MagazIN 214

Краљевски

Година IV * Број 214 * 21. фебруар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

21.2.2016.

У овом броју: Темељи државности на Сретење На историјској раскрсници Чвршће везе са Руском Федерацијом Програм пре функција Зла слутња Европске политике на делу И даље на зачељу Јавашлук одраз система

2

8 12 16 24 26 28 36 38

Има се, може се Разговор глувих телефона Мали изгледи за позитиван исход Стрепња од пролећа Челичење за Сретење Глас против неписмености Најмасовнија атлетска трка Погоршање у области безбедности Времеплов

46 52 60 66 74 80 84 92 94

3

4

МАГАЗИН 21.2.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

5

6

МАГАЗИН 21.2.2016.

Јануар 2016.

7

МАГАЗИН

21.2.2016.

Обележен Дан државности Републике Србије

8

ТЕМЕЉИ ДРЖАВЕ ПОСТ - На дан када је 15. фебруара 1804. године почео Први српски устанак 1835. је донет први Устав Кнежевине Србије. - Србија слави Дан државности на велики верски празник Сретење, када је почео устанак за коначно ослобођење од турског ропства. – На Дан државности, који се у Србији обележава од 2002. године, највиши представници града, војске,полиције и организација цивилног друштва полажу венце и цвеће на Споменик српском војнику у центру града.

– И даље недовољна мотивисаност становништва да присусутвује обележавању значајних датума из историје

К

раљево је још једном, у понедељак на Сретење, полагањем венаца на Споменик српском војнику у центру града обележило Дан државности Републике Србије. Након интонирања државне химне „Боже правде“ коју су извели чланови Оркестра „27. септембар“ венце су, као и свих ранијих година, положили представници града, војске и полиције, Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ као и оних која окупљају учеснике ратова из последње деценије прошлог века, делегација ратних војних инва-

лида, цивилних жртава рата, резервних војних старешина, породица погинулих у ратовима и других организација. На значај дана када је 1804. године подигнут Први српски устанак, а 1835. усвојен највиши правни акт земље којим су ударени темељи савремене државе након чега се сврстала у ред модерних европских држава, подсетио је председник Скупштине града Сретен Јовановић уз потврду да је споменик на Тргу српских ратника место где се Краљевчани од 2002. године, кад је и Србија почела да обележава овај дан

као Дан дражавности, окупљају на овом месту и подједнако присећају 1804. и 1835. године као важних у историји земље. Први српски устанак подигнут је у Орашцу код Тополе 15. фебруара 1804. године, а непосредан повод било је убиство четворице српских првака у јануару, познато као сеча кнезова, што је изазвала силно огорчење у народу. Одлука о подизању устанка донета је на великом народном збору, а на чело буне против дахија стао је вожд Ђорђе Петровић међу Турцима познат као Карађорђе.

Фото: М. Радовановић

ТАВЉЕНИ НА СРЕТЕЊЕ

9

Иако је у прво време устанак имао карактер борбе против јаничарских силеџија, раја није хтела да положи оружје без гаранције једне стране силе ни након што је Портин изасланик из Босне Бећир-паша, у настојању да смири буну, у августу наредио убиство четворице главних дахија. Срби су наставили да пружају снажан оружани отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахија развила у борбу против три и по века турске тираније и власти. У наредних неколико година устаничка војска под вођством Карађорђа разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука.

Србија на ветрометини ондашњих светских сила

МАГАЗИН

21.2.2016.

Први српски устанак је угушен 1813. године, али је две године касније букнуо други. Србија је имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је, на основу султановог хатишерифа, постала вазална

10

држава. Успеси постигнути између 1815. и 1833. године имали су извориште у Првом устанку који је развио борбене и организаторске способности српског народа. Управо зато што се у Првом српском устанку јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе, Сретење се слави и као дан Војске Србије. Тиме се показује континуитет војног организовања у Србији и повезаност српске државе и војске. Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској историји као „српска револуција“, омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду ударени темељи модерне српске нације и државе. Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на велики хришћански празник Сретење, 15. фебруара 1835. на заседању Народне скуштине које је одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине. Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине „живо очекивано и од народа и од старешина“, да је стигло близу 2.500 званичних

представника и око 10.000 знатижељника из вароши и околине, а у част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет. Устав Србије опозван јер је превише либералан Сретењски устав је имао 142 члана и Србију дефинисао као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине, а успостављено је пет министарстава, правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела. Просветом је најпре управљао министар правде, а потом спољних дела. Устав је регулисао положај кнеза, државног Совјета и Скупштине, а цело једно поглавље било је посвећено грађанским правима. Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који је био поштовалац француских институција, Сретењски устав је убрзо опозван због протеста

Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним. У деценијама које су уследиле „Стара Србија“ је стално била подручје појачаног терора и различитих настојања тадашњих империја да спрече обнављање српске државе на Балкану. Зато је она међународно призната тек на Берлинском конгресу 1878. године, после победе у руско-турском рату, али се сматра да је с Првим српским устанком почела духовна и државна обнова српског народа.

Садржај Устава У члану 1 проглашено је да статус српске државе зависи од турског султана и руског цара, а у члану 5 начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску, које никада није доследно спроведено. Централни органи власти били су кнез, Државни совјет и Народна скупштина, док „власти српске“ чине само кнез и савет. Кнез је неприкосновена личност и шеф државе који послушавши Државни совјет, даје законе и уредбе. Његово достојанство је наследно, a на-

слеђују га мушки потомци. Aко их нема мушки наслеђују га потомци кнежевог брата, ако ни њих нема мушки потомци кнежевих кћерки. Државни совјет је тело којим су српски великаши настојали ограничити кнежеву власт. То је својеврстан олигархијски орган чији су чланови председник, секретар, неодређен број саветника и попечитељи, односно министри. Право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет. Законодавни органи су кнез и Совјет чије чланове именује кнез. Кнез има право да два пута одбије законски предлог, а трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу“ народа, устава или државе. Извршну власт деле кнез и Државни совјет. Совјет у свом саставу има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета, а попечитељи не образују колегијално тело — владу. За свој рад одговорни су кнезу који их може сменити, али и даље остају у Совјету као саветници одговорни за оно што чине и не чине. Нису политички одговорни, али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве

личности.

Државност Србије у Краљевини СХС, Краљевини Југославије и СФРЈ Тешко стечену државност у вековним бунама и ратовима, Србија је после Првог светског рата уградила најпре у темеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. године на њима је поникла нова држава СФРЈ. Због противљења њеном насилном разбијању деведесетих година прошлог века, Србија је последња од шест бивших република поново стекла независност, али и због тога што су се власти у Београду пуне три године трудиле да очувају заједничку државу са Црном Гором. Национални празник Србија слави на Сретење од 2002. године, али тек након пуних 89 година, после одвајања Црне Горе 2006. године, први пут као самостална држава. Т. Радовановић

11

Двадесет шест година Демократске странке у Краљеву

МАГАЗИН

21.2.2016.

НА ИСТОРИЈСКОЈ РАСКРСНИЦИ

12

Фото: М. Радовановић

- Четири године напредњачке власти обележила врло тешко излечива епидемија широких размера која је захватила и град и државу, епидемија беде, сиромаштва, преживљавања и безнађа, а симптоми су апатија, безвољност, туга, бес, мржња, очајање... – Иако су њени истакнути чланови нападани у медијима, хапшени, блаћени, извргавани руглу, странка се цепала, финансијски је уништавана, опстала је захваљујући јакој идеологији и принципима демократије на којој је и настала, захваљујући упорности, истрајности и залагању чланова који те принципе покушавају да преточе у реалан живот.

- На последње изборе је изашло 50,66 одсто бирача од којих је поверење Српској напредној странци и њеним коалиционим партнерима поклонило 48,34 одсто, што чини само 17 процената укупног бирачког тела

13

Д

МАГАЗИН

21.2.2016.

ан кад је пре тачно 26 година у Краљеву формиран Општински одбор Демократске странке био је повод за преостале чланове да се освртом у назад подсете на четворогодишњи опозициони рад, али и периоде кад је ова странка била стожер владајуће коалиције. Демократска странка је први пут партиципирала у власти у периоду између 1997. и 2000. године да би, након поновљеног ус-

14

Данијела Миладиновић

пеха на наредним изборима, то чинили све до 2003. Након краће паузе вратили су се ојачани и одговорност за град поново преузели 2000. само годину дана пре најтежег периода у новијој историји града. Владавина демократа привремено је прекинута после мајских избора 2012. а током четворогодишњег периода пре тога, каже чланица Градског одбора Данијела Миладиновић, град је добио

потпуно нови изглед захваљујући пре свега отклањању последица земљотреса у које се добрим делом укључила и републичка власт. Новом изгледу града допринела је нова улица Душана Поповића са четири коловозне траке, хала спортова поред ње, обимни радови на аеродромској инфраструктури и Лађевцима, почетак градње моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице и велелепно шеталиште дуж леве обале реке. Значајнијим од тога сматра се уверење да је у том периоду грађанима понуђена нада у боље сутра која је резултирала осмесима на лицима.

- Четири године касније сви смо у једној врсти апатије, дешава се врло тешко излечива епидемија широких размера која је захватила и гради државу. То је епдемија беде, сиромаштва, преживљавања и безнађа, а симптоми су апатија, безвољност, туга, бес, мржња, очајање... Грађани улицом ходају забринути, очајни и то је тешко свима – каже Миладиновић. Демократска странка је у дугом периоду доживљавала успоне и падове, а по општем уверењу највернијих чланова постала „најпрогоњенија и највише сатанизована странка коју је власт покушавала да уништи на све начине, јер се једина бунила и одупирала свему ономе што је власт радила како би довела народ у стање очајања“. Истакнути чланови су нападани у медијима, хапшени, блаћени, извргавани руглу, странка се цепала, финансијски је уништавана ... али је опстала захваљујући пре свега јакој идеологији и принципима демократије на којој је и настала, захваљујући упорности, истрајности и залагању чланова који те принципе покушавају да преточе у реалан живот. Уверење да је дужност странке да стане на пут беди, апатији и недостатку наде води ка ставу да су долазећи избори значајни колико и они одржани у јесен 2000. године. Због тога је важно, сматрају демократе, да на локалне изборе изађе што већи број пунолетних грађана. Годишњица је повод за подсећање да је свих ових година Демократска

странка имала просветитељску улогу, али и уверење да без ње нема демократије у Србији. Закључак се намеће на основу става да је током 26 година постала својеврстан бренд ма колико владало уверење да је у данашње време велика храброст бити демократа. Још већу храброст, каже Миладиновић, показују они који се ових дана прикључују демократама са жељом да на наступајућим изборима зауставе даље пропадање града. Уверење да бирачима у Србији није довољно позната изборна математика повод је за појашњење четири сценарија који битно утичу на снагу сваког од политичких чинилаца у републичком и парламентима локалних самоуправа. Познато је да се гласови странака које на изборима пређу цензус од пет одсто распоређују процентуално обезбеђујући одређен број мандата у парламентима, а колико ће која странка добити мандата одређује се Донтовом формулом, која се дуго примењује у Србији. Мање је познато да на заступљеност у парламентима у значајној мери утичу следеће три варијанте које укључују судбину гласова странака које не пређу цензус, неважеће листиће и улогу бирача који се, из било ког разлога, не појаве на биралиштима. На претходним изборима чак 12 од укупно 19 изборних листа није освојила неопходних пет одсто гласова иако им је поверење поклонило 20 одсто бирача, што значи да је скоро петина грађана остала без представника у Скупштини. Упркос томе њихови гласови су припали странкама које су прешле цензус пропорционално успеху који су оствариле на изборима. Гласачки листић који је прецртан, или је на њему дописано име личности која не учествује на изборима, има исти третман као листа која није прешла изборни цензус, па се и ти гласови математички деле партијама које су ушле у Скупштину. На прошлим изборима је било 3,45 одсто неважећих гласова што значи да се са гласовима странака које нису прешле цензус парламентарним припала скоро половина гласова оних који су изашли на изборе.

Најзначајнијим се сматрају гласови грађана који се нису ни појавили на биралиштима. На последње изборе је изашло је 50,66 одсто бирача од којих је поверење Српској напредној странци и њеним коалиционим партнерима поклонило 48,34 одсто што чини само 17 процената укупног бирачког тела. Када се томе додају неважећи и гласови странака које нису прешле цензус Српска напредна странка је добила 63,2 одсто мандата што није пропорционално укупном броју пунолетних грађана са правом гласа. То је основни разлог због кога демократе сматрају важним да се на изборима појави што већи број бирача, јер ни једна странка не би имала шансу да влада државом са само 17 одсто подршке.

- Српска напредна странка нам је одузела достојанство бацајући пред нас мрвице хлеба да умиримо гладне стомаке који завијају, а при томе држи шаргарепу високо на удици говорећи нам да само што је нисмо дохватили. Да ли је решење да нам обећава боље сутра, па прекосутра, па идуће године па...? Биће нам боље мало сутра ако нам СНС и после избора остане на власти да издржавамо читаву гомилу старлета, лажних дипломаца и доктораната који кроје судбину читаве нације, док се велики број њих успут богати на леђима пристојног и поштеног света, пре свега просветних и здравствених радника. Они из овог града, а и из државе, беже главом без обзира – каже Миладиновић. Све то је повод за уверење о историјској обавези демократа да „зауставе беду и пропадање и врате нормалан живот у наш град, да човек од зараде може бар да се прехрани и плати рачуне, издржава чланове породице који су малолетни, немају посла, или су остали без посла“. Колико глас оних који позивају на изборе стварно допире до највећег броја бирача, и колико верују у приче које им се из дана у дан све агресивиније пласирају, могло би да буде познато врло брзо, већ за месец или два. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

Предизборно захуктавање

МАГАЗИН

21.2.2016.

ЧВРШЋЕ ВЕЗЕ СА РУСКОМ ФЕДЕРАЦИЈОМ

16

Фото: М. Радовановић

- У овом тренутку економски и политички интерес Србије није да уђе у Европску унију која врши притисак за увођење санкција Руској Федерацији. - Српска народна партија је поуздан партнер сваком коме су на првом месту српски интереси, српска привреда и српска држава.

- Српска народна партија спроводи политику која, сем државних и националних интереса, брани интересе Срба у Републици Српској и Црној Гори и подржавава Србе свуда у дијаспори. - Српска народна партија неће пристати ни на какве уцене Европске уније по питању увођења санкција Руској Федерацији, а са људима какве има широм Србије спремна је да преузме део одговорности у националној влади која би као одговорна бранила националне интересе и подигла на здраве ноге српску привреду. - Приступању Србије овом савезу противи се више од 80 одсто становништва

17

МАГАЗИН

21.2.2016.

П

18

риближавање избора повод је за појачану активност све већег броја политичких субјеката, посебно оних који се тек боре за место на политичкој сцени, а прилика да допру до бирача су трибине какву је недавно организовао Градски одбор Српске народне партије. Како је програм ове партије углавном везан за оживљавање економије и привреде, посебно подршку пољопривредницима који се налазе у веома тешкој ситуацији, то је и била тема трибине на којој је, представљајући глобалну политику партије, говорио генерални секретар Јован Палалић. Кад је пре нешто више од годину дана формирана партија као основни циљеви постављени су обнова српске привреде и заштита државних и националних интереса. Основа за то је озбиљна организација која ће моћи да оствари ове политичке циљеве, а стварана је формирањем ресорних одбора са озбиљним и угледним људима. Комплетну организацију допуњава изборни штаб са којим народњаци спремно дочекују следеће изборе уверени у одличан резултат који ће им омогућити да остваре планиране циљеве. Да је Српска народна партија од почетка јасно ставила до знања како јој је најважнији задатак подизање на ноге посрнуле српске привреде на најбољи начин потврђује председник Ненад Поповић, успешан и угледан привредник који личним примером указује на начин како би она могла да се подигне. Услов за то су јака држава и заштита, два циља који се међусобно прожимају и стављају у жижу интересовања Српске народне партије. Почетак политичке битке народњака поклопио се са тешком ситуацијом у Србији условљеном заоштрава њем политичких односа између Руске Федерације и Европе, посебно након притисака из Брисела да прекине економске и политичке односе са Русијом. Након што је Европска унија увела санкције Руској Федерацији ова је на њих одговорила на исти начин што је протумачено као велика прилика за српску привреду, посебно пољопривреду, да

попуни празнину на руском тржишту. Уверење да Србија нема бољег политичког и економског партнера од Русије повод је за захтев да, уз потребу за организованијем приступу широком тржишту, и држава помогне привредницима и пољопривредницима како би искористили шансу каква се не указује превише често. Уз настојање да продуби пријатељство са Руском Федерацијом Српска народна партија наговештава оштру борбу против свих који настоје да га на било који начин угрозе. Због тога се као најважнији циљ пред наступајуће изборе намеће потреба што јаснијег представљања начина на који би сарадања могла да се унапреди.

- Нисмо партија која се залаже за изолацију, иако има и таквих које би прекинуле односе са свим земљама у Европској унији. Ми сматрамо да у овом тренутку економски и политички интерес Србије није да уђе у Европску унију, јер не видимо шта ће Европска унија да буде под теретом мигрантске кризе кад не фунционишу институције и када врши различите притиске на нас да уведемо санкције Руској Федерацији, а условљава нас око питања Косова. Али, желимо најбоље односе са свим земљама Европске уније, јер је то у нашем економском интересу. Хоћемо да водимо политику која ће омогућити да се остваре српски интереси на сваком месту и у сваком тренутку. У претходних десет дана председник наше партије се срео са највишим функционерима Руске Федерације који се баве спољном политиком земље, а био је у Сједињеним Америчким Државама где се срео са високим функционерима те земље. И на једном и на другом месту бранио је српске интересе и позицију Србије и ни једног тренутка није одступио од наших државних и националних интереса. У Вашингтону је рекао да је Косово Србија, да је имовина на Косову српска и мора да се врати, а нашим пријатељима у Русији захвалио што су нас подржали да Срби не буду проглашени геноцидним народом, што су нас подржали да Косово никад не буде чланица Унеска и што су нас подржали

увек када нам је било тешко – објаснио је Палалић уз потврду да је озбиљна партија каквом се сматра Српска народна партија поуздан партнер сваком коме су на првом месту српски интереси, српска привреда и српска држава. Међу народњацима влада уверење да ће на следећим изборима политика јачање свеколике сарадње са Руском Федерацијом, и противљења чланства Србије у НАТО пакту, добити значајну подршку бирача на темељу одбране државних и националних интереса на Косову, првенствено имовине на том простору, нове кредитне политике која треба да подржи мала и средња предузећа, али и нове политике у области пољопривреде већим буџетом и субвенцијама у овој области. Српска народна партија спроводи политику која, сем државних и националних интереса, брани интересе Срба у Републици Српској и Црној Гори и подржава Србе свуда у дијаспори.

- Морамо сви заједно, упркос свим овим искушењима и притисцима под којима се налазимо, да се окупимо око само једне велике идеје. Та највећа идеја је стабилна, развијена и јака Србија која увек, и у сваком тренутку, зна ко су јој најближи пријатељи које никада не сме да остави – каже Палалић. Да се Српска народна партија озбиљно спрема за изборе потврђује податак да је формиран изборни штаб и учвршћена озбиљна организација на локалном нивоу кроз градске и општинске одборе и локалне изборне штабове. Одлука о томе како ће се изаћи на изборе још није донета, а каква ће бити требало би да буде познато врло брзо. Основни критеријум при избору евнтуалних коалиционих партнера биће сагласност око заштите државних и националних интереса уз непрекидно унапређење односа са Ру-

Јован Палалић

19

21.2.2016.

МАГАЗИН

20

ском Федерацијом. Српска народна партија неће пристати ни на какве уцене Европске уније по питању увођења санкција Руској Федерацији, а са људима какве има широм Србије спремна је да преузме део одговорности у националној влади која би била као одговорна бранила српске интересе и подигла на здраве ноге српску привреду. И поред уверења да до значајнијег утицаја на власт, макар и локалну, партију чека озбиљан посао све је јаснији став да ће Градски одбор партије у Краљеву након избора бити део локалне власти. Ово уверење основ је за поруку руководству да брани економски интерес сваког грађанина, посебно након

сазнања да је претходни период у Краљеву донео много тешкоћа и проблема пред којима су представници власти често затварали очи. У време кад је због међусобних санкција између Русије и Европске уније руско тржиште ускраћено за велики број производа отвара се могућност за српску привреду, посебно пољопривреду, да искористи шансу уколико се добро организује. То је повод да председник Српске народне партије Ненад Поповић оствари контакте са великим бројем привредника из Руске Федерације како би на што биољи начин промовисао домаћу пољопривреду. Залагање за војну неутралност, и

чврсто опредељење против чланства Србије у НАТО пакту, не искључује сарадњу са војним савезом окупљеним око Руске Федерације што би требало да допринесе подизању одбрамбене способности земље. Зато се очекује да однос према бројним питањима која у први план ставља Српска напродна партија буде познат непосредно након ванредних парламентарних избора у пролеће ове године. Иако у јавности провејава уверење да је судбина Србије, и положај у међунардним односима, одређена 2008. године, када је Русија поделила Грузију на три дела, а светске силе договориле да треба да уђе у НАТО, у Српској народној партији нису склони да подрже

овакав став. Доказ је, каже Палалић, оштро противљење Руске Федерације позиву Црној Гори да уђе у НАТО због става да ширење северноатланског војног савеза угрожава њену безбедност. По неким показатељима приступању Србије овом савезу противи се више од 80 одсто становништва, а било какав покушај било које политичке елите у земљи да отвори тему чланства у НАТО никако не би могао бити дочекан добронамерно од стране Руске Федерације. Овакав став заснива се на уверењу да је НАТО пакт агресиван савез који ни на који начин не може допринети сарадњи и успостављању степена безбедности какав је у Европи

потребан на простору од Русије до Ламанша. Иако у Србији има кругова који желе да земља постане чланица овог војног савеза међу народњацима је све присутније уверење да се то неће догодити никада.

- Имали смо велику шансу кад је Русија увела санкције Европској унији. Тада су из Брисела реаговали и рекли да Србија нипошто не сме да подржи субвенцијама своје пољопривреднике и да то буде нека солидарност са Европском унијом. Мислим да је то била грешка. Србија и сада треба да повећа субвенције и пружи кредитну подршку како би се повећао извоз. Ми ћемо се у том смислу залагати бољом пореском политиком, повећањем субвен-

ција и институционалном сарадњом да се омогући бољи извоз и бољи пласман наших производа на руско тржиште – каже Палалић. До успостављања боље сарадње са Руском Федерацијом води формирање озбиљних институција. Док се сарадњом са Европском унијом бави више од тридесет различитих институција нема ни једне која би промовисала извоз српских производа на руско тржиште и омогућавала успостављање контаката између привредника две земље. То је један од повода за реализацију пилот пројекта какав се спроводи на Златибору са жељом да се прошири на целу Србију. Т. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 21.2.2016.

23

Обележена слава Јединствене Србије Сретење Господње

МАГАЗИН

21.2.2016.

ПРОГРАМ ПР

24

- После наредних избора приоритет неће бити функције већ програм и оно што треба да се уради за грађане Србије. – Јединствена Србија много даје, а мало тражи. – Свечано у свим одборима Јединствене Србије у земљи. – Коалиција СПС-ПУПС-Јединствена Србија најстабилнија од увођења више страначја. - Политичка стабилност услов за довођење инвеститора. - Успеси са прошлогодишњих избора ће бити надмашени, а основа за оптимизам је уверење о квалитетном раду током претходне четири године. - Чињеница да се слава поклапа са Даном државности разлог више да се у наредном периоду ради више и боље за добробит грађана Краљева

Ј

единствена Србије резањем славског колача традиционално отпочиње обележавање страначке славе Сретење Господње. Тако је било и ове године кад су прослави у централи странке у Јагодини, поред пред-

седника Драгана Марковића Палме и чланова најужег руководства, овом чину присуствовали свештеници Саборне цркве и званице из политичког и јавног живота. Свечано је било у свим одборима

странке широм Србије, а Сретење је повод за подсећање да је Јединствена Србија као политичка партија препознатљива по делима и томе да реализује оно што обећа у изборним кампањама.

РЕ ФУНКЦИЈА Коалиција СПС-ПУПС-Јединствена Србија постоји од 2008. године што је најдужи период трајања једне политичке групације од увођења више страначја у Србији, а разлог за то што Јединствена Србија много даје, а мало тражи, потврдио је Марковић наглашавајући да су отпочели преговори везани за наступ на наредним изборима после којих приоритет неће бити функције већ програм и оно што треба да се уради за грађане Србије. Основа изборног програма Јединствене Србије је социјална правда и помоћ онима који немају створањем услова да живе од свог рада, а оптимистичко уверење да ће коалиција СПС-ПУПС-Јединствена Србија у пуном саставу поново бити на једној листи заснива се на ставу да је увек била победничка и да је после претходних избора добила већи број гласова од свих партија осим Српске напредне

странке. Страначка слава је подов за подсећање како је јединство странака које су до сада чиниле владу створило политичку стабилност као услов за довођење инвеститора, а расположење грађана предизборе указује на могућност двотрећинске већине у парламенту. Свечарска атмосфера владала је и у просторијама Градског одбора Јединствене Србије у Краљеву где је председник Извршног одбора Миљан Васиљевић дочекивао госте међу којима су, уз бројне чланове и симпатизере, примећени и представници партија са краљевачке политичке сцене. Уз честитке свима који славе Сретење Господње потврђено је уверење да ће досадашњи успеси бити надмашени, а основа за оптимизам је уверење о квалитетном раду током претходне четири године.

- Народ препознаје то што Драган

Марковић Палма Ради у Јагодини, а што ми покушавамо да реализујемо у Краљеву. За то нам је на биралиштима потребна подршка бирача који препознају наш рад у Краљеву током последњих осам година колико постоји Градски одбор. Посебно нам је драго да се слава поклапа са Даном државности што је разлог више да у наредном периоду радимо и више и боље за добробит грађана Краљева – потврдио је Васиљевић. Сретење Господње је прилика за подсећање на догађај из Христовог живота кад је у јерусалимском хтраму Старац Симеон у наручје примио богомладенца и показао да људска мудрост увек добије испуњење у Богу. То је повод за уверење да се с вером у Бога сваку ствар може остварити у корист појединца и државе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 21.2.2016.

ПУПС напустио коалицију

K

ЗЛА СЛУТЊА

ад је пре око месец дана, само дан или два након што је постављена, пала прва застава са јарбола испред зграде Градског одбора Социјалистичке партије Србије, баш у време кад је наговештено да се краљевачки социјалисти озбиљно припремају за предстојеће изборе, и најављено време за коначну и убедљиву победу, злонамерни су то протумачили као лош знак. У Краљеву је и почетком минуле недеље потврђено да је коалиције СПС-ПУПС-Јединствена Србија најстабилнија на српској политичкој сцени после 2000. године, а онда је као гром из ведра неба уследила информација да Партија уједињених пензионера Србије излази из коалиције и прилази напредњацима. То се некако поклопило са временом кад је иста застава беле боје поново пала што они који пролазе овим делом града коментаришу као потврду злослутног наговештаја од пре неколико недеља. Ма колико да бела застава нема посебне везе са већ бившим чланом некада стабилне коалиције има и оних који са великим интересовањем ишчекују наредни период уверени можда се можда, намерно или случајно, откачи још једна. Колико су у праву једни, други или трећи требало би да буде познато врло брзо. Т.Р.

27

Европа у мом граду

МАГАЗИН

21.2.2016.

ЕВРОПСКЕ ПОЛИ

28

- Током наредне две године средсвима Европске уније обезбеђено пружање бољих услуге младима и особама са инвалидитетом, побољшање кућне неге старијим суграђанима, помоћ особама зараженим ХИВ вирусом и подршка деци која живе на улици. - Поштовање људских и мањинских права је део свих европских политика и представља важан део европских у преговорима Србије са Европском унијом. – Ново постројење за пречишћавање отпадних вода у Сијаћем пољу, које треба да задовољи потребе 90 хиљада становника, вредно 17,1 милион евра. - Заштита животне средине је најобимније поглавље у процесу преговора за чланство у Европској унији

Фото: М. Радовановић

ИТИКЕ НА ДЕЛУ

29

30

МАГАЗИН 21.2.2016.

Н

а територији града Краљева, који је оптерећен великим бројем избеглица и интерно расељених лица, живи и око две хиљаде припадника ромске популације који се сврставају у категорију социјално најугроженијих становника. Тежак положај најугроженијих група становништва, укључујући и Роме, повод је да локална самоуправа у сарадњи са Данским саветом за избеглице, а по јавном позиву Делегације Европске уније у Републици Србији, припреми пројектну документацију за њихову социјалну инклузију са циљем да се, колико је то могуће, њихов положај побољша. Пројектом „Оснаживање ромске заједнице за социо-економски развој и заштиту животне средине у граду Краљеву“ планирано је јачање радне способности најугороженијих група кроз пословно саветовање, стручне обуке и менторство између потенцијалних послодаваца и корисника, са посебним освртом на економију и заштиту животне средине. Планирано је и успостављање четири микро преузећа уз подршку јавног сектора као и ефикасног модела за самозапошљавање. Реализација пројекта је у току, а Краљево очекује унапређење институционалних капацитета кроз модификовање и надоградњу стратешког документа, Локалног акционог плана за Роме за петогодишњи период. Од Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ као партнера у пројекту очекује се да унапреди техничке капацитете, обезбеди адекватне услове за тренинг угрожених група и побољша услове рада кроз опремање појединих служби. Вредност пројекта премашује 182 хиљаде евра, носилац пројектних активности је Дански савет за избеглице, а партнер град Краљево који преко Градске управе, Центра за социјални рад и Националне служба за запошљавање наставља да утиче на јачање социјалне укључености угрожених група и повећање броја и квалитет социјалних услуга за угрожене категорије укључујући и Роме. Ово је само један од повода због којих је Краљево изабрано као место у коме су

промовисани пројекати које подржава и финансира Европска унија и додељено 28 грантова организацијама које их реализују. Социјално укључивање или солидарност сматрају се једном од основних вредности Европске уније што је потврдио и министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин, а помоћ Европске уније омогућава припадницима угрожених група становништва боље шансе за образовање и запошљавање, самим тим и квалитетнији живот. То је повод за покретање пројекта за који је из фондова Европске уније издвојено више од пет милиона евра намењених реализацији 28 пројеката у 36 градова и општина. Током наредне две године у њима ће бити пружане боље услуге младима и особама са инвалидитетом, побољшати кућна нега старијим суграђанима, пружати помоћ особама зараженим ХИВ вирусом и подршка деци која живе на улици. Десет од укупног броја финансираних пројеката имају за циљ да унапреде запошљавање припадника ромске заједнице и подстакну њихово учешће у заједницама на локалном нивоу. Значајан број пројеката бави се образовањем младих Рома и економским оснаживањем Ромкиња кроз креирање нових радних места што је у Краљеву већ две године тема којом се баве локална самоуправа и Дански савет за избеглице. И то је један од разлога што је свечаност доделе грантова одржана баш у Краљеву.

- Поштовање људских и мањинских права је део свих европских политика и представља важан део европских у преговорима Србије са Европском унијом. Желимо да Србија иде убрзаним темпом ка чланству у Европској унији, па годинама сарађујемо са Владом Србије како би унапредили положај угрожених група и заједно постигли важне резултате. Влада је донела валидан стратешки оквир за унапређење значајног броја најугроженијег становништва, а очекујемо брзо усвајање стратегије и пратећег акционог плана за унапређење положаја Рома и Ромкиња.

Надам се да ће помоћ олакшати борбу са горућим проблемима у вашим заједницама, а Европска унија ће наставити да подржава овакве иницијативе не само како би Србију приближили Европској унији већ како би грађани заиста имали корист од процеса европских интеграција – потврдио је шеф Делегације Европске комисије у Србији Мајкл Давенпорт. Техничка помоћ за припрему пројекта ППФ5 (Project PreparaNon Facility) је инструмент Европске уније који државној администрацији Републике Србије пружа подршку у јачању капацитета за планирање програмирање и имплементацију предприступне помоћи ИПА за период до 2020. године. Овај пројекат финансира Европска унија и пружа помоћ Канцеларији за европске интеграције у изради одговарајућег стратешког оквира за предприступну помоћ и припрему документације за инвестиционе пројекте у складу са правилима Европске уније. Пројекат у изради методологије за селекцију и приоритетизацију инфраструктурних пројеката коју је Влада Србије усвојила 2013. године је подржала је Канцеларију за европске интеграције. У њих је сврстан и пројекат пречишћавања отпадних вода на територији града Краљева, а Европска унија је за припрему квалитетне техничке документације издвојила 1,25 милиона евра.

Пречишћавање отпадних вода Пројекат је настао на иницијативу града Краљева и Јавног комуналног предузећа „Водовод“, подржали су га Канцеларија за европске интеграције и Министарство за пољопривреду и заштиту животне средине, а Делегација Европске уније је прихватила обавезу да финансира израду пројектне документације у процесу који је трајао петнаест месеци почев од новембра 2014. године. Циљ је био да се изради техничка документација потребна за реализацију приоритетне инвестиције којом

31

би се обезбедило интегрално решење за скупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода на подручју града што треба да допринесе смањењу потенцијалног загађења извора питких вода, смањење загађења реке Ибар,

убрзању економског развоја и имлементацији локалних и прописа Европске уније. Техничка решења укључена у овај пројекат подразумевају затварање свих неконтролисаних испуста отпадних вода ка Ибру и усмеравање

према новом постројењу које треба да се изгради на локацији Сијаће поље. Предвиђено је да се обнове све проблематичне секције фекалне и атмосферске канализационе мреже кроз град, реконструишу главне и изграде

МАГАЗИН

21.2.2016.

Александар Вулин: Парче неба за сваког

32

Краљево је важан и велики град и није случајно што се баш овде додељују грантови које имамо захваљујући личном ангажовању господина Давенпорта и Европске комисије. Дуго је Краљево било безразложно занемарено у политичком и економском смислу. Дуго смо га се сећали само када дође нека невоља и несрећа, када дође земљотрес и поплава. Треба се Краљева сећати раније. Треба га се сећати зато што овде живе вредни и добри људи, зато што овде живе људи који умеју да искористе помоћ, људи који умеју да разумеју туђу муку. Не смемо заборавити да је највећи број интерно расељених са Косова и Метохије дошао баш у Краљево и овде нашао своје парче хлеба и своје парче неба са суграђанима којима је тешко. Посебно мислим на сваког ко се осећа

занемареним, ко не може да дође до лечења, ко не може да дође до посла. За сваког мора бити парче хлеба, мора бити парче неба, парче доброте. Управо зато је и ова помоћ драгоцена. Ово је помоћ која одлази тамо где боли. Ово је помоћ која одлази за укључивање свих које друштво врло често остави негде подаље од себе, од којих окрене главу. Ово је помоћ која ће отићи и за палијативно збрињавање, да вам последњи тренуци буду достојанствени и вредни човека. Ово је помоћ некој деци која ће први пут видети људску доброту и одлучити да се из све снаге укључе у живот, укључе у заједницу, дају све од себе. Ово је помоћ захваљујући којој ће многа деца, и млади човек, осетити шта значи људска доброта, шта значи пажња, осетити шта значи када неко ипак буде на твојој страни.

нове пумпне станице где је потребно, и да се изгради комплетно ново постројење са капацитетом довољним да задовољи потребе 90 хиљада становника. Активности су подељене у две фазе, израду Студије изводљивости са идејним пројектом и Студије о процени утицаја на животну средину за постројење, а након што одговарајућа комисија усвоји и одобри ова документа може се приступити изради тендерског досијеа.

- Посебно смо направили идејни пројекат за систем сакупљања отпадних вода, једанаест пројеката за грађевинску дозволу и једанаест за извођење за приоритетне секције за сакупљање отпадних вода. Грађевинске дозволе су већ добијене, имовинско-правни односи решени, па проје кат може да крене у процес имплементације – потврдио је Давенпорт. Систем сакупљања и пречишћавања отпадних вода у Краљеву постоји одавно, а поред урбаног дела града покрива и девет околних насеља. Отпадне воде се усмеравају ка постојећем постројењу недовољног капацитета које, као примарни центар, мора да се иновира. Ново постројење ће бити изграђено на постојећој локацији у Сијаћем пољу, а предвиђено је да се инвестира укупно 17,1 милион евра од којих на пројектну документа-

цију отпада 1,25 милиона. Као потенцијални извори финансирања помињу се локална самоуправа, учешће Владе Србије, средства предприступних фондова Европске уније, кредитно задужење или неки други. Пројекат је рађен на високом техничком нивоу и омогућио да се добију грађевинске дозволе, тиме и могућност да након обезбеђења средстава одмах почне са градњом постројења. Петнаест месеци рада је било потребно да се задовоље сви захтеви документације, и компликоване биро кратске процедуре за европске про јекте, а значајним се сматра и податак да је у локалној средини приметан висок степен професионализма. Министарство пољопривреде и заштите животне средине је овај пројекат препознало као приоритетан и са Канцеларијом за европске интеграције и Делегацијом Европске уније договорило заједничке активности како би се он реализовао у што краћем року. Техничка документација је добар основ за тражење средстава, а у ресорном министартсву најављују кандидатуру за финансирање из предпристу пних фондова Европске уније за наредну годину.

- Влада је учинила врло важан корак усвајањем методологије за селекцију и приоритетизацију инфраструктурних пројеката која је урађена

на иницијативу Европске уније. Применом ове методологије развијена је листа инфраструктурних пројеката, а овај је један са листе. Србија је прва земља у региону која је успоставила системски приступ у припреми што је веома битно у реализацији регионалних инфраструктурних и капиталних пројеката у оквиру Берлинског процеса за регионалну сарадњу. Заштита животне средине је најобимније поглавље у процесу преговора за чланство у Европској унији, а ова документација врло значајна за реализацију пројекта који ће највише значити Краљевчанима. На нама је да осигурамо одрживост овог и других пројеката из ове области и заједно наставимо рад на обезбеђењу средстава за реализацију овог пројекта, а Европска унија ће наставити да подржава Србију у припреми других приоритетних пројеката, али и у њиховој реализацији – потврдио је Давенпорт. Реализација пројекта се сматра изузетно важном за град јер доприноси побољшању квалитета живота грађана, и очувању животне средине, али и обезбеђењу услова да се локална самоуправа припреми за преузимање обавеза које потичу из процеса европских интеграција а односе се на очување и заштиту животне средине. Т. Радовановић

33

34

35

Здравствени систем Србије на 30. месту у Европи

МАГАЗИН

21.2.2016.

И ДАЉЕ НА

36

- По квалитету и доступности услуга за пацијенте Србија на 30. месту међу 35 здравствених система. - Од максималних хиљаду Србија је освојила 554 поена. - Лоше оцене за слабу превенцију болести узрокованих пушењем, крвним притиском, операцију катаракте, трансплантацију бубрега, бригу о старима и корупцију. - Напретку највише допринело смањење стопе смртности од удара, смањење броја абортуса и смрти новорођенчади, као и већа доступност лекара специјалиста за пацијенте без упута. - За боље здравство потребни су савремени прописи, е-сервиси и већа транспарентност у раду болница и здравствених установа. - Локалне самоуправе су у претходној години за здравство издвајале у просеку свега 0,8% буџета што је десет пута мање у односу на земље Европске уније

Е

вропски здравствени потрошачки индекс за 2015. рангирао је Србију, по квалитету и доступности услуга за пацијенте, на 30. место

међу 35 здравствених система чиме је забележен напредак од три позиције у односу на претходно рангирање, потврдио је на премијерном предста-

вљању EHCI извештаја у Србији, у Дому Народне скупштине, водећи истраживач шведске компаније Health Consumer Powerhouse професор Арне

А ЗАЧЕЉУ Бјорнберг. Презентацији коју су организовали Економски кокус, Национална алијанса за локални економски развој и Групација веледрогерија Привредне коморе Србије, присуствовали су народни посланици чланови Кокуса и парламентарног Одбора за здравље и породицу, представници привреде и локалних самоуправа. Бјорнберг је истакао да је напретку Србије на EHCI листи највише допринело смањење стопе смртности од удара, смањење броја абортуса и смрти новорођенчади, као и већа доступност лекара специјалиста за пацијенте без упута. Кључне препоруке које треба да утичу на побољшање услуга укључују увођење електронских сервиса у здравство, по узору на Македонију, као и јавно објављивање резултата лечења у свим болницима. Важна препорука Бјорнберга је повећање марже од 12% која отежава пословање апотека и један је од разлога њиховог прекомерног задуживања које је крајем године

достигло 2,4 милијарде динара. Од максималних хиљаду Србија је освојила 554 поена, а најбољи резултат остварила је у категорији „Права и обавештеност пацијената“ где је добила 104 од могућих 150 поена. Лоше оцене добијене су за слабу превенцију болести узрокованих пушењем, крвним притиском, операцију катаракте, трансплантацију бубрега, бригу о старима и корупцију. Иза Србије су остали Бугарска, Румунија, Албанија, Пољска и Црна Гора док су успешније биле Словенија на петнаестом, Хрватска на шеснаестом и Македонија на осамнаестом месту. Генерална оцена EHCI 2015 потврђује да европски здравствени системи напредују упркос старењу становништва, мигрантској кризи и строгим мерама штедње. То се сматра посебно значајним за Србију и локалне самоуправе које су у претходној години за здравство издвајале у просеку свега 0,8% буџета што је десет пута мање у односу на земље Европске

уније. Здравствене установе на локалном нивоу суочавају се са растућим дуговима, који су премашили износ од 10 милијарди динара, што прети да угрози читав систем, снабдевеност лековима на тржишту и квалитет услуге коју добијају грађани. Због тога се неопходним сматра успостављање система управљања и контроле над преузетим финансијским обавезама од стране здравствених установа и њихових оснивача, односно локалне самоуправе. Долазак професора Бјорнберга и презентација EHCI извештаја посланицима Народне скупштине само је једна у низу активности у оквиру „Здраве иницијативе“ коју су у октобру прошле године покренули Национална алијанса за локални економски развој и Привредна комора Србије у циљу унапређења законског оквира и решавања системских проблема у функционисању и финансирању здравственог система. Т. Радовановић

37

21.2.2016.

МАГАЗИН

38

Стојан Тодоровић

Без длаке на језику: Стојан Тодоровић (4)

- Руководства јавних предузећа немају обавезу да полажу рачуна било коме, а то нико од њих и не тражи, што омогућава да директор може бити било ко, па се то и дешава. - Странка је интересна група у коју се улази да би се добила каква позиција без обавезе да се ради како ваља.

- Закон каже да члан надзорног одбора јавног предузећа може бити смењен само ако нису усвојени програм рада и финансијски извештај, предузеће послује са губитком, или није предузео одговарајуће мере у случајеваима када директор учини неку противзакониту радњу.

– Ванредни парламентарни избори имају за циљ рашчишћавање односа у Главном одбору најјаче политичке групације. - Не могу умни и способни да стоје по страни и испуњавају грађанску обавезу кроз неефикасне облике организовања

Фото: М. Радовановић

ЈАВАШЛУК ОДРАЗ СИСТЕМА

39

МАГАЗИН

21.2.2016.

Ј

40

авна предузећа се у последње време најчешће помињу само у контексту запошљавања партијских кадрова, по који пут и поводом повећања цена услуга по основу монополског положаја на тржишту. У таквим околностима недовољно јасним се чини однос оснивача према предузећу што се сматра општом појавом на нивоу целе земље. Логично би било очекивати да оснивач с особитом пажњом бира директоре и чланове надзорних одбора како би предузеће на тржишту остварило добре пословне резултате и адекватну финансијску основу за збрињавање политичких кадрова. У случају да дође до проблема оснивач има механизме, и обавезу, којима може да интервенише и коригује евентуалне недостатке. Овакав став био је добра основа за рад Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ у време док је председник Управног, касније члан Надзорног, одбора био Стојан Тодоровић. Жеља да предузеће послује тржишно водила је ка залагању за пружање бројних услуга које немају много додирних тачака са основном делатношћу а таквих је, кад је у питању гробље као једна од организационих јединица, било петнаест. Основ за наступ на тржишту је уверење да предузеће има довољан број квалитетних извођача и логистику која може да прати њихово ангажовање. Раскорак између жеља и могућности повод је за извесну дозу незадовољства због уверења да овакав начин рада није афирмисан у мери у којој је то било потребно. Годинама уназад за појединим деловима предузећа, посебно кад су у питању градска гробља, вукли су се репови и термини који су асоцирали на својеврсну врсту мафије због препродавања гробних места. То је било повод за размишљање о издвајању овог дела из „Чистоће“ чему се жестоко противио Тодоровић уверен да је добром организацијом могуће многе ствари довести у ред. Уверен да је програм рада предузећа више списак лепих жеља него одраз реалног стања повод је да се

изјасни против његовог усвајања иако то није могло значајније да утиче на коначну одлуку. Ма колико је прегласавање увек добар начин да се елиминише утицај оних који мисле супротно о односу оснивача према јавном прдузећу сведочи и понашање његових представника у Градском већу који се оглушују на упозорења о неадекватном начину рада. Жеље за побољшањем пословања нема ни у оквиру јавног предузећа у коме се решење, најчешће финансијских проблема, увек очекује од локалне самоуправе.

- Од руководства то нико не тражи, немају обавезу и не полажу никоме рачуна што аутоматски омогућава да директор јавног предузећа може бити било ко, а то се и дешава. Редослед одговорности је незаинтересованост оснивача, па не видиш постојање визије да може другачије да се ради. То од ових не можеш очекивати и то је несрећа овог града. „Чистоћи“ треба дупло више транспортних капацитета да би вршила организовано, квалитетно и економично одвожење отпада. Због податка да просечна старост возила, ако се изузму донације, износи 15 до 20 година, тражио сам да се уради анализа техничких средстава са становишта тренутних и планираних потреба одвожења отпада. То траје годинама јер нема никакве визије иако домаћинско вођење предузећа подразумева анализу комплетне ситуације, позиције и статуса града и свих његових јавних служби. Онда правиш пројекцију и листу приоритета, јер је можда набавка једног камиона за одвођење смећа битнија него асвалтирање неколико стотина метара пута. „Чистоћа“ нема ни пречишћен текст систематизације послова и радних задатака, а ми га никад нисмо добили, из које се види, кад се донесе како ваља, да ли има вишка радника и какав је по структури да би знао шта ти је чинити јер вишак мораш отпустити или реорганизацијом упослити како не би био реметилачки фактор – објашњава Тодоровић. Анализа рада једног оваквог предузећа, а ситуација није битно друга-

чија ни у другим, води ка потреби да управљачко и руководно тело као основни задатак преузму обавезу да на адекватан начин упосле људе што није увек случај. Уверење да иза политике јавног предузећа стоји странка, макар у делу да избором директора утиче на начин рада и контроле пословања, повод је за неслагање са њом и уверење да се одговорност све више помера према председнику који у рукама чврсто држи све полуге власти. И није то случај само код напредњака као стожера коалиције која одлучујуће утиче на начин живота у локалној заједници. Добра потврда оваквог става су избори за руководство странке којима је потврђено да су челна места у њој задржали исти људи због чијег је рада и понашања својевремено распуштен Градски одбор Српске напредне странке. Напредњаци су се овом приликом можда нашли на тапету и због чињенице да чине најјачу странку у коалицији, па сходно томе сносе и највећу одговорност. Да нису они били би неки други и ситуација сигурно не би била битно другачија што на најбољи начин сведочи о систему који, са становишта здравог разума, није постављен на адекватан начин.

- То вређа здраву интелигенцију и упућује на закључак да је све било планирно, добро или лоше организовано, као фарса за замајавање чланства. То је необјашњиво, а нисам могао да предупредим па сам, потписан именом и презименом, као примедбу упућивао руководству, Извршном одбору и на крају председнику тврдњом да је само он одговоран за све што се у оквиру странке дешава у Краљеву. Не могу да прихватим да мој град, оволики какав је, не интересује ко води политику јер то грађани нису заслужили. Зато јавно са писменим образложењем, а придружила ми се и колегиница, излазим из странке. Поднели смо неопозиву оставку да би избегли дискусију, а кад је ипак отпочела од стране председника месног одбора је наметнуто разматрање питања моје одговорности.

41

21.2.2016.

МАГАЗИН

42

Имајући у виду политичку реалност његово размишљање је логично, јер је странка интересна група у коју се улази да би се добила каква позиција без обавезе да радиш како ваља – каже Тодоровић кога је уверење у исправност ставова водило ка другој политичкој опцији у којој би, у оквиру Економског савета, покушао да оствари оно што није успео са напредњацима. Убрзо је уследила казна у виду разрешења чланства у Надзорном одбору „Чистоће“ што је потврдила већина на седници Скупштине града и против настојања опозиционих одборника да докажу како је то још једна у низу одлука овог органа која се коси са законом. Више од чињенице да није члан овог органа погађа сазнање да је разрешење, као и много пута раније, учињено без икаквог образложења, чак и без помињања имена онога ко се разрешава. Према кодексу понашања који је усвојила локална самоуправа логично је било очекивати да се од „окривљеног“ затражи бар објашњење онога шта је, или није, урадио. Изостало је и то баш као и осврт на прописе који регулишу статус чланова једног оваквог органа, Закон о јавним предузећима, Статут града Краљева, одлуку о измени оснивачког акта Јавног комунално предузећа „Чистоћа“ чији статут предвиђа четири законски валидна услова којима се регулише престанак чланства у Надзорном одбору. Закон је предвидео строге критеријуме за избор чланова надзорних одбора јавних предузећа који, сем одговарајуће квалификације, подразумевају и три године искуства на руководним функцијама. За директора је то само пет година у струци уз могућност да Скупштина града, што није редак случај, позивајући се на исте прописе мења статут предузећа како би се отворио пролаз на руководеће место одређеној особи. Закон каже да члан не може бити смењен по вољи било ког појединца или органа већ

само ако нису усвојени програм рада и финансијски извештај предузећа, јавно предузеће послује са губитком или да члан одбора није предузео одговарајуће мере у случајеваима када дирктор учини неку противзакониту радњу. Стојан Тодоровић није прекршио ни један од ових услова, а смењен је позивањем на исте чланове истих прописа.

- Позивају се на члан њиховог статута где скупштина има право да поставља и разрешава члана надзорног одбора у складу са законом, па долазимо у врло занимљиву ситуацију. У закону пише да се члан надзорног одбора бира на период од четири године. Чланови надзорних одбора су именовани децембра 2013. године, а сад су на половини мандата. Шта ће да раде, и шта ће пред изборе обећати својим активистима, кад не смеју да мењају чланове надзорних одбора који су на овакав начин изабрани да би се подвукла важност управљачке и руководне структуре у јавним предузећима, да би пословала како ваља а да се директор не поставља политички него преко конкурса. По закону сам у праву, али ми јеупућено упозорење да је то удар на политику, да није ни мало наивна прича, да је то резултат политичких интереса и да добро размислим да ли ћу да тужим или не – каже Тодоровић. Органи власти на локалном, покрајинском и републичком нивоу броје последње дане, а како се приближавају избори све је увреженије мишљење да ови последњи имају за циљ рашчишћавање односа у Главном одбору најјаче политичке групације. Оправдање да изборе тражи опозиција вређа интелигенцију великог броја оних који је имају, баш као и потврда да је то услов за наставак реформи. Све наводи на закључак да резултат избора треба да буде у функцији рашчишћавања односа у Главном и Извршном одбору Српске напредне странке у којима постоје видна размимоилажења. Поразно де-

лује уверење доброг дела Краљевчана да врх странке не интересују дешавања у локалним срединама, док се не разјасни ситуација у њеним највишим органима. Потврду да је ситуација у Краљеву идентична оној у осамдесет градова Србије Тодоровић је добио након примедби упућених Извршном одбору странке. Иако формално инстутуционално јединство странке постоји политичка атмосфера у њој упућује на велику забринутост због све већег незадовољства и разочарања условљених сукобима различитих интереса и видљивог страха због кога се тешко супроставити ономе што није добро. Потреба да се и у таквим околностима задржи власт повод је за расписивање републичких избора због страха да би напредњаци слабо прошли на локалним.

- Можда не слабије, али у односу на снагу странке и њеног председника то би била катастрофа. Зато ка успеху воде комбинација страха и интереса, а као ветар у леђа и републички избори јер углед има Вучић, а не Српска напредна странка која овде нема са чим да изађе на изборе. Суштина је да се граду понуди политичка опција, а пресудно нови људи као њени носиоци. Не могу умни и способни да стоје по страни и испуњавају грађанску обавезу кроз неефикасне облике организовања. Партије владају, а ако нећеш да уђеш, или као угледан грађанин даш подршку некој политичкој опцији, нећеш ништа урадити. Стајати по страни и до зоре причати, макар и оправдано, није ништа. Има овде способних људи са визијом и у пуном смислу речи Краљевчана, али и удружења која имају одговорност да окупе нас који смо дошли, проберу што ваља и буду носиоци бољег живота у граду – сигуран је Тодоровић. Т. Радованови Фото: М. Радовановићћ

43

44

МАГАЗИН 21.2.2016.

45

46

МАГАЗИН 21.2.2016.

Одбијен предлог да се заменом сијалица у систему јавне расвете уштеде значајна средства

ИМА СЕ, МОЖЕ СЕ

Фото: М. Радовановић

- За трошкове јавне расвете у овој години планирано 99 милиона динара. – Планирани трошкови у прошлој години са 80 увећани на 88, а има индиција да су достигли 110 уз додатних 12 милиона динара за одржавање јавне расвете. – Свака од 15.096 сијалица ради четири хиљаде сати годишње. - Израчунато је да би се инвестиција отплатила за седам година под условом да комплетан износ уштеде иде приватној компанији, или за 12 уколико би уштеда од 7 милиона евра, у оносу на тренутну потрошњу, остало у буџету града. - Према подацима из октобра прошле године 16 хиљада сијалица је потрошило струју вредну око 900 хиљада евра. - Заменом постојећих лед сијалицама трошкови би, према ценама из октобра, били 145 хиљада што је шест пута мање. - Процењује се да би у првој години реализације пројекта уштеда достигла 300 хиљада евра, у другој 466, а потом 468. да би овај износ у 2027. био 708 хиљада

47

21.2.2016.

МАГАЗИН

48

Да је политика добар начин за остваривање различитих интереса, често не колективних, показала је последња седница Скупштине града на којој су одборници одбили предлог члана владајуће коалиције Бранка Капларевића да расправљају о предлогу којим би се уштедела знатна средства из градског буџета. Кад је након разматрања на седници Комисије за друштвено-економски развој предлог за допуну дневног реда последње седнице локалног парламента у овом сазиву одбило и Градско веће било је јасно да би о овом проблему евентуално могло да се говори неком другом приликом. Мала је утеха то што је скупштина подржала доношење радног закључка исте садржине као и предлог за допуну дневног реда. Капларевић је предложио да се донесе одлука о замени постојећих светиљки јавне расвете штедљивим лед светиљкама у зони улица, паркова, шеталишта, на јавним површинама, спољашње декоративне расвете јавних зграда и споменика на територији града Краљева, коришћењем модела јавно-приватног партнерства без елемената концесије у финансирању санације јавне расвете, са циљем постизања уштеда у буџету, енергетске ефикасности и подизања нивоа ефикасности у пружању јавних услуга, у поступку јавне набавке. Кад год желе да скину са себе одговорност, и избегну замерање са креаторима локалне политике, представници органа власти се уздржавају од гласања што је био случај и на седницама Комисије за друштвено-економски развој, Градског већа и Скупштине града. Повод за одустајање од расправе је сазнање да активности Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ у овој години искључују модел јавноприватног партнерства, а предлог Бранка Капларевића сматрају неприхватљивим са техничког, енергетског, еколошког и економског аспекта. Ово не би било посебно изненађење да друга тачка дневног реда последње седнице Скупштине, која се односи на Локални акциони план развоја града, није потврдила потребу да

се приступи изради елабората о оправданости реализације појединачних пројеката енергетске ефикасности по моделу јавно-приватног партнерства што укључује изградњу новог и реконструкцију постојеће јавног осветљења у циљу побољшања енергетске ефикасности уз примену штедљиве расвете и даљинског надзора и управљања јавном расветом. Проблем се учинио интересантним још 2008. године кад је Капларевић са позиције председника Скупштине града дошао до закључка да се за јавну расвету из буџета одливају значајна средства. Пракса јавно-приватног партнерства је тек била у повоју, и није могла да се примени, али је почела да се користи 2014. године кад су је прихватили многи градови у Србији. Још тада је Краљеву понуђена замена класичних сијалица штедљивим, а представници Дирекције за планирање и изградњу и локалне самоуправе присуствовали презентацијама које су потврђивале оправданост коришћења новог система јавне расвете.

- Идеја је била да се град не оптерећује новим кредитним обавезама већ да се уштеде остваре у оквиру постојећих трошкова који су буџетом за ову годину планирани у износу од 99 милиона динара. За прошлу годину је планирано да то буде 80, али је ребалансом издвојено 88, а имам осећај да је достигло чак 110 милиона увећаних за још 12 колико годишње кошта одржавање јавне расвете. У новембру прошле године за утрошену електричну енергију је плаћено преко 13 милиона динара, у децембру 14,25 милиона са тенденцијом да у јануару ове износ премаши 15 милиона. Разлика између те суме и планираних 8,25 милиона месечно износи пуних седам милиона што помножено са 12 потврђује уштеду од 180 милиона динара годишње уколико се настави овакав тренд потрошње – објашњава Капларевић. Израчунато је да једна сијалица у систему градске расвете ради 4.015 сати годишње, а да је за струју коју ће у овој години потрошити 15.096 инсталираних планирано 99 милиона ди-

нара. Ако се узме у обзир повећање цене једног клиоват сата, и друге надокнаде које зарачунава испоручилац струје ,овај износ би могао да буде и удвостручен што води ка закључку да се у овом тренутку непотребно баца 80 милиона динара. У више наврата су у Краљеву боравили представници различитих произвођача штедљивих сијалица и градским челницима показали различите моделе са радним веком између 25 и 60 хиљада сати што значи да би квалитетније издржале и више од 15 година. Ако се има у виду да се сијалице укључују из једног командног центра према утврђеном режиму за летњи и зимски период, а да врло често раде и добар део видљивог дела дана, може се закључити да би уштеде уз бољу контролу биле и знатно веће. Друга је ствар колико је то у интересу оних који испоручују електричну енергију. Бранко Капларевић одбија сваку могућност да залагање за замену постојећих сијалица штедљивим има за циљ протежирање било ког произвођача, јер би након што скупштина да зелено светло била расписана јавна набавка велике вредности која траје скоро два месеца што свима пружа довољно времена да конкуришу. Рачуница о уштеди која је као предлог предочена одборницима Скупштине града заснива се на елаборату који су радила три електро и један машински инжењер, два правника и консултанти који су у Влади Србије задужени за приватно-јавно партнерство. Пројекти на повећању енергетске ефикасности су се показали веома исплативим, посебно у ситуацији кад у буџету нема довољно средстава, па се јавно-приватно партнерство намеће као најбољи модел јер не подразумева ново задуживање и увећање дуга града. Сви тршкови се измирују из остварених уштеда, а приватни партнер преузима ризик наплате све до момента док не буду остварени и евидентирани први резултати уштеде. Износ трошкова и профита је везан за износ остварених уштеда у проценту који је дефинисан унапред сачињеним

Бранко Капларевић

49

50

МАГАЗИН 21.2.2016.

уговором што директно утиче на период отплате инвестиције који не може да буде мањи од пет нити дужи од педесет година. Израчунато је да би се инвестиција отплатила за седам година под условом да комплетан износ уштеде иде приватној компанији, или за 12 уколико би уштеда од 7 милиона евра у односу на тренутну потрошњу остало у буџету града. Пројектом је предвиђена обавеза приватног партнера да замени све сијалице и 450 командних ормара, које због доступности мора да измести из трафостаница, промени све каблове и потрошњу контролише са једног командног места. Податак да се због неовлашћеног прикључења из система јавне расвете одлива велика количина струје води ка уверењу да би, преласком на нови вид контроле, ово било у потпуности елиминисано стварањем могућности да се препозна сваки потрошач појединачно.

- Град у овом тренутку плаћа трошкове јавне расвете за свих 16 хиљада сијалица, а преласком на нов начин контроле трошкови би се поделили по местима настанка трошкова јер би се знало за сваку сијалицу. Према подацима из октобра прошле године само за струју коју је потрошило 16 хиљада сијалица платили око 900 хиљада евра. Заменом постојећих лед сијалицама трошкови би, према ценама из октобра, били 145 хиљада што је шест пута мање, па ми није јасно како у Дирекцији кажу да економски није исплативо. Са друге стране сви се боримо против загађења животне средине па живине сијалице које емитују знатну количину угљендиоксида, према закону и прописима Европске уније, иначе морају да се замене онима код којих је ова емисија знатно мања, јер да није тако не би их цела Европа мењала – каже Капларевић. Према подацима Дирекције за планирање и изградњу укупна потрошња струје у систему јавне расвете достиже 12 милиона киловат часова годишње. Стручњаци су израчунали да би нове

сијалице потрошиле милион и 689 хиљада што значи да би потрошња била осам пута мања, а податак да за замену једне није потребно претерано дуго време потврђује да је прелазак на нов начин јавне расвете исплатив са свих аспеката. Није на одмет ни податак да пројекат на 68 страница, за који се процењује да вреди између 6 и 10 хиљада евра, не кошта ништа. Податак да буџет града пуни мање од 30 хиљада запослених наводи на потребу штедње у свим областима, поготово оним у којима се она може остварити без могућих негативних ефеката. Процењује се да би у првој години реализације пројекта уштеда достигла 300 хиљада евра, у другој 466, а потом 468 да би овај износ у 2027. био 708 хиљада. Податак да има нових захтева за проширење мреже јавне расвете, чиме би се повећала потрошња електричне енергије, води ка закључку да би уштеда могла да буде и већа од оне која је дефинисана пројектом. Радни закључак који је усвојила Скупштина града обавезује Дирекцију за планирање и изградњу да у оквиру Локалног акционог плана развоја града до прве наредне седнице размотри предлог и направи пројекат. Податак да пре локалних избора неће бити седница локалног парламента, а да би конституисање новог сазива могло да потраје, упућује на закључак да би, ако и добије подршку одборника, тендер у најбољем случају могао бити расписан до краја августа. Под условом да се одвија планираним током, а да не буде жалби на поступак, на почетак радова би могло да се почека до краја новембра што води ка закључку о губитку још једног милиона евра. Да су којим случајем одборници владајуће већине имали мало више слуха, и да је предлог Бранка Капларевића након стављања на дневни ред добио довољну подршку приликом гласања, радови би могли да почну много раније, већ половином маја ове године. Одбијање да предлог буде уврштен у дневни ред отвара и друга значајна питања којима је обележен и последњи четворогодишњи мандат од-

борника у Скупштини града. Бранко Капларевић подсећа да је у више наврата износио интересантне предлоге а одборници, укључујући подједнако оне из владајуће већине и опозиције, пажљиво слушали и лично их често одобравали. Кад се интересима грађана пред гласање испречи партијска дисциплина није реткост да и предлагач буде доведен у незавидан положај. У таквој ситуацији се на последњој седници Скупштине града нашао управо Капларевић. Није познато како је гласао, али се зна да га је партијска дисциплина, због чињенице да припада владајућој коалицији, обавезивала да гласа на начин како је то договорено пре уласка у скупштинску салу. Колико је покушај да се укаже на могућност великих уштеда био осуђен на пропаст сведочи и седница Градског већа која претходи седници Скупштине града. Иако је удовољено захтеву да образложи предлог само неколико минута било је довољно да схвати како га чланови већа не слушају што је било добвољно да одустане. Негативно искуство ствара страх од истог понашања у вези нових пројеката које се спрема да предложи неким новим члановима скупштине, а којима би се уштеделе нове стотине хиљада евра. Податак да је замена постојећих сијалица извршена у Свилајинцу, да се инсталирају у свим новим улицама у Београду, да се примењују у Нишу, Лесковцу, Новом Саду и другим местима широм Војводине, води ка размишљању да у локалној средини нема довољно разумевања за нова технолошка решења због чега се све више заостаје за развијеним земљама, а негативни ефекти преваљују на леђа све сиромашнијих становника. Уверење да ово што је предлагао мора да се изврши кад тад води ка закључку да свако кашњење кошта много, а да би уштеђена средства могла да се употребе корисније, можда и на отварање нових радних места. Пред наступајуће изборе главна окупација носиоца власти везује се за обезбеђење новог мандата. О свему осталом нек мисли неко други. Има се може се. Т. Радовановић

51

Петнаест година од демократских промена: Марко Петровић (3)

МАГАЗИН

21.2.2016.

РАЗГОВОР ГЛУВИХ ТЕЛЕФОНА

52

- Утицај на Уставни суд био је довољан да социјалисти после председничких избора у септембру 2000. године демонстрирају силу што је било повод за протесте као увод у демократске промене 5. октобра.

– Пред изборе се знало да Коалиција Заједно, због свађе Српског покрета обнове са остатком, не може да буде водећа снага опозиције.

– Српски покрет обнове „тројански коњ“ у редовима опозиције.

– Непосредан повод за протест 5. октобра 2000. године незадовољство у народу због чињенице да се свака победа опозиције поништава, а сваки пораз владајућег режима проглашава за победу. - Од 5. октобра до републичких избора три месеца касније из архива различитих државних органа нестао велики број докумената како не би сведочили о махинацијама власти

Марко Петровић

53

Фото: М. Радовановић

54

МАГАЗИН 21.2.2016.

У

верење да ће се са више мандата у Народној скупштини глас Нове Србије чути даље добар је разлог да се оснивачи странке пред изборе 2000. године растрче по земљи како би проширили, и учврстили, инфраструктуру спуштајући се са градског и општинског до нивоа месних заједница. Да су тежња ка децентрализацији и отклон од београдизације дали резултате показали су септембарски избори, прво председнички, убрзо локални па републички три месеца касније. Председнички избори су показали оно што је мало ко међу социјалистима очекивао, убедљиву победу кандидата Демократске опозиције др Војислава Коштунице надполовичном већином. То је искључивало потребу за другим кругом изјашњавања бирача који би требало да потврде предност једног од два најбоље пласирана председничка кандидата, а социјалисти су очекивали да ће то бити Слободан Милошевић. У опозицији је, већ после објављивања званичних резултата, провејавало уверење да је резултат лажиран и да је рејтинг опозиционог кандидата неправедно скинут на 49,2 одсто. Иако и данас у многим круговима тиња сумња у резултате избора код Марка Петровића не постоји дилема да је Коштуница извојевао убедљиву победу. Социјалисти нису били спремни да се тако лако предају и због уверења да би, верује Петровић,у другом кругу бескрупулозном манипулацијом и крађом гласова потврдили премоћ и тако отклонили сваку могућност да поражени, и поред подршке међународне заједнице, учине корак напред. Утицај на Уставни суд био је довољан да социјалисти демонстрирају силу што је било повод за протесте као увод у демократске промене 5. октобра. Иако се снага опозиционих странака заснивала на огромној енергији незадовољних грађана, и с временом нарастала, пред изборе се знало да Коалиција Заједно, због свађе Српског покрета обнове са остатком, не може да буде водећа снага.

- Српски покрет обнове је ушао у власт са социјалистима, почео је да со-

лира мимо опозиције, говорио да излази самостално и на фин и перфидан начин наливао воду на воденицу власти. Ми смо то прочитали, али смо имали велики проблем јер је међународна заједница захтевала да се комплетна опозиција уједини. Знали су да је Милошевић изузетно јак, да можемо само уједињени да га победимо, а да после тога организујемо поштене демократске изборе. То је значило да СПО, који је био „тројански коњ“ у нашим редовима, морамо да примимо у ДОС што је и учињено под притиском међународне заједнице. Вук Драшковић и Српски покрет обнове су ушли у ДОС, а онда су почеле уцене кад је тражио да се на митинзима пре избора нигде не појављујемо ми из Нове Србије. Као „тројански коњ“ имао је задатак да растури опозицију што је избегнуто захваљујући мудрости Зорана Ђинђића – објашњава Петровић. Вук Драшковић је знао да га подржава међународна заједница, па је пре избора тражио 55 одсто мандата које освоји Демократска опозиција Србије. Иако су се лидери других странака оштро успротивили Зоран Ђинђић је, знајући да Вук Драшковић због сујете неће прихватити, понудио 35 одсто. У међународној заједници је одувек важило правило да се тражи више како би се добило колико је потребно, па је владало уверење да би Драшковић био задовољан и са 35 одсто места у парламенту, а кад је одбио понуђену квоту изгубио је наклоност иностраног фактора. Након одбијања актуелне власти да призна пораз у првом кругу председничких избора у септембру 2000. године у свим градовима Србије отпочели су протести на које су долазили лидери странака Демократске опозиције Србије са циљем да мотивишу што већи број грађана како би се одупрли неправди. Централни догађај је требало да буде протестни митинг 5. октобра испред Народне скупштине на коме би се пружила подршка ставу да други круг избора није потребан. Непосредан повод је било растуће незадовољство у народу због чињенице да се свака победа опозиције поништава,

а сваки пораз владајућег режима проглашава за победу. Сматрајући такав начин борбе за корените промене у Србији политичким самоубиством опозиција је настојала да у главни град доведе што већи број незадовољних грађана из свих крајева земље. И док је у сличним ситуацијама раније било присутно оштро реаговање полиције овога пута је изостало што води ка закључку да је Србија почела да показује довољан ниво свести о потреби промена. Међу демонстрантима је био и Марко Петровић баш као и 9. марта 1991. године кад је први пут ухапшен. Други пут се то десило приликом једне од протестних шетњи 1996. године кад се испред Шумарске школе успротивио настојању полиције да заустави демонстранте.

- Претучен сам и ухапшен иако сам као републички посланик имао имунитет, сем у случају да извршим кривично дело за које се иде у затвор дуже од пет година. Као председник Мандатно-имунитетне комисије Народне скупштине Слободан Дугалић ми је са својим социјалистима одузео имунитет, па је требало да будем оптужен зато што сам, по њиховом мишљењу, претукао 12 полицајаца. Они су ме опоменули да их не тучем, а ја их поново претукао. Опоменули су ме још једном, а кад сам трећи пут покушао да их тучем морали су да реагују и да ме ухапсе како стоји у образложењу комисије према изјавама девет од дванаест полицајаца. Три полицајца су потврдили како је стварно било, а кад су мене испитивали, пред седам колега посланика адвоката, рекао сам да се слажем са изјавама ове тројице – прича Петровић наглашавајући да је тог дана Дугалић из Жиче до Београда пребачен хеликоптером. Својеврстан рашомон размрсио је „лекс специјалис“ након доласка шпанског премијера Фелипе Гонзалеса и притиска међународне заједнице, а сви покушаји да се после 2000. године у скупштинској архиви пронађе било какав траг о овим догађајима остали су без резултата. Бројни примери доказују да је од 5. октобра до републичких избора три месеца касније из архива

55

21.2.2016.

МАГАЗИН

56

различитих државних органа нестао велики број докумената како не би сведочили о махинацијама власти. У време кад су непуне три године раније по градовима Србије одржаване протестне шетње Краљевчани су одлазили до Чачка, а Чачани долазили у Краљево. Једна од њих је била забрањена, а колони од неколико стотина аутомобила, која се протезала од Дома Војске Србије до Шумарске школе, барикада је онемогућавала да изађе на магистралу и придружи се демонстрантима који су блокирали пут у Прогорелици. Покушај да се интервенише код припадника полиције завршен је хапшењем након што је један од мање стрпљивих грађана покушао аутомобилом да пробије блокаду. Дебљи крај је извукао Марко Петровић који је, на инсистирање да се на миран начин реши проблем и омогући пролаз, добио пар удараца пре него је од-

веден у полицијску станицу. Испитивање је потврдило да није ухапшен, али да не може да оде, што на довољно јасан начин говори о карактеру власти чији је задатак био да одржава ред у граду. Маса незадовољних грађана је 5. октобра у таласима са свих страна надирала према Народној скупштини, а првобитних пола милиона брзо је увећано до неслућених размера. Кад се пред облаком сузавца повукла даље од скупштинске зграде десило се оно што је мало ко очекивао. Иако није било планирано да се уђе у скупштинску зграду дошло је до неочекиваног револта растуће масе коју више нико није могао да контролише. Упркос свему чини се да се мало лоших ствари десило кад се зна колико је комплетна ситуација измакла контроли. До смиривања је дошло у тренутку кад су кроз прозоре избачене фасци-

кле са резултатима избора што је код окупљених појачавало уверење да, након што униште лажне доказе, више неће бити превара.

- Дим сам видео и 1991. године кад је било много опасније, поготово кад су дошле коњичке јединице полиција са псима, па нам није било ни мало пријатно, посебно након што смо схватили да су убачени људи почели да разбијају излоге а за то оптужили нас. Многима је било јасно да до промена мора да дође. Коштуница је победио, а Милошевић по сваку цену хтео да задржи власт. То није било добро без обзира какви су резултати и зашто уопште избори кад преиначиш резултате и тако уништаваш парламентарни систем. Вода је прелила чашу код многих који су се колебали, па то није био само митинг Београда већ целе Србије. Цео град је био ту, а поједине улице пуне чак на Звездари

удаљеној два километра – каже Петровић. Повратак у Краљево уследио је након што је потврђено да је Слободан Милошевић признао пораз, а Војислав Коштуница постао председник. Последња два аутобуса из Београда 6. октобра је на Тргу српских ратника са великим нестрпљењем очекивала велика маса народа. Очекивања су била огромна јер је, након десетогодишње владавине Слободана Милошевића, највећи број људи показивао велико нестрпљење и очекивао брзе и значајне промене квалитета живота на боље. У новоствореној атмосфери чинило се да свако жели плату од хиљаду евра, пензију у износу бар половине те вредности, запослење за све, отварање граница и много чега другог. Била је то последица превеликих обећања на која су месецима уназад указивали представници

опозиције.

- Никад ни у животу не можеш да кажеш све што хоћеш, али је важно да оствариш већину тога. У животу често имамо велике амбиције, али никад не остваримо све. Тако је и у политици. Морали смо да пројектујемо народу једну светлију будућност у односу на Милошевићево време, али нисмо могли за месец или годину дана. То је процес који траје, а народ је хтео одмах и то се осетило код свих људи, а противници у скупштини искористили као главни аргумент за критику. У Краљеву се формира нови сазив Скупштине општине са 45 одборника опозиције. Др Љубиша Јовашевић постаје председник, а Миле Корићанац председник Извршног одбора. Претходно је договорено да странка која има највише одборника, а то је Демократска странка, треба да има кандидата за председника скупштине, а

друга по снази председника Извршног одбора, а Корићанац је то тражио. Нас тројица смо носили промене поред Пеђе Стојановића који је припадао маргинализованијој странци, а није био у најбољим односима са Јовашевићем па овај није хтео са њим ни да разговара. Хтео је само са мном и са Корићанцем, а ми са Стојановићем, па је већ тада било разговора глувих телефона, али је морало да буде тако. Врло брзо је, после победе опозиције на локалним, потврђена и победа на републичким изборима што би требало да значи повратак нормалном животу. Ја са био посланик у републичком парламенту, а од 250 кандидата на седмом месту листе коју је предводио Зоран Ђинђић – каже Петровић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 21.2.2016.

59

МАГАЗИН

21.2.2016.

Реаговање на почетак процеса рехабилитације Милана Недића

60

МАЛИ ИЗГЛЕДИ ЗА П - Присталице Локалног фронта у Краљеву окупљене да, под будним оком бројнијих полицајаца, искажу неслагање са рехабилитацијом Милана Недића. Протест је потврда става да Локални фронт размишља глобално са жељом да укаже на опасност која може да иницира сукобе због отварања бројних незацељених рана. - Чланови влада на окупираним територијама били су симпатизери националсоцијалистичког покрета, а предводили су их људи као маршал Филип Петен у Француској, Видкун Квислинг у Финској, Милан Недић у Србији... – Милан Недић је био марионета у служби машинерије која се зове Трећи Рајх. - Мит о Недићу стварао се за време његове управе, а онда нагло појачао након сумњиве смрти у затвору

П

ажњу јавности у Србији почетком месеца привукла је информација о почетку судског процеса којим се тражи рехабилитација председника српске владе у време немачке окупације Милана Недића. Већ првог дана полиција је била присиљена да раздваја присталице и противнике Милана Недића, а бројни скупови сличне природе одржани су широм земље. На једном таквом у Краљеву окупиле су се малобројне присталице Локалног фронта да, под будним оком бројнијих полицајаца, искажу неслагање са рехабилитацијом. Изражавање протеста је потврда става да Локални фронт размишља глобално са жељом да

укаже на опасност која може да иницира сукобе због отварања бројних незацељених рана. И док правосуђе тек треба да донесе коначну одлуку историчари немају дилему око рехабилитације Милана Недића што потврђује и Војкан Трифуновић који објашњава да су Немци након окупације Југославије у априлу 1941. године поделили земљу а Србији, јужно од Београда па до Новог Пазара и Ниша укључујући део Баната, након кратког периода комесарске управе доделили статус једне врсте протектората. У време док се припремала за напад на Русију својеврстан хаос на простору Југославије створен је поди-

зањем устанка и јачањем два покрета отпора. Немачкој је у то време била преко потребна стабилна власт на читавом простору окупиране Европе, јер пред одлучујући напад за освајање животног простора на истоку континента није било добро да има проблем било које врсте у позадини. Због тога су у окупираним земљама формиране колаборационистичке владе, као што је у Србији била влада Милана Недића, док су друге потпуно асимилиране и претворене у део Трећег Рајха. Чланови влада били су симпатизери националсоцијалистичког покрета, а предводили су их људи као маршал Филип Петен у Француској, Видкун Квислинг у Финској, Милан Недић у

Фото: М. Радовановић

ПОЗИТИВАН ИСХОД?

61

21.2.2016.

МАГАЗИН

62

Војкан Трифуновић

Србији... Као официр српске војске Недић је стекао велику популарност током Првог светског рата, а у Краљевини Југославији био познат по ставу да је у априлском рату 1941. године бесмислено пружати отпор многоструко бројнијем и јачем непријатељу, поготово након повећаног дезертерства у редовима југословенске армије. У фашизму је милитаризам био доминантан, па су и све власти углавном почивале на том принципу, а уверење да је земљи потребна моћна власт коју осигурава једино војска у знатној мери је утицала да Недић буде постављен за председника владе са екипом из комесарске управе која се показала као својеврсна фарса. Основни задатак нове владе био је да доведе у ред војску, потом и државу ма колико се државом не може сматрати територија под страним протекторатом.

- Све одлуке доносио је главни опуномоћеник за Балкан тако да је Недић био обична марионета у служби машинерије која се зове Трећи Рајх. Зато је можда и био жртва истријских околности јер да није он био би неко други. Проблем власти је што је била директно укључена и апсолутно подржавала цео националисоцијалистички начин живота као део нове Европе, а у Србији се ни по чему није разликовала од оне у Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и другим територијама које су биле окупиране од Немаца. Који су њихови пориви, да ли су истински веровали у националсоцијализам као идеологију, или су из личих разлога желели да буду ту, то је предмет дубљег истраживања. У случају Милана Недића наглашава се да је био жртва, да би заштитио Србе, а пренебрегава чињеница да је таква власт донела броје антисемитске и расиситичке законе. Могуће је да су они били наметнути, али су били прихваћени и спроводили се ревносно са минималним одступањима, па су Београд и Србија већ 1942. године проглашени просторима осло-

бођеним од Јевреја – објашњава Трифуновић. Иако их је у Југославији било многоструко мање него у Немачкој или Пољској, а број се процењује на тек неколико десетина хиљада, већ по успостављању нове власти донет је закон по коме су сви на левој руци морали да носе жуту траку са натписом Јеврејин. Као припадницима ниже расе било им је забрањено да посећују позоришта, биоскопе, вашаре, спортске сусрете и друга места за разоноду, али и јавна купатила. Уз обавезу да се јављају полицијским управама од стране власти им је одузимана покретна и непокретна имовина, а они одвођени у логоре где су постајали прве жртве одмазде за убијене немачке војнике и њихове сараднике. Мада се интересантним чини питање зашто су Јевреји толико сметали Хитлеру проблем антисемитизма се у историји јавља много пре његовог доласка на власт у Немачкој, а неком врстом антисемитизма може се сматрати и понашање египатских владара који су много раније одводили Јевреје у ропство, јер су их сматрали нижом расом. Након што је Исус Христ разапет на крсту за то су оптужени Јевреји и били апострофирани као главни кривци за његову смрт. У време кад им је било забрањено да се баве било каквим послом, а како нису имали земљу ни земљорадњом, један део њих је почео да се бави давањем новца уз камату што је било забрањено хришћанима.

- Антисемитизам је крајем 19. и почетком 20. века био једна од доминантнијих идеологија у оквиру националистичког покрета у Аустрији и Немачкој кад су се појавиле приче како Јевреји желе зло хришћанима, а уз то су се као власници банака и фабрика сматрали опасним по цео свет. Иако има индиција да је и Хитлер, мада није доказано, имао јеврејске крви није успео да се упише на ликовну академију у Бечу за шта су

окривљени Јевреји. У том лудилу Хитлер пише Мајн кампф у коме објављује програм као политички тестамент, мада није написао ништа што није било познато и пре њега. Он је различите политичке идеје сакупио у једну књигу, и мало их дорадио, па се Мајн кампф сматра збирком његових будалаштина – каже Трифуновић. По успостављању марионетске владе у Србији Јеврејима је одузета сва имовина а њихову ликвидацију стрељањем вршиле регуларне трупе Вермахта. Кад се власт уходала и схватила да није згодно пуцати у њих свакодневно почело је формирање сабирних логора какви су били на Старом сајмишту и Бањици. Хапшења је вршила полиција којом је, као председник владе, руководио Милан Недић, а како би што ефикасније вршили ликвидацију организовали су такозване душегупке, камионе из којих издувни гасови не иду напоље већ у добро изолован простор пун људи. Вожња по Београду трајала је док се сви не угуше да би тела била истоварена у Јајинцима. Тако је Београде за кратко време постао једна од ретких територија на простору Европе у којој није било Јевреја након што је добар део транспортован у Аушвиц и друге логоре. Власник одузете јеврејске имовине постала је држава, а људима блиским Милану Недићу омогућен откуп под повољним условима новцем који је уплаћиван на посебан рачун под директном контролом Немаца. Присталице рехабилитације последњих двадесетак година заговарају теорију по којој је Милан Недић спасао пола милиона српских породица које су бежале из Независне државе Хрватске. У то време, посебно пред крај рата, званично гласило српске владе Ново време објављује информације из суседне НДХ у којој као да се ништа значајно не догађа. Анте Павелић се назива поглавником и нигде не може

63

21.2.2016.

МАГАЗИН

64

да се прочита ни једна информација о убиствима.

- Мислим да је Недићева улога као оца и спаситеља Србије мало преувеличана зато што је он сам константно наглашавао мисију спасиоца који је преузео незахвалну дужност да помогне у тешким тренуцима за српски народ. Мит о Недићу стварао се за време његове управе, а онда нагло појачао након сумњиве смрти у затвору. Кад је деведесетих година дошло до пада комунизма, и појаве ревизије, јављју се различити тумачи историје, новинари, писци, песници и шарлатани који износе углавном непроверене податке о свему, што није случај само у Србији. Процес ревизије историје је доминантан посебно у балтичким земљама, и углавном окренут против Совјетског Савеза. Тамо је достигао врхунац кад је рехабилитован велики број припадника озлоглашених СС трупа чији се следбеници сваке године окупљају и шетају Ригом као хероји – прича Трифуновић. Иако историчарима нису довољно јасни мотиви за покретање поступка пред судом за рехабилитацију Милана Недића, који никада није правоснажно ни осуђен за сарадњу са окупатором, провејава уверење да је то само први корак наследника да обезбеде законску могућност потраживања знатне имовине коју је поседовао у Земуну и на Дедињу. Влада Милана Недића је функционисала релативно добро јер није имала проблема са партизанима који су крајем 1941. године напустили Србију и стационирали се у Босни. Током дужег периода окупације у Србији је владао релативан мир, посебно након што су се четници пацифизовали и пришли Српској државној стражи. У Београду се одвија нормалан живот, посећују кафане, позоришне и биоскопске представе као да није рат. Све време се величају победе Трећег Рајха који руши све пред собом док надире ка Москви, а потврђује их велико слово В на плакатима и фасадама зграда. За време окупационе власти везује се сусрет Милана Недића са Хитлером током кога је тражио веће инге-

Милан Недић ренције у Србији.

- Иако је био обичан лутак у рукама снажне машинерије Недић је тражио од Немаца да покажу добру вољу и изврше рекомпоновање територије. Та идеја се није свидела антисрпски настројеном Хитлеру који је гајио мржњу према Србима и као учесник Првог светског рата сматрао их бандитима који не служе ничему другом сем да дижу буне и убијају владаре. Недић је тражио и да се бројчано повећавају трупе српске страже, али Хитлер ни за то није хтео да чује, јер му није било у интересу да се Срби наоружавају – објашњава Трифуновић. Кад је пред крај рата немачка управа почела да се пакује и бежи из Србије прикључио јој се и Недић са члановима владе, али су га савезници ухватили у Аустрији и вратили у Југославију. У страху од Совјета и партизана Недић се упутио на запад уверен, као и већина других присталица фашиста, како ће цивилизованији и демократски више настројени Американци и Енглези бити благонаклонији према њима. Овакав став заснивао се и на

уверењу да би могло да дође до сукоба између истока и запада што се касније и догодило. Иако је и пре почетка суђења било извесно да га чека смртна казна Милан Недић је, према званичној верзији, пре него је завршено извршио самоубиство скоком са трећег спрата. Како његова кривица никада није доказана, нити је осуђен за оно што му се ставља на терет, по уверењу историчара тешко може бити и рехабилитован. Милан Недић и власт коју је формирао веровали су у победу нациста о чему сведоче говори у којима величају Хитлера и нови поредак изражавајући благодарност великом немачком Рајху који је омогућио живот, и обезбедио часно место сарадника у изградњи новог света.

- Његова власт апсолутно стаје раме уз раме са творцима новог света, а закони и уредбе који су донети усмерени су ка формирању нове свести код грађана Србије. Први пут се појављују ставови по којима Србин може да буде само припадник српског народа због чега се и у законима који су се примењивали препознаје расна компонента. Изненађује да се струка у великом броју успротивила рехабилитацији као и добар део министара и јавности. Ближе се избори па не знам колико ће ово питање да буде интересантно у наредним месецима, али верујем да ће да се одуговлачи до момента кад се утврди да нема правних могућности да се рехабилитује, мада се може десити и да га рехабилитују. Тад би његов унук по Закону о реституцији могао да добије неке паре, а ми обични грађани да се свађамо – каже Трифуновић указујући на могућност да би на ред за рехабилитацију могли доћи Димитрије Љотић и многи други. Такво стање је резултат чињенице да ни седам деценија након ослобођења није потпуно јасно ко су ослободиоци и да ли смо уопште слобођени или поново окупирани. Историчарима се по каткад учини да историја и није егзактна наука, јер тумачење значајних догађаја зависи од тога ко је на власти. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 21.2.2016.

Проблеми суграђана са маргине друштва

СТРЕПЊА ОД ПРОЛЕЋА - Пуних десет година тешки инвалид Милорад Асановић живи у импровизованој гаражи којој предстоји рушење пред почетак радова на урбаној регенерацији насеља у Доситејевој улици. – После повреде на раду у „Магнохрому“ остао без ноге. – На превару одведен у Италију да проси. – Од малтретирања у Италији оболео од дијабетеса. – Неколико година породица о Милораду није имала никаквих информација.

– Тешки инвалид на инсулину који редовно даје снаха Милица.

– Инвалидска пензија довољна тек за лекове

В

ише од пет година након земљотреса становници Доситејеве улице са нестрпљењем очекују почетак радова на урбаној регенерацији једног дела насеља. Неколико пута до сада почетак је одлаган из различитих разлога, а најава да би рушење дотрајалих зграда требало да

отпочне овог пролећа није обрадовала баш све становнике овог дела града. Најављени почетак са стрепњом очекује Милорад Асановић, инвалид који гаражу изграђену поред једне од зграда користи као стан. Кад су Злата Асановић и Миле Вујичић 1948. године добили првог

сина Василија мало ко је могао да претпостави кроз какве ће муке он и четворица касније рођене браће пролазити до данашњих дана. Немаштина је родитеље натерала да двојицу синова, Драгана и Слободана, дају на усвајање, а да се овај последњи кад остане сам врати код најстариејг брата.

67

68

МАГАЗИН 21.2.2016.

Брат Драган, по усвојењу Ђорђевић, био је запослен у Фабрици вагона али није успео да се избори са болешћу, па је Василије преузео бригу о Раду и Милораду, касније и о Слободану који се вратио однекуд са Косова. Раде је у матичним књигама уписан под очевим презименом Вујичић, а Милорад по мајчином Асановић. И Василије се до војске презивао Вујичић а касније, кад је вадио лична документа и радну књужицу, као Асановић. Иако шаролика, бар по презименима, живела је породица у нахереним оронулим кућицама смештеним између Градске колоније и аутобуске станице. Док је Злата чистила околне зграде бригу о тројици синова водила је њена сестра Вера код које је Василије стао и након што се мајка, пошто јој је умро муж, са двојицом синова вратила својима у Трстеник. Тежак и неуредан живот није имао превише милости према њој па је након болести преминула, а бригу о двојици млађе браће пред крај шездесетих година прошлог века још једном преузео Василије. Сва тројица били су смештени у собици поред теткине све док се Василије није оженио а браћа стасала да по нешто раде, као неписмени углавном само физичке послове. Били су седамдесетих година прошлог века двојица браће, Раде и Мишо, омиљени ликови познати у целом граду. Били су вредни па су ангажовани у Угоститељско-туристичком предузећу „Србија“ као помоћни радници, истоварали гајбе пића са камиона који је снабдевао све објекте овог предузећа, а по који динар надокнаде зависио само од расположења конобара у смени. Трајало је то до половине седамдесетих кад су преко Омладинске задруге ангажовани за рад у „Магнохромовом“ руднику у Баљевцу. То што су скоро два и по месеца сваког јутра са осталим радницима путовали аутобусом до Баљевца, а касно увече се враћали, компензирано је платом која је у то време исплаћивана редовно и двојици браће задовољавала најминималније потребе. Није било у то време срећнијих од њих двојице, нити су дрвена грађа и све што су носили на леђима

изгледали тешко, кад обуку радну униформу а на главу ставе рударски шлем. Добри и дисциплиновани радници, који нису навикли да гунђају и воде високу политику као многи други, врло брзо су добили ново задужење у Фабрици електро-термичких производа. Истоварали су и утоварали термоакумулационе пећи и бојлере, чистили круг и обављали све задатке које су добијали од руководилаца. Трајало је то пуних четрнаест година, колико је Милораду уписано у радну књижицу, све док несрећним случајем није повређен на раду, а потом остао трајни инвалид. Док је по задатку пребирао материјал у великој киштри у коју су одбацивани непотребни делови на леву ногу се сручила гомила лимова коју је, не знајући да је унутра Мишо, у њу истоварио возач виљушкара. У тренутку кад је закукао прискочили су радници, извадили га и одвели до фабричког лекара који га је упутио на боловање и препоручио кућно лечење док се не опорави.

- Једног дана сврати код мене, а ја видим да вуче ногу. Питам шта је, а он каже да га боли. Подигне панталоне, нога му отекла, а колено поплавело. Одведем га код лекара, а он каже мора да се сече. Замолим да ми дозволе да у Београду покушамо да спасемо ногу, а у болници ми сутрадан дају кола да га одвезем. Кола се одмах врате а ми останемо на прегледу али, иако мора да остане, у болници нема места. Лекар препоручи да се вратимо кући, а он ће да нас позове чим се ослободи први кревет. Два дана касније јаве да има места, а ми поново за Београд где је Мишо провео следећа два месеца. Сажалили су се на њега, сви га заволели, водили на преглед на ВМА и покушавали све само да му спасу ногу. Кад сам отишао у посету лекар каже да су покушали све али да нема спаса. Ако одсеку ногу остаће жив, ако остане болест ће да се прошири на цео оргамизам. Објаснио сам му све што ми је лекар рекао а он пристао. Мишо је мени добар и без ноге, само да је жив – прича Василије плачним гласом. Већ следећег дана екипа лекара на

Бањици урадила је све што је могло да се уради, а дисциплинован пацијент чим је осетио олакшање пожелео да устане из кревета. На то је требало да причека још пуна два месеца док није добро савладао ходање уз помоћ штака. И ту се показао као добар и задобио симпатије комплетног особља клинике, а колико су га волели потврђује податак да су му редовно кували кафу, куповали цигарете, куповали делове гардеробе... У време док је био у болници супруга Мангала се борила са опаком болешћу, али није успела да се извуче. Кратко време по повратку из Београда живели су заједно код њене породице која након смрти није имала довољно разумевања за потребе тешког инвалида који је помоћ још једном потражио код Василија у Доситејевој улици. Кћерка Сенада је у то време имала тек четири године, али су је ујаци послали код теке у Крагујевац. Дуго је Василије прикупљао медицинску документацију како би уместо неписменог Милорада поднео захтев за пензију. Четири пута је заседала специјалистичка комисија и прегледала налазе лекара док коначно није установила да је без ноге неспособан за рад што је било основ за инвалидску пензију. Након повратка из Београда требало је да прође неко време док рана зарасте, а после бањског лечења Мишо добије пензију. Стицај несрећних околности учинио је да до тога никад не дође, а почетак бомбардовања са првим данима пролећа 1999. године показаће се као кобан за остатак живота. У настојању да се сакрије од НАТО бомбардера Мишо је једног дана потражио спас у подземним склоништима на локацији Спомен гробља одакле му се губи сваки траг. Месецима је Василије покушавао да дозна било шта о судбини брата, обавестио полицију о његовм нестанку, распитивао се код познаника широм Југославије али без успеха. После скоро три године Мишо се јавио телефоном и посведочио да су га на превару у Италију одвели Мангалини рођаци, извесна Севда и Бранко из Крагујевца. Више од шест година је просио на различитим

69

21.2.2016.

МАГАЗИН

70

локацијама у Италији, а сву зараду узимале газде које су га сваког дана одвозили на друго место.

- По цео дан сам просио сам по улицама, водили су ме по вашарима у различитим градовима. Имао сам пуне канте пара, доларе, марке, евре, али су ме скидали до гаћа и све ми узимали. Италијани су ми давали да једем и да се обучем, куповали ципеле, патике и јакне, а ови ми све бацали у канте. Купили би ми по парче хлеба и сланине и остављали тако да радим од јутра до мрака. Они се враћају увече на пијац где сам радио, стављају наочаре и питају како сам прошао. Терали су ме да просим и често тукли, стављали у гепек аутомобила да би ме сакрили од полиције. Од малтретирања сам добио шећер, а полиција ме неколико пута приводила, али су ме пуштали – прича Милорад који није знао језик па ни могао да објасни шта је све доживљавао толике године. Чим је од пријатеља сазнао где му се налази брат Василије је обавестио полицију, а они на основу фотографије послали потерницу. Севда и Бранко су већ побегли кад су карабињери пронашли Милорада који је првим авионом послат у Београд, а да пре тога нико од породице о томе није био обавештен. Без пребијене паре у џепу, само са личном картом и пасошем, кренуо је Мишо према Краљеву, али се грешком укрцао у погрешан воз. Дуго му је требало да објасни полицији ко је и шта је, шта је све преживео и куда се упутио. Пре него што му се изгубио сваки траг Василије је покренуо иницијативу да „Магнохром“ помогне и изгради једну собицу у ромском насељу. И баш кад је требало да реши то питање, јер у стану од педесетак квадрата поред девет чланова породице није било места и за инвалида. Кад је Мишо нестао, нестала је и нада да би могао да добије обећану собицу. Поред зграде у Доситејевој улици Василије је направио помоћну просторију од тек неколико квадрата са намером да је претвори у летњу кухињу за поребе вишечлане породице у којој су поред супруге Милице син и кћерка

са својом децом. Лична карта Милорада Асановића потврђује да је настањен у Стадионској улици, а од повратка из Италије живи у привременом објекту који је требало да буде летња кухиња. Објекат од лима је изолован стиропором, а загрева се уз помоћ грејалице. Преко лета још и може да се поднесе, али у току зиме грејалица не може да створи потребну количину топлоте ма колико површина објекта била мала. Уз све то ни електро инсталација у згради зиданој пред крај четрдесетих година прошлог века не може да издржи велико оптерећење, па прети опасност од избијања пожара. Милорад је неписмен а оно мало пензије, коју је добио по повратку из Италије, по овлашћењу подиже снаха Милица.

- Он иде по улици, проси и испред цркве, а иако му не дозвољавам не могу да га спречим јер је навикао на то. Пензија од 12 хиљада динара није довољна ни за лекове, а нисмо ни знали да има шећер. Пошто је ћерка једном приликом мерила себи измерила је и њему и утврдила да достиже износ од 30,4. Одмах смо га одвели код лекара да би га после лечења на одељењу послали на десет дана у Врњачку Бању. Од тада сваке године иде у Бању, а инсулин му даје Милица – објашњава Василије чија месечна пензија после две исплате достиже 16 хиљада динара. Иако је гаража изолована температура се у њој током зиме не разликује много од спољашње. Због тога добар део дана, кад не проси по граду, проводи са братом и његовом породицом, а након што прими инсулин повлачи се у гаражу до следећег дана. Колико дуго ће то још бити у прилици зависи од реализације решења којим се Василију налаже да уклони бесправно изграђен објекат. Рок за то је истекао 1. фебруара, а дани након тога протичу у настојању да се пронађе начин за смештај тешког инвалида. Није било много користи од обраћања адвокату, а против решења може да се покрене управни спор пред Управним судом у Београду 30 дана након пријема решења. Асановићи немају ни

знања ни финансијских могућности да воде било какве спорове, па им остаје само да са стрепњом чекају дан кад ће доћи радници да руше гаражу. Имао је Милорад некада смештај у влажној вешерници поред санитарног чвора једне од зграда у суседству, и за то плаћао станарину, све док га одатле нису избацили. Василије не може да задржи сузу која се слива низ остарело лице док потврђује да су тек након тога уследиле муке млађег брата који већ десет година живи у гаражи. И док становнци овог дела Доситејеве улице једва чекају пролеће, и почетак радова на урбаној регенерацији, Асановићи стрепе. Много разумевања, кажу, није било ни у Центру за социјални рад у коме је службеник потврдио да га не интересује да ли ће Мишо да заврши на улици.

- Ишла сам тамо због сина и сазнала да има неко решење за Асановић Милорада. Није хтео да ми га да и рекао да дође лично и да га потпише, а кад је отишао рекао му да нема никаквог решења – прича Василијева супруга Милица. Велики је број оних који знају за тежину проблема, али нико не реагује. Неколико гаража у околини је већ срушено а остале су још четири, међу њима и Василијева кога посебно брине сазнање да нико не може поуздано да му потврди са које стране ће, и када, почети градња новог насеља. Одговор није могао да добије у инспекцијским службама ни у Комуналној полицији. Мало наде пружа савет да донесе потврду да се на брата води бар нешто у самачким зградама. Решење које је некада имао нико не зна где је, а није познато да ли га има било ко из овог дела насеља. Годинама су одатле одлазили они који су налазили бољи смештај, а долазили нови уз финансијску надокнаду дотадашњем станару. Василије има подрум у згради у којој станује али, сем што је неуслован, тешко може да буде место на коме би могао да живи тешки инвалид. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 21.2.2016.

73

Традиционално такмичење у витешком борењу

МАГАЗИН

21.2.2016.

ЧЕЛИЧЕЊЕ ЗА

74

А СРЕТЕЊЕ

75

- Повод за традиционално окупљање присталица српских вештина борења је настојање да се негују српска култура, традиција, обичаји и спорт у циљу јачања светосавске православне вере и витешког начина понашања и деловања. - Свебор дружина „Свети кнез Лазар“, иначе чланица Свебор савеза Србије, основана 2007. године са благословом епископа жичког Хризостома. – У категорији орлића титулом победника овенчао се Лазар Гвозденовић. – Међу соколовима је најбољи био Борис Довиловић из Београда, а у категорији орлова супериорно Краљевчанин Марко Пауновић

С

МАГАЗИН

21.2.2016.

вебор дружина „Свети кнез Лазар“ уочи Сретења сваке године организује традицонално такмичење под називом Челичење за Сретење, а четврто по реду ове године је први пут одржано на планини Гоч у сарадњи са истоименим Дечјим одмаралиштем. Повод за традиционално окупљање присталица српских вештина борења је настојање да се негују српска култура, традиција, обичаји и спорт у циљу јачања светосавске православне вере и витешког начина понашања и деловања. Челичење за Сретење обухвата надметање у неколико хајдучких дисциплина које укључују борбу на брвну, надвлачење клипка и конопца, бацање

76

ђулета и копља, гађање луком и стрелом, а специјалност овогодишњег такмичења било је Свебор рвање на снегу у коме такмичари учествују голи до појаса. Ова година се од осталих разликује и по томе што је посетиоцима пружена прилика, да порет такмичарског, присуствују ревијалном делу који укључује средовековно мачевање, гађање луком и стрелом и бацање ђулета. Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ у Краљеву већ осму годину негује витешки начин понашања, а поводом значајних празника окупља особе различитог узраста како би демонстрирали српске вештине борења и витешко понашање. Бољој спремности за такмичења доприносе редовни тре-

нинзи који се два пута недељно одржавају у сали Основне школе „Димитрије Туцовић“. У топлије доба године чланови дружине су редовни посетиоци различитх локација у природи где увежбавају старе и савладавају нове вештине борења. Двадесетак најактивнијих чланова предводи Иван Лазић који подсећа да је Свебор дружина „Свети кнез Лазар“, иначе чланица Свебор савеза Србије, основана 2007. године са благословом епископа жичког Хризостома, а како се темељи на светосавској философији и етици представља један од најхуманијих видова борења у свету. Главно оружје Свебора је молитва што је повод да свако вежбање почиње и завршава се њом и Карађорђевим по-

здравом. Свебор постоји у двадесетак градова Србије, а значајан је и као обновитељ традиционалног српског богојављењског пливања за Крст часни. Од када је овај обичај обновљен 1998. године 19. јануара на Богојављање окупља све више поклоника који пливају на рекама у многим градовима Србије, али и далеко изван земље. Поред Богојављењског пливања у Свебору се негује обележавање православних празника, сем Сретења и на Ђурђевдан, Видовдан и Цвети када се хајдучки витешки мегдани одржавају у Краљеву, Крагујевцу, Београду, Нишу, а окупљају децу из целе Србије са циљем неговања витешког начина понашања и деловања. Иако постоји скоро пуних осам година Свебор још није успео да добије улогу какву заслужује, а доказ је и изостанак финансијске подршке за организацију такмичења. Краљевачка дружина је јединствена и по томе што за рад са најмлађим категоријама чланова не наплаћује чланарину. То је препознато у Основној школи „Димитрије Туцовић“ која заљубљеницима у српске вештине борења без надокнаде уступа салу за вежбање. Где год су се појавили током претходних неколико година чланови Све-

бора су привлачили пажњу јавности атрактивним костимима насталим према аутентичним цртежима из периода Средњег века. Локална самоуправа није показала спремност да помогне ни у овом делу, па су приморани да опрему израђују сами и финансирају је личним средствима. Поједини делови намењени су тржишту, али нема претераног интересовања за куповину ван дружине.

- У удружењу имамо историчаре, докторе, људе различитих профила, а посебно стручњаке задужене за тематику средњег века. Костиме и делове оружја израђујемо на основу аутентичних цртежа и слика са фресака из манастира, а значајну помоћ нам пружају супруге и девојке наших чланова – каже Лазић. Међу њима је и студент биологије Јелена Даничић која је, после само пар тренинга којима је присуствовала као посматрач, постала активни члан и већ пуне три године активно учствује у креирању средњовековних костима, а добро је савладала гађање луком и стрелом. Није јој страно ни мачевање, а повод да се заинтересује је сазнање да је и у Средњем веку било жена ратница које су, по потреби свечану, одежду замењивале ратничком. Иако су млади више оријентисани на западњачке варијанте борилачких

вештина Свебор годинама доказује да има све више оних који предност дају домаћим. Лепо време уочи великог српског празника намамило је на Гоч и пријатеље из других дружина, а значајнијом од резултата сматра се прилика за још једно заједничко дружење. Иако последњи месец зиме више подсећа на пролеће учесници овогодишњег витешког надметања нису крили задовољство због чињенице да се испред хотела на Гочу задржало довољно снега за најатрактивнију дисциплину такмичења. У категорији орлића надметали су се најмлађи чланови дружине стари до осам година, а после збрајања резултата у појединачним дисциплинама титулом победника овенчао се Лазар Гвозденовић. У категорији нешто старијих соколова најбољи је био Борис Довиловић из Београда док је у категорији најстаријих орлова супериорно победио Краљевчанин Марко Пауновић. Овогодишње Челичење за Сретење обогатило је ревијално такмичење кувара у припремању гулаша, пасуља и купуса као увод у прикупљање добровољног прилога за лечење оболелог дечака. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 21.2.2016.

79

Протест чланова Краљевачког удружења писаца

МАГАЗИН

21.2.2016.

ГЛАС ПРОТИВ Н

80

- Краљевачко удружење писаца оштро реаговало на инертност локалне самоуправе у уклањању натписа који се оцењује руглом града. – Први не може да буде јубиларни, нити јубиларни први. – Спорна година настанка Срба и Француза. – Сумње у исправност текста на француском језику.

– Без сарадње два удружења писаца. - Оно што је написано у само једној реченици тешко може да прође некажњено ни у петом разреду основне школе

Н

авршава се година дана од тренутка када је, поводом одржавања меча Светске групе Дејвис купа, у марту прошле године најбољи светски тенисер Новак Ђоковић засадио јоргован испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића. Садња јоргована повод је за постављање постамента са плочицом која подсећа на овај догађај, а она је током скоро целе године била предмет разноразних коментара у негативном контексту на различитим местима, и предмет бурне расправе на седницама Скупштине града. Повод је напис који у Краљевачком удружењу писаца сматрају демон-

страцијом елементарне неписмености. Члан удружења Раде Велизаров Ерац потврђује да стилска и граматичка анализа дела натписа „први јубиларни јоргован“ потврђују више пута изречен став да нешто што је прво не може да буде јубиларно, а јубиларно не може да буде прво.

- У даљем тексту стоји поводом 765 година Срба и Француза. Јасно је „шта је песник хтео да каже“, али оно што је написано на овом постаменту значи да су Срби и Французи настали пре 765 година, да пре трога нису уопште ни постојали и да су заједно настали пре 765

година. И једна техничка грешка, доле пише „Kraljevo, mars 2014“. Краљево се налази на планети Земљи, а по овоме што пише овде испада да се налазимо на Марсу. Право је људи који о оваквим стварима одлучују да учествују у друштвеном животу, право је неписмених људи да учествују и у политичком животу, право је неписмених људи да бирају и да буду бирани. Лоше је ако се догоди да неписмени људи буду изабрани, а још је лошије ако писане трагове своје неписмености остављају испред здања које се зове Скупштина града – каже Ерац. У време кад је у Скупштини града

ЕПИСМЕНОСТИ вођена полемика око исправности натписа на постаменту грешку је признао и тадашњи заменик шефа Одборничке групе Српске напредне странке Милош Милишић и обећао да ће брзо бити исправљена. Како то није учињено у дугом периоду одборници Срђан Кнежевић и Раде Ерац су 25. маја прошле године прекрили српски део текста траком са натписом „нисмо сви неписмени“. Трака је истог дана уклоњена да би пролазницима који мало више обрате пажњу на оно што пише могли да прочитају како је Новак Ђоковић засадио први јубиларни јоргован поводом 765 година Срба и Француза. Ерац потврђује да је реакција за скупштинском говорницом имала за циљ да подстакне одговорне да преправе натпис у језичком смислу како не би представљао ругло испред зграде Скупштине града. Како спорни садржај текста још није исправљен још једном су реаговали чланови Краљевачког удружења писаца који нису могли да потврде шта је разлог због којег текст и даље стоји на постаменту.

- Сасвим је свеједно да ли неко игнорише упозорења, или намерно неће

да исправи грешку. Брука је подједнако велика, а ово што овде стоји је ствар елементарне неписмености. Ово је ругло и одраз нечега што говори о нама, а текст је преведен и на француски. Ако је на српском језику написано то што је написано онда ни у преводу на француски не може бити ништа боље – каже Ерац уз инсистирање да табла што пре буде замењена како не би представљала ругло. Краљевачко удружење писаца настало је пре отприлике пола године и окупља петнаестак интелектуалаца који иза себе имају између неколико и неколико десетина књига. У Краљеву већ дуже време делује и група писаца окупљена око Књижевног клуба, а између две групације нема готово никаквог контакта нити сарадње. Повод је уверење да је Књижевни клуб затворен за ширу јавност.

- Ради се о људима који су углавном запослени и који су, као што је рекао један од наших чланова, „писци библиотеке“, људи који су на својим позицијама већ годинама и који утичу на нека културна збивања у овом граду. Први човек тог удружења је господин

Милош Милишић који је уједно саветник градоначелника за културу, а то удружење је засебна целина и нема никакве везе са нашим – каже Ерац и најављује издавање више наслова чији су аутори чланови Краљевачког удружења писаца. То је повод да очекују равноправан третман локалне самоуправе, какав имају остали ствараоци, и финансијску помоћ на какву полажу право друга удружења. Уверени да је штета већ направљена краљевачки писци апелују да спорни натпис што пре буде уклоњен, а да ли ће то бити учињено зависи пре свега од спремности оних који су га поставили да признају грешку и, ако је могуће, исправе је јер оно што је написано у само једној реченици, каже Ерац, тешко може да прође некажњено ни у петом разреду основне школе. Ма колико да је у већини реченог у праву у једном ипак није. Испод српског дела текста исправно је написано „март 2015“. Оно „mars“ требало би да значи име месеца на францусном језику. Т. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 21.2.2016.

На репртоару Биоскопа „Кварт“ Робинзон Крусо На малом егзотичном острву папагај Тјуздеј живи у рају са својим пријатељима, али не престаје да размишља о свету изван острва. Након велике олује, папагај и његови пријатељи на плажи проналазе непознато створење Робинзона Крусоа и у њему одмах види карту за одлазак са острва и откривање непознатог света. Крусо ускоро постаје свестан да на пустом острву може преживети само уз помоћ папагаја и осталих животиња, а то ће бити тешко, будући да животиње не говоре као људи. Филм је синхронизован на српски језик а гласове главним јунацима позајмили су Никола Ракочевић, Димитрије Стојановић, Душанка СтојановићГлид, Јована Стипић, Владислава Ђорђевић... Филм се приказује до 24. фебруара, пројекције почињу у 17 сати, а улазница кошта 250 динара.

Палме у снегу Да ли сте некада волели толико снажно да вам се чинило да бисте за ту љубав могли умрети, али и убити? „Палме у снегу“, филм редитеља Фернанда Гонзалеса Молине заснован на бестселеру Луз Габас, управо је прича о љубави која нас враћа у колонијално доба Екваторијалне Гвинеје. Ово је филм о одрастању двојице мушкараца на афричким плантажама какаоа, где су многи Шпанци у колонијално доба потражили боље сутра. Забрањена љубав зачета у бурним временима преврата и необичним историјским околностима, повешће нас у незаборавно путовање кроз време и простор, учинивши да побегнемо из света који нас окружује и поверујемо како снагом воље и искрених осећања чак и палме могу процветати у снегу. Филм је на репертоару до 24. фебуара у пројекцијама у 21 сат по цени од 250 динара.

Дедпул Филм је заснован на Марвеловом стрипу о неконвенционалном анти-хероју Дедпулу, бившем оперативцу специјалних јединица плаћенику Вејду Вилсону. Када открије властиту болест у терминалној фази, одлучи да приступи тајном експерименталном програму. Подвргнут експерименту који се није смео догодити Вејд открива своје нове супер-моћи убрзаног исцељења и постаје свој алтерего Дедпула. Убрзо, неуништиви анти-херој на ивици разума, са новим способностима и смртоносним смислом за хумор, креће да лови људе који су му замало уништили живот. Пројекције почињу у 19 сати по цени улазнице од 250 динара.

83

Одржана пета по реду Сретењска трка у Ушћу

НАЈМАСОВНИЈА

МАГАЗИН

21.2.2016.

- На стази дугој шест стотина метара један до пет кругова истрчао 161 атлетичар из Прилужја, Ћуприје, Чачка, Новог Пазара, Краљева, Ушћа, Студенице, Врбе, Рашке, Трепче, Београда, Лепосавића, Косова Поља и румунског града Медијаша, а у посебној трци наступили су рудари Ибарских рудника, Рембаса и Штавља. - Сарадња Школског спортског клуба „Медијаш“ и ушћанске Основне школе „Милун Ивановић“ потписивањем Протокола о сарадњи подигнута на виши ниво

84

АТЛЕТСКА ТРКА

85

МАГАЗИН

21.2.2016.

С

86

амо дан након Белог кроса на старту пете по реду Сретењске атлетске трке у Ушћу окупила се српска атлетска елита појачана гостима из Румуније. Разврстани у шеснаест категорија на старту се појавио 161 атлетичар из Прилужја, Ћуприје, Чачка, Новог Пазара, Краљева, Ушћа, Студенице, Врбе, Рашке, Трепче, Београда, Лепосавића, Косова Поља и румунског града Медијаша, а у посебној трци наступили су рудари Ибарских рудника, Рембаса и Штавља. На стази дугој шест стотина метара такмичари разврстани у 16 категорија трчали су један до пет кругова, а са посебним интересовањем је и ове године очекивана трка рудара са којима је трчала и атлетска шампионка Амела Терзић. Ушће је на Сретење по пети бут било центар српске атлетике и још једном показало да има много тога што немају ни много већа места. Кад су прошле године у овај рударски градић на обали Ибра допутовали румунски атлетичари Сретењска трка је добила међународни карактер, а са-

радња Школског спортског клуба „Медијаш“ и ушћанске Основне школе „Милун Ивановић“ ове године је подигнута на виши ниво. Протокол о сарадњи су у име румунске школе потписали професор Василе Херман и директор Михаил Молдован, а у име домаћина директорка школе Силвана Васић. Међу седам румунских атлетичара на старту трке се појавила шампионка Румуније за прошлу годину, и петопласирана на првенству света за јуниоре, Јулија Зудор, а као промотер Амела Терзић коју после Белог кроса током ове године очекује низ значајних такмичења. Прво је дворанско првенство Србије, потом првенство Балкана након кога следе озбиљне припреме за Дијамантску лигу, Олипијске игре у Рио де Жанеиру и Европско првенство у атлетици. Директор Пете међународне атлетске трке Вучић Ђоковић потврђује да се ушћанска сврстава у ред најмасовнијих у Србији, а посебан квалитет су јој дали румунски атлетичари. Ученице првог и другог разреда ос-

новне школе трчале су један круг, а на циљ је прва стигла Милена Здравковић из Прилужја само неколико секунди испред Анђеле Панић из параћинског Борца и ћупријске Мораве Елене Радојковић. У категорији ученица трећег и четвртог разреда најбоља је била Саима Мурић из Новог Пазара која је линију циља након 600 метара прешла само три секунде пре суграђанке Вање Петровић док је треће место и бронзану медаљу освојила Теодора Павловић из чачанске Слободе. У категорији најмлађих мушкараца стазу од 600 метара најбрже је претрчао члан Слободе Новак Миросавић док су нешто спорији били Страхиња Андрић из ушћанске Основне школе „Милун Ивановић“ и Лука Дражовић из Основне школе „Стефан Немања“ у Студеници. У категорији ученика трећег и четвртог разреда стазу је најбрже претрчао Вахид Гицић из Новог Пазара, а који секунд касније кроз циљ су прошли Маријан Милованковић из Чачанског атлетског клуба и Василије Савановић из Прилужја. Ученице петог и шестог разреда

трчале су два круга укупне дужине 1.200 метара, а кроз циљ је прва прошла Дејана Милосављевић из Рашке коју су у стопу пратиле Анђела Марковић из ћупријске Мораве и Барбара Станковић из параћинског Борца. На стази исте дужине опробале су се ученице седмог и осмог разреда, а најбољи резултат је остварила Лидија Петровић из Новог Пазара која је циљну равнину прешла пет секунди испред Сање Ђоковић из чачанског ЧАК-а. Треће место припало је гошћи из Румуније Андри Тодоран. Као што се очекивало најбољи у категорији ученика петих и шестих разреда је и овога пута био Хамза Ханић из Новог Пазара иза кога су у циљ утрчали атлетичари чачанске Слободе Алекса Јовић и Коста Миросавић. Од деветнаест такмичара у категорији најстаријих основаца најбољи је био Стефан Минић из Лепосавића кога је до пред сам циљ у стопу пратио Амел Џаковац из Новог Пазара док је треће место припало Алекси Милановићу из ћупријске Мораве. Јуниорке и сениорке су кренуле

заједно са старта, а после три круга и 1.800 метара у категорији млађих ателтичарки убедљиво је победила је Елведина Зорнић из Новог Пазара испред румунске атлетичарке Јулије Зудор и суграђанке Амре Терзић. У категорији сениорки су наступиле само две такмичарке, Теодора Симовић из Новог Пазара и Јована Џамбасовић из Чачанског атлетског клуба и освојиле прво и друго место. Три круга су трчали и јуниори, а најбољи је био атлетичар Мораве из Ћуприје Ђорђе Миладиновић кога су у стопу пратили Иван Шмиговић из Лепосавића и Душан Крстић члан Борца из Ћупприје. Сениори и ветерани су трчали пет кругова, а после претрчаних три хиљаде метара од шест пријављених на циљ је први стигао румунски атлетичар Роман Рареш. Нешто Слабији су били Харис Ајдаревић из Новог Пазара и Иван Цветковић из Косова Поља. Ветерани су се надметали у три старосне групе. Од петорице старих између 40 и 50 година убедљиво најбољи је био Краљевчанин Живан

Драговић. Друго место је освојио Томаш Миросавић из чачанске Слободе, а треће Дејан Димитријевић из Прилужја. У категорији атлетичара старих између 50 и 60 година наступио је Мирко Анђелковић, а оних који су стариј од 60 Драган Вучковић из Ушћа и Перо Мијатовић из Соколца. Са посебним интересовањем очекивала се најатрактивнија трка рудара на 600 метара за коју је пријављено дванаест такмичара. Најбољи је био Дарко Пешић из Ибарских рудника који је циљ прешао тек који секунд испред колеге Слободана Ђорђевића. Треће место је припало рудару рудника Рембас Игору Ђорђевићу. Организатори атлетске трке су Удружење грађана „Општина ушћанска“ и Месна заједница Ушће, генерални покровитељи су град Краљево и Јавно предузеће Подземна експлоатација Ресавица, а помоћ су и ове године пружила и краљевачка јавна предузећа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

88

МАГАЗИН 21.2.2016.

89

90

МАГАЗИН 21.2.2016.

Реализацију пројекта „Бирам живот“ подржава

91

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

21.2.2016.

ПОГОРШАЊЕ У ОБЛА

92

С

а првим лепим данима након затишја током зиме изгледа да су се пробудили и суграђани склони вршењу кривичних дела. О томе сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 8. до 14. фебруара који потврђује да је овај број у односу на претходну недељу удвостручен. Од укупно 43 колико су евидентирали припадници Криминалиситичке полиције девет је сврстано у област привредног, а 34 област општег криминала. Нешто активнији него обично у откривању

починилаца били су чувари реда којима су познати извршиоци скоро половине, или двадесет, кривичних дела. Појачана активност је приметна и у области јавног реда и мира у коме је евидентирано двадесет прекршаја од којих пет туча и петнаест других који се у полицијској терминологији третирају као остали. Након релативно мирне недеље са само пет саобраћајних незгода уследила је следећа у којој је овај број скоро удвостручен, а од укупно осам, колико су евидентирали припадници

Саобраћајне полиције, две су као последицу имале повређена лица, а шест само материјалну штету. Две особе су задобиле лакше телесне повреде, а материјална штета је процењена на 230 хиљада динара. Током минуле недеље забележено је 393 прекршаја оних који се нису придржавали прописа у саобраћају што је за само три више него седам дана раније. Слику стања безбедности на подручју Краљева употпуњава податак да припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису имали потребе да ин-

АСТИ БЕЗБЕДНОСТИ

тервенишу.

Канабис и чоколада Припадници Министарства унутрашњих послова су на Заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“, у месту Муре код Рашке, запленили два килограма и 58 грама канабиса и тако пресекли још један ланац трговине наркотицима са подручја Аутономне покрајине Косово и Метохија. Полиција је, приликом контроле комбија марке „мерцедес“ крагујевачке регистрације, код тридесет-

трогодишњег путника А.Ђ. из Краљева, пронашла пет пакета облепљених селотејп траком са 2.058 грама биљне материје за коју се сумња да је канабис. Том приликом ухапсили су и, по налогу заменика вишег јавног тужиоца у Краљеву, задржали до 48 сати А.Ђ, због основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Припадници полиције су на истом месту запленили слаткише у вредности од око два милиона динара и тако пресекли још један канал шверца

робе. Приликом контроле путничког моторног возила „фолксваген шаран“ новопазарске регистрације, којим је управљао тридесетосмогодишњи М.В. из Косовске Митровице, пронашли су 304 пакета чоколаде и кондиторских производа без неопходне документације. Због основа сумње да је извршиo кривично дело недозвољена трговина, против М.В je поднета кривична пријава Основном јавном тужилаштву у Рашки, а пронађену робу и возило су уз потврду привремено одузели припадници пореске полиције. Т.Р.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 21. E 27. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

21.2.2016.

21. фебруар

94

1613. — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт дошла династија Романов.

1848. — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса.

1911. — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД.

1916. — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника.

1921. — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара.

1941. — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом.

1943. — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање "Мач части" за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату.

1947. — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву "инстант-камеру", полароид.

1958. — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.

1972. — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчко-

кинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности.

1973. — Израелски ловац је изнад Синајске пустиње оборио либијски путнички авион, усмртивши 108 особа.

1974. — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум.

1983. — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи.

1992. — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци.

1997. — Присталице и симпатизери српске коалиције "Заједно", који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звезда-петокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.

2001. — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију.

2002. — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у

прву посету једног председника САД Кини после 30 година.

2003. — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.

22. фебруар 1784. — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, "Кинеска царица". У Кину стигао 28. августа.

1819. — САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис.

1828. — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван.

1848. — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III. 1862. — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држава Америке.

1882. — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством.

1913. — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадера и потпредседник Пино Суарес.

1966. — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и на-

редио хапшење пет министара.

1967. — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату.

1979. — Карипско острво Санта Лусија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта.

1980. — Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту.

1993. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ.

1997. — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана.

1997. — У свом билтену "Члирими", једна од оружаних групација косовских Албанаца "Национални покрет за ослобођење Косова" позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором.

2001. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993.

2002. — У сукобу с Владиним снагама убијен Џонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи.

2004. — Британац Ричард Меј, председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула.

2006. — Јапанска свемирска агенција лансирала у орбиту сателит који ће мапирати небо користећи филтере са инфрацрвеним таласним дужинама. У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти,

а могуће да ће се износ попети и до 40 милиона фунти. Џамија Ал Аскари у ирачком граду Самари делимично оштећена у експлозији подметнуте бомбе.

2014. — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регуларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај Врховна рада Украјине је једногласно сменила председника Виктора Јануковича, испунивши један од главних захтева Евромајдан протеста.

23. фебруар 1574. — У Француској избио пети верски рат католика и протестаната.

1821. — Александрос Ипсилантис је у Јашију подигао рат за незавиност Грчке од Османског царства.

1836. — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеза де Санта Ане почело опсаду тврђаве "Аламо" у Тексасу. Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци погинули.

1847. — Америчке трупе под командом генерала Захарија Тејлора су поразиле мексичку војску генерала Антонија Лопеза де Санта Ане у бици код Буена Висте.

1866. — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза, приморан да абдицира и напусти земљу.

1898. — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске, под насловом "Оптужујем", у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса.

1903. — Финализован је Кубанско-

95

21.2.2016.

МАГАЗИН

96

амерички уговор, којима је САД дозвољено да од Кубе изнајме залив Гвантанамо.

1905. — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб "Ротари".

1919. — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку "Борбени одреди".

1927. — Немачки теоријски физичар Вернер Хајзенберг је написао писмо колеги Волфгангу Паулију у коме је први пут описао свој принцип неодређености.

1938. — У Кувајту откривено прво налазиште нафте.

1942. — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији.

1944. — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југославије у Другом светском рату.

1945. — Током битке за Иво Џиму, група америчких маринаца је освојила врх планине Сурибачи и фотографисала подизање америчке заставе.

1945. — Удружене филипинске и америчке снаге су ослободиле Манилу.

1958. — Кубански устаници су киднаповали петоструког првака Формуле 1 Хуана Мануела Фанхиа.

1959. — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру.

1970. — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта.

1981. — У покушају државног удара и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније.

1991. — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта.

1994. — Бошњаци и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине.

1999. — Преговори српских власти

и косовских Албанаца у Рамбујеу код Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова.

1999. — Лавина је уништила аустријско село Галтур, усмртивши 31 особу.

2001. — У Београду ухапшен Радомир Марковић, шеф Државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића. Председници Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље.

2003. — У Бангладешу избили протести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле.

2006. — Преко 100 особа погинуло у Ираку у насиљу које је услидило након постављања бомбе у џамију Ал Аскари. Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров тржнице. Зграду тржнице пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. када је погинуло 28 особа.

2008. — Бомбардер B-2 Спирит Америчког ваздухопловства се грушио на Гваму, што представља први оперативни губитак овог авиона.

24. фебруар 303. — Галерије је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства.

1389. — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили њиховог краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарета I постала владар Данске и Шведске.

1525. — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији, употребивши први пут

у историји ратовања пушке аркебузе. Погинуло је око 14.000 војника, а француски краљ Франсоа I је заробљен.

1537. — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље.

1804. — У селу Дрлупа на Космају дошао Аганлија на преговоре са Карађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са Турцима Бој у Дрлупи. Аганлија је претрпео пораз.

1848. — У Лондону, на немачком језику, објављен "Комунистички манифест", који су, према одлуци Конгреса тајног радничког удружења "Савеза комуниста" одржаног у Лондону у новембру 1847, написали Карл Маркс и Фридрих Енгелс.

1868. — Конгрес САД покренуо, први пут у америчкој историји, поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона. Оптужен за кршење Устава, Џонсон је био приморан да се наредне године повуче са председничког положаја.

1917. — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка

обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама.

1938. — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона чекиње за четкицу за зубе.

1945. — Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана. Америчке трупе, у Другом светском рату, ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом.

1946. — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.

1966. — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума, под чијим је вођством Гана 1957. године стекла независност од Велике Британије. Пуч под вођством поручника Џерија Ролингса извршен је током Нкрумахове посете Кини.

1974. — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши

Источни Пакистан) као независну државу.

1989. — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. "божанског порекла", а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата.

1991. — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту.

1996. — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи.

1998. — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.

2000. — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго.

2001. — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора.

2002. — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља.

2003. — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа. Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993.

2006. — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.

25. фебруар 139. — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија, фактички га прогласивши својим наследником.

493. — Одоакар је предао Равену

после трогодишње опсаде и сложио се да преговара о миру са Теодориком Великим.

1570. — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви.

1784. — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“.

1797. — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије.

1815. — По налогу Сулејман-паше Скопљака, убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму.

1885. — Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар.

1921. — Црвена армија је ушлa у Тбилиси, главни град Демократске Републике Грузије и истог дана проглашена Грузијска Совјетска Социјалистичка Република.

1948. — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. Овај догађај назван је "фебруарски удар".

1954. — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, његов близак сарадник приликом обарања краља Фарука I у јулу 1952.

1956. — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је тзв. Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.

1964. — Победом над Сонијем Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу. Титулу је потом девет пута узастопно успешно одбранио, а одузета му је

97

21.2.2016.

МАГАЗИН

98

1967. судском пресудом због одбијања да буде мобилисан за рат у Вијетнаму.

1968. — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам.

1972. — Совјетски васионски брод „Луна 20" вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла.

1974. — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије.

1991. — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран. Погинуло је 28 војника, а већи број је рањен.

1993. — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године.

1994. — Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти.

2000. — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца.

2000. — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодиорала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима.

2003. — У експлозији бомби у колумбијском конзулату и шпанској амбасади у Каракасу (Венецуела), повређено је пет особа. Експлозије су уследиле два дана после оптужби за мешање у унутрашње послове Венецуеле, које је председник те земље Хуго Чавез Фриас изнео на рачун Шпаније и Колумбије.

26. фебруар 1233. — Монголи су након вишемесечне опсаде заузели Кајфенг, престоницу династије Ђин.

1531. — У земљотресу у Португалу погинуло неколико десетина хиљада људи, срушен велики део Лисабона и

неколико других градова.

1815. — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба и уз помоћ групе следбеника вратио се на власт у Француској. Његова друга владавина, названа "Сто дана", окончана у јуну после војног пораза код Ватерлоа.

1852. — Британски војни транспортни брод "Биркенхед" потонуо у заливу Симон уз обалу Јужне Африке, а живот изгубило 485 људи.

1885. — Представници 15 земаља на конгресу у Берлину, Афричка конференција, који је организовао немачки канцелар Ото фон Бизмарк, договорили се о подели централне и источне Африке.

1901. — Вође Боксерског устанка у Кини Чи Хсуи и Хсу Ченг Ју јавно погубљени одсецањем главе.

1909. — Турска признала аустроугарску анексију Босне и Херцеговине.

1915. — Немци у Првом светском рату, у борби против Француза код Маланкура, први пут у историји ратовања употребили бацаче пламена.

1916. — Немци су у Првом светском рату потопили француски теретни брод "Прованса II". Погинуло 930 људи.

1935. — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира.

1935. — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар.

1936. — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу "народног возила", "фолксваген".

1952. — Премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил саопштио да је Велика Британија произвела атомску бомбу и да ће је испробати у Аустралији.

1960. — Умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, члан свих словенских академија. Оснивач српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе.

1980. — Египат и Израел успоста-

вили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље.

1990. — Под вођством Виолете Бариос де Чаморо, удружена листа 14 опозиционих партија Никарагве добила изборе победивши сандинисте председника Данијела Ортеге.

1993. — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи.

1995. — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка "Беринг", једна од најстаријих и најугледнијих британских банака.

2001. — Скупштина Југославије укинула указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада.

2002. — Скупштина Србије усвојила измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна.

2004. — У авионској несрећи код Мостара погинуо председник Македоније Борис Трајковски и чланови делегације који су с њим путовали на међународну конференцију о инвестирању у БиХ.

2006. — На Олимпијском стадиону у Торину у недељу су службено затворене 20. Зимске олимпијске игре.

2007. — Међународни суд правде донео ослобађајућу пресуду за СЦГ у случају „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе“.

27. фебруар 380. — Император Теодосије I, заједно са својим савладарима Грацијаном и Валентинијаном II, је објавио своју жељу да се сви римски грађани преобрате на хришћанство.

1560. — Енглеска и Лордови конгрегације су потписали споразум из Бервика, којим ће се Французи истерати из Шкотске.

1617. — У селу Столбово, склопљен мировни уговор између Шведске и Русије. Швеђани су вратили Русији подручје Новгорода и признали династију

Романових, али су задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Северног рата.

1801. — Вашингтон је потпао под надлежност америчког Конгреса по одредбама Органског закона.

1829. — Војска Велике Колумбије под командом Антонија Сукреа је поразила перуанску војску у бици код Таркија.

1844. — Доминиканска Република постала независна од Хаитија.

1876. — У Крагујевцу су избили радничке демонстрације Црвено барјаче након неуспеле смене радикалско-социјалистичке општинске управе.

1881. — Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци.

1900. — Британске трупе под командом лорда Хорејшија Киченера однеле су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга.

1900. — Основана британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром.

1905. — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.

1933. — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента.

1939. — Велика Британија и Француска признале владу генерала Франциска Франка у Шпанији.

1951. — Ратификован је 22. амандман на устав САД, којим је број мандата америчких председника ограничен на два.

1952. — Одржана прва седница УН у новом сталном седишту светске организације у Њујорку.

1963. — Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре. Оснивач и вође Револуционарне доминиканске партије, Гавињо је од 1930. живео у избеглиштву.

1976. — У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на упра-

вљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио је прогласио Сахарску Арапску Демократску Републику.

1993. — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу.

1994. — У експлозији бомбе у маронитској католичкој цркви у Либану погинуло је десет и рањено 60 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени.

1996. — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994.

1999. — Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле су да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се седам милиона налази на простору бивше Југославије. Према овим подацима експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90 одсто цивили, међу којима је највећи број деце.

2002. — Више од 60 људи погинуло је, када су муслимански екстремисти напали воз са хиндуским националистима у Индији.

2003. — Трибунал у Хагу изрекао је бившој председници РС Биљани Плавшић казну од 11 година затвора и она је упућена на издржавање казне у шведски затвор Хинсеберј. Плавшићева је крајем 2002. године признала кривицу за прогон несрпског становништва током рата у БиХ. Демографи Уједињених нација смањили су своје раније прогнозе о насељености планете за 2050. годину, са 9,3 на 8,9 милијарди, због повећања смртности људи од АИДС-а.

2006. — Пред Међународним судом правде у Хагу почела расправа по тужби БиХ против Србије и Црне Горе за агресију и геноцид.

2014. — Отворена је трећа продавница H&M у Србији, а прва у Новом Саду, у БИГ Шопинг центру.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs