MagazIN 211

Краљевски

Година IV * Број 211 * 31. јануар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

31.1.2016.

У овом броју: Свети Сава и српски језик и писмо Свети Сава школска слава На светосавској стази Наставак плодне сарадње Са свима против напредњака Политичке и друге игре Осмо издање сиве књиге

2

8 14 20 26 28 34 42

Преговарачки оквир Град херој у земљи чуда Признање које обавезује Живот на више колосека Један ђак цело одељење На репертоару Биоскопа Кварт Милионска штета у саобраћају Времеплов

46 54 62 68 76 84 88 92

3

4

МАГАЗИН 31.1.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

5

6

МАГАЗИН 31.1.2016.

Јануар 2016.

7

МАГАЗИН

31.1.2016.

Светосавска беседа у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“

8

sveti sava i srpski jezik i pismo

Фото: М. Радовановић

- Културе нема без писмености, писмености без књига, а без књига нема ни народа. - Свети Сава је први изједначио критеријум језика и вере, критеријум цркве и државе. - Оно што Светога Саву чини изузетним у српском народу, много више чак и од самога појма књижевности, јесте Законоправило. - Номоканон је 1219. године био највећи и најзначајнији правни акт у свету. - Свети Сава је одлично знао да се различитом употребом језика може створити језички идентитет једног народа. - Онај који много држи до туђега језика, и који не зна свој језик, мора да се упита да ли припада своме народу. - Свети Сава је први предложио да се на српским фрескама пише ћирилицом

9

10

МАГАЗИН 31.1.2016.

П

редвечерје Савиндана сваке године прилика је да у краљевачкој Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ неко од виђенијих Срба на Светосавској академији проговори коју реч више о Светом Сави и његовом значају за развој духовности, државности, писмености, културе... Част да поводом једног од нјзначајнијих српских празника беседи на тему „Свети Сава и српски језик и писмо“ ове године је припала проф. др Милошу Ковачевићу. Седам и по векова после рођења Светога Саве сваке године се бар на једном месту, у последње време све више, говори о Светом Сави што беседнике ставља пред дилему шта после толико времена рећи, а да није већ речено, сем да да су биографију Светог Саве почели да пишу његови ученици Доментијан и Теодосије а сви остали настављали да је допуњавају. О Светом Сави би се могло причати како је то до сада чињено, да је био први српски просветитељ, зачетник српске школе и књижевности, како ни један словенски народ, нити било који други у Европи, нема именицу која одређује оно што су Срби смислили у 19. веку и назвали Светосавље. Др Ковачевић је одлучио да говори са аспекта који је увек актуелан, а тиче се значаја Светог Саве у данашњем времену у погледу на оно што један народ чини народом. - Оно што народ чини народом јесу три ствари. Од 66 народа у Европи 59 је одређено према језику, а само седам није. Кад погледамо како се одређује језик тих народа онда ћемо се присјетити некога ко нам је ближи од Светога Саве, и кога смо много прозивали да је прекинуо са Светим Савом, а то је Вук Караџић. Вук Караџић је говорио да народ чини језик, или да су језик и народ исто. Онај ко говори једним језиком, без обзира које вјере био, припада истоме народу. Вук је говорио још нешто, нешто што је поновио од Светога Саве, а није рекао да припада Светоме Сави. Ми учимо да је Вук рекао да ће увести народни језик за књижевни језик, а то

није тачно и он то није нигде никад записао. Његова је идеја била да народни језик уведе у књижевност. Први српски књижевник је управо Свети Сава. На почетку свих Словена био је старословенски, а онда су се словенски језици раслојавали и стварали као посебни језици управо преко редакција старословенског језика. И тако је постојала не само руска, него чешка, тако је постојала пољска и српска редакција старословенског језика коју ми данас зовемо први српски књижевни језик. То је српскословенски језик, а тај српскословенски језик би могао бити само фикција да није Светога Саве, јер језик се остварује, како је Вук говорио, тек онда и једино онда кад буде језик књиге, јер књига остаје. Све остало постаје мит или легенда као што је и Свети Сава мит и легенда. Оно што је остало од Светога Саве то су књиге, то нису мит и легенда. То није традиција или континуитет српског књижевног језика и континуитет српске књижевности. На почетку српске књижевности бива прво Житије Светог Симеона које је 1208. године написао Свети Сава. То је почетак књижевности код Срба. То житије, о коме данас можемо говорити као о почетку прве књижевне врсте код Срба, је почетак српске књижевности, или почетак културног просвећења Срба, јер културе без писмености нема. Писмености без књига нема, а без књига нема ни народа. Свети Сава је одлично знао да књижевност не чини један народ. Да би народ могао бити народ он мора имати своју државу, а српску државу није направио Свети Сава него је направио онај коме је Свети Сава посветио прву биографију. Направио је његов отац коме је он посветио кагиографију. Оно што је Сави било врло битно да се угради у ту државу је идентитет саме државе и самога народа. Идентитет се може направити на два начина. Кад сам рекао да од 66 народа у Европи 59 има критеријум језика шта мислите којих седам има други критеријум? Тај други критеријум је критеријум вјере. Свети Сава је први који је изједначио критеријум језика и вјере,

критеријум цркве и државе. Он се препознао у Христу и Христ се препознао у њему, а и Свети Сава се препознао у српској држави, препознао се у свом народу. Друкчије речено, оно што се звало симфонија, то је јединство цркве и државе, то је створио Свети Сава. А како је могуће направити то? То не можете направити помоћу књижевности. Књижевност јесте битан дио и самога језика и саме државе, али државе нема без права. Оно што Светога Саву чини изузетним у српском народу, много више изузетним чак и од самога појма књижевности, јесте Законоправило које смо тако превели, или Номоканон који је он превео. Може ли се говорити у том времену о преводу, или се може говорити о прилагоди, или прилагођењу списа. Номос на грчком значи грађански закон. Канон значи црквено правило. Друкчије речено, имате јединство грађанског законика и црквеног правила који је Свети Сава направио 1219. године. Номоканон је 1219. године био, ако данас погледате они који предају историју права, можда највећи и најзначајнији правни акт који је постојао у свијету. Кад погледате историју права видећете како се оно што је у Номоканону представљено представља у односу на друге, а данас чак и на правним факултетима у Србији прије ћемо дати приоритет Магни карти или Великој повељи из 1215. године, чак ћемо дати и пет или шест вјекова касније уставу америчком као правном акту него што ћемо говорити о Номоканону. Књижевност, без обзира каква била, није стварност. Она је потпарена стварност, или стварност на други начин, или како би се рекло данас прије фиктивна стварност. Књижевност никад није била права стварност, јер кад би књижевност била права стварност онда би књижевни језик и језик књиге био свакодневни језик, а никад језик књиге није био свакодневни језик, нити је језик књиге био језик новина, нити је језик новина био језик улице. Са те стране Свети Сава је одлично знао да се различитом употребом језика може створити језички идентитет једног народа – објаснио је

11

12

МАГАЗИН 31.1.2016.

Ковачевић. „Онај који много држи до туђега језика, и који не зна свој језик, мора да се упита да ли припада своме народу“ говорио је Сава који питање идентитета, или припадности народу, одређује према језику и не само према њему. Данас је мало познато да је Свети Сава први предложио да се на српским фрескама пише ћирилицом која се у цркви јавља у Студеници након преноса моштију Светога Стефана. Посебно значајним се при говору о исходишту српских земаља сматра податак да се стално говори о три српске земље. Данас се о Дукљи Стефана Немање углавном говори са дозом подозрења готово и мрском индигнацијом, јер Дукља више није Дукља Светог Стефана, нити је Дукља која се везује за Савиног оца, нити за Немањиће. Дукља се у данашње време везује за Дукљанску академију или оно што она представља. - Кад узмете другу онда је друга српска земља, у којој смо нашли све што нисмо имали, Косово. Невјероватна је ствар, коју је један српски пјесник пронашао, да су Срби, који су ријетко имали излазак на море, море чак компензирали Косовом. Погледајте гдје нам је данас Косово, односно колико смо далеко и близу од Дукље и Косова. И трећа српска земља која је на почетку српског бића јесте Херцеговина. Она не би била српска земља да то није земља Светога Саве. Симеон је писао познату повељу Сплићанима из 1190. године у којој пише да дозвољава трговину по Хуму која је земља сина му Растка. Друкчије речено, Херцеговина је била Савина, а да је заиста била везана за Светога Саву најбоље се види по култу Светога Саве. Нигде се култ Светога Саве није одржао колико у Херцеговини. Херцеговина је добила име управо по Светоме Сави. Стјепан Вукчић Косача, творац Херцеговине, у Манастиру Милешеви узима титулу

херцега од Светога Саве и то је једина титула унутар српскога народа која се тако зове. Будући да је титула херцег од Светога Саве била у називу владарском преко тога херцег настала је Херцеговина која је добила име 1854. године. Данас Срби имају највеће проблеме са назови језиком, а то је такозвани босански језик. Имамо проблеме не само у Босни и Херцеговини него и у самој Србији зато што држава плаћа 25 преводилаца да би се могли одржати судски спорови. Никад Босни и Херцеговини није на памет пало да у име самога језика стави Херцеговину зато што Херцеговина није у појму босански језик. Херцеговина је не само бановина Светога Саве, него је бановина српскога језика. Вук Караџић је узео источнохерцеговачки дијалект као основицу књижевног језика, па данас кад кажете Херцеговина у првом реду се мисли на српски језик, а тиме се прави директни опозит према ономе што представља босански језик – каже Ковачевић уз подсећање да Свети Сава и данас поносно стоји на граници два највећа народа на свету иако се о томе врло мало зна. Кад је Дубровчанин Сава Рагузински као министар Петра Великог добио задатак да направи разграничење између Русије и Кине тако да буде вечита граница, и да се два народа око ње никада не посвађају, направио је град који се зове Савинград. У њему постоји црква у којој једнако служе Руси и Кинези, и једнако долазе молећи се богу да их та граница никад више не раздваја. Откад је град направљен Руси и Кинези никада нису имали проблема са границом. - Кад погледате шта је Свети Сава данас за српски народ и српски језик онда можете рећи просто, прво на почетку би књижевност. Књижевности нема без језика, а српски језик и књижевност почињу од Светога Саве. На почетку би писмо и то писмо кога се данас тако лако одричемо, а које

Свети Сава уведе на српске фреске. То је писмо које се једино од свих писама поистовећује са једним народом. Кад год су прогонили српско писмо прогонили су српски народ. Мало се зна да је Аустроугарска кад је ушла у Београд, и основала новине 12. јуна 1915. године, дала проглас у коме пише „Сви народи имају право на свијетлу будућност. Срби могу имати свијетлу будућност само ако напусте ћирилицу“. Друкчије речено, свијетла будућност која је везана за напуштање ћирилице јесте управо оно око чега се данас боримо. Да ли се ми препознајемо као Срби у српској цркви на чијем челу бијаше Свети Сава, у српској ћирилици на чијем челу бијаше Свети Сава, српској књижевности на чијем почетку бијаше Свети Сава и српском језику, односно првом књижевном српском језику, на чијем почетку би Свети Сава? Кад тако посматрамо онда можемо рећи да нам Свети Сава никада није био потребнији. Има једна ствар за коју готово нико не зна. У Номоканону је први пут употребљена заменица свој. Срби прије 1219. године нису имали заменицу свој, него су употребљавали, као сви други народи, ја имам мој капут, ја имам мог пријатеља, ти имаш твог пријатеља, он има његовог пријатеља. Данас добро знамо да заправо свој значи све оно где се субјекат и предикат подударају, где оно што је у објекту припада датоме субјекту. Половина Срба не зна како се употребљава свој. Губећи свој ми заправо губимо себе јер, као што рече један од политичара, ми нисмо више турски вазали. Промјенили смо газде, нажалост. Не треба да мјењамо газде, ми морамо бити своји, а можемо бити своји само у Светосављу и са Светим Савом у држави – завршио је др Ковачевић беседу на тему „Свети Сава и српски језик и писмо“. Т. Радовановић

13

Празник Светог Саве обележен и у краљевачким школама

МАГАЗИН

31.1.2016.

СВЕТИ САВА ШКОЛ

14

Низом пригодних манифестација обележена школска слава Свети Сава. – Свечане академије у Дому Војске Србије и Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. - Када се Савино име спомене, и рука на крст крене, помисли се на Бога, на Оца, духовника, државотворца, искушеника, градитеља, просветитеља, законодавца, писца, песника, учитеља, мудраца, исцелитеља, свеца у свему првог правог и највећег, порука је овогодишње Свечане академије поводом Савиндана у Дому Војске Србије. - Говорити о Светом Сави је као говорити о апостолима, а говорити о апостолима вере је немогуће без извора вере о Исусу Христу и његовој јеванђељској науци

Фото: М. Радовановић

ЛСКА СЛАВА

15

С

МАГАЗИН

31.1.2016.

авиндан је празник Српске православне цркве којим се обележава успомена на Светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог српског архиепоскопа. У црквеном календару је уписан црвеним словима као један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу који светкују многе занатлије, а проглашен је и за школску славу. Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог ректора Лицеја из Крагујевца Атанасија Николића. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати.

16

Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти, а после полувековне забране у комунистичком режиму, обележавање овог дана настављено је прослављањем Светог Саве као школског патрона. Свечано је било и у Основној школи „4. краљевачки батаљон“ где је уз сечење славског колача и пригодан програм у присуству представника локалне самоуправе, ученика и запослених обележена школска слава. Свечаности су ове године присуствовали представници града Марибора и Основне школе „Мартин Коншак“ са којима је недавно потписана повеља о сарадњи. У предвечерје великог празника у Дому Војске Србије је одржана традиционална Светосавска академија, светковина Савиндана којој су, поред

представника локалне самоуправе, Рашког управног округа и војних власти, присуствовали и представници

Епархије жичке. Након интонирања државе химне, коју је извео Градски хор „Црвчанин“ под управом Радоша

Гвозденовића остатак Свечане академије био је прилика за подсећање да је Савиндан за Србе дан над данима, а Свечана академија распиривање неугасле ватре и прилика за подсећање чији смо и колико смо искрени на Савином путу добрих дела и са Савом у срцу у времену свеколике туге. - Када се Савино име спомене, и рука на крст крене, помисли се на Бога, на Оца, духовника, државотворца, искушеника, градитеља, просветитеља, законодавца, писца, песника, учитеља, мудраца, исцелитеља, свеца у свему првог правог и највећег. Као и сваке године Савиндан је прилика да се обнови сећање на великог српског архиепископа Светога Саву и кроз истинско и културно уметничко путовање просети на то ко смо шта смо и куда идемо. Говорити о Светом Сави је као да говоримо о апостолима, а го-

ворити о апостолима вере је немогуће без извора вере о Исусу Христу и његовој јеванђељској науци. Исту ту јеванђељску благу вест доносимо ми кроз лик и дело Светога Саве - порука је овогодишње Свечане академије поводом Савиндана, великог дана страдања и изворишта српске духовности и државности. Организатор Светосавске академије је Дом Војске Србије у сарадњи са Културним центром „Рибница“ и осталим културним установама Краљева, у уметничком делу програма учествовали су Градски хор „Црвчанин“, ученици Основне школе „Браћа Вилотијевић“, Музичке школе „Стеван Мокрањац“, Изворна певачка група Српског културног центра „Стефан Немања“ и Културно-уметничко друштво „Абрашевић“. Т. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 31.1.2016.

19

Додељене Светосавске награде

МАГАЗИН

31.1.2016.

НА СВЕТОСАВ

20

- Тридесет четири најбољих ученика основних и средњих школа са територије града Краљева награђено књигама, онако како је заповедао Свети Сава, први верски поглавар, писац, државник, законописац, дипломата, просветитељ и лекар. - Свети Сава је био српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, са царевима, патријарсима, краљевима, великим духовницима и чувеним филозофима. – Локална самоуправа ће настојати да створи потребне услове како би се по завршеном школовању сви ученици вратили у средину из које су потекли и баш ту, на добробит свих становника, применили стечена знања

Д

ан пред обележавање Савиндана, једног од највећих српских празника који је уједно и школска слава, Градска управа традиционално књигама дарује најбоље ученике основних и средњих школа са терито-

рије града Краљева. Ове године је, на пригодној свечаности у Свечаној сали Градске управе, књиге из руку градоначелника Томислава Илића, и члана Градског већа задуженог за област културе, основног и средњег образовања

мр Мише Милосављевића, примило тридесет четири најбоља ученика краљевачких основних и средњих школа. Уз честитке награђенима градоначалник је потврдио спремност локалне самоуправе да створи потребне услове

ВСКОЈ СТАЗИ

како би се по завршеном школовању вратили у средину из које су потекли и баш ту применили стечена знања на добробит свих становника. Модератор скромне свечаности је и ове године подсетио да Срби славе Савиндан посвећен принцу Растку Немањићу Светом Сави, сину Стефана Немање оснивача династије Немањића, брату првог српског краља Стефана Првовенчаног, првом поглавару Српске православне цркве, неуморном просветитељу, дипломати и државнику присутнима су предочени стари записи у којима стоји да се није смејао, а увек био насмејан. Растко је толико напредовао у учењу да је изазивао дивљење разумом, па су сви говорили да ће баш он бити неко ново знамење. Био је српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, са царевима, патријарсима, краљевима, великим

духовницима и чувеним филозофима. Зато је у историји црквене и државне дипломатије тешко наћи пример који се може поредити са оним што је чинио Сава Немањић на путу од монаха до архиепископа, а што је довело до самосталности српске цркве и слободног српског краљевства. Он је Србима био први верски поглавар, први писац, први државник, први законописац, први дипломата, први просветитељ и лекар, па се по њему српски народ препознаје у својој држави, вери, језику, законима и правди. - Као и сваке године локална самоуправа награђује најбоље ученике. Овог пута то је књигом, а ја бих овом приликом честитао не само ученицима него и њиховим родитељима јер су то деца за понос, а такође и школама јер их представљају на адекватан начин. Ми ћемо се потрудити да најбоља

деца остану овде, да оно што можемо урадимо за њих и мислим да ће свакако бити боље не само нама овде у Краљеву него у целој Србији - истако је Илић. Онај ко жели да учи никад није беспослен, а то су потврдили и добитници овогодишњих награда уз обећање да ће сваки наредни дан бити добра прилика за даље усавршавање на светосавској стази која води ка бољем животу надахнутом љубављу и вођеним знањем. Химну „Боже правде“ извеле су ученице Основне музичке школе „Стеван Мокрањац“ Ивана Драгањац и Миљана Пантовић, а „Баладу“ Пјетера Гација ученик петог разреда виолине ове школе у класи професора Анушке Николић, уз клавирску сарадњу Сузане Сајић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 31.1.2016.

Добитници награда ОШ „Бранко Радичевић“ - Витковац – Димитрије Сеничић VIII/1 ОШ „Браћа Вилотијевић“ – Краљево – Тијана Проле VIII/3 ОШ „Вук Караџић“ - Краљево – Никола Шалинић VIII/4 ОШ „Драган Маринковић“ – Адрани – Анђела Рогљић VIII/1 OШ „Милунка Савић“ – Витановац – Марија Вујичић VIII/1 ОШ „Свети Сава“ – Краљево – Миња Миловановић VII/3 ОШ „Димитрије Туцовић“ – Краљево – Невена Глигоров VIII/3 ОШ „Драган Ђоковић Уча“ – Лађевци – Андријана Токалић VIII/1 ОШ „Ђура Јакшић“- Конарево – Немања Плашић VIII/2 ОШ „Живан Маричић“ – Жича – Сара Велимировић VIII/2 ОШ „Иво Лола Рибар“ – Краљево – Емина Маринова VIII/1 ОШ „Јово Курсула“ – Ђорђе Вељковић VIII/3 ОШ „Јован Цвијић“ – Сирча – Кристина Васиљевић VIII ОШ „Милун Ивановић“- Ушће – Лазар Цветковић VIII ОШ „Олга Милутиновић“ – Годачица – Лазар Виријевић VIII/1 ОШ „Петар Николић“ – Самаила – Анђела Лугић VIII/3 ОШ „Светозар Марковић“ – Краљево – Анђа Миљковић VIII/2 ОШ „Јован Дучић“ – Роћевићи – Филип Андрић VIII/1 OШ „Стефан Немања“ – Студеница – Душан Радаковић VIII/1 Основна музичка школа „Стеван Мокрањац“ – Огњен Вујанац V разред виолине OШ „Доситеј Обрадовић“ – Врба – Тамара Симоновић VIII ОШ „IV краљевачки батаљон“ – Матија Паштар VIII/2 ОШ „Чибуковачки партизани“ – Софија Ђоковић VIII/4 Гимназија – Нађа Обреновић IV/1 Maшинско-техничка школа „14. октобар“ – Милица Ђаловић IV/2 Електро саобраћајнo техничка школа „Никола Тесла“ – Михаило Кнежевић IV/4 Шумарска школа – Краљево – Иван Јанковић IV/2 Економскo–трговинска школа – Бојан Цвијановић IV/4 Meдицинска школа – Невена Костовић IV/3 Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ – Јована Симоновић IV/4 Средњa школa „Иво Лола Рибар“ – Краљево – Лазар Симеуновић III/1 Средња музичка школа „Стеван Мокрањац – Бојана Пековић IV разред, музички сарадник, етномузиколог Уметничка школа Краљево – Андреа Шарац IV/2 Дом ученика средњих школа – Владимир Радуловић IV/8 (Шумарска школа)

23

24

25

Делегација Марибора на прослави Савиндана

МАГАЗИН

31.1.2016.

НАСТАВАК ПЛО

26

- Након потписивања повеље о сарадњи представници мариборске школе „Мартин Коншак“ на прослави Савиндана у Краљеву. – Привредна сарадња кроз здравствени туризам. – Мариборчани у „Агенсу“ и „Меркуру“. – Током године отварање Канцеларије Марибора у Краљеву и краљевачке у овом словеначком граду

Д

еценијама је трајала плодна сарадња Краљева и Марибора све док почетком деведесетих година прошлог века, кад је Словенија најавила излазак из заједничке државе, односи нису захлађени, да би били обновљени након демократских промена у Србији 2000. године. Напо-

рима обе стране од тада се стално унапређују, а сарадња проширује на све више различитих области живота. Сарадња се недавно проширила и на образовање, а потврда је повеља о сарадњи коју су у Марибору потписали представници Основне школе „Мартин Коншак“ и „4. краљевачки бата-

љон“. У складу са ранијим споразумом представника два града сарадња укључује размену ученика и партнерски однос у реализацији различитих пројеката. Школска слава Свети Сава повод је да у посету краљевачким просветарима стигну колеге из Марибора, али

и представници града и локалне туристичке организације. Шеф мариборске делегације Андреј Верлич је годинама уназад чест гост Краљева. Поводи за то су различити, почев од сарадње са краљевачким ватрогасцима преко помоћи након елементарних непогода до учешћа на „Веселом спусту“ последњих година. Најновији боравак у Краљеву прилика је за подсећање о потреби да се сарадња унапреди и реализују задаци који су као циљ постављени током претходне године, а подразумевају отварање Канцеларије Марибора у Краљеву и краљевачке у Марибору. - Неке ствари смо покренули, а ду-

гогодишња сарадња ватрогасаца добро иде. Након несреће која је задесила Краљево сарађивали смо на плану цивилне заштите, а сарађују и наша комунална предузећа. Сад ширимо сарадњу између школа, а заједничка жеља је да покренемо сарадњу на плану привреде. Најлакше је да кренемо са туризмом и због тога су у нашој делегацији туристички радници, јер Краљево има много ствари које може да понуди, од манастира до манифестације као што је „Весели спуст“ – каже Верлич. Словенцима се посебно атрактивним чини здравствени туризам што је повод за посету специјалним болни-

цама, „Агенс“ у Матарушкој и „Меркур“ у Врњачкој Бањи, а близина Копаоника повод је за идеју о успостављању приснијих односа туристичких радника овог краја са мариборским Похорјем које се управо спрема за организацију још једног светски познатог скијашког такмичења „Златна лисица“. Искуство Марибора са пута Словеније преме Европској унији сматра се посебно значајним у време кад Србија креће ка истом циљу. То је повод за размишљање о проширењу сарадње на реализацији заједничких пројеката који се финансирају из фондова Европске уније. Т. Радовановић

Фоото: М. Радовановић

ОДНЕ САРАДЊЕ

27

МАГАЗИН

31.1.2016.

Све жешћа критика власти из табора демократа

28

СА СВИМА ПРОТИ - Захваљујући Српској напредној странци Краљево је постало синоним за бахатост, глупост и безобразлук. - Локални медији једини су сведоци реалног стања, живота и рада и сниматељи драме која се четири године игра у граду. - Не постоје средства која могу ружичастим приказати данашњи живот у Краљеву. - Локална власт која није умела, или није хтела, да спроведе одлуку Скупштине града Краљева о пројектном финансирању медија и подели додатних пет милиона динара. - Сваки трећи становник Краљева социјални случај. - Напредњачка власт је успела да затвори и оно што је до њиховог доласка на власт радило. - Ништа не може једно друштво да уништи више него незнање. - Краљево је својеврстан полигон за борбу око превласти једне од фракција напредњака

ИВ НАПРЕДЊАКА Н

а поприлично умртвљеној краљевачкој политичкој сцени одавно нема значајнијих дешавања а ретке реакције опозиционих странака, у последње време само Демократске странке, наговештаји су оштријих наступа пред најављене изборе на свим нивоима до краја априла. Сем да контролише начин на који власт спроводи владајућа већина опозиција настоји да открије што више шупљина у њој како би подсетила да је време за још једну промену на челу града. И док представнивци владајућих странака настоје да у први план ставе успехе, које само они оцењују таквим, опозиција користи сваку прилику да уздрма и даље чврсте позиције власти.

Најновији повод за критику је пре неколико дана изречен став премијера Србије, и председника напредњака, Александра Вучића који се окомио на власника једне локалне телевизије у Краљеву. То демократе користе да изразе жаљење због сазнања да је Вучић још једном изрекао ружне оцене на рачун Краљева и његових грађана и потврде солидарност са осталим локалним медијима који доприносе преношењу објективне слике стања у коме се налазе грађани Краљева. Констатацији да је, захваљујући Српској напредној странци, Краљево постало синоним за „бахатост, глупост и безобразлук“ демократе додају и другу, да су локални медији једини сведоци реалног стања, живота и рада

и „једини сниматељи драме која се четири године игра у нашем граду“. Демократе се надају да ће она ускоро доживети крај и да никада неће имати репризу. После обмане да ће се до краја 2015. године десити једна већа инвестиција, да ће се градити државни станови по цени од 360 евра по квадрату и да ће премијер доћи у Краљево до краја године са озбиљним резултатима оцењује се да је јавност обнманута и изјавом да иза телевизијских прилога о бахатом понашању напредњака у Краљеву стоји тајкун који уцењује град за новчана средства. - Подсећамо премијера да не постоје средства која могу ружичастим приказати данашњи живот у Краљеву.

29

31.1.2016.

МАГАЗИН

30

Проблем са медијима нису иницирали непостојећи тајкуни, већ неодговорна локална власт која није умела, или није хтела, да спроведе одлуку Скупштине града Краљева о пројектном финансирању медија и подели пет милиона динара – потврдила је председница Форума жена Демократске странке Зорица Стаменковић. Навршава се четврта годишњица напредњачке власти у Краљеву и две откако је њихов председник постао председник Владе Србије. И поред тврдњи о јединству које долазе из табора напредњака, и сталне потврде потребе о компатибилости републичке и локалне власти Краљево се сврстава у ред ретких градова које премијер обилази у широком луку. Оцењујући такво понашање непримереним, поготово у време кад је град оптерећен највећим проблемима у новијој историји, демократе захтевају од премијера да појасни ко је фамозни тајкун који уцењује локалну самоуправу и зашто већ четири године изостају механизми подршке за развој Краљева, уз захтев да прекине заштиту људи због којих је Краљево доведено у негативни контекст на националним медијима. Демократе од локалних власти не очекује ништа, јер су уверени да ће се уз подршку грађана изборити да врло брзо постане само ружна прошлост. Толико прашине око медија демократе виде као доказ тврдње да премијера не интересује превише привредна ситуација у Краљеву због које је сваки трећи становник социјални случај. То је и повод што Краљево далеко предњачи на листи градова из којих се исељава највећи број, и не само младих, људи. Четири године напредњачке владавине у Краљеву оценио је шеф одборничке групе демократа у локалном парламенту Вукомир Митровић и потврдио информацију да је отпочела продаја имовине „Аутотранспорта“ који је због немогућности да испуњава обавезе био принуђен да раскине уговор о обављању градског и приградског саобраћаја. Празнину је попунио

конзорцијум приватних превозника, које предводи крагујевачки Вуловић транспорт, а податак да је за то из градске касе без конкурса добио седамдесет милиона динара повод је за став по коме би толико пара и „Аутотранспорт“ могло да одржи на ногама. Демократе верују да би у таквим условима био и боља фирма него ова која врши превоз на територији града. Ситуација није боља ни у другим краљевачким предузећима у којима је покренут стечајни поступак, посебно „Фабрици вагона“ из које стижу информације о продаји имовине, а има наговештаја о сличним активностима и у Фабрици електротермичких производа краљевачког „Магнохрома“. Све наводи на закључак да је напредњачка власт успела да затвори и оно што је до њиховог доласка на власт радило, а податак да ни америчка компанија која је радила у Тавнику не завршава нову производну халу наводи на размишљање о одласку из ових крајева. Навршава се година дана од времена кад је на велика звона најављена донација Миломира Главчића за куповину магнетне резонанце која је свечано пуштена у рад на Краљевдан 7. октобра прошле године. Након четири месеца у штабу демократа још немају одговор на питање да ли је ико од пацијената у Краљеву користио услуге овог високософистицираног, и више од пола милиона евра плаћеног, апарата. Ако је још пре годину дана било познато да ће бити набављен у догледно време логично је било очекивати да се оспособи кадар за руковање савременом опремом, а сазнање да то није учињено ни за годину дана доводи у сумњу способност различитих структура у хијерархији власти. Није далеко дан кад ће грађани на биралиштима одлучивати коме да укажу поверење и препусте своју судбину у руке. Свесни свих слабости, и потребе о заједничком наступу у неравноправној утакмици, демократе већ предузимају прве кораке како би што спремније дочекале пролеће. - Преговарамо са свим политичким странкама које су спремне да сарађују

са нама само под једним условом, да не праве коалицију са Српском напредном странком после избора. Имали смо три неформална састанка са неколико странака, а кад на Градском одбору званично донесемо одлуку свима појединачно ћемо упутити позив да се јаве како би заједнички припремили изборе. Једини услов је да нема сарадње са Српском напредном странком, а све остало је ствар договора. Наш концепт је знање, способност и искуство, а не квоте и подела власти. Стари Грци су рекли да је највећи непријатељ једног друштва незнање. Нема већег непријатеља и ништа не може једно друштво да уништи више него незнање. Ми смо у Краљеву пример власти која је доказала да је то истина - каже Митровић. Ни напредњаци ништа не препуштају случају и примењују давно доказане методе због чега у опозицији преовладава уверење да кампању нису ни прекидали од преузимања власти пре четири године. Све чешће информације да у градској каси нема довољно пара, што су пред крај минуле године на најбољи начин осетили медији, поново актуелизује питање наменског трошења кад се зна да Краљево спада у градове са најуреднијим измиривањем пореских обавеза. Митровић подсећа да је приликом израде буџета за ову годину остало нераспоређено читавих шездесет милиона динара. Ако се томе дода 180 из претходне и још 318 из године пре ње оправдано се поставља питање односа власти према грађанима. И док подсећају да је Краљево својеврстан полигон за борбу око превласти једне од фракција напредњака демократе пред нове изборе у први план стављају искуство. Иза њега долази рад на терену и мобилизација свих чланова и симпатизера како би кампања била што успешнија. Мало нервозе уносе вести из противничког табора о формирању специјализованих група за Рашки округ што намеће потребу креирања посебне стратегије за одбрану. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 31.1.2016.

33

31.1.2016.

МАГАЗИН

34

Стојан Тодоровић

Без длаке на језику: Стојан Тодоровић

ПОЛИТИЧКЕ, И ДРУГЕ, ИГРЕ - Српска напредна странка је конципирана као народни покрет у који може да уђе свако. – Демократски блок у Скупштини града, са Демократском странком на челу, давао је напредњацима довољно материјала за критику, па није био проблем да се указује на незнање, неспособност и проблеме. – Пред локалне изборе 2012. године напредњаци очекивали трећину одборничких мандата у Скупштини града. - У врху странке извесним се сматрало да би Краљево могло бити сврстано међу само четири града у земљи у којима ће напредњаци извојевати убедљиву победу. - Да је враг однео шалу, и да не функционише све како би требало, потврдило се у тренутку кад су напредњаци схватили да немају довољно квалитетног кандидата за градоначелника. – Незадовољство изборним резултатима није смело да се исказује јавно јер би то појачавало потребу за покретање нечије одговорности

35

МАГАЗИН

31.1.2016.

З

36

ахваљујући чињеници да се од вајкада налазило на раскрсници важних путева Краљево је у прошлости често било стециште људи из различитих крајева некада велике земље. Долазили су за послом, или неким другим поводом, задржавали се краће или дуже време, или остајали заувек. Бурна дешавања на просторима бивше Југославије почетком последње деценије прошлог века довела су на подручје Србије десетине хиљада оних који су пред ратним вихором тражили спас у сигурнијим крајевима. Међу њима су били Снежана и Стојан Тодоровић са два малолетна сина, Виктором и Павлом. Пут их је из Горажда водио према Прокупљу а потом у Краљево где је Стојан, као искусни економиста, прихватио обавезу да прати производни програм у који је приватна краљевачка банка улагала средства. Годину дана боравка у новој средини било је довољно да схвати како је она сигурна за одрастање деце што је

повод да му се придруже и остали чланови породице и ту остану све до данашњих дана. Више од две деценије у Краљеву довољно је дуг период да се осећају Краљевчанима који траже одговорно место у граду и право да утичу на живот и дешавања у њему. То је један од повода да се критички настројен Стојан, после дугог посматрања из прикрајка, активно укључи у политички живот. Да то не учини раније спречавало га је уверење да, као неко ко је дошао са стране, није најмеродавнији да староседеоце саветује како треба водити град, како, шта и на који начин радити да би грађани живели боље. Иако су се негативни токови у граду знатно одражавали на живот породице, пре свега будућност деце, на активно учешће у политички живот чекао је до октобра 2008. године кад је, након оснивања Српске напредне странке у њој видео снагу способну да изведе позитивне промене.

- Кад је оснивана Српска напредна странка били су то за политику занимљиви, пријатни, лепи и обећавајући тренуци, изузетно лепа позитивна енергија, чак бих рекао једна сила јер је први пут некој политичкој опцији пришло доста пристојних, образованих, младих и људи у годинама. То је највећа, и можда једина, вредност Српске напредне странке после свих ових година. Несрећа је, и највећа одговорност ондашњег и садашњег руководства, што се то обезвредило јер се није довољно водило рачуна, а после свега што се дешавало могу да кажем и да се злоупотребило – каже Тодоровић. Иако је Српска напредна странка конципирана као народни покрет у који може да уђе свако ускоро се показало да је ова тврдња далеко од истине. Овакво уверење заснива се на сазнању да је врло брзо почела да се кристалише чињеница о изостанку било каквог критеријума који одређује

ко може да уђе у странку. Поред чињенице да је жељу за приступањем изразио одређен број оних који никада нису били укључени у политички живот показало се да напредњацима приступа неочекивано велики број других који су пре тога променили више странака. Томе је у највећој мери допринео став руководства о потреби омасовљења без много анализе како би то могло да се одрази на даљи рад новог субјекта на политичкој сцени. Формирању Градског одбора у Краљеву претходило је окупљање Иницијативног одбора састављеног од људи који се и данас, после скоро осам година, уз незнатне измене, налазе на у руководству које одређује правце политичког деловања. Током дугог периода нормално је да странка доживљава трансформацију, да се сукобљавају мишљења и на тој основи креира заједничка политика. Српска напредна странка је у Краљеву прошла кроз период озбиљних сукоба и турбу-

ленција након чега је дошло до оставке председника, а потом и распуштања Градског одбора. После периода рада на нивоу повереништва конституисан је нови и док су чланови, и они који прате збивања на краљевачкој политичкој сцени, очекивали да се напред крене са новим снагама међу онима који креирају политику странке преовладало је уверење да треба наставити са људима који су у њему били и пре распуштања. Тако се још једном потврдило правило да оснивачи странке, а то није специфичност само код напредњака, тешко дозвољавају да се међу њих инфилтрира било ко кога не могу да држе под контролом. - Очекивао се другачији однос, јер у странку долазе образовани људи, али се у суштини ништа није дешавало. На територији моје месне заједнице на почетку је било пет месних одбора, а председник оног у коме сам ја човек кога за то нико није питао, нити га је

рад у странци интересовао. Кад сам на то указао руководству странке понудили су ми да организујем рад месног одбора што сам прихватио. Моја политичка каријера у оквиру Српске напредне странке иде као у пешадији, од почетка па лагано напред. Од оснивања 2008. до првих избора 2012. године требало је издржати. Ми полако растемо, омасовљавамо се, а енергија која и даље траје приметна је на редовним састанцима. Странка је била критички настројена према локалним властима, а демократски блок са Демократском странком на челу дао нам је много материјала да их критикујемо, па није никада био проблем да указујемо на незнање, неспособност и проблеме који су нас водили тамо докле смо стигли. Било је то прихваћено и од стране народа, а због бројних проблема стално је било присутно питање кад ће избори. Све четири године је било важно држати тензију, и позитивну енергију у оквиру

37

31.1.2016.

МАГАЗИН

38

странке, и чекати до првих избора што није било ни мало лако – сећа се Тодоровић. Активан рад и озбиљност утицали су на поверење Градског одбора да пред локалне изборе 2012. буде постављен за координатора предизборних активности девет месних одбора, четири на територији Месне заједнице Центар и пет у Старој чаршији. Повод је било сазнање да ранији координатор, сада посланик у Народној скупштини, није уживао довољно поверења руководства да би радом на терену могао да анимира довољан број бирача како би поклонили поверење напредњацима. Са тинејџерским ентузијазмом је Тодоровић прионуо на рад на изради стратегије и предизборног програма, потом у кампањи од врата до врата током које је, иако најстарији, обилазио бираче у Рибници. Подаци са терена указивали су на убедљиву победу на изборима, а очекивали су је и други учесници изборне трке. Анализе понашања бирача током кампање основа су на којој странке процењују могуће резултате, а оне су водиле ка очекивању да би у новом саставу Скупштине града напредњаци могли да имају најмање трећину одборника. Граница је постављена на ту бројку, јер то ни у једном тренутку никоме није изгледало преамбициозно. Процене су засниване на ставу да су локални одбори у земљи, међу њима и краљевачки, били заклоњени иза руководства странке које је на нивоу државе предњачило по популарности, а челници странке су били чести гости Краљева, посебно после земљотреса који је уздрмао град у новембру 2010. године. У врху странке сасвим извесним се сматрало да би Краљево могло бити сврстано међу само четири града у земљи у којима ће напредњаци извојевати убедљиву победу. Оптимизам се из централе странке преливао на одборе у земљи и поред сазнања о појави првих коментара који потврђују да у структури локалног руководста нема довољно угледних људи способних да анимирају највећи број бирача и да неће бити од-

лучујући фактор при њиховом опредељивању на изборима. Четири године од оснивања до првих локалних избора, на којима су се напредњаци појавили 2012. године, било је довољно да се неке ствари искристалишу. Тодоровићу се у таквим условима чинило лакшим да прихвати бројне придошлице, чак и оне који су променили више странака, јер је мало кога од њих познавао. Како су се избори приближавали постајало је све јасније да има проблема, да није све упаковано како треба, а опрезније анализе показивале да на изборима неће бити онако како се очекивало. Да је враг однео шалу, и да не функционише све како би требало, потврдило се у тренутку кад су напредњаци схватили да немају довољно квалитетног кандидата за градоначелника. Није га било ни до краја предизборне кампање иако је чланство то тражило и постављало питања зашто га нема. Због тога је све више преовладавало уверење да се нико квалитетом није издвајао за тако важну функцију, а ни чланови најужег руководства, и Иницијативног одбора, нису били такви. То не значи да међу њима није било амбиција које су коначно потонуле у тренутку кад се, „у минут до дванаест“ на седници Градског одбора, после избора „на препад“, појавио предлог да кандидат буде Драган Јовановић што је одмах прихваћено. Реакција на изборне резултате је међу напредњацима указивала на притајено незадовољство. Оно није смело да се исказује јавно јер би то појачавало потребу за покретање нечије одговорности, а како је време пролазило све се лагано увијало у обланду приче о најјачој партији која је на изборима остварила значајан успех. У оквиру коалиције четири одборничка места је припало Новој Србији, а дванаест Српској напредној странци, а да испливавају појединачни интереси постаје јасно кад један од напредњака приступа Новој Србији како би формирала одборничку групу. Значајнији проблеми настају у тренутку кад пре конституисања парламентарне већине треба приступити преговорима

који ће показати да напредњаци немају довољно капацитета да преузму праву и одговорну руководећу функцију. - Формирање власти је био компромис над компромисима иако смо на Градском одбору дефинисали критеријуме испод којих нећемо ићи у преговорима за формирање парламентарне већине. Најважније је било да ћемо чврсто заступати став да власт у локалном парламенту, и на појединим функцијама, могу да чине само способни и морални људи. Испод тога нећемо, то ћемо захтевати и од коалиционих партнера и то мора бити тако. Кад су почели преговори није све ишло како је планирано. Наишло се на другу страну која није прихватала наше принципе и критеријуме, па су преговори били мучни јер није пролазило оно што је захтевао Градски одбор и што смо зацртали. Руководство из централе нам је дало одрешене руке по питању коалиције зато што је било важно да уђемо у власт, јер не би ваљало да по папирима најјача странка, која је освојила највише гласова, не уђе у власт. Социјалисти су се током преговора показали као далеко организованији, имају далеко више политичког и функционерског искуства и играју се са нама. Као Градски одбор имали смо повратну информацију да су преговори мучни, да су социјалисти некоректни, не држе се речи, данас кажу овако а сутра онако. У таквим условима логично је било очекивати да неко ко држи до политичког интегритета, и као организација и појединачно, прекине такве преговоре. Ми смо само кукали, жалили се што јавно испред Градског одбора што тајно између себе, и пристајали на све њихове захтеве. На крају је направљен политички компромис, а оно на шта смо пристали никад, као повратна информација, није дошло на Градски одбор што је била елементарна обавеза руководства. Од тог тренутка настаје потпуни тајац политичке активности месних одбора – каже Тодоровић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 31.1.2016.

41

Стотину препорука новој Влади за смањење бирократије

ОСМО ИЗДАЊ - Препоруке које се сматрају кључним за смањење бирократије укључују укидање парафискалних намета и формирање регистра такси и накнада, даљу имплементацију електронских дозвола, смањивање пореза и доприноса на најниже зараде, развој е-управе и поједностављивање процедуре за породиљску накнаду. - Од првог издања 2008. године кроз Сиву књигу је унапређено укупно 76 административних процедура. - Професионалцима из државне управе и локалних самоуправа уручена признања за допринос реформама и сарадњу с Националном алијансом за локални економски развој на примени закона и спровођењу реформи

Н

МАГАЗИН

31.1.2016.

ационална алијанса за локални економски развој понудила је Влади Србије у осмом издању Сиве књиге низ препорука које се сматрају кључним за смањење бирократије у овој години. Препоруке укључују укидање парафискалних намета и формирање регистра такси и накнада, даљу имплементацију електронских

42

дозвола, смањивање пореза и доприноса на најниже зараде, развој еуправе и поједностављивање процедуре за породиљску накнаду. На IX годишњој конференцији „Реформе у Србији и нова економска агенда“, одржаној у петак у згради Југословенске кинотеке у присуству премијера и министара, привредних лидера, градона-

челника, представника парламента и међународне заједнице потврђено је да Сива књига доноси сто предлога за стварање бољих услова за живот и рад у Србији кроз елиминисање сувишне администрације и унапређење законског оквира за пословање. Од првог издања 2008. године до данас кроз Сиву књигу је унапређено

Е СИВЕ КЊИГЕ укупно 76 административних процедура што у просеку износи десетак годишње, а искуство показује да за бољи резултат у наредном периоду највише морају да ураде ресори финансија и здравља који имају највећи број нерешених препорука. Током минуле године решено је дванаест проблема из Сиве књиге међу којима се најважнијим оцењују реформе које су институције оствариле у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој. Оне укључују реформу инспекција, укидање радне књижице и КЕПУ књиге, убрзавање легализације и скраћивање рокова за упис својине у катастар. У реформске законе који су допринели бољем пословном амбијенту, и већој правној сигурности инвеститора, убрајају се Закон о улагањима и Закона о извршењу и обезбеђењу, а једна од највећих реформи урађена је у домену градње јер је Србија почела да издаје електронске грађевинске дозволе.

Пред крај прошле године је као важан стратешки документ усвојен Национални програм за сузбијање сиве економије чији је циљ да се до 2020. године обим сиве зоне смањи за милијарду евра. Оцењено је и да су реформе у 2015. години обезбедиле најбољи пласман Србије на Doing Business листи Светске банке у последњих девет година. Иако је претходна година протекла у знаку значајних економских реформи, на представљању Сиве књиге је потврђен став да, због предстојећих избора, за 2015. није упутно додељивати награду Реформатор године која за циљ има да објективно оцени и похвали државне функционере за конкретне резултате на унапређењу пословног амбијента. Уместо тога Национална алијанса за локални економски развој је истакла реформске иницијативе Владе и уручила признања професионалцима из државне управе и локалне самоу-

праве за допринос реформама и сарадњу с НАЛЕД-ом на примени закона и спровођењу реформи. Признања су припала шефу Одсека за спровођење обједињене процедуре Града Зрењанина Анкица Војновић, шефу Одсека за планирање и координацију у Републичком геодетском заводу Зорану Стојановићу, руководиоцу службе за обједињену процедуру у Министарству грађевинарства Даринки Ђуран, помоћнику министра и главном тржишном инспектору Лидији Стојановић, вршиоцу дужности заменика директора Републичког секретаријата за јавне политике Бојани Тошић, помоћнику секретара за локални економски развој у Граду Панчеву Оливери Суботић и помоћнику министра правде Нели Кубуровић. За допринос промоцији реформи признања су додељена новинаркама дневних листова Данас и Вечерње новости Љиљани Буквић и Александри Булатовић. Т. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 31.1.2016.

45

Европа у мом граду

ПРЕГОВАРА

МАГАЗИН

31.1.2016.

- Права и обавезе, које ће Србија у целости морати да преузме као држава чланица, подразумевају престанак важења свих постојећих билатералних споразума са Унијом, као и свих других међународних споразума које је закључила, а који су неспојиви са обавезама из чланства. - Од тренутка приступања, Србија ће учествовати у економској и монетарној унији као држава чланица за коју важи одступање, и усвојиће евро као националну валуту након што Савет донесе одлуку којом се то налаже, а која се заснива на процени да ли испуњава неопходне услове. - У свим областима правних тековина, Србија мора да обезбеди да став о статусу Косова не ствара никакву препреку нити омета њихову примену, а било каква препрека решаваће се у току преговора у оквиру одговарајућег поглавља која се односе на ову област

46

Садржина преговора Приступање Европској унији подразумева прихватање права и обавеза на којима се она заснива, као и њеног институционалног оквира познатог под називом „правне тековине“, а пре него постане пуноправни члан Србија ће морати да примени овај оквир у постојећем облику у тренутку приступања. Осим усаглашавања законодавства приступање подразумева благовремено и делотворно спровођење правних тековина, укључујући њихову примену. Правне тековине које се непрестано развијају посебно обухватају садржај, начела, вредности и политичке циљеве уговора на којима се заснива Унија, акте које су њени органи донели у складу са

уговорима, као и судску праксу Суда правде Европске уније. У тековине спадају и сва друга акта, било да су правно обавезујући или не, који су донети у оквиру Уније, као што су међуинституционални споразуми, резолуције, изјаве, препоруке, смернице, потом међународни споразуми које је закључила Унија, или Унија заједно са својим државама чланицама, као и споразуме које државе чланице међусобно закључе, а тичу се активности Уније. Кад се изврше потребне измене све ово се примењује на Уговор о оснивању Европске заједнице за атомску енергију, као и на све акте и споразуме који су закључени у складу са њим или у оквиру тог уговора, коме ће Србија такође приступити. Србија ће благов-

ремено пре самог приступања морати да изради преводе правних тековина Европске уније на српском језику, а мораће и да обучи довољан број усмених и писмених преводилаца неопходних за адекватно функционисање органа Европске уније након приступања. Права и обавезе, које ће Србија у целости морати да преузме као држава чланица, подразумевају престанак важења свих постојећих билатералних споразума са Унијом, као и свих других међународних споразума које је закључила, а који су неспојиви са обавезама из чланства. Прихватање права и обавеза које проистичу из правних тековина може да изискује прилагођавање тековинама и може, у изузетним слу-

ЧКИ ОКВИР

47

31.1.2016.

МАГАЗИН

48

чајевима, да створи потребу за прелазним мерама које се морају дефинисати током приступних преговора. Све одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању које одступају од правних тековина не могу се сматрати преседанима у приступним преговорима. Када је то неопходно, биће договорена одређена прилагођавања правним тековинама на основу начела, критеријума и параметара садржаним у правним тековинама, а које су државе чланице примениле када су их усвајале, али и узимајући у обзир специфичности Србије. Унија може да пристане на захтеве Србије за прелазним мерама, под условом да су оне ограничене временски и у домашају, као и да их прати план са јасно дефинисаним фазама примене правних тековина. У областима које се односе на проширење унутрашњег тржишта, регулаторне мере треба спровести брзо, а прелазни периоди треба да буду кратки и малобројни. Кад су неопходна већа усклађивања која изискују значајне напоре, укључујући обимне финансијске издатке, могу се предвидети адекватни прелазни аранжмани који ће бити део континуираног, детаљног и финансијски дефинисаног плана усаглашавања. Прелазни аранжмани не смеју да обухватају измене правила и политика Уније, да ремете њихово редовно функционисање, нити да доведу до значајних поремећаја конкуренције. С тим у вези, морају се узимати у обзир интереси и Уније и Србије. Прелазне мере и посебни аранжмани, нарочито заштитне клаузуле, могу бити договорени и у интересу Уније. Током приступних преговора неће бити потребно да се утврде детаљна техничка прилагођавања правним тековинама. Она ће бити припремљена у сарадњи са Србијом, а органи Уније ће их усвојити благовремено у односу на њихово ступање на снагу у моменту приступања. Од тренутка приступања, Србија ће учествовати у економској и монетарној унији као држава чланица за коју важи одступање, и усвојиће евро као нацио-

налну валуту након што Савет донесе одлуку којом се то налаже, а која се заснива на процени да ли испуњава неопходне услове. Преостали део правних тековина у овој области у целости се примењује од момента приступања. Кад је реч о области правде, слободе и безбедности, чланство у Европској унији подразумева потпуно прихватање целокупне правне тековине, укључујући и шенгенске. Део ових тековина се примењује тек након што Савет Европске уније донесе одлуку да обустави контроле лица на унутрашњим границама, а на основу одговарајуће оцене спремности Србије за примену Шенгена, узимајући у обзир извештај Комисије којим се потврђује да наставља испуњавање обавезе преузете у приступним преговорима, које су релевантне за шенгенске правне тековине. У свим областима правних тековина Србија мора да обезбеди да њене институције, управљачки капацитети и административни и правосудни системи, буду довољно оснажени како би могли делотворно да их примењују, или буду у стању да их примене делотворно и благовремено пре самог приступања. За то је неопходна функционална и стабилна државна управа која почива на ефикасним и непристрасним државним службеницима, као и независан и ефикасан правосудни систем, а то изискује неопходне капацитете и структуре за ваљано управљање средствима Европске уније и њихову ефикасну контролу. Да би помогла Србији да побољша институције, управљачке и капацитете за спровођење, као и административни и правосудни систем, што подразумева и борбу против корупције и организованог криминала, а за усаглашавање са правним тековинама у овим областима, Унија ће пружати техничку помоћ, користећи расположива претприступна средства у пуном обиму. У свим областима правних тековина, Србија мора да обезбеди да став о статусу Косова не ствара никакву препреку нити омета њихову примену, а

било каква препрека решаваће се у току преговора у оквиру одговарајућег поглавља која се односе на ову област. У напорима да усагласи законодавство са правним тековинама Европске уније, Србија је посебно дужна да обезбеди да донети прописи, укључујући њихов географски опсег, нису у супротности са свеобухватном нормализацијом односа са Косовом.

Процедуре преговарања Суштина преговора је предмет Међувладине конференције на којој учествују државе чланице и Србија. Европска комисија ће спровести званичан процес аналитичког прегледа правних тековина како би их објаснила властима у Србији, као и да би оценила у којој мери је припремљена за отварање преговора у појединачним областима и да би стекла прелиминарни увид у питања која ће се највероватније појавити током преговора. За потребе скрининга и преговора који га следе, правне тековине ће бити рашчлањене на одређен број поглавља од којих свако покрива одређену област политике Европске уније, а било који став који стране изразе о одређеном поглављу преговора ни на који начин неће довести у питање став који се може заузети о другим поглављима. Области политике у којима је потребан озбиљан напор Србије у усаглашавању законодавства са правним тековинама и обезбеђивању њиховог спровођења и примене биће разматране у раној фази приступних преговора, а договори у појединачним поглављима постигнути у току преговора, чак и они делимични, не могу се сматрати коначним све док се не постигне општи договор за сва поглавља. Ослањајући се на мишљење Европске комисије о захтеву за чланство, на Извештаје о напретку који су следили, а нарочито на информацијама које Комисија прибави у току скрининга, Савет ће једногласно утврдити мерила за привремено затварање и, по потреби, за отварање сваког поглавља, а за поглавља „Правосуђе и основна права“ и „Правда, слобода и безбед-

49

МАГАЗИН

31.1.2016.

ност“, биће утврђена и прелазна мерила која ће бити достављена Србији. У зависности од поглавља, прецизна мерила ће се нарочито односити на усаглашавање законодавства са правним тековинама и на задовољавајући учинак у спровођењу кључних елемената правних тековина, што указује на постојање адекватних административних и правосудних капацитета. Где год се покаже релевантим, мерила ће обухватати и испуњење обавеза на основу Споразума о стабилизацији и придруживању, а нарочито оних обавеза које одсликавају захтеве садржане у правним тековинама. Имајући у виду изазове који предстоје, и дугорочну природу реформи, поглављима „Правосуђе и основна права“ и „Правда, слобода и безбедност“ би се требало бавити у раној фази преговора како би се омогућило максимално време за усвајање неоп-

50

ходних прописа, успостављање институција и постизање задовољавајућег учинка у спровођењу пре затварања. Извештаји о скринингу садржаће суштинске смернице, укључујући и смернице о задацима које треба навести у акционим плановима српских власти, а који ће представљати мерила за отварање поглавља. Када то оправдавају изузетне околности које настану у току процеса скрининга, Савет или Комисија, свако у складу са својом улогом, могу да одреде да акциони планови треба да садрже мере којима ће се утврђени недостаци решити у одређеном временском року, а где је то неопходно, може се захтевати хитност. Кад на основу процене Комисије Савет утврди да су мерила за отварање преговора испуњена, донеће одлуку о отварању ових поглавља и утврдити прелазна мерила у оквиру преговарачких позиција. Прелазна мерила ће се

посебно односити на усвајање прописа и успостављање и јачање административних структура, као и на прелазне резултате у спровођењу, а биће блиско повезана са активностима и главним резултатима спровођења акционих планова. Савет ће у прелазној позицији утврдити мерила за затварање поглавља, у којима се захтева стваран резултат у спровођењу реформи. Европска комисија ће редовно обавештавати Савет и два пута годишње подносити извештаје о оствареном напретку у преговорима у оквиру поглавља „Правосуђе и основна права“ и „Правда, слобода и безбедност“. Уколико дође до проблема у току преговарања ова два поглавља, Комисија може током читавог процеса да предложи ревидирана мерила, укључујући нове и измењене акционе планове или друге корективне мере. Мере

којима би се мењала претприступна помоћ могу бити предузете само уз поштовање важећих правила и процедура. Кад је реч о нормализацији односа Србије и Косова, која треба да се разматра као посебна ставка у оквиру поглавља 35 „Остала питања“, примењиваће се принцип промене онога што се мора променити, уз посебан нагласак на утврђивању и ревидирању прелазних мерила у складу са напретком у нормализацији односа. Комисија и Високи представник ће пажљиво и континуирано пратити напоре које Србија улаже у циљу нормализације односа са Косовом и о овом питању, по потреби извештавати Савет, а најмање два пута годишње. У случају да преговори потрају дужи временски период, или када се одређено поглавље поново разматра како би се уградили нови елементи, као што су нове

правне тековине, могу се ревидирати и постојећа мерила. Од Србије ће се захтевати да назначи позицију у односу на правне тековине и да извештава о напретку који постиже у испуњавању мерила, између осталог достављањем поузданих и упоредивих статистичких података о спровођењу реформи. Динамику преговора одредиће исправан пренос правних тековина у правни систем Србије, као и спровођење правних тековина, укључујући делотворну и ефикасну примену кроз одговарајуће административне и правосудне структуре. У том циљу, Комисија ће детаљно пратити напредак Србије у свим областима користећи све расположиве инструменте, укључујући експертске мисије на терену и дијалог у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању. У току преговора Комисија ће редовно обавештавати Савет о напре-

тку који је Србија постигла у појединачним областима, а нарочито када буде представљала нацрте заједничких позиција Европске уније. Савет ће узимати у обзир ове оцене када буде одлучивао о наредним корацима у вези са преговорима у одређеном поглављу, а поред информација које може затражити за потребе преговора о сваком поглављу. Од Србије ће се захтевати да настави да редовно пружа детаљне, писане информације о напретку у усаглашавању са правним тековинама и њиховом спровођењу, чак и након привременог затварања поглавља. Код привремено затворених поглавља, Комисија може да предложи поновно отварање преговора, а нарочито у случајевима када Србија није испунила важна мерила, или извршила обавезе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

52

МАГАЗИН 31.1.2016.

53

31.1.2016.

МАГАЗИН

54

Предраг Стојановић

Петнаест година од демократских промена: Предраг Стојановић (5)

ГРАД ХЕРОЈ У ЗЕМЉИ ЧУДА - У Краљеву је све кренуло наопако од 2000. године, а иако је и сада тако још није дотакнуто дно јер се слободан пад завршава кад чујеш тресак и осетиш да ти крв цури из носа. – Да Демократска опозиција Србије није срушила Слободана Милошевића Александар Вучић никада не би дошао на власт. - Српска напредна странка је чудни конгломерат који тек треба да се профилише и покаже стварну моћ, а његов председник и најскептичније убеди у део онога што још не верују. – Србију коју су водили швалери из круга двојке није поуздан партнер у међународним односима. - На скали од један до десет Краљево добило оцену минус пет. - Повратак у политику „пактом са ђаволом“. - Последња понуда заменик председника Народне скупштине. - Предраг Стојановић носилац Дипломе заслужног грађанина

55

МАГАЗИН

31.1.2016.

К

56

оалиције у политици никад нису биле идеално решење, више су нужно зло које се прихвата због остваривања различитих интереса. У то су Краљевчани могли да се увере одмах после демократских промена 2000. године, а ситуација се није много променила ни до данашњих дана. Осетио је то већ након успостављања нове власти и Предраг Стојановић који потврђује да је и у оквиру нове коалиције од првог дана било размимоилажења, па није било довољно разумевања за његов предлог за градњу нове зграде Гимназије. Након тоталног неуспеха на изборима за председника Скупштине општине Стојановићу није преостало ништа друго до да после дугог периода, признаје сувише касно, одагна све заблуде и напокон осети потпуно растерећење. У то време ДОС је већ далека прошлост, а снаге које су заузеле значајна места у државној управи уживају благодети победе коју су извојевали већ проказани првоборци. Значајним се сматра податак да је Демохришћанска странка Србије задржала позицију у локалном парламенту а њен одбор, по оцени бољих познавалаца ситуације на политичкој сцени, радио прилично добро. - Нигде нисмо направили ни једну глупост, а цео град зна да где год су били наши људи није било проблема. Онда долази период који Краљево не искоришћава. Долази до друге оставке Радета Јовића што, како год окренеш, није добро. Трвења не престају, а тамо где није добра политичка атмосфера није добра ни привредна, ни било која друга. Састав скупштине је све гори, а рад у односу на некадашњу Коалицију Заједно немерљив. Не бих да неко схвати да говорим како ти људе не ваљају, али квалитет њиховог рада у скуштини није био примерен потребама града. У време Коштунице ређа се афера за афером, страх у костима, а о 23 спорне приватизације нико ни данас не говори. Ја сам се из те приче померио 2004. године, јер нисам могао да будем блесав и не схватим шта ми поручује град. Кад су ме тако већ про-

дали одлучио сам да останем овде, мада сам могао да одем, а захвалан сам што су ме се на силу сетили да 2006. године будем заслужни грађанин. Онда долази намештена Афера Индекс 2007. кад моје име није смело овде ни шапатом да се помене. Кад сам изашао из притворске болнице намерно сам ушао у политички живот и направио нешто што нико није сањао, коалицију Љубиша Јовашевић-Пеђа Стојановић. То је била моја луда идеја да покажем да сам још жив, а како најбоље да покажем ако не направим „пакт са ђаволом“ – прича Стојановић. Након сукоба у оквиру локалног одбора Демократске странке Србије део чланства је пошао за др Љубишом Јовашевићем, па је настао Покрет за Краљево а коалиција са ДХСС обезбедила шест одборничких места у Скупштини општине. Иако је договорено да Покрету за Краљево припадне четири а Демохришћанској странци Србије два одборничка мандата, чак потписан и коалициони споразум, испоставило се да овом првом није довољно ни свих шест. Крагујевачки Правни факултет је након Афере Индекс био на лошем гласу, па се Стојановић прихватио незахвалне улоге да га постави на чврсте ноге и врати некадашњи углед. Данас са задовољством потврђује како је урадио доста, а успоставио и добру сарадњу са Српском православном црквом захваљујући тадашњим епископима, шумадијским Јованом и његовим претходником Савом. - Утемељивач сам и ктитор храма Светог Саве на Врачару, а овде гледам како Краљево постаје касаба можда и због тога што председник општине као тврда личност није био превише спреман да прихвата савете, а претпостављам и да су га дебело опструисали. Кад нешто крене наопако онда ће, по Марфијевом закону, и да настави наопако. Овде је наопако кренуло од 2000. године, а иако је и сада наопако још нисмо дотакли дно јер се слободан пад завршава кад чујеш тресак и осетиш да ти крв цури из носа. Тако је ишло до политичког земљотреса 2012. године, што опет није слу-

чајно, јер да ми нисмо срушили Милошевића Вучић никада не би дошао на власт и завршио би као министар информисања – каже Стојановић. Значајним на политичкој сцени Србије, а и Краљева, сматра се појава Српске напредне странке као чудног конгломерата који тек треба да се профилише и покаже стварну моћ, а његов председник Александар Вучић и најскептичније убеди у део онога што још не верују. Уверење да је на његов политички рад у великој мери утицао ДОС потврђује уверење да у спољној политици иде стопама Зорана Ђинђића. Ма колико било уврежено уверење да су спољна и унутрашња политика независне искуство показује да су у нераскидивој вези управо због утицаја који долазе са стране, а подједнако се односе на финансијску и сваку другу подршку. Предраг Стојановић се сврстава међу оне који сматрају да Србија у међународним односима није довољно поуздан партнер, највише од бројних обећања након 2000. године и сазнања да се много тога није променило ни до данас. Значајним се сматра и усуд београдског Правног факултета, као расадника председника Србије и премијера, са кога су у политику ушли Слободан Милошевић, Иван Стамболић, Војислав Коштуница, Будимир Кошутић, Ратко Марковић, Александар Вучић. Поређење са протеклим временима потврђује паметно и перфидно инсистирање Војислава Коштунице да на бруталан начин држи под контролом министарства силе. Актуелни премијер то нема због завидног степена демократичности за једног бившег радикала који је драстично променио политички став оног тренутка кад је сео у премијерску фотељу, мада је и пре тога у кампањи слао сигнале који су наговештавали нешто тако. Посебно проблематичним сматра се став напредњака о апсолутној подршци бирача на ванредним парламентарним изборима 2014. године. - У Србији на изборе изађе 50 посто бирача, а од тога је тек пола Вучићево. Шта говори та математика? У цивили-

57

31.1.2016.

МАГАЗИН

58

зованим земљама кад изађе 70 посто кажу да је мало. Кад погледаш кроз ту математику народ је хтео промене и то показао Борису Тадићу. Мислим да је народ био жељан промена, а овај треба да донесе промене које нису баш пријатне. Најгоре што је свестан тога, а не зна како да изађе, или можда има неки план на ивици ножа, па му се не исплати да реонструише владу која ће трајати до избора кад год они били. Проблем је што у њој једино он има ауторитет, а било би добро да још десет људи има бар половину његовог ауторитета – оцењује Стојановић. Ни петнаест година након демократских промена сви делови Србије нису у равноправном положају, а у остатку земље главним проблемом се сматра Београд. Све што се дешава, дешава се у Београду, и по мало у Војводини, док је остали део земље запостављен. Иако премијер покушава да утиче на промену стања све је изра-

женије уверење да не постоји привредни амбијент који би омогућио потребне реформе, а присутно је и уверење да ни у влади нема довољно способних да га прате на адекватан начин. Оптимисти верују да ће успети бар мало да промени Србију, јер у дносу на Ђинђића има више предности, а мање препрека. - Ђинђић је имао на путу СПС, Коштуницу, и у својим редовима мангупе, а Вучић има шансу, ако добије следеће изборе, да направи добру владу од исправних и њему привржених људи не само зато што хоће да буду министри. Мало министара и сада ради свој посао како треба, па много тога ради сам, а највише му замерам што се петља свуда. Ја не морам да га уважавам, али га уважавам. Нас је појео Воја Коштуница, обрисао нас од 2004. закључно са 2007. годином а остао је само Зоран Живковић. Не рачунам Бориса Тадића

који је служио Зорану Ђинђићу да купује колаче кад неко дође, а био председник државе осам година. Замисли кад швалери из круга двојке, Шафери, Крстићи и Тадићи воде Србију. Смејурија до краја. Тадић је шатро у Колубари нешто радио за време 5. октобра, страшно је пропатио, а преко тате све завршавао. Тата је потписао реферат Зорану Ђинђићу за доцентуру на Филозофском факултету у Новом Саду, а Коштуници за одбрану доктората на Правном у Београду. Нек буде поштен и сам каже јел' га уважавао нешто Зоран Ђинђић. Све и свја му је био Мики Ракић и за све се питао у Демократској странци – каже Стојановић. Приближавање локалних избора прилика је за Краљево да пронађе себе, још више довољно агилне људе спремне да одбаце у страну понос и у Београду моле как би се, за почетак, вратила бар петина некадашњих капацитета. У ситуацији кад нема ни једну

значајнију високошколску установу, још мање универзитет какав је спасао Каргујевац, Краљево је осуђено на пропаст. То је добар повод да од уваженог професора на скали од један до десет добије оцену минус пет. Оцена се заснива на сазнању да у граду више нико не помиње ни Магнохром, ни Јасен, ни Фабрику вагона, Аутотранспорт, Гвожђар, Тргопромет, Пољопромет Папирпромет, Кисекану, Каблар, регионалне центре Телекома и Електродистрибуције, железнички чвор, а од некадашњих 20 хиљада ради још једва хиљаду производних радника. Иако се налази на нивоу хладњаче ни мало оптимиситички не делује уверење да би могло да буде и горе. За изборну трку припремају се прекаљени борци, али и нове снаге. - Политика је заразна. Ја сам успео да се извучем због факултета, јер закон забрањује и то је добро дошло да мало сталоженије на све гледам са стране.

После петнаест година имамо стање какво на почетку нисмо могли ни да претпоставимо. Замисли ноћну мору да 2001. године сањаш Вучића као премијера, или Ивицу Дачића као премијера. То је сада реалност што значи да је Србија земља чуда. Имамо сат који откуцава, имамо зекане и мађионичара, а Алиса нам је послала мемоаре из Москве, да знамо како се то догодило, и сад комплетирамо земљу чуда. Почетком миленијума причало се да ће Србија бити у Европској унији 2005. године. Бугарска и Румунија су ушле преко реда, а и ми смо имали ту шансу али је стрељање Зорана Ђинђића уназадило земљу 50 година. Краљево се не разликује много од Србије. Краљево је град херој, град на коме су толико вежбали, који је толико издржао, а још живи и мрда. Издржало је као мало који други град, па сходно томе треба да види да ли му се

свиђа да и даље трпи, или ће нешто да мења – каже Стојановић уз подсећање да је Диплому заслужног грађанина добио за неке области које сматра лепим, за хуманитарни рад, међународну сарадњу и тако даље. Петнаест година након демократских промена довољним сматра то што није отишао из Краљева. На увек актуелно питање да ли би се поново укључио у политички живот нема прецизан одговор мада не одбија ни ту могућност под условом да добије пристојну понуду. Последња коју памти била је да прихвати функцију потпредседника Скупштине Србије. Услови за прихватање било каквог предлога нису везани за финансије. Предност даје председничком систему уз стриктну одговорност за све што уради са људима које изабере и, наравно, да не подноси рачуне ни једној партији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 31.1.2016.

61

Скупштина Савета епархијског Управног одбора православне Епархије жичке

МАГАЗИН

31.1.2016.

ПРИЗНАЊЕ КО

62

- Скупштина Савета епархијског Управног одбора православне Епархије жичке разматрала материјално и духовно стање на територији епархије са посебним освртом на горућа питања и начине њиховог решавања, али и стање храмова и манастира, број монаштва, крштења и венчања, анализа наталитета, морталитета и свега што одређује куда идемо као народ, а све у циљу адекватнијег планирања будућности. - Епархија жичка је више пута похваљивана, а 2000. године од патријарха Павла добила признање као најбоља у оквиру Српске православне цркве укључујући отаџбину и расејање

ОЈЕ ОБАВЕЗУЈЕ

63

31.1.2016.

МАГАЗИН

64

К

рај календарске године је време кад се анализирају и сумирају резултати једногодишњег рада у свим областима живота, привреди, култури, науци, образовању, спорту... Јавности је мало познат податак да од оваквог начина рада не одступа ни Српска православна црква. Анализе рада почињу на нивоу парохија, да би се преко намесништава и епархија резултати проследили до Патријаршије. Као највећа по територији која се простире од Дрине до Врњачке Бање и од Рашке до Љига, али и значају у оквиру Српске православне цркве, Епархија жичка предњачи у многим стварима. Једна од њих је исцрпан извештај на основу анализе активности

из претходне и планова за наредну годину који се пре осталих упућује према вишој инстанци. Кад се до Савиндана заврше административни послови у оквиру парохија и намесништава дан иза великог празника одржава се седница Савета епархијског Управног одбора православне Епархије жичке којој председава владика Јустин. Савет на почетку сваке године одржава скупштину на којој се анализира рад у претходној и планирају активности за текућу годину. Тема овогодишње скупштине одржане у Краљеву 28. јануара било је стање у епархији са посебним освртом на градњу нових и стање постојећих храмова. Сем председника свих намесништава скупштини су,

међу 35 чланова, присуствовали представници свештенства и грађанских лица која учествују у црквеном животу а која се, на предлог месних пароха, бирају са мандатом од пет година. Црквени одборници су укључени у живот цркве а као људи од угледа који су прошли строгу селекцију најчешће су десна рука свештеницима. Скупштина је по устаљеном обичају, како то налажу правила, отпочела призивом Светог духа у Цркви Свете Тројице, којим га учесници моле да дође међу њих како би доносили исправне одлуке и мудро руководили даљим дешавањима током године. На дневном реду скупштине је разматрање

материјалног и духовног стања на територији епархије са посебним освртом на горућа питања и начине њиховог решавања, али и стање храмова и манастира, број монаштва, крштења и венчања, анализа наталитета, морталитета и свега што одређује куда идемо као народ, а све у циљу адекватнијег планирања будућности. Свака црквена општина, црквена јединица и манастир на територији епархије има обавезу да достави податке о ситуацији на територији коју покрива и пошаље их вишој инстанци која, након сумирања резултате на седници као што је она одржана 28. јануара, утврђује укупно стање у епархији која записнике доставља Па-

тријаршији на преглед и одобрење. Сем завршног рачуна и великог броја цифара које потврђују финансијско стање од Патријаршије се тражи одобрење за пројектоване планове у текућој години. Два дана раније одржана је седница у ужем саставу и припремила документа за скупштину. Искуство из ранијих година потврђује да Епархија жичка предњачи у достављању потребних података о раду за шта је више пута похваљивана, а 2000. године од патријарха Павла добила признање као најбоља у оквиру Српске православне цркве која укључује отаџбину и расејање. Све оно што се везује за патријарха Павла довољан је доказ меродавног мишљења које

због традиције вођења књига на најзавиднијем нивоу, и примера другима, пред свештенство и монаштво ставља посебну обавезу да настави истим путем. Црква је одавно доказала колико је жива, динамична и ван свих калупа. То је резултат озбиљног рада и планирања будућности коме се сваке године прилази на све озбиљнији начин. У настојању да се приближи верницима, и пружи им што више потребних информација, а користећи благодати нових технологија, Епархија жичка је установила веб сајт који на транспарентан начин сведочи о свим значајним дешавањима. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 31.1.2016.

67

31.1.2016.

МАГАЗИН

68

Ирена Јанковић Марковић

Знамените жене Краљева: Ирена Јанковић Марковић (2)

- Карактеристика савременог тренутка је стална борба и трагање за новим изазовима, а врхунац задовољства младе особе сазнање да је у некој области, ако не најбоља, оно бар довољно добра. – У Краљеву се мало улаже у образовање. - Нема привредних активности у мери потребној да би издржавале високошколске установе. - Они који оду на студије ретко се одлучују за повратак јер у овој средини нема довољно посла ни за све који су остали. - Програмирање из Краљева може да се ради за цео свет. - Из перспективе метрополе Краљево личи на миран град коме лепоту нико не може да узме, а као такав идеално је место за бег од свакодневних проблема бар на кратко време

Фото: М. Радовановић

ЖИВОТ НА ВИШЕ КОЛОСЕКА

69

МАГАЗИН

31.1.2016.

К

70

ад неко са деветнаест година напусти родни град, а након студија заузме позиције каквих нема у родном крају природним се чини да веза, стицајем различитих околности, полако почиње да слаби. Асистент за научну сарадњу Електротехничког факултета у Београду на Катедри за телекомуникације Ирена Јанковић Марковић је привремено отишла из Краљева пре пуних седамнаест година. Београд ју је, могућностима које пружа, сасвим узео под своје непуне три године касније, а бржи живот, не и срећнији, одвео на неку другу страну. Распета између породице, редовних обавеза на послу и припреме докторског рада на тренутак се дистанцирала од Краљева, али и од неких нових трендова везаних за теме којима се бавила. Након једне објављене књиге у припреми је друга, а до звања ванредног професора предстоји још неколико научних радова. Немирни дух, и жеља за савладавањем нових простора од-

вела ју је ка апликацији за Европски патентни завод који се бави интелектуалном својином на планетарном нивоу. Строги критеријуми пред научника као императив стављају познавање бар три светска језика како би на најбољи начин могао да сагледа и оцени да ли све што се предлаже испуњава услове да буде проглашено за патент. Након три круга разговора процес је у фази мировања, Ирена верује због немачког језика што је повод за жељу да у ову земљу отпутује на пет година. - Желела бих да задржим сарадњу са факултетом у смислу да будем овде по мало и активна бар 30 посто. Са годинама сам схватила да не треба ни бежати од себе. Била сам примљена и у Теленору, али сам због стратегије пословних школа и жеље за проширењем породице одбила посао, па Софија сада има три године. Много волим Краљево, Краљевчанка сам у души и волела бих то да пренесем на њу.

Волела бих да се кроз борбу докажем на неком вишем пољу у иностранству, а иако ме факултет привлачи мислим да сам енергичнија од тога, јер од раних дана имам жељу и потребу да идем даље, па се бојим да се то не угаси ако останем. Нисам још сигурна, а да ми Теленор поново пружи шансу можда опет не бих прешла јер волим индивидуалност. На факултету имате име и презиме, а тамо сте само ВИП, Теленор или неко трећи – каже Ирена. Енергичној особи као што је Ирена увек недостаје још нешто, ако не одлазак у Париз онда било где ван града бар за викенд. Онима који много раде, а Ирена се сврстава у такве, ни то није лако баш као ни сличним њој који, и поред дипломе, знања и корпорације иза себе, агилност испољавају у тражењу увек нових пројеката. Карактеристика савременог тренутка је стална борба и трагање за новим изазовима, а врхунац задовољства младе особе као што је Ирена сазнање да је у некој

области, ако не најбоља, оно бар довољно добра. - Имам утисак да не живим за науку, а интимно верујем да на факултету треба да буде неко ко живи за науку. Ја ћу и даље највише времена провести бирајући крпице са Софијом док ми сујету хране обичне ствари које дају баланс науци. То су венчање које је било савршено, Софијин рођендан такође, потом дизајн ентеријера, план догађаја и друге наизглед обичне ствари. Озбиљан рад подразумева много одрицања и непроспаваних ноћи, нарочито током студија и три године после тога, а тај ритам је и данас присутан јер је дан исувише кратак и увек тражи неко одрицање. То је нека вага, баланс у доказивању колико сте вични нечему, мултитаскинг који карактерише сваку успешну жену. Наша струка је посебно специфична. Није то као кад нешто научите па знате, јер се телекомуникације стално мењају. Прође једна мрежа па

дође нова, све је другачије и стално треба да учите. Можда треба да будете и такав тип, да вам то донекле прија и да је лако у сваком тренутку, а није. Морате да се помирите са тим да увек морате нешто да учите, јер немате класичан занат. Увек постоји нека допуна, нешто ново, а кад ће престати не знам – каже Ирена. Долазак у Краљево бар на кратко изгледа као прекид трке са временом. Уверење да време тече споро води ка сазнању да је максимум који може да се издржи само седам дана. Након тога прети опасност да спорост обузме до мере да више ништа не може да се заврши. И тих неколико дана увек поново појачава огорчење због промена које примећује на сваком кораку. Од времена кад је напустила град савршених кућица непланска градња је, поготово десетак последњих година, у знатној мери утицала на промену слике каква још постоји у крајичку ока. Увек лепе боје града испуњеног приземним кућама тешко могу да замене

савремене грађевине ма колико лепо изгледале. Ирена је само једна од бројних који су отишли из Краљева, а деле слично мишљење. Особи која је и професонално везана за образовање више него другима смета што се у Краљеву недовољно улаже у ову област. Уверење да у овој средини, у поређењу са многим другим, има довољно потенцијала води ка ставу да недостаје још који из групе јачих факултета. То је у нераскидивој вези са привредом, а привредних активности у Краљеву готово да нема, бар не у мери потребној да би издржавале високошколске установе. Цех плаћа све већи број младих којима се, у све тежим економским условима, сужавају шансе да оду на школовање у неки од већих центара. Они који оду ретко се одлучују за повратак јер у овој средини нема довољно посла ни за све који су остали. - Кад би мене питали да ли бих се вратила морали би овде да отворе факултет, неку испоставу, високу школу

71

31.1.2016.

МАГАЗИН

72

или слично, јер не знам где бих још могла да се запослим овде. Реално, Београд није тако далеко и до Краљева се стиже за два сата. Да имамо бољи железнички превоз мислим да бих могла да путујем и предајем овде. У иностранству људи путују до посла и дуже, али им путна инфраструктура није проблем као нама. Овде би могла да се отвори катедра за младе људе, јер за развој долазећег софтвера није потребна нека компликована опрема. Програмирање из Краљева може да се ради за цео свет и ако хоћемо да отворимо неки програмерски факултет свака струка може по нешто да понуди, а ово постане универзитетски градић. Али, ништа не зависи од нас јер је политика та која диктира. И Београд има доста проблема. Са једне стране је светски град, а са друге је и тамо све мање посла за све нас. Криза је општа, а на катедри све мање студената јер тешко могу да дођу, а Краљево је можда у неком ранијем тренутку и могло мало више да уложи у развој – каже Ирена.

Повод за последњи долазак је изложба „Краљевчанке за незаборав“ са сажетим биографијама педесет жена које су образовањем, радом, борбом, стваралаштвом или доброчинствима успеле да надрасту уврежено мишљење о уобичајеној улози везаној искључиво за породичне оквире као суштину женског битисања. Једна од њих је и Ирена која се осетила посебно почаствованом у тренутку кад јој је јављено у какво је друштво сврстана. Задовољство је било веће након сазнања да је уследило после изузетно тешке радне недеље. - Обрадовала сам се, срце ми је пуно и због родитеља, а стало ми је да и Софија види изложбу. Знам пуно успешних из моје генерације, а ово што сам уврштена у изложбу је награда за све што је уложено у образовање и доказ да није било узалуд. То је и порука ове изложбе, јер је око нас хиљаде мање образованих који су се боље снашли. Ни закон више није као некада кад сте знали да сте успешни околико колико учите. Сад све фун-

кционише другачије – каже Ирена посебно обрадована чињеницом да је међу посетиоцима било и добро познатих лица из школских дана са којима је у најбезбрижнијем периоду живота делила слободно време. Брз животни ритам даје предност свакодневним обавезама и не оставља много простора за размишљање о Краљеву сем у приликама као што је ова кад нико не може да одагна радост због сазнања да се налази међу толико значајним особама. Част која јој је указана подједнако је вредна колико и бројне подршке и похвале за професионални рад који показује да је у све тежим условима женама за нијансу теже него мушкарцима. Много тога је Ирена претурила преко главе од тренутка кад је, у потрази за образовањем, отишла из Краљева. Ни све тешкоће на путу до доказаног успеха нису довољне за промену става према раду и своје улоге у том процесу. Најмање што се очекује од особа које се по много чему издвајају од

осталих је да рецепт за успех поделе са другима, пре свега онима који тек стижу на старт трке ка бољем животу. Не оспоравајући значај формалног образовања наша саговорница указује на бројне друге вредности које се стичу искуством, а у значајној мери одређују положај у некој средини. - То су ствари које човека обележе, па има своју водиљу која га усмерава у складу са капацитетима које поседује. Иако свако има врх коме стреми треба се препусти ономе што у датом тренутку прија не одступајући од вере у образовање и истраживање како би се испробале и нове ствари. Понекад је потребно да се изместимо из зоне комфора да би могли да порастемо и напредујемо. Зато поново учим језик, и стално нешто ново, и то је лепота борбе јер је стална борба увек нови изазов којим свако бира своја брда. Сви смо ми разнолики и лепота је баш у томе. Али, нема стајања. Не треба да живите само за дете, него да живите кроз њега и да, уз свој напредак, и њему дајете неке путоказе. Важно је

да их пустимо да бирају, јер они не могу бити оно што ми умислимо. Више избора и што више понуда помажу да сами закључе шта им више прија, а ја то и на себи примењујем – признаје Ирена. Из перспективе метрополе Краљево личи на миран град коме лепоту нико не може да узме, а као такав идеално је место за бег од свакодневних проблема бар на кратко време. Потврдили су то многи пре Ирене, верујемо још по ко коме буде пружена прилика за сентиментални разговор на тему одрастања у родном крају. Мање од сата необавезног ћаскања прилика је за став о постојању места на коме се може безбедно ушушкати бар на трен, у коме време тече на посебно пријатан начин и баш тако утиче на развој међуљудских односа. Слика коју носе они који су отишли разликује се од оне какву виде сви који су остали. Свесна је тога и Ирена па верује да би кроз две до три године, можда дуже, ствари могле да крену брже у позитивном смеру, да они који

су остали осете да се нешто дешава. Али, увек постоји по неко ново али које потврђује да на живот у овој средини, и сличним њој, у знатној мери утичу велики, они који одређују у ком смеру иде привреда, култура, образовање, спорт и све што чини живот. Није тајна да Краљевчани имају довољно енергије и жеље за променама. - За виднији напредак треба времена. Зато људима у овој средини треба дати шансу и можда дубље порадити на неким програмима. Ја се надам да ћемо једном и ми, кад сте нас овако увеселили, имати прилику да учествујемо у нечему и помогнемо граду. То није далеко од могућег, а нама остаје да седенемо и размислимо шта би могло да се уради, можда неке трибине, контакти са нама или савети. Краљево се воли од раних дана, јер је то град који остави себе у нама. Има пуно успешних људи који су отишли одавде и увек ћемо рећи да смо Краљевчани. Ми остајемо то, па ни ја никад нећу рећи да сам из Београда – поручује Ирена. Т. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 31.1.2016.

75

31.1.2016.

МАГАЗИН

76

Лазар Цветковић

Школа у Гокчаници броји последње дане?

ЈЕДАН ЂАК ЦЕЛО ОДЕЉЕЊЕ - Први разред истуреног одељења ушћанске Основне школе „Милун Ивановић“ у Гокчаници похађа само један ученик, у другом нема ни једног, у трећем и четвртом су још по једна ученица и сви су код исте учитељице. - Највише ђака је у петом разреду, чак троје, у шестом су двоје, а у седмом и осмом по један. – Најбољи ученик школе Лазар Цветковић је једини у одељењу, увек је редар, још нема симпатију нити прву љубав, никада не може ни од кога ништа да препише, никоме да помогне и шапне, не може да се загледа кроз прозор и машта, јер увек мора да гледа у наставника и да је концентрисан. - Ученик осмог разреда Лазар Цветковић је први из Гокчанице који је, у сто двадесет година дугој историји школе, као најбољи ђак добио признање какво локална самоуправа додељује поводом Савиндана

77

78

МАГАЗИН 31.1.2016.

ЈНа обронцима Жељина, 80 километара удаљена од Краљева, пет километара од магистралног пута који води према Рашки и даље а 10 од прве варошице Ушћа, годинама уназад тавори Гокчаница. Они злобнији рекли би да лагано умире још од половине прошлог века када је у овом планинском селу пописано 365 становника. Овај број се од тада стално смањивао да би на последњем попису 2011. године било забележено како је у овој забити остало још 85, углавном старијих, душа. Они млађи, а просек старости премашује 40 година, углавном су нежењени и неудати. Ако се узму у обзир и засеоци могло би се рећи да у овом крају живи три пута више становника, таман толико колико је Гокчаница имала ђака седамдесетих и осамдесетих година прошлог века кад је школа у овом месту радила у две смене. Данас их има 11 неравномерно распоређених у осам разреда истуреног одељења Основне школе „Милун Ивановић“ из Ушћа. Одељењу у Гокчаници већ неколико година прети затварање, а претња сваке следеће постаје све озбиљнија реалност. Ова невесела чињеница позната је углавном мештанима овога краја и запосленима у школи. Даље од тога као да никога ни не интересује. Упркос свему одељење у Гокчаници је ових дана, посредством локалних медија и јавног сервиса Србије, доспело у жижу интересовања јавности. Најзаслужнији за то је ученик осмог разреда Лазар Цветковић, први из овог места који је у сто двадесет година дугој историји школе као најбољи ђак добио признање какво локална самоуправа додељује поводом Савиндана. Више од награде јавност је заинтригирала чињеница да од када постоји школа један ученик чини цело одељење што, у последње четири године, представља ново искуство и изазов за

наставнике. Први разред истуреног одељења у Гокчаници похађа само један ученик, у другом нема ни једног, у трећем је Лазарева сестра Сара, а у четвртом још једна ученица и сви су код исте учитељице. Највише ђака је у петом разреду, чак троје, у шестом су двоје, а у седмом и осмом по један. Најбољи од свих је, рачунајући и оних 280 у матичној школи, Лазар Цветковић иако сваког дана од куће до школе и назад, са сестром, препешачи по неколико километара. Лазар има све петице а највише га занимају савремене технологије, посебно програмирање, због чега већ сада планира да се на јесен упише на овај одсек Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“. Тренутно има проблема са застарелим, а још поквареним, рачунаром а везу са светом одржава преко таблета и интернета коме приступа преко најспорије везе на свету. Лазар признаје да га интересује реп музика, а волео би да савлада монтажу видео клипова и све у вези програмирања. У слободно време пише поезију, воли скијање, а озбиљно се спрема да овог пролећа оде на такмичење из српског језика и књижевности. У део свакодневних обавеза спадају и различити пољопривредни радови, а Лазар признаје да током лета највише воли да управља моторном косачицом са више брзина. Иако је прва особа на коју, у вођењу пољопривредног домаћинства, могу да се ослоне баба Олга и мајка Јелена ослобођен је радова у штали, јер је доказано да је алергичан на крављу длаку. Лазар је већ добро савладао купљење шљива, уз баба Олгу полако савладава вештину печења ракије, а током протекле године на прописано место је смештено шездесетак литара препеченице коју је градирао баш он. Ракија добро дође кад у кућу

сврати по који рођак или комшија, а Лазар се посебно обрадује деди са мајчине стране. И Сара помаже у кући, а научила је да кува кафу коју је до скора мајци и баби редовно припремао Лазар. Како се приближава дан поласка у средњу школу, и неминовно пресељење у Краљево, вештину је морала да савладава Сара којој је ново задужење интересантно баш колико је на почетку било и Лазару због чега је често позива свакога ко наиђе поред куће. До прве продавнице има читавих десет километара, па се путује аутобусом који од Ушћа три пута дневно долази до близу куће Цветковића. - Кад је лепо време идем бициклом, али је бицикл баксуз јер сам три пута падао. Први пут су ми оба колена била крвава, а други пут паднем због чега се искриви точак, па сам за поправку дао три хиљаде динара. Донесем га са поправке, а покида ми с педала. Покушам да завијем, међутим неће. Код комшије сам видео да је шраф покидан, а како нисмо могли да нађемо други он ми је заварио. Кад је поново пукла он је поново заварио. Онда Сара почне нешто да чачка и нешто зезне. Сад возим нормално, а она више воли ролере иако пут није асфалтиран све до наше куће. Али, нема превише саобраћаја па може да вози, а вози и по кући – прича Лазар уз потврду да му као одраслом није необично да сам допутује и до Краљева. Породична кућа Цветковића је скромна, али пристојна за живот и има све што је потребно једној породици. Јелена је већ деветнаест година запослена у објектима Дечјег одмаралишта „Гоч“ до кога у зимско доба године путује и по пет сати. Кад нема великих снегова, а пут преко Стојанца је проходан, петнаестак километара до Гоча са радницима Шумског огледног центра Шумарског факултета превали за приближно 45

79

31.1.2016.

МАГАЗИН

80

минута. Кад падну снегови приморана је да путује преко Ушћа и Краљева. Од куће крене у седам ујутру да би у Краљеву у подне сачекала превоз до Гоча, а исти пут мора да превали и при повратку. Повољност је разумевање у установи због којег ради по два или три дана везано, па има више времена да одмара. Гокчаница је од планине удаљенија него што су Борово и Предоле у којима током зимских месеци није велико изненађење ако се појави и по која дивља животиња. И до Лазара је допрла прича да се током протекле године у овим крајевима појавила мечка, а жртва била само једна свиња. Лазару највише недостаје друштво у одељењу јер је сам од првог разреда. - До четвртог разреда је одељење било мешовито, па сам имао са ким да се дружим, а сада је то у слободно време једини ученик седмог разреда Саша Ђорђевић. Сваког дана имам по пет или шест часова, некад и седам. За сваки од 13 предмета имам посебног наставника који углавном долазе из Краљева, сем наставнице француског језика која је из Крагујевца. Разредни старешина Драган Вукићевић ми предаје српски језик од петог разреда, а од тада смо се добро упознали. Кроз учење се шалимо да боље савладам градиво, задаје ми задатке након чега следи пропитивање, а редовно ми каже шта да научим за следећи час. Добро је јер може само мени да се посвети, па ми је лакше – признаје Лазар. Лаки је увек редар, још нема симпатију нити прву љубав, никада не може ни од кога ништа да препише, никоме да помогне и шапне, не може да се загледа кроз прозор и машта, јер увек мора да гледа у наставника и да је концентрисан. За сваки од часова увек мора да напише домаћи задатак и увек мора да је спреман да одговара. Деца овог краја се на самосталност припремају и пре него што пођу у школу. Као и за сву другу која живе у близини школа обавезно је предшколско васпитање због којег су и Лазар и Сара по једну школску годину путовали сами до Ушћа. Првих месец дана их је пратила мајка, а онда су наставили

сами. Од шест учионица нове школске зграде у Гокчаници једна је резервисана за Лазара. На сваки следећи час долази нови наставник сем кад се изводи настава техничког образовања и информатике. Слично је и са физичким васпитањем које се током лепшег дела године одвија напољу. Кад захладни настава се одвија у затвореном простору који греје бубњара на дрва. Јелена се сећа да је половином осамдесетих година у одељењу имала десетак другова и другарица. У другим их је било и више, па је укупан број достизао и стотинак ђака. И тада се говорило, објашњава она, да је то мало и да школи прети затварање. Поред школске зграде у коју свакодневно, сем у изузетним приликама кад их савлада болест или нека друга невоља, долази једанаест ученика стоји стара, кажу најстарија на територији Рашког округа. Испод звоника кров се одавно урушио, па делује прилично ружно, а зграда је пропала до мере да је није могуће поправити. Деценијама се о томе само причало, а нико није чинио ништа да се сачува од пропадања, можда и због тога што је у овом крају све мање становника, ђака још мање. У читавом крају нема деце која скорије треба да крену у први разред, а родитељи млађе већ планирају да оду из Гокчанице. Основни разлог је што овде, и поред бројних повољности, нема посла. На пут према Краљеву спремају се и Цветковићи, можда већ од јесени кад Лазар пође у средњу школу. Тамо већ имају доста рођака који су одавно напустили Гокчаницу и верују да би могли да се лако уклопе у нову средину као и сви остали. Лазар је најбољи ђак у школи. Има све петице што је добра основа за напредовање у обасти информатике која га највише занима. Јелена већ размишља о приватном смештају у близини школе како би губио што мање времена на путу од куће и назад. Свесна је да се само упорним радом постижу резултати, а доказ су припадници бројних генерација из овог краја који су, после завршених студија, заузели значајна места у различитим сре-

динама. Уверена је да ће се Лазар добро, и брзо, уклопити у нову средину што ће бити од велике користи за наставак школовања, а на скромној свечаности доделе награда поводом школске славе и градоначелник Краљева је обећао помоћ. Библиотека Лазара Цветковића је од Савиндана богатија за Жил Вернову књигу „Деца капетана Гранта“. На њој је записано да поводом школске славе Свети Сава град Краљево награђује Лазара Цветковића најбољег ученика школе „Милун Ивановић“ из Ушћа. И Лазару и члановима његове породице импонује податак да се поводом награде појавио на телевизији, како на локалним тако и онима са националном покривеношћу. До Гокчанице не допиру сигнали локалних телевизија, а једини прозор у свет је „Тотал ТВ“ у који њихови програми нису ни укључени. Због тога је Јелена већ предузела мере да прилоге о Лазару сними неко из крајева до којих допире сигнал. Јелена потврђује да је Лазар од малена имао компјутер и да му ништа од модерних технологија није страно. Онај први је поприлично застарео, и често се квари, па је све израженија потреба да се купи нови. Интернет је стигао и до Гокчанице захваљујући мобилној телефонији, па иако веза ни изблиза није брза као у другим срединама, у ситуацији кад не може да се бира сасвим је задовољавајућа. На крају пријатног разговора Лазар признаје како једва чека јесен и долазак у Краљево. Разлог је и сазнање да ће први пут имати другове у одељењу, али и друге ствари које су недостајале у Гокчаници. Ма колико да медијска популарност годи признаје да га по мало умара. Зато и овог јануарског дана једва чека да се са мајком и сестром укрца на аутобус и врати кући. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 31.1.2016.

83

84

МАГАЗИН 31.1.2016.

На репертоару Биоскопа „Каврт“

Меда са севера Далеко од свога дома на Артику, поларни меда Норм и његова три пријатеља завршиће у Њујорку где их чекају невероватне авантуре. За брбљавог меду једна ствар је јасна, на Артику нема места за туристе. Међутим, када луди градитељ одлучи да сагради луксузне станове у његовом дворишту, Норм ће учинити оно што би сваки нормални поларни медвед учинио… одлази у Њујорк како би га зауставио. Уз помоћ лудих леминга Норм ће се одомаћити у Великој јабуци и покушати да спаси Артик од најезде туриста. Филм је на репертоару Биоскопа „Кварт“ до 3. фебруара.

Луда вожња 2 Кевин Харт и Ајс Кјуб се враћају у наставку хит акционе комедије „Луда вожња 2“ која је изнедрила најпопуларнији комични дуо у години кад се појавила. Бен ради у полицији у Атланти и планира венчање са Џејмсовом сестром Анђелом. Како се приближава дан венчања она наговара брата да поведе Бена у тајну мисију у Мајами, где треба да прикупи доказе о бизнисмену за кога се сумња да је главни снабдевач дилера дроге у Атланти. Харту и Кјубу се у наставку придружују ре-

дитељ Тим Стори, као и продуценти Вил Пекер, Мет Алварез и Лари Брезнер који уз Кјуба продуцирају филм. Сценарио сеу написали Фил Хеј и Мет Манфреди, а поред поменутих Харта и Кјуба значајније улоге у филму тумаче Тика Самптер и Оливија Ман. Филм је на репертоару биоскопа још данас, а посетиоце очекују луде трке снажних аутомобила, експлозије, потере, пуцњаве и велики број акција која употпуњују угођај забавне посластице.

Повратник Трећу недељу на репертоару Бисокопа „Кварт“ је „Повратник“, филм инспирисан стварним догађајима који приказује епско преживљавање појединца и снагу људског духа. Дубоко у неиспитаној америчкој дивљини легендарног трапера Хју Гласа су чланови ловачке дружине, тешко повређеног након напада медведа, оставили да умре. Вођен јаком вољом као јединим оружјем, и љубављу према породици, окружен суровом зимом и непријатељским племенима, Глас се бори за живот док жеља за осветом над дојучерашњим пријатељима не јењава. Режију ове драмске авантуре потписује редитељ и добитник Оскара Алехандро Гонзалес Ињариту, а главне улоге тумаче Леонардо ДиКаприо, Том Харди, Домнал Глисеон и други.

85

86

МАГАЗИН 31.1.2016.

87

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

31.1.2016.

МИЛИОНСКА ШТЕ

88

С

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 18. до 24. јануара показује да су инспектори Криминалистичке полиције евидентирали само 18 кривичних дела, што је незнатно мање у односу на претходну недељу, и сва сврстали у обаст општег криминала. Податак да су познати починиоци само четири кривична дела потврђује да се успех у откривању извршилаца креће на нивоу једне четвртине укупних. Број од 18 прекршаја у области

јавног реда је идентичан као и недељу дана раније,али је структура битно различита. И док су у претходном статистичком периоду са 16 доминирале у последњој недељи их је било само шест што чини трећину од укупног броја прекршаја. После недеље са рекордно малим бројем саобраћајних незгода дошла је следећа у којој је утростручен. Од укупно девет, колико су евидентирали припадници Саобраћајне полиције, шест је као последицу имало повређена лица док је у три

забележена само материјална штета. Две особе су задобиле тешке телесне повреде, код девет су оне оцењене као лакше, а материјална штета је достигла милион и 800 хиљада динара. Временски услови су утицали на смањен број возила у саобраћају о чему сведочи податак о значајно мањем број прекршаја него у претходном статистичком периоду. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице ни у претходној недељи нису имали потребе да интервенишу. Т. Радовановић

ЕТА У САОБРАЋАЈУ

89

90

МАГАЗИН 31.1.2016.

91

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 31. ЈАНУАРА ДО 2. ФЕБРУАРА 31. јануар

МАГАЗИН

31.1.2016.

1747. — Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести. 1808. — Наполеон је анектирао Дубровачку републику.

92

Анексију је прогласио генерал Огист Мармон, војвода од Рагузе. Тиме је преста ла да постоји Дубровачка република, а град Дубровник је 1815. на Бечком конгресу додељен Аустрији. 1859. — Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала, одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу, те је на тај начин отпочела његова друга владавина. 1865. — Амерички Конгрес је усвојио Тринаести амандман на Устав САД, којим је укинуто ропство и послао га парламентима савезних држава на ратификацију. 1878. — Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића. Значајан дипринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић . 1917. — Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила. 1930. — Отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања. 1946. — Проглашен први Устав социјалистичке Југославије, под именом Федеративна Народна Република Југославија, који је озаконио све одлуке АВНОЈ-а. 1950. — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе. 1958. — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди. 1964. — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса. 1971. — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година. У Белгрејд театру у Енглеском граду Ковентрију, комичарска група "Летећи циркус Монтија Пајтона" је први пут имала наступ на позоришној бини. 1990. — У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“. 1996. — Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током

рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани. 1997. — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије. 1998. — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку. 2002. — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку. 2002. — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама. 2006. — Америчка Академија филмских уметности и наука објавила номинације за овогодишњег Оскара.

1. фебруар 1701. — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа. 1748. — Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996. 1793. — Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији. 1840. — У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету. 1893. — Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету. 1896. — Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен

Грчкој. 1896. — У Торину је премијерно изведена Пучинијева опера Боеми. 1901. — У Београду изашао први број „Српског књижевног гласника“, часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба. 1918. — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату. 1924. — Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету. 1942. — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату. 1946. — Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација. 1946. — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом. 1974. — У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи. 1979. — Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава. 1990. — Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један по-

лицајац, а рањено око 100 људи на обе стране. 1991. — У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи. 1992. — Председници САД и Русије Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат. 1996. — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе. 2000. — Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва. 2002. — На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу. 2003. — У несрећи „Спејс-шатла Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута.

2. фебруар 962. — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године. 1509. — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама. 1536. — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880. 1709. — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог паци-

93

31.1.2016.

МАГАЗИН

94

фичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“. 1804. — Почео Први српски устанак. 1808. — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814. 1834. — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза. 1848. — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију. 1878. — Грчка објавила рат Турској. 1920. — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР. 1943. — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату. 1978. — Два совјетска космонаута са свемирског брода „Саљут“ у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива. 1986. — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима. 1990. — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе.

1997. — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији. 2002. — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице. 2003. — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке. 2006. — На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу. Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.

3. фебруар 1194. — Немачки краљ Хенрик VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд. 1591. — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига. 1781. — Британске снаге су заузеле низоземско острво Свети Еустахије након само два пуцња из топа. 1787. — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс. 1807. — Амерички Конгрес је образовао Територију Илиноис. 1830. — На мировној конференцији

у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453. 1867. — Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи. 1870. – Ратификован је Петнаести амандман на устав САД којим је загарантовано гласачко право без обзира на расу. 1881. — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железниче пруге у Србији. 1913. – Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход. 1917. — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат. 1919. — У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације. 1943. — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург. 1945. — Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца. 1958. — Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга. 1969. — Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације. 1973. — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре. 1977. — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике. 1981. — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке. 1989. — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родри-

гез. 1994. — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975. То је, после деценија непријатљства, био драматичан преокрет у односима две земље. 1995. — НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке. 1998. — Амерички војни авион „ЕА6Б“ летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 метара погинуло свих 20 људи. 2000. — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова. 2002. — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено. 2003. — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства. 2006. — На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама. 2008. — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке. 2015. — У Међународном суду правде у Хагу одбачене тужба Хрватске против Србије, као и противтужба Србије за геноцид.

4. фебруар 1536. — Француски краљ Франсоа I ушао је у савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хабзбурговцима. 1783. — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи

британско-амерички рат, познат као Амерички рат за независност. 1789. — За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775—1783) командовао војском колониста. 1804. — Дахије су у Сечи кнезова погубиле неколико најистакнутијих српских народних главара, што је био непосредни повод за избијање Првог српског устанка. 1846. — Први мормонски пионири су започели свој егзодуз из Новуа у Илиноису на запад према долини Солт Лејк. 1861. — Делегати шест одметнутих америчких држава су се у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе. 1899. — Почео је Филипинско-амерички рат када је амерички војник, који је имао наређење да држи побуњенике подаље од логора своје јединице, пуцао на филипонског војника у Манили. 1904. — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур, што је означило почетак руско-јапанског рата. 1938. — Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа. 1945. — У месту Јалта на Криму састали су се британски премијер Черчил, председник САД Рузвелт и совјетски лидер Стаљин да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду. Сматра се да је на тој конференцији договорена подела „сфера утицаја“ тадашњих светских сила, што је касније довело до Хладног рата између комунистичког Истока и капиталистичког Запада. 1946. — Бивши председник српске владе, генерал Милан Недић извршио је самоубиство током истражног поступка. Недић је био оптужен за издају и ратне злочине у окупираној Србији у Другом светском рату. 1961. — У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је

95

31.1.2016.

МАГАЗИН

96

1974., а у октобру 1975. Ангола је стекла независност. 1966. — Приликом пада јапанског путничког авиона Боинг 727 у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде. 1972. — Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш 1989. — У оружаној побуни оборен је диктатор Парагваја Алфредо Стреснер, који је владао 35 година. У побуни је погинуло више од 300 људи, углавном војника. Нови председник Парагваја постао је генерал Андрес Родригес. 1990. — У терористичком нападу из заседе на аутобус са израелским туристима у Египту погинуло је девет туриста и два египатска полицајца, а 20 особа је рањено. 1994. — Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце. 1997. — У снажној олуји сударила су се два војна израелска транспортна хеликоптера типа "CX-53 Сикорски" који су превозили елитне јединице. Погинула су 73 војника. 1998. — У земљотресу који је погодио област Рустака у северној авганистанској провинцији Тахар погинуло је најмање 4.500 људи. 2000. — Формирање нове аустријске коалиционе владе са екстремно десничарском Слободарском странком Јерга Хајдера изазвало је протесте у Бечу и другим местима у Аустрији. Израелски амбасадор напустио је Беч, а Европска унија је увела политичке санкције Аустрији. 2003. — Оба већа југословенског парламента изгласали су Уставну повељу и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија. Нова држава добила је име Државна заједница Србија и Црна Гора. 2004. — Настао је Фејсбук

5. фебруар

1576. — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католичанство како би као Анри IV преузео престо Француске. 1596. — Јапански шогун Хидејоши забранио хришћанство у Јапану и наредио да се погуби 26 особа које су прешле у католичку веру. 1792. — Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба. 1814. — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом. 1818. — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844.) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас. 1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом "Слободна Држава Конго". 1887. — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера "Отело". 1917. — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе. 1971. — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969. 1983. — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе. 1983. - У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године. 1988. — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових "чистки", осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских

партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани. 1994. — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 километара од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага. 1996. — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало оз-

биљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе. 1997. — У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене. 2001. — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе. 2001 - У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа.

2002. — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи. 2003. — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији. 2006. — Иран одлучио да забрани приступ својим нуклеарним постројењима тимовима ИАА. Репрезентација Француске је нови европски првак у рукомету.

6. фебруар 1701. — Почео рат за шпанско наслеђе, после којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Низоземској, Миланско војводство, Напуљско краљевство и Сардинију. Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715. 1830. — Објављен је хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства. Крајем септембра султан издао берат којим је кнезу Милошу Обреновићу признато наследно кнежевско достојанство под турским суверенитетом и руском заштитом. 1876. — У Србији основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника изабран митрополит београдски Михаило. 1922. — Уједињено Краљевство, Француска, Јапан, Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању. 1958. — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча ен-

глеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“. Несрећа се догодила при повратку из Београда где је енглески тим играо утакмицу европског Купа шампиона с "Црвеном звездом". 1993. — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку, мировни план копредседника Конференције о СФРЈ. Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе. 1994. — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен. 1999. — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову. Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић, а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи. 2000. - Русија објавила завршетак војних операција у Грозном, главном граду Чеченије. 2001. — На изборима у Израелу победила десничарска партија Ликуд, а њен лидер Аријел Шарон изабран за премијера, уместо Ехуда Барака, чија је Лабуристичка партија претрпела пораз. 2002. — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима. 2004. — У експлозији воза московског метроа на станици Автозаводскаја погинуло 40 и теже повређено 250 људи. Чеченски сепаратисти оптужени. 2006. — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплатација лица у новембру 2005. године, обратила се јавности по први пут од операције.

97

98

МАГАЗИН 31.1.2016.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs