MagazIN 215 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 215 * 28. фебруар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

28.2.2016.

У овом броју: Кога змија уједе... Искуство обогаћено новом енергијом Бурно пролеће на плитичкој сцени Драгоцена помоћ Европске уније Лични став Мангупи у редовима власти Планина из снова

10 14 20 26 32 40 48

Штрајком до остварења права Жене ватрогасци Мали изгледи за позитиван исход Последњи дани Завичајног друштва Милунка и цар На репертоару Биоскопа „Кварт“ Недеља у знаку туча Времеплов

56 64 60 72 80 86 90 94

МАГАЗИН 28.2.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 28.2.2016.

Јануар 2016.

МАГАЗИН 28.2.2016.

Нови преседан у раду напредњака

МАГАЗИН

28.2.2016.

КОГА ЗМИ

- На предстојеће локалне изборе Српска напредна странка излази у коалицији са Покретом социјалиста, а у току су преговори са још неким странкама. – Напредњаци очекују убедљиву победу на изборима. - Покрет социјалиста под слоганом „Краљево изнад свега“ партијске интересе подредиo интересима града и грађана. – Краљево двадесет година револуционарни град? - Краљево са Српском напредном странком и Покретом социјалиста никада више неће бити неко ко не сарађује са својом владом и премијером. - Краљево дуго било безразложно занемарено у политичком и економском смислу, а представници власти су га се сећали само када дође нека невоља и несрећа, када дође земљотрес или поплава. - Свака влада која заборави град значаја Краљева, и оно што је он поднео од 1999. године, прави велику грешку према читавом крају

ред наступајуће локалне изборе приметна је све већа нервоза на краљевачкој политичкој сцени, јер странке које чине владајућу већину настоје да добију поверење грађана бар колико пре четири године док све већи број других, постојећих и нових, политичких субјеката покушава да их у томе спречи. Уверење да би стварањем нових коалиција излазак на изборе био сигурнији повод је за удруживање, а једно такво су почетком недеље најављивали и краљевачки напредњаци. Конференција за медије која је требало да потврди како је са Покретом социјалиста постигнут договор о заједничком изласку на изборе протекла је у знаку до сада невиђеног догађаја на политичкој сцени. Главни протагонисти су поново напредњаци који су пре неколико ме-

сеци најавили нов начин транспарентности у раду који се огледа у томе да је, први пут од увођења вишестраначја у Србији пре четврт века, изборна скупштина једне од политичких партија одржана без присуства јавности. Краљевачки напредњаци ових дана потврђују истинитост народне изреке да кога змија уједе и гуштера се плаши, па поучени негативним искуством иступа некадашњег заменика шефа одборничке групе у Скупштини града Милоша Милишића који је у негативном контексту постао хит на друштвеним мрежама у свету и по броју посета видео клипа на „јутјубу“ у кратком времену далеко надмашио и иступе председника странке Александра Вучића, нису били спремни да одговарају на питања новинара. - Поштовани медији, ја вам се зах-

ваљујем што сте присуствовали конференцији, а поводом договора делегација Српске напредне странке и Покрета социјалиста. Питања ћемо оставити за неко друго виђење и за гостовање наших чланова Градског одбора у вашим емисијама. С обзиром да је ово тематска конференција, конференција за медије је овог тренутка завршена. Конференција за медије је овим завршена. Хвала вам. Завршена је конференција за медије. Драге колеге хвала вам. Свако добро – било је све што је могло да се чује од модератора најчуднијег обраћања представницима медија. За мање од шест минута ефективног трајања, укључујући и негодовање представника медија, готово да и неби било потребно покретати медијску машинерију, телевизијске сниматеље, ре-

Фото: М. Радовановић

ЈА УЈЕДЕ...

МАГАЗИН 28.2.2016.

портере, краљевачке дописнике београдских редакција. Председнику Градског одбора Српске напредне странке Небојши Симовићу било је довољно само минут и четрдесет секунди да објасни како се Српска напредна странка као озбиљна политичка групација активно припрема за предстојеће локалне и парламентарне изборе. У склопу тих активности у претходном периоду су вођени активни разговори са Покретом социјалиста који су резултирали договором да две политичке групације на локалним изборима наступе у коалицији. Повод за то је став да су у претходном периоду имали врло активну и плодну сарадњу која се огледа и у активностима министарства на чијем је челу Александар Вулин којима је покушавано да се решавају проблеми „Фабрике вагона“, „Аутотранспорта“ и „Магнохрома“. - Борили смо се да приме и добију све оно што им припада када фирме оду у стечај, а поред тога имали смо активности на локалу. Обилазили смо сеоска подручја, радили путеве и покушавали да решимо све оне проблеме са којима се сусрећу грађани Краљева. Сматрамо да ће грађани Краљева препознати ову коалицију као озбиљну која може да уради оно што обећа. Наша обећања су везана за аеродром у Лађевцима, за индустријску зону, за карго центар и све оно што грађани очекују од нас. У врло блиској будућности крећемо са бедемом и урбаном регенерацијом. У тим разговорима смо добили потпуну подршку наших коалиционих партнера, а поред њих Српска напредна странка води интензивне разговоре и са другим странкама. Видећемо у наредном периоду ко ће прихватити наш програм, ко ће подржати премијера, а његов програм је програм Владе Републиле Србије. Надам се да ћемо на следећим изборима са оваквим коалиционим партнерима убедљиво победити и остварити све оно што смо планирали и обећали грађанима Краљева – било је све што је у овом тренутку

имао да каже први човек краљевачких напредњака. Много говорљивији није био ни председник Градског одбора Покрета социјалиста Александар Ерац коме је за све што у овом тренутку има да каже било потребно тек три секунде више од два минута. То је било довољно за подсећање да су две странке после релативно дугих преговора и пријатељских разговора усагласиле све ставове, и што је важније заједничке интересе пред локалне изборе, а све у интересу града. Политичка терминологија је све богатија, а нови термин „пре пар неколико месеци“ потврђује да су припадници Покрета социјалиста на изборној конференцији под слоганом „Краљево изнад свега“ партијске интересе подредили интересима града и грађана, у смислу побољшања услова за живот. - Сматрамо да без Српске напредне странке на републичком нивоу, и Владе Републике Србије, не можемо урадити оно што смо обећали и што обећавамо и што имамо потребу да урадимо за наш град, а добро знамо да је ово град који је већ двадесет година револуционарни. Револуција по дефиницији једе своју децу и Краљево, на челу са Српском напредном странком и Покретом социјалиста, никада нише неће бити неко ко не сарађује са својом владом и својим премијером. Ту палицу за неслагање могу да преузму други градови попут Јагодине, Крагујевца и Инђије. Краљево ће бити град који ће са својим премијером на челу, и са министром Александром Вулином, учинити да реализујемо другу фазу, која је јако битна после прве коју смо рализовали кроз социјалне програме. Друга фаза је упошљавање људи и стварање услова за бољи живот – потврдио је Ерац уз нагласак да у наредном периоду очекује подршку медија који су веома значајни у остваривању зацртаних циљева и резултата. То је и повод за уверење да је и новинарима Краљево у срцу бар колико онима који се боре за власт што

је повод за потврду да се до значајних резултата долази само заједничким напорима. Заједништво постаје далеко мање важно кад се освоји власт и кад све погодности ужива само једна страна, а то никад нису били представници медија. Стиче се утисак да су понашањем челника два коалициона партнера били затечени и напредњаци који је тог дана требало само да стоје иза говорника тако потврде тезу о јединству у овој странци. Чудним се чини да је изостала говорљивост која је толико присутна на свим местима на којима се појављују камере, па многима од представника локалне политике није потребно ни да их неко позове и пита за мишљење јер по правилу почињу да причају сами. Спремност да гостује у телевизијским емисијама, а локални политичари једино телевизије и сматрају медијима што потврђује податак да им додељују најзначајника средства из буџета намењена информисању од јавног интереса, овом приликом је потврдио само Ерац. И поред жеље да нешто каже у томе га је спречило сазнање да се налази у туђој кући, а можда и нешто друго. Новинари су се спремали да питају много тога што се у овом тренутку чини интересантним, пре свега коментаре онога што је пре само две недеље овде изјавио Александар Вулин кад је потврдио да је Краљево дуго било безразложно занемарено у политичком и економском смислу, а да су га се представници власти сећали само када дође нека невоља и несрећа, када дође земљотрес или поплава. - Свака влада која заборави град значаја Краљева, и оно што је он поднео од 1999. године, прави велику грешку према читавом крају. Ако запустите Краљево, које је доживело највећи могући удар катастрофе после 1999. године, прође нас брзо хуманост и осећај када видите уплакано дете а грађани Краљева су остали са муком и невољом врло често без помоћи заједнице – рекао је Вулин. Т. Радовановић

Покрет за Краљево и Краљевачки форум заједно на локалним изборима

МАГАЗИН

28.2.2016.

ИСКУСТВО ОБОГАЋЕНО НОВОМ ЕНЕРГИЈОМ

- Краљевачки форум основаан пре више од три године са намером да се бави свеобухватним развојем града кроз цивилни сектор. - Краљевачки форум, као и већина сличних удружења, остао на маргини друштвених збивања без много могућности да допринесе препознатљивости тамо где је то потребно. – Укључење у политику неопходно како би се нешто квалитетно променило, организовало и реализовало. - Форум окупља озбиљне младе људе који имају знање, искуство и енергију и желе да ураде нешто, да оставе неки траг за себе, своје ближње, суграђане и потомке. - Опструкција због свађа унутар политичких субјеката у Београду, или око Београда, прелама се на грађане Краљева. - Није потребно бити владин полтрон па применити оно што дозвољава закон

Бојан Оташевић

МАГАЗИН

28.2.2016.

ве чвршће уверење да ни један од субјеката на краљевачкој политичкој сцени пред наступајуће локалне изборе нема довољно самопоуздања, и вере да би самостално могао да оствари значајнији успех, повод је за ступање у коалиције које се чине добрим начином за утицај на поверење бирача. Почетак недеље обележен је најавом Српске напредне странке да на изборима наступи заједно са Покретом социјалиста, а да преговара и са другим политичким партијама, и потврдом да је Покрет за Краљево добио појачање у Краљевачком форуму. Заступник и председник Управног одбора Краљевачког форума Бојан Оташевић подсећа да је ово удружење основано пре више од три године са намером да се бави свеобухватним развојем града кроз цивилни сектор што је било повод за реализацију десетина различитих програма. Као друштвено одговорно удружење Форум је предност дао хуманитарним акцијама и културним манифестацијама које су везиване за свет књижевности, ликовне и примењене

уметности и друге области живота. Уверење о константном погоршању услова за нормални живот повод је за размишљање да се, поред свеобухватног развоја, више пажње посвети оживљавању града и због уверења да никад у новијој историји није био у тежој ситуацији него данас. Удружење грађана се није показало као добар начин за доказивање снаге, па је Краљевачки форум, као и већина сличних, остао на маргини друштвених збивања без много могућности да допринесе препознатљивости пред органима где је то требало. - Наш глас се није чуо тамо где треба па је Скупштина одлучила да се укључимо у политику јер смо, нажалост, схватили да је то неопходно како би се нешто квалитетно променило, организовало и реализовало. Мислим да је то на срећу овог града зато што Форум окупља озбиљне младе људе који имају знање, искуство и енергију и желе да ураде нешто, да оставе неки траг за себе, своје ближње, суграђане и потомке. Знали смо да ће се догодити избори 2016. године, а препознати смо од свих релевантних

политичких субјеката у Краљеву, углавном опозиционих. Показало се да су неки више наклоњени позицији него опозицији што смо добро проценили и после низа састанака, разговора и преговора, одлучили да ступимо у коалицију са локалним Покретом за Краљево – потврдио је Оташевић. Анализа стања на краљевачкој политичкој сцени, анализа учесника у политичком жиивоту и лидера локалних странака и покрета, показује да је платформи Краљевачког форума, и ставовима о оживљавању привреде и свега што је замрло у граду, најближи програм Покрета за Краљево. Резултат усаглашавања ставова је коалициони споразум заснован на малтене идентичним програмима два партнера за даљи развој локалне заједнице. Основу чини децентрализација и што већи отклон од онога што се другим актерима краљевачке политичке сцене намеће из београдских партијских централа, како оних на власти тако и опозиционих. Одлучујућим се сматра доследност политичких ставова челника Покрета за Краљево и доказ да

нису поклекли под притисцима и, попут бројних других, напустили изворне принципе да би, зарад личних интереса, приступили странкама које чине већину у локалном парламенту. - Задржали су своје мандате, и борили се колико су могли за град, заговарали су опоравак, указивали на пропусте људима који воде град и посланицима који у Београду ништа нису урадили за град. Надам се да ће ова коалиција да постигне јако добар резултат, јер ми имамо енергију, знање и вољу, а Покрет за Краљево и др Љубиша Јовашевић знање и искуство на политичкој сцени потребно да ове медиокритете на власти ако не променимо оно бар добро уздрмамо на изборима, а и у наредне четири године – каже Оташевић. Др Јовашевић није пропустио прилику да, у препознатљивом маниру, подсети како Покрет за Краљево остаје доследан изворним принципима, у које убраја и транспарентност у раду, што је повод за отвореност према медијима насупрот краљевачким напредњацима који су почетком недеље увели нову праксу обраћања јавности.

Потврда да је нова коалиција формирана на истоветности кључних погледа на живот у граду заснива се на чињеници да је ово једина политичка групација која не зависи од било какве централе која се налази изван Краљева. Један од основних захтева од оснивања Покрета за Краљево потврђује неопходност децентрализације, али не само политичке или територијалне. Децентрализација је најпотребнија у сфери привреде пре свега у смислу повећане бриге и коришћење природних ресурса који се налазе под капом државних јавних предузећа. Коалиција са Краљевачким форумом потврда је става Покрета за Краљево о отворености и спремности за сарадњу са свима који на сличној платформи заснивају истоветне циљеве. Приближавање избора као најзначајнијег догађаја у раду сваке политичке групације у овом тренутку не даје довољно поуздан одговор на питање ко ће, и са ким, изаћи пред бираче. У Покрету за Краљево потврђују како са сваким заинтересованим политичким субјекатом може да се разговара и, ако се покаже да имају

сличне циљеве, даље крене истим путем. - Имамо намеру да направимо нешто што ће бити боље, далеко поштеније и транспарентније пошто ценимо знање и стручност, а при томе не мислимо само на академска знања јер свако има право да се искаже. Видели смо да је бити уз представнике власти, који седе у Београду и чине каолициону владу, а задњих петнаестак година нису успели да нађу акдекватан однос па се жале да их влада није поштовала док се влада жали на њих да не извршавају налоге које морају да извршавају, прича која као таква не пије воду. Не очекујемо да нам влада помогне, јер овде постоје ресурси и законске могућности. Град може много више да напредује него када се чини опструкција због политичких свађа унутар политичких субјеката у Београду, или око Београда, што се прелама на грађане Краљева – каже др Јовашевић уверен да није потребно бити владин полтрон па применити оно што дозвољава закон. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.2.2016.

Социјалдемократе уз просветаре

МАГАЗИН

28.2.2016.

БУРНО ПРОЛЕЋЕ НА П

ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ

Фото: М. Радовановић

- Зараде просветних радника заостају 30 одсто у односу на друге запослене у јавном сектору. – Да би се зараде просветара изједначиле са запосленим у здравству, војсци и полицији потребно петнаест година. - Школске зграде су у прилично лошем стању, мокри чворови дотрајали као и столарија због чега је током хладнијег доба године отежано загревање, па деца на часовима седе у јакнама. – Краљевачке социјалдемократе скептичне по питању коалиције са напредњацима. - Бесплатан превоз за ђаке путнике. - Бољи услови сеоској деци за бављење спортом

МАГАЗИН

28.2.2016.

епосредан повод за штрајк упозорења просветних радника половином ове недеље, у трајању од једног часа, је уверење да Влада Србије није испунила обевезе којима ће бити уређене плате запослених у јавном сектору. Став да зараде просветних радника заостају 30 одсто у односу на друге у овој области основ је за захтев за два повећања, у априлу и октобру, што би требало да изнесе 11,3 одсто тренутних. Синдикални лидери просветних радника тврде да би са оваквим трендом било потребно 15 година да се њихове плате изједначе са онима у здравству, војсци и полицији а њихови захтеви се своде само на равноправнију расподелу средстава из буџета. Уз то уверени су да припадају још једној категорији запослених који сматрају да их се власт сети само пред изборе. Као што обично бива подаци о броју школа које су ступиле у штрајк и овог пута су различити. Према синдикатима овај број премашује хиљаду, а у Министарству просвете потврђују да није достигао ни половину тог броја. У таквој ситуацију, позивајући се на потребу да, због одговорности, проговори по коју реч у Краљеву је међу првима реаговао Градски одбор Социјалдемократске партије Србије. Председник Одбора за образовање ове политичке групације Милан Поповић подсећа на обавезу да се константно указује на проблеме који у овој области датирају из ранијег периода, а актуелна влада их је наследила од претходних што потврђује да им бројне од њих ни до сада нису посвећивале потребну пажњу. И поред потврде да ће од почетка ове године запослени у јавном сектору, међу њима и просветни радници, бити

сврстани у платне разреде, и да ће се тако њихов материјални положај знатно поправити, све што је учињено је једнократна помоћ, која није значајније утицала на промену стања у овој области, и наговештај повећања коефицијената којима би зараде биле повећане. Пред сутрашњи разговор представника синдиката са председником Владе Србије међу просветарима нема превише оптимизма због уверења да још нема довољно воље да овај проблем буде решен и тако се бар за нијансу побољша рад просветног система. Чак и ако се занемаре плате просветних радника остаје знатан број других проблема који утичу на квалитет образовања, а Поповић подсећа да су школске зграде у прилично лошем стању, да су мокри чворови дотрајали као и столарија због чега је током хладнијег доба године отежано загревање, па деца на часовима седе у јакнама. Повремена обећања да би и ови проблеми могли бити решени нису дала довољно уверавања да су заснована на реалним принципима што додатно појачава незадовољство запослених у просвети. Краљевачке социјалдемократе апелују на локалну власт да у стварању услова за ефикасније образовање крену и корак даље и деци из најудаљенијих делова подручја града обезбеде бесплатне месечне карте за превоз до школа и назад. Основ је сазнање да је материјални положај највећег броја родитеља знатно слабији него у другим деловима земље, а да би град прерасподелом средстава у буџету могао да створи услове за улагања која нису претерано велика. Уверење да су деца са сеоског подручја у подређеном положају у односу на остале кад је у питању бављење спортом

повод је за захтев да им се омогуће бољи услови, јер би се на тај начин родитељима у знатној мери смањили трошкови које сада имају. Пред скоре локалне изборе појачава се интересовање јавности за став политичких субјеката по овом питању. Иако је у врху Социјалдемократске партије Србије потврђено да ће на републичке изборе изаћи у коалицији са Српском напредном странком локалним одборима је остављена могућност да сами одлуче ко им је најбољи партнер пред одлучивање бирача. Специфичност проблема на локалном нивоу у великој мери утиче на доношење коначне одлуке, а потпредседник Градског одбора Бранислав Јовановић је скептичан по питању коалиције са напредњацима. Коначна одлука о томе још није донета, а уверење да мале партије као Социјалдемократска још нису спремне да самостално изађу на изборе, што је приликом последње посете Краљеву потврдио и председник странке Расим Љајић, указује на потребу ступања у коалицију. - Оно што нам је битно је да се испоштују наше идеје и принципи на којима инсистирамо, тако да ћемо почетком следеће седмице тачно знати на који начин ћемо изаћи на предстојеће локалне изборе. У овом тренутку још не знамо тачно, али имамо неки оквир и у складу са тим принципима ћемо се руководити у наредним данима и већ почетком недеље направити договор – потврђује Јовановић. За доношење коначне одлуке све је мање времена, јер је време до избора из дана у дан све краће, а све интензивније комешање на краљевачкој политичкој сцени, и појава нових аспираната на неко од места у локалном парламенту, најављује бурно пролеће. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.2.2016.

Европа у мом граду

МАГАЗИН

28.2.2016.

ДРАГОЦЕНА ПОМОЋ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

- Током неколико последњих година Ветеринарски институт уз помоћ Европске уније набавио опрему вредну око три стотине хиљада евра. - Износ донираних средстава се на нивоу земље приближава суми од 25 милиона евра. – Заштита животне средине заузима значајно место у оквиру преговарачког поглавља дванаест и процесa приступања Србије Европској унији. - Краљевачки Ветеринарски институт је један од дванаест специјалистичких у Србији препознат по изванредним резултатима који су остварени захваљујући компетентном и стручном кадру, али и техничкој опремљености и акредитованим методама на највишем међународном нивоу. – Након искорењивања класичне куге свиња Србија може да се придружи земљама које могу да тргују свињским месом

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

28.2.2016.

едавна посета Краљеву делегације високих представника Европске уније и државних органа, у којој су били шеф Делегације Европске уније у Републици Србији амбасадор Мајкл Давенпорт, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић, директорка Канцеларије за европске интеграције Ксенија Миленковић и други, искоришћна је за обилазак Ветеринарског специјалистичког института чију је модернизацију донацијом опреме подржала Европска унија. За запослене у овој установи била је то прилика да прикажу део капацитета које институт поседује, а користи се за рано откривање, спречавање ширења, сузбијање и искорењивања заразних болести. Опрема је добијена кроз неколико пројеката који је финансирала Европска унија, а најактуелнији је искорењивање класичне куге

свиња и беснила у Републици Србији. У искорењивању заразних болести значајном се чини улога Министарства пољопривреде и заштите животне средине које уз подршку какву пружа Европска унија, и други донатори, омогућава да систем ветеринарских института одржава спремност и буде на услузи министарству и грађанима кад је то неопходно. Осим Ветеринарског института у Краљеву идентична опрема налази се у институтима Ниша, Београда и Новог Сада, а сваки пут кад је потребно сви се укључују у рад у координацији са ресорним министарством. Најбољи пример заједничког деловања су мајске поплаве 2014. године кад је Управа за ветерину координирала послове института и изван територије коју номинално покривају. Током исте године стручњаци краљевачког института активно су учествовали у сузбијању болести плавог језика у источним деловима Србије. Посета Краљеву прилика је за по-

десећање да Делегација Европске уније у Србији дуги низ година одржава плодну сарадњу са овом и сличним установама у земљи, а да је током неколико последњих Ветеринарски институт богатији за опрему вредну око три стотине хиљада евра. Тај износ се на нивоу земље током више од десет година приближава суми од 25 милиона евра што сведочи о појачаном интересу за улагање у ову област која се сматра посебно важном за пољопривреду, привреду и локалну економију. Значај се огледа и у чињеници да ова област заузима значајно место у оквиру поглавља 12 у преговорима Србије са Европском унијом. Констатација да постоји висок степен сарадње повод је за закључак о потреби да она буде настављена тим пре што је европска заједница издвојила значајна средства у фондове намењене заштити животне средине. Краљевачки Ветеринарски институт један од дванаест специјалистичких у Србији препознат је по изванредним

резултатима који су остварени захваљујући компетентном и стручном кадру, али и техничкој опремљености и акредитованим методама на највишем међународном нивоу. Институт је специјализован за превенцију али и брзо реаговање у случају појаве заразних болести, а поседује изванредну лабораторијску опрему којом може да гарантује безбедност хране за животиње и становништво Захваљујући помоћи Европске уније, ресорног министарства и других државних органа Ветеринарски институт може да се похвали бројним резултатима оствареним самостално или у сарадњи са другим институцијама. Посебно значајним сматра се допринос и резултати остварени у борби против беснила и класичне куге. У Србији се више од три године води интензивна борба у спречавању беснила код домаћих животиња, док је код дивљих сведена на минимум. И док је пре оралне вакцинације годишње бележено више од две стотине случајева

ове болести од 2010. није забележена појава ни класичене куге свиња. То је основ за израду планова да се у скоријој будућности потпуно обустави вакцинација, а повод је уверење да је постигнут жељени резултат, па Србија може да се придружи земљама које више не вакцинишу свиње против ове врсте болести. Министарка пољопривреде очекује да би то могло да буде остварено током наредне године а Србија поново буде међу земљама које успешно тргују свињским месом. Поред опреме коју је Европска унија пољопривреди Србије даривала кроз фондове у сарадњи са њеним стручњацима реализован је низ пројеката са циљем да се у домаће законодавство пренесу стандарди ове асоцијације који се односе на области ветеринарства и безбедност хране. - Настављамо да сарађујемо, а тренутно се реализује пројекат који се односи на унапређење објеката за производњу хране животињског порекла и управљање споредним произво-

дима животињског порекла. Пројекат је вредан два милиона евра и требало би да се заврши до средине године – потврдила је Снежана БогосављевићБошковић. Поред донација лабораторијске опреме и техничких средстава интензивна сарадња између Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Европске уније и специјалиситичких ветеринарских института, одвија се и на стручном нивоу што води ка закључку да Србија спремно дочекује отварање преговарачког поглавља дванаест. Једним од важних резултата рада Министарства пољопривреде и заштите животне средине сматра се почетак рада националне референтне лабораторије у којој се очекује почетак рада одељења за испитивање квалитета сировог млека. Опрема је инсталирана, утврђене су потребне процедуре, а тренутно се решавају кадровски проблеми. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.2.2016.

Без длаке на језику: Стојан Тодоровић

МАГАЗИН

28.2.2016.

ЛИЧНИ СТАВ

aСамо у средини са здравом водом и чистим ваздухом рађају се и развијају интелигентна деца. - Критичко промишљање које обезбеђује само изузетно образовање кога, на жалост, већ дуго нема. - Деценијама не знамо да успоставимо макар људску везу са преко сто хиљада наших високообразованих људи у дијаспори који располажу са преко тридесет милијарди долара капитала. - Научна елита не признаје да десет хиљада наших стручњака у иностранству премашује размере образовања у Србији. - Сваке године се на депоније баци најмање 50 милиона евра, јер не постоји примарна селекцијa отпада. - У школе треба да се врате српске јуначке песме, родољубива поезија, народне приче и бајке, јер народна родољубива традиција учвршћује идентитет и дух народа. - Школа треба да буде отворена и макар због једног ђака и да се нико и никад не запита да ли то треба. - Код нас је главни проблем у томе што је лидер јачи од странке, уместо обрнуто. - Председнички систем вођења политичких партија је злоупотребљен до крајности

Стојан Тодоровић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

28.2.2016.

остављам себи питање зашто сам рекао ово што сам рекао, поготово зашто изабрах ова кав начин. Питање ми има смисла, поготово ако се узме у обзир реалност политичке снаге на коју сам ударио, снаге једне невероватно смутне идеологије која тренутно управља нашим животима, а Богами озбиљно пријети са намером да тако и настави. Не знам. Вероватно је у питању нада да ће се прави смисао ових редова препознати у умним, младим главама које ће повући за собом још неколико, па више пута неколико, до оног критичног тренутка кад провали из њих „Аман станите! Доста је! МИ сад долазимо!“. Моји ставови упућени су и Драгану, мом пријатељу који ми је на почетку своје политичке каријере рекао да ће учинити све како би одагнао из главе мисли о трајном одласку из свог града. Тих дана борио се да потисне утицај позива пријатеља из детињства који су већ нашли дом за своју породицу у другом граду. Подржавао сам га и тад, а ево и сад. Треба да истраје, јер никад неће бити млађи и јачи него што је сад, никад више неће желети него сад што жели. И због тога своје данас, а камоли сутра, не сме препустити неспособним, необразованим, неморалним, а поготово, некултурним. Драган и његови пријатељи, морају бити сигурни у себе. Не смеју се бојати ситуације кад се много шта ставља на пробу. Љубав према свом граду ће им показати прави пут, она ће им подарити одлучност коју морају показати. Пре свега у својој породици, на послу, међу пријатељима, па и на улици. Дошао је у Краљеву, можда последњи здрав тренутак, кад треба, без обзира на политичку опцију, да

иступи најмање педесетак угледних, професионално доказаних, људи свих година и образовања, из града и села. Потребна је њихова одлучност и храброст, а у овој држави то јесте храброст јер се политика претећи увукла у све поре друштвеног живота, да освесте оне који то не могу сами, оне који су успешно доказани у другим областима животне активности. Изнео сам своје ставове због много ствари које ме окружују и које проживљавам, али и због неких посебно, због нашег младог Лазара Стојковића који успешно послује у силицијумској долини, који на један предиван, али и једноставан, начин говори како је наш највећи губитак у области информационих технологија не одлазак информатичког стручњака као таквог већ његов предузетнички дух. Дакле, у питању је одлазак људи који покрећу нове послове, стварају нову вредност и нова радна места. Због наше насушне потребе за здравом водом и чистим ваздухом, јер се само у таквој животној средини рађају и развијају интелигентна деца, због потребе за критичким промишљањем које, опет, обезбеђује само изузетно образовање кога, на жалост, већ дуго нема. Због непокренуте Cost benﬁt анализе евентуалне интеграције у Европску унију. То значи да је мерљивост ефеката придруживања потпуна непознаница, а свака тврдња о оправданости уласка, или неуласка, Србије у Европску унију мањкава и неутемељена. Тако, рецимо, Швајцарска ту анализу ради сваких пет година а последња је показала да би била већа штета него добит због тога што у Србији, у односу на европски стандард од осам запослених на једног ру-

Напуштена „девичанска“ имања, имања која никад нису осетила пестициде и хербициде, готово урликом зову да покренемо производњу органске хране

ководиоца, на три запослена иде један руководилац, због тога што немамо веру у државну политику у вези промета генетски модификованих организама. Због тога што деценијама не знамо, па још три пута не знамо, да успоставимо макар људску везу са преко сто хиљада наших високообразованих људи у дијаспори који располажу са преко тридесет милијарди долара капитала, а међу њима је неколико хиљада доктора наука. Због тога што наша научна елита не признаје да десет хиљада наших стручњака у иностранству премашује размере образовања у Србији, зато што сваке године бацимо на депоније најмање 50 милиона евра, јер не радимо примарну селекцију отпада, зато што ће се град морати понашати домаћински, и правично и уредно убирати порез са свих атрактивних градских локација, односно зато што ће коначно решити проблем „Статуса“, рецимо. Зато што нас напуштена „девичанска“ имања, имања која никад нису осетила пестициде и хербициде, готово урликом зову да покренемо производњу органске хране. Због вере да ће мој пријатељ ипак добити субвенцију за шест свиња прасиља, а коју данас не добија јер нема минималних десет. А човек је отишао из града на село због тих шест и живи од тих шест... и што њима смета тих шест. Због тога што верујем да сваки наш сељак мора да има своју задругу која ће тако функционисати да ће се бринути о њему и кад се прехлади, зато што се наша такозвана елита с презрењем односи према својим традицијама, иако их не познаје, а некритички усваја туђе, чак и кад су непријатљске, зато што је један Србин докторирао у иностранству о гуслама и уз песму уз гусле, и, што је најлепше, то му је француски професор тражио. Због потребе да се у школе врате српске јуначке песме, родољубива поезија, народне приче и бајке, ЈЕР СВЕ ТО ИМАМО, а народна родољубива тра-

МАГАЗИН 28.2.2016.

„Кад препознамо онога ко нам култури стеже врат, и кад га научимо памети, све ће кренути набоље“ диција нам је потребна зато што се њоме учвршћује идентитет и дух народа. Због тога што школа треба да буде отворена и макар због једног ђака и да се нико и никад не запита да ли то треба. Због тога што ће садњом свог јоргована првачићи учинити да Долина јоргована стварно буде Долина јоргована коју ће посећивати цели свет, због тога што Љубивоје Ршумовић рече „Кад препознамо онога ко нам култури стеже врат, и кад га научимо памети, све ће кренути набоље“. И тачно је , кад се вратимо култури прво ћемо умети разговарати, нешто касније наслутити проблем, још мало касније бити сигурни да смо га лоцирали и реално, ако смо иоле способни, убрзо наћи решење. Због тога, што и у мом граду Задужбинар умире два пута, једном кад га Бог милосни позове себи, а други пут кад људи промене намену задужбине у односу на ону коју им је оставио у аманет. Због тога што заставе морају да се вијоре градом и селима, па и кад није празник, због тога што очекујем да ће стасали момци сами петицијом тражити обавезно служење војно рока од три месеца. Доста је то, довољно је то времена да се касније осете позитивно другачијим, одговорне, организоване и солидарне људине, због потребе да у читанке уђе легендарни говор чувеног мајора Гавриловића, као пример највећег јунаштва и најтра-

гичније команде икада издате. - Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате да се бринете за своје животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаджбину! Живео краљ! Живео Београд! – рекао је Гавриловић. Због тога што сам сигуран да је

Заставе морају да се вијоре градом и селима и кад није празник код нас главни проблем у томе што је лидер јачи од странке, уместо обрнуто. Шта то значи? Председнички систем вођења политичких партија је злоупотребљен до крајности тако да имамо ситуацију, која је назамислива у светским здравим парламентарним демократијама, да кад странка изгуби изборе или оствари лошији резултат, лидер остаје на челу и даље. И таква ситуација се понавља до тренутка кад од странке, малтене,остане само лидер. То нигде

Такозвана елита с презрењем се односи према својим традицијама, иако их не познаје, а некритички усваја туђе, чак и кад су непријатељске

не постоји и смешно је разматрати да ли је то нормално или не. Србији је преко потребна ситуација кад због слабог изборног резултата лидер, без обзира о ком нивоу лидерства се ради (држава, град, месна заједница) одмах да оставку. А мора је дати јер зна да ће, колико сутрадан, бити смењен. Овако бар сачува достојанство и легитимитет да настави политичку каријеру у својој средини, а странка опстаје јер се одмах појављује нови човек, изабран између најмање два, по правилу, подједнако добра кандидата. Шта то значи? То је оно што код нас, бар не до сад, не постоји, кад странка тражи, налази и његује (усавршава) свој кадар на највишем нивоу. Дакле, у сваком тренутку постоји здрава конкуренција и добар избор. Оваква унутарстраначка политика је нужна, јер иста не сме дозволити губитак власти и од својих људи захтева врхунски рад и резултате. У супротном не само да се губи државна него и партијска функција, а то значи да појединац нема шансу да буде партијски кадар на следећим изборима. Кад би био у питању само појединац. После свега, моја политичка прича се наставља у једној другој опцији која наговештава други приступ политичког деловања и управљања државом, односно градом. Наравно, биће изузетно тешко убедити људе да постоји још увек нешто позитивно ново у политици након готово две и по деценије политичког лутања са страшним последицама. Међутим, озбиљност и одговорност у изради економског програма, указано поверење да будем део тима који га припрема у делу који се посебно односи на наш регион, углед ангажованих људи, професионално предузетничко искуство председника Српске народне партије, даје ми веру да је мој нови избор добар и да ћу коначно имати прилику да покажем и докажем своју енергију, знање и искуство. Наравно, свестан сам да и друга страна има право да бира.

МАГАЗИН 28.2.2016.

Марко Петровић

МАГАЗИН 28.2.2016.

Петнаест година од демократских промена: Марко Петровић (4)

- Раскол у Демократској опозицији Србије појачан је након сазнања да је Демократска странка Србије широм отворила врата за пријем у странку представницима бивше власти што је био основни разлог сукоба Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице. – Након блокаде рада Скупштине општине и Извршног одбора до следећих избора у Краљеву уведене привремене мере. - Привремено веће одржало 47 седница на којима су разматрана бројна питања од значаја за нормално функционисање локалне заједнице. – Током мандата већа из буџета потрошено 22 милиона марака. - Политику Демократске опозиције Србије данас лоше спроводе неке друге снаге. - На одговорним местима налазе се нестручни људи који ће забости глогов колац у срце овима који данас воде политику

Фото: М. Радовановић

МАНГУПИ У РЕДОВИМА ВЛАСТИ

МАГАЗИН

28.2.2016.

онституисање нове локалне власти након 2000. године требало је да представља наставак започете четири године раније али у новим, и знатно повољнијим, условима првенствено због нове републичке власти коју је читаву деценију пре тога свесрдно подржавала међународна заједница. За многе неочекивано, за познаваоце политичких прилика не превише, деловало је сазнање да је Предраг Стојановић остао без очекиване функције првог човека општине која је припала др Љубиши Јовашевићу. Марко Петровић верује да то није био добар потез коалиције на власти због чега је високу цену платио управо Стојановић без обзира што су затегнути односи између двојице аспираната на највишу функцију амортизовани под притиском осталих чланова владајуће коалиције. Настављена је четири године раније установљена пракса да се пре седница Скуштине општине одржавају заједнички састанци свих одборника коалиције, али је врло брзо почело осипање и састанци одборника сваке партије посебно. Апетити су највише расли у редовима Демократске странке Србије, која са четири одборника у локалном парламенту није представљала значајну снагу, понајвише због сазнања да је из њених редова изабран председник државе. То је водило ка уверењу да у оквиру коалиције на листи за следеће републичке изборе годину дана касније треба да добију бар половину места. Раскол у коалицији појачан је након сазнања да је Демократска странка Србије широм отворила врата представницима бивше власти. У историјски крхком времену, због страха да би представници поражених снага могли да нађу начин како би се одржали на власти, све чланице коалиције промениле су статуте и у њих унеле ставку која потврђује да током наредне две године, док се ситуација у земљи не стабилизује, у своје редове неће примати припаднике бившег режима. То се ипак десило захваљујући Демократској странци Србије која је као бројчано

јача изненада постала опозиција Демократској опозицији Србије што је био главни разлог сукоба Војислава Коштунице и Зорана Ђинђића. Петровић потврђује да је овај сукоб био увод у распад широког фронта, који је изборио историјске промене, непосредно након убиства Зорана Ђунђића. - Све више је људи се окупљало око Јовашевића па је почела очигледна подела на два фронта, на једној страни ДСС а на другој сви остали. Дошло је до тога да та два фронта постану много већи супарници него остатак скупштине оличен у социјалистима, по неком радикалу и одборницима Српског покрета обнове. Био је то врло непријатан период политичког живота тим пре што после победе, коју сам од 1990. чекао десет година, долази до тога да постајем највећи такмац и политички противник истомишљеницима и људима са којима сам ту победу остварио. И ми и они тражимо сараднике у овима из бившег режима не би ли потукли једни друге, што ме је много разочарало. Био сам одборник у Скупштини општине и посланик у републичком парламенту, а нисам пропустио ни једну седницу у Краљеву, па се дешавало да будем на општинској седници до један сат, а онда седнем у ауто и одем на седницу републичке скупштине – каже Петровић. Све веће несугласице претиле су да угрозе рад локалног парламента што се и догодило, јер месецима нису заседали ни скупштина ни Извршни одбор, па је запретила опасност да буде паралисан живот у општини због тога што није било могућности за реализацију програма који су финансирани из буџета. Закон о локалној самоуправи предвиђа увођење привремених мера у оним општинама које у периоду дужем од три месеца не могу да функционишу. Иако је овај период ограничен на три продужио се на пет, што је прећутно толерисано, а како ни тада ни једна од супростављених страна није могла да обезбеди подршку бар 36 одборника уведене су привремене мере. До наредних избора уместо

Скупштине општине и Извршног одбора све ингеренције управљања општином преузело је Привремено веће на чијем се челу нашао Марко Петровић. За неколико месеци до избора нових органа власти требало је, уз редовне послове, надокнадити све што је пропуштено па је Привремено веће, као замена за Скупштину општине и Извршни одбор, одржало 47 седница на којима су разматрана бројна питања од значаја за нормално функционисање локалне заједнице. Податак да је у том периоду из буџета потрошено 22 милиона марака био је повод да, након конституисања нове власти и избора др Радослава Јовића за председника Скупштине, отпочне опсежна истрага како би биле доказане сумње о злоупотребама. - После избора у децембру 2003. године, у другој половини јануара следеће, конституисана је Скупштина, ја сваком одборнику честитао и до краја испоштовао закон. После тога се више нисам политички ангажовао, мање више из личних разлога, јер сам за 15 година бављења политиком запоставио посао који је требало поново да активирам и радим нешто од чега се живи. Иако неки тврде да је то била лоша одлука тада нисам имао где ни да одем. У Српски покрет обнове нисам имао могућности, у социјалисте нисам имао намеру, а са Новом Србијом сам се разишао јер сам био на линији која је заговарала пут Зорана Ђинђића а она Војислава Коштунице. После убиства Зорана Ђинђића је дошло до још већег раскола, а ја нисам имао намеру, ни жељу, да трећи пут крећем из почетка – каже Петровић. Једанаест година ван политике довољно је да се ситуација у граду посматра много свеобухватније и дође до става како је много тежа него у време које је до те мере мотивисало огромну енергију становника Србије да траже промену власти. Први пут после много година видно разочаран Марко Петровић признаје како размишља да затвори приватну фирму, јер у Краљеву нема посла. Да парадокс буде већи таквих идеја није било ни у време санкција међународне зајед-

МАГАЗИН

28.2.2016.

нице и хиперинфлације деведесетих година прошлог века. Огорчење је мотивисано личним разлозима, али и ставом да су за тешку ситуацију подједнако криви и бирачи, како они који гласају за владајућу коалицију тако и они који апстинирају од избора не знајући да тиме, као саучесници у пропасти, раде у корист исте те власти.

После свих надања, промена и огромне енергије коју је народ показао крајем деведесетих година чини се да је одушевљење спласло колико и колективни смисао за заједништво што је, верују многи попут Петровића, повод за разочарање због уверења да такво понашање не може да донесе ништа добро. Уверење да енергије

Жртва Мојој супрузи је после 19 године узет стан који је добила 1992. године. Тако се радило 1945. године, а мојој породици је 2009. године стан одузела демократска власт са којом сам се борио за промене. То је за мене било врло болно, нарочито за супругу која је, за разлику од свих грађана у овој земљи, као дугогодишњи радник једина добила стан на привремено коришћење само зато што јој је муж био члан Српског покрета обнове. То привремено трајало је до 2009. а да парадокс буде већи као председник Привременог органа могао сам стан да узмем без икаквих проблема и да буде мој, јер је ранг листа била таква да сам, кад се сабере све што сам радио, имао три пута више бодова него било који други радник. Иако су ме многи наговарали то нисам користио рачунајући да неко други треба да се сети, јер на шта бих личио кад бих њој узео стан. Све што се дешавало у Србији није се дешавало само што је власт таква, него што је и народ такав, што смо сви ми такви – каже Петровић уз потврду да за време два мандата у републичкој скупштини, две године као савезни посланик у Скупштини Србије и Црне Горе и седам месеци на месту председника Привременог органа ни једну плату није примио, јер никад није затворио приватну фирму.

можда још има, а да се не користи, додатно појачава разочарање и код најоданијих присталица свега што се дешавало уочи и после 5. октобра 2000. године. Такво расположење додатно подгрева уверење да се политика тадашње опозиције није битно променила, а да је данас спроводе неке друге снаге. - Они спроводе нашу политику, али лоше, а кривци смо ми због размирица, ситних шићарџијских интереса и тајкуна које су правили. Било их је и у моје време, али знатно мање јер је земља била много сиромашнија и зато је морала да се деси 2012. година. Ја сам и пре 2012. отворено говорио да ово не води ничему. Зато бих поново изашао на улицу, а ако хоћемо боље морамо сви да се активирамо, јер нам нико други неће донети то боље. Ако седимо код куће и чекамо да нам дође само, појединци ће напунити џепове и отићи одавде, оставити згариште од ове земље у коју ће доћи Сиријци и ко зна ко све, а ми нећемо моћи да пружимо никакав отпор јер ће у Србији живети стогодишњаци. Ситуација је много лоша, а мислим да нисмо ни свесни колико. Најбољи репер је када питате младе људе да ли

овде планирају будућност. Међу припадницима генерација младих од 18 до 35 године једва да један одсто као перспективу види останак овде. Долази време кад треба да подвучем црту испод онога што сам урадио до сада, а они који тек почињу овде не виде будућност. Ја сам небројано пута могао да одем, али сам 1990. ушао у политику јер сам овде видео будућност. Између 1980. и 1991. сам лепо радио, реновирао очеву кућу, направио викендицу, имао аутомобил, ишао на летовање и лепо живео, а опет сам се политички ангажовао да би мојој деци било боље. Сад сам доживео да ми они, и њихови вршњаци, кажу да сам погрешио и да не желе да понове моју грешку, а ја немам аргумента да их убедим да остану. То је огромна грешка и трагедија која се огледа кроз старење народа, одлазак младих и паметних, негативну селекцију у свим јавним предузећима где се запошљавају људи ван стручних критеријума. Они ће само привремено решити своје питање, јер сви колективно тонемо, па ми све личи на Титаник на коме су неки на дну, и код њих већ улази вода, а они други су срећни што су на палуби, па вода до њих још није дошла, па заборављају да ће цео брод, пре

или касније, да потоне – прича Петровић. Код њега, можда и код још по којег од сабораца из деведесетих година, још постоји нада да би могло бити боље, а није још ишчезла ни енергија која је на граници два миленијума покретала стотина хиљада људи у Србији. То је и повод за жељу да се придружи снагама које би нешто покренуле како би се у граду створио амбијент за останак квалификованих младих људи свих профила. И деведесетих година је, подсећа Петровић, у првим редовима борбе за промене било двадесет и више година старијих чије се искуство показало као добра основа за велико поштовање. Уверење да град изванредних могућности има довољно ресурса неопходних за интензивнији развој у великој мери спутава разочарање које се шири са свих нивоа што је добар повод да воз који већ дуго, и све брже, иде низбрдо прво треба зауставити. Управљачки механизам, и папучицу кочнице, контролишу снаге које заговарају улазак у Европску унију, отварање ка другима, пријатељство са суседима, већу запосленост, отвореност граница, борбу против тајкуна и богаћења, све оно што је пред крај деведесетих заго-

варала Демократска опозиција Србије. И тада се сматрало да није важно ко ће то спровести у дело, важно је да то буде добро за Србију. Да није све црно показује уверење да је Краљево у комуналном смислу сређеније боље него икада. Решен је проблем водоснабдевања, па нема проблема са снабдевањем здравом пјаћом водом ни у најсушнијим периодима године. По мало смета што се на одговорним местима налазе нестручни људи који ће, верује Петровић, забости глогов колац у срце овима који данас воде политику. - Мангупи из њихових редова ће им доћи главе баш као што су и нама главе дошли мангупи из наших редова. Веома мали број из Српске напредне странке спроводи потребну политику, јер је схватају као плен по систему узми шта можеш. Шокирао сам се да госпођа Даниловић јавно прича како је запослена захваљујући политици и неким речима које не разумем сматра за нормално да она може, а да други на то немају право. Е, ти ће доћи главе свима нама независно од тога ко је председник владе – каже на крају Марко Петровић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.2.2016.

Стварање услова за интензивнији развој туризма на Гочу

ПЛАНИНА ИЗ СНОВА

МАГАЗИН

28.2.2016.

- Главна препрека доласку већег броја краљевачких основаца на Гоч су неадекватни услови смештаја у павиљону који нису знатније мењани од изградње, а искуство показује да потребе деце нису исте као и генерација које су овде долазиле пре више десетина година. - У априлу почиње градња новог павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ за коју је обезбеђено осамдесет милиона динара. – На површини од 1.700 квадрата смештај за 120 деце у двокреветним и четворокреветним собама по највишим стандардима. – Четрдесетак хиљада евра за опремање новог објекта очекује се од донациje јапанске aмбасаде

МАГАЗИН

28.2.2016.

оч припада групи нижих планина, а пружа се дужином од десет километара на правцу запад-исток у склопу северенокопаоничких планина на удаљености од тридесетак километара од Краљева. Највиши део планине састављен је од кристалатих шкриљаца, а стране знатним делом и серпентина, па је извориште многих потока и речица које отичу према Западној Морави на северу и Расини на југу. Иако је приступачан са разних страна према Гочу воде два главна пута, од Краљева преко Каменице до врха Добре воде и од Врњачке Бање до Станишинаца. Површина планине обрасла је бујном вегетацијом, густом буковом и јеловом шумом, а заступљени су и гочки бор, храст китњак, племенити лишћари и четинарске егзоте између којих је приметна велика количина шумских јагода и разноврсног лековитог биља, па површине Гоча дају богату медоносну испашу за пчеле. На планини нема крупне дивљачи, али има зечева, лисица, јазаваца, куна, веверица, срна, а

повремено се појављују вукови и дивље свиње. На месту Гвоздац се налази вештачко језеро, а на Гочу је и Римско гробље на коме су сахрањивани Саси који су овде вадили руду и топили гвожђе још у доба Немањића. У таквом амбијенту је пре четрдесетак година изграђено је дечје одмаралиште којим газдује касније основано јавно предузеће. Дечје одмаралиште „Гоч“ у саставу има један објекат павиљонског типа са 128 лежаја смештених у 16 осмокреветних и 5 двокреветних соба. Уз павиљон је смештен ресторан капацитета 150 места као и објекат са четири учионице за извођење наставе, дискотека и амбуланта у којој je обезбеђено двадесетчетворочасовно дежурство лекара. До броја од 250 смештајне капацитете Дечјег одмаралишта допуњава и хотел који је овој установи устуљен на коришћење. Уверење да као такав пружа идеалне услове за развој туризма Гочу се све више посвећује пажња, па је за љубитеље скијања изграђена велика жи-

чара са корпама дуга око 1.500 метара, за најмлађе посетиоце и два мала скилифта поред стазе од око 250 метара, а у близини њих и балон сала површине хиљаду кавдрата, као и бројни терени за све врсте спортова . Директорка Дечјег одмаралишта Слађана Чорбић потврђује да су у време летњег и зимског распуста капацитети скоро сто посто попуњени, а да постоји још један објекат вероватно би и он био пун. У време кад смо на Сретење боравили на Гочу за повратак кући припремала се група од стотинак деце из Крушевца, а управо стигао аутобус пун планинара из Чачка. Дугогодишње искуство потврђује да са Гоча, поготово објеката Дечјег одмаралишта, нико није отишао незадовољан, или то није био спреман да каже јавно. Потврда томе је податак да се многи који су овде провели бар седам дана по правилу враћају. Корисници услуга Дечјег одмаралишта током школске године су углавном предшколска деца и ученици прва четири разреда основних школа, а у

време летњег и зимског распуста и ученици старијих разреда. Ма колико да је у дугом периоду од градње одмаралишта Гоч важио као идеално место на коме би део одмора провео највећи број ученика последњих година је све израженије настојање за одлазак и на друге планине. Иако се о разлозима за такву одлуку, при којој последњу реч имају чланови савета родитеља, само наслућује мало ко је спреман да јавно изнесе довољно убедљив став. У Дечјем одмаралишту не оспоравају потребу да деца бораве и на другим планинама, али верују да би бар они најмлађи, предшколци и ученици прва два разреда основне школе, адекватно место за извођење дела наставе могли да нађу баш на Гочу. Кад се зна да је цена седмодневног смештаја у објектима Дечјег одмаралишта „Гоч“ тек седам хиљада динара, а на другим планинама и два пута виша, мало је оправдања за скупоцени боравак у ситуацији кад највећи број родитеља, због све мање могућности за зараду, кубури са фина-

нсијама. Иако ни разговори са директорима нису били довољни за уверење да Гоч пружа највише за уложено новац има школа које су редовни корисници услуга Дечјег одмаралишта. Редовни посетиоци су ученици школа „Светозар Марковић“ и „Димитрије Туцовић“ који су, после дуже паузе, ове године на Гочу провели део зимског распуста. Главна препрека доласку већег броја краљевачких основаца су неадекватни услови смештаја у павиљону који нису знатније мењани од изградње, а искуство показује да потребе деце нису исте као и генерација које су овде долазиле пре више десетина година. То је било повод за размишљање о детаљној реконструкцији четрдесет година старих павиљона, али се дошло до закључка да то није добра идеја ако се има у виду чињеница да им је истекао рок употребе. Уместо тога одлучено је да се зида нов објекат од чврстог материјала за који је локална самоуправа обезбедила кредит од осамдесет милиона динара што је до-

вољно за грађевинске радове. - Павиљон капацитета 120 лежајева гради се на новом темељу површине 1.700 квадратних метара уз испуњење најасвременијих стандарда за смештај ученика, а свака од четворо и двокреветних соба имаће посебан мокри чвор. Имаћемо фитнес салу и све што стари објекат није имао, а остављени су изводи за топлу везу са рестораном и дискотеком, па деца неће морати да излазе напоље као сада. Од седамнаест учесника тендера за избор најбољег понуђача четири је испуњавало услове које је, као инвеститор, прописала Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, па ускоро очекујем обавештење о избору, јер у априлу треба да почну радови на изградњи који, према тендерској документацији, треба да трају осам месеци – каже Чорбић уз напомену да је до краја марта попуњено осамдесет одсто расположивих капацитета. Почетак радова са великим нестрпљењем очекује шездесет запослених у Дечјем одмаралишту, како они

28.2.2016.

МАГАЗИН

који су ангажовани у објектима на Гочу тако и једнаест административних радника у краљевачкој централи установе. До пријема првих корисника у нови павиљон неопходно је обезбедити још четрдесетак хиљада евра колико је потребно за опремање, јер је илузорно у њега уносити стару и поприлично израубовану опрему. Шансу пружа јапанска амабасада код које је већ аплицирано адекватним предлогом пројекта, а у одмаралишту верују да су шансе да се добију тражена средства довољно велике. Гоч се и протеклих година повремено доказивао као ћудљива планина, а податак да се током претходне и у марту висина снежног покривача приближавала једном метру повод је за страх да би метеоролошки услови, више него било шта друго, могли да утичу на грађевинске радове. Иако је укупан број запослених довољан за обављање свих послова повремено се учини да би се

прерасподелом могли постићи и бољи резултати. Повод за овакав став је податак да у неким службама има више извршилаца од потребних, док је у другим приметан мањак. Више од свега, каже директорка, радује податак да има довољно добрих и вредних радника са којима је могуће урадити све што је потребно. Годинама уназад присутно је уверење да до туристичких објеката на подручју града, ма колико били квалитетни и атрактивни, не воде толико квалитетни путеви. Кад је у питању Гоч оваквих проблема нема, а до Дечјег одмаралишта се лако стиже и са краљевачке и са стране Врњачке Бање. Током последње зимске сезоне није било превише снега, па ни проблема са одржавањем пута до врха планине, што није био случај прошле године кад је група деце због непроходности морала да остане дан дуже. На Гочу кажу да то не би био велики проблем да не утиче на померање термина уговоре-

них смена, јер нико није спреман да на планини остане дан краће. Почетак радова на изградњи новог павиљона озваничен је градњом хидрантске мреже која треба да обезбеди довољну количину воде за потребе дечјег одмаралишта, али и приватних објеката на Гочу. Прикључење касни због великог броја гостију, јер је за пуњење базена потребно да објекти буду празни неколико дана. Како то није било могуће због попуњености чека се крај сезоне, или бар нека смена која траје краће. Осим воде услов за било какав боравак на планини је квалитетно напајање струјом. Податак да под наносима снега током зиме попусте вишедеценијска стабла, и тако угрожавају електро водове, повод је за подземно каблирање, а у одмаралишту имају податак да су радови од Сокоље већ почели. До тада, кад год је то из било којих разлога потребно, сигурно напајање обезбеђују агрегати довољне снаге да задовоље

Слађана Чорбић потребе одмаралишта. Вакум између две смене био је повод да се на Сретење ове године на платоу испред хотела одржи скуп победника са различитих такмичења у кувању гулаша, пасуља и купуса, припремању јела од кукурузног брашна, па су на Гоч стигли победници из Ратине и гости из Ариља. - Имамо петнаестак екипа, спрема се гулаш, пасуљ и купус, ту нам је и проја, а и ми кувамо купус у земљаном лонцу за све такмичаре и госте. Манифестација осим ревијалног има и хуманитарни карактер јер ће свако, у границама могућности, да одвоји који динар као добровољни прилог за лечење детета које болује од цистичне фиброзе – каже Чорбић. Одзив учесника је за прву годину манифестације задовољавајући иако на Гочу верују да би већ следеће године учешће могло да буде много масовније. Атрактивности читаве манифеста-

ције допринели су чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ који су, са гостима из сличних удружења, организовали витешко надметање у неколико хајдучких дисциплина, борби на брвну, надвлачењу клипка и конопца, бацању ђулета и копља, гађању луком и стрелом. Специјалност овогодишњег такмичења било је Свебор рвање на снегу, а посетиоцима је пружена прилика, да порет такмичарског, присуствују ревијалном делу који укључује средовековно мачевање, гађање луком и стрелом и бацање ђулета. Искуство из ранијих година показује да је по броју гостију најкритичнији новембар кад су редовни посетиоци једино ученици школе из Каравукова. Краљевчани су показали да не воле превише овај месец, можда и због временских услова који карактеришу овај период године. - Лети је овде врло интересантно јер се надморска висина од 925 метара показала као одлична за прилагођа-

вање и припрему спортиста, па имамо кампове за рукомет, одбојку, кошарку, карате, а долазили су и џудисти из Румуније – каже Слађана Чорбић и одлучно демантује све информације, које су могле да се чују и са говорнице Скупштине града, да су објекти Дечјег одмаралишта „Гоч“ током зимске сеоне били празни и да је ту зимовало свега седаманесторо деце. Попуњеност капацитета током већег дела године улива оптимизам додатно појачан сазнањем да ускоро почиње градња новог павиљона, а иако је пројекат направљен 2014. почетак градње је изостао из разлога који запосленима у овој установи нису познати. Дванаестогодишње искуство васпитача у Дечјем одмаралишту „Гоч“ довољно је за уверење директорки да добро познаје проблеме установе и одређена решења, у смислу побољшања рада, имплементира у пројекат за изградњу новог објекта. Т. Радовановић

28.2.2016.

МАГАЗИН

Мирољуб Новковић

Рударски хлеб са седам кора

ШТРАЈКОМ ДО ОСТВАРЕЊА ПРАВА - Због забране запошљавања у јавном сектору у Ибарским рудницима је, уместо потребних 512, ангажовано свега 487 радника а шансу чека још шест стотина који су поднели молбу за пријем на посао. - Добар положај и инфраструктура коју чине железничка пруга и пут доприносе да рудник Бајовац, са резервама које се процењују на 25 милиона тона лигнита, буде најисплативији од девет у саставу Јавног предузећа за подземну експлоатацију „Ресавица“. - До почетка рада треба уложити дванаест милиона евра што је мање него у случају било ког другог рудника, а повољност је и могућност механизоване експлоатације. - Ситуација је у свим рудницима критична јер ни један нема могућност да механизовано откопава угаљ, па се све ради као и пре тридесет година. - Од јуна до краја прошле године ни једна тона није отишла из Ибарских рудника па је у депоу од 100 хиљада тона изгорело угља у вредности од 100 хиљада евра

МАГАЗИН

28.2.2016.

барски рудници каменог угља, са седиштем у Баљевцу, имају лежишта на територији oпштинa Рашка и Краљево. На простору Рашкe налази се лежишта каменог угља Јарандо и руде борних минерала Побрђе, a на простору Краљевa лежиштe каменог угља Тадење – Прогорелица, лежиште лигнита Бајовац и доломита Ђаково. Прва истраживања на овом простору везују се за период између 1885. и 1890. године када су финансирана енглеским капиталом. Истражне радове је изводила фирма The Silver Mining Company LTD из Лондона која је, због финансијских тешкоћа 1890. год. напустила овај терен. Истраживање и откопавање угља у јарандолском басену настављено је првих година двадесетог века, а на експлоатационом простору Ибарских рудника од 1903. до 1924. године одвијало са прекидима кад су се мењали концесионари. Од 1903. власник експлоатационог права је краљевачки каменорезац Михаило Чебинац, а у периоду 1905 – 1906. године право истраживања и експлоатације припада Александру Д. Ћирковићу и Милану А. Павловићу из Београда. У овом периоду угаљ се рабаџијским колима, или кириџијским караванима, испоручивао железничкој

управи у Краљеву, а кад се увидело да је овакав рад нерентабилан обе фирме су напустиле посао. После Првог светског рата власници рудника „Јарандо“ и „Ушће“ су А. Ћирковић и Блабец са 30%, Михаило Чебинац са 30%, М. Павловић са 30% и Алкалај са 10% акција. Године 1924. Рударском предузећу „Милан Савић и синови“ надлежни државни орган је издао повластицу за овај терен под именом „Ибар“, а организовано истраживање и експлоатација од 1924. године без прекида трају до данашњих дана. Председник синдиката Ибарских рудника Мирољуб Новковић сведочи да је због забране запошљавања у јавном сектору уместо потребних 512 ангажовано свега 487 радника а да готово сав ископан угаљ, због преласка пословних партнера на коришћење гаса и других извора енергије, завршава у Термоелектрани „Морава“ у Свилајинцу. Последње две године није испоручиван овој термоелектрани, због потреба Термоелектране „Никола Тесла“ којој је после мајских поплава 2014. године онемогућено снабдевање угљем. До тада је производња достизала 150 хиљада тона годишње што је значајна количина у односу на број запослених у руднику. Био је то повод за упозорења синдиката да се

убрзано скраћује век рудника док се, у исто време, не чини ништа у тражењу алтернативних налазишта. У последње време довољно извесним се као алтернатива чини тавнички рудник Бајовац у Западноморавском басену и лежиште борних минерала у Пискањи. Добар положај и инфраструктура коју чине железничка пруга и пут доприносе да рудник Бајовац, са резервама које се процењују на 25 милиона тона лигнита, буде најисплативији од девет у саставу Јавног предузећа за подземну експлоатацију „Ресавица“ које је до 2003. године пословало у оквиру Јавног предузећа Електропривреда Србије. Осим Ибарских у саставу предузећа су још рудници Рембас, Штаваљ, Соко, Лудница, Боговина, Вршка Чука и Алексиначки рудници као извођачи радова у осталим. Иако се положај рудара стално погоршавао, а зараде исплаћиване у пуном износу, изостала је уплата доприноса да би за период 2006. го 2010. радни стаж био повезан накнадно. - Од 2013. почиње редовна уплата доприноса, и ту немамо проблема, али нам нису уплаћени за 2011. и седам месеци 2012. године, а уплаћују се по потреби само оним радницима који стекну услов за пензију. Рудници су после тога дошли у тешку ситуацију зато што су стала улагања по питању

инвестиција, иако је договорено да се одређена средства одвоје у ту сврху. Ситуација је у свим рудницима критична јер ни један нема могућност да механизовано откопава угаљ, па се све ради као и пре тридесет година. Опрема је похабана, а има проблема и са репроматеријалом кога је све мање – каже Новковић. За тешке услове рада просечна основна зарада од педесетак хиљада динара месечно није претерано велика. Додатак за ноћни рад и надокнада за релативно кратак радни стаж младих рудара не могу да надокнаде смањење плата које се примењује на све запослене у јавном сектору. Ибарски рудници имају велики број младих радника па су ретки они који имају право на јубиларну награду за 30 година рада. Највећи број њих долази из места која гравитирају рудницима, а запошљавање је један од начина да се млади људи задрже у овим крајевима. Колико рад у рудницима постаје интересантан сведочи податак да тренутно има око шест стотина молби момака старих између двадесет и тридесет година који прижељкују посао у руднику. Иако је на снази забрана запошљавања притиском на ресорно министарство издејствовано је да се попуне бар радна места оних који су отишли у пензију, али се и даље осећа мањак

радника. Рударима су главне алатке мотика и лопата којом се угаљ набацује до транспортера и допрема до бункера за складиштење, а одатле возом до Термоелектране „Никола Тесла“. На овај начин се транспортује комплетна производња из јама Тадење и Јарандо и са површинског копа. Очекује се да ове године према Термоелектрани „Морава“ крене 40 хиљада тона угља из Ибарских рудника, а следеће два пута више са површинског копа. Повод за ово су смањени трошкови транспорта и податак да се користе адекватнији вагони за превоз, јер се показало да они из „Николе Тесле“ намењени превозу гранулата праве проблеме при истовару влажног угља што ремети читав процес производње у термоелектрани. Рудари нису склони бављењу политиком, па са великом дозом неразумевања прихватају одлуку државе да им редовно исплаћује зараде, а да све што ископају не предаје крајњем кориснику. То је било повод за најаву штрајка након сазнања да од јуна прошле године ни једна тона угља није отишла из Ибарских рудника. - Угаљ је лагерисан у депоу на самом копу и поред пруге где је било више од сто хиљада тона од којих је изгорело угља у вредности од сто хиљада

евра. Кад је направљена штета Ибарским рудницима и Јавном предузећу синдикат је морао да реагује, јер смо имали трошкове а нисмо имали прихода ни динара, па смо имали 81 радника вишка. Синдикат је морао да штити раднике, па смо најавили штрајк после чега су кренули вагони из Ибарских рудника. Проблем је настао у Рембасу у чијем депоу има 50 хиљада тона које Термоелектрана „Морава“ неће да узме јер нема уговор са Електропривредом Србије. Угаљ је стајао од јуна до почетка јануара следеће године, а кад је потписан уговор да цела количина иде у ТЕНТ кренуле су композиције са по 17 вагона сваког дана. Кад је цела компанија запала у проблем у јануару смо најавили штрајк са захтевом да држава прода угаљ и одговори какав ће бити статус предузећа после 31. маја кад треба да буде окончан процес реструктурирања. Тражили смо састанак са министрима Сертићем, Вујовићем, Вулином и Антићем како би решили проблем неповезаног радног стажа за 2011. и седам месеци 2012. године, али и статус око две стотине радника којима у јуну истиче две године колико су ангажовани уговорима на одређено време – објашњава Новковић. Једносатни штрајк упозорења у свих девет рудника најављен је од по-

МАГАЗИН

28.2.2016.

четка друге смене у четвртак 11. фебруара. Пред најављене разговоре са представницима четири министарства очекивало се да буде усвојен план пословања Електропривреде Србије који укључује куповину угља како би рудници обезбедили средства за куповину нафте, експлозива и другог што је потребно за рад. - Кад се распишу избори влада постаје техничка и ни један проблем нико не може да реши, па пре тога морамо да знамо на чему смо, а штрајк неће да буде обустављен док се не будемо комплетно договорили и папиролошки потврдили то што нам буду обећали. Закон каже да јавно предузеће са преко 50 посто на буџету не може да оде у стечај, а има информа-

ција о настојањима да се то измени. Ако одемо у стечај због блокаде рачуна по пресудама за сменски рад улазимо у огроман проблем. Нама план реорганизације у Ибарским рудницима није одговарао, па смо га одбацили тако да признајемо само развојни план консолидације из 2013. године у коме се каже да наредних година рудници раде са овим чиме располажу, а у међувремену да се отвара алтернатива, Бајовац за угаљ и Пискања за борне минерале – каже Новковић уз потврду јединства синдикалних организација у свих девет рудника јавног предузећа. И док су запослени забринути за судбину тужби којима се тражи изостала надокнада за сменски рад, а

треба заштити и оне који нису тужили предузеће, судски трошкови су нарасли на 400 милиона динара. Више од свега смета неизвесност и недовољно информација за будућност за коју се везује и израда социјалног програма. Пажња је усмерена према Бору одакле стижу информације да седам стотина запослених може да рачуна на надокнаду од 200 евра по години радног стажа. Наде се полажу и у поновно активирање рудника у Тавнику који је осамдесетих година прошлог века затворен са образложењем да нема довољно радника. Једна од презентација у Регионалној привредној комори Краљево потврдила је огромне количине квалитетног лигнита, а повољност је

близина пруге и магистралног пута за транспорт угља до термоелектране. До почетка експлоатације у рудник треба уложити дванаест милиона евра што је мање него у случају било ког другог, а повољност је и могућност механизоване експлоатације. У синдикату верују да би 150 до 200 рудара из Ушћа могло да буде ангажовано у Тавнику, а један део у Пискањи која се све више намеће као алтернатива. Уз све то, каже Новковић, не би било згорег и кад би се отворило неко ново налазиште. У овом тренутку највише брине неизвесност која се везује за основне рударске захтеве. Док трају преговори са ресорним министарствима 4.200 рудара запослених у Јавном предузећу за подземну експлоатацију „Ресавица“

пристало је на замрзавање штрајка, што не значи да неће бити поново активиран пред крај фебруара Познато је да свуда у свету државе на различите начине субвенционишу руднике који се везују за термоелектране. У Ибарским рудницима преовладава уверење да су проблеми појачани од тренутка кад су на руководећа места у термоелектранама дошли неки нови људи. Наговештаји да је узрок застоја у пласману угља везан за одсуство плана пословања Електропривреде Србије не чини се довољно убедљивим кад се зна да у неком ранијем периоду није било планова ни за две године, а угаљ се ипак продавао. Још шре две године рудари су петицијом тражили да поново буду

успостављене чвршће везе са Електропривредом Србије како би се отклонила свака неизвесност у пословању у време кад је производња много мањи проблем од продаје. У синдикату још постоји довољна доза оптимизма да би могло да се дође до задовољавајућег решења. Основ за оптимизам је значај енергије за земљу и уверење да без енергије нема ни слободе. Ништа мање није значајно ни уверење да на простору између Крагујевца и Митровице једино Ибарски рудници запошљавају значајнији број радника. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.2.2016.

Јединствена оперативна јединица у земљи

МАГАЗИН

28.2.2016.

ЖЕНЕ ВАТ

Фото: М. Радовановић

ТРОГАСЦИ

- На челу Управног одбора Добровољног ватрогасног друштва Витковац-Милаковац-Печеног су озбиљни и угледни људи, председници савета све три месне заједнице, а ватрогасци су сеоски свештеник и његова супруга. - Прва женска оперативна ватрогасна јединица у Србији има петнаест чланица које су са успехом положиле испит и оспособљене да реагује у случају да дође до ванредне ситуације. - Просечну оцену од 4,3 на завршном испиту последњих двадесетак година није успела да оствари ни једна група ватрогасаца. – Од седамдесет чланова друштва више од четрдесет има валидан сертификат којим се потврђује оспособљеност за гашење пожара

МАГАЗИН

28.2.2016.

ако је прво доборовољно ватрогасно друштво у Витковцу формирано далеке 1984. године рад је због свега што се на овим просторима дешавало до краја века полако замирао да би био обновљен пред крај децембра 2014. године кад су представници три суседне месне заједнице закључили да на територији на којој се простиру постоји потреба за деловањем. Добровољно ватрогасно друштво Витковац-МилаковацПеченог ових дана је у жижи интересовања јавности због информације да је у оквиру њега формирана прва женска оперативна јединица у Србији. Формирању јединице у значајној мери доприноси свест о значају учешћа жена за деловање у ванредним ситуацијама, а није без значаја ни податак да су у Савету Месне заједнице Витковац ангажоване две жене од којих је једна и у другом мандату на челу овог тела. Након завршене обуке, којој су допринос дали Градски штаб за ванредне ситуације и Савет за родну равноправност града Краљева, дипломама које је полазницама уручио градоначелник Томислав Илић потврђена је оспособљеност петнаестак жена овог краја да

делују пре свега превентивно, али и у гашењу пожара ако се за то укаже прилика. Председник Добровољног ватрогасног друштва Витковац-МилаковацПеченог Бојан Милашиновић потврђује интерес највиших представника три суседне месне заједнице да се оснивањем добровољног ватрогасног друштва, у оквиру њега и женске оперативне јединице, створе услови за брзо реаговање на овом, али и простору околних месних заједница. На челу Управног одбора друштва су, каже Милашиновић, озбиљни и угледни људи, председници савета све три месне заједнице, а ватрогасци су и сеоски свештеник и његова супруга. Прва женска оперативна ватрогасна јединица у Србији има петнаест чланица које су са успехом положиле испит након завршене основне ватрогасне обуке и оспособљене да реагује у случају да дође до ванредне ситуације. Уверење да задатак ватрогасаца није само да интервенишу у гашењу, већ и да делују првентивно како не би дошло до пожара, повод је за константно подизање свести пре свега у оквиру седамдесеточланог друштва и коме више од четрдесет има валидан

сертификат којим се потврђује оспособљеност за гашење пожара. - Људи су обучени да делују у својој кући и околини, па добро знају шта треба да ураде у случају пожара, и где сме да се пали ватра, али и да укажу помоћ пострадалима. Обука је изведена по програму основне обуке Ватрогасног савеза Србије уз подршку градског ватрогасног савеза, одвијала се месец и по дана а градиво из осам предмета обрађивано је током деведесет часова. Помагали су нам пријатељи и сарадници Добровољног ватрогасног друштва Краљево, а сви који су били укључени у обуку, а мислили да је то једноставно, могли су да се увере да се ради о озбиљним стварима – каже Милашиновић. Податак да је и у граду тешко на једном месту током месец и по дана окупити двадесетак жена води ка уверењу да је то на селу још теже понајвише због свакодневних обавеза према породици и пољопривредним радовима. Упркос томе жене Витковца, Милаковца и Печенога су са задивљујућом озбиљношћу прионуле на посао о чему најбоље сведочи просечна оцена од 4,3 на завршном испиту какву у последњих двадесетак

година није успела да оствари ни једна група ватрогасаца. То потврђује колико су успешно приступиле теоретском али и практичном делу обуке који укључује рад са пумпама, развлачење црева, повезивање млазница, коришћење свих врста противпожарних апарата и друго. Резултат обуке огледа се у оспособљености да се у кратком времену брзо реагује и након што се утврди о каквом се пожару ради искористе адекватна средства за гашење. Ватрогасци Витковца, Милаковца и Печенога са довољним бројем обучених људи очекују да ускоро добију и једно ватрогасно возило, а тек кад добију и прописне униформе сматраће се правим чуварима свега што је на овим просторима створено људском руком. Податак да у Србији сваког дана избије четрдесет до седамдесет пожара, да се сваке године по неком од комшија запали пушница, а да су пожари посебно учестали с пролећа кад пред почетак сезоне пољопривредних радова почиње паљење стрнова, упућује на потребу превентивног деловања како би

28.2.2016.

МАГАЗИН

се штета, ако не потпуно елиминисала, бар умањила. Превентива којој је некада поклањана пажња и у школама поново добија на значају колико и понашање сваког поједица и подизање нивоа противпожарне културе. Оперативне јединице сличне овој нису уобичајене у свету иако при ватрогасним друштвима има и жена које су углавном ангажоване на такмичењима, а формирању оне у Витковцу у значајној мери су допринели Ватрогасни савез Србије, градски ватрогасни савез и Одељења за ванредне ситуације, подршку пружају Савет за родну равноправност и Удружење Феномена. - Што се даљих обука тиче током лета ће са Сектором за ванредне ситуације и Горском службом спасавања бити организована обука за спасавање из воде, а исти људи ће бити обучени за поступање у случају поплаве и других ситуација. Два пута недељно се окупљамо и дружимо како би разменили информације које се тичу коришћења нових технологија што је у овом тренутку најбитније, а у складу са могућностима полако сређујемо просторије које смо добили од месне заједнице – потврђује Милашиновић. Много рада и одрицања води ка циљу да формирањем нових јединица ово друштво постане елитно и пример другим местима у ближој и даљој околини. У циљу размене искустава продубљује се сарадња са сличним друштвима из Буковице, Врбе, Каменице, Милочаја, Ушћа, Краљева и другим, а оспособљеност у поступању приликом гашења пожара могла би да се провери на неком од такмичења која се одржавају током године. Већ у јулу се на Златибору одржава међународно такмичење на коме ће се појавити деца из краљевачких школа, не неком од следећих можда и ватрогасци из Витковца, Милаковца и Печенога. - Нисмо имали времена за припреме, јер смо били заокупљени битнијим стварима, али се надам да ћемо већ следеће године, уз сагласност ресорног министарства, да вршимо основну противпожарну обуку у различитим предузећима, болницма и

школама. Имамо стручан кадар и технику, а залагањем можемо да дођемо до средстава за дружења, организацију квизова знања и ватрогасних такмичења и обиласке других друштава, јер не можемо да се ослонимо само на градски ватрогасни фонд који је у тешком стању. Тиме што би приходовали много би олакшали фонду и другим донаторима и сами допринели бољем раду друштва – каже Милашиновић. Значајну улогу у укључивању жена у друштвени живот, посебно противпожарну обуку, има председница Савета Месне заједнице Витковац Снежана Маџаревић уверена да у ванредним ситуацијама жене могу да ураде много иако се у свакодневним активностима и даље налазе у подрђеном положају у односу на мушки део популације. Да је тако потврђује веома активно Друштво добровољних давалаца крви међу којима је и значајан број жена. Уверење да се мотивација других најбоље постиже личним примером повод је да председница месне заједнице прва заврши противпожарну обуку што је значајно у ситуацији кад треба да утиче на друге како би учиниле исто. - Иако до сада није било проблема не бих желела да се заустави само на овоме, него да правимо гаражу, добијемо возило, проширујемо чланство, увучемо млађе у друштво и да то буде једна од активности у селу како би могли да убедимо стране донаторе и општину да нам је потребно још подршке – каже Маџаревић Витковац се не разликује много од других села у Србији којима се након пропасти привреде отвара могућност за повратак оних за које више нема места у индустрији. Овакав став заснива се на уверењу да је много лакше на здраве ноге поставити село и пољопривреду него индустрију која, због застареле технологије, захтева много већа улагања. Иако се запажа повратак одређеног броја људи на село то још није у мери колико је потребно, а главна кочница је изостанак инфраструктуре, квалитетних путева, јавне расвете, водоводне и канализационе

мреже. На почетку двадесет првог века није нормално, каже Маџаревић, да село попут Витковца нема пешачку стазу поред магистралног пута како би деца безбедно путовала од куће до школе и назад. У сеоском дому, у коме је уточиште нашло неколико удружења мештана, нема мокрог чвора што у значајној мери утиче на мотивацију за рад и доприноси утиску да је село знатно деградирано у односу на град. Да би се ствари мењале на боље потребно је много енергије, али и веће помоћи локалне самоуправе како би се бар зауставио, ако не спречио, одлазак из ове средине. Колико је он изражен најбоље се види по школи која је некада имала и шест стотина ученика, а сада четири пута мање јер матичну школу у Витковцу, са истуреним одељењима у Закути, Печеногу и Милаковцу, похађа тек 153 ученика. Одлив је донекле смањен током последњих неколико година, а на озбиљност ситуације указује податак да четврти разред похађају само два ученика, по једна из Петропоља и Милаковца. У таквој ситуацији најзначајнијим се сматра улога државе од које се очекује да што пре реагује и заустави одлазак из ових, али и других, села јер се ситуација у њима не разликује битније ни од осталих у земљи. Пољопривредна производња је и у Витковцу организована на уситњеним поседима и углавном оријентисана на личне потребе власника земљишта, па се као императив намеће потреба за укрупњавањем о чему код локалног становништва још нема довољно свести. Преовладава уверење да чак и кад би хтели власници пољопривредног земљишта то не би могли да учине сами без помоћи државе, а значајан подстицај у том смислу могла би да пружи одговарајућа едукација или неки од примера из праксе. У саставу деветочланог Савета Месне заједнице Витковац су две жене које у великој мери мотивационо делују на компактан тим. Након избора у ово тело нису изостала обећања о тимском раду, а што буде већи допринос сваког појединца лакше ће бити и председници пред којом су сваког

дана све веће обавезе. Досадашње искуство сведочи да има заинтересованих да помогну, а значајнију помоћ од мештана често пружају они који су одавно отишли из ових крајева, али нису заборавили одакле су потекли. Од око осам стотина становника Витковца тек четрдесетак је активно укључено у рад месне заједнице и активности које она предузима како би се побољшали услови живота свих мештана. И поред свега Снежана Маџаревић не одустаје настојећи да личним примером покаже шта све могу да учине жене. Поред противпожарне обуке међу првим женама је укључена у акције добровољног давања крви што је повод да за њом крену и остале. Уверена да ће их из дана у дан бити све више са посебном пажњом очекје помоћ локалне самоуправе како би се решио један од највећих проблема овог краја, изградња пешачке стазе поред магистралног пута који од Краљева води према Крагујевцу. Т. Радовановић

Снежана Маџаревић

МАГАЗИН 28.2.2016.

Скупштина са годину и по дана закашњења

МАГАЗИН

28.2.2016.

ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ЗАВ

ВИЧАЈНОГ ДРУШТВА? - Проблеми у раду Завичајног друштва Краљево посебно су изражени од јесени 2010. године што је условило да редовна скупштина планирана за 2014. годину буде одржана годину и по дана касније. - Финансијска и кадровска криза које трају у дужем периоду главни су разлог што скупштина није одржана у у редовном термину. - Основана радна група са задатком да предузме активности на решавању проблема и предложи да следећа скуштина буде изборна, или да се изменом статута омогући пренос надлежности и овлашћења на подружницу у Београду, што би значило и крај четвртвековне традиције

МАГАЗИН

28.2.2016.

авичајно друштво Краљево основано је пре четврт века са циљем да подстиче и развија љубав и припадност завичају, негује завичајну традицију, афирмише његове вредности као што су природне лепоте, традиција и обичаји, историјски споменици, етнолошке вредности, култура и уметност и сви облици стваралаштва. Међу значајне циљеве убрајају се чување од заборава и проучавање завичајне баштине, окупљање Краљевчана из земље и дијаспоре уз информисање о догађајима у завичају и много тога другог. У раду органа друштва које на списку има хиљаду и 200 чланова ангажовано је око 120 појединаца организованих у одборима за издавачку делатност са редакцијом листа „Завичај“, културу и спорт, село, туризам, екологију, студијска путовања и излете у земљи и иностранству, финансије, чланове и чланарину и сарадњу са средствима информисања. Уз Координациони одбор Савеза завичајних друштава Србије рад се одвија кроз Комисију за доделу завичајне на-

граде „Краљево“ и других признања и Комисију за попис основних средстава, ситног инвентара и књига Скупштине друштва одржаване сваке четири године биле су прилика за оцену рада и задатака који су извршени, стања у подружницама, броја нових чланова, проблема и недостатака у оперативном раду, али и да се укаже на најбитније одреднице у наредном четворогодишњем периоду. Тако је било све до јесени 2010. године од када су приметни све већи проблеми у функционисању што је условило да скупштина друштва планирана за 2014. годину буде одржана годину и по дана касније. На скупштини одржаној током протекле недеље указано је на проблеме који озбиљно угрожавају даљи рад овог удружења грађана уз злослутни наговештај да би ово могло бити последње окупљање највернијих чланова од којих су неки дошли чак из Београда. Досадашњи председник Скупштине Завичајног друштва др Бранко Паштар позврђује да је то последица

финансијске и кадровске кризе које трају у дужем периоду и главни су разлог што скупштина није одржана у редовном термину у јесен 2014. године. - У другој половини 2014. године у време припрема за скупштину Управни одбор се нашао пред два велика проблема, како обезбедити средства за редовни рад друштва и како обезбедити избор руководећих људи, пре свега секретара друштва. Новца није било за спровођење програмских задатака и штампање часописа Завичај, али ни за плаћање закупнине канцеларијског простора, трошкова телефона и других потрепштина за рад друштва. Све је мања наплата чланарине због сиромашења пензионера, који чине највећи број чланова, незнатни су и на нулу сведени приходи од спонзора, лоше је стање привреде и јавних предузећа и мање финансирање друштва у оквиру конкурсом додељених средстава од стране органа Градске управе. Највећи проблем је чињеница да се поставља питање обављања дужности секретара друштва,

градоначелника за културу, председником београдске подружнице друштва и другима, дођу до одговора на питање да ли је удружење ове врсте потребно граду и како обезбедити средства за несметано функционисање. Иако су сви потврдили да је током претходних 25 година рада доказана неопходност постојања једног оваквог удружења које представља најбољу спону са Краљевчанима који живе у расејању, да је дало велики допринос очувању и презентацији свих вредности Краљева и околине, да је потребно граду и грађанима, нема ни наговештаја жеље да би ико финансијски подржао рад за који нису потребна посебно значајна средства, највећи део за обезбеђење пословног простора. - У разговорима смо истицали да се наша ситуација може битно поправити само доделом адекватних средстава на конкурсу за суфинансирање рада удружења грађана и да се при том мора узети у обзир значај и допринос друштва заједници током двадесетпе-

тогодишњег постојања и рада. После годину дана преговарања и учешћа на конкурсима нема обавештења, ни писани одговор да се нешто предузело или урадило. Обратили смо се Градском већу, предочили тешку финансијску ситуацију и да смо пред укидањем друштва. Уједно смо тражили једнократну помоћ да намиримо заосталу станарину, али никад нисмо добили одговор, а наш допис није стављен ни на дневни ред седнице градске владе – подсетио је др Паштар. Да се завичајци нису на најбољи начин снашли у новонасталим околностима потрђује податак да су након минималних средстава у првој половини прошле године, довољних за покриће кварталног закупа простора, на другом конкурсу очекивали бар да измире износе основних обавеза. Испоставило се да због процедуралних разлога нису добили ништа, па су претходну годину завршили са мањком од 133 хиљаде динара. Осим покрића трошкова из претходне у овој долазе нови од 360 хиљада динара увећани за трошкове

Фото: М. Радовановић

јер немамо добровољаца који би обиман и одговоран посао радили волонтерски, а ни новца да ангажујемо квалификовано лице у стални радни однос – саопштио је делегатима Скупштине др Паштар. Због нагомиланих проблема Управни одбор је основао радну групу са задатком да предузме активности на решавању проблема и предложи да следећа скуштина буде изборна, или да се изврши измена статута што би омогућило пренос надлежности и овлашћења на подружницу у Београду што би значило и крај четвртвековне традиције. До тада од радне групе се очекује да анализира активности и процени могућност финансирања рада из буџетских средстава рада по основу два годишња конкурса за суфинансирање пројеката удружења грађана. И до сада су чланови органа друштва настојали да у разговору са градским челницима, градоначелником, председником Скупштине града, начелником Рашког управног округа, замеником градоначелника, саветником

28.2.2016.

МАГАЗИН

штампања листа који излази једном годишње. Мало светла у прилично суморну слику пружа податак да београдска подружница ради неупоредиво боље и да окупља Београђане који нису заборавили на завичај. У време кад је једна делегација београдских Краљевчана добила задатак да на Сајму туризма посети штанд Туристичке организације Краљева председник подружнице Милан Новаковић је на скупштини бранио идеју да се Завичајно друштво одржи по сваку цену потврдом да најављена реформска скупштина треба да потврди корак напред у раду Завичајног друштва. - Третирање друштва као једно од удружења грађана, и изједначавање са преко 60 других, је недозвољиво јер Завичајно друштво са четвртвековним искуством заслужује посебну пажњу. Не може град да нас третира подједнако као удружење фотографа које је формирано пре две године, а већ је на буџету, па морамо тражити да будемо посебно третирани, а не да конкуришемо са пројектима. Морамо да изнесемо активност која ће нас идентификовати као друштво од посебног значаја за град, а и у нормативним актима града стоји да се ван редовних конкурса два пута годишње финансирају активности од посебног значаја. То треба да изведемо организацијом која се мора ослонити на два стуба, чланством и руководством са људима од ауторитета, и великим радницима који су мотивисани да помогну и да се искажу, и подмлађеним чланством јер су многе активности везане за младе. Морамо се наметнути као друштво које ће по нечему бити препознатљиво, па иако учествујемо у свим активностима не можемо се идентификовати ни са једном посебном манифестацијом – каже Новаковић. Београдска подружница Завичајног друштва Краљево организатор је неколико манифестација које су већ постале традиционалне, а поред летњег „Кајмак бала“ у Топчидерском парку годинама уназад организује се „Зави-

чајно дружење“ у децембру и дочек краљевачких бруцоша у Београду под називом „Добродошли децо Ибра и Мораве на обале Дунава и Саве“. Уверење да ни једна од ових манифестација није постала препознатљива до жељеног нивоа повод је за размишљање да се акценат баци на једну. Избор је пао на октобарски дочек бруцоша почетком нове школске године, а за разлику од ранијих ове године се планира масовнији сусрет у чију би организацију требало укључити што више младих. Има размишљања да буде организован у неком од београдских студентских домова или факултета који окупљају највећи број Краљевчана. Значајним се чини настојање да улогу у организацији све више преузимају млади како би у наредним годинама имали што већу улогу и у осталим активностима подружнице. Ма колико настојали да манифестације које организује београдска подружница буду уврштене у списак оних иза којих стоји Туристичка организација Краљева чини се да још није достигнут потребан ниво сагласности о потреби заједничког деловања. - Тражио сам од Туристичке организације да манифестације које имају дугогодишњу традицију уврсте у свој програм, „Кајмак бал“ који траје шест година и годишње дружење које се одржава 25 година. Прве године смо закаснили, а кад смо ову организацију подигли на виши ниво опет смо минирани од стране руководства Туристичке организације. Ипак, верујем да следеће године неће моћи да не ставе те две манифестације у програм, јер оне значе везу са завичајем. Није нам жеља само да покупимо паре из буџета, него да се идентификујемо и покажемо да је то заједничка манифестација која је само дислоцирана у Београду – каже Новаковић. Чланови београдске подружнице Завичајног друштва Краљево спремни су да преузму улогу давно несталог удружења које је водило бригу о сећању на Краљевачки октобар. Инфор-

мација да је град за ову годину издвојио шест милиона динара за ове активности повод је за понуду да капацитетима које располажу преузму бригу о овом локалитету и буду носиоци дешавања којима се чува сећање на октобар 1941. године. Завичајци су уверени да би, уз део средстава из буџета, додатна могли да обезбеде и од донатора, а одређене идеје везане за ову тему упућују на размишљање о укључењу дијаспоре у финансирање. Београдски Краљевчани су основали клуб привредника са задатком да искористе расположиве капацитете и наметну маркетиншки приступ у обезбеђивању средстава за организацију активности друштва. Као основни циљ намеће се умрежавање привредника два града који би део зараде од заједничког наступа на тржишту усмерили на рад Завичајног друштва. Податак да би неки од њих могли бити ангажовани на реализацији различитих пројеката у Краљеву води ка уверењу да би сваки појединачно значајан проценат зараде коју оствари на овом простору могао да донира друштву. Идеја за обезбеђење средстава има доста, а једна укључује формирање услужног сервиса као начина да се Краљевчанима у Београду, али и онима који су остали у завичају, пруже услуге на начин да им се убрза и олакша испуњавање различитих обавеза. Уз то створила би се могућност да и најмлађи чланови дођу до преко потребног џепарца, а по нешто би остало и друштву. Порука коју са скупштине Завичајног друштва Краљево шаље председник београдске подружнице Милан Новаковић упућује на упорност у проналажењу нових начина за финансирање, јер чекање да то учини неко други већ постаје понижавајуће. И поред констатације да је град у тешкој финансијској ситуацији преовладава уверење да још има оних који би могли да обезбеде потребна средства за рад Завичајног друштва, а она нису велика. Т. Радовановић

Милан Новаковић

МАГАЗИН 28.2.2016.

МИЛУНКА И ЦАР

МАГАЗИН

28.2.2016.

Сред Балкана пушка пуче, затресе се земља цела задрхташе бор и јела Јошаница сузе рони Копривница занемела.

А Милунка, чобаница , јошаничка лепотица , ко' јабука девојчица, дугих, црних плетеница, до образа трепавица наивна и чиста срца, чувајући бела стада, испод гране јаворове, девојачке сања снове. Мало цару царевине, на Србију чизмом крену на слободу часну њену, нити пита, нити иште хоће кућу и двориште, хоће њиву и ливаду, гору стару гору младу; хоће реке и изворе по Србији што жуборе; хоће сунце над Србијом, хоће Месец, хоће звезде, хоће небо чисто плаво, хоће рат и српске главе, да умукне пој славуја, да замре српска песма, она лепа тиха сетна, ој Мораво, ој Мораво... Да огњишта српска згасну и димови што се вију; да ноћ падне над Србију

и на њене косе плаве, Еј Србијо мајко мила, да нам узму три Мораве, три прелепе виле плаве. Да све узме од истока, од истока до запада, од севера па до југа, да све згази да све затре, да нам друга буде туга. Мало цару царевине па Србију земљу хоће, бајонетом и камама, па пушкама и бомбама, топовима и ватрама, вешалима ко шумама, да обере њено воће, што рађају српске мајке, вилогорно ко из бајке. А Милунка, храбра, мала, види она шта се спрема, да чекања више нема. Јошаници снове дала, сави своје плетенице, капом сакри нежно лице, стеже груди што снажније , да је неко не открије, срцу рече: ,,У бој крени, ил' победи или свени, до последње капи крви, до последњег ратног дана, бранићу те ја Србијо, и мог брата, мог Милана.

За пушку се изборила и кренула пут слободе., ко' да иде Копривници, ко да иде у јагоде. Цар велики она мала, храбро испред цара стала, у очи га погледала: ,,У очи те царе гледам, твоје нећу - моје не дам. Зато царе ја те молим, немој залуд да гинемо; боље да се веселимо, да играмо и певамо,

волимо и венчавамо, рађамо и крставамо; на славу нам царе дођи, рујно вино да пијемо, нашег свеца да славимо. да истину једну знамо, знамо добро и ја и ти, биће силе, биће власти, и ратова и нечасти, ал' нас царе неће бити. Можда једно ниси знао , човека ми царе жао. И још нешто почуј царе : ,,Сто живота ја да имам , за Србију све ћу дати , и слободу часну њену, ал' Србију недам ником, ал' Србију ни за главу, она царе нема цену. " А цар жедан Српске крви, не услиши молбу њену, нити види нити чује, крв му је на очи пала, и топовске паљбе јека, направише мили Боже, бесне звери од човека. А Милунка мира нема, види она шта се спрема, да чекања више нема.

Око струка бомбе качи: „Видећемо силни царе , од нас двоје, ко је јачи?!“ Као некад Карађорђе, узе пушку дугоцевку, ону пушку брзометку, и без речи у бој пође. За Србију да се бори, место брата свог Милана, из долине јоргована, Цар јој каже - Змија љута: ,,Правиш кућу на сред пута, ма склони се и поклони, стизу моји ешалони.“ „Не знаш море ти злотворе, да Србија није шала. Нит' се склања нит' поклања, не плаши се ешалона. Моја земља, моја кућа, и друмови и беспућа. Не дам море силни царе, за те приче ни две паре. И не брни за Србију, има она ко је брани, све борови и јаблани, само једном бог их дао, силни царе ниси знао, што Србију срцем бране, и не броје своје ране. Ти си царе једно Ништа, сејеш гробља и згаришта. Ма не дам ти царе ништа, ни угарак са згаришта, ма не дам ти ништа царе, ни опанке Српске старе; ма недам ти змијо љута, ни коприву поред пута, не дам гору, не дам воду,

ни Србију ни слободу, на тебе сам много љута. Не дирај ми липу стару, што се светли на Врачару! Божја рука по њој посу, прах и пеп'о Светог Саве, да Србију земљу брани, од невоља и немани, и од сваке друге муке! зато царе не дирај је, јер ћеш остат силни царе, из без главе и без руке, И још нешто царе не дам, ни из горе не дам тица', а тек не дам ни за главу, свету земљу Немањића! Ал' из пушке брзометке, послаћу ти брзе метке, и Француске ручне бомбе, округле су ко јабуке, па да видиш ста су муке, кад Србију чизмом згазиш, ни ти нећеш добро проћи, ни круна ти златна царе, неће бити од помоћи!“ И Милунка у бој крену; И све јуриш за јуришом; Баца бомбе, пушком пуца, са Србијом у сред срца, за њу живи и бори се, сваке ноћи, сваког дана, и за брата рођенога, за Милана млађанога, за Милана витог бора, из долине јоргована. Седам лета војевала, ал' Милунка није пала, Српска младост умирала, крв се лила на све стране, никад мука да престане, рањенике превијала, из чутуре воде дала, тешила их и чувала, земљи их предавала, преко својих девет рана, у победу веровала. Потоцима крв је текла, а хумкама никад броја, по Србији и Балкану, гроб до гроба, бој до боја. Многи ни гроб не добише, где су пали - ту остали,

осташе на вечној стражи, мало ли' је, Боже кажи. Са врх оштрог бајонета, дете к' небу руке пружа, онда клоне, плач умукне, и умире као ружа. А једнога зимског дана, схранише Радована. Имао је дваес' лета, гвоздени пук, друга чета. Прва радост мајке Руже, и Радоње Милекиног, из прелепог села Груже. Направише вечну кућу, на планини у беспућу. Крста нема више главе, само бусен свеле траве, сличи оном крај Мораве.

МАГАЗИН

28.2.2016.

И колона крену даље; Кроз снег оде уз планину, снег већ покри свежу хумку, једна младост рано мину, -Рећицемо српском роду, да си пао за слободу!

А снег пада, пада, пада, а далеко у Србији, Српска мајка Бога моли, пред кандилом смерно клечи, и сину се своме нада. А Бог ћути, само ветар кроз планину болно јеца; - Ој Србијо, мајко мила, светосавко, православко, благодарко и светице, побожнице, добра вило, живодарко, хранитељко, мученице, паћенице... То умиру твоја деца. По Србији и Балкану, процветаше љубичице, божури и божурице, макови и мајске руже, и долине и планине, многе реке и потоци, шуме болно ко да туже. Па и грчка мора плава,

- Ој Србијо мајко мила, српска крв је обојила. А гробница - тиха плава, у сред мора покрај Вида, српском крвљу мученика, још и данас процветава. Многе реке пребродила, и планине прегазила, и није се уморила. 23, 40, 50 Бугарина заробила, празном пушком, снагом мушком. Кору хлеба поделила, од уста је одвојила, и шапатом говорила (да не чују официри), као сестра говорила : ,,Бежте' кући, здраво стигли, залуд браћо не гините, врата куле пољубите, породицу поздравите, здраво била вам дечица, ето, ту вам је пречица.“ Једног дана метак крену, и погоди главу њену. Одсекоше плетенице, сво у крви њено лице. Девета то беше рана, за Милунку - лепотицу из Долине јоргована. Где је њена коса пала, ту је гора олистала; где је крв на земљу пала, свака травка процветала, сва је земља засијала. Зрак светлости Сунцу крену, за слободу отаџбине, за Србију мајку њену. Борила се седам лета, Гвоздени пук - друга чета. Девет пута рањавана, посртала, устајала, ал' се није предавала. И Милунка није пала. За њу је Европа знала, њену храброст признавала, и на груди девојачке, где је метке устављала ордење јој привијала. Дванаест их тачно било, све сјајније од сјајнијег,

красили су груди њене. На планети Земљи целој, није било таквог борца, није било борца - жене. Крај постеље у Француској, Депере јој ганут збори, крај узглавља њеног седи, за рyку је нежно држи, не стиди се својих суза, и шапатом проговори: ,,Оздрави нам мила кћери, оздрави нам мили сине, Француска те цела моли.“ Милунка је говорила, да на овом чудном свету, суровости веће нема, када мораш да убијеш, да не будеш убијен. По Србији црни барјак, са ђаволом коло сплео, Србе на крст разапео, у колу је народ цео. Изникоше нова гробља, затреше се многе куће, па Србија цела личи чини ти се - на беспуће. Али није! Где је мртав Србин пао, нови пут је својим гробом, ка слободи овенчао. Сваки пети Србин паде, за Србију живот даде, похарана земља цела, ал' Србија на се не да, као Феникс - рајска птица, подиже се из пепела. Једног дана сунце сину, преживели, измучени, загрлише отаџбину, Ал' се многи не вратише, не видеше више кућу, остадоше у беспућу; осташе на вечној стражи МАЛО ЛИ ЈЕ БОЖЕ КАЖИ? Милунка је у слободи, у кућици на крај града, ткајућ ћилиме од сећања, кад је била лепа, млада;

сећала се Јошанице, родног села Копривнице, брзог Ибра и црквице... Крај бокора хризантема, забораву препуштена, та чудесно храбра жена, са бременом од времена, опет срце отворила, трие'с деце у њег' стало, и Србија с' целим светом. Реци Боже, кад те молим, реци гласно да свет цује, реци Боже јел то мало. Мили Боже ја те молим, не дај да се сеју лажи, да свет чује - гласно кажи кад Србију за све криве, они што нас убијаше, све злочинац до злочинца, без милости и без срца, богато и лепо живе. ЗАСТАНИТЕ, минут само оћутите, Милунки се поклоните, Флору Санс и Евелин, и све друге њене друге, с' достојанством спомените. Спомените њене сени, уз молитву прекрстите, и свећу јој упалите, Господу се помолите, да јој души мира нађе, и подари вечни спас. Па ако нас с'неба гледа, нека види, нека чује, да крај своје драге деце, има она и све нас. И не дајте забораву, да прекрије њено име, да прекрије њену славу. Јошаница још жубори. Преко крова њене куће, ветар њено име збори. А Милунка мртва бдије, не да педаљ од Србије. Нек Милунка мирно спава, чувана од заборава.

Милосија Богуновић

Милунка Савић

МАГАЗИН 28.2.2016.

МАГАЗИН

28.2.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Сава: Мали ратник великог срца „Сава: Мали ратник великог срца“ је оригинална прича о десетогодишњем дечаку који живи у малом селу у шуми. Село у којем живи је некада било под заштитом краљевских белих вукова, а сада је лак плен немилосрдних хијена. Покушавајући да побегне од хијена Сава се нађе у чаробном свету о којем је раније чуо само приче. То је место где упознаје белог вука, смешно малено ружичасто створење и још много нових пријатеља који му помажу у ослобађању села од бесних хијена.

Анимираним јунацима гласове су позајмили Ива Стефановић, Владислав Михајловић, Марко Марковић, Владислава Ђорђевић, Дуда Стојановић. Пројекције почињу у 16 сати, а за улазницу је довољно припремити 250 динара.

(Не)професионалац После Бората, Бруна и Диктатора дошло је време за фудбалског хулигана! Име Саше Барона Коена већ је познато свима који воле не само уврнуте (и поприлично експлицитне) комедије, већ и врхунску, квалитетну филмску забаву. (Не)професионалац је акциона комедији у којој Саша Барон

Коен тумачи потпуно нови лик, фудбалског хулигана! Ноби има све што један човек из малог града Гримсбија може пожелети укључујући једнаесторо деце и најлепшу девојку североисточне Енглеске. Недостаје му само једно, млађи брат Себастијан за којим трага пуних 28 година, откад су их раздвојили као малу децу. Ноби се ускоро среће са Себастијаном, несвестан чињенице да његов брат није само најопаснији агент МИ6, већ и да је открио планове за глобални терористички напад. У бегу и погрешно оптужен, Себастијан ће ускоро схватити да свет може спасити једино уз помоћ највећег идиота, свог брата близанца.Ноби је симпати-

чан, али поприлично тупав навијачки хулиган из Енглеске који се уједињује са Себастијаном, убојитим агентом из агенције МИ6 како би спречио глобални терористички напад и доказао да иза сваког великог шпијуна стоји срамотни близанац. Филм се приказује у пројекцијама које почињу од 18 сати по цени улазнице која износи 250 динара.

Дете зла Грета је млада Американка која, тражећи начин да побегне од проблематичне прошлости, у малом енглеском градићу прихвата посао дадиље осмогодишњем дечаку из богате породице док су на дугом одмору.

Одмах при доласку открива да је дете уствари лутка у природној величини коју је богати пар користио као одбрамбени механизам од смрти њиховог детета пре две деценије. Ипак одлучи да остане али, када не испоштује стриктна правила о његовом неговању, серија узнемиравајућих и необјашњивих догађаја доводе је до највећих ноћних мора, наводећи је да верује да је уствари лутка жива. Пројекције почињу у 22 сата, а цена улазнице износи 250 динара.

Богови Египта „Богови Египта“ је спектакуларна акциона авантура у режији Алекса

Пројаса познатог по култним остварењима попут „The Crow“, „Dark City” i „I, Robot“. Опстанак човечанства је у рукама обичног смртника, хероја Бека удруженог са египатским богом Хорусом како би спасио свет који је у рукама немилосрдног бога таме Сета. Откако је Сет преузео власт, некада мирно и просперитетно египатско царство постало је поприште хаоса и сукоба, па Бек и Хорус крећу у коначан обрачун са њим и његовим присталицама. Филм се приказује до 2. марта у пројекцијама које почињу од 20 сати а за улазницу је довољно припремити 250 динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.2.2016.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

28.2.2016.

НЕДЕЉА У З

ЗНАКУ ТУЧА

ко у периоду од само седам дана број евидентираних кривичних дела са 43 буде смањен на девет онда се с правом може потврдити да су Краљевчани, кад је криминалитет у питању, провели једну безбрижну седмицу. Да је тако потврђује седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 15. до 21. фебруара који сведочи да су инспекторима Криминалистичке полиције познати извршиоци само једног кривичног дела.

Више од податка да о стању у области јавног реда и мира сведочи 22 прекршаја, што је незнатно више него претходне недеље, брине да је у истом периоду број од 15 туча три пута већи. Осталих седам прекршаја дупло је мање него у претходном статистичком периоду. Једна саобраћајна незгода више него претходне недеље као последицу је имала повређено лице као и још две од укупно девет колико су евидентирали припадници Саобраћајне полиције. Три особе су задо-

биле лакше телесне повреде, материјална штета од 330 хиљада динара је за сто већа него пре недељу дана, а број од 352 прекршаја несавесних учесника у саобраћају за четрдесетак мањи у односу на исти период. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу три пожара у којима, према подацима Полицијске управе, још није утврђена материјална штета. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.2.2016.

dramart@gmx.com

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 28. ФЕБРУАРА ДО 5. МАРТА

МАГАЗИН

28.2.2016.

28. фебруар

1525. — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока. 1825. — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде. 1832. — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић. 1844. — Током приказивања нове фрегате "Принстон", које је на реци Потомак приредила морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе. 1862. — У Србији донет први закон о адвокатури. 1916. — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме. 1921. — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика. 1922. — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље. 1931. — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фаши-

ста. 1933. — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Закон о одбрани народа и државе, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста. 1939. — Изашао први број часописа "Политикин забавник". 1948. — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом. 1953. — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез. 1974. — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе. 1975. — У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици "Мургејт" у лондонском метроу. 1986. — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен. 1991. — Завршен Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990. Српско национално веће и Извршно веће Српске аутономне области Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији. 1993. — Амерички војни транспор-

тери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела "Операција падобран" у ратом захваћеној Босни и Херцеговини. 1994. — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска "јастреба". 1997. — У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи. 1998. — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова. 2002. — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спро-

вели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине. 2003. — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама. 2006. — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006.

29. фебруар 1720. — Шведска краљица Улрика абдицирала је у корист супруга, принца Фредерика I. 1808. — Наполеон је, у походу на Шпанију коју је освојио за месец дана, ушао у Барселону. 1892. — САД и Британија су потписале уговор о лову на фоке у Беринговом мору којим су установљене квоте улова потписница уговора. 1916. — Ступила је на снагу наредба немачке врховне команде у Првом светском рату о потапању свих наоружаних трговачких бродова зе-

маља с којима је Немачка била у рату. 1920. — Нова социјалдемократска влада Чехословачке донела је нови устав и тиме заменила привремени устав усвојен 13. новембра 1918. којим је конституисана чехословачка држава настала распадом Аустроугарске после Првог светског рата. 1940. — Хати Макданијел је постала прва Афроамериканка која је добила Оскара за споредну женску улогу у филму „Прохујало са вихором“. 1944. — Америчке трупе су у Другом светском рату извршиле инвазију на Адмиралска острва у Тихом океану североисточно од Нове Гвинеје, која су била под јапанском окупацијом. Заузимање тих острва било је стратешки значајно за савезничке снаге у надирању ка Филипинима. 1956. — Пакистан је проглашен исламском републиком. 1960. — У снажном земљотресу који је погодио марокански град Агадир погинуло је око 12.000 људи, а град је готово потпуно срушен. 1984. — Иран је саопштио да је бомбардовао други по величини ирачки град Басру, а Ирак да је уништио 50 иранских бродова у рату двеју суседних земаља. 1992. — У Босни и Херцеговини је одржан референдум на којем се већина становништва изјаснила за независну државу, што је значило одвајање од тадашње СФР Југославије. Босански Срби су бојкотовали овај референдум, а напетост у којој је одржан кулминирала је када је испред цркве у центру Сарајева убијен Србин Никола Гардовић на свадби свога сина. У року од неколико сати град је блокиран барикадама које су чували наоружани цивили Срби и Муслимани. 1996. — У најтежој несрећи у историји перуанског цивилног ваздухопловства погинуло је свих 117 путника и шест чланова посаде авиона "боинг 737" на лету из Лиме ка граду Арекипа, који се срушио у Андима, око 900 километара јужно од Лиме.

1. март 86. п. н. е. - Римски војсковођа Лу-

ције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила. 293. — Римски цар Диоклецијан је прогласио за цезаре Констанција Хлора и Галерија и тиме увео тетрархију, систем владавине четири савладара. 1498. — Васко да Гама као португалски морепловац је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка Индији. 1562. — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили неколико стотина хугенота и изазвали Француске верске ратове. 1565. — Естасио де Са је основао Рио де Жанеиро. 1633. — Самјуел де Шамплен је повратио свој положај заповедника Нове Француске у име кардинала Ришељеа. 1643. — После Португалије и Француске, шпански краљ Карло III протерао је из земље римокатолички језуитски ред. 1803. — Охајо се, као 17. држава, прикључује Сједињеним Америчким Државама. 1815. — Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен. 1872. — Основан је Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету. 1896. — Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату. 1919. — У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата. 1941. — Бугарска је у Другом свет-

28.2.2016.

МАГАЗИН

ском рату приступила Тројном пакту. 1942. — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 километара бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије. 1943. — Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује европске железничке системе на територији под контролом Немачке. 1946. — Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционери се обештећују. 1950. — У суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн. 1954. — САД су саопштиле да су на пацифичком острву Бикини извеле прву пробу хидрогенске бомбе. 1954. — У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава. 1959. — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га протерали Британци. Крајем 1959. Уједи-

њено Краљевство, Грчка и Турска споразумеле су се o независности Кипра, a Макариос је 1960. постао први председник Кипарске републике, што је остао до смрти 1977. 1966. — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету. 1979. — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска. 1983. — у Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат. 1985. — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи. 1991. — На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Алија изгубио у својој изборној јединици. 1992. — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије, a у Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић. 1. март — У Црној Гори се на референдуму 63 одсто грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. 1993. — Амерички војни транспор-

тери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“. 1994. — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске, и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ. 1996. — Нико од 123 путника и члана посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу. 1997. — Албанска влада премијера Салија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

2. март 537. — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима 986. — Луј V је постао краљ Франака. 1458. — Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије. 1807. — Амерички Конгрес је усвојио закон о забрану увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД.

1836. — Република Тексас је прогласила независност од Мексика. 1844. — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду. 1855. — Александар II је постао цар Русије. 1867. — Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији. 1901. — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника. 1917. — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова. 1919. — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани СССР-а, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију. 1921. — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике. 1941. — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту. 1943. — Почела битка у Бизмарковом мору у Другом светском рату у којој су савезнички авиони потопили 12 јапанских ратних бродова, спречивши их да допреме појачања на Нову Гвинеју. Током битке погинуло је око 4.000 Јапанаца. 1949. — Амерички капетан Џејмс Галагер спустио се у базу Форт Ворт у Тексасу, окончавши први лет око Земље без спуштања. Он је за 94 часа и један минут авионом "Б-50" прелетео 37.742 километра. 1955. — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита. 1956. — Француска признала неза-

висност Марока. 1962. — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином. 1965. — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијентама. 1969. — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури. 1969. — У Тулузу је извршен први пробни лет конкорда. 1988. — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову. 1994. — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона. 1996. — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестгодишња владавина лабуриста у Аустралији. 1998. — Филм "Титаник" постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара. 1999. — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени. 2000. — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову ектрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле. 2002. — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалиму у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста.

2003. — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата. 2006. — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност.

3. март 1799. — Окончана је руско-османска опсада Крфа предајом француског гарнизона. 1808. — Француске трупе под командом маршала Жоашен Мире заузеле Мадрид. 1820. — Амерички Конгрес је усвојио компромис из Мисурија. 1845. — Флорида је примљена у Унију као 27. америчка држава. 1861. — Царским манифестом и Законом о правном положају сељака цар Александар II укинуо кметство у Русији. 1875. — У Париској опери први пут изведена Бизеова опера "Кармен". 1878. — Потписан Санстефански мировни уговор Русије и Турске којим је Русија покушала да „Источно питање“ реши у своју корист и стварањем Велике Бугарске, која је обухватила и нека подручја источне Србије, обезбеди превласт на Балкану. 1886. — После српског пораза код Сливнице, Србија и Бугарска закључиле Букурештански мир. 1918. — У Брест-Литовску потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату. 1924. — Народна скупштина у Анкари укинула муслимански халифат и протерала из земље халифа Абдулмеџида II и његову породицу, као део реформи које је на модернизацији земље покренуо председник Кемал Ататурк. 1924. — Краљевина Италија је анектирала Слободну Државу Ријеку. 1944. — Амерички ратни авиони су се први пут у Другом светском рату појавили изнад Берлина.

28.2.2016.

МАГАЗИН

1974. — У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону DC-10, који се срушио близу Париза. 1980. — Француски председник Валери Жискар Д'Естен је у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредељење. 1980. — Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и потом формирао прву већинску црначку владу. 1991. — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза. 1996. — У Шпанији је конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13 година владавине социјалистичког премијера Фелипеа Гонзалеса. У експлозији бомбе у аутобусу у центру Јерусалима погинуло 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица. Југословенске власти ухапсиле Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића, које је Хашки суд осумњичио за ратне злочине почињене у Сребреници у јулу 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић, после истраге, пуштен у

мају јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен на пет година затвора. 1997. — Најмање 125 људи погинуло, а више од 450 повређено када је путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб у пуној брзини излетео из шина. 2000. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио ратног команданта снага босанских Хрвата, генерала Тихомира Блашкића, на 45 година затвора због злочина које су хрватске снаге починиле над муслиманима у средњој Босни, од 1992. до 1994. године. 2002. — Швајцарци су се на референдуму изјаснили за улазак своје земље у Уједињене нације. 2003. — Посланици Скупштине Србије и Црне Горе изабрали су Драгољуба Мићуновића за председника парламента новоформиране државне заједнице. 2004. — Србија, после ванредних парламентарних избора, добила мањинску владу на челу с Војиславом Коштуницом, лидером Демократске странке Србије. Влада изабрана уз подршку Социјалистичке партије Србије, а чине је ДСС, Г17 плус и коалиција Српског покрета обнове и Нове Србије. Сенат Француске изгласао је огром-

ном већином забрану ученицима у државним школама, истакнуто ношење верских обележја. Расправа је покренута због ученица које су носиле мараме на муслимански начин, и тиме нарушиле „лаицизам“ у школама.

4. март 1152. — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III. Један од вођа у Трећем крсташком рату. 1678. — У Венецији рођен италијански барокни композитор Антонио Вивалди. Веома популаран и цењен у своје време, после смрти заборављен, а права вредност његовог обимног дела откривена тек 1930, када је нађено више од половине његових данас познатих дела. Написао више од 300 концерата за солистичке инструменте и оркестар, међу њима чувени „Четири годишња доба“, око 60 симфонија, опере и друге композиције. 1801. — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону. 1857. — Миром у Паризу завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана. 1877. — У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Илича Чајковског у својој изворној верзији. Премијера коначне

верзије балета, која се изводи и данас, била је 15. јануара 1895. 1933. — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе која је почела 1929. 1941. — Британска морнарица у Другом светском рату напала немачке снаге на окупираним норвешким острвима Лофотен и потопила 11 немачких бродова. 1945. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море. Основано Спортско друштво „Црвена звезда“. 1964. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру. 1965. — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД. 1970. — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде. 1974. — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон. 1977. — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова. 1996. — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана. 1998. — После сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице, у којима је погинуло више десетина људи, косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова. Илегална организација Ослободилачка војска Косова позвала сународнике да јој се придруже и најавила освету, а Савет НАТО оценио да Косово није само питање Југославије, већ и међународне заједнице.

2000. — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини. 2002. — Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи. 2004. — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.

5. март 1496. — Енглески краљ Хенри VII примио у службу италијанске поморце Ђованија и Себастијана Кабота како би за енглеску круну открили нове земље. Њих двојица 1497. стигла до Северне Америке. 1684. — Немачка, Пољска и Венеција у Линцу формирале Свету лигу против Турске. 1770. — Британске трупе у Бостону, центру отпора против британске колонијалне власти, убиле пет демонстраната, тај догађај, "Бостонски масакр", убрзао избијање Америчког рата за независност. 1832. — У Београду почела да ради прва штампарија у Србији, прва штампан књига била "Сабор истине и науке" Јована Стејића. Штампарија купљена у Русији и допремљена у Београд у мају 1831. 1856. — Лондонско позориште "Ковент гарден" уништено у пожару. 1916. — Шпански прекоокеански путнички брод "Принц од Асторије" потонуо за неколико минута пошто је ударио у стену близу обале Бразила. Од 588 путника и чланова посаде 455 изгубило живот. 1933. — Националсоцијалистичка радничка партија Адолфа Хитлера

освојила већину у немачком Рајхстагу. 1936. — Полетео је први прототип чувеног британског ловачког авиона Спитфајер. 1966. — Сви путници и чланови посаде, њих 124, погинули када је британски путнички авион ударио у јапанску планину Фуџи. 1970. — Ступио на снагу уговор о неширењу нуклеарног оружја који је потписало 45 земаља. 1975. — Кувајт национализовао нафтну индустрију, укључујући имовину британских нафтних компанија. 1983. — На изборима у Аустралији лабуристи Боба Хоука победили либерале Малкома Фрејзера. 1993. — Минут после полетања са скопског аеродрома срушио се македонски путнички авион "Фокер 100". Погинуло 77 од 97 путника и чланова посаде. 1998. — У нападу тамилских побуњеника, који су у главном граду Шри Ланке, Коломбу, активирали експлозив у једном аутобусу, погинуло 37, повређено око 250 људи. 1998. — После неколико напада на припаднике МУП и неуспешне акције хватања Јашарија, полиција опколила Јашаријеву кућу у селу Доње Преказе. Јашари је убијен у сукобу, а погинуло је још око 60 особа, међу којима и жене и деца, чиме је отпочео Рат на Косову и Метохији. 1999. — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине, што је изазвало оштре протесте у Републици Српској, српском ентитету у БиХ. 2001. — Председници Југославије и Републике Српске Војислав Коштуница и Мирко Шаровић у Бањалуци потписали Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза Југославије и РС. 2003. — Представнички дом Конгреса САД усвојио је Закон о нормализацији трговинских односа САД са Србијом и Црном Гором. 2006. — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs