MagazIN 212

Краљевски

Година IV * Број 212 * 7. фебруар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

7.2.2016.

У овом броју: На провери рад установа Захуктавање на почетку године Ускоро летови са „Мораве“ Политичке и друге игре Једносатни штрајк упозорења Тридесет пет корака до циља Краљево и време тајкунизације

2

8 10 18 26 32 40 48

Свака цигарета смета На Ибру ћуприја Краљевчанке у визуелној уметности На репертоару Биоскопа „Кварт“ Дани врхунског тениса Убедљива предност Шпаније Повећан број саобрачајних незгода Времеплов

56 64 72 76 80 86 90 94

3

4

МАГАЗИН 7.2.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

5

6

МАГАЗИН 7.2.2016.

Јануар 2016.

7

Четрдесет девета седница Градског већа

МАГАЗИН

7.2.2016.

НА ПРОВЕРИ Р

8

- Маратонска седница Градског већа прекидана због штрајка упозорења запослених у јавнм сектору. – На седници Скуштине града наредне недеље планове рада и финансијски планови установа чији је оснивач град. – На листи чекања за упис у обданиште 150 деце. – Родитељима финансијска помоћ од две хиљаде динара током шест месеци.

– И верске заједнице на буџету. – Пројектно финансирање спорта еуобичајено дуг предлог дневног реда од чак 24 тачке пред почетак заседања проширен је за још четири што је четрдесет девету седницу Градског већа учинило неуобичајено дугом, па се протегла од раних јутарњих до поподневних часова. Томе је допринео и прекид због штрајка упозорења радника запослених у градској администрацији.

Н

Уочи првог овогодишњег заседања Скуштине града, наговештеног за 11. фебруар, пред одборницима се нашло разматрање решења и давање сагласности на планове рада и финансијске планове установа чији је оснивач град, Туристичке организације Краљева, Спортског центра „Ибар“, Дома културе „Студеница“ из Ушћа, Краљевачког позоришта, Народне библиотеке

„Стефан Првовенчани“, Историјског архива, Народног музеја, Дечјег одмаралишта „Гоч, „Апотеке Краљево“, Предшколске установе „Олга Јовичић– Рита“, Центра за социјални рад, Дома здравља „Краљево“, Културног центра „Рибница“ и Завода за заштиту споменика културе. Чланови Градског већа су разматрали нацрте одлука о суфинансирању

програма рада удружења, о приступању изради Локалног акционог плана за младе, давању сагласности на Извештај о реализацији Програма рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде, Извештај о раду Градског штаба за ванредне ситуације за претходну годину, Нацрта закључка о усвајању годишњег Плана рада Градског штаба за ванредне ситуације за ову. На дневном реду су се нашли још предлози закључка о давању сагласности на предлог Програма пописа незаконито изграђених објеката на територији града, програма давања у закуп грађевинског земљишта у јавној својини, решења о распореду коришћења буџетских средстава Дома здравља „Краљево“ за текуће и капиталне трансфере на нивоу Републике за ову

годину. Разматран је и предлог решења о отуђењу једне катастарске парцеле и решења о образовању Комисије за давање предлога скупштинске одлуке о размени непокретности. Финансирање програма удружења грађана проширено је и на верске заједнице, а из буџета града за све планирано дванаест милиона динара. Суфинансирању спорта намењено је четрдесет милиона динара од којих три за редовно, а тридесет за програмско, финансирање и седам милиона динара за посебне програме. Градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује очекивање да ће на једној од наредних седница Градског већа бити расписан конкурс за програмско финансирање спорта. Незадовољство које дуго тиња међу члановима савета месних зајед-

ница повод је за одлуку да се на првој следећој седници Скупштине града од одборника затражи сагласност како би њихови председници добили извесну накнаду за рад. Повод за то је податак да током рада имају одређене трошкове који се углавном односе на плаћање телефонских рачуна. Месецима су пре пуштања у рад новог градског вртића на Ратарском имању челници странака које су чиниле већину у локалном парламенту тврдили да ће напокон бити укинуте листе чекања и да ће за сву децу бити довољно места. Податак да сто педесеторо деце и даље чека на смештај у неки од објеката овог типа повод је за предлог да се њиховим родитељима помогне месечним износом од две хиљаде динара у трајању од шест месеци. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

РАД УСТАНОВА

9

7.2.2016.

Где смо били и шта смо радили у јануару 2016?

МАГАЗИН

ЗАХУКТАВАЊЕ НА ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ 10

- Градски челници на почетку године присуствовали традиционалној атлетској трци у Мрсаћу, два пута посетили породилиште, посматрали Богојављенско пливање за Часни крст. – У јануару две седнице Градског већа. – После пропуста с краја претходне године на Тргу српских ратника организован дочек Нове године по Јулијанском календару. – Исправљена грешка везана за обавештавање грађана о активностима везаним за елементарну непогоду. – Почело пријављивање најновије генерације основаца. – Словенци на прослави Савиндана. – Завршен конкурс за суфинансирање пројеката удружења грађана

11

ануар је одувек важио за месец у коме нема превише активности челника локалне управе, а први догађај којима присуствује градоначелник Краљева са сарадницима је традиционална Новогодишња трка у Мрсаћу. Само два дана касније медији су позвани да испрате његову посету краљевачком породилишту, где је са сарадницима и представницима Црвеног крста, уручио пригодне поклоне прворођеним бебама у овој години и њиховим мајкама. Уочи празника рођења Христовог, на Бадњи дан, 6. јануара 2016. године, градоначелник града Краљева Томислав Илић је, опет са сарадницима, присуствовао вечерњој служби са освећењем бадњака, коју је у Храму Светог Саве служио Његово преосвештенство епископ жички господин Јустин са свештенством. Пре службе, у 17.45 часова у порти испред Храма, градоначелник Краљева и старешина Храма Светог Саве протонамесник Ра-

МАГАЗИН

7.2.2016.

Ј

12

доја Сандо дали су изјаве за новинаре. Градоначелник је истог дана честитао Бадњи дан и Божић суграђанима – верницима који највећи хришћански празник славе по Јулијанском календару - Да у миру, благостању, здрављу, љубави и слози проведемо Бадњи дан и највећи хришћански празник Рођења Христовог. Да, у толеранцији, међусобном поштовању, разумевању и уважавању, живимо у својим домовима и допринесемо радости заједничког живљења у нашем граду Краљеву. Мир Божји – Христос се роди! – записано је у честитки коју је потписао градоначелник Краљева Томислав Илић У петак 8. јануара у 14 часова градоначелник је са сарадницима посетио краљевачко породилиште на другом спрату Опште болнице „Студеница“ и даривао три прворођене бебе на Божић и њихове мајке. На дневном реду четрдесет седме седнице Градског већа нашло се тек

осам тачака од којих две које се односе на извештаје Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за октобар и новембар прошле године. Чланови Градског већа потврдили су да у корист ЈКП „Чистоћа“ треба отуђити радну машину за чишћење снега прибављену у спроведеном поступку јавне набавке мале вредности, а у корист МУП Републике Србије – Полицијска управа Краљево опрему прибављену у спроведеним поступцима јавне набавке мале вредности. Безбедносно-информативној агенција Краљево град је поклонио аутоматску рампу. Како је пред крај децембра изостао организовани дочек Нове године на тргу у центру града, с образложењем да су паре потрошене за набавку 25 тезги за продају различите робе на истом овом месту, градски челници су

краљевачке привреднике. Након што је 6. јануара најављен прелазак градоначелника у табор напредњака, и прекора потпредседника Извршног одбора странке да јавност није прописно обавештена о последицама падавина од два дана раније, грешка је исправљена након другог налета снежне олује. Тако су у понедељак, 18. јануара у 12 часова у сали 2 Градске управе градоначелник и командант Градског штаба за ванредне ситуације, и начелник Одељења за ванредне ситуације Радоица Кочовић новинарима представили извештај са управо одржане седнице штаба у вези са тренутним временским приликама на територији града. Дан касније је, на празник Богојављења Господњег, у 12 часова код Дома технике одржано пливање за Часни Крст у реци Ибру чији су организатори Црквена општина при храму Свете Тројице и Црквена општина при храму Светог Саве, а суорганизатор град Кра-

љево. Пливачи су већ од 8 ујутру присуствовали Светој Литургији у цркви Свете Тројице, а затим у 11,30 у литији кренули ка кеју до места на коме је одржано такмичење. Пливаче је пред старт благословио Његово преосвештенство епископ жички господин Јустин и пригодном беседом се обратио сабраним верницима. Већ следећег дана је одржана четрдесет осма седница Градског већа на којој су, пре преласка на дневни ред, усвојени изводи из записника 44, 45 и 47. седнице. Већници су подржали нацрте одлуке о усвајању Локалног акционог плана развоја града Краљева за период 2016 – 2017. године, одлуке о усвајању Локалног акционог плана запошљавања града Краљева за 2015. годину, и одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета града за претходну годину. Једногласно су подржани предлози решења о распо-

Фото: М. Радовановић

се потрудили да исправе грешку па је одлучено да, под покровитељством града Краљева, у среду, 13. јануара на Тргу српских ратника буде организован дочек православне - српске Нове године. Концерт на Тргу српских ратника одржали су Бане Лалић и музичка група МВП, а као предгрупе наступили су краљевачки извођачи „Гама зрак“ и „Goodwill“. Почетак концерта је најављен за 21 час, а у поноћ ватромет са Хотела „Турист“. Представници медија су обавештени да ће тим поводом градоначелник дати више информација на конференцији за новинаре у уторак, 12. јануара у 11 часова. Бане Лалић и бенд МВП, су на Тргу српских ратника имали тонску пробу у среду од 17 часова, а у то време били на располагању за давање изјава новинарима и снимање кадрова. Први дан нове године по Јулијанском календару повод је да градоначелник Краљева приреди коктел за

13

7.2.2016.

МАГАЗИН

14

дели средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката у овој години, и потреби да се распише конкурс за распоређивање средстава којима се суфинансирају пројекти за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. Разматрани су предлози решења о измени Решења о образовању Комисије за давање у закуп станова изграђених на основу Програма изградње станова за социјално становање, о давању у закуп пословног простора на локацији „Кеј“ Удружењу параплегичара Рашког округа и Међуопштинској организацији савеза слепих Србије, давању сагласности „Делфи књижаре“ ДОО Београд за извођење радова на санацији и адаптацији пословног простора као и за постављање пет контејнера на јужном делу у Стадионској улици за потребе привременог смештаја социјално угрожених лица. Предлогом решења о утврђивању распореда коришћења средстава из буџета града као дотације невладиним организацијама, спортским организацијама и спортским удружењимаје припало 40 милиона динара. Градоначелник Краљева је 19. јануара расписао јавни позив за суфи-

нансирање пројеката удружења грађана од јавног интереса којима је намењено шест милиона динара. Јавни интерес обухвата области борачко-инвалидске заштите, хуманитарних програма, екологије, задовољења потреба младих, културе, програме заштите људских права и друге програме којима се задовољавају јавне потребе. Право учешћа по јавном позиву имају удружења која су регистрована у складу са Законом о удружењима, чија су седишта на територији града Кра-

љева и чији буџети за реализацију пројеката износе најмање 50 хиљада динара, а највише два милиона динара. Потврђено је да се неће разматрати пријаве удружења која нису оправдала средства по претходном јавном позиву, и да подносиоци пројеката не могу бити политичке странке и друга удружења основана ради остваривања политичких циљева. Удружења могу поднети само једну пријаву пројекта из једне области, а

могу конкурисати у више области у складу са својим програмским циљевима дефинисаним Статутом. Као последњи дан за подношење предлога пројеката одређен је 1. фебруар, а учесницима остављено десет дана од објављивања да на званичном сајту града Краљева преузму а потом попуне одговарајуће обрасце. Одлуку по јавном позиву донеће Градско веће града Краљева у року од 20 дана од истека рока оглашавања, а она је коначна и биће објављена на званичном

сајту града и огласној табли Градске управе. Поводом школске славе Светог Саве, у уторак 26. јануара у 12 часова, у свечаној сали Градске управе града Краљева, градоначелник је са сарадницима уручио књиге најбољим ученицима основних и средњих школа са територије града. На пригодној свечаности химну Боже правде извеле су ученице Основне музичке школе „Стеван Мокрањац“ Ивана Драгањац и Миљана Пантовић, а „Баладу“ Пјетера

Гација Огњен Вујанац, ученик V разреда виолине у класи професора Анушке Николић, уз клавирску сарадњу Сузане Сајић. Гост Краљева поводом Савиндана била је делегација слевеначког града Марибора. Делегацију коју чине представници града, једне основне школе која је недавно са краљевачком ОШ „Четврти краљевачки батаљон“ потписала споразум о сарадњи, и из области туризма, примили су градоначелник Томислав Илић и председник Скупштине града Сретен Јовановић са сарадницима. Пред крај месеца медијима је упућен захтев да емитују обавештење којим се позивају родитељи деце рођене у периоду од 1. марта 2009. до 1. марта 2010, која су стасала за упис у први разред школске 2016/17. године да пријаве своју децу у Одељење за друштвене делатности Градске управе града Краљева у канцеларију број 308А, III спрат, ради евидентирања за упис у школу. Евидентирање траје до краја фебруара, а потребно је да родитељи доставе на увид личне карте, а расељена лица са Косова и Метохије картон о месту боравишта. Т. Радовановић

15

16

17

Формирано јавно предузеће Аеродроми Србије

УСКОРО ЛЕТОВИ

МАГАЗИН

7.2.2016.

- Скоро отварање Аеродрома „Морава“ за саобраћај нема било какве везе са политиком, посебно не са предстојећим изборима. – Аеродром као развојна шанса за неколико округа који се наслањају на Рашки и прилика да производи са овог подручја, првенствено пољопривредни, брже стигну до светских тржишта. - Од активирања цивилног ваздушног саобраћаја са ове локације очекује се да битно утиче на интензивнији развој туризма. - Аеродром „Морава“ може да прихвати авионе са распоном крила до 36 метара. - Надлежне комисије су потврдиле да постоје услови за добијање потребниих сертификата и дозвола за почетак рада. - У наредних петнаест година, захваљујући аеродрому, аутопуту и реконструкцији пруге, Краљево центар туризма и пољопривреде

18

И СА „МОРАВЕ“?

19

раљевчани су одавно огуглали на различита обећања, посебно она која се везују за отварању значајних инфраструктурних објеката у какве се убраја Аеродром „Морава“. Зато ни последње информације да је коначно основано јавно предузеће „Аеродроми Србије“, у које је укључен и краљевачки аеродром, није изазвала посебно интересовање јавности. Иако је током претходне године министарка саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић најављивала ову могућност, а пуштање у редован саобраћај због тога померан неколико пута, пред крај године је потпредседник Извршног одбора Српске напредне странке потврдио да је почетак рада краљевачког аеродрома на дугачком штапу. Први цивилни летови са овог аеродрома најављени су некако у ово време пре пуне четири године кад је то требало да буде ударни адут демократа пред локалне изборе. Испоставило се да ни то није било довољно за потребно поверење бирача, а након промене власти прича о отварању је

МАГАЗИН

7.2.2016.

К

20

разводњавана до мере да је мало ко сматрао озбиљном, ма колико да су у градњу контролног торња и аеродрмске зграде уложена значајна средства. Промена власти на републичком нивоу била је повод за одустајање од турске донације за проширење и продужење полетно слетне стазе, што је потврдио и министар Велимир Илић, а прича о отварању аеродрома, по уверењу највећег броја Краљевчана, остављена за неке друге изборе. Начелник Рашког управног округа Небојша Симовић почетком ове недеље демантује наводе да скоро отварање аеродрома има било какве везе са политиком, посебно не са изборима. То је пре свега развојна шанса за неколико округа који се наслањају на Рашки и прилика да велики број производа са овог подручја, првенствено пољопривредних, брже стигне до светских тржишта и тако постигне бољу цену. То је у јулу прошле године потврдио састанак у Врњачкој Бањи са председницима општина, градоначелницима и привредницима са територије округа који су препознали

стратешки интерес да се аеродром отвори за цивилни, а потом и карго саобраћај. На основу закона о привредним друштвима и влади Влада Србије је донела одлуку као основу да 2. фебруара у регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре буде уписано друштва са ограниченом одговорношћу „Аеродроми Србије“ са капиталом од 150 хиљада динара, а као вршилац дужности директора Предраг Бабић чија је обавеза да у неколико наредних месеци оперативнио подигне аеродром у Лађевцима, опреми га потребном опремом, добије све потребне папире и сачини потребну документацију како би био

пријављен за цивилне летове. Најава скорог отварања аеродрома повод је за интензивирање приче о градњи карго центра у његовој близини како би све што се произведе у окружењу, пре свега воће, поврће и месне прерађевине, што пре стигле до купаца у непосредном окружењу, али и даље. Бројне недоумице изазвала је најава градње индустријске зоне у близини аеродрома за шта се локална самоуправа задужује износом од милион евра, а податак да нешто тако у свету није познато чини близину аеродрома растегљивом до границе од чак двадесет километара. У локалној самоуправи, а ни Рашком округу, још нема података која ће локација бити

одабрана за ову намену што у други план потискује инсинуације да је кредит намењен откупу земљишта у власништву неких локалних функционера или њихових рођака. Значајним се сматра и завршетак Коридора 11 до Прељине, што се очекује до марта или априла наредне године, али и реконструкција пружних праваца који кроз Краљево воде према лукама у Бару и Солуну. Иако је у Агенцији за привредне регистре као почетни капитал уписан износ од 150 хиљада динара начелник Рашког округа има информацију да ће новоосновано предузеће са два запослена располагати буџетом од десет милиона за почетак рада Аеродрома

Морава. Последња посета премијера Србије Турској потврдила је могућност значајне донације за проширење и проудужетак аеродромске писте а радови, ма када почели, према тврдњама начелника округа неће утицати на функционисање аеродрома. Симовић потврђује да ће потребна средства, у случају да обећана донација изостане, обезбедити Влада Србије. Од активирања цивилног ваздушног саобраћаја са ове локације очекује се да битно утиче на интензивнији развој туризма посебно ако се зна да се налази на стотинак километара од два најзначајнија скијашка центра у Србији, Копаоника и Златибора. Значајнији прилив гостију очекује се и у природним лечилиштима са овог подручја као и објектима верског туризма. Ма колико представници власти, делом и привреде, у аеродрому видели развојну шансу која треба да покрене умртвљени привредни развој ширег региона, скептици то још не препознају и сумњичаво гледају на оптимистичка обећања која потврђују намеру да се различитим субвенцијама поспеши пољопривреда и подигне село, отворе нове фабрике и читав крај учини богатијим. Аеродром „Морава“ у овом тренутку може да прихвати авионе са распоном крила до 36 метара, а надлежне комисије су крајем претходне године потврдиле да постоје услови за добијање потребних сертификата и дозвола за почетак рада и понуду оператерима за превоз путника и робе. Предузеће „Аеродроми“ Србије укључује београдски Аеродром „Никола Тесла“, краљевачки „Морава“ и нишки „Константин Велики“. Међу краљевачким политичарима влада уверење да је после београдског

21

МАГАЗИН

7.2.2016.

„Морава“ најперспективнија због географског положаја и близине аутопута. Почетак рада су до сада онемогућавали различити проблеми углавном техничке природе, између осталих и захтев да локална самоуправа уплати 800 милиона динара Војсци Србије, а 200 Аеродрому „Никола Тесла“. Колико ће аеродром бити исплатив тек треба да покаже време. Податак да је београдски преоптерећен, и да већ сада ради са капацитетом који за трећину премашује могућности, води ка уверењу да један део ваздушног саобраћаја буде преусмерен на друге, посебно у време туристичке сезоне. Најављено успостављање директних летова за Сједињене Америчке Државе захтева набавку савременије опреме, па се очекује да део оне која се сада користи буде пребачен у Краљево. Оптимистичка очекивања наговештавају могућност да у наредних петнаест година, првенствено захваљујући аеродрому, аутопуту и рекоснтрукцији пруге по Берлинском споразуму, Кра-

22

љево постане центар туризма и пољопривреде. Од врхунске инфраструктуре, за коју се већ годинама везује изостанак значајнијих инвестиција у овом делу Србије, очекује се да привуче потенцијалне инвеститоре, а колико су очекивања оправдана тек треба да покаже време. Већи оптимисти од осталих по правилу су локални политичари уверени да је и прича око отварања Аеродрома „Морава“, и успостављање редовног цивилног саобраћаја, основа интензивнијег развоја читавог региона Начелник Рашког управног округа потврђује да је пројекат за градњу карго центра у близини аеродрома готов. Очекује се да буде и за индустријску зону, али тек након избора локације коју треба да одреди посебна комисија. Читава прича око градње индустријске зоне у близини аеродрома обавијена је велом тајне првенствено због избора локације. У локалној самоуправи још нема података где би могла да буде смештена, а разлози за тајност објашњавају се жељом да се

Заједничка прича - Аеродром је врло скупа играчка, рекао је премијер. Ако нећемо да останемо паланка, ако мислимо да нам у Краљеву не треба Дејвис куп, ни Фед куп, ни манифестације, Гоч и затворени базени, хајде да чекамо од данас до сутра да нам неко донесе новац. Ја се искрено трудим са својим тимом да сви нешто урадимо за округ, и свако појединачно за свој град, и мислим да је ово заједничка прича – каже Симовић. избегну манипулације приликом откупа земљишта што би у знатној мери могло да утиче на цену. Није тајна да би један од значајних критеријума при опредељивању комисије требало да буде инфраструктурна опремљеност како би се избегла додатна улагања. У Краљеву верују да би знатну фина-

нсијску помоћ могла да пружи Влада Србије која препознаје да је ово развојна шанса читавог округа. Иако је Аеродром „Никола Тесла“ потврђено најфреквентнији у региону вредност његових акција на берзи се често мења што води ка уверењу да би негативне последице у оквиру заједничког предузећа могао да претрпи и краљевачки. И поред тога Небојша Симовић верује да не постоји претеран ризик.

- Морамо да живимо и да се развијамо, да отварамо инфраструктурне објекте и пројекте. Тачно је да је због терористичких акција и авио превоз доживео известан пад, али то не значи да морамо да станемо и чекамо да видимо шта ће се дешавати у будућности. Око нас се граде аеродроми, а то је најпрофитабилнија прича јер ће врло тешко неко данима да путује аутобусима или аутомобилима до неке туристичке дестинације, или на састанак са привредницима. Србија је на раскршћу истока и запада, па мислим да и аеродроми имају перспективу, а

да ли ће пословати позитивно зависи од међународних односа и кретања тржишта. Не знамо шта ће бити сутра. Ако је Турска изгубила 50 посто туриста због тероризма, ако ће их изгубити Тунис и Египат, вероватно ће број путника бити мањи, али ће живети нека друга тржишта где ћемо покушати да се увежемо са тим компанијама – објашњава Симовић. Ма колико све што се везује за отварање аеродрома било лепо Краљевчане интересује и какве ће користи имати од толиких улагања. Из визуре локалних политичара она се огледа у доласку туриста који као да само чекају отварање овог аеродрома па да похрле у бање и на планине, да посећују манастире и друге историјске знаменитости. Највећи профит се очекује од њих, а разлог што их до сада није било у мери која оправдава оптимизам политичара увек је налажен у неповољној инфраструктури. Првобитној информацији да би због преоптерећености Аеродрома „Никола Тесла“ летови лоу-кост компа-

нија могли бити преусмерени према Краљеву препрека су међународни прописи којима се влади оспорава могућност да их ставља у неравноправан положај на тржишту. Информације везане за редовно одвијање авио саобраћаај са краљевачког аеродрома до сада су указивале да се чекало на формирање предузећа „Аеродроми Србије“, а посебно питање представља сазнање да је то трајало пуне четири године. Последње информације потврђују да се кренуло са мртве тачке и да ипак предстоји више месеци чекања до првог цивилног лета. Кад би он могао да се догоди нико са сигурношћу не може да прогнозира, а скептици верују да се актуелизација ове приче још једном везује за предизборну кампању која претходи изборима на свим нивоима. Сем од републике локални политичари очекују подршку и од медија како би се ова тема наметнула као апсолутно истинита. Колико ће у томе сви бити успешни могло би да буде познато врло брзо. Т. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 7.2.2016.

25

Без длаке на језику: Стојан Тодоровић (2)

МАГАЗИН

7.2.2016.

ПОЛИТИЧКЕ И

26

- Председници двадесетак савета у оквиру Српске напредне странке су по функцији чланови Градског одбора, па су челници увек могли да рачунају на безрезервну подршку бар толико људи.

- Комплетна кадровска политика после избора је, на основу коалиционих споразума и договора, велика грешка. – Због лоших кадровских решења нико није одговарао. - Унутарпартијске изборе је обележило изузетно изражено лобирање које је давало повода за уверење да се, у најмању руку, бира шеф државе. – После избора странка се претвара у велику интересну групу, интерес излази на површину на сиров начин, а то траје до данас

Фото: М. Радовановић

И ДРУГЕ ИГРЕ

27

ије тајна да су напредњаци након локалних избора 2012. по сваку цену желели да уђу у власт. Језичак на ваги и овога пута су били социјалисти који су у току само једног дана направили, па врло брзо раскинули, коалициони споразум са демократама. Док су трајали преговори сива еминенција социјалиста је на вези са централом у Београду која утиче на одлуку да се скупштинска већина у Краљеву ипак формира са напредњацима. Много више него они који су очекивали по које место у локалној управи, јавним предузећима и установама, ово су прижељкивали грађани Краљева који су дали безрезервну подршку Српској напредној странци. Од тренутка кад је успостављена власт отпочела је грчевита битка за поделу плена. И док је чланство у напредњачким месним одборима очекивало информацију о току и резултатима преговора са социјалистима, са довољно убедљивим образложењима зашто се тако поступало, она никада није стигла до базе. Да је руководство странке мислило на оне који су допринели победи сведочи податак да је Стојану Тодоровићу понуђено место у Управном одбору Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, а телефонски позив који је претходио понуди био је једина комуникација са било ким из странке у вези са овим питањем. Рад Српске напредне странке, бар на папиру, одвијао се кроз двадесетак стручних савета формираних много пре избора. Сваки од њих окупљао је чланове одређене струке са циљем решавање проблема у појединим областима живота. То што су постојали само да би се испунила форма, јер су председници савета по функцији били чланови Градског одбора, ма колико се на први поглед чинило безначајним директно се одражавао на његов састав, па су челници странке увек могли да рачунају на безрезервну подршку бар двадесет људи. Иако по статуту савете чини бар петнаест чланова активно је било тек троје или четворо, а да рад ни руководству странке није

МАГАЗИН

7.2.2016.

Н

28

био значајан сведочи податак да од њих нису тражени никакви резултати. Кад је на седници Градског одбора за градоначелника Краљева предложен Драган Јовановић, у том тренутку за грађанство мање позната личност, сматрало се да је то најбољи избор јер је кандидат важио за угледног, моралног и одговорног човека коме се не може ништа приговорити. Пре тога су помињана и друга имена али је реакција чланства, из разноразних разлога, била негативна па једно по једно елиминисано. Ма колико да се одговорност за све што ће у даљем раду чинити приписивала само њему Тодоровић верује да ништа мања није ни она коју би требало да прихвати странка која га је предложила за тако важну функцију.

- По питању кадрова странка прави велику грешку именовањем на поједине функције што читав процес чини катастрофалним. То сам мислио и говорио онда, а сад се показало да је то општа оцена и да је комплетна кадровска политика странке после избора, на основу коалиционих споразума и договора, једна велика грешка. Људи који су кроз Иницијативни одбор повели странку после избора врше преговоре и именују остале. Кад се на Градском одбору одлучивало ко ће бити предложен за функције у управним одборима, места директора јавних предузећа и установа, руководство странке је тражило да се то препусти председнику и његовим сарадницима. Одбор је реаговао и тражио да у комисију уђу још два члана, сматрајући то питањем демократичности и отворености, али је руководство истог тренутка негативно реаговало са уверењем да нема потребе и већ тада је седница одбора почела да се таласа. Полазећи од логичне претпоставке да су у руководству странке најбољи међу нама, у које треба да имамо поверење, предложио сам да то ураде они, али да сносе одговорност уколико погреше у избору. Настао је тајац, предлог је прошао и руководство је одлучивало о свему. Одлучили су како су одлучили, показало се да су лоше одлучили, и

требало је да одговарају, а нису никад одговарали – објашњава Тодоровић. Ни неколико месеци након избора, и формирања коалиционе власти, није све функционисало онако како се очекивало. Напредњачки кадрови на појединим функцијама у граду нису на одговарајући начин остваривали постављене задатке, или се једноставно нису снашли у новим улогама, а то је било јасно и руководству страке. Незванични коментари су потврђивали да се не поштује коалициони споразум, а да се социјалисти буквално играју са коалиционим партнерима. Све то је утицало да Стојан Тодоровић у оквиру странке затражи разговор а прва дреса је био секретар, уједно и члан Градског већа Владимир Павловић. Неколико разговора било је довољно за потврду да се ставови поклапају по највећем броју питања везаних за способност напредњачких кадрова на појединим функцијама, али и за некоректан однос коалиционих партнера. Сагласност у ставу да социјалисти врло мудро раде са остатком кадрова из претходне власти у локалној самоуправи, Демократске странке и њених бивших коалиционих партнера, и апсолутно владају ситуацијом, све је више учвршћивала уверење да су напредњаци у подређеном положају. Сазнање да је комуникација са секретаром странке напрасно прекинута, Тодоровић верује на некултуран начин, била је повод за обраћање председнику Градског одбора Зорану Бојанићу. Политички рад напредњака и даље карактерише неактивност, а ситуација се није битније променила ни након страначких избора кад на водећа места у месним одборима долазе нови људи. Податак да и даље нема састанака чланства потврђује уверење да су поново изабрани недовољно способни, а кад је од пет одбора са простора Месне заједнице Стара чаршија формиран само један међу мање задовољним спласло је дотадашње одушевљење и спремност за даљим ангажовањем. Унутарпартијске изборе је обеле-

Стојан Тодоровић

29

МАГАЗИН

7.2.2016.

жило изузетно изражено лобирање које је давало повода за уверење да се, у најмању руку, бира шеф државе, а било је приметно и незадовољство појединаца који нису прошли како су се надали. Резултат функционисања власти, и квалитет рада појединаца на функцијама, дали су довољно повода за критику, а све је увреженије уверење да се странка претвара у велику интересну групу, интерес излази на површину на сиров начин, а то траје до данас. Незадовољство начином рада и функционисања странке увод је у оставку градоначелника Краљева која се оправдава здравственим разлозима, а од прве назнаке председника Извршног одбора да се то учини чекало се пола године. Како се захтев за повлачење градоначелника са истакнуте позиције у делу чланства сматра популистичким потезом очекивало се да Градски одбор анализира ситуацију

30

и, уколико утврди да за то постоје разлози, према њему предузме одговарајуће мере.

- Ако је било разлога за незадовољство, а било је, требало је да се позове на одговорност комплетно руководство странке у Краљеву, а не само градоначелник. Моје мишљење је да Драган Јовановић није обавио функцију на одговарајући начин, али је радио најбоље што је умео имајући у виду начин рада руководства политичке опције, начина формирања и функционисања коалиционог споразума у граду и немоћи Српске напредне странке да, у оквиру функционисања коалиционог споразума ишта прогура. Он није имао ни подршку странке, а ни руководства које га је, што јавно што полујавно, критиковало на сваки начин. Драган Јовановић је дао све од себе у најбољој намери, а што није успео утицали су општи оквир из странке, коали-

циони споразум и на крају његова способност. У тренутку кад је затражено да се повуче више није био битан Јовановић већ шеф странке у Београду који јавно каже да градоначелник треба да поднесе оставку, а ништа се не деси. У таквој ситуацији или немате углед да се испоштује ваше мишљење, или сте погрешили што сте то рекли па сте се повукли – сматра Тодоровић. Неколико месеци након избора Градски одбор готово да ништа није радио, а замро је рад у месним одборима о чему сведочи податак да, иако статут налаже одржавање састанака бар једном месечно, није их било ни после годину дана па се изводи закључак да није радио нити од нижих по хијерархији тражио да проводи било какву политику. Незадовољство достиже кулминацију кад је истакнута кандидатура за новог градоначелника Краљева, а место понуђено члану Нове

Србије Томиславу Илићу, што је повод за појаву различитих струја и идеја које заступају млађи чланови. У ситуацији кад став председника Странке Зорана Бојанића нема довољну подршку чланства он подноси оставку што се сматра логичним потезом и поред уверења великог броја чланова да се брзо покајао. Кад је Предраг Терзић самоиницијативно одржао конференцију за штампу, и изнео незадовољство начином рада Градског одбора због става странке да у својим редовима нема кандидата за градоначелника на видело је изашла потпуна подела и отуђење руководства од чланства. Распуштање Градског одбора, именовање повереника, одлагање избора председника у ситуацији кад најјача странка функционише у форми повереништва после доказане слабости у раду руководства, фарса је која траје скоро годину дана.

Уверење да Краљево као велики град заслужује већу пажњу руководства странке водило је ка потреби да неко дође и разјасни ситуацију, јер то заслужују и грађани. Долазак појединаца из Извршног одбора деловало је исувише бледо и допринело даљем замагљивању ситуације што у делу чланства ствара утисак да у врху странке није било интереса да се било шта промени.

- Имали смо Симовића као повереника, јер није могао нико други да буде именован, као човека који је до избора 2012. године учествовао у свим активностима, а онда се повукао. Имао је неког угледа у чланству, а пошто нико од распушетног руководства није он долази да поведе напред што је било опште прихваћено. Кад сам питао је ли ово нешто друго потврдио је и позвао ме на састанак већ након три дана. Иако сам се припремио шта да кажем врло мудро ме је упитао шта

хоћу, а ја потврдио да је то Економски савет. Именован сам за повереника Економског савета, предложио програм рада, окупио око 130 економиста и добио одрешене руке да се сналазим како најбоље знам. Са великом енергијом покушавам да направим неку другу причу и да моју позитивну енергију пренесем на сваку особу од 130 особа појединачно. Створена је предивна позитивна енергија, донели смо пословник и отпочели да радимо на начин да је присуство седницама савета постало ствар престижа. Била је то предивна атмосфера у друштву интелектуалаца уверених да афирмација струке, знања и уважавања доприноси да се у економској области странка мало више профилише – каже Тодоровић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

7.2.2016.

МАГАЗИН

32

Зоран Туцаковић

Кулминација незадовољства запослених у Градској управи

ЈЕДНОСАТНИ ШТРАЈК УПОЗОРЕЊА - Нацрт Закона о систему плата у јавном сектору представља продубљивање тешког положаја запослених у овој области.

- Партократија је систем где се прогоне вредности и одагнава струка, а остаје само беспрекорна слепа послушност. - Неолиберални закон ствара основу за даље смањење плата. - Ропство уме да буде лагодно али је ропство, а слобода уме да заболи али је слобода. - Запослени у Градској управи су категорија ван закона. – Партократски систем се стално дограђује. - Највећи део запослених у градским управама у Србији једва саставља крај са крајем, јер нема други извор прихода.

– Међу запосленима тиња незадовољство док очекују реакцију власти на штрајк упозорења. - Нацрт закона доказ ропског положаја у односу на међународне монетарне институције какве су Међународни монетарни фонд и Светска банка

33

ацрт Закона о систему плата у јавном сектору повод је за штрајк упозорења запослених у јавном сектору коме су се придружили и радници Градске управе града Краљева. Члановима синдикалне организације у саставу Синдиката управе Србије, као посебном гранском синдикату унутар Савеза самосталних синдиката, остављено је да сами одлуче да ли да учествују у штрајку који је на сат времена прекинуо и одржавање четрдесет девете седнице Градског већа. Председник Синдикалне организације запослених у органима града Краљева Зоран Туцаковић сматра да нацрт спорног закона представља даље продубљивање тешког положаја запослених у јавном сектору које је отпочело доношењем измена Закона о јавним платама у државним органима и јавним судовима. У синдикату преовладава уверење да су запослени у једном делу јавног сектора стављени у неповољан положај с обзиром на немогућност зарачунавања минулог рада као додатка на плату. Ако се томе дода да су током протекле године уредбом Владе Србије плате запослених умањене за десет одсто онда је јасно колико има повода за незадовољство. На нацрт закона синдикати гледају као на доказ ропског положаја у односу на међународне монетарне институције какве су Међународни монетарни фонд и Светска банка. Овај став се заснива на уверењу да се оно што се дешава у јавном сектору последица испуњавања услова које моћне светске финансијске организације постављају држави.

- У томе смислу је потребно извршити даље поробљавање јавног сектора с обзиром да је то какав такав остатак средње класе у Републици Србији. Без средње класе није могуће рачунати на развој друштва, у смислу цивилизације и друштвених односа, па се ствара основ за ропски положај како државе тако и припадника народа који постају поданици, а не грађани и личности. Ми служимо за једну врсту експеримента уживо и против тога се

МАГАЗИН

7.2.2016.

Н

34

бунимо, јер људи постају све више свесни да закон удара тамо где нас највише боли. То није одраз мржње, или љубави, према појединим странкама, то је одраз односа према систему који се зове партократија. Партократија је систем где се прогоне вредности и одагнава струка, а остаје само беспрекорна слепа посушност – каже Туцаковић. Иако је основна улога синдиката да се бори за остваривање права запослених, поготову оних која су загарантована, има назнака да је рад у једном периоду таворио, а у неким тренуцима се врх организације приближио властима. Све то је повод за појаву нових струјања и покушај да се активности и припадништво синдикату постави на здраве ноге. Да се иде у правом смеру показује овонедељни штрајк упозорења који потврђује јединство запослених у покушају да се супростави усвајању неолибералног закона који ствара основу за даље смањење плата. Тврдње аутора закона да су у коефицијентима за обрачун зарада запослених урачунати регрес и топли оброк у синдикату сматрају лажним и подсећају да је још пре осам година доказано да се ове две ставке у укупној заради изједначавају са нулом. Покушај је да се сузи област деловања синдиката огледа се у чињеници да им није омогућен ни увид у прописе који се припремају, а и кад се то деси до њих се долази тек неколико дана пре него уђу у скупштинску процедуру. У таквим условима запосленима не преостаје ништа друго до да притисак на власт учине организовањем протеста и штрајкова. Одлуком Републичког одбора Синдиката управе Србије о једночасовном штрајку упозорења пред чланове је стављен захтев за поштовање статутарне обавезе и спровођењу штрајка на дозвољен начин. И поред уверења како би ефекат био већи да су се сви чланови окупили на једном месту постао је видљив на седници Градског већа. У складу са законом председавајући је на време обавештен о штрајку, али су се ствари закомплико-

вале кад је седница потрајала дуже него обично. На то је утицала расправа о разматрању решења о давању сагласности на Програм рада Народног музеја у којој су учествовали директор ове установе Драган Драшковић и члан Градског већа Милош Угреновић. У тренутку кад је постало јасно да расправа неће бити окончана до термина одређеног за почетак штрајка председник синдиката, иначе секретар Градског већа, обавестио је присутне да због обавезе учешћа у штрајку мора да напусти седницу. Из сале је изашао и један број начелника одељења и известилаца по одређеним тачкама дневног реда што је било повод да председавајући прогласи једносатну паузу у раду, иако није било сметњи да се седница настави.

- Успели смо да искажемо озбиљност у намери да се спроведе одлука органа и покажемо да је нужно поштовање нашег постојања. Штрајк је једини легални начин борбе за остварење права и нема начина да нас убеде да одступимо, јер су нам могућности за борбу сужене зато што је већ подуже на делу погубан систем који смо назвали партократија. Нећемо одступати од даље борбе јер она одликује слободног човека. Ропство уме да буде лагодно али је ропство, а слобода уме да заболи али је слобода – каже Туцаковић. Једносатни штрајк упозорења је само први корак у борби за остваривање права запослених у јавном сектору. Уколико предлагач не повуче спорни нацрт закона следи генерални штрајк о коме ће послодавац бити обавештен у законском року. Док буде трајао, ако до њега уопште дође, послодавац је обавезан да обезбеди нужно одвијање процеса рада које укључује ограничене активности матичне службе, дела послова Одељења за привреду и финансије и слично како грађани, који су најмање криви, не би сносили последице. Ма колико деловало непопуларно штрајк би могао да траје до испуњења свих захтева синдиката из кога поручују да циљ није обустава рада већ притисак на посло-

35

7.2.2016.

МАГАЗИН

36

давца да испоштује услове прописане законом. Запослени у Градској управи се налазе у прилично незавидном положају који их ставља у позицију каква није позната у светској пракси.

- У добром делу смо категорија ван закона, јер се на нас не примењује Закон о државним службеницима већ застарели Закон о радним односима у државним органима који је одавно престао да важи. Кад је донет нови закон о државним службеницима прелазном одредбом је речено да стари закон наставља да се примењује на запослене у локалним самоуправама. То траје од 2005. године, а потрајаће до доношења посебног закона којим се регулише наш положај. Против тога се бунимо, и о томе пишемо, како би објаснили у каквом смо положају као категорија ван закона. Ако су свима пуна уста да управа треба да буде сервис грађана онда заиста треба да постоји потребна доза озбиљности. Овде се то изврнуло у ругло с обзиром на партократски утицај и покушај да се и од начелника оде-

љења направе послушници у смислу да свака странка малтене одговара за рад одељења тиме што ће да постави начелника. Начелник Градске управе је послодавац, али је у систему партократије подложан разним партијским утицајима а, иако покушава да направи неку врсту отклона, могућности су му врло ограничене без обзира ко је на том месту. То није обележје само ове гарнитуре већ система који се стално дограђује – објашњава Туцаковић. Ма колико у јавности било уврежено мишљење да су зараде запослених у Градској управи велике Туцаковић потврђује да су испод републичког просека, а да законом није одређен минимални износ месечне зараде многи од њих ни то не би могли да остваре. О томе сведочи податак да се основна зарада запосленог са средњом школом креће око 25 хиљада динара, са вишом 35, а високом 45. То је повод за закључак да добар део запослених у градским управама у Србији, не само у Краљеву, једва саставља крај са крајем јер највећи број њих

нема други извор прихода. Ако се томе дода податак да су зараде током прошле године смањене за десет одсто за шта, кажу у синдикату, нема уставног ни законског права, а да се у минули рад урачунава само време проведено код последњег послодавца онда постаје јасније у каквом се положају налази ова категорија запослених. Додатни проблем ствара и забрана запошљавања у јавном сектору, па се смањење одвија само природним одливом ма колико било неопходно да се упражњена радна места попуњавају због пренетих права и поверених послова који морају да се обављају по природи закона. Ситуација је приближна у свим управама на територији Србије с изузетком Београда и Новог Сада. Малих разлика има међу појединим од њих, а Краљево доказује да је, као и у многим другим областима, у неповољнијем положају од бројних других градова и општина. Како зараде за одређено радно место нису стриктно дефинисане, него се крећу у дефинисаном распону а исплата врши из масе

пара која је за то предвиђена, у Краљеву су се запослени са високом стручном спремом одрекли могућности примене највишег коефицијента како би омогућили да се постојећи колач равномерније расподели. И поред свега потврђују да и даље тиња незадовољство, а до које ће границе моћи да се издржи могло би да буде познато врло брзо, па се с нестрпљењем очекује реакција власти на штрајк упозорења.

- Власт ће да покуша ситним уступцима, као и до сада, да мало попусти и то прикаже као велико попуштање. Сви знамо где живимо и како се то представља као невиђен напредак у овом делу Европе. Јасно је да постоји константни покушај власти да прогура неке уступке као остварење наших захтева а то, уколико буде истрајности и слоге, нећемо дозволити. Зато сматрам да је потребно извршити већи притисак у смислу укључивања запослених и нужност да се брину о својим правима, а не да чекају да се неко други за то избори – каже Туцаковић уз напомену на опасност која прети од

нове систематизације која по правилу ствара простор за партијско запошљавање. Ма колико повремено постојала комуникација са послодавцем, а у Краљеву је то начелник Градске управе, значајнијих помака у остваривању права нема. О положају запослених у Градској управи, и потчињавању које у синдикату сматрају ропским, сведочи понашање послодавца у време ванредне ситуације након земљотреса који је у новембру 2010. године погодио Краљево. Тада су били ангажовани на различитим пословима на телефонски позив, без икаквог решења или надокнаде за извршени рад. Обавеза да остану на послу до касних вечерњих сати у то време је елиминисала могућност да се баве сопственим стамбеним објектима који су знатно оштећени у земљотресу. Због свега је све присутније уверење како су принуђени да трпе велико понижавање да би остварили права која се свуда сматрају нормалним Анексима Колективног уговора повремено се покушава исправљање

појединих неправди, а у синдикату покушавају да реше проблем великог броја запослених који су годинама, супротно закону, ангажовани на одређено време. Чињеница да раде толико дуго довољан је доказ да потреба за њиховим ангажовањем постоји, а рад на одређено време потврђује да немају довољну политичку позадину. Преговори синдиката са послодавцем допринели су да током претходне године буде расписан конкурс за пријем у радни однос петнаестак ових радника. Искуство показује да је за то, више и од закона, потребна сагласност странака које чине владајућу већину у локалном парламенту. Ма колико у случају Градске управе града Краљева послодавац покушавао да утиче на промену односа према запосленима не може много да уради, јер су му руке везане. Колико ће решењу проблема допринери штрајк упозорења, евентуално најављени генерални штрајк, могло би да буде познато врло брзо. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 7.2.2016.

39

Европа у мом граду

МАГАЗИН

7.2.2016.

ТРИДЕСЕТ ПЕТ КО

40

ОРАКА ДО ЦИЉА

Критеријуми за чланство Процес ширења Европске уније са сваким новим таласом проширења био је све сложенији и пратило га је додавање нових критеријума које држава потенцијални кандидат треба да испуни. До сада је Хрватска прошла кроз најзахтевнији процес преговора, а стечена искуства Европске уније ће користити и у преговорима који следе са будућим

чланицама. Лисабонски Уговор о Европској унији дефинише која држава може постати чланица, које услове треба да испуни, а пре свега онај да поштује вредности на којима почива Унија. У Уговору је прецизирано да се Европска унија заснива на вредностима поштовања људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и по-

штовања људских права, укључујући и права припадника мањина. Ове вредности су заједничке државама чланицама у друштву у коме преовладавају плурализам, недискриминација, толеранција, правда, солидарност и једнакост између жена и мушкараца. Свака европска држава која поштује ове вредности и посвећена је њиховом промовисању може да поднесе захтев за чланство о чему се

41

7.2.2016.

МАГАЗИН

42

обавештавају Европски парламент и национални парламенти. Држава која подноси захтев за чланство упућује захтев Европском савету, који одлучује једногласно, након консултовања са Европском комисијом и након добијања сагласности Европског парламента већином гласова његових чланова. Услови пријема и прилагођавања Уговорима на којима се заснива Унија, а који произилазе из пријема, предмет су споразума између држава чланица и државе која је поднела захтев за чланство, а тај споразум се подноси на потврђивање свим државама уговорницама, у складу са њиховим уставним правилима. Као одговор на аспирације држава источне и централне Европе за чланство у Унији Европски савет је у јуну 1993. у Копенхагену поставио политичке, правне и економске критеријуме који се морају испунити како би држава постала чланица. Као додатни критеријум Европски савет се, у децембру 1995. године у Мадриду, осврнуо на потребу „да се створе услови за постепену, хармоничну интеграцију земаља у приступању, нарочито развојем тржишне економије, прилагођавањем административних структура и стварањем стабилног економског и монетарног окружења“. То значи да је постало јасно колико је неопходно да свака

држава кандидат има развијен административни капацитет за спровођење свих усвојених мера под чим се подразумева оспособљеност администрације да исправно примењује правне тековине Европске уније, као и да постоји довољан број запослених који би то гарантовао. Европска унија је креирала и отворила Процес стабилизације и придруживања за државе западног Балкана још 1999. године, а након демократских промена 2000. године део тог процеса постала је и Србија. Савет Европске уније је дефинисао и нове услове за државе у Процесу стабилизације и придруживања који укључују сарадњу са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и регионалну сарадњу. Средиште приступног процеса усмерено је на испуњавања критеријума за чланство што подразумева спровођење унутрашњих реформи и достизање европских стандарда, усклађивање законодавства и изградњу потребних административних капацитета. Преговарање, потписивање, ратификација, ступање на снагу и спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању у функцији су генератора тих реформи, а Процесу стабилизације и придруживања подразумева и унапређење односа у региону уз формирање зоне слободне трговине, али и веће коришћење фондова Европске уније с циљем

Критеријуми за државе у Процесу стабилизације и придруживања (1) стабилност институција које обезбеђују демократију, владавину права, поштовање људских права и права мањина; (2) постојање делотворне тржишне привреде, способност домаћих предузећа да издрже конкуренцију присутну на заједничком тржишту ЕУ; (3) прихватање правних тековина ЕУ и способност преузимања обавеза које произлазе из чланства, укључујући спровођење циљева политичке, економске и монетарне уније; (4) неопходност постојања адекватних административних структура за доследну примену правних тековина ЕУ; (5) сарадња са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију; (6) регионална сарадња.

изградње демократских друштава у тим државама.

Приступни преговори Преговори о ступању у чланство Европске уније нису у правом смислу речи преговори, већ одређивање услова под којима ће држава кандидат прихватити и спровести правне тековине Европске уније и договарање о евентуалним прелазним роковима и изузећима. Како у поглављу 23 готово да нема правних тековина, то поглавље је било засебно те су преговори били усмерени на преузимање највиших европских стандарда у борби против корупције, заштити људских права и функционисању правосуђа. Услов за ступање у чланство је прихватање свих права и обавеза на којима се заснива Унија као и институционалног оквира. Правне тековине Европске уније су подељене у 35 преговарачких поглавља. Даном ступања у чланство држава треба да буде способна да у потпуности примени правне тековине. Уколико постоје оправдани разлози због којих их није могуће у пуној мери применити у одређеном поглављу, могуће је да држава кандидат тражи прелазне рокове или изузећа од примене. Тако је Хрватска добила прелазни рок од 12 месеци за усклађивање стандарда кавеза за коке носиље, а за објекте у индустрији меса, млека, рибе и нуспроизвода животињског порекла који не испуњавају структурне захтеве осигурано је прелазно раздобље до 31. децембра 2015. Прелазни рокови подразумевају додатно време након чланства које је потребно тој држави да би била способна да примени правне тековине у потпуности у одређеном поглављу. Тај рок мора бити временски и садржински ограничен и не сме утицати на унутрашње тржиште. Изузећа као трајно одступање од правних тековина ЕУ су ретко коришћена у досадашњим проширењима. Добар показатељ праксе у овим преговарачким поглављима, која су за државе централне и источне Европе

43

носила назив Сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова и била једно поглавље, а данас су два - Правосуђе и основна права и Правда, слобода и безбедност, јесте да у претходним проширењима није одобрено нити тражено од стране држава кандидата, са изузетком Хрватске, ниједно изузеће или прелазни рок.

Шта су преговори о приступању

МАГАЗИН

7.2.2016.

С обзиром да се у начелу не преговара о суштини правних прописа, односно о мењању садржине правних тековина Европске уније, важно је да се нагласи да држава кандидат прихвата те тековине у постојећем облику и заправо се прилагођава правном, економском и друштвеном систему Уније, а преговарају се само услови и модалитети под којима јој држава кандидат приступа.

44

Она је добила специфично изузеће од примене Законика о шенгенским границама на граничним прелазима с Босном и Херцеговином, а до уласка у Шенгенски простор или измена Законика о шенгенским границама. Разлог је била врло сложена ситуација у Неумском коридору где тероторија Босне и Херцеговине пресеца територију Европске уније, па би доследна примена шенгенских правила довела до потпуне блокаде промета кроз Неумски коридор.

Мерила за преговоре као новине уведене у процесу приступања Хрватске Поучена ранијим искуством ширења Уније, Европска комисија је, у току приступних преговора са Хрватском, увела нов инструмент како би детаљније анализирала постигнут напредак. То су била мерила за отварање преговора и мерила за затварање пре-

говора. Мерила за отварање преговора постављају се за већину поглавља, тачније за она за која Европска унија оцени да држава још увек није спремна за отварање преговора. Та мерила су се углавном односила на усвајање одређених стратегија, акционих планова, закона или формирање потребних институција за спровођење, али и испуњавање обавеза које произлазе из Споразума о стабилизацији и придруживању. У случају Хрватске, у поглављу 23 је било три мерила за отварање преговора која су укључивала доношење пет стратешких докумената - ревидирати Акциони план за реформу правосуђа, ревидирати Национални програм за сузбијање корупције са акционим планом, те два одвојена плана за спровођење Уставног закона о правима националних мањина, као и за спровођење стамбеног збрињавања избеглица, а у поглављу 24 једно мерило – израдити Акциони план за интегрисано управљање границом. Време потребно за испуњавање мерила за

отварање преговора у поглављу 23 било је нешто дуже од две године. При томе је велики део времена био резултат блокаде преговарачког процеса због несарадње са Хашким трибуналом. Хрватској су у децембру 2007. представљена мерила за отварање, а она је потребне документе усвојила у року од шест месеци и доставила их Европској комисији, која их је позитивно оценила у децембру 2008. а како поједине државе чланице у Савету нису прихватале испуњеност мерила процес је деблокиран тек у фебруару 2010. Мерила за затварање преговора се односе на ефикасно усклађивање са правним тековинама Европске уније, као и на јачање адекватних административних капацитета, али и на ефикасну примену која се огледа кроз доказе о спровођењу. На примеру Хрватске за тзв. лакша поглавља било је потребно око годину дана за испуњавање критеријума за затварање, а за сва остала око две године.

Као што предвиђа Преговарачки оквир за Црну Гору за поглавља 23 и 24, може се очекивати да ће и у случају Србије и осталих будућих држава чланица, бити уведена и прелазна мерила која ће додатно допринети квалитету реформи и њиховом мониторингу. Како је предвиђено након отварања поглавља, Европска унија поставља та прелазна мерила која је потребно претходно испунити како би тек након тога поставила она за затварање преговора. Европска унија је поставила и додатни механизам за контролу степена реформи у овим областима, али и нови путоказ за даље усклађивање и спровођење законодавства. Ова мерила потребна су и држави кандидату како би на време почела са припремама за будуће чланство и у што ранијој фази показала спремност за примену свих прописа и стандарда, а кључни елеменат у читавом процесу и даље је доследна примена Споразума о стабилизацији и придруживању. Постављање мерила које као

држава треба да достигне у неком од аспеката процеса интеграције, није новина за Србију с обзиром да је у периоду између 2008. и 2009. године прошла кроз процес дијалога о визној либерализацији. И у том случају постојала је листа критеријума, подељена по областима, у документу који се звао Мапа пута и које је Србија требало да испуни како би се нашла на листи држава којима није потребан визни режим са Европском унијом. Овај процес је значајан јер је покренуо највећи опсег реформи у областима које покривају преговарачка поглавља 23 и 24. Циљ тих реформи јесте био другачији, али је процес модернизације јединствен и наставиће се пуном хармонизацијом са правним тековинама Европске уније, уз нагласак на ефикасне доказе о спровођењу свега постигнутог у области борбе против корупције, борбе против организованог криминала, контроле миграција, али и функционалног, независног и ефикасног правосуђа и државне администрације Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 7.2.2016.

47

7.2.2016.

МАГАЗИН

48

Марко Петровић

Петнаест година од демократских промена: Марко Петровић (1)

- Демократски воз који се захуктавао деведесетих година прошлог века морали су да повуку људи који су имали енергије и жеље да процес демократизације спроведу до краја. – Народ у Србији је врло инертан, споро капира неке ствари, а кад их укапира тврдоглаво их држи па их време прегази. - Требало је да прође десет година да би народ схватио оно што је неминовно. - Србија последња у Европи дошла до демократских промена. - Пасивност и незаинтересованост за сопствену судбину највећег дела земље јужно од главног града. - Велике фирме, којима није дозвољена приватизација, пљачкане су изнутра и доведене до нивоа да касније нису могле да се продају.

– Иако Србија званично није учествовала у рату њени становници су га итекако осетили

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВО И ВРЕМЕ ТАЈКУНИЗАЦИЈЕ

49

ерлински зид висок 3,6 метара, чија је изградња отпочела 13. августа 1961. године, био је најпознатији део Источнонемачког пограничног система и као део Гвоздене завесе симбол Хладног рата. Идеју о изградњи је усвојила источнонемачка влада Валтера Улбрихта, а одобрио совјетски председник Никита Хрушчов, па је саграђен са намером да се заустави одлив великог броја професионалних и квалификованих радника из једног у други део града, и бекства која су имала политичке и економске последице по Источни блок. Кад је 9. новембра 1989. године отпочело његово рушење многима је у Европи постало јасно да је покренут широк талас демократских промена које није лако зауставити. Неколико месеци касније Марко Петровић је схватио да тај талас, пре или касније, мора да запљусне и Србију што је било повод за укључење у политички живот. Уверење да терет промена на својим леђима треба да понесу млађи људи,

МАГАЗИН

7.2.2016.

Б

50

уз то и други разлози за ангажовање уз довољно времена и жеље да помогне, водили су ка пажљивом проматрању догађаја на политичкој сцени Србије. Врло брзо ће се показати да је озбиљност приступа новим обавезама добра препорука да прерасте локалне оквире и попне се коју степеницу више у хијерархији странке. Иако се присуство првом политичком скупу везује за Демократску странку, која је прва основана на овим просторима, много интересантнијим се чинила прича везана за Српски покрет обнове и оснивача Вука Драшковића. Оваквом утиску у значајној мери је допринео први митинг у Краљеву средином 1990. године што је био непосредан повод за чланство у Српском покрету обнове. Значајним за тај период чини се податак да се већина оних који су учествовали у стварању локалног одбора већ почетком наредне године повукло из политичког живота.

- Имао сам циљ и у Српски покрет

обнове ушао са разлогом да променимо режим Слободана Милошевића, а земљу учинимо демократском. Није ме занимало ко су други људи, чак ни пратеће појаве у оквиру владајуће странке. Занимала ме је само стратегија, механизми и начини како да допремо до народа и убедимо га у оно што неминовно долази. Наш народ је познат као врло инертан, споро капира неке ствари, а кад их укапира тврдоглаво их држи па време прегази и те нове ствари. Изузетно споро мењамо мишљење и ставове, због чега смо имали велике проблеме, па је требало да прође десет година да би их убедили у оно што је неминовно. Није без разлога Србија последња у Европи дошла до демократских промена, а та инертност се види и данас. Имали смо велике проблеме да ангажујемо људе из Краљева, па нисам имао ни времена ни жељу да гледам шта раде други. Демократски воз који се тек тада захуктавао морали су да повуку људи који су заиста имали енер-

гије и жеље да то спроведу до краја. У политици, и животу уопште, само упорни су могли нешто да постигну, а људи кратког фитиља, ма колико да имају добре идеје а немају енергије, снаге, воље, жеље за самоодрицањем да то спроведу, ништа не могу да ураде. Десетак година пре 2000. било је изузетно тешко ангажовати било кога из Краљева да уђе у политичку странку. Људи су бежали од тога из многих разлога, најчешће се изговарајући да их политика не интересује – објашњава Петровић. На живот у Србији током прве половине деведесетих година најзначајније утичу хиперинфлација и санкције међународне заједнице што у великој мери отежава рад опозиционих странака. И у таквим условима Марко Петровић је успео да постане потпредседник Извршног одбора Српског покрета обнове, а 1993. и посланик у републичком парламенту. Годину дана раније опозиција је победила на локалним изборима у

Београду, а истакнути чланови Српског покрета обнове заузели значајна места у централним градским општинама, што је у значајној мери допринело да се страначки састанци одржавају под њиховим окриљем. Контакт са истомишљеницима из различитих делова земље учвршћује уверење о споријим променама у срединама у којима још није дошло до промене власти. Поразно делује констатација да је тако и сада, ако не и горе. Ако се изузме Београд, и донекле Војводина, где се све дешава динамичније долази се до невеселог закључка о пасивности и незаинтересованости за сопствену судбину највећег дела земље јужно од главног града. То је по који пут изазивало и подсмехе из других средина због уверења да становници централног дела Србије не реагују на трошење пара из буџета и све веће кредитно задуживање - Време је тешко, а већ 1992. године

се уводе санкције које се нису ни мало наивно одразиле у Краљеву где настају велики проблеми са пласманом производа „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“. Јављају се почеци тајкунизације Србије, а и у Краљеву, коју омогућава први закон о приватизацији донесен 1992. године, јер омогућава неконтролисану приватизацију и продају прво мањих, а онда већих, фирми. У исто време велике фирме, којима није дозвољена приватизација, пљачкане су изнутра и доведене до нивоа да после нису ни могле да се продају. У то време је рађено много црних работа да би се избегле санкције које су уведене неправедно, и без икаквог разлога, а због рата и свега што се дешавало на Балкану. Србија можда званично није учествовала у рату, али су њени грађани то итекако осетили, а многи и настрадали – каже Петровић. Од увођења санкција присутна је конфузија у пословању предузећа која покушавају да пронађу различите начине како би изврдали прописе и про-

51

52

МАГАЗИН 7.2.2016.

дали производе ван земље. Пошто држава није могла званично да извози то су чинили појединци којима су санкције послужиле да скину добар део кајмака са све ниже цене производа. Промет се одвијао заобилазним путевима преко околних држава које су узимале свој део, а од остатка се намиривали трошкови производње и зараде запослених које су касниле и по неколико месеци. Интересе Краљева у Скуштини Србије заступали су Марко Петровић, Слободан Дугалић, Александар Гајић и Миле Корићанац, а у савезној Милан Бачевић и Панто Миличић. Као најмлађи међу њима Петровић је наивно веровао да снагом аргумената може деловати на посланике како би утицали да дође до бржих промена у земљи. Показало се да то није ни мало једноставно и поред потврде да су посланици владајуће већине, Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке, потврђивали да деле слична сазнања. Оправдање што се касни увек је било уверење да још није сазрело време за промене.

- Као да је Србија нон-стоп чекала да сви у Европи обаве те процесе, као да смо чекали да се врати комунистичко време и да је ово што се деведесетих дешавало у Европи кратка заблуда која ће кратко трајати. Та заблуда Србију и данас кошта, јер смо последњи који покушавају да урадимо оно што су сви у Европи већ урадили – каже Петровић. Почетком деведесетих година у Скупштини Србије је било тек двадесетак опозиционих посланика, 1994. већ педесет. Тадашњи Депос је предводио Српски покрет обнове коме су се придружили Грађански савез Србије и Демократска странка Србије. Бројчано знатно слабија од посланика владајуће Социјалистичке партије опозиција је, иако у најбољој намери, током прве четири године мандата тешко могла да утиче на промену стања у земљи. Неуважавање аргумената на којима је заснивала ставове појачавало је фрустрацију па је, схвативиши да у парламенту убеђивањем није могла да утиче како би се направио помак, све више

користила алтернативне методе борбе организовањем митинга и уличних протеста. Од 1990. године, кад је вишестраначје закуцало на врата политичког живота у Србији, требало је да прође пуних шест година да се опозиција окупи око става да једино заједничким снагама може да утиче на промене у земљи. За изборе заказане за 24. септембар 1996. године заједнички наступ припремали су Српски покрет обнове, Грађански савез, Демократска странка Србије и Асоцијација слободних и независних синдиката. Уверење да од дана расписивања избора до изласка на биралишта нема довољно времена да се изврши притисак на бираче утицало је на опредељење да се у кампању крене много раније.

- Месецима смо радили на терену и припремали се знајући да ће крајем године бити избори, па смо се активно укључили највише у тражењу кандидата за њих. Било је веома тешко убедити људе да стану на листу у време кад су због перфидних видова ванпарламентарне борбе губили посао, били шиканирани и премештани на слабија радна места. Иако смо имали великих проблема да нађемо људе направили смо листу од веома добрих и 1996. успели да победимо. Кренули смо заједно у кампању са тактиком да на трибину не може отићи представник само једне политичке странке. Морали су отићи свих пет да би се народу представило јединство и то се позитивно одразило на бираче, а кад су видели да на трибине одлазимо у већем броју и они су почели да долази у већем броју. Српски покет обнове је имао највише присталица у селима, а демократе и ДСС у градовима. Велики број присталица имали смо у Стублу, Раваници, Годачици, Чукојевцу, затим Матарушкој Бањи, Матаругама, Богутовцу, Лађевцима, Милочају, Опланићима, Сирчи, а из тих крајева је дошао велики број одборника. На трибине смо доводили људе који ће бити будући представници општине и то нисмо крили него смо јавно показивали потенцијалне кандидате –

каже Петровић. Иако је на нивоу коалиције договорено колико ће чијих кандидата бити на изборној листи, посебна пажња је посвећена свакој изборној јединици, јер се добро знало која је наклоњена опозицији а која владајућој партији. Јединствен став свих опозиционих партија у коалицији био је да на листи морају да буду сви који су већ имали оверен посланички мандат што их је до тада, у неку руку, издвајало из локалног миљеа. Од њих осам једини је Марко Петровић успео да добије довољан број гласова бирача и обезбеди место у локалном парламенту. Необично важним у то време сматрана су локална средства информисања која су чврсто држали социјалисти. У време кад је опозиција имала власт само у Београду Студио Б је био једина телевизијска станица на чијем програму је могао да се чује и глас опозиције, па су видео касете са снимљеним програмима већ следећег дана дистрибуиране локалним опозицоним блоковима. Јавна сучељавања политичких противника били су повод за покретање сличне емисије на програму локалне телевизије која се, под називом „Реч у реч“, скоро годину и по дана емитовала једном недељно.

- Саставили смо писмо са захтевом за сучељавања у отвореном двосатном политичком термину са актуелним темама из политичког и друштвеног живота које су потписале све политичке странке, чак и радикали. Проследили смо га владајућој Социјалистичкој партији, а следећег дана добили информацију да је наш предлог прихваћен. Телевизија Краљево је била једна од ретких у Србији која је имала политички термин што нам је много помогло. Након неколико емисија социјалисти су одустали, и престали да долазе уз смешна објашњења, а пред изборе емисију забранили кад су схватили да је то био погрешан потез. Понуђени папир нису могли да одбију, јер би га ми на свим трибина показивали, тако да смо их ставили у политичку шах мат позицију – каже Петровић. Т. Радовановић

53

7.2.2016.

МАГАЗИН

54

Реализацију пројекта „Бирам живот“ подржава

55

56

МАГАЗИН 7.2.2016.

Национални дан без дуванског дима

СВАКА ЦИГАРЕТА СМЕТА

- Рат против дуванског дима је једини који подржавају све земље света.

- Безбедан ниво излагања дуванском диму не постоји, а само окружење без његовог потпуног одсуства може да заштити људе од штетног дејства. - У Србији је 2010. године усвојен Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму којим се забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, али не и у угоститељским објектима. - Пет година од почетка примене закона нема званичних података о активностима инспекцијских органа. - Онима који крше закон најчешће се гледа кроз прсте. - Ниједна научна студија није утврдила негативан економски утицај закона који забрањују пушење на јавним и радним местима

57

езултати бројних истраживања показују да дувански дим годишње убије пет милиона људи, и угрози још око шест стотина хиљада који се појављују као колатерална штета. Због тога се дуван сматра убицом број један међу биљкама, а да због тога не одговара никоме. Рат против дуванског дима је једини који подржавају све земље света, а воде га армије непушача док су им савезници чак и пушачи. Иако га је Америчка агенција за заштиту животне средине, као хуманог канцерогена за који не постоји минимална сигурна доза којој човек може бити изложен, сврстала међу највеће непријатеље скоро да је немогуће супроставити му се, јер у основи пушачке зависности стоји глад за никотином. Доказано је да дувански дим садржи више од 7.500 хемикалија и хемијских једињења, од којих је више од 70 канцерогено, да на људски мозак делује као дрога, а до мозга стиже у року од 10 секунди након увлачења. Пушачима су угрожени сви витални органи, поред плућа, бронхија, срца и крвних судова, још и једњак, панкреас, бубрези и вид. Пушење утиче на сужавање капилара у кожи, самим тим се смањује и прилив кисеоника, па је она исушена, чешће наборана и задебљана, измењени су нокти… Безбедан ниво излагања дуванском диму не постоји, а ефикасна заштита захтева потпуну елиминацију, јер само окружење 100% без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства његових састојака. Стручњаци поручују да одвојени простор за пушаче и непушаче, као ни посебне просторије за пушење чак и када имају добру вентилацију, нису ефикасно решење и не пружају довољну заштиту. Све то утицало је да се у Србији установи Национални дан без дуванског дима који се обележава последњег дана у јануару, а ове године под слоганом „Свака цигарета смета“. Активности које се реализују у оквиру обележавања имају за циљ да још једном скрену пажњу доносиоцима одлука, стручној јавности и становништву на значај потпуне забране пушења у

МАГАЗИН

7.2.2016.

Р

58

затвореном простору, без изузетака. Примаријус др Драгана Тендјера Милићевић из краљевачког Завода за јавно здравље подсећа да би свака особа требало да оствари право да удише ваздух без дуванског дима при чему значајну улогу треба да има законска регулатива. Закони којима се штите грађани од изложености дуванском диму, и који штите здравље непушача, немају негативан утицај на пословање и охрабрују пушаче да престану да пуше, а ка том циљу води обавезујућа регулатива, а не она која је заснована на добровољности. У Србији је 2010. године усвојен Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму којим се забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, али не и у угоститељским објектима. Слоган овогодишње кампање шаље поруку да свака цигарета смета укључујући и електронске које се сматрају средством за одвикавање од пушења. За то нема доказа јер њихово дејство није испитано нити постоји потврда да су безбедне, а коришћење је у супротности са Законом о заштити становништва од дуванског дима. Ефекти примене закона се још испитују, а истраживање спроведено крајем 2014. године показује да је после неколико година побољшања дошло до стагнације. Од 2010. је дошло до пада изложености дуванском диму у школама и факултетима, а истраживање о употреби дувана међу младима показује да је две трећине ученика старости 13–15 година видело некога да пуши у згради школе или у школском дворишту. Изложеност дуванском диму је на радним местима опала са 45% у 2010. години на 31% у 2014. године, док је у ресторанима, кафићима и осталим угоститељским објектима незнатно смањена – са 72% на 64%. Ограничење пушења на појединим местима у складу са законом утицало је да у 2014. години 14% пушача смањи број попушених цигарета у току дана, док је 13% њих престало да пуши. Изложеност дуванском диму је у Србији и даље велика, а резултати истраживања

здравља у 2013. години показују да је више од половине становништва старијег од 15 година изложено дуванском диму у затвореном простору, а скоро исто толико непушача забринуто због штетних последица дуванског дима по здравље. Изложеност дуванском диму је у ресторанима са 58 одсто у 2012. повећано на 64 у последњој години истраживања, а посебно забрињава повећана изложеност на радном месту са 22 на 29 одсто и у школама и факултетима са 4 на 7 одсто у 2014. години.

- Истраживање показује да закон треба надзирати више и размишљати да се законска регулатива унапређује у смислу да се сваки јавни простор потпуно ослободи дуванског дима, а наш циљ је да у наредним годинама радимо на понављању приче о значају законске регулативе – каже Тендјера Милићевић. Један од услова да ефекти примене закона буду бољи везује се за рад инспекцијских органа. Ни пет година од почетка примене закона и даље нема званичних података о активностима инспекцијских органа, а депримирајуће делује сазнање о пушењу на местима на којима је то изричито забрањено, првенствено у здравственим установама. Ма колико се инертност одговорних за примену закона оправдава ангажовањем на другим пословима они који се баве промоцијом здравља и даље заступају став да је заштита здравља појединаца на радним местима приоритет и да се само тако могу смањити негативне стопе обољевања и умирања које су директна последица удисања дуванског дима. Настојање да се утврде активности инспекцијских органа потврђују занемарљив број поступака, а сазнање да су казне за појединце и институције прилично високе указују да се онима који крше закон најчешће гледа кроз прсте. И поред чињенице да су суочени са бројним проблемима, понекад и економским, у здравственом систему верују да би ефекти борбе против дуванског дима били знатно видљивији кад би у њу биле укључене

Фото: М. Радовановић

Прим. др Драгана тендјера Милићевић

59

7.2.2016.

МАГАЗИН

60

све структуре друштва. Ако се има у виду велика преваленција обољевања од хроничних незаразних обољења која захтевају дуготрајно лечење, а да је смртност од оних која би се могла спречити велика, долази се до података о поражавајућем обиму штете по животе који се губе, али и финансијска јер болнички дани и лекови коштају доста. Све указује на потребу уважавања чињеница познатих свуда у свету које су настале на основу истраживања, а потврђују да се променом понашања могу смањити ризици који директно угрожавају здравље, посебно младих.

- Већина младих не пуши и више није присутан тренд да се пуши као што је то било некада. Млади схватају да је то „аут“ па је много више оних који не пуше, а то важи и за психоактивне супстанце и алкохол. Нажалост, имамо погрешно интерпретирану причу у медијима и податке који нису тачни. Истраживања на репрезентативним узорцима говоре о ефектима превентивног рада у школи, средствима информисања и континуиране едукације. Подаци говоре да око 15 одсто младих користи цигарете свакодневно, а они не одступају од података у осталим земљама Европске уније. Пушачи су категорија која није мала, а систем мора и њима да омогући подршку и охрабри их да оставе дуван, па им морате понудити нешто конкретно да би уопште размислили да крену у причу одвикавања од пушења – каже Тендјета Милићевић. Специјалисти социјалне медицине који се баве промоцијом здравља у пет општина Рашког управног округа, Краљеву, Врњачкој Бањи, Новом Пазару, Рашки и Тутину, прате податке о едукативним активностима у школама који потврђују да нема значајнијег помака у овој области. Све активности су укључене у календар здравља који је на овим просторима присутан последњих десетак година, а укључује обележавање значајних датума као што је и Национални дан без дуванског дима. Искуство показује да ефекти активности на смањењу пушења стагнирају

увек кад посустане контрола, а Србија се по томе не разликује много од других земаља које су много раније кренуле овим путем. Иако десетак година није кратак период стручњаци указују на значај дуготрајнијег рада чији би резултати могли бити видљиви у будућности. У овом тренутку значајним се сматра податак да се стање не погоршава, а највећи допринос даје информисање које до најмлађих стиже на различите начине. Док се у једном тренутку одрастања велики број младих суочава са притиском да прихвати пушење као део свакодневног живота стручњаци основним задатком сматрају настојање да их у сарадњи са родитељима обуче на прави начин и указали на све опасности које доноси пушење. Иако доступни подаци не показују значајнији напредак промотери здравља не одустају од настојању да се достигну резултати земаља које имају контролу над конзумирањем дувана. Одговарајуће мере, од којих се очекују опипљивији резултати, подразумевају укључивање свих сегмената друштва, а велике наде усмерене су ка новој законској регулативи која треба да ограничи пушење у угоститељским објектима.

- Не могу рећи да су све наше активност идеалне. Ми идемо у школе и држимо предавања, помажу нам педагози и психолози. Иако имамо сарадњу са свим школама има препрека јер деца имају обиман програм. Зато препоручујемо да на редовним часовима наставници преузму нашу улогу, јер је све мање могућности да се здравствени радници укључе у редовну наставу. Они су само помоћ професорима који ове активности спроводе током читаве године и увек спремни да се оне мало освеже, јер деца воле да виде и по неко ново лице. Зато користимо Календар здравља који је из године у годину све садржајнији, и сваку тему коју сматрамо битном, да се појавимо у школи и скренемо пажњу деце, особља, али и шире јавности, на потребу да се континуиране активности одвијају током читаве године – истиче Тендјера Милићевић. Изложеност дуванском диму представља професионални ризик и за угоститељске раднике коме су изложени у радном времену, па је и њима потребно обезбедити здраву и безбедну радну средину. Искуства свих земаља која су увеле потпуну забрану пушења показала су позитивне ефекте ове мере по здравље становништва, јер се смањује број срчаних инфаркта и можданих удара, а временом и других болести, пре свега малигних и респираторних, које су повезане са употребом дувана и удисањем дуванског дима. Ниједна научна студија није утврдила негативан економски утицај закона који забрањују пушење на јавним и радним местима, а истраживања су показала да они имају неутралан или позитиван утицај на пословање угоститељских објеката и свуда су добро прихваћени након што се усвоје и примене. Потпуна забрана пушења у затвореним просторима има и превентивно деловање јер утиче на децу и младе да не започну с пушењем, а на одрасло становништво да остави пушење и посвети се здравом начину живота. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 7.2.2016.

63

Годину и по дана моста преко Ибра

МАГАЗИН

7.2.2016.

НА ИБРУ Ћ

64

- Од пуштања у саобраћај новог моста преко Ибра не престају невоље породица чије се куће налазе у близини. – Најмирније између два и четири ујутру. – Јован Илић хроничар градње моста преко Ибра. – Обесни младићи покушали да у време градње баце у реку чувара моста. – У реци завршили неколико ролни изолације, алат, фиберке, бушилице које су током градње радници по завршетку дана остављали у сандуцима. – Редовна појава крађа алата и грађевинског материјала. – И даље без одговарајућих путоказа.

– Јован и Милена Илић испратили раднике уз ручак за педесетак особа. – Иза градитеља остали дугови и оштећења на кући

Фото: М. Радовановић

ЋУПРИЈА

65

д тренутка кад је човек, у жељи да пређе на другу страну реке, почео да гради мостове постоје различите приче о грађевинама од дрвета, камена, бетона, метала и других материјала које спајају обале. Мостови се сматрају рукама које спајају обале и људе и представљају симболе живота, љубави и пријатељства, па се зато сматрају највреднијим што је људска рука икада изградила. Песник је записао да, иако нису жива бића и не говоре, мостови ипак имају душу која живи све док се преко њих прелази. Они руше све препреке, и бришу границе јер су без њих две супротне обале тако далеке и стране, а њиховим спајањем се ствара златна нит која чврсто повезује људе са супротних страна. Ово, а и неки други разлози, било је повод за одлуку да се изгради мост преко Ибра у продужетку Скопљанске улице који је током неколико последњих година био тема бројних разговора у Краљеву. Скопљанска улица се сврстава у ред најкраћих у граду и води од Кара-

МАГАЗИН

7.2.2016.

О

66

ђорђеве до стрме обале Ибра. Годинама је мир њеног доњег дела реметило тек по које ретко возило које је допремало потрепштине до Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Кад је просечена улица је поделила велико имање породице Илић на два дела. Са леве стране су остали Милена и Драгољуб Илић који су половином шездесетих година прошлог века на крају улице направили велику спратну кућу и у њој, са синовима Јованом и Зораном и њиховим породицама, живели мирно до краја живота. Илићи су одувек важили за изузетно дружељубиве људе, а кућа са бројем 13 у свако доба дана, или ноћи, била место где су дочекивали и одакле су испраћали пријатеље и намернике. Током лепшег доба године на самој обали Ибра до касно у ноћ су се испредале приче о свакодневним проблемима и неким безбрижнијим временима, а између багремових стабала поглед се простирао преко њива засејаних кукурузом далеко према Жичи. Једном је некога тај мир подсетио на црногорску обалу,

па је годинама касније крај Скопљанске улице био познат као Бечићи. У време кад је главе неколико породица са обе стране улице, међу њима и Јована Илића, на договор позвао бивши градоначелник Краљева Љубиша Симовић мало ко је од њих размишљао о личном интересу. У центру сладуњаве приче био је донатор спреман да у изградњу моста преко Ибра уложи милион евра, а да реализација значајног пројекта зависи само од њихове добре воље да за потребе градње уступе три ара плаца. Уколико не пристану Краљево остаје без значајне донације и ко зна када ће поново бити у ситуацији да има на располагању толико пара. Суочени са податком да би могли бити окривљени за неуспех, али и са чињеницом да би због општег интереса и тако могли да остану без та ти ара, Илићи се нису много двоумили тим пре што су добили чврсте гаранције да ће евентуална штета на објектима бити надокнађена. Од кад су се у пролеће 2012. године

на десној страни Ибра појавиле прве грађевинске машине су привлачиле пажњу знатижељника окупљених у „Бечићима“. Задржавали су се кратко, навраћали тек по који пут, а неки никада више. Једино су Илићи, посебно Јован, са великом пажњом пратили сва збивања везана за градњу. Оно што се дешавало до новембра 2014. могло би да представља добру грађу за интересантно штиво.

- Првих дана након пуштања моста у саобраћај није било гужве, нити камиона, док народ није упознао пут и схватио да се и на пијацу овуда стиже брже него кејом. Пешаци иду преко моста током целе ноћи, шетају, воде псе. Има и галаме, целу ноћ тутњава, пију, певају седе на мосту, пењу се на ограду, ваљају се по коловозу, сликају се, вриште. Понекад ми дође да поставим камеру и све снимим да и други виде шта се дешава. А дешавало се да наиђе дете од дванаестак година потпуно голо, само у гаћама. Током лета је њих петнаестак скакало са моста у Ибар иако доле има много баченог ма-

теријала. Док је грађен мост хтели су да баце и стражара. Дођу пијани он им не дозвољава на мост, јер није било ограде, а они хтели да га баце у Ибар па је после тога напустио посао. Бацили су доле неколико ролни неке изолације, алат, фиберке, бушилице које су током градње радници по завршетку дана остављали у сандуцима. Обезбеђење им није могло ништа. Стражар је био старији човек са слабом батеријском лампом, па сам му купио јачу како би са веће даљине могао да осветли и види шта се дешава на мосту. А било је језиво. Крали су каблове, а све што се током дана угради у току ноћи нестане. Сипају моторно уље у бандеру док не облије каблове, онда лакше извуку, намотају и однесу – прича Илић који је са олакшањем дочекао окончање радова на мосту. Крај радова био је добар повод да припреми ручак за мајсторе са којима је месецима делио и добро и зло. Идеја да се почасте родила се много раније, али је до реализације дошло

на крају, а први су је изложили радозналци који нису били превише спремни да дају и по који динар. Сва обећања пала су у воду па је терет око организације и трошкови ручка за 43 радника пао на Јованова леђа. Доказани домаћин се одувек водио једноставним мотом да кад нешто прави треба правити како доликује, или не почињати. То што је супруга Милена све време градње мајсторима свакодневно кувала кафу, што су се у њиховој кући одмарали, освежавали, из ње користили струју за електрични алат одавно је заборављено. Ручак за педесетак људи подразумевао је прасе од бар педесетак кила, по неколико пакета киселе воде и различитих сокова и наравно балон црног вина. Донео је два балона и извођач радова, а Милена умесила кремпите какве се ретко срећу и у краљевачким посластичарницама. Они који су мало путовали по свету кажу да би евентуално могле да се пореде са на далеко познатим кремпитама са Бледа. Нико од присутних на Преобра-

67

68

МАГАЗИН 7.2.2016.

жење 2014. није отишао из куће Илића незадовољан, а довољно пажње необичном догађају посветиле су и локалне телевизије. Када је почетком септембра председник Србије Томислав Николић пустио мост у саобраћај, а радозналци који су се тог кишног дана тискали испред куће Илића већ разишли, мало ко је од укућана мислио на напукле зидове куће. У међувремену је промењено градско руководство а нови упућивали Илиће на оне који више нису имали никакав утицај у граду.

- Њихови шефови и контролори пребацују одговорност с једног на другог. На кући је унутра испуцао малтер, а споља мермер. Тротоар је мало нагнут због земље која потања, јер нису направили потпорни зид према Ибру. На тротоару се виде линије, у зидовима крцка а не знам да ли је то због разлике у температури или густог саобраћаја. Мира више нема сем у периоду између два и четири ујутру кад почињу да пролазе камиони са хлебом и штампом. Толико су редовни да могу ред вожње да напишем. Прозоре на кући више не можемо да отворимо због прашине, а често прегоревају сијалице на мосту, па је једно време било упаљено само четири. Кад су мајстори отишли остао је дуг за утрошену воду. У дворишту је била чесма коју су одсекли па је остало само црево, које су обећали да наставе али су га затрпали, и водомер, а за дуг од око четири хиљаде динара из периода градње из „Водовода“ редовно шаљу нови рачун. Иако је стриц умро пре 15 година ја сам редовно плаћао воду да би људи који пролазе према парку могли да се освеже, оперу руке и умију. Показало се још једном да се гвожђе кује док је вруће јер су, кад је мост завршен, сви заборавили оно што су обећавали – прича Јован. Иако је оно што се дешавало током градње моста одавно заборављено. добродушне и увек расположене Илиће ипак нису заобишли нови проблеми. Од тренутка кад је пуштен у саобраћај мост преко Ибра је постао краћи пут свима који из правца Рашке иду према Крушевцу, али и другима

који се крећу у супротном смеру. Онима који први пут пролазе овим правцем није увек лако да се снађу, јер у близини нема одговарајућег путоказа, па није било ретко да и у глуво доба ноћи позвоне на врата куће са бројем 13. Илићи готово да нису спавали у време сабора у Гучи кад су путници из Лесковца, Врања, Скопља и других делова југа Србије, некако налазили пут до моста и преко њега, а онда нису знали даље. Кад је дара превршила меру, и кад је постало неиздрживо, Јован се досетио да сам, кад то већ нису учинили они који би требало, направи путоказе који помажу да се лакше пронађе пут према Чачку, Горњем Милановцу, Београду, Рашки, Новом Пазару, Косовској Митровици...

- Људи сад стану пред врата и не треба више да звоне, прочитају и продуже даље. Било је Црногораца који се са магистрале у Конареву преко Матарушке Бање упуте према Жичи, а кад током ноћи стигну до новог моста преко Ибра и пређу преко њега дођу код мене и питају где је Жича. Кажу, ви сте Жичу померили. Некад је била поред пута где су могли да паркирају кола и уђу у манастир, а тога више нема откад је направљен заобилазни пут. У граду су постављени бројни путокази до различитих установа и хотела, али нема довољно оних који указују куда се из града креће према другим местима – каже Јован. Откад је направљен нови мост преко Ибра прича се о бољем регулисању саобраћаја на раскрсници Карађорђеве и Скопљанске улице где се често стварају гужве. Још је већа, кажу становници овог краја, кад се на раскрсници појави саобраћајац у намери да регулише саобраћај. Зато са нестрпљењем очекују најављену градњу кружног тока, који би допринео смањењу брзине у овом делу града, или бар постављање семафора. Неспорно је да је мост допринео растерећењу саобраћаја кроз централни део града, јер се одвија брже зато што на новој траси нема семафора, ни лежећих полицајаца. Данима је Јован Илић пажљиво посматрао сваки корак градитеља и по

који пут скупио храбрости да предложи нешто што му се чинило да недостаје. Један предлог подразумевао је проширење на средини моста са обе стране у виду терасе која би пружала могућност пешацима да застану, одморе се и са својеврсног видиковца уживају у погледу узводно и низводно. Каже да се и пре пет стотина година неко сетио да тако нешто направи током изградње моста преко Дрине у Вишеграду. Није за то требало више од неколико џакова цемента што се чини безначајним у односу на трошкове градње. Признали су то и градитељи кад је мост био завршен, али је тада већ било касно да се било шта поправља. На левој обали Ибра низводно од моста остало је неколико старих и дотрајалих гаража које се не уклапају на најбољи начин у нови амбијент. Планирано је да се уклоне и од моста до улаза у парк направи ново шеталиште. Становници овог краја очекују да се утврди висока лева обала Ибра, јер мека земља прети да се уруши. На месту на коме је некада била гаража коју је Јованов брат користио као радионицу данас је степениште које низ обалу води до реке. Јован верује да је требало да буде много шире него сада како би пешаци могли лакше да се размимоиђу. Ако је већ морала да буде срушена гаража, могло је бар степениште да буде шире. Није необично да се приликом градње овако значајних инфраструктурних објеката не обрати довољно пажње на ситнице које у дугом периоду остају повод за изражавање незадовољства. У случају моста у Скопљанској улици то је прилаз солитеру смештеном уз ограду Предшколске установе, у који није улагано ништа још од периода кад је „Каблар“ зидао зграду, али и прилаз овом објекту. И један и други пролазе поред фасада куће да бројем 13 чији се становници и даље надају да мајстори, који су одавде отишли на Преображење 2014. године, нису последњи који ће бити у њиховом крају. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 7.2.2016.

71

Јединствена изложба у „Маржику“

МАГАЗИН

7.2.2016.

КРАЉЕВЧАНКЕ У ВИЗ

72

- У Галерији Удружења ликовних и примењених уметника „Владислав Маржик“ представљени радови двадесет Краљевчанки у визуелној уметности. – Организатор Савет за родну равноправност града Краљева са жељом да се бар на овај начин из монотоне свакодневице издвоје уметнице које су низ година биле маргинализоване и мање се појављивале у јавности. – У музичком делу програма група „Окултум“ авет за родну равноправност града Краљева је буџетом за 2016. годину планирао низ различитих активности, а једна од првих је изложба под називом „Жене у визуелној уметности града Краљева“. Организована је са циљем да двадесет краљевачких уметница различитог образовања и интересовања радовима који припадају различитим техникама покажу своје стваралаштво као равноправни уметници.

С

У Савету за родну равноправност су подстакнути успехом изложбе „Краљевчанке за незаборав“, организоване у првој половини децембра претходне године, на којој су међу педесет првих жена у појединим областима живота и успешне уметнице, прва академска сликарка конзерваторка Слободанка Данка Прибаковић Костић, потом доцент на Факултету уметности у Нишу, прва Краљевчанка која је докторирала у области сликарства Јелена Трајковић

и друге. Председница Савета за родну равноправност Лидија Павловић потврђује жељу да се бар на овај начин из монотоне свакодневице издвоје уметнице које су низ година биле маргинализоване и мање се појављивале у јавности. Изложба је само начин да им се изрази захвалност и повод за захтев да им се посвети више пажње ма којом врстом уметности да се баве, јер је и уметност именица женског рода.

До почетка двадесетог века жене су као уметнице биле маргинализоване а њихови радови углавном приписивани мушкарцима. Највећи број њих потиче из сликарских породица, биле су супруге, кћери или сестре сликара, а у свету уметности је присутно уверење о постојању великог броја значајних уметничких дела која су створиле а потписали их мушкарци. Захваљујући женским покретима у Америци, када су уметнице покушале да се изборе за равноправан статус и изађу из сенки мушких чланова породице, почеле су да потписују радове а врло брзо и да излажу самостално. У почетку су ликовни радови обрађивали теме везане за мртву природу и ентеријере домова у којима су живеле, јер им је било забрањено да сликају актове и да се школују у области сликарства. Иако је првобитно планирано да изложба буде отворена поводом 8.

марта термин је померен за 2. фебруар јер је тог дана 1922. године у Србији основано прво женско удружење које је окупљало само жене уметнице опредељене да се изборе за равноправан статус у свету мушкараца.

Учеснице Александра Драгањац, Александра Поповић, Анђелка Милојчевић, Дивна Јоксимовић, Дијана Бигић Грујић, Драгана Сретовић, Дусица Радосављевић, Емилија Димовска, Јелена Милуновић, Јелена Трајковић, Јелена Шалинић Терзић, Љубинка Адамовић Аксентијевић, Марија Ђуровић, Светлана Јевтић, Марија Нишавић, Марија Петровска, Милица Антонијевић, Слађана Миљковић, Слободанка Данка Приба ковић и Татјана Пљакић.

Међу двадесет излагача преовладавају сликарке различитог образовања, оне којима је сликање професија и друге којима представља нераскидиви део живота. Изложба је организована у сарадњи са Удружењем ликовних и примењених уметник „Владислав Маржик“, а на свечаном отварању представљена је музичка фрупа „Окултум“ коју чине четири талентоване средњошколке, ученице Гимназије, Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Уметничке школе. Неспорна чињеница да је у данашње време готово немогуће живети само од уметности, и да они који су се определили за ову професију иначе тешко живе, основни је разлог да жене уметнице ретко излажу, а кад то чине, чине уз велике напоре. То је још један од мотив да им се бар на овај начин искаже поштовање и укаже на значај. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЗУЕЛНОЈ УМЕТНОСТИ

73

74

МАГАЗИН 7.2.2016.

dramart@gmx.com

75

76

МАГАЗИН 7.2.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Пиксији: мали вилењаци Приказујући неваљалост и раздраганост малих вилењака Пиксија, ова оригинална фантазија намењена целој породици је духовита, али опет емотивна са крајем који ће сваког родитеља одушевити. Џој Бек је изгубио љубав свог живота због „Клетве Пиксија“ која је бачена на њега након што је ненамерно уништио село малих вилењака и повредио принца Вилијама. Сада је приморан да пронађе начин да врати девојку и искупи се за штету коју им је нанео. Филм се приказује од 16 сати по цени улазнице која износи 250 динара.

Време је за грудвање! Анимирана 3Д авантура „Време је за грудвање!“ је допадљива комедија о нади и пријатељству, која истражује живахне односе међу децом, као и њихов ентузијазам и солидарност у игри. Ова забавна и маштовита зимска биоскопска авантура повешће малишане у време детињства њихових родитеља, који су распуст у јануару проводили радујући се снежним чаролијама, и пружити им идеју за креативне и готово заборављене игре на снегу, као што су грудвање и санкање. У жељи да се разоноде током зимског распуста, деца из забаченог и снегом прекривеног села одлучују да организују масовну „грудванијаду“, а Лука и Софија, вечити 11-годишњи ривали у друштву, постају лидери супротстављених тимова. Темпераментна и бунтовна девојчица окупља најверније другаре како би поразила Лукину хорду спретних ратника у грудвању, а побед-

ник ће бити она дружина која до краја зиме заузме тврђаву саграђену од снега. Али, дечја игра временом прераста у прави снежни рат… Пројекције почињу у 18 сати, а улазница кошта 300 динара.

50 нијанси црне Ако сте се примили на Кристијана Греја, чекајте тек да видите Кристијана Блека! Од Марлона Вејанса и комичарског тима који стоји иза франшиза „Уклета кућа“, „Мрак филм“ и „Беле рибе“, стиже еротска комедија „Педесет нијански црне“ која води кроз лавиринт жестоких и превремених сусрета у играоници господина Црног. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати по цену улазнице од 250 динара

Мученице Десетогодишња Луси успева да побегне из изолованог складишта где је била заточена и мучена. Дубоко потресена свиме што јој се десило, она се бори са ужасним ноћним морама. Смештена у сиротишту, њена једина утеха је Ана, девојчица њених година. Скоро деценију касније, и даље у борби са демонима из прошлости, Луси налази породицу која ју је заробила и мучила. Како се Ана и она приближавају истини, суочавају се са давно потиснутим ноћним морама. Ако не побегну, судбина мученика их чека. Филм се приказује до 10. фебруара, пројекције почињу у 22 сата, а за улазницу је довољно припремити 250 динара. Т. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 7.2.2016.

79

Светске тениске диве најавиле спектакл у Краљеву

МАГАЗИН

7.2.2016.

ДАНИ ВРХУНС

80

- Главни судија Роберто Ранијери потврдио да меч отварају први рекет шпанске репрезентације Гарбиње Мугуроза и друга играчица српског тима Бојана Јовановски. - У другом сингл мечу Јелена Јанковић против Карле Санчез Наваро. - За дубл Пријављене Ивана Јоровић и Нина Стојановић. - Чланице српског националног тима примио епископ жички Јустин. - Тенисерке у Манастиру Жичи. - Тенисерке Србије и Шпаније засадиле по једно стабло јоргована на Тргу Јована Сарића ред меч првог кола Светске групе Б Фед купа између тениских репрезентација Србије и Шпаније, који се игра овог викенда, у Краљеву ни изблиза не влада еуфорија каква је била пре нешто мање од годину дана. Меч првог кола Светске групе Дејвис купа између репрезентација Србије и Хрватске тада је био повод за претерано оптимистичка обећања о значају овог догађаја за про-

П

моцију града и склапање бројних пословних уговора. Организован је Сајам врхунске хране, пригодне изложбе, два велика концерта на Тргу српских ратника уз потврду да би позитивни ефекти могли да буду видљиви најкасније за месец и по дана. Ма колико да су опозициони одборници у Скупштини града у више наврата инсистирали на потврди онога што је обећано, чак и кроз одборничка питања, кона-

чан биланс трошкова у односу на позитивне ефекте никада није објављен. Иако је у то време потврђено како су нека предузећа ,захваљујући чињеници да се у Краљеву одржава овако значајно такмичење, продали целу производњу за наредну годину никада није потврђено која су то предузећа и коме су то продали. Уместо тога пословна година је завршена са више од хиљаду и пет стотина нових радника

СКОГ ТЕНИСА

81

7.2.2016.

МАГАЗИН

82

који су спас потражили на евиденцији Националне службе за запошљавање. Сенку на организацију Дејвис куп меча бацила је и дистрибуција улазница, што је било повод за опсежну полицијску истрагу, али је све и поред узнемиријућих изјава најбољег светског тенисера Новака Ђоковића врло брзо заборављено. У недељи која претходи Фед купу нема више оптимистичких изјава локалних политичара у мери како је то било пре годину дана. Нема ни претераног интересовања за улазнице, а чланице репрезентације Србије, које су у уторак и среду одржале прве тернинге, у слободно време шетају градским улицама. Из табора српског националног тима стиже потврда да припреме за меч првог кола протичу у одличној атмосфери, а обе репрезентације тренирају и пре и после подне. Другог дана припрема српски тим је комплетиран кад му се прикључила Јелена Јанковић

и одмах по доласку, под будним оком селекторке Татјане Јечменице Јевтић, тренирала са Бојаном Јовановски. У току поподнева на паркет спортске дворане у Рибници изашле су и друге две чланице националног тима Србије Ивана Јоровић и Нина Стојановић. Јелена Јанковић је приликом првог обраћања новинарима потврдила да је атмосфера у српском тиму одлична и истакла како једва чека да изађе на терен.

- О Краљеву смо слушали доста од другова из Дејвис куп тима, па једва чекамо да изађемо на терен. Јако лоше сам кренула у сезону, јер сам мењала нешто са рекетом, али сам се пре неколико дана вратила на старо. Срећна сам што сам поново у тиму и што сам са младим и перспективним играчицама. Играмо против Шпањолки које су велика сила, али верујем у победу. Одушевила сам се оним што сам видела прошле године када сам гледала пренос Дејвис куп меча који су

момци играли против Хрватске. Позвала бих све да дођу и да нас подрже јер обожавам да играм пред пуним трибинама и надам се да ће Краљевчани доћи да у недељу заједно славимо – истакла је Јанковић уз потврду да је више пута играла против шпанских играчица и да добро познаје њихову игру. Иако се Шпањолке сматрају изузетно тешким противницама, а у тиму имају играчице које се сврставају међу најбоље на планети, у српском тиму преовладава уверење да се заједништвом трасира пут до циља. У тиму преовладава уверење да не постоји сигуран кључ за успех и победу, а ка њима води само рад и заједништво уз заједничку констатацију како није важно која ће играчица донети колико поена. За све је важно да се на крају прослави победа. Након повреде рамена пре такмичења у Мелбурну Бојана Јовановски је уверена да ће до почетка меча са Шпа-

њолкама бити потпуно спремна, а здравствено стање играчица је и главна преокупација селекторке Јечменице.

- Битно ми је само да су све здраве и позитивне и желе да изгарају за победу. Има још времена да се договоримо ко ће играти у дублу, ко ће изаћи други на терен. Желим да до почетка девојке буду потпуно посвећене тренингу и да се што боље спремимо за овај меч – потврдила је она. Селекторка репрезентације Шпаније Кончита Мартинес довела је у Краљево Гарбиње Мугурусу, Карлу Суарес Наваро, Лару Аруабарену и Лудрес Домингес Лино. Најбоља играчица Мугуруза је спремна за меч и уверена да ће њена екипа на крају славити победу.

- Веома сам узбуђена, први пут сам у Краљеву. Припремамо се за тежак викенд после којег ћемо, надам се, славити. Мој циљ је да будем константна и ове године, а мислим да ће бити

доста теже бранити бодове него прошле године када сам их освајала. На папиру ми имамо боље играчице, али је Фед куп специфично такмичење, а славиће екипа која прва буде дошла до три бода. Ми смо дошле по та три бода и хоћемо да се као победнице вратимо кући – потврдила је Мугуруза. Кончита Мартинес највећу опасност види у Јелени Јанковић, мада не занемарује ни ону која долази од осталих српских играчица.

- Српкиње имају добру екипу, предводи их Јелена Јанковић која је изузетно искусна играчица, а била је некада прва на свету. Увек је тешко када играте далеко од куће, јер онда немате право да бирате подлогу и лоптице. Ми смо професионалци, допутовале смо да бисмо дале све од себе и да би на крају викенда биле победнице. Јелена је једна од најбољих на свету, знамо добро шта све може на терену, али су посебна опасност младе играчице – истакла је Мартинес.

Чланице српског националног тима у четвртак је примио епископ жички Јустин, а посетиле су и Манастир Жичу. Званични део надметања за три поена отпочео је извлачењем парова првог меча које је контролисао главни судија Роберто Ранијери у присуству представника Међународне тениске федерације Жака Дипреа и националних савеза Србије и Шпаније Мирка Петровића и Фернанда Фернандеза Ладреде. Поред јоргована који је прошле године у време одржавања меча Светске групе Дејвис купа засадио Новак Ђоковић по један су засадиле тенисерке Србије и Шпаније. За чланове српског националног тима кратак уметнички програм у Свечаној сали Градске управе изведен је краћи уметнички програм у органиацији Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 7.2.2016.

85

После првог дана такмичења за Фед куп

УБЕДЉИВА ПРЕД ако је дан пре почетка на извлачењу парова одлучено да први меч Светске групе Б Фед купа играју Гарбиње Мугуроза и Бојана Јовановски селекторка националног тима Србије Татјана Јечменица Јевтић је искористила прилику да пре почетка промени одлуку и да на терен изађе Ивана Јоровић. Уверење да је Мугуроза довољно јак противник утицала је на опредељење да се Бојана Јовановски сачува за други дан меча и покуша да победи Карлу Суарез Наваро. Шпанска тенмисерка је већ на почетку показала надмоћ и после само 14 минута игре водила са 4:0. Са четири добра сервиса, од којих је најбржи достигао брзину од 180 километара на сат, Јоровић је смањила на 4:1, а и шести сет је, на сервис Мугурозе, почео са два узастопна поена Јоровић. Један добар био је довољан тек да се смањи на 15:30, али су добар ударац домаће играчице и дупла грешка Шпањолке биле довољне да после 20 минута игре резултат буде 4:2. Седми сет је трајао пуних девет минута, а после вођства шпанске, а потом српске, тенисерке након три изједначења и две предности за домаћу такмичарку резултат је смањен на 4:3. Следећих девет минута водила се изједначена борба, а после три изједначења Мугуроза је тек трећу пред-

МАГАЗИН

7.2.2016.

И

86

ност успела да претвори у резултат 5:3. У последњем гему, који је трајао једва три минута, домаћа тенисерка је успела да освоји само један поен, па је први сет завршен резултатом 6:3. У првом гему другог сета Јоровић је успела да добије само један поен, а ни промена рекета јој није помогла да добије гем на свој сервис. Мугуроза је демонстрирала премоћ и у следећем гему и домаћој играчици препустила само један поен, а Ивана Јоровић успела да добије тек четврти на истеку првог сата игре. Након 30 за обе у петом сету Мугуроза је повела са 40:30 да би гем добила ас ударцем при брзини лоптице од 178 колиметара на сат. Две дупле сервис грешке одлучиле су шести гем у корист шпанске тенисерке да би се у последњем, који је трајао пуних десет минута, водила огорчена борба за нешто повољији резултат. Ивана Јоровић је пропустила шансу да материјализује предност да би после чак шест изједначења Мугуроза успела да добије сет са 6:1 и обезбеди својој екипи прву победу у мечу. Иако се резултат чини довољно убедљивим Ивана Јоровић је пружила добру игру, а недостатак искуства у појединим деловима одлучујуће утицао на ток меча. Моного више очекивало се од

Јелене Јанковић која се у репрезентацији Србије појавила 31. пут у 49. мечу по реду. Други рекет репрезентације Шпаније Карла Суарез Наваро у првом гему је домаћој играчици препустила само један поен и повела резултатом 1:0. Иако је отпочела други гем изгубљеним поеном Јелена Јанковић је брзо успела да изједначи, а потом поведе, и после шест минута игре изједначи на 1:1. После краткотрајног вођства Суарез Наваро Јелена Јанковић је успела да преузме вођство и брејком на истеку десетог минута меча поведе са 2:1. Један сервис винер при брзини лоптице од 176 километара на сат било је све што је Јанковићева успела да оствари у четвртом гему кад је дозволила супарници да изједначи. У петом се водила огорчена борба за предност, а после почетне предности Јанковићева је успела да смањи на 40:30 уз помоћ сајле на мрежи. Након три изједначења, и исто толико предности домаће играчице, Јанковићева је успела да направи нови брејк, а у следећем дозволи шпанској тенисерки да изједначи на 3:3. Суарез Наваро је била убедљива и свој сервис гем добила ма-

ксималним резултатом. Дупла сервис грешка и један добар ударац били су довољни шпанској играчици да поведе, а до добијеног гема довели су један ас ударац и лоб који је ставио тачку на осми део првог сета. Разорним једноручним бекендима Шпањолка је успела да добије претпоследњи гем иако је Јанковићева пред крај успела да изједначи и у последњем поведе сервис винером. Након још једног поена уследила су два шпан-

ске тенисерке, а до краја сета три изједначења. Домаћа тенисерка је три пута имала шансу да изједначи, али је у одсутном тренутку приликом сервиса нагазила линију што је утицало на концентрацију па је први сет изгубила резултатом 4:6. Други сет је почео брејком на сервис Суарез Наваро која је већ у следећем успела да изједначи дозволивши домаћој играчици само два поена, а исто толико Јанковићева је освојила и у следећем када је Суарез Наваро повела са 2:1.

Након седам минута борбе у четвртом сету, и још једног брејка, резултат је био 3:1 да би све сигурнија Шпањолка врло брзо повела са 4:1, овога пута уз малу помоћ сајле на мрежи. Све присутнија нервоза домаће такмичарке утицала је да изгуби још један гем и дозволи шпанској тенисерки да поведе са 5:1. Иако је већ било јасно да је Суарез Наваро преузела иницијативу, и очекивало се да брзо заврши сет, две дупле сервис грешке само су продужиле агонију домаће тенисерке. До краја меча, рачунајући и одмор између два гема, било је довољно свега четири минута. Јелена Јанковић на свој сервис није успела да освоји ни једна поен, а сет и меч је после један сат и 23 минута завршила дуплом сервис грешком. После првог дана Шпанија је повела са 2:0, а само чудо би данас могло да спаси домаћу рпрезентацију од убедљивог пораза. Данас су на програму два сингл и један дубл меч. Бојана Јовановски очекује Карлу Суарез Наваро, а Јелена Јанковић Гарбиње Мугурозу. Иако су као дубл играчице најављене Ивана Јоровић и Нина Стојановић све до пред почетак меча могу се очекивати промене у зависности од тога како се буде кретао резултат. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ДНОСТ ШПАНИЈЕ

87

88

МАГАЗИН 7.2.2016.

89

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

7.2.2016.

ПОВЕЋАН БРОЈ САОБ

90

БРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА

оследња недеља јануара протекла је у знаку благог пораста броја евидентираних крвичних дела. О томе сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 25. до 31. јануара којим се потврђује да су евидентирана 22 кривична, а инспекторима Криминалистичке полиције познати починиоци тек девет. Минула недеља остаће запамћена по великом броју прекршаја који су били повод за ремећење јавног реда и мира. У поређењу са пртходном број је готово удвостручен, а у структури укупно 34 на туче отпада пуних 14. Сви други прекршаји сврстани су у категорију која се у полицијској терминологији третира као остала. За половину је повећан и број саобраћајних незгода, а од укупно 13

П

две су као последицу имале повређена лица а 11 само материјалну штету. По једна особа ке задобила лакше и теже телесне повреде, а материјална штета је процењена на осам стотина хиљада динара. Број саобраћајних прекршаја је за трећину већи него седам дана раније, а припадници Саобраћајне полиције су евидентирали 297 учесника који су се огрешили о закон који регулише понашање у саобраћају. У области заштите од пожара евидентиране су три интервенције Ватрогасно-спасилачке јединице у гашењу пожара који су проузроковали штету процењену на 250 хиљада динара.

Смрт у директном судару У саобраћајној незгоди која се догодила у уторак ујутру око 7 сати у

Грачацу једна особа је погинула, а једна тешко повређена. У несрећи су учествовали „фијат пунто“ крушевачке регистрације, којим је управљао тридесетосмогодишњи возач са подручја Крушевца и „бмв“ новопазарске регистрације, којим је у супротном смеру управљао двадесет шестогодишњи возач из Новог Пазара, а на месту сувозача је био његов двадесетшестогодишњи суграђанин. Возач „фијат пунта“ је од задобијених повреда преминуо у Општој болници у Краљеву, док је сувозач из „бмв“-а због задобијених тешких повреда задржан на лечењу. Увиђај је извршио заменик основног јавног тужиоца у Краљеву у присуству припадника Министарства унутрашњих послова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

91

92

МАГАЗИН 7.2.2016.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 7. H 13. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

7.2.2016.

7. фебруар

94

457. — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо.

1783. — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара.

1792. — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље.

1863. — Ратификован је Једанаести амандман на устав САД, којим су ограничене могућности држављана САД да туже државу пред федералним судовима како би се преиначила одлука Врховног суда у случају Чисом против Џорџије.

1863. — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи.

1913. — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији.

1942. — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.

1947. — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи.

1962. — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара.

1964. — Британска група „Битлси“ први пут гостовала у САД.

1968. — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус францу-

ског језика у целој Канади изједначен с енглеским.

1969. — Нигеријски авиони бомбардовали препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи.

1971. — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа.

1974. — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства.

1984. — Амерички космонаут Брус Мекендлс током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонатуа.

1986. — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи.

1990. — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.

1991. — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе.

1995. — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста.

1996. — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи.

2000. — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао

Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на то место постављен Небојша Павковић.

2001. — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију.

2003. — У експлозији аутомобилабомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији поги-

нуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије.

2006. — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, 4 врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста

кенгура за коју се мислило да је истребљена због лова.

8. фебруар 421. — Констанције III постаје савладар свог шурака западноримског цара Хонорија.

1347. — Окончан је грађански рат у Византији договором о подели власти између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина.

1560. — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније.

1587. — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I. 1849. — Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком.

1861. — Јужне државе САД одвојиле се од Уније и основале Конфедеративне Америчке Државе с

Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата.

1863. — Пруска и Русија склопиле савез да би угушуле револуцију у Пољској.

1924. — Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут употребљена гасна комора за извршење смртне казне.

1937. — У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франциска Франка заузеле Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника.

1940. — Нацисти у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника.

1942. — Јапан је у Другом светском рату напао Сингапур.

1942. — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату.

1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941..

1963. — У Ираку извршен државни удар, у ком је збачен и стрељан председник Ирака, генерал Абдул Карим Касем, а нови шеф државе постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф.

1975. — Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“.

1984. — На стадиону „Кошево“ у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су Зимске олимпијске игре 1984. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали спортисти из 49 држава, до тада највећи број у историји ЗОИ.

1989. — У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион са италијанским туристима. Погинуло свих 144 путника и чланова посаде.

1992. — Чланице Европске заједнице у Мастрихту, у Холандији, потписали уговор којим је та економска заједница постала и политичко-правна унија, Европска унија.

1993. — У несрећи изазваној сударом војног авиона "Сухој" и путничког "Тупољев" близу Техерана погинули сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона.

1994. — Две групе илегалних имиграната, „људи из чамаца“, стигавши до обала САД, добиле различит третман америчких власти. Кубанци прихваћени, а Хаићани присиљени да се врате.

2002. — У месту Солт Лејк Сити, у САД, отворене 19. Зимске олимпијске игре.

2003. — Индија протерала пакистанског комесара Џалила Абаса Џиланија и још четири запослена у пакистанској мисији, оптуживши Џиланија за финансирање сепаратистичког покрета у индијском Кашмиру.

2006. — Председник Хрватског сабора Владимир Шекс је данас, у име Сабора, изразио осуду и жаљење због чињенице да је „Национал“ објавио карикатуре посланика Мухамеда. У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима. Египатско врховно веће за антиквитете потврдило је откриће нове гробнице у Долини краљева. То је прво откриће гробнице на овој локацији још од 1922. године.

2010. — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.

9. фебруар 474. — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II. 1540. — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња.

1788. — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића.

1801. — Мировним уговором Аустрије и Наполеонове Француске, по-

95

7.2.2016.

МАГАЗИН

96

тписаним у Линевилу на североистоку Француске, престало да постоји Свето римско царство, иако се цар Франц II одрекао титуле римског цара немачког народа пет година касније.

1825. — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД.

1861. — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију.

1881. — Преминуо Фјодор Михајлович Достојевски највећи писац у историји књижевности.

1909. — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије.

1917. — Због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији, у Првом светском рату, избио Топлички устанак. Поред почетних успеха и стварања слободне територије са средиштем у Топлици, устанак крајем марта угушен. Бугари за од-

мазду побили око 20.000 људи, укључујући жене и децу и уништили неколико десетина села између Прокупља и Лесковца.

1934. — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација. Избијањем Другог светског рата савез ослабио због различитих ставова земаља-чланица према Немачкој и Италији, а приступањем Румуније и Југославије Тројном пакту сасвим се распао.

1942. — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.

1943. — Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом. Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве.

1962. — Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комон-

велта.

1964. — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца.

1965. — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам.

1969. — Први пробни лет "боинга 747, џамбо-џета“.

1981. — Генерал Војћех Јарузелски постао премијер Пољске.

1991. — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90 % бирача гласало за отцепљење од СССР.

1996. — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје.

1999. — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном.

10. фебруар 1258. — Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат.

1763. — Мировним уговором у Паризу завршен Седмогодишњи рат, први оружан сукоб свих европских сила. Споразумом који су потписале Велика Британија, Француска и Шпанија Француска се готово сасвим повукла из Индије, а Великој Британији препустила и Канаду. Шпанија добила Луизијану и Кубу, а Пруска задржала Шлезију, коју је преузела од Аустрије.

1878. — Конвенцијом у Ел Зањону на Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти.

1879. — У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака.

1891. — Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији.

1923. — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку.

1940. — Премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и Џери под називом Маца је добила отказ.

1942. — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „ChaWanooga Choo Choo“.

1947. — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке.

1962. — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс, оборен 1960. док је прелетао СССР шпијунским авионом U-2, у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.

1964. — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо разарач „Војаџер“. Погинуло више од 80 морнара.

1967. — Ратификован је 25. амандман на устав САД.

1989. — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке партије.

1996. — Компјутер IBM назван „Дубоко плаво“ ушао у историју шаха победом над светским прваком Гаријем Каспаровим.

1997. — Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део.

2000. — Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији.

2001. — Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено.

2006. — Фатмир Сејдију изабран је за новог председника Косова.

11. фебруар 660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан.

1531. — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве.

1752. — Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву болницу у Сједињеним Америчким Државама.

1790. — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства.

1858. — Током рата за реформу (1856. — 1861.) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика.

1873. — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Амадео и проглашена је прва шпанска република.

1889. — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт.

1919. — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република.

1929. — Споразумом у Латерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан. Тиме је решено „Римско питање“ – спор италијанске државе и Свете столице настао 1870. године, после прикључења Италији папске државе и града Рима.

1945. — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација.

1953. — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг.

1958. — Тунис је обавестио Фран-

цуску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта.

1970. — Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит.

1971. — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана.

1973. — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата.

1975. — Маргарет Тачер изабрана је за председника Конзервативне странке, као прва жена која је у Уједињеном Краљевству постала шеф политичке партије.

1990. — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима.

1994. — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу "Дискавери" на Земљу, окончавши прву америчкоруску спејс шатл мисију.

1996. — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90.

1997. — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл.

1997. — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом (lex specialis) признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.

2001. — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица.

2002. — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази.

2006. — Живот премијера Аријела Шарона је у опасности и лекари га припремају за хитну операцију након што су открили да је његов дигестивни

97

тракт претрпио тешка оштећења.

МАГАЗИН

7.2.2016.

12. фебруар

98

1733. — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану.

1812. — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увејо тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг 1818. — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука.

1825. — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад.

1832. — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору.

1851. — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији.

1855. — Основан је Државни универзитет Мичигена.

1899. — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику.

1912. — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен.

1942. — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи.

1953. — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.

1961. — Саопштено да су припадници сепаратитичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени.

1973. — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника.

1974. — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, до-

битник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију.

1979. — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону "Ер Родезија", који су оборили герилци.

1986. — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја.

1993. — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991.

1997. — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји.

1999. — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент.

2000. — Пољска, Мађарска и

Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.

2002. — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001.. Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је известавао за "Wall Street Journal".

2003. — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено.

2006. — У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5. Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци.

Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада. Британски таблоид "News of the World" објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.

13. фебруар 1358. — Потписан је Задарски мир којим је угарски краљ Лудвиг Анжујски поразио Млетачку републику и вратио Задар под своје окриље.

1542. — Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе.

1633. — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757..

1668. — Споразумом потписаним у Лисабону, Шпанија признала независност Португалије.

1689. — Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили

су суверенитет над Великом Британијом и Ирском.

1793. — Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске.

1861. — Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљевства Две Сицилије.

1935. — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга.

1945. — Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, заузела Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника.

1945. — Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи.

1960. — Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје.

1961. — Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у

тој земљи.

1971. — Јужновијетамске снаге су напале Лаос, уз америчку ваздушну и артиљеријску подршку.

1975. — Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.

1984. — Генерални секретар Комунистичке партије СССР-а и државе постао је Константин Черњенко, наследивши преминулог Јурија Андропова. После Черњенкове смрти, који је владао мање од годину дана, на власт је ступио Михаил Горбачов, седми и последњи лидер СССР-а.

1990. — СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке.

1991. — Амерички бомбардери су разорили склониште у Багдаду „идентификовано“ као војни положај, а у којем су, међутим, цивили потражили спас од напада из ваздуха. Према ирачким изворима, погинуло је око 500 људи, међу којима велики број деце и жена.

2000. — Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима.

2001. — Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово „путовање“ од 2.700 километара трајало је 90 дана.

2002. — Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001.

2003. — Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске.

99

7.2.2016.

МАГАЗИН

100

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs