетак 150 дана. Висина земљаног бедема дугог 1.800 а широког 12 метара, и попречног пресека у облику купе, варира у зависности од конфигурације терена, а само половина се протеже дуж трасе будуће обилазнице око Краљева, па ће почетни и завршни делови који се састављају са постојећим бедемом у завршној верзији морати да се руше. Након изградње заштитног бедема у Грдици ће од поплава бити заштићено око четири стотине кућа. Део постојећег у насељу око игралишта је саниран, јер је био нижи четрдесетак сантиметара па није имао никакву функцију, а сем тога није ни одржаван током последње три деценије. Први дан радова протекао је у обе-

лежавању трасе којом се ће се простирати заштитни бедем, а Грдичани су обезбедили смештај за раднике који ће у овом крају боравити пет месеци. У Грдици преовладава уверење да се више никада неће догодити оно што се дешавало у мају 2014. године. Радост победе унеколико је умањена сазнањем да је током последње две године изостало разумевање оних који су требали да учествују у целом процесу, али и због сазнања да је ово тренутно једино могуће решење зато што није постојала политичка воља да се уради нешто од интереса за цео град, а не само за Грдицу. Својеврсна победа била је и повод да Месна заједница Грдица додели пригодне захвалнице представницима медија због уверења да су знатно допринели коначном исходу двогодишњих настојања да се покрене питање трајне заштите овог дела града од поплава. Т. Радовановић Фото: М. Радованвић

Петнаест година од демократских промена: Милен Пановић (1)

МАГАЗИН

6.3.2016.

У ПОЛИТИЦИ БЕЗ ПОЛИТИЧКИХ АМБИЦИЈА

- Серија текстова објављених у „Борби“ настала као резултат опсервације тренутног стања представљао критику пута којим политичко руководство води Србију. – Осма седница Централног комитета Савеза комуниста Србије увод у касније крваве догађаје у Југославији током деведесетих година прошлог века. - Уместо да буде предводник демократских промена Србија је допустила да јој сви други деле лекције. – Директор школе смењен само зато што је био мало експониранији члан Демократске странке, а то је из визуре власти било значајније од седамнаест објављених стручних радова што је била реткост у то време. - Пановић се у локалном парламенту од првог дана жестоко успротивио ревашизму који су заговарали припадници појединих странака владајуће коалиције. - Демократска странка је била својеврсна оаза способних и паметних људи иако се нису увек експонирали у мери у којој је то било потребно. - Земља је била тотално осиромашена, а Краљево црна економска рупа на простору Србије, па је било врло тешко показати да нешто значајније може да се уради

Милен Пановић

МАГАЗИН 6.3.2016.

а колико невероватно звучало да у политику може да се уђе и без политичких амбиција случај Милена Пановића потврђује да је и то могуће. Уверење да у политички живот пре свих треба да се укључе млађи људи водило је ка утицају на синове који су постали чланови Демократске странке још 1990. године. Само годину дана касније придружио им се и отац јер тада, а ништа се није променило ни до данас, на политичкој сцени није видео ни једну другу опцију ближу идеолошком поимању политике и стварности. Обзиром на ситуацију у земљи, и догађаје који су се један за другим углавном кретали у негативном смеру, политичка опсервација је била таква да се чинило како је сваки потез власти био погрешан и земљу водио у веће проблеме. Било је, признаје Пановић, и тренутака када је озбиљно анализирао своје ставове у настојању да објасни зашто све што се дешавало у земљи види другачије од осталих. Колико је био у праву потврђује серија текстова објављених у „Борби“, која се у то време сврставала у ред ретких демократизованих листова, а „Куда иде српско политичко руководство“ настао је као резултат опсервације тренутног стања и представљао критику пута којим политичко руководство води Србију. На Осмој седница Централног комитета Савеза комуниста Србије од 23. и 24. септембра 1987. године председник Слободан Милошевић је разрешио чланства у овом органу председника београдске партијске организације Драгишу Павловића. Седница је представљала коначни разлаз Слободана Милошевића и Ивана Стамболића, а многи је сматрају уводом у касније крваве догађаје у Југославији током деведесетих година прошлог века. - После Осме седнице сам констатовао да нас чекају тешки дани, а то се и догодило. Док су се спроводили демократски, боље речено парламентарни, избори у другим републикама људи који су били на челу власти у овој земљи говорили су о неком плура-

лизму у оквиру Социјалистичког савеза радног народа. Ја сам већ тада видео да је то анахроно, да не може да прође и да ће нам донети проблеме. Уместо да буде корифеј, и предводник демократских промена, Србија је допустила да јој сви други деле лекције а то је, уз све што се догађало у међувремену, био и мото мојих чланака. Да нас чека много искушења показао је годишњи одмор у Будви кад су наишла два аутомобила са сликама Слободана Милошевића. Нисам ништа имао против њега, нити сам био окупиран његовом харизмом, али сам схватио да се поново ствара култ личности и да нас поново чека полутоталитарна ситуација. То је код мене створило обавезу да се, без обзира на политичке амбиције, укључим у опцију која ће покушати да укаже на праве ствари. Ушао сам у политику само због тога што сам мислио да није поштено бити по страни, ћутати и гледати како полако тонемо и нестајемо. После низа потеза који ми се нису допали догодиле су се санкције, а ушли смо и у ратове који нису водили ничему. Санкције су тотално уништиле нашу привреду, а фабрике су зарасле у коров – сведочи Пановић. Улазак у политички живот у то време није био ни мало лак можда и због људи који су у политику улазили са уверењем да ће остварити неке личне амбиције што је, и поред сазнања да је већина ушла из жеље да помогне, стварало утисак да су прерано пожелели афирмацију. Први састанци одржавани су у полупразним кафанама, а није било необично да Пановић, као угледни професор и директор школе, са толико ентузијазма приступи новим обавезама да је и током ноћи по снегу лепио плакате Демократске странке дуж Ибарске клисуре. Основни мотив је била жеља да се афирмише демократска опција и покаже да странка која је негује постоји. Демократска странка се дуго борила за то, али је на крају успела. Каменица из које потиче Милен Пановић деведесетих година је била бастион радикала које на изборима у том крају нико није могао да победи. Више

од уверења да је то погрешна опција доказаног демократу је болела чињеница да у то не може да убеди суграђане и комшије, а није много помогао ни долазак Драгољуба Мићуновића Добром политиком одувек се сматрала она која народу може да обезбеди живот у атмосфери у којој може да ствара и напредује. Радикалска није, а њене последице се и данас огледају у односу света према Србији због претњи бомбама Паризу и Лондону, па конференцији Војислава Шешеља на степеницма скупштине са шубаром и кокардом на глави и камом у устима. Основна школа „4. краљевачки батаљон“, на чијем је челу био Пановић, у то време је сврставана у ред најцењенијих и најугледнијих на простору целе Југославије. Авангардности је доприносило сазнање да је пре осталих усвајала све иновације које су долазиле из Европе, а захваљујући стручном раду просветних радника ученици освајали победе на свим такмичењима. Све то утицало је да буде угледна образовна институција са којом је Краљево могло да се поноси. У тој ситуацији, кад је по питању квалитета образовно-васпитног рада била на врхунцу, Пановић је смењен са места директора само зато што је био мало експониранији члан Демократске странке. а то је из визуре власти било значајније од седамнаест објављених стручних радова што је била реткост у то време. Ма колико да је Демократска странка до половине деведесетих година већ постала озбиљна политичка снага још није била способна да сама победи социјалисте, па је на изборе са Српским покретом обнове и Демократском странком Србије изашла у оквиру Коалиције Заједно. Класична кампања је захтевала доста ангажовања свакод од чланова а Пановић, иако члан Општинског одбора Демократске странке, није непосредно учествовао у преговорима са коалционим партнерима. Ипак је у својој изборној јединици успео да победи противкандидата владајуће партије и обезбеди место у локалном парламенту. Ста-

6.3.2016.

МАГАЗИН

билну већину није значајније могао да угрози ни неочекивани излазак Демократске странке Србије из коалиције, а размимоилажење у ставовима и доста варница у наступима резултирали су оставком председника Скупштине општине, кандидата Српског покрета обнове др Радослава Јовића. Пановић се од првог дана жестоко успротивио ревашизму који су заговарали припадници појединих странака, поготово након захтева да у пакету са осталима буде промењен директор Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ без обзира што су иза дотадашњег рада стајали резултати и безрезервна подршка колектива. Значајним за тај период чини се податак да је Демократска странка била својеврсна оаза способних и паметних људи иако се нису увек експонирали у мери у којој је то било потребно. - У странци ми је сметала чињеница да су ти високи интелектуалци, који су могли да носе многе ствари, били мало потиснути јер су имали мање амбиција и жеље да се доказују у политици од неких других који су имали веће амбиције него способности. Један од њих је имао амбиција да по сваку цену буде на функцији а кад смо, користећи демократску процедуру, тајним гласањем подржали другог изашао је из сранке. То је стереотип који годинама прати политику на овом терену и који ми смета, па имам утисак да људи који се нису довољно доказали у својој струци нису толерантни према чињеници да могу да изгубе на страначким изборима – каже Пановић. Цена бављења политиком на страни опозиције плаћена је сменом са места директора пред крај школске 1992/93. што је сазнао од наследника у тренутку кад је дошао да преузме дужност. Приближавање краја радног века било је довољно добар разлог да још кратко време остане у школи иако му је нуђено ново радно место у Гимназији. Половину деведесетих година карактерише ентузијазам и тешко описива енергија свих који су се нашли у редовима власти, поготово након полувековне владавине комуниста.

После промене на челу општине многе ствари су кренуле на боље највише захваљујући изузетно квалитетном Општинском одбору Демократске странке која, за разлику од других, није кубурила са кадровима. Значајним квалитетом свих чинио се изостанак жеље за ревашизмом и прогањањем неистомишљеника што не би могло да се каже за све чланице коалиције. Демократе је предводио Миле Корићанац кога Пановић оцењује као крајње поштеног и добронамерног и поред потврде да је имао превише политичких амбиција, а захваљујући њему многе негативне ствари су сасечене у корену. - Он није био злонамеран човек. Био је јако вредан, радан, упоран и мислим да је ватрено желео да се промене многе ствари. Земља је била тотално осиромашена, а Краљево црна економска рупа на простору Србије, па је било врло тешко показати да нешто значајније може да се уради. Урадили смо колико смо могли, онда су наступили бомбардовање и хаос, а земља је дотучена у односу на све што је урађено до тада. Из тог периода посебно памтим то што је син Томислав, који се тек вратио из војске, са моторизованом бригадом отишао на Косово и месец дана нисмо знали ништа о њему. Било је великих траума посебно кад је, пред крај бомбардовања, гранатом погођено возило у којем се налазио. Командир јединице је погинуо, три или четири друга рањени и годинама касније имали проблема са операцијама, а он остао неповређен. Несрећа није могла да се избегне иако су са руског брода добили сигнал да су мета напада – објашњава Пановић. Више од сазнања да је све опустошено, а ситуација посебно трауматична, деловало је сазнање да о дешавањима на косовском ратишту нема правих информација. Медији су били претворени у пропагандне машине, а једина радио станица којој се могло веровати била је Слободна Европа. На тај период подсећа извештавање репортера ове радио станице о почетку пролећа и цвркуту птица у ноћи у којој је товар НАТО бомбардера

сручен на зграду Радио-телевизије Србије. О информисању тога времена сведочи медијски линч Славка Ћурувије, као увод у његову ликвидацију, и сличан однос према Зорану Ђинђићу који је након погрешне интерпретације интервјуа Слободној Европи у ударном дневнику Радио телевизије Србије окарактерисан као издајник и локатор који од НАТО авијације тражи да настави бомбардовање Србије још седам недеља. - Објављена је потпуно искривљена интерпретација његове изјаве, јер на питање да ли мисли да бомбардовање треба да донесе нешто боље Ђинђић каже да је то велика грешка и да људи који су доносили одлуку о бомбардовању не познају менталитет српског народа. На питање колико бомбардовање може да траје каже седам недеља да би сутрадан увече на телевизији Београд Татјана Ленард прочитала колумну у којој је закључила како тражи да се Србија бомбардује седам недеља. Поново слушам тај интервју, јер нисам могао да верујем да могу тако да искриве ствари. Уз то сам уверен да би сигурно био ликвидиран да га пријатељи нису убедили да оде у Црну Гору – каже Пановић. Само неколико месеци након потписивања Кумановског споразума, и престанка бомбардовања, расписани су избори за председника државе у које Демократска странка, сада у оквиру Демократске опозиције Србије, улази са великим ентузијазмом и уверењем како резултат не може да буде неповољан за ову опцију. У делу јавности којој припада и Пановић и данас провејава уверење да је штета што тада коалицији није приступио Српски покрет обнове. Народ је на таласу победничке еуфорије са пуно ентузијазма изашао на изборе на којима је потврђено опредељење бирача да земља крене неким другим путем. Кад су са бирачких места почели да стижу резултати гласања било је јасно да је Војислав Коштуница победио Слободана Милошевића ма колико то владајући социјалисти покушавали да оспоре. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.3.2016.

„Иницијатива за права радника“

МАГАЗИН

6.3.2016.

РАСПЛЕТ ЗА

- Уверење бивших радника „Фабрике вагона“, који због одласка у пензију нису остварили право на социјални програм, да су још једном изманипулисани, преварени и опљачкани повод је за појачано незадовољство и најаву нових притисака на надлежне органе. – Потраживања више од 760 радника достижу 720 милиона динара без камата. – Страхује се да би износ могао да премаши две милијарде. - Србија ремонтује вагоне у Румунији, Немачкој и Аустрији, а своје капацитете затвара, па више брине о азилантима и о мигрантима него о својим грађанима. - Кад хиљаду преварених људи буде кренуло одговорност за последице неће сносити организатори протеста

и после спроведеног социјалног програма и споразума којима су, у тренутку престанка радног односа, регулисане међусобне обавезе бивши радници „Фабрике вагона“ нису остварили права која им припадају. То је био повод да 8. фебруара формирају Удружење грађана „Иницијатива за права радника“ како би могли да наставе институционалну борбу за наплату заосталих потраживања из периода кад је, са учешћем од 82,12 одсто, власник „Фабрике вагона“ била држава. Прилиском одласка из „Фабрике вагона“ сваки од радника је са власни-

ком потписао уговор о неизмиреним платама и опцијама за исплату отпремнине и повезивање радног стажа. Радници се позивају на уредбу владе којом се потврђује да ће радни стаж бити повезан онима који су у 2015. години испунили услов за одлазак у пензију. Таквих је било 82, а 8. септембра прошле године су поднели захтев за повезивање радног стажа јер због одласка у пензију нису добили отпремнину као остали радници. Како нису остварили ни једно право сматрају да су још једном изманипулисани, преварени и опљачкани што је повод за појачано незадовољство и најаву

нових притисака на надлежне органе. Другим делом споразума јасно су дефинисани износи новчаног потраживања за неисплаћене зараде од шестог месеца 2012. до 30.6.2015. године уз обавезу послодавца да их измири у року од 30 дана, кроз процес приватизације, или даном решавања статуса предузећа. Председник удружења Драган Митровић велики део кривице за овакво стање приписује одборнику у Скупштини града Александру Ерцу који је, као координатор Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, вршио притисак на раднике да узму отпремнину да би се

Фото: М. Радовановић

А 15 ДАНА?

6.3.2016.

МАГАЗИН

након тога вратили да раде у „Фабрици вагона“. - Од тога нема ништа, нити нам је повезан радни стаж, нити су нам исплаћене заостале зараде, јер је пред крај децембра у појединим деловима „Фабрике вагона“ проглашаван стечај. Објашњено је да је фабрика задужена, стечајна маса је мала, радници ће добити пет до шест посто потраживања и то је то. Нисмо ми на пијаци да се погађамо. Нама је држава била власник, па зашто пре две и по године није гурнула фабрику у стечај кад је дуг износио само чеири плате. Сад кад су настале нове обавезе према запосленима, а то значи за зараде и радни стаж, кажу да је фабрика отишла у стечај и не може да исплати – објашњава Митровић. Због ситуације у којој су се нашли након што је изостао одговор премијера на писани захтев за састанак, радници су њему, локалној самоуправи, јер се Фабрика вагона налази у Краљеву, и Министарству за рад оставили рок од 15 дана да изврше уговорне обавезе. Повод су потраживања које сваки понаособ има од јавних предузећа и страха да би, због чиње-

нице да имају механизме наплате, могли доспети у још веће проблеме. Држава је, кажу радници, бројним механизмима заштитила себе, а радници нису заштићени ни уговорима којима је потврђена обавеза послодавца да испуни све прописане обавезе. Да „Иницијатива за права радника“ не мисли само на интересе својих чланова потврђује и предлог локалној самоуправи да што је могуће пре покрене производњу у „Вагоноградњи“. - Беко мора да ремонтује вагоне за нашу железницу, а „Фабрика вагона“ треба да ради зато што једина у Србији има сертификате за вагон цистерне, судове под притиском и све друге типове вагона. Срамота је да Србија ремонтује вагоне у Румунији, Немачкој и Аустрији, а да своје капацитете затвара, да више брине о азилантима и о мигрантима него о нашим грађанима. Нећемо одустати од наших захтева, а уколико за 15 дана не наиђемо на разумевање локалне самоуправе, министарства и владе, донећемо одлуке и кад хиљаду преварених људи буде кренуло они ће сносити одговорност за последице, а не организатори јер

имамо право да тражимо оно што је дефинисано у социјалном програму који је донела „Фабрика вагона“. Ја имам грађанска права и у правној држави хоћу да их остварим, јер уколико будемо покренули тужбе дуг ће изаћи на милијарде динара. Ми мислимо добро држави у којој живимо и желимо да решимо проблем мирним путем, а иако нам се нуде владине и невладине организације ми хоћемо институционалним путем да дођемо до решења – каже Митровић. Ненаплаћена потраживања радника „Фабрике вагона“ износе 720 милиона динара без камата којих су спремни да се одрекну како би показали добру вољу. О комплексности проблема сведочи податак да су у истом положају бивши радници Природног лечилишта и одмаралишта „Матарушка и Богутовачка Бања“ и њихове колеге из „Аутотранспорта“ који још нису исказали став по питању потраживања. Уверење да би основни дуг по судским пресудама могао да нарасте до две милијарде повод је за настојање да се проблем реши споразумно тим пре што су радници који потражују за-

раде и повезивање радног стажа у овом колективу провели више од три деценије. Значајним за јавност чини се став да „Иницијатива за права радника“ није неорганизована група већ удружење регистровано по важећим законима са циљем да заступа све којима су ускраћена стечена права. Отпремнине које су радници примили пред крај године углавном су потрошене на измиривање старих дугова па су радници, који две и по године нису примали плате, поново доведени у незавидан положај. Обраћање медијима је подстакнуто сазнањем да нису финансијски способни да имају пословни простор у коме би примали бивше и колеге и давали обавештења о току целог процеса. Радници „Фабрике вагона“ у писму премијеру указују и на криминалне радње у овом предузећу уз потврду да би доказе о томе могли да доставе на састанку који су тражили. Предузимања радикалнијих мера са несагледивим последицама, које се као могућност најављују по истеку рока од наредних 15 дана, само су потез очајника који више не могу да изгубе

ништа, јер су све већ изгубили. Подаци о дуговањима предузећа у реструктурирању дефинисана су у социјалним програмима, а укупна сума за све раднике у земљи достиже 43 милијарде динара. Уверење да су преварени, а да држава није учинила ништа да их заштити проистиче из упутства за повезивање радносг стажа у коме се предузећима у реструктурирању оставља могућност да то ураде. - Држава је направила механизам да повеже радни стаж из буџета, а онда кроз продају имовине да се обештети. Само механизам за запослене не постоји, па је ово гора превара него у било које друго време. Ако данас не одем да оверим картон у понедељак сам скинут са евиденције Националне службе за запошљавање и тако они смањују незапосленост. Није нама циљ само да узмемо новац, него да фабрика ради, док стечајни управник „Вагоноградње“ шета око Милутина и распитује се пошто су шине да их распрода – каже Митровић. Стечајни управници појединих погона „Фабрике вагона“ су из Београда, Крушевца, Ниша, Панчева... довели су у њих своје обезбеђење, а бившим

радницима оставили да се сналазе како знају и умеју. Мало светла у суморну слику уноси податак да код представника локалне самоуправе не мањка добра воља да се проблем реши, али даље активности спречава недостатак политичке воље. Стечај „Фабрике вагона“ поново актуелизује питање оправданости даљег постојања рада Машинске техничке школе и Машинског факултета, јер кадрови које школују у Краљеву немају где да се запосле. Оштрица горчине указује на поступање Александра Ерца док промовише себе као добротвор и човек који је радницима омогућио реализацију социјалног програма. - Господин Ерац обуче свилену кравату, почупа обрве и каже људи само узмите отрпемнине да не одете без ишта. То што он исприча је толико лепо да знам да не може да буде тако, а прича како Београд настоји што више новца да извуче од Брисела, а ми што више да узмемо од Београда – објашњава Митровић уз потврду да нешто више од 760 бивших радника „Фабрике вагона“ по пресудама и даље потражује 720 милиона динара без камате. Т. Радовановић

Европа у мом граду

МАГАЗИН

6.3.2016.

ЗАШТИТА ЖИВ

ОТНЕ СРЕДИНЕ

- Краљево прво у Србији донело Локални програм заштите животне средине. - Израдом програма за период од 2016. до 2025. године обезбеђује се наставак започетих активности у правцу стварања квалитетнијих услова живота садашњих и будућих генерација. Документ је усклађен са Националним програмом заштите животне средине Републике Србије и са будућим обавезама у реализацији Поглавља 27 у процесу приступања Србије Европској унији. - Иако је израда Националног програма отпочела 2005. године до усвајања је требало да се причека пуних пет година током којих је првобитни текст претрпео значајне измене и допуне, па је и назив програма мењан више пута

МАГАЗИН 6.3.2016.

окални еколошки акциони план града Краљева за период од 2005. до 2015. године био је први корак ка стратешком решавању нагомиланих еколошких проблема, а имплементацијом су, средствима Буџетског фонда за заштиту животне средине, реализоване, институционализоване и финансијски подржане многе активности кроз реализацију других пројеката произашлих из плана. Из ЛЕАП-а су произашла још два стратешка документа и низ градских одлука, започето је решавање питања управљања отпадом, међуопштинска сарадња у управљању отпадом, решавање водоснабдевања на сеоском подручју, решавање проблема буке и аерозагађења. Израдом Локалног програма заштите животне средине за период од 2016. до 2025. године обезбеђује се наставак започетих активности дефинисаних акционим плановима у правцу стварања квалитетнијих услова живота садашњих и будућих генерација. Документ је усклађен са Националним програмом заштите животне средине Републике Србије и са будућим обавезама у реализацији Поглавља 27 у процесу приступања Србије Европској унији. Податак да је тек пре неколико дана усвојен закон који локалним самоуправама у Србији оставља годину дана да донесу програме заштите животне средине води ка закључку да је то Краљево учинило пре свих, а петочланом тиму људи инжењерске струке предузећа Еко ДимЕц из Ваљева требало је седамдесет дана да анализира комплетну документацију и састави коначни текст нацрта који је, у складу са законима о информисању и доступности информација од јавног значаја, свима био доступан 15 дана пре заказивања јавне расправе. Планирање заштите животне средине на локалном нивоу отпочело је 2000. године кад су реализоване прве активности у Регионалном центру за заштиту животне средине Централне и Источне Европе. Прва стратешка документа из ове области су локални еколошки акциони планови, а краљевачки

је био добра основа за управљање у животној средини. Када је 2004. године донесен сет закона којима се регулишу обавезе различитих субјеката у области заштите животне средине први пут су јасно дефинисане обавезе локалне самоуправе у смислу планирања и управљања њом и њеним ресурсима. Закон о заштити животне средине обавезује локалне самоуправе да израде локалне програме заштите који морају да буду усклађени са Националним програмом за заштиту животне средине. Иако је израда Националног програма отпочела 2005. године до усвајања је требало да се причека пуних пет године током којих је првобитни текст претрпео значајне измене и допуне, па је и назив програма мењан више пута. Тек 2014. године усвојен је акциони план за реализацију онога што је планирано у Националном програму, да би након тога биле извршене нове измене и допуне закона и свим јединицама локалне самоуправе одређен рок од 12 месеци да израде локалне програме. Због кратког рока прети опасност да оне јединице које то не буду успеле до фебруара наредне године претрпе последице у смислу доступности средстава за реализацију одређених пројеката. Члан тима за израду Локалног програма заштите животне средине Милица Дероњић потврђује да је као оквир за дефинисање његовог обима и структуре послужио Националним програм, а посебна пажња морала је да буде посвећена изворним надлежностима локалне самоуправе које су дефинисане Уставом Србије и Законом о локалној самоуправи. Изузетно важним области које су обухваћене националним програмом оцењене су оне које представљају природне ресурсе на које може да се утиче и којима треба да се управља. Кад су у питању воде посебно су разматрани снабдевање водом за пиће и отпадне воде, а као важан природни ресурс и ваздух, али и природа и биодиверзитет. Податак да се план везује

за територију локалне самоуправе укључује потребу разматрања улоге зелених површина као специфичне оазе и богатства у природном и биолошком смислу, јер је однос према њој дефинисан Законом о комуналним делатностима. Због области које неповољно делују на природне ресурсе неопходно је константно мерење различитих параметара како би се избегли негативни ефекти што је приликом израде плана захтевало да се посебна пажња посвети комуналном отпаду, мерењу нивоа комуналне буке, електромагнетског и нејонизујућег зрачења. У нацрту документа постоји и одељак под називом Остале области у животној средини које, иако ништа мање битне, нису дефинисане Законом о заштити животне средине нити препознате као елемент који се њиме уређује, већ другим законима који се односе на земљиште, енергетску ефикасност и климатске промене. - Програм веома сличан Локалном еколошком акционом плану састоји се из три основна дела. У првом делу анализира тренутно стање одређене области, даје анализу капацитета, технологија и комплетну слику тренутног стања из које могу да се извуку неки најзначајнији проблеми који дотичу одређену област. Након тога дошли смо до списка циљева и морали да развијемо акциони план, низ активности и мера како бисмо могли да дођемо до одређеног нивоа у смислу постизања постављених циљева. Цео локални програм је рађен у релативно кратком времену, а без обзира на то методолошки смо се трудили да максимално испоштујемо главне актере и носиоце посла за све области које су препознате што значи да смо имали интензивну комуникацију и локалног координатора са којим смо по фазама размењивали информације. Користили смо све материјале који су нам били доступни, и могли да добијемо од координатора, а првенствено смо се оријентисали на расположива планско-урбаниситичка документа и пројектно-техничку документацију, локалне стратегије, ак-

МАГАЗИН 6.3.2016.

ционе планове и комплетну техничку документацију јавних предузећа надлежних за области које је обухватио програм – каже Дероњић.

Водоснабдевање Систем водоснабдевања Краљева чине изворишта на подручју реке Ибар, а квалитет воде од изворишта прате надлежне институције. Главни систем чине четири изворишта са црпним станицама, преносни цевовод, дистрибутивна мрежа, резервоари од којих неки раде, а неки само делимично, и две бустер станице. Јавно комунално предузеће „Водовод“ које има контролу на дивориштима и дистрибутивном мрежом среће се са бројним проблемима у настојању да унапреди систем водоснабдевања, стави га на ноге и задовољи комплетне потребе локалног становништва. Локални програм заштите животне средине потврђује да ка унапређењу стања у овој области води смањење губитака у водоводној мрежи, заменом дотрајалих делова, и губитака у резервоару на изворишту Жичко поље повећањем квалитета и квантитета воде и повећањем броја секундарних водовода управљањем системима у сеоским и приградским насељима.

Управљање отпадним водама На градску канализациону мрежу је прикључено 75 посто становника па су, полазећи од чињенице да се систем састоји из три основна дела, постројења за пречишћавање отпадних вода, примарне и секундарне мреже, аутори програма дошли до три основна закључка. Први потврђује да нема централног постројења за прераду отпадних вода иако постоји ревидиран и технолошки унапређен пројекат, а лоцирана су и места за постројења које још није изграђено. Други закључак потврђује да је недовољно развијена мрежа атмосферске канализације и трећи да је канализациона мрежа застарела. Свеобухватни

закључак за управљање отпадним водама упућује на неопходност да се изгради централно постројење за прераду отпадних вода, унапреди и догради мрежа атмосферске канализације и константно улаже у обнову канализационе мреже.

Ваздух Мониторинг и контрола квалитета ваздуха врши се кроз државну и локалну мрежу мерних станица. Државну чини једна мерна станица на локацији Пљакин шанац, а локалну седам мерних места уз помоћ којих је успостављен програм контроле квалитета ваздуха. На основу резултата мерења, и континуираног мониторинга, потврђено је да највећа загађења потичу од саобраћаја и коришћења фосилних горива. Традиционални начин грејања, као и у већини локалних заједница, у значајној мери утиче на ниво штетних честица у ваздуху током грејне сезоне, па се као основни циљ поставља потреба улагања средстава и напора у завршетак система топлификације, и што је више могуће ширења система гасификације.

Јавне зелене подвшине За одржавање и уређење јавних зелених површина на теритоји града задужена је радна јединица Градско зеленило Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, а анализа површина и капацитета ове радне јединице води ка закључку како ће се град у овој области развијати у наредном периоду. Значајну помоћ при изради плана дао је Генерални урбанистички план у коме су јасно дефинисане будуће категорије зелених површина, њихова намена и начин на који ће се увећавати и унапређивати. Основни закључак је да постојеће зелене површине треба привести намени и у будућим плановима тежити њиховом повећању што се постиже израдом катастра јавних зелених површина. На основу тренутног стање могуће је извршити категоризацију

ових површина, анализу дендро материјала и осталог садржаја, и на основу катастра у будућности лакше планирати њихово даље унапређење. Неопходним се сматра усклађивање постојеће ситуације са нормативима за озелењавање, па се као императив намеће израда пројектно-техничке документације за нове зелене површине које ће бити у складу са планским урбанистичким документима. Анализа људских и техничких капацитета указује на потребу додатног ангажовања људских капацитета променом ситематизације, али и набавком нових машина.

Заштита природе На територији града Краљева дефинисано је осам заштићених природних добара од којих је најзначајнија Голија као парк природе и резерват биосфере који није у надлежности градске управе. Заштићена природна добра су споменици природе којима управља Јавно комунално предузеће „Чистоћа“, а иако су за сваки урађени годишњи и петогодишњи програм не постоје планови који би унапредили стање у њима. Завод за заштиту природе Србије је покренуо иницијативу за успостављање заштите на неким локалитетима, али Градска управа још није успоставила систем и показала спремност да преузме одговорност и обавезу коју заштићено природно добро захтева. Законска обавеза локалне самоуправе је да изради локални програм заштите природе и кроз њега утврди специфичне активности, као и финансије потребне да би управљање заштитом било адекватно. Рад на изради Локалног програма заштите природе још није ни отпочео, јер зависи од стратегије која је у надлежности ресорног министарства. И поред тога уврштена је у документ како би након израде стратегије локална заједница била спремна и знала које су активности и средства потребни да би се израдио локални програм. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.3.2016.

Нове мере активне политике запошљавања

МАГАЗИН

6.3.2016.

ПОЧИЊУ ЈАВ

ВНИ РАДОВИ

- Иако се на евиденцији незапослених у највећем броју налазе особе са нижим степеном стручности анализа извештаја о раду краљевачке филијале Националне службе за запошљавање потврђује да су у протеклој години послодавци показали највећи интерес баш за ове категорије незапослених. - Чак 70 одсто од 12,5 хиљада незапослених са евиденције краљевачке филијале чека на посао дуже од годину дана. - Током претходне године без посла остало 2.500 Краљевчана од којих 1.500 у процесу реструктурирања. - Путем јавних радова и стручне праксе у Краљеву је током претходне године до посла дошло више од три стотине особа

МАГАЗИН 6.3.2016.

а евиденцији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање налази се укупно 19,5 хиљада незапослених лица од којих 12,5 хиљада на територији града Краљева. Више од половине чине особе женског пола а највећи део незапослених припада категорији становништва са трећим и четвртим степеном стручне спреме који, са особама без или са ниским квалификацијама, чини 60 одсто незапослених. Све ово је потврдила директорка филијале Снежана Прелић приликом промоције мера активне политике запошљавања и јавних позива Националне службе за запошљавање у овој години уз посебан нагласак на начине коришћења подстицајних средстава. Иако се на евиденцији незапослених у највећем броју налазе особе са нижим степеном стручности анализа извештаја о раду краљевачке филијале Националне службе за запошљавање потврђује да су у протеклој години послодавци показали највећи интерес баш за ове категорије незапослених. Међу незапосленима преовлађују особе млађе од тридесет и старије од педесет година, а заједно чине читавих шездесет одсто оних који траже посао. Међу њима је значајан број бивших радника који су остали без посла након што је престала потреба за њиховим радом, па су се као вишкови појавили на евиденцији Националне службе за запошљавање. Посебно интересантним чини се податак да чак 70 одсто незапослених чека на посао дуже од годину дана. Све ово утицало је да Национална служба за запошљавање потврди како су планом за ову годину предвиђени пакети мера за запошљавање теже запошљивих лица што упућује на потребу да

се са њима ради коришћењем нефинансијских али и финансијских мера. Пакети мера односе се пре свега на вишкове запослених којих је само током претходне године било 2.500, међу њима 1.500 који су без посла остали у процесу реструктурирања. Пакети услуга намењени лицима млађим од 30 и старијим од 50 година, особама са нижим квалификацијама и дугорочно незапосленим лицима а поред ових и теже запошљивих и категорија осетљивих група међу које спадају особе женског пола, незапослни из руралних подручја, деца из хранитељских породица, самохрани родитељи, лица по споразуму о реадмисији и други. Национална служба за запошљавање је предвидела одређене финансијске мере за које је из републичког буџета издвојено две милијарде и 880 милиона динара, што је за 130 милиона више у односу на претходну годину, уз додатак 550 милиона из Буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом. На додатни износ може да се рачуна из скромних буџета локалних самоуправа, а један део и из предприступних ИПА фондова. Партнери Националне службе за запошљавање су локални Савет за запошљавање, Савет за младе, Канцеларија за младе, Пројектни центар или Канцеларија за локално-економски развој у Рашки и Врњачкој Бањи као институције локалне самоуправе које заједно доприносе решавању проблема незапослености. У сарадњи са центрима за социјални рад од прошле године је отпочело активно укључивању радно способних корисника новчане социјалне помоћи, а значајан допринос запошљавању даје Школска управа, посебно у

делу креирања уписне политике за наредни период, организовању Сајма образовања и професионалне оријентације као и функционалног основног образовања одраслих. Као партнери у запошљавању јављају се Регионална привредна комора и организације цивилног друштва међу којима су пре свих удружења за особе са инвалидитетом и ромска удружења. Јавни позив за јавне радове објављен је 17. фебруара, а траје до 18. марта, за самозапошљавање незапослених лица до 18. априла, а сви други до краја новембра или до испуњења квоте која је установљена за сваку филијалу Националне службе за запошљавање посебно. На Сајму запошљавања који Филијала Краљево Националне службе за запошљавање, у сарадњи са локалном самоуправом, организује 5. априла незапосленим лицима ће бити понуђен одређен број радних места, а значајан допринос очекује се од формирања Центра за информисање и професионално саветовање – ЦИПС. Поред незапослених лица, и особа које очекују преквалификацију или доквалификацију, услуге центра на располагању су и свршеним стредњошколцима, студентима, послодавцима и другима. Иако се могућност за коришћење субвенција у складу са националним програмом за запошљавање пружа свим категоријама незапослених предност ће ипак имати теже запошљиве групе оних који траже посао. Локална самоуправа је буџетом за ову годину подстицају запошљавања наменила десет милиона динара од којих пет милиона за јавне радове, а пет за ангажовање особа при попису нелегално изграђених објеката током примене Закона о закоњењу. Највећи део средстава намењен је самозапошљавању, а

МАГАЗИН

6.3.2016.

остатак за стручну праксу у здравственим, школским и установама социјалне заштите. Путем јавних радова и стручне праксе током претходне године до посла је дошло више од три стотине особа.

Јавни радови Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености и Споразум о уређивању међусобних права и обавеза у реализацији програма или мера активне политике запошљавања између града Краљева и Националне службе за запошљавање, основа су да се у складу са Локалним акционим планом запошљавања распише јавни позив за спровођење јавних радова у овој години. Јавни радови као мера активне политике запошљавања предвиђају одобравање средстава за запошљавање незапослених лица са евиденције Националнe службe за запошљавање, а подразумевају спро-

вођење активности које предузима извођач јавног рада у циљу остварење одређеног друштвеног интереса са максималним трајањем од четири месеца. На основу пријаве за спровођење јавног рада, која садржи опис активности и број лица која се запошљавају, додељују се средства за исплату накнаде за обављен посао по основу уговора о привременим и повременим пословима у висини до 18 хиљада динара по једном ангажованом лицу. Исплата се врши на месечном нивоу за пун фонд радних часова, или сразмерно времену радног ангажовања у истом периоду, а утврђени износ накнаде за обављени посао се увећава за припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање. Средства се користе и за накнаду трошкова доласка и одласка са рада лица укључених у јавне радове, у висини до 1.500 динара по једном за сваки месец ангажовања. Јавни радови се могу организовати и спроводити у области делатности од

значаја за унапређење ефикасности у раду локалне самоуправе, на пословима израде и ажурирања база података од значаја за локалну самоуправу и другим, а право да учествују имају органи јединице локалне самоуправе, јавне установе и јавна предузећа. Одлуку о одобравању средстава за спровођење јавног рада доноси градоначелник Краљева, у року до 20 дана од истека јавног позива, на основу списка поднетих пријава које доставља локална филијала Националне службе за запошљавање по претходно прибављеном мишљењу Локалног савета за запошљавање. Национална служба врши проверу испуњености услова јавног конкурса а град задржава право да, приликом одлучивања, изврши корекцију траженог износа средстава на име трошкова спровођења јавног рада, односно дужине трајања или броја лица, у складу са расположивим финансијским средствима. Градоначелник града Краљева и из-

вођач јавног рада у року до 20 дана од дана доношења одлуке о одобравању средстава закључују уговор којим се уређују међусобна права и обавезе, а извођач јавног рада је у обавези да достави и одговарајућа средства обезбеђења уговорних обавеза. Предузетници и правна лица су за одобрена средства у износу до 600 хиљада динара обавезни да доставе и две истоветне бланко трасиране менице корисника средстава са два жиранта, а за средства већа од тог износа гаранција банке у вредности одобрених средстава увећаних за 50%, са роком важења од 9 месеци од дана издавања. Обавеза корисника буџетских средстава укључује изјаву одговорног лица да су обезбеђени сви предуслови за реализацију пројекта, уз изјаву да није у могућности да приложи меницу. Жирант може бити свако пословно способно физичко лице не старије од 65 година, које има редовна месечна примања, независно од висине, као и физичко лице које обавља самосталну делатност, или самостално обавља де-

латност у складу са посебним законом. Ако су послодавцу одобрена средства по више поднетих захтева, по истом или различитим програмима и мерама активне политике запошљавања, у обавези је да достави одговарајуће средство обезбеђења које одговара збиру укупно одобрених средстава. Почетком спровођења јавног рада сматра се датум пријаве на осигурање првог ангажованог лица. Извођач јавног рада је дужан да лица ангажована на спровођењу рада задржи најмање до трајања уговорене обавезе, а у случају престанка радног ангажовања обавезан је да у року од 10 дана изврши замену другим незапосленим лицем из исте категорије, за преостало време трајања уговора. Обавезан је и да обезбеди вођу програма јавног рада за обуку незапослених лица, организује заштиту и безбедност радно ангажованих, изврши пријаву на обавезно социјално осигурање, редовно уплаћује порез и доприносе за обавезно социјално осигурање и доставља доказе о уплати за

лица из уговора, редовно врши исплату уговорене накнаде за обављен посао на текуће рачуне ангажованих лица. Списак обавеза допуњава редовна исплата накнаде трошкова превоза, редовно достављање доказе о утрошку пренетих средстава, фотокопија сертификата о стеченим компетенцијама након завршене обуке, а месечно и извештај о спровођењу јавног рада на прописаном обрасцу. Филијали Краљево се благовремено достављју извештаји о свим променама од значаја за реализацију јавног рада и омогућава контрола реализације уговорних обавеза и увид у сву потребну документацију и ток спровођења јавног рада. У случају да извођач јавног рада не реализује обавезе дефинисане уговором, дужан је да врати износ исплаћених средстава увећан за законску затезну камату од датума преноса средстава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.3.2016.

МАГАЗИН

6.3.2016.

Нова школска година на Универзитету одбране

ПРЕПОЗНАТЉИВ Б - У Војној гимназији има места за 120 а у Средњој стручнј војној школи за 60 свршених основаца. - На основним студијама Војне академије има места за 81, на интегрисаним академским студијама за још девет кандидата, а у наредну школску годину биће уписано и 25 кадета Медицинског факултета. – Конкурс за упис траје до 31. марта. - За свако од места на Универзитету одбране пријави се између 5 и 18 кандидата. - У оквиру основних академских, специјалистичких и мастер студија Војна академија школује четрдесет студената из Алжира, Анголе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније. – На Војној академији тридесет троје Краљевчана

риближавање краја школске године прилика је за размишљање о наставку школовања, свршеним основцима у неку од средњих школа а старијим матурантима за упис на факултете. У опредељивању за будући позив велики значај има довољно информација о свим добрим и лошим странама у појединим областима, а задатка да ученицима завршних разреда краљевачких основних и средњих школа представи повољности које пружа Универзитет одбране прихватили су се представници ове високошколске установе, али и студенти треће године Војне академије.

У оквиру Универзитета одбране годинама уназад успешно раде Војна академија и Медицински факултет Војно медицинске академије. Војна академија у саставу има Војну гимназију, Средњу стручну војну школу, основне, интегрисане, специјалистичке и докторске студије, а свршеним студентима и након школовања обезбеђује усавршавање као услов за напредовање у служби. Конкурс за упис на Универзитет одбране траје до 31. марта након чега следе пријемни испити за неко од 120 места у Војној гимназији и 60 у Средњој стручној војној школи. На основ-

ним студијама Војне академије има 81 слободно место, на интегрисаним академским студијама за још девет кандидата, а у наредну школску годину биће уписано и 25 кадета Медицинског факултета. На Војну академију студенти се уписују на један од седам студијских програма, менаџмент у одбрани, војноелектронско инжењерство, војномашинско инжењерство, противваздухопловну одбрану, логистику одбране и јавне финансије, а на интегрисаним академским студијама на војно ваздухопловство и Медицински факултет.

Фото: М. Радовановић

БРЕНД У РЕГИОНУ 83

6.3.2016.

МАГАЗИН

Војна академија више него било која друга образовна институција у земљи пружа повољности које укључују коришћење интернет сале и бибилиотеке са преко 160 хиљада наслова, могућност изучавања великог броја страних језика која, сем енглеског, укључује француски, руски, немачки италијански и грчки. За сваки од њих добија се посебан сертификат који се признаје свуда у свету као и онај којим се потврђује оспособљеност за рад на компјутерима. Посебни облици наставе укључују савладавање вештине скијања на Копаонику, у трајању од 10 до 15 дана, и обуку за управљање моторним возилима након које студенти добијају возачку дозволу Б и Ц категорије. Иако рок конкурса за упис у Средњу стручну војну школу истиче 15. марта има наговештаја да ће бити продужен како би била пружена могућност за упис онима који то право не буду могли да обезбеде у Војној гимназији. За упис у Војну академију сем општих услова, а то је да је држављанин

Републике Србије који није кажњаван нити се против њега води кривични поступак, сваки кандидат мора да испуни и посебне, да је рођен 1995. године или касније, да је завршио средњу школу, или да је тренутно ученик четвртог разреда. Детаљније информације и потребни формулари за конкурс доступни су у регионалним центрима Министарства одбране Селекција кандидата, сем за војно ваздухопловство, траје два дана а поред квалификационог испита из математике потребно је показати довољан ниво физичких способности. Тест из математике заказан је за 7. мај у 9 сати, а током два следећа сваки кандидат треба да реши што више од 15 задатака од којих сваки вреди три бода. Да приликом решавања треба бити посебно пажљив указује податак да је на тесту могуће добити и по који негативан поен. Искуства из ранијих година потврђују да се за свако од места на Универзитету одбране пријави између 5 и 18 кандидата, а 200 најбољих на тесту из математике стиче право да у другом кругу физичке про-

вере потврди предност над осталима. Други део селекције траје још два дана, првог кад током теста кандидат треба да покаже зрелост особе и други након здравствених прегледа у некој од медицинских установа Министарства одбране. На пријемном испиту може да се освоји максималних сто бодова од којих 45 на тесту из математике. Физичка способност носи максималних 15 бодова, а успех из средње школе 40 кад се збир просечних оцена из сва четири разреда помножи са два. Школовање на основним академским студијама траје четири, а на интегрисаним пет година. Војна академија је акредитована високошколска установа што значи да дипломе које се добију важе свуда у Србији и било где друго у свету. Лица која се упишу на Војну академију током школовања имају обезбеђен смештај у неком од интерната, одећу, обућу, здравствену заштиту, трошкове превоза за одлазак кући током викенда и у време распуста и плату која се креће између 10 и 15 хи-

љада динара месечно у зависности од године студија и постигнутог успеха. Услов да се школовање заврши за четири године либералан је у ставу да дозвољава обнављање једне током које се заостали испити полажу од куће и губе повољности какве имају остали студенти. По испуњењу услова школовање се наставља са млађом класом уз све повољности које уживају и други студенти. По завршетку студија сваки полазник добија чин потпоручника и место у неком од гарнизона Војске Србије, или Министарству одбране, а све обавезе се регулишу посебним уговором. Новина у раду Универзитета одбране је школовање цивилних студената са статусом самофинансирајућих, који плаћају школарину од шездесет хиљада динара годишње, а немају право на друге повољности као ни обезбеђено радно место ма колико стечена диплома важи свуда на територији земље. Да би се кандидатима за упис у војне школе олакшало полагање пријемног испита на сајту Војне академије је објављена збирка задатака из

математике са смерницама за тестирање код психолога, јер се показало да тестови хедонике, прилагођени узрасту кандидата, често представљају проблем а треба да покажу довољан ниво мотивације и социјалне зрелости особе. Чак и ако се сви тестови савладају са успехом, и оствари довољан број бодова, сметња може да буде безбедносна провера без које нико не може да уђе у Министарство одбране. Начелник Одсека за питање кадета и слушалаца Војне академије потпуковник Урош Домазет потврђује да је број оних који показују интересовање за упис на Универзитет одбране сваке године све већи. На академији је тренутно 33 кадета са подручја града Краљева што се чини посебно значајним ако се зна да их из знатно већег подручја Крагујевца има два пута мање. Да је интересовање за упис велико потврђује податак да презентацији повољности које пружа Универзитет одбране по правили присуствује између 200 и 250 заинтересованих ученика основних и средњих школа. Интересовање је велико због значаја и угледа високошколске установе која је по-

стала својеврстан бренд у окружењу и место које у оквиру основних академских, специјалистичких и мастер студија школује четрдесет студената из Алжира, Анголе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније. Они на Војну академију долазе зато што су је препознали као квалитетну установу на којој добијају дипломе као инжењери електротехнике и машинства, менаџери и економисти, а кад су у питању интегрисане студије инжењери војног ваздухопловства. Краљевчанка Марија Трифуновић је студент треће године Војне академије на модулу војно машинско инжењерство, смер наоружање. Податак да долази из војничке породице био је пресудан за одлуку да ступи у војну службу за шта се припремала од најраније младости. Марија потврђује да је сваки почетак тежак, али само док се не пређе праг прилагођавања након чега све постаје рутински посао, па на трећој години нема никаквих проблема, а повољност је што су студенти старијих година увек спремни да помогну. Т. Радовановић

МАГАЗИН

6.3.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Влажност Филм „Влажност“, дебитантско остварење младог редитеља Николе Љуце, је модерна прича са примесама трилера, а прати младог и успешног менаџера чији живот добија неочекивани обрт када његова супруга изненада нестане, што он покушава да сакрије од свих и настави са нормалним животом. Уверен је да ће се она вратити и на-

ставити нормалан живот са њим иако тај догађај може да буде прва од многобројних лоших ситуација која ће му се догодити. Филм је настао према сценарију режисера Љуце и Сташе Бајаца, а у главним улогама наступају Славен Дошло, Милош Тимотијевић, Драган Бакема, Мариа Кракман, Јелена Ступљанин, Тамара Крцуновић. Филм се приказује до 9. марта у пројекцијама које почињу од 22 сата, а

по цени улазнице од 250 динара.

Аве, Цезаре! Добитници четири Оскара, Џоел и Итан Коен, написали су сценарио и режирају филм „Аве, Цезаре!“, комедију са највећим филмским звездама, смештену у период после Златног доба Холивуда. „Аве, Цезаре!“ прати један дан у животу студијског „поправљача“, који има доста проблема које треба да

реши, а у филму играју Џош Бролин, Џорџ Клуни, Релф Фајнс, Тилда Свинтон, Ченинг Тејтум, Скарлет Јохансон, Џона Хил и Френсис Мекдорманд. Пројекције почињу у 20 сати, а цена улазнице износи 250 динара

Зоотрополис: град животиња Модерни град сисара Зоотрополис није ни налик неком другом граду. Састављан од стамбених насеља

попут луксузног Сахара Сквера и хладне Тундра четврти, он је попут великог казана у ком животиње из свих окружења живе заједно, место где није важно шта сте, од највећег слона, до најмањег ровца, можете бити било шта. Али кад стигне оптимистична полицајка Џуди Хоп стигне откриће да то што је први зец у полицији међу великим и крупним животињама, није лак задатак. Одлучна у томе да се докаже, она ће прихватити прилику да реши

случај, чак и ако то значи да мора да се удружи са препреденим лисцем који брзо говори да би решила мистерију. Ликове анимираним јунацима позајмили су Тамара Драгичевић, Никола Вујовић, Бојан Жировић, Димитрије Стојановић, Воја Брајовић, Сара Јовановић. Пројекције почињу у 18 сати, а за улазницу је довољно припремити 300 динара. Т. Радовабовић

МАГАЗИН 6.3.2016.

Из Полицијске управе Краљево

РЕКОРДАН БРОЈ К МАГАЗИН

6.3.2016.

оследња недеља фебруара бележи негативне рекорде у свим областима на основу којих се процењује стање безбедности на подручју града Краљева. О томе сведочи последњи седмични статистички преглед Полицијске управе за период од 22. до 28. фебруара који потврђује да је евидентирано 45 кривичних дела што је за два више од рекордног броја од почетка године забележеног у другој недељи овог месеца. Сва кривична дела сврставају се у област општег криминала, а о успеху инспектора Криминалистичке полиције о откривању починилаца сведочи податак да су познати само извршиоци седам кривичних дела. Нешто мирније него обично током претходне недеље било је у области јавног реда и мира у коме се бележи петнаест прекршаја од којих се само два односи на туче. Припадници Саобраћајне полиције су дванаест пута излазили на увиђај и

том приликом констатовали да је у исто толико саобраћајних незгода по шест као последицу имало повређена лица, односно материјалну штету. Интересантан је податак да је у шест саобраћајних незгода са повређеним лицима чак десет особа претрпело повреде. Код једног су оне процењене као тешке док су код девет преосталих окарактерисане као лакше. Материјална штета је процењена на 450 хиљада динара, а о смањеној пажњи учесника у саобраћају сведочи податак да је број од 467 прекршаја за стотину више него само седам дана раније. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу три мања пожара у којима је констатована штета од педесет хиљада динара. Поглед на стање безбедности током фебруара потврђује да је извршено 117 кривичних дела од којих само девет из области привредног криминала, а да су познати извршиоци

само 37. Област јавног реда и мира карактеришу 72 прекршаја од којих су повод за ремећење у тридесет случајева биле туче, а у преосталим нешто друго.. У истом периоду су се догодиле 34 саобраћајне незгоде од којих 12 са повређеним лицима и 22 само са материјалном штетом. Последице се мере повредама 19 особа од којих су само код једне оне теже природе. Материјална штета причињена у овим незгодама за 290 хиљада премашује милион динара, а посебно брине податак да је током првих 28 дана фебруара евидентирано 1.602 прекршаја несавесних учесника у саобраћају. Најмирније је, по правилу, у области безбедности од пожара, па су припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали у гашењу шест мањих пожара у којима је причињена штета од педесетак хиљада динара.

КРИВИЧНИХ ДЕЛА Проблематични Кафе „Контра“ Од почетка претходне до 7. фебруара ове године у Полицијској управи Краљево је евидентирано 1.176 прекршаја који су били повод за ремећење јавног реда и мира, а забрињава податак је у овом периоду евидентирано чак 612 туча. Подаци Синдиката Запослених Полиције потврђују да се највећи број прекршаја, али и кривичних дела, бележи у послепоноћним часовима посебно у Кафеу „Контра“ на Аутобуској станици. У наведеном периоду на овој локацији је евидентирано чак 49 догађаја од којих 26 нарушавања јавног реда и мира и туче, пет случајева наношења телесне повреде, по четири случаја крађе и проналаска опојних дрога, хладно оружје је откривено три пута, а службена лица ометана у вршењу службене дужности у пет случајева. Све ово је повод да се огласи Син-

дикат Запослених у Полицији и најоштрије осуди поступање надлежних институција локалне самоуправе који не предузимају законске мере према власнику овог угоститељског објекта који је од надлежних служби добио дозволу да ради целу ноћ. У саопштењу за јавност Синдиката Запослених Полиције наводи да је само захваљујући професионалном раду полицијских службеника Полицијске управе Краљево, посебно полицијским службеницима Полицијске испоставе за безбедност на железници на чијем реону се налази локал Кафе „Контра“, проценат извршених прекршаја и кривичних дела смањен иако нема ноћи да не дође до покушаја нарушавања јавног реда и мира и вршења кривичних дела. Полицијски службеници су у наведеном периоду подносили одговарајуће пријаве надлежним инспекцијским органима како би предузели законске мере против власника

локала, али нема никакве реакције нити информација о предузимању било каквих мера. То је повод за питање надлежним институцијама зашто није ништа урађено по пријавама Полицијске управе и „да ли је потребно да неко од гостију локала, или полицијских службеника, изгуби живот па да се предузму законске мере“. Из Синдиката Запослених Полиције упућују апел надлежним органима локалне самоуправе да ограниче време рада Кафеа „Контра“ до један сат по поноћи, као што је случај са другим угоститељским објектима. Повод је сазнање да, по затварању других локала у граду, највећи број лица у алкохолисаном стању одлази у Кафе „Контра“, па у периоду од један до шест сати ујутру на овом месту по правилу долази до нарушавања јавног реда и мира и вршења кривичних дела. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 6. ДО 12. МАРТА

МАГАЗИН

6.3.2016.

6. март

1480. — У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима. 1629. — Немачки цар Фердинанд II Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648. 1836. — Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, су заузели тврђаву Аламо у Тексасу. 1882. — Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем. 1912. — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру. 1914. — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина. 1941. — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије. 1944. — Полетевши из ваздухопловних база у Уједињеном Краљевству, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина. 1946. — Француска признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације. 1949. — Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала

једна од најпопуларнијих радио емисија. 1953. — Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије. 1957. — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци. 1980. — Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије. 1992. — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света. 1993. — Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама. 1998. — У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова. 1999. — На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи. 2001. — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника. 2002. — Власти у Индији успоставиле контролу над западном индијском државом Гуџарат, након једнонедљених сукоба Индуса и Муслимана у коме је погинуло 803

особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу којег је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба. 2003. — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе. 2006. — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала. Владика врањски Пахомије ослобођен оптужбе за противприродни блуд над малолетним дечацима. На 78. додели Оскара награду Најбољи филм добио филм Фатална несрећа (Crash).

7. март 321. — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан

одмора за Римљане. 1573. — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Отоманског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака. 1793. — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији. 1814. — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона. 1876. — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон. 1914. — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину. 1936. — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата. 1945. — Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке. Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14.

армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми. 1945. — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова. 1951. — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану. 1965. — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери. 1983. — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара. 1989. — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи. 1998. — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију. 2002. — Аријел Шарон постао премијер Израела. На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса. 2003. — За председника државне заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.

8. март 1507. — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио

Шпанац Висенте Пинсон. 1846. — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско. 1857. — Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада. 1702. — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске. 1908. — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад. 1917. — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији. 1921. — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата. 1922. — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије. 1942. — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци. 1949. — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијентам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином. 1950. — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање. 1963. — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске.

6.3.2016.

МАГАЗИН

1965. — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000. 1971. — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века. 1973. — У експлозији аутомобилабомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238. 1993. — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима. 1994. — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе. 1999. — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи. 2001. — НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију.

Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта. Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина такозване Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003. 2004. — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду. 2014. — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива.

9. март 1074. — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника. 1230. — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав. 1495. — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла VIII појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с Новог континента. 1796. — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције. 1831. — Краљ Луј Филип основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру. 1862. — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У

четворочасовној бици ниједан брод није оштећен. 1905. — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета. 1908. — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ. 1924. — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенскоиталијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града. 1942. — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу. 1945. — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила[1] 1989. — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940. 1991. — Прве велике демонстрације у Београду против режима Слободана Милошевића. Полиција је грубом силом растурила демонстранте, након чега је центар града запосела војска с тенковима. Погинули су један демонстрант и један полицајац. Протесте због бруталности полиције наставили су наредних дана београдски студенти. 1994. — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу. 1999. — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној Запад|западној земљи од исламске револуције 1979. Током тродневне посете Хатами се сусрео и са поглаваром Римокатоличке цркве Јованом Павлом II у Ватикану, као највиши ирански верски лидер који је посетио папу. 2001. — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица

су рањена. 2002. — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа. 2002. — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа.

10. март 1528. — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста. 1629. — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија). 1813. — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст. 1876. — Александар Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив. 1915. — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу. 1922. — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија, оптужиле га за побуну и осудиле на шест година затвора. 1945. — Токио у Другом светском рату разорен нападом 300 америчких бомбардера Б29. Погинуло око 100.000 становника јапанске престонице, без домова остало око милион. 1948. — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу. 1952. — Бивши председник Кубе Фулхенсио Батиста оборио Владу Кубе

и потом као диктатор владао земљом до 1959, када га је са власти срушио Фидел Кастро. 1959. — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију. 1968. — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи. 1969. — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора. 1974. — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана. 1975. — Снаге северног Вијетнама, у првој великој победи у Вијетнамском рату, заузеле град Буон Ма Туот. Та победа означила почетак велике офанзиве која је седам недеља касније довела до освајања Сајгона. 1990. — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта. 1991. — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“. 1993. — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије.

1995. — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено. 1997. — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом. 2000. — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере. 2001. — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара. 2002. — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази. 2006. — Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије. У близини Подгорице заустављен

шлепер са 1000 калашњикова На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис. Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије.

МАГАЗИН

6.3.2016.

11. март

1851. — Први пут изведена Вердијева опера "Риголето", у Венецији. 1913. — Велика Британија и Немачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна. 1917. — Британске трупе у Првом светском рату заузеле Багдад. 1920. — Емир Фејсал проглашен за краља независне Сирије. 1938. — Артур Зајс-Инкварт постао канцелар Аустрије уместо Курта фон Шушнига. Наредног дана Хитлерове трупе ушле у Аустрију. 1941. — Конгрес САД изгласао Закон о зајму и најму, којим је Велика Британија добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату, седам милијарди долара. 1943. — У Македонији су бугарски фашисти ухапсили све Јевреје из Штипа, Битоља и Скопља и пребацили их у сабирни логор у Скопљу. Одатле је 7215 лица, после неколико дана депотовано у логор уништења Треблинку. 1973. — Хектор Кампора победио на првим председничким изборима у Аргентини од 1965. 1975. — У Лисабону угушена побуна падобранских јединица против левичарске војне владе, а бивши председник, генерал Антонио Рибеиро де Спинола, с групом официра побегао у Шпанију. 1981. — Под паролом "Косово република" у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. То је било први пут да су косметских Албанци масовно подржали идеју о независној косметској републици. 1985. — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије

Совјетског Савеза. На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка. Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће "Хародс“. 1990. — Парламент Литваније прогласио независност те земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из СССР-а. Чилеански диктатор, генерал Аугусто Пиноче, после више од 16 година препустио председнички положај Патрисију Елвину, али задржао команду над оружаним снагама. 1991. — Југословенска тенисерка Моника Селеш први пут се пење на прво место на WTA листи најбољих тенисерки света. 1998. — И поред снажних протеста студената, који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто почео свој седми мандат председника Индонезије. 1999. — Пошто је један београдски суд осудио три новинара листа "Дневни телеграф" на по пет месеци затвора, међународна организација за заштиту људских права "Хјуман рајтс воч" оценила да су напади југословенских власти на слободу медија попримили алармантне размере. 2000. — У експлозији метана у руднику угља "Баракови" у Украјини погинуо 81 радник угљенокопа. Академик и адвокат Рикардо Лагос инаугурисан за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те државе, после Салвадора Аљендеа, убијеног у државном удару 1973. 2002. — У нападу израелских тенкова на избеглички логор у Гази погинуло најмање 17 Палестинаца. 2003. — Канадски судија Филип Кирш изабран за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочине почињене било где у свету. Оснивање суда подржало близу 90 земаља, али не и САД, Русија и Кина. Врховни суд Јапана одбио захтев 42 Кинеза за обештећење за време које

су провели на присилном раду у Јапану, током Другог светског рата, уз образложење да је то било давно. 2004. — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. На најмасовнијим демонстрацијама у историји те земље окупило се преко осам милиона људи широм Шпаније, који су протестовали против тероризма. Три месеца касније у Италији ухапшен Египћанин Рабеи Осман Сајед Ахмед, осумњичен за организовање тих напада, а због припремања терористичких напада у Белгији притворено 15 особа. Трибунал у Хагу осудио босанског

Србина Ранка Чешића на 18 година затвора због ратних злочина над муслиманским заробљеницима у граду Брчко, у пролеће 1992. 2006. — У Схевенингену, у својој 64. години, преминуо бивши председник Југославије Слободан Милошевић.

12. март 538. — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара. 641. — Кинеска принцеза Вен Ченг

удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином. 1507. — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“. 1537. — Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне. 1622. — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита). 1848. — Почео је Вилијамитски рат у Ирској између присталица свргнутог краља Џејмса и присталица новог краља Вилијама III. 1848. — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма. 1854. — Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату. 1868. — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти. 1907. — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи. 1918. — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда. 1938. — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та

држава припојена Трећем рајху. 1943. — Током ноћи 12/13. март бугарски окупатор је насилно извео из кућа све Јевреје из Пирота (178) и предао их немачким нацистима који су их депортовали у логор смрти Треблинка, одакле се нико није вратио. 1947. — Председник САД Хари Труман у Конгресу прокламовао доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској. 1966. — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе. 1971. — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије. 1978. — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора. 1984. — У Уједињеном Краљевству почео генерални штрајк рудара. 1993. — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено. 1999. — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО. 2001. — Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре. У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година. 2002. — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела. 2003. — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији проглашено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“.

МАГАЗИН 6.3.2016.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs