MagazIN 210 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 210 * 24. јануар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

24.1.2016.

У овом броју: Дванаест руку за педесетак милиона Не престају разговори о трошковима Адекватан одговор на непогоду Село гори а баба се чешља Карљевчани заказали? Извод из Преговарачког оквира Лош знак

8 16 24 30 36 40 48

Основац витез Часног крста Период опамећивања и просветљивања Бољи услови лечења Живот на више колосека Непримерени споменици На репертоару Биоскопа Кварт Недеља у знаку тула Времеплов

50 60 66 72 80 88 90 94

МАГАЗИН 24.1.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 24.1.2016.

МАГАЗИН

24.1.2016.

Четрдесет осма седница Градског већа

ДВАНАЕСТ РУКУ ЗА ПЕДЕСЕТАК МИЛИОНА

Фото: М. Радовановић

- Комисија за спорт утврдила интерес Краљева да организује међународно такмичење, сурета тениских репрезентација Србије и Шпаније у оквиру Фед купа. - Три милиона и 360 хиљада динара за подмирења трошкова унајмљивање редарске службе, смештаја и исхране тима Србије, делегате Тениског савеза и организационог особља, трошкове кетеринга, штампе и брендирање дворане, монтирање реклама, прављење коментаторских позиција, ВИП боксова и уређење центра за новинаре и фоторепортере. – Кошаркашима милион динара за учешће намеђународним такмичењима, атлетичарима 300 хиљада за организацију Сретењске трке у Ушћу. - Школа у Адранима биће обновљена средствима у износу од 15 милиона динара која обезбеђује Влада Републике Србије.

МАГАЗИН 24.1.2016.

ије познато колико је времена било потребно градским челницима да схвате како у дневни ред за 48. седницу Градског већа, који је уз позив упућен члановима и медијима, нису уврстили све што је потребно, па је на почетку заседања следећег дана заменик градоначелника Милун Јовановић био принуђен да предложи проширење за још две тачке. Предлог се односи на утрошак скоро пет милиона динара из градске касе за финансирање трошкова организације меча тениских репрезентација Србије и Шпаније у оквиру Фед купа који се одржава у Краљеву 6. и 7. фебруара, одлазак кошаркаша на међународне турнире и организацију Сретењске трке. Почетак сваке седнице Градског већа прилика је да се усвоји извод из записника са претходне, а на последњој је већницима предложено да потврде чак три, са четрдесет четврте седнице одржане 8. децембра прошле године, четрдесет пете од 12. децембра и четрдесет седме седнице која је одржана 11. јануара ове године. Интересантно је да недостаје записник са четрдесет шесте седнице од 26. децембра на којој је требало да се донесе одлука о расподели средстава медијима обезбеђених ребалансом буџета за 2015. Нацрт одлуке о усвајању Локалног акционог плана развоја града за период од 2016. до 2017. године и плана запошљавања у претходној години ће се након усвајања на седници Градског већа врло брзо наћи и пред одборницима Скупштине града. Удруживањем по десет милиона динара локална самоуправа и Национална служба за запошљавање у овој години треба да допринесу смањењу броја оних који преко краљевачке филијале траже посао. Десет милиона је намењено финансирању јавних радова, а десет запошљавању и то 70 одсто у приватним предузећима, а остатак у различитим установама. Иако тврди да постоји детаљан план градоначелник Краљева Томислав Илић није могао да потврди колико ће људи ове године добити посао по основу ових улагања, али

подсећа да је у претходној години средства из ових извора искористило 140 особа. Као ни по питању прве две тачке дневног реда чланови Већа нису показали интерес да кажу по коју реч ни о одлуци о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета града за прошлу годину, изменама и допунама Програма обнове објеката јавне намене у надлежности града и решењу о расподели средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката у 2016. години. Представнике медија највише је интересовала расподела средстава намењена њиховом финансирању у овој години, а Градско веће се сагласило са предлогом решења о распоређивању средстава за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града. Одлуком о буџету града Краљева за 2016. годину планирана су средства за суфинансирање пројеката од јавног интереса у области јавног информисања у износу од 15 милиона динара. Суфинансирање пројеката врши се у складу са Законом о јавном информисању и медијима и Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. У складу са чланом 3 наведеног Правилника средства се распоређују у току године на основу спроведеног јавног конкурса и на основу појединачних давања без расписивања јавног позива. За појединачна давања може се определити највише 5 одсто планираних средстава, па је предложено да се за пројекат производње медијских садржаја за које се расписује јавни конкурс определи 14 милиона и 250 хиљада динара, а за појединачна давања 750 хиљада. Конкурс се расписује у форми јавног позива и садржи јавни интерес који ће се суфинансирати, износ опредељених средстава, субјекте који имају право учешћа на конкурсу, рокове за достављање документације, информације о документацији која се прилаже као и позив за предлагање кандидата за чла-

нове комисије. Како се још није стишала бура око раније расписаног конкурса за поделу пет милиона динара у минулој години представнике медија је интересовало каква је ситуација и докле се стигло у доношењу коначног решења. Ма колико да градоначелник потврђује како је читав процес спроведен у складу са законом да нешто смрди потврђује податак да још није усвојен ни извод из записника са 46. седнице Градског већа на којој се о овоме одлучивало. Нема одговора ни на питање да ли је градоначелник, или Градско веће, донео решење са образложењем за конкурс који је расписан крајем прошле године за доделу средстава намењених информисању. У ситуацији кад нема правог одговора на неко од значајних питања представници власти су склони да кривицу пребаце на медије и оптуже их да нису на прави начин интерпретирали оно што је речено. Такав је случај био и приликом спорне изјаве заменика шефа Одборничке групе СНС-НС у Скуштини града Милоша Милишића, а поводом буџета за ову годину. Изјава је, у негативном контексту, изазвала до сада невиђену буру на друштвеним мрежама што је било повод да Милишић поднесе оставку. Градоначелник Краљева је ситуацију везану за спровођење поменутог конкурса објаснио на мање сликовит начин од Милишића, а да не би били окривљени да смо оно што је изјавио погрешно интерпретирали преносимо је у целости. - Можда се ми не разумемо. Ако мислите решење је донело Градско веће о поступку јавног конкурса. Након тога које су медијске куће конкурисале након тога није донета одлука и Градско веће није донело одлуку о расподели средстава. Градско веће није донело никакву одлуку и као што сте и сами сведоци ми тих пет милиона динара које је накнадно било распоређено ребалансом буџета за медије није распоређено. Није ништа прекршено, јел' није била одлука и Градско веће је ту сматрало да ... ми смо тражили додатно од

24.1.2016.

МАГАЗИН

комисије јел' да вам кажем пре свега одлука комисије није обавезујућа за Градско веће. То је њихов само предлог. Ми нисмо прекршили никакав закон. Све је урађено по закону. Ми смо још тражили, пошто су они определили само два милиона и 750 хиљада од укупно пет милиона, ми смо тражили да се определе пошто је прва година, и транзициона је година, и можда се поједини медији нису ни снашли у свему томе, ми смо тражили да је и оно што је преостало два милиона и сто такође распореди медијима међутим нисмо добили такву одлуку од комисије. У међувремену је већ буџетска година завршена и због тога смо били у немогућности да поделимо било какав новац тојест и оних два милиона и седамсто која су била опредељена – објаснио је Илић. Закон, који не познаје уздржано изјашњавање, налаже да Градско веће одлуку коју донесе, без обзира каква је, образложи и на основу ње донесе одго-

варајуће решење. - Таквог решење нема зато што је Веће било уздржано. Значи, ми нисмо донели никакву одлуку већ чланови Већа су били уздржани. И то мораћу да кажем. То је позиција у буџету где смо ми донели. Та средства нису посебно планирана да се каже, е сад пет милиона на гомили па дајемо то медијима. Значи, то је укупно пет милиона на позицији која су опредељена за медије. Није искоришћено за медије, искористиће се за неке друге ствари, за нешто друго је пренето шта је било, тако да уоште није никакав проблем тако да схватите да у самом буџету кад се определи позиција за медије 15 милиона то није да кажете стоји 15 милиона, па сад тих петнаест милиона, него то је позиција у буџету, јер је буџет укупно за ову годину три милијарде и 200 значи из тог буџета се издваја 15 милиона за медије, значи из целокупног буџета. Све је у складу са законом – потврдио је Илић.

Чланови Градског већа нису показали превише интересовање за оглашавање пре усвајања измене решења о образовању Комисије за давање у закуп станова изграђених на основу Програма изградње станова за социјално становање, давању у закуп пословног простора на локацији „Кеј“ Удружењу параплегичара Рашког округа и Међуопштинској организацији савеза слепих Србије – Краљево, као ни о давању сагласности „Делфи књижаре“ ДОО Београд за извођење радова на санацији и адаптацији пословног простора. На седници је усвојено решења о давању сагласности за постављање пет контејнера у Стадионској улици за потребе привременог смештаја социјално угрожених лица. Постављање контејнера, за шта је опредељен износ од милион динара, очекује се за десетак дана,

а пет ромских породица из некадашњег шаторског насеља добиће примеренији смештај. Невладиним и спортским организацијама и спортским удружењима намењено је 40 милиона динара од којих три милиона за финансирање годишњих програма спортских удружења и организација, 30 милиона за финансирање посебних програма на основу јавног позива и 7 за реализацију посебних програма без јавног позива. Од спортских организација, удружења и клубова очекује се да поднесу предлоге пројеката на основу којих ће стручне комисије одредити приоритете и износе средстава, док ће седам милиона бити подељено по систему „и по бабу и по стричевима“. Покриће за то треба да буде стручно мишљење комисије састављене од спортских стручњака који би утврдили јавни

интерес у овој области. Податак да је приликом доделе средстава медијима заобиђено стручно мишљење комисије новинарских удружења води ка размишљању да би у случају спортских клубова и организација могло да се деси исто. Повод би у овом случају могло да буде сазнање да комисија није дала довољно пара онима који уживају посебну наклоност власти. Три милиона и 360 хиљада динара на име подмирења трошкова организације Фед куп сурета тениских репрезентација Србије и Шпаније укључује унајмљивање редарске службе, трошкове смештаја и исхране тима Србије, делегате Тениског савеза и организационог особља, трошкове кетеринга, штампе и брендирање дворане, монтирање реклама, прављење коментаторских позиција, ВИП боксова и уређење центра за новинаре и фоторепортере, јер је комисија утврдила интерес Краљева да организује ово међународно такмичење.

Други предлог односи се на организовање пете по реду Сретењске трке у Ушћу. Колико се члановима Градског већа пред изјашњавање о утрошку пара сервирају погрешне информације потврђује податак да су информисани о традиционалној манифестацији „која се већ више десетина година одржава у Ушћу на Дан државности 15. фебруара“. Организатор је Атлетски клуб „Карановац“ коме је Градско веће за ову сврху доделило 300 хиљада динара. Трећи предлог односи се на учешће Кошаркашког клуба Слога 1 у реализацији пројекта који се реализује од марта до августа 2016. године при чему би овај представљао цео регион. Није познато колико у финансирању учествује регион који клуб представља, али је познато да ће ово грађане Краљева коштати милион динара. Школа у Адранима биће обновљена средствима у износу од 15 милиона динара која обезбеђује Влада Републике Србије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.1.2016.

Буџет града Краљева за 2016. годину

МАГАЗИН

24.1.2016.

НЕ ПРЕСТАЈУ РАЗГОВО

- У оквиру пројекта развоја туризма планирана су средства од 2,3 милиона динара за промоције чији је носилац Туристичка организација Краљево, а промоције у којима се појављује као суорганизатор још 2,7 милиона. - За услуге по уговору у месним заједницама планиран је утрошак три, а за специјализоване услуге још 1,5 милион динара колико би требало да кошта израда пројеката геодетских услуга. - Расходима по основу новчаних казни по решењу судова намењен је износ од милион динара. – У односу на претходну годину 25 милиона више за подстицање пољопривредне производње

Фото: М. Радовановић

ОРИ О ТРОШКОВИМА

ако је од усвајања Одлуке о буџету града за ову годину прошло скоро месец дана не престају коментари појединих ставки првенствено оних које се односе на трошење пара из градске касе. И док корисници буџета, директни или индиректни, никад нису у потпуности задовољни количином средстава која им се стављају на располагање они који очекују да буду корисници и минималних средстава склони су веровању да су издвајања за бројне ставке превелика и да их треба преусмерити на решавање много значајнијих проблема.

Туристичка организација

МАГАЗИН

24.1.2016.

У последње време све значајнијим се сматра развој туризма од кога се

очекује да заузме значајно место у привреди Краљева. Због тога су при креирању буџета за ову годину значајна средства намењена раду Туристичке организације Краљево као индиректног буџетског корисника. Расходи и издаци у области туризма планирани су у складу са обавезама према запосленима у Туристичкој организацији које укључују сталне и материјалне трошкове и делом улагања у капитално опремање за шта је, на основу исказаних потреба, планиран износ од 16,540 милиона динара. Исплатама зарада запослених, доприноса на терет послодавца и трошкова превоза на посао и са посла намењено је 6,586 милиона динара. Расходи који се односе на трошкове платног промета, услуга телефона, интернета, осигурања и другог не би требало да премаше

1,35 милиона, док је за службена путовања планиран износ од 500 хиљада динара. Укупним трошковима Туристичке организације Краљево треба додати котизације за учешће на сајмовима, услуге штампе, информисање јавности и друго за шта су планирана средства од 1,75 милиона. Услугама у култури намењено је 150 хиљада, а куповини канцеларијског материјала, горива, средстава за хигијену и другог још 280 хиљада динара. По основу умањења плата у складу са законом планирана су средства у износу од 701 хиљаду динара, а порезу за регистрацију возила намењено 20 хиљада. У погледу капиталних издатака планирана средства се односе на набавку административне опреме у вредности од 100 хиљада динара. У оквиру пројекта развоја туризма плани-

рана су средства од 2,3 милиона динара за промоције чији је носилац Туристичка организација Краљево, а промоције у којима се појављује као суорганизатор још 2,7 милиона у складу са посебним програмом.

Месне заједнице Годинама уназад месне заједнице кубуре са финансијским средствима и за најосновније потребе. Планирана средства за њихов рад у овој години односе се на обезбеђење услова за рад њихових органа, текуће одржавање објеката домова културе и опремање канцеларијског простора. За подмирење трошкова електричне енергије коју користе објекти месних заједница, услуга телефона, утрошене воде, надокнаде за канали-

зацију, одвоз отпада, трошкове платног промета и закупа простора планирани су укупни расходи од 2 милиона динара. За услуге по уговору планиран је утрошак три, а за специјализоване услуге још 1,5 милион динара колико би требало да кошта израда пројеката геодетских услуга. Како још нису завршени радови на санацији свих домова културе у овој години се планира наставак за шта би, уз одржавања некатегорисаних путева и магацинског и другог простора које користе месне заједнице, требало да буде довољно 16 милиона динара. Трошкови канцеларијског материјала, и слични, не би смели да премаше 500 хиљада, а расходима по основу новчаних казни по решењу судова намењен је износ од милион динара. Износ трошкова за обезбеђење несметаног

рада органа месних заједница на територији града увећан је за додатних 500 хиљада колико треба да изнесе опремање канцеларијског простора канцеларијским материјалом, клима уређајима и другим. Како ће се планирани трошкови расподелити на 68 месних заједница на некој од седница током године треба да утврди Градско веће.

Фондови и Фондација Посебну ставку у буџету града за ову годину представљају планирана средства намењена финансирању Фонда за развој пољопривреде, Ватрогасног фонда и Фонда „Петар Богавац-Анђелко Савић“, а за све заједно планиран је износ од 93,325 милиона динара.

МАГАЗИН

24.1.2016.

Највећи износ намењен је Фонду за развој пољопривреде а износу од 92,375 милиона треба да задовољи спровођење активности од стране Управног одбора Фонда за развој пољопривреде града Краљева, а у складу са Програмом мера подршке за спровођење пољопривредне политике руралног развоја који ће бити утврђен и донет током ове године. Предлогом обима средстава за финансирање подстицајних мера, које укључују субвенције у пољопривреди, планиран је утрошак средстава од 90 милиона динара што је, у односу на претходну годину више за 25 милиона. Остали расходи се односе на услуге по уговору за шта је планиран утрошак од два милиона динара колико је потребно за исплату председнику и члановима Управног и Надзорног одбора фонда као и комисија које прате спровођење Програма рада Фонда за раз-

вој пољопривреде. Као оснивач Ватрогасног фонда град је буџетом за ову годину планирао средства за финансирање активности удружења на противпожарној заштити, а трошкови материјала и едукације у износу од 450 хиљада динара опредељују се у складу са одлуком Управног одбора Ватрогасног фонда. За ову годину су планирана и средства за финансирање Фонда „Петар Богавац -Анђелко Савић“, а 500 хиљада динара је, за постигнуте резултате у претходној школској години, намењено додели једнократне новчане помоћи најбољим ученицима и талентима из средњих школа.

Трансфери вишем нивоу власти Сагласно оснивачким актима, и за-

конима из области образовања, социјалне заштите и здравства, планирана су трансферна средства за основно и средње образовање, Центар за социјални рад и Дом здравља Краљево у укупном износу од 466,7 милиона динара. Средства планирана за финансирање основног образовања износе 247,017 милиона, од којих су текући трансфери 213,695 милиона намењени превозу запослених, социјалним давањима, исплати јубиларних награда, подмирењу сталних и трошкови службених путовања, превозу и смештају ученика. По основу капиталног трансфера планирани су додатни издаци за нефинансијску имовину за чије је измирење предвиђено 33,322 милиона. Укупна планирана средства за финансирање средњег образовања износе 117,983 милиона и то по основу

текућих трансфера 106,373, а за капиталне трансфере по основу издатака за нефинансијску имовину 11,61 милион динара. Пружању сталне помоћи угроженом становништву преко Центра за социјални рад намењено је 75,7 милиона од чега је за текући трансфер, укључујући плате и расходе 14 запослених, потребно 74,3 милиона динара. Различитим пројектима у оквиру спровођења стратегије социјалне политике града за период од 2013. до 2020. године намењено је 55 милиона динара, а у делу капиталног трансфера планирана средства за Центар за социјални рад од 1,4 милион односе се на опремање. У складу са обавезама утврђеним оснивачким актом приликом оснивања Дома здравља, а у склопу функционисања установа примарне здравствене заштите у складу са зако-

ном, планирана су укупна трансферна средства од 26 милиона и то као текући трансфер од 21 милион за текуће одржавање објеката и опреме Дома здравља, одосно капитални трансфер у износу од пет милиона динара за опремање.

Посебне одредбе У посебним ордедбама Одлуке о буџету у нормативном делу је дефинисан укупан број запослених за које се обезбеђују и средства за исплату плата из буџета града Краљева, могућност заснивања радног односа у складу са законом, пласирање привремено расположивих средстава на консолидованом рачуну и трезора града Краљева, преузимања обавеза на терет буџетских средстава и њихово враћање у буџет града, поступање са

погрешно уплаћеним јавним приходима, коришћење средстава буџетске резерве, подношење извештаја о реализацији буџета, задуживању буџета и овлашћења за распоредна решења која доносе Градско веће и градоначелник. Ценећи чињеницу да је Одлуку о буџету потребно применити од 1. јануара ове године, а уважавајући време потребно за доношење одлуке од стране Скупштине града, као и важност доношења одлуке, предложено је да она ступи на снагу наредног дана по објављивању у Службеном листу града Краљева што је сагласно члану закона којим је прописано да општи акти могу ступити на снагу и пре осмог дана од њиховог објављивања ако за то постоје нарочито оправдани разлози утврђени приликом њиховог доношења. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.1.2016.

Ледени дани у Краљеву

МАГАЗИН

24.1.2016.

АДЕКВАТАН ОДГОВ

- На рашчишћавању саобраћајница у недељу било ангажовано 92 људи, а већ у понедељак тај број се попео на око стотину. – На уклањању снега са саобраћајница ангажовано је 91 возило јавних комуналних предузећа „Чистоћа“ и „Путеви“. – Током прва два дана потрошено 134 тоне соли, 26 тона агрегата и 300 литара калцијум хлорида који спречава замрзавање и до температуре од двадесет степени испод нуле. – Капацитет елеватора за избацивање снега у страну, који је Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ добило од Савета за безбедност саобраћаја, није довољан да би се одговорило на непогоду каква је захватила Краљево у јануару што је повод за размишљање о куповини машине већег капацитета

Фото: М. Радовановић

ВОР НА НЕПОГОДУ

ад је у понедељак 4. јануара Краљево освануло под дебелим наслагама снега створеним током ноћи оправдано је било незадовољство грађана којима је у знатној мери био отежан, некима и онемогућен, одлазак до радних места или школа. Прве информације о томе како се реаговало на елементарну непогоду дошле су тек два дана касније у поподневним часовима као одговор на реаговање медија незадовољних начином обавештавања о реакцији на непогоду. Недовољно убедљиво деловало је образложење градоначелника Краљева Томислава Илића како су сви меродавни више радили него се сликали због чега није ни било информација о размерама непогоде и чишћењу снега који се данима након тога налазио на тротоарима. Након састанка Градског штаба за ванредне ситуације, коме су присуствовали директори јавних предузећа, разматрана је ситуација и констатовано да су све саобраћајнице очишћене. Осим тога на време је решен проблем несташице воде у Жичи и Матарушкој Бањи па

МАГАЗИН

24.1.2016.

није ни било потребе да се богзна шта значајно саопшти јавности. - Ја сам био на терену нон стоп. Првог дана кад су били они наноси људи су чистили снег, али га је ветар поново наносио. Јуче сам прошао и видео да су одређене саобраћајнице биле чишћене, и да се чисте, чак и снег одвозимо да би могли да их ослободимо. Проблем јесте у улицама Цара Душана и Цара Лазара где су паркирана возила, па смо затражили од медија да помогну у обавештавању грађана да их помере на сат времена како бисмо могли да чистимо целу улицу. Могуће је да је требало да позовемо све медије и кажемо да смо управо завршили... Можда је наша грешка што то нисмо урадили, али верујте да смо били на терену и јутрос. Ја сам био на терену, тако је урађено на мостовима, на раскрсници и појединим саобраћајницама и стварно је било задовољавајуће – потврдио је Илић. Потпредседник Извршног одбора Српске напредне странке Дарко Глишић, који је тог дана требало да уве-

лича прелазак градоначелника у редове напредњака, потврдио је обавезу првог човека града да у оваквим ситуацијама сазове конференцију за медије. - Градоначелник свих грађана мора да сазове конференцију за штампу и каже очистили смо, нисмо очистили, прихватамо да је у некој улици грешка, да није очишћена, отићи ћу у ту улицу, позваћу све новинаре да пред њима кажем да та улица мора да има приоритет, а шта је приоритет у Краљеву то морате боље да знате од мене – рекао је Глишић. Није познато да ли је препорука високог званичника напредњака, или нешто друго, било повод за обраћање јавности након што је почетком ове недеље Краљево поново било затрпано, додуше мањом количином снега. Било како било након састанка Градског штаба за ванредне ситуације потврђено је како је на терену још у недељу на рашчишћавању саобраћајница било ангажовано 92 људи а да се тај број у понедељак попео на око стотину. У исто време ан-

гажовано је 91 возило јавних комуналних предузећа „Чистоћа“ и „Путеви“, а није било проблема ни са водоснабдевањем. Због изузетно ниских температура „Топлана“ је испоручивала топлотну енергију у пуном капацитету током целог дана а постројења радила до сат пре поноћи уз обећање да ће, уколико се укаже потреба, грејати целу ноћ. И ма колико да су радници комуналних предузећа били агилни затајило је ангажовање грађана и власника локала што је било повод за апел да озбиљније приступе извршавању обавеза и очисте снег испред својих објеката. Из Комуналне полиције су обећали појачан надзор и упутили упозорење скупштинама станара у писаном облику да испуњавају обавезе како би избегли примену санкција. Посебна пажња посвећена је одржавању безбедних услова за одвијање саобраћаја на мостовима и надвожњаку, а најзначајнијим се сматра да ни један део велике територије града није одсечен од остатка света. Проблема је било једино у удаљеним месним

заједницама које се налазе на брдско планинском подручју где првог дана нису очишћени само споредни путеви. Иако су наноси снега у Лопатници, Гледићу, Гокчаници и неким другим деловима градског подручја премашивали шездесет сантиметара након чишћења путева прве и друге категорије приступило се довођењу у нормално стање оних који припадају трећој и четвртој што је повод за закључак да је ситуација на терену задовољавајућа. Проходан је и пут до Гоча, на коме настави Школе у природи присуствују деца из Сомбора, а на територији најудаљеније месне заједнице Рудно стално дежурају радници предузећа „Путеви“. Велики снежни наноси у месним заједницама повод су за одлуку да на том подручју на рашчишћавању снега буду ангажовани мештани, а да трошкове надокнади град. Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ је од Савета за безбедност саобраћаја добило један елеватор за избацивање снега на страну, али се показало да његов капацитет није дово-

љан да би се одговорило на непогоду каква је захватила Краљево у јануару што је повод за размишљање о куповини машине већег капацитета. Потврђено је да је посебна пажња усмерена на чишћење шахти и сливника како би се елиминисала опасност од стварања поледице која би могла да изазове веће проблеме. Иако со и ризла делују само до температура од минус пет степени током прва два дана потрошено је 134 тоне соли, 26 тона агрегата и 300 литара калцијум хлорида, посебно на мостовима и надвожњаку, који спречава замрзавање и до температуре од двадесет степени испод нуле. Ниске температуре утицале су на пуцање водоводних цеви у Београдској улици, али је квар саниран истог дана кад је и настао. Повољним се сматра податак да снег није био мокар па није направио веће проблеме на електричним водовима тако да није било проблема са напајањем електричном енергијом. Фото: М. Радовановић Т. Радовановић

Демократска странка за ванредне економске мере

МАГАЗИН

24.1.2016.

СЕЛО ГОРИ А БА

- Одлука о расписивању избора је доказ неспособности да се обезбеди стабилна и одговорна влада чак и у ситуацији када је подржава 150 посланика Српске напредне странке којима се придружују посланици њених коалиционих партнера. - Повод за расписивање ванредних парламентарних избора страх да би напредњачки и социјалистички кадрови на покрајинским и локалним изборима у многим општинама били жестоко кажњени од стране грађана. - Неопходном се сматра смена директора свих јавних предузећа која послују са губитком, а немају предлог промене таквог стања

Фото: М. Радовановић

АБА СЕ ЧЕШЉА

24.1.2016.

МАГАЗИН

олитика је деценијама уназад главна тема највећег број разговора на различитим нивоима, а пажња која јој се поклања у појединим тренуцима по мало јењава само у време значајнијих спортских догађаја. У време кад српски спортисти бију битку за што боље позиције на неколико значајних европских и светских такмичења, а ниске температуре угрожавају одвијање активности у различитим сферама живота, одлука председника владе да, уз покрајинске и локалне, распише још једне ванредне парламентане изборе политику поново враћа у жижу интересовања јавности. У ситуацији када коалиција окупљена око напредњака чврсто држи власт у рукама посебно значајним оцењује се начин на који се опозиција припрема за изборе. Најаву ванредних парламентаних избора у Србији на краљевачкој политичкој сцени први коментаришу демо-

крате, а одлуку о расписивању избора тумаче као доказ неспособности да се обезбеди стабилна и одговорна влада чак и у ситуацији када је подржава 150 посланика Српске напредне странке којима се придружују посланици њених коалиционих партнера. У Градском одбору Демократске странке повод за расписивање ванредних парламентарних избора виде у предстојећим редовним покрајинским и локалним и страху да би напредњачки и социјалистички кадрови у многим општинама били жестоко кажњени од стране грађана „због бахатости, неспособности и нестручног кадра, па се кријући иза Вучића жели умањити размера могућег пораза“. Логично је да локалне опозиционаре више интересује стање у Краљеву, а осврт на годину за нама показује како у овој средини све функционише по принципу „село гори, а баба се чешља“. Основ за овакав став

је уверење да је градоначелнику Краљева од решавање нагомиланих социјалних и економских проблема важније да пред прегруписавање снага на политичкој сцени за себе обезбеди бољу позицију у редовима напредњака. - Да апсурд буде већи, овај страначки трансфер представљен је као подстрек динамичнијем раду и напретку Краљева и то све у тренутку колапса града од првих снежних падавина ове године – чуло се у редовима демократа приликом последњег обраћања јавности које потврђује да већина грађана „осећа срамоту због трагикомичних испада представника владајућих странака и поистовећивања града Краљева са таквим личностима на националним медијима“. Годинама уназад рапидно растућа незапосленост сматра се највећим проблемом локалне заједнице што је повод да из Демократске странке по-

текне предлог о увођењу ванредних економских мера којима би се извршила мобилизација свих јавних и приватних ресурса у циљу спашавања града и стварања услова за безбрижнију будућност суграђана. На првом месту листе предлога који би требало да зауставе даље пропадање налази се захтев за хитним заустављањем свих пројеката који би још више угрозили крхко стање градског буџета. Кад се то учини неопходним се сматра покретање свеобухватног програма јавних радова у двогодишњем периоду уместо досадашње праксе која служи за периодично запошљавање партијског кадра. Демократе сматрају неопходним усвајање одлуке о смањењу локалних такси за мала и средња предузећа и укидање за сва нова у прве три године пословања. Ма колико да из врха локалне власти стизале потврде да краљевачка

јавна предузећа послују успешно, и много боље него у другим срединама, демократе сматрају да у њима треба основати пројектне тимове са младим и стручним људима који ће своју зараду остваривати по основу пројектних грантова. У вези са овом темом неопходном се сматра смена директора свих јавних предузећа која послују са губитком, а немају предлог промене таквог стања. Краљевачка привреда се неколико година уназад ослања на само неколико приватних предузећа која су оптерећена бројним потешкоћама што је на најбољи начин током протекле године осетило више од хиљаду радника који су остали без посла. То је повод за предлог о оснивању фонда за подстицаје приватним предузетницима који имају добре пословне планове, а спремни су за модернизацију својих погона у циљу понуде тржишних иновација.

Значајним се сматра креирање петогодишњег плана финансирања развоја инфраструктуре по месним заједницама при чему би се одлуке доносиле у њиховим органима, а не страначким телима. Листу предлога допуњава захтев да се све мере усаглашавају у оквиру Савета за економски опоравак града Краљева који би чинили представници локалне самоуправе, приватних и јавних предузећа, стручних удружења грађана и синдиката. План ванредних економских мера основа је на којој демократе настоје да придобију пуну подршку грађана и стручне јавности како би се зауставило даље уништавање града. Демократе верују да је успех известан само у случају ако се све структуре довољно потруде. Т. Радовановић Фоо: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.1.2016.

Активности народних посланика у претходној години

МАГАЗИН

24.1.2016.

КРАЉЕВЧАНИ

- Најактивнији од 250 посланика актуелног састава Народне скупштине Србије, по укупном броју обраћања, био је самостални посланик Владимир Павићевић који је у пленуму говорио 673 пута. Следе посланик Српске напредне странке Зоран Бабић са 577 и самостални посланик Јанко Веселиновић са 402 обраћања, потом Благоје Брадић 358 и Гордана Чомић која је говорила 354 пута. – Краљевачким посланицима око пола милиона динара месечно. - Иван Јовановић једини је од краљевачких посланика подносио амандмане на предлоге закона о којима је расправљала скупштина

И ЗАКАЗАЛИ?

Иван Јовановић одишња анализа активности коју је урадила иницијатива Отворени парламент потврђује да су посланици Десетог скупштинског сазива у 2015. години у пленуму радили укупно 114 дана што је на нивоу просека из претходних година. Не рачунајући говоре председавајућих посланици су се у том периоду са скупштинске говорнице огласили укупно 8.060 пута, а половину од укупног броја чине обраћања 14 народних посланика, док се њих 35 ниједном није јавило за реч. У овом периоду усвојено је 196 закона од којих је 79, што чини четрдесет одсто, усвојено по хитном поступку. Приметно је да су посланици поднели значајно више амандмана него претодних година, а од укупно 4.895 усвојен је сваки седми. Најактивнији од актуелних 250 посланика, по укупном броју обраћања, био је самостални посланик Владимир Павићевић, који је у пленуму говорио 673 пута. Следе посланик Српске напредне странке Зоран Бабић са 577 и самостални посланик Јанко Веселиновић са 402 обраћања, потом Благоје

МАГАЗИН

24.1.2016.

Ирена Алексић Брадић 358 и Гордана Чомић која је говорила 354 пута. У пленуму се по амандманима на законе најчешће јављао Владимир Павићевић, чак 456 пута, а о самим законима Јанко Веселиновић, 94 пута, док се по пословнику најчешће јављао Зоран Бабић. Уз 126 обраћања по овом основу највише је и реплицирао, чак 188 пута. Анализа показује да је најактивнија у постављању посланичких питања, сваког уторка и четвртка на почетку пленарне седнице као и последњег четвртка у месецу, са 11 била посланица Лиге социјалдемократа Војводине Олена Папуга. Од жена су се у пленуму најчешће могле чути посланице Демократске странке Гордана Чомић, 354 пута, и Александра Јерков, 199 пута, као и посланица Социјалдемократске странке Бранка Каравидић која се јавила 149 пута. И у подношењу амандмана најактивнији су били посланици опозиције, а самостално или у групи са другим посланицима, учествовали су Балша Божовић из Демократске странке са 885

Зоран Бојанић поднетих амандмана, а 57 усвојених, самостални посланици Зоран Живковић са 832 поднета амандмана, од којих је усвојено 143, и Владимир Павићевић који је предложио 830 амандмана од којих су 144 усвојена. Следе их посланице Демократске странке Александра Јерков са 817 амандмана од којих је усвојен 51 и Гордана Чомић са 765 од којих је усвојено 55 усвојених. Пословником је предвиђено да током редовног заседања сваког последњег четвртак у месецу посланици постављају питања члановима Владе. У 2015. седница са „Посланичким питањима“ одржана је два пута, у јулу током ванредног заседања, када је укупно 12 народних посланика поставило 43 питања. Иако је Влада Србије у плану рада за 2015. годину предвидела да ће упутити у скупштинску процедуру 300 закона, пред посланике су дошла тек 34 предвиђена предлога. Током године одржане су укупно 493 седнице одбора. Највише седница је одржао Одбор за уставна питања и законодавство - 95, док је најмање засе-

дао Одбор за права детета и то 2 пута. Подаци о активности краљевачких посланика потврђују да се самостални посланик Иван Јовановић током године присутнима обратио шездесет пута, једном по пословнику, а 13 пута кад су разматрани закони на које је уложио 37 амандмана. Током године је поставио три посланичка питања, шест пута реплицирао на излагање других посланика, а једини је од краљевачких посланика подносио амандмане на предлоге закона о којима је расправљала скупштина. Од 276 предложених усвојено је 85 амандмана, одбијено 191, а до пет гласова подршке добило је 124 амандмана које је предложио Јовановић. Током године био је присутан на 78 гласања, 33 пута је подржао предлоге различитих докумената, 20 пута био против, а 25 пута није гласао. Ирена Алексић се посланицима обратила 28 пута, 24 пута поводом закона а 4 пута у вези са амандманима. На гласањима је присуствовала 173 пута и сваки пут подржала оно што је предложено.

Радослав Јовић Током године Радослав Јовић је поставио једно посланичко питање и једном се обратио поводом разматрања предлога закона. Гласању је присуствовао 171 пут, 169 пута подржао предлог а два пута није гласао. Јеслисавета Прибојац се скупштини, поводом разматрања закона, обратила шест пута, а два пута поводом амандмана. Присуствовала је на 178 гласања, 177 пута је гласала за предлог а једном није гласала. Зоран Бојанић се дванаест пута огласио поводом закона, а два пута у вези са предложеним амандманима. Гласањима је приуствовао 182 пута и сваки пут подржао предлоге о којима се изјашњавала скупштина. Посланица Јединствене Србије Марија Јевђић се током године за реч јавила три пута и то приликом расправе о предлозима закона. Гласала је 147 пута и сваки пут позитивно. Према подацима иницијативе Отворени парламент месечна плата Ирене Алексић у Народној скупштини износи 96.164,14 динара. Јелисавета Прибојац као народни посланик прима

Марија Јевђић 75 хиљада динара месечно, као члан Управног одбора Завода за јавно здравље 5.260 динара по седници, а као правник у Дому здравља Краљево још 44 хиљаде динара. Посланичка плата др Радослава Јовића износи 105 хиљада динара, а Зорана Бојанића 96.040 динара месечно увећано за 41.620 колико вреди чланство у Скупштини Акционарског друштва Железнице Србије. Марија Јевђић као одборник Скупштине града Краљева прима 11.106 динара месечно, као посланик 80 хиљада и као члан Мандатско-административне комисије 2.047 по заседању. Иван Јовановић као посланик прима месечну плату од 98.950 динара. Анализа је урађена на основу званичних транскрипата пленарних седница и резултата гласања објављених на сајту otvoreniparlament.rs, а преузетих са сајта Народне скупштине. Иницијативу Отворени парламент подржавају Америчка агенција за међународни развој и Британска амбасада у Београду. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Јелисавета Прибојац

Европа у мом граду

МАГАЗИН

24.1.2016.

ИЗВОД ИЗ ПРЕГОВ

- Европска унија од Србије очекује да настави рад у правцу пуног испуњавања постављених критеријума и услова, као и да обезбеди пуно спровођење кључних реформи и законодавства, нарочито у погледу реформе правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала, реформе државне управе, независности кључних институција, слободе медија, заштите мањина и борбе против дискриминације. - Преговори о приступању Европској унији представљају процес који нема тачно утврђено трајање и чији исход не може унапред да се гарантује. - У случају да Србија озбиљно и континуирано крши вредности на којима је заснована Европска унија, Комисија ће, на сопствену иницијативу или на захтев једне трећине држава чланица, дати препоруку за привремени прекид преговора и предложити услове за њихово евентуално обнављање

АРАЧКОГ ОКВИРА

реговори о приступању Србије Европској унији заснивају се на члану 49. Уговора о Европској унији и узимају у обзир све релевантне закључке Европског савета, пре свега обновљени консензус о проширењу који је усвојен у децембру 2006. и закључке усвојене на седници у Копенхагену у јуну 1993. године. Преговори ће се заснивати на постигнућима Србије, а динамика ће зависити од напретка који оствари у погледу испуњавања услова за чланство. Председавајући или Европска комисија ће, у складу са надлежностима, детаљно обавештавати Европски савет, тако да може редовно да сагледава ситуацију, а Унија ће на основу извештаја Комисије у ком се потврђује да је Србија испунила захтеве наведене у тачки 23 током трајања преговора одлучити да ли су испуњени услови за затварање преговора. Иако је заједнички циљ приступање Европској унији преговори представљају процес који нема тачно утврђено трајање и чији исход не може унапред да се гарантује.

МАГАЗИН

24.1.2016.

У области Заједничке спољне и безбедносне политике, високи представник Европске уније је, у сарадњи са државама чланицама и Комисијом, кад је у складу са надлежностима, одговоран за скрининг, давање предлога у процесу преговора и редовно извештавање Савета. Отварање преговора заснива се на чињеници да Србија поштује вредности на којима се заснива Унија, а који су наведени у члану 2. Уговора о Европској унији, и посвећена је њиховом промовисању. То су поштовање људског достојанства, слободе, демокра-

тије, једнакости, владавине права и људских права, укључујући права припадника мањина. Преговори се отварају на основу тога што је Србија постигла висок степен усклађености са критеријумима за чланство, пре свих политичких критеријумима које је Европски савет утврдио на седници у Копенхагену 1993. и условима Процеса стабилизације и придруживања који је установљен 1997. године. Европска унија од Србије очекује да настави рад у правцу пуног испуњавања поменутих критеријума и услова, као и да обезбеди пуно спро-

- До момента приступања Европској унији од Србије ће се захтевати да поступно усклађује своје политике према трећим државама, као и своје ставове у оквиру међународних организација са политикама и ставовима које усвоји Унија и њене државе чланице

вођење кључних реформи и законодавства, нарочито у погледу реформе правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала, реформе државне управе, независности кључних институција, слободе медија, заштите мањина и борбе против дискриминације. Унија и Србија ће наставити интензиван политички дијалог, а Комисија наставити пажљиво да прати напредак у остваривању свих критеријума за чланство и позива се да настави са редовним извештавањем Савета о томе. У случају да Србија озбиљно и континуирано крши вредности на којима је заснована Европска унија, Комисија ће, на сопствену иницијативу или на захтев једне трећине држава чланица, дати препоруку за привремени прекид преговора и предложити услове за њихово евентуално обнављање. Након што саслуша ставове Србије, Савет ће квалификованом већином донети одлуку о датој препоруци, да ли да привремено прекине преговоре и о условима за њихово обнављање. На Међувладиној конференцији државе

чланице ће поступити у складу са одлуком Савета, не доводећи у питање опште правило једногласности на међувладиним конференцијама о чему се обавештава Европски парламент. Напредак преговора зависиће од напретка који Србија оствари у припремама за чланство, а у оквиру економске и социјалне конвергенције. Овај напредак нарочито ће се мерити на основу критеријума из Копенхагена, који предвиђају бројне услове за чланство. Први подразумева стабилност институција које гарантују демократију, владавину права, поштовање људских права и заштиту мањина, потом постојање функционалне тржишне привреде, као и способност да се носи са притиском конкуренције и тржишних кретања у оквиру Уније. Листу критеријума употпуњава способност да се преузму обавезе које произилазе из чланства, укључујући прихватање циљева политичке, економске и монетарне уније, и административни капацитет неопходан за делотворну примену и спровођење правних тековина Европске уније.

Од нове земље чланице очекује се да испуни услове одређене Процесом стабилизације и придруживања, који остаје заједнички оквир за односе са свим државама Западног Балкана до њиховог приступања, а пре свега посвећеност Србије очувању добросуседских односа и очекивање да пружи велики допринос унапређењу регионалне сарадње, а у складу са Солунском агендом за Западни Балкан усвојеном у јуну 2003. године и узимајући у обзир релевантне закључке Савета. У процесу преговора од Србије се очекује континуирано ангажовање, у складу са условима Процеса стабилизације и придруживања, у циљу видљивог и одрживог унапређења односа са Косовом. Овај процес ће обезбедити обема странама да наставе европским путем, избегавајући да једна другу блокирају у овим напорима. То треба постепено, до краја приступних преговора, да доведе до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова, у форми правно обавезујућег споразума у намери да обе стране у

МАГАЗИН

24.1.2016.

потпуности остварују своја права и испуњавају своје обавезе. Од Србије се посебно очекује да континуирано и у доброј вери спроводи све споразуме постигнуте у оквиру дијалога са Косовом, да у потпуности поштује принципе инклузивне регионалне сарадње, а кроз дијалог и у духу постизања компромиса реши друга нерешена питања, на основу практичних и одрживих решења и да сарађује са Косовом о неопходним техничким и правним питањима. Ово означавање не доводи у питање ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244/99 и Мишљењем МСП-а о проглашењу независности Косова. Један од критеријума подразумева делотворну сарадњу са ЕУЛЕКС-ом и активни допринос пуном и неометаном спровођењу његовог мандата на целом Косову. Питање нормализације односа између Србије и Косова разматраће се у оквиру поглавља 35 „Остала питања“

као посебна ставка којом се треба бавити у раној фази преговора, као и током целог процеса преговарања, а у посебно оправданим случајевима и у оквиру других релевантних поглавља. Обавеза Србије је да било какве спорове у вези са границом решава уз поштовање принципа мирног решавања спорова, у складу са Повељом Уједињених нација, укључујући, по потреби, поштовање обавезне надлежности Међународног суда правде или механизама арбитраже. Обавеза је и испуњавање свега што је предвиђено Споразумом о стабилизацији и придруживању, као и напредак који Србија оствари у решавању проблематичних области на које се укаже у Мишљењу Комисије, а мора бити обезбеђена и општа равнотежа у погледу напретка преговора у оквиру свих поглавља С обзиром на повезаност између поглавља „Правосуђе и основна права“ и „Правда, слобода и безбедност“ и вредности на којима је заснована, имајући у виду њихов значај за

спровођење правних тековина Европске уније у свим областима, уколико напредак у оквиру ова два поглавља буде у значајном заостатку у односу на целокупан напредак преговора, и након што спроведе све друге расположиве мере, Комисија ће, на сопствену иницијативу или на захтев једне трећине држава чланица, предложити да не препоручи отварање и/или затварање других преговарачких поглавља, као и да прилагоди повезане припремне активности, према потреби, док се неравнотежа у оствареном напретку не реши. Савет ће одлучивати квалификованом већином о таквом предлогу, као и о условима под којима ће се обуставити спровођење предузетих мера. Државе чланице ће на Међувладиној конференцији поступати у складу са одлуком Савета, не доводећи у питање опште правило једногласности. Процедура наведена у овом ставу примењиваће се у случају да напредак у области нормализације односа са Косовом, која ће бити предмет поглавља

- Питање нормализације односа између Србије и Косова разматраће се у оквиру поглавља 35 „Остала питања“ као посебна ставка којом се треба бавити у раној фази преговора, као и током целог процеса преговарања, а у посебно оправданим случајевима и у оквиру других релевантних поглавља 35, значајно заостаје за укупним напретком преговора, а да је разлог томе пропуст Србије да поступа у доброј вери, нарочито када је реч о примени споразума који су постигнути са Косовом. До момента приступања Европској унији од Србије ће се захтевати да поступно усклађује своје политике према трећим државама, као и своје ставове у оквиру међународних организација са политикама и ставовима које усвоји

Унија и њене државе чланице. Србија мора да прихвати и резултате било којих других приступних преговора онакве какви јесу у моменту њеног приступања. Проширење би требало да ојача процес континуиране интеграције у којој учествују Европска унија и њене државе чланице због чега треба уложити максималне напоре да се заштити кохезија и делотворно функционисање Уније. У складу са за-

кључцима Европског савета усвојеним у децембру 2006. године, у којима се наглашава значај тога да Унија може да одржава и продубљује сопствени развој, динамика проширења мора узети у обзир капацитет Уније да прихвати нове чланице, што је важан фактор за њене опште интересе, али и Србије. Упоредо са приступним преговорима, Европска унија ће наставити дијалог са цивилним друштвом и сарадњу у области културе, како би се народи међусобно приближили и обезбедила подршка грађана процесу приступања. У циљу повећања поверење јавности у процес проширења, одлуке ће се доносити на што отворенији начин како би се обезбедила што већа транспарентност. Интерне консултације и расправе биће заштићене у оној мери у којој је то неопходно да би се заштитио процес одлучивања, а у складу са прописима Европске уније о приступу јавности документима у свим областима њеног деловања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.1.2016.

У сусрет изборима на свим нивоима

ЛОШ ЗНАК а се краљевачки социјалисти озбиљно припремају за предстојеће изборе ових дана потврђују локални медији који најављују до сада најзначајније резултате и коначну победу. Социјалисти су кампању најавили постављањем три нове заставе испред седишта странке, а у њиховом штабу је процењено да би овај посао на најбољи начин могли да обаве радници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ којима је поверен одговоран задатак. У нове заставе су са поприличном дозом зависти посматрали представници опозиције којима је пао камен са срца у тренутку кад су већ следећег дана приметили да је једна застава пала. У њиховим редовима ово се сматра лошим знаком за социјалисте уверени да је то озбиљна опомена некога ко у значајној мери утиче на дешавања у свету. Колико су у праву једни, а колико други, требало би да буде познато већ за неколико месеци. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.1.2016.

Девето Богојављењско пливање

- Црквена општина Краљево, црква Свете Тројице и храм Светог Саве, а под покровитељством града Краљева, и ове године на Богојављење на Ибру организовали пливање за Часни крст. - На старту традиционалног пливања за Часни крст, након заједничке молитве свештенства са пливачима појавило се 44 најхрабријих Краљевчана. - Пливање за Часни крст се одржава на стази дугој 33 метра који симболишу исто толико година земаљског живота Исуса Христа. - Владимиру Милетићу који, иако без једне ноге, на Богојављење редовно учествује у пливању владика Јустин у трајно власништво уручио крст као знак признања за показану упорност

Фото: М. Радовановић

ОСНОВАЦ ВИТЕЗ ЧАСНОГ КРСТА

рема хришћанском учењу Богојављење је један од највећих празника, јер су се на тај дан први пут заједно појавили Отац, Син и Свети Дух. Празновање Богојављења подсећа хришћане да мисија Исуса Христа није почела његовим рођењем већ крштењем, јер је до тридесете године живео животом дрводеље. Верује се да се у глуво доба ноћи уочи Богојављења отвара небо и да се тада укрштају ветрови што дувају зими са онима што дувају лети, а да сва вода постаје света. Празник Богојављења је и ове године свечано прослављен у Краљеву где је, након Свете Литургије и освећења воде, који су служени у краљевачким храмовима, литија од храма Свете Тројице кренула улицама до ибарског кеја, где се сваке године одржава пливање за Часни крст.

МАГАЗИН

24.1.2016.

Пре десетак година је код Срба, а у Краљеву пре девет, обновљен прастари обичај ритуалног бацања крста у воду, а најхрабрији Краљевчани пливали су да се у витешком надметању домогну Часног крста као највећег симбола људског спасења. До њега је ове године, пред великим бројем грађана, након што је препливао 33 метра, први стигао петнаестогодишњи ученик основне школе Стефан Николић. На старту традиционалног пливања за Часни крст, након заједничке молитве свештенства са пливачима појавило се 44 најхрабријих Краљевчана. Велики број присутних посматрача дао је посебну моралну снагу учесницима, а иако је Стефан Николић био најбржи, и први стигао до Часног крста, сви пливачи су победници витешког надметања на коме дужина

стазе симболизује број земаљских година живота Исуса Христа. Пре него су стигли на старт сви учесници Богојављењског пливања су, од Храма Свете Тројице у коме је у част Богојављења одржана јутарња литургија, прошли поред Духовног центра, који носи име светог владике Николаја Велимировића. Пливање за Часни крст у Краљеву су обновили чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“. Прве две године се пливало на Жичком језеру поред Манастира Жиче, да би се већ следеће пливачи преселили на Ибар. Повод је било залеђено језеро које је у многоме отежавало организацију манифестације, јер је онемогућавало да се од њега ослободи већа површина потребна толиком броју пливача. Ни прилаз стартном месту није био адекватан, а организаторе је водило и

Богојављење Господње Бог се јави, ваистину се јави! На овај дан празнује се успомена на Христово Крштење на реци Јордану и јављање Бога у виду голуба и гласа: „Ово је Син мој и Њега послушајте“. Празнујући Богојављење Господње, које бива на водама Јорданским, треба да се подсетимо да се Господ Бог наш никада није јављао без разлога баш на том месту. Овај нам празник приказује Бога у виду Тројице једнобитне и нераздељиве. Тако се и свако од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога. На овај дан се у свим црквама и храмовима освећује вода, коју народ узима и носи својим кућама. Она има духовна и лековита својства. Њена особина се огледа у томе што током целе године остаје свежа и освећена. Чува се у посебним посудама и користи се са искреном вером у болести, или било каквој другој недаћи. На сам Дан Богојављења може се са њом попрскати сваки кутак у кући, али у све друге дане ништа се не сме прскати њоме. Здрави је могу пити претходно припремљени тако што ће који дан постити, па ће ту освећену водицу попити изјутра као када се узима Свето причешће.

сазнање да би пливање у Краљеву било доступно знатно већем броју посетилаца. Искуство показује да на велики празник као што је Богојављење људи воле да пливају јер тако показују љубав према Богу, а потом и ближњима. Пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост јер показује да ништа што се ради на силу не може да буде успешно. Оно што су деветнаестог дана јануара ове године показали најхрабрији Краљевчани потврђује да су у хладну воду набујалог Ибра ушли вођени срцем, а ослобођени било какве жеље да први стигну до крста, јер циљ пливања није победа већ учешће. Због тога се и сматра да су сви подједнако победници овог јединственог надметања. Највећи број учесника су и ове године били млађи људи који су, као и

МАГАЗИН

24.1.2016.

Владика Јустин

Диван је данашњи дан, дан када је Господ дошао на реку Јордан да га крсти претеча и крститељ његов Свети Јован. Долази Господ у реку Јордан да погрози грехе људске, слабости људске. Изласком из воде да да људској природи оно за шта је била и призвана, да будемо богови по благодати и синови светлости. Данас је дан када се радује природа, и вода је освештана, данас је празник светлости зато што се Бог јавио тиме што је рекао „Ово је син мој љубљени који је по мојој вољи, њега послушајте“. И Дух свети је у виду голуба и данас је Отац и Син и Дух свети, Тројица нераздељива на једном месту. И зато је данас свето и узвишено. Нека Господ Бог благослови све пливаче, све вас који сте се окупили на ову дивну светковину, јер је светковина у цркви стално радост, благодарење. Нека та радост и то благодарење буде са свима вама и Бог јављени нека вас штити и чува у све дане живота вашега. Амин. сваке претходне, прошли компликовану процедуру какву захтева пливање за Часни крст. А она, између осталог, подразумева обавезан лекарски преглед и благослов надлежног свештеника.

Пливање за Часни крст се одржава на стази дугој 33 метра који симболишу исто толико година земаљског живота Исуса Христа. Ранијих година је и број учесника био ограничен на 33 али је све веће интересовање утицало

да се укине лимит и омогући старт свима који то желе, а задовољавају постављене услове. Колона на чијем челу су били носиоци икона и црквених застава, за њима учесници пливања, свештенство и грађани, кренула је из црквене порте према Духовном центру, а потом према стартној позицији испред просторија Кајак клуба „Ибар“. Након краће молитве, учесници су покропљени освећеном водицом целивали крст, а потом по раније одређеном редоследу закорачили у хладну воду чекајући добро познат позив „У име Бога, за Крст часни сад“. Тридесет три метра низводно од старта најбржи је из руку свештеника примио Часни крст, а радост победе поделили сви учесници Богојављенског пливања. По устаљеном обичају на овај дан ће их подсећати пригодне медаље, а дом славодобитника до следеће године красити велики позлаћени крст који је

Из пролога Житије светих владике жичког Николаја Велимировића Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: „Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан“. При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: „Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета“ (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.

уручио епископ жички Јустин. Посебан разлог за радост ове године има Владимир Милетић који, иако без једне ноге, на Богојављење редовно учествује у пливању за Часни крст. Као знак посебног признања владика Јустин му је у трајно власништво уручио крст као знак признања за показану упорност. После пуних седам година „Свебор“ је организацију Богојављењског пливања уступио црквеним властима, а епископ Јустин прихватио да се оно у наредном периоду одржава под његовим патронатом уз уверење да ће из године у годину бити све масовније и боље организовано. Након пливања за Часни крст владика Јустин је угостио све пливаче у парохијском дому храма Свете Тројице, где им је за трпезом љубави још једном честитао празник. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.1.2016.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.1.2016.

Петнаест година од демократских промена: Предраг Стојановић (4)

МАГАЗИН

24.1.2016.

ПЕРИОД ОПАМЕЋИВАЊА И ПОЛИТИЧКОГ ПРОСВЕТЉИВАЊА

- Од 2000. годинe и демократских промена у Србији почиње период опамећивања и политичког просветљивања. - Опамећивањe у смислу дебеоградизације настало је уласком у власт 18 странака у којима су били људи из целе земље, а различити интереси постали велика сметња Зорану Ђинђићу да састави владу која би функционисала адекватно. – У време кад није могао да се ослони на више од пет стотина људи премијеру Србије је било потребно десет хиљада да би реформе спровео за четири године, а пет да би их завршио за шест година. - У периоду од јануара 2001. до новембра 2003. Зоран Ђинђић је пробудио наду каква је недостајала у Србији. - Краљево се сврстава у групу ретких градова које Зоран Ђинђић није посетио у време док је био премијер, можда и због тога што након промене власти није учињено ништа значајно

Фото: М. Радовановић

Предраг Стојановић

ако се 2000. година у јавности памти као година почетка демократских промена у Србији значајном се сматра и због сазнања да означава период опамећивања и политичког просветљивања. До тада је, по дубоком уверењу учесника значајних догађаја из тог периода Предрага Стојановића, политика била у потпуности београдизована, а о свему се одлучивало у кругу двојке у коме су, поред Српске академије наука и уметности, била седишта државних установа и политичких партија, али и Српске православне цркве коју су подједнако злоупотребљавали и власт и опозиција. Није тајна да бављење политиком кошта, а паре за то су свака од страна које се боре за власт налазиле на различитим местима. И док их је режим обезбеђивао из својих извора опозиција је принуђена да се обрати иностраном фактору, најчешће Американцима који су, према информацијама из различитих извора, паре улагали у све и свашта. Неколико месеци пре септембарских избора 2000. године под окриљем Пакта за стабилност Југоисточне Европе у ексклузивном берлинском хотелу Естрел одржан је скуп опозиционих првака на коме се као представник Краљева, једног од 26 слободних градова Србије, нашао Предраг Стојановић. Критеријуми по којима су бирани учесници ни до данас нису познати о чему сведочи податак да је Демохришћанску странку Србије уместо председника Владана Батића заступао Мики Савићевић. Од виђенијих људи са српске политичке сцене поред Зорана Ђинђића били су Ненад Чанак и Млађан Динкић, док је Српски покрет обнове заступао саветник Вука Драшковића Предраг Симић који је на познатој Осмој седници Савеза комуниста Србије био саветник Слободана Милошевића. Берлински скуп је био прилика да учесници схвате колико је сати и стекну представу о утицају српских опозиционих првака у међународним односима. Десеторицу изабраних по непознатом

МАГАЗИН

24.1.2016.

критеријуму је у луксузним апартманима затекао коверат од најјефтинијег рециклираног папира са непотписаном поруком да ујутру на рецепцији сачекају превоз до места на коме ће бити одржан радни доручак. Напомена да треба доћи у тамном оделу наговештавала је присуство неке веома важне личности. Контрола на улазу у немачко Министарство иностраних послова није неуобичајена процедура. Стојановић много значајнијом сматра другу коју је вршила америчка Централна обавештајна агенција што је указивало да се спрема нешто крупно. Скоро четврт века касније верује да је можда једино Зоран Ђинђић знао ко ће све да присуствује састанку. - Под руку са Јошком Фишером улази Медлин Олбрајт, у црвеном Коко Шанел костиму са препознатљивим златним брошем, а потом две свите, њена и његова. У немачкој видим људе које препознајем, јер сам се дружио са њима што је било повод да ме Удба води ко информанта за немачко говорно подручје. Са америчке стране је присутан амбасадор Вилијем Монтгомери и док Олбрајтова предлаже да почнемо са доручком каже да долази са Западне обале где је учествовала у смиривању ситуације, па не би желела да дође до сазнања да је у Берлин долазила џабе. Обратила нам се као учитељица ђацима, а ја се питам је ли ово постројавање могуће. Много година сам живео у заблуди и до тада имао илузију да смо ми нешто важни. Онда сам схватио да смо само црно испод нокта и монета за поткусуривање увек и свакоме, а можемо да успемо једино са људима који имају визију и могу да поведу ову земљу у нешто. Истресе нам на сто како смо несложни, па морамо да направимо ДОС тако што ћемо сви да се сложимо као сардине у кутију. Ко неће не може да рачуна на америчку помоћ, јер га њена администрација не сврстава у прогресивну српску опозицију – сећа се Стојановић берлинског скупа. Свакоме од десеторице одабраних пружена је прилика да у пет минута из-

несе своје виђење ситуације у земљи и начин за преузимање власти. Током излагања Зоран Ђинђић је бриљирао до мере да му је омогућено додатних пет минута приче о Демократској опозицији Србије и потреби да се артикулишу надирућа политика и евидентна жеља грађана за променама. Додатна три минута добио је и Предраг Стојановић, довољно убедљиви су били Чанак и Динкић, а најгоре прошао Предраг Симић чије је присуство до те мере разљутило Олбрајтову која је устврдила како је Вук Драшковић могао да пошаље и возача. Све што је Олбрајтова без пардона свима скресала у брк Јошка Фишер је потврдио у много блажој форми. - Јасно је речено, има да се у оквиру ДОС-а пакујете у кутију као у кревет, а ко не буде унутра није опозиција. Чудно је да Вук Драшковић није дошао јер је Српски покрет обнове увек био локомотива неких промена. Није било ни Коштунице који је увек био тајанствен и као такав представља својеврсну енигму савремене српске историје. Њега нико не сме ни да дира, он је у две или три владе упропасти све живо по Србији, а нико не сме да га пипне што значи да га неко дебело штити. Тад су нам отворене очи за неке ствари, а онда почну обуке у Будимпешти и Сегедину, учи се како се контролишу избори и како се краде на њима. Овде је Слоба побеђивао кад је хтео, договори се с ким треба од шефова странака и заврши посао, а једино га је Мило Ђукановић озбиљно уздрмавао. Ови на власти су убеђени да су толико јаки, а осећало се да пропадају. Видиш да јабука само што није пала, а они тога нису свесни. Радио си највише што си знао и умео и мислиш да су то Срби препознали. Тераш по своме и како ћеш да знаш да грешиш кад нико неће да ти каже. А и ако каже ти се наљутиш, јер не волиш то да чујеш. Некад су гласници који су доносили лоше вести били убијани – каже Стојановић. Опамећивања Србије у смислу дебеоградизације настало је уласком у

24.1.2016.

МАГАЗИН

власт 18 странака у којима су били људи из целе земље, а различити интереси постали велика сметња Зорану Ђинђићу да састави владу која би функционисала адекватно. То је био повод за закључак да би са десет хиљада људи који могу адекватно да га прате реформе у земљи спровео за четири године. Са пет хиљада људи било би потребно шест година, а сазнање да их нема ни пет стотина ситуацију у земљи чинило много неизвеснијом. У првој години владавине нове власти скупштина је заседала 222 радна дана, у следећој више од 190. У периоду од јануара 2001. до новембра 2003. Зоран Ђинђић је пробудио наду каква је недостајала у Србији, али распет између државе и странке није успевао да се обема посвети на довољно потребан начин. То је утицало да Демократска странка почне да губи енергију која је до тада покретала значајне промене. - Онда је био политички черечен од стране Војислава Коштунице који је имао лагодну позицију председника савезне државе, не одговара никоме ни за шта а утиче на дешавања у

земљи. И минорна странка као што је Демократска странка Србије имала је кадрове на важним местима. Маршићанин је био председник Скупштине, Коштуница је стално необавештен али тражи министарства силе БИА, Удбу, ВБА, ВБО, спољне послове. Горан Свилановић је био Коштуничин човек, а Грађански савез смешна творевина која је докачила добро парче власти. Наташа Мићић је у време убиства Ђинђића поднела велики терет док су остали домаћински уживали – објашњава Стојановић, члан чак четири скупштинска одбора, просветног, одбора за финансије, спољне послове и правосуђе и јавну управу. Председавање првим остаће трајно забележено у историји српског парламентаризма као једино које је трајало цео мандат. Овај период остаће упамћен и по зарадама посланика које се тешко могу поредити са данашњим. Уз редовне плате на радним местима са којих долазе следовао им је минимални функционерски додатак уз надокнаду трошкова путовања и дневнице довољне да подмире трошкове исхране у скупштинском ресто-

рану. И поред жеље да се спроведу корените реформе у држави није се далеко догурало јер је само зачепркано у бројним областима, а продор у дубину је изостао због дневно политичких догађаја и константне опструкције. Иако се по мишљењу савременика није претргао од рада Војислав Коштуница је у јануару 2001. године у анкети Њујорк Тајмса проглашен за личност године, јер је имао америчку подршку, а премијеру препустио да се бави прљавим пословима. Насупрот њему Ђинђић се памти као човек који је до краја остао доследан у вођењу политике иако је био свестан опасности која му прети. Поуздана сазнања да је знао за озбиљна упозорења о томе шта би могло да му се деси нису га поколебала, јер је био свестан да то никада нико није успео да спречи. Обавезу да чува премијера требало је да преузме обавештајна служба за коју се верује да је тих година била бушна до граница које се сматрају смешним. У таквој ситуацији побуну Јединице за специјалне операције

Коштуница је сматрао протестном шетњом у униформама каква се пореди са онима у којима су учествовали лекари. Три године наде окончане су на дан смрти Зорана Ђинђића, а Србија на његовој сахрани показала велики страх. То је било повод за уверење бројних у Србији који верују да би акција Сабља требало да траје све до данашњег времена. За период прве демократске власти у новијој историји Србије везује се испоручивање бившег председника Слободана Милошевића Хашком трибуналу. И поред бројних недоумица које се везују за овај поступак присутно је уверење да је све договорено са утицајним факторима из иностранства, а тек кад је то учињено требало је у земљи пронаћи форму да се поступак доведе до краја. Иако је урађено доста неспретно, можда и намерно, значајном се сматра улога Чеде Јовановића који је, у необјашњивој атмосфери пуној набоја и електрицитета у вили Мир остао до краја. - Једна фантастична жена се Милошевићу, не као партијски функционер већ као пријатељ, нашла ту до краја.

Славица Ђукић Дејановић није учествовала ни у чему што је имало везе са хапшењем, али је била ту. Милошевић је тражио гаранције да неће бити изручен у Хаг, па је на његово инсистирање писмо којим се то потврђује потписао Војислав Коштуница. Јовановић је отишао да приволи Милошевића да иде у Окружни затвор на испитивање. Он је пристао да оде, али је преварен. Документ о премештају у затвор у Шевенингену потписао је директор Управе за извршење затворских санкција, техничко лице које нема везе са захтевом да се ратни злочинац пребаци тамо. Знало се да ће да изађе из земље и да је то ствар договора, а сигурно не би отишао да није обезбедио породицу. Све је то договорено јер прво правило ЦИА гласи да ништа није онако како изгледа – каже Стојановић спреман да прихвати део кривице за оно што се у то време дешавало у Краљеву. Узрок види у помањкању времена да довољно учествује у конструктивнијим стварима, али и у сукобима челника појединих странака који нису успели да превазиђу личне сујете.

Више од свега брине сазнање да је од сукоба који се сматрају минорним значајнији био инат најгоре врсте. Повод је најчешће била расподела функција, а место председника Скупштине општине Стојановићу је измакло у последњем тренутку, верује на интервенцију Војислава Коштунице. Иако је приликом избора начелника Рашког округа победио Мила Корићанца са 7 према 6 на доношење коначне одлуке чекало се пуних седам месеци кад је место додељено пораженом кандидату. Краљево се сврстава у групу ретких градова које Зоран Ђинђић није посетио у време док је био премијер, можда и због тога што након промене власти није учињено ништа значајно. Почетак ламента над Краљевом везује се за новембарске изборе 2003. године. После модерне европске кампање пред изборе за председника општине Предраг Стојановић је био уверен да сигурно пролази у други круг. Доживео је невиђени фијаско са бројем гласова који се поклапају са онима додељеној странци којој припада. Т. Радовановић

МАГАЗИН

24.1.2016.

ОРЛ одељење у обновљеним просторијама

БОЉИ УСЛОВИ ЛЕЧЕЊА

Фото: М. Радовановић

- Ангажовањем дела запослених у Општој болници „Студеница“, уз помоћ донатора, краљевачких предузећа „Радијатор инжењеринг“, „Амига“, „Кондор Ас“ и „Изопан“ и „East product“ из Врњачке Бање, извршена је детаљна обнова просторија Одељења оториноларингологије. – Уз помоћ донатора опремљени дневна гинекологија, хирургија и део ортопедије, а следи реконструкција просторија у које су смештена одељења урологије и гинекологије. - Током протекле године на Одељењу оториноларингологије обављено је око 650 операција, 16 хиљада оториноларинголошких и око 3,5 хиљаде максилофацијалних прегледа, што са дефектолошким и прегледима логопеда достиже око 26 хиљада здравствених услуга

24.1.2016.

МАГАЗИН

емљотрес који је у новембру 2010. године погодио Краљево причинио је велику штету на објектима тадашњег Здравственог центра „Студеница“, па су поједина одељења дислоцирана на друге локације. Међу њима је и Одељење оториноларинглогије које се после пет година сељакања вратило у потпуно реновиране просторије. Ангажовањем дела запослених у Општој болници „Студеница“, насталој након издвајања Дома здравља Краљево из некадашњег Здравственог центра, уз помоћ донатора, краљевачких предузећа „Радијатор инжењеринг“, „Амига“, „Кондор Ас“ и „Изопан“ и „East product“ из Врњачке Бање извршена је детаљна обнова просторија овог одељења. - Поново је отворено одељење у коме су током последњих месец и по дана реновирани сви мокри чворови, замењени подови, све окречено и

офарбано тако да смо ушли у изузетно лепо и комфорно одељење лепше него икада. После земљотреса пресељени смо на Очно одељење, а у наше просторије дошао АТД. Како су просторије доста оштећене нисам пристао да се преселим у онако руинирано оделење у коме нису постојале плочице у санитарним чворовима, а казанчићи и батерије били неупотребљиви. После реновирања ово је једно од најлепших оделења, а да буде тако не бисмо успели да није било пријатеља и спонзора – потврђује начелник ОРЛ службе др Драган Плавшић. Вредност инвестиције достиже пола милиона динара у које није урачуната цена радова које су извршили запослени у Општој болници. Вршилац дужности директора болнице др Зоран Мрвић потврђује значај донација оних који схватају колико је то важно у здравству а уз чију помоћ су, осим овог одељења, опремљени дневна гинеко-

логија, хирургија и део ортопедије, а следи реконструкција просторија у које су смештена одељења урологије и гинекологије. Значајним се чини сазнање о довољном броју оних који препознају потребу за улагање у здравство. Сем тога програм Владе Србије, који укључује обнову домова здравља и болница, води ка стварању услова да се грађани лече још квалитетније. Након усељења у нове просторије Одељења оториноларингологије створени су услови за извођење компликованих операција тако да пацијенти са овог подручја неће морати да траже помоћ у другим градовима. Из врха власти стиже обећање да, после низа тешких година током којих се мало улагало у здравство, долази период значајнијих улагања из донација, средстава Владе и различитих фондова. Током протекле године, упркос свим проблемима, на Одељењу отори-

ноларингологије је обављено око 650 операција, 16 хиљада оториноларинголошких и око 3,5 хиљаде максилофацијалних прегледа, што са дефектолошким и прегледима логопеда достиже око 26 хиљада здравствених услуга. Запослене у Општој болници, поготово немедицинске раднике, брине најављено отпуштање педесетак запослених. Оцењујући ово посебно комплескним питањем др Мрвић потврђује да се у овој установи приступило изради аката који треба да прате реализацију социјалног програма, а од Министарства здравља се очекују упутства и критеријуми за његово спровођење. Приближавање 7. фебруара, до када треба да буде завршен комплексан посао, због краткоће времена указује на потребу продужетка рока, а у болници верују да ће сагласност добити и од ресорног министарства. Смањењу броја немедицинских радника подлежу првенствено запослени у сек-

тору одржавања хигијене и болничари које, као такве, не препознаје ни законодавство Европске уније где се третирају као помоћни радници. Све наводи на закључак о потреби детаљне реорганизације у овом сектору уз залагање да ни један од тренутно ангажованих радника не остане без посла. Строги протоколи који тачно прописују ниво хигијене у здравственим установама потврђују да се ови послови не могу поверити било коме. Зато се од сервиса који треба да замене до сада ангажоване раднике очекује да запосле оне који у болници буду проглашени за вишак, како би се задржао потребан ниво квалитета услуга. - Ступили смо у контакт са Националном службом за запошљавање, службама у Министарству здравља и синдикатима, тако да се надам да ћемо све урадити како треба. Идеја је да се сачува што више радника, да нико не добије отказ, а да фирме које

преузму одржавање хигијене преузму и раднике – каже др Мрвић демантујући информације да је и при издвајању из Здравственог центра „Студеница“ Дом здравља Краљево извукао дебљи крај. О томе сведочи податак да су у Дому здравља вишак само два немедицинска радника, а у Општој болници много више. Према уредби којом се дефинише максимални број запослених Општу болницу би требало да напусти педесетак радника. Са друге стране нормативи на основу којих је требало да се врши запошљавање током последњих петнаестак година потврђују да вишак достиже и 70 запослених. У болници се размишља о прерасподели вишка радника из једне службе у другу, али и спровођењу социјалног програма. Колико је проблем комплексан потврђује податак да би процес могао да потраје до половине године за када је најављен други део рационализације у здравству. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.1.2016.

24.1.2016.

МАГАЗИН

Ирена Јанковић Марковић

Знамените жене Краљева: Ирена Јанковић Марковић

- Краљево се у другој половини деведесетих чинило најлепшим местом за изласке. - Између психологије, архитектуре, математике и ко зна чега још Ирена Марковић је изабрала електротехнику, и није погрешила. - Ни магистратура и приправничко место асистента на Катедри за телекомуникације нису били препрека за даље усавршавање. - Природа се Краљевчанима чини посебно важном, онима који су је доживели па отишли даље још и више. - На слици Краљева коју носи у срцу позоришне представе су помешане са наступима у Плесној групи Траг, мажореткиње са играчима фолклора у народним ношњама, момци који су играли тенис са онима који су се определили за фудбал или кошарку

Фото: М. радовановић

ЖИВОТ НА ВИШЕ КОЛОСЕКА

МАГАЗИН 24.1.2016.

авет за родну равноправност града Краљева поставио је у Локалном акционом плану родне равноправности за период од 2014. до 2018. године повећање видљивости равноправности у јавном простору кроз визуелне представе, па је у буџет за 2015. годину ушао са пројектом „Знамените жене Краљева - Краљевчанке за незаборав“. Пројекат враћа успомене на жене које су дале посебан допринос развоју Краљева у време када су наука, политика, просвета, врхунска уметност, спорт и уопште јавни живот, углавном били резервисани само за припаднике мушког пола. Реч је о некада веома успешним женама, и у своје време веома поштованим грађанкама, које су својим делом обележиле краљевачку историју. Многе од њих су у датом историјском тренутку животима, радом и изузетним стваралаштвом учиниле револуционарни искорак у својим професијама, ризикујући притом да, без обзира на своја достигнућа, највише због неразумевања средине, остану по страни, или не буду прихваћене. Зато се о њима или мало, или уопште не зна и ретко се помињу у историјским изворима. Када је пред крај минуле године најављено отварање изложбе коју је припремила Мирјана Савић, мало ко је са довољно поузданости могао да потврди ко су жене по којима ће се у дугом периоду препознавати ова средина. Међу педесет одабраних са листе на којој је и име Милунке Савић, жене са највише одликовања у историји ратовања и хероине Балканских и Првог светског рата, нашла се Ирена Јанковић Марковић, асистент за научну сарадњу Електротехничког факултета у Београду на Катедри за телекомуникације. У време кад је, поводом отварања изложбе, боравила у Краљеву већ је озбиљно радила на докторату који води ка месту доцента на овом факултету. Иако је дуго одсутна Ирена се сматра правом Краљевчанком коју за живот у овој средини везују најбезбрижнији дани детињства и ране младости. Ирена признаје да је разговор са

њом једна од ретких прилика за подсећање на све лепо што носи дубоко у срцу, а што је везује за ову средину. Кућа са бројем 28 у Улици Олге Јовичић Рите удаљена је непуних пет минута умереног хода од Основне школе „Светозар Марковић“ за коју везују најлепше успомене, можда још један минут до суседне „4. краљевачки батаљон“ у којој је радио отац Драган, један од главних ауторитета који је утицао на њено образовање. Други по хијерархији је дека Вуксан Голубовић, дугогодишњи директор школе „29. новембар“ у Рибници који је књижевност студирао у Сарајеву код професора Меше Селимовића. За развијање посебног односа према учењу ништа мање значајна није ни улога баке Ангелине која је као учитељица радила у истој школи. Ирена је у њеном одељењу била чест гост, рано научила да чита и пише, а упоредо заволела и неке друге активности. - Волела сам да будем врца, да се лепо облачим, гардероба ми је одувек била важна, а то ме и данас држи. Татини родитељи, и стриц Зоран Јанковић, су живели у Немачкој и то је био мој прозор у свет због чега су ме понекад и задиркивали, посебно кад се у каубојским чизмама оклизнем и пред свима паднем у учионици. На тај период ме сећају новогодишње журке и најлепши рођендани код куће. Учење ми никад није било тешко, а увек ми је најбоље ишла математика што је и водило ка електротехници. Као члан рецитаторске секције водила сам програм за ђаке прваке, била у ритмичкој секцији јер сам одувек волела плес, што је био повод да кренем на модеран балет који заузима значајно место у том периоду живота. Изводили смо експерименте из хемије, одлазили на републичко такмичење, на Гоч у Школу у природи. Важне ствари су се дешавале на углу Југ Богданове и Улице Олге Јовичић где се састајала четворка коју су чинили још Борко Лепојевић, Даница Стефановић и Јелена Кецојевић – сећа се с нескривеним одушевљењем Ирена. Стицајем околности одељење у гимназији било је састављено пре-

тежно од деце просветних радника што је додатно утицало на развијање такмичарског духа и донекле амортизовало мало слободније понашање које је водило ка бежању са часова. Ирена признаје да није била присталица оваквог понашања а да би, у неким другим условима, била опуштенија и више уживала у гимназијским данима које доживљава као време у коме треба похватати главне смернице и радити на развоју интелектуалне мисли и филозофији, можда више кроз есејистички приступ. Оно што носи из породице увек је утицало да понекад превише тражи од себе па је могло да изгледа као да је оптерећена школом, мада није било тако. А како би у одељењу чију су половину чинили згодни заштитници двометраши на којима су завиделе другарице из других. Безбрижност је претила да прекине опасност која се надвијала земљом пред крај деведесетих година прошлог века. Краљево се у другој половини деведесетих чинило најлепшим местом за изласке. Поред централног шеталишта од почетка Омладинске улице до споменика у центру града посебно атрактивним чинио се ибарски кеј. - Скоцкате се, а онда по десет пута горе доле док видите све људе. Од кафића је мало фенси био Статус где одете кад хоћете мало више да позирате. Ту су били „Егзит“, па алтернативнији Клуб позоришта. Кад сте у том периоду ништа вам није слађе него да идете и видите некога кога хоћете, или да неко региструје да сте се негде појавили. У почетку сам имала дозволу за изласке од 11 до пола 12, касније до 1, и на крају до 5 ујутру. Најлеше је било кад је распуст. Цео дан је ваш, фул одмор и свако вече изласци. Пре подне на Ибар и базен, потом излети на Гоч – прича Ирена. Кад су се очеви родитељи вратили из Немачке под утицајем вршњака променио се однос према избору гардеробе, али не и префињен укус при избору онога што јој у датом тренутку највише одговара. Музика чини значајан елемент у животу тинејџера, а међу гимназијалцима тог доба преовладавао је рок који су изводили Па-

24.1.2016.

МАГАЗИН

трибрејкерси и Ван Гог. У једном периоду су и током основне школе народњаци припретили да завладају, али га Иренино окружење није прихватило. У неким ситуацијама, посебно приликом Божића или Ускрса, најбоље место за провод уз такву врсту музике била је кафана Код Шане. На гимазијски период живота подсећају екскурзије, прве љубави, ломови, патње и наравно матурско вече на коме се, на високим штиклама, појавила у црвено црној комбинацији са правим бисерима. Занемели су и најпрогресивнији из савремене генерације што није много дотакло тек неколико другарица које су, у знак бунта, на матуру дошле у свакодневној гардероби. Време проведено у средњој школи обележили су немаштина и утицај цркве на читаву генерацију, а велика духовност била је повод некима да размишљају о прихватању монашког живота. Крај безбрижног периода живота ставља пред младу особу могућност избора будућег занимања. Између психологије, архитектуре, математике и ко зна чега још што се врзмало по глави Ирена је изабрала електротехнику. Више од ње због пријемног испита су стрепели родитељи, а пласман међу првих тридесет на ранг листи само је потврда довољне количине знања из физике и математике понетог из краљевачке гимназије. Особи од најранијег детињства навиклој на рад ни факултет, ма колико био тежак, није представљао превелику потешкоћу. У тренутку кад се појавила могућност специјализације у Француској развила се љубав према француском језику и посебно према Паризу. Упоредо са тим јавила се и дилема отићи у свет или остати у Београду као асистент на факултету. - Моји су били мало бојажљиви, а мени је било удобно. На крају сам пресекла и остала на факултету, добро сам зарађивала, имала довољно слободе и није ми се враћало у школске клупе у Паризу. Нисам се покајала иако понекад помислим да би можда све било

другачије да сам отишла, јер је за моје одрастање и сазревање овако било најбоље. У првим годинама је привреда била јака па сам могла да сарађујем са различитим институцијама и фирмама као што су Телеком, ВИП и други оператери мобилне телефоније. Дипломирала сам на бежичним мрежама, уписала магистратуру и остала да радим као асистент приправник на Катедри за телекомуникације, али и да се даље школујем. На магистратуру сам чекала извесно време не због тежине студија, него што крећу моја преиспитивања да ли да се определим за предузетништво или индустрију, јер су ме подједнако привлачиле и индустрија и наука. Наука зато што сам знала да могу, а ово друго зато што је динамичније јер волим да презентујем и да се бавим маркетингом – признаје Ирена. Управо то је било повод за упис у пословну школу на Економском факултету са четрдесетак колега из свих република бивше Југославије. Сваког другог месеца окупљали су се на десетодневним предавањима која су наизменично организована у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Београду и стечена знања допуњавали оним из области економије и предузетништва. Интересантност тема које су обрађиване створила је нову дилему, да ли да се посвети овоме, а магистратуру остави за касније или стисне зубе и студира паралелно. Заљубљеност у науку и жеља за новим знањима определила је Ирену ка другој опцији, па је студирала паралелно и са успехом привела крају усавршавање у обе области. Оваквом опредељењу је у доброј мери допринела и стипендија која је помогла да се лакше преброди хаос изазван обавезама на више сасвим различитих колосека. Бенефит се огледа у предузетничком образовању које је отворило нови свет и могућност да се из сасвим другог угла сагледа како функционишу ствари у области телекомуникација. - Не могу да кажем ни дан данас где ми је место. Мислим да сам негде између. Ја сам најбољи пример неког

консултанта, тамо где се тражи аналитика и знање, а не сурова корпорација. Добила сам пројектантску лиценцу коморе па сам радила као пројектант за мобилне мреже, а то ме је задржало на факултету и нахранило моју инжењерску страну. Нисам радила само са машинама, него сам имала општи поглед на спровођење свега од документације преко саобраћаја до димензионисања и то сам баш волела – признала је Ирена. Ма колико живот у великом граду, због широких могућности које пружа, био изазов за младу особу жељну нових искустава са годинама све више недостаје некадашња безбрижност што у појединим тренуцима појачава жељу за повратак у мирнију средину. Најбољом се одувек чинила краљевачка можда и због посебно карактеристичне атрактивне природе или близине Копаоника на чији помен се враћа сећање на најлуђе журке и скијање целе ноћи све до шест ујутру. А онда, после мале паузе, од девет све по старом. Природа се Краљевчанима чини посебно важном, онима који су је доживели па отишли даље још и више. Околину града богату шумама и рекама Ирена доводи у директну везу са провинцијским васпитањем, али и са културом и историјом. Осећа се то сваки пут кад се нађе у новој средини због утиска да је пристојнија од других људи. Можда и због тога понекад зажали што њена кћи нема прилику да одраста у Краљеву чију слику носи дубоко у срцу. На тој слици су позоришне представе помешане са наступима у Плесној групи Траг, мажореткиње са играчима фолклора у народним ношњама, момци који су играли тенис са онима који су се определили за фудбал или кошарку. Седење на клупи дуж ибарског кеја је увек била прилика за бескрајне разговоре, филозофирање о религији, филозофији, факултету, односу према родитељима и другарицама. У топлим летњим вечерима река је упијала све, а топлина лета увек била најлепша од свега. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.1.2016.

Немаран однос према историјским споменицима

МАГАЗИН

24.1.2016.

НЕПРИМЕРЕНИ

- Пројекат „Непримерени споменици“ замишљен је као регионална платформа настала како би се успоставио оквир за дугорочну сарадњу партнерских организација из држава с подручја бивше Југославије које проблематизују питања ревалоризације и заштите споменичке баштине Народноослободилачке борбе. - Податак да споменици који подсећају на овај део заједничке историје још изазивају пажњу јавности, да се појављују у туристичким водичима и да их посећује довољан број заинтересованих, указује на потребу за градњом додатних објеката којима би се употпунила туристичка понуда и њено тежиште са приморја померило ка континенталном делу регије

И СПОМЕНИЦИ

а у Србији има много незапослених чак и у изузетно значајним професијама доказује Група архитеката који већ шест година, због недостатка конкретног посла у струци, покушавају да реализацијом различитих пројеката остану активни у области за коју су се школовали. Рад на истраживачким пројектима отпочео је школом архитектуре у Бачу који се показао као интересантна мултиетничка, мултикултурална и мултиконфесионална средина са врло интересантним споменицима културе. Акценат је стављен на заштиту споменичког наслеђа, енергетску ефикасност и друге теме, а активности које су наредних година интензивиране укључивале су учешће студената и предавача различитог профила. Иако се од формирања Групе њен састав мењао савремена архитектура и део архитектонског наслеђа нису престајали да буду превасходна тема интересовања. Резултат је посебна пажња усмерена на споменике посвећене Народноослободилачкој борби настале после Другог светског рата на простору бивше Југославије. Интересовање за ову тему показали су млади из загребачког Удружења Социјални руб: занимљиве неиспричане приче који са Групом архитеката реализује пројекат „Непримерени споменици“. Замишљен је као регионална платформа настала како би се успоставио оквир за дугорочну сарадњу партнерских организација из држава с подручја бивше Југославије које проблематизују питања ревалоризације и заштите споменичке баштине Народноослободилачке борбе. У оквиру пројекта је, под називом „Споменици револуције“, 29. новембра прошле године у Свечаној сали Градске управе поводом обележавања 71. године ослобођења Краљева у Другом светском рату, организована изложба на којој је презентирано стање споменичког фонда који се односи на део заједничке историје југословенских република. Споменички локалитети НОБ су убрзо након завршетка Другог светског рата постали места посете и комемо-

МАГАЗИН

24.1.2016.

рације бројних грађана, да би до средине седамдесетих партизанске маршеве, екскурзије и излете под називом „Путевима револуције“ походило око два и по милиона грађана. До краја деценије овај број се попео на око четири милиона посетилаца годишње, а споменички локалитети постали део туристичке понуде. На примерима споменичких локалитета са подручја целе државе изложба „Путевима револуцује“ проблематизује како се споменици укључују у туристичку понуду и како је она артикулисана од средине седамдесетих до распада земље. Циљ приређивача био је да покажу како поимање спомен обележја Народноослободилачке борбе као туристичког производа утиче на механизме њиховог подизања и управљања и утврди да ли су ови локалитети и данас део туристичке понуде. Ана Грбић из Групе архитеката подсећа да се у савремено доба све чешће поставља питање шта са дешава са тим споменицима, какав је однос према њима и шта ће бити са њима у будућности. - Опште је познато да постоји негативни ревизионистички тренд који не погодује позицији ових споменика. У Хрватској су уништавани на разне начине, а данас су у лошем стању и велики меморијални комплекси. У Србији је изражено занемаривање, а одређених проблема има у Босни и Херцеговини, па се не зна коме споменици припадају – каже Грбић. Као основни задатак Група архитеката је поставила мапирање споменика из овог периода историје и постављање на интернет јавне базе података која би служила као информатор који повећава њихову видљивост. Међу бројним активностима планирано је организовање неколико симпозијума са посебним освртом на заштиту споменика и музеализацију као све присутнији тренд. Едукативне радионице са младим људима различитих година и струка из свих република бивше Југославије указују на одређени емотивни приступ и знање

иако им није јасно како приступити заштити и ко су доносиоци одлука о одржавању и управљању овим споменицима. Проблеми су исти у свим бившим републикама, данас независним државама, а везују се за одржавања за које још не постоји адекватно решење. То је повод за потребу креирања јединствене стратегије на регионалном нивоу која би била применљива у свакој од средина. Потреба за заједничком стратегијом заснива се на чињеници да су споменици део заједничке историје, а у Групи архитеката верују да би могла бити завршена најкасније за две године од почетка реализације пројекта. Истраживање показује да је сарадња са архивима који чувају податке о споменицима углавном добра, а квалитет највише зависи од количине података којима располажу. Искуство показује да је често ограничавајући фактор само спремност појединаца у различитим установама да и оно мало података пруже на увид. - У Републичком заводу за заштиту споменика Спомен парк Краљево се води као културно добро од изузетног значаја, а досије који се односи на споменички комплекс је једна танка фасцикла која једва да има пар докумената. Краљевачки Завод за заштиту споменика културе је пословично јако затворена институција где нисмо наилазили на добар одговор, па мислим да би требало да буду отворенији за сарадњу. Тренутно постоји иницијатива секретара „До.ко.мо.мо Србија“ као националне секције „Међународне радне групе за документацију и конзервацију грађевина, места и целина модерног покрета у архитектури“ Do.co.mo.mo. InternaTonal везана за Трг партизана у Ужицу са којег је измештен Титов споменик. Петиције и молбе за враћање постоје, за споменик је задужен Завод за заштиту споменика културе у Краљеву, али је комуникација са њим јако лоша. Кључни проблем су архиве у којима не постоји довољно докумената. Имају документацију и фотографије из шез-

Ана Грбић

Фото М. Радовановић

МАГАЗИН

24.1.2016.

десетих, па из 2000. године, као да у том периоду нико није излазио на терен и нису вршена истраживања. Иако се овакво стање оправдава мањком људи пре бих рекла да се ради о помањкању интересовања – каже Грбић. Бројне недоумице везане су и за краљевачко стратиште које се у различитим изворима помиње као Спомен парк и Спомен гробље. У Групи архитеката заступају став да треба задржати стари назив по угледу на Спомен парк Шумарице јер то што се назива тако не значи да није гробље. Основ за овакав став потиче из 1963. године када је као Спомен парк означено решење Богдана Богдановића и комплекс који обухвата простор од Споменика отпора и победе Алојза Долинара укључујући део са друге стране пруге. Поновљени конкурс за идејно решење меморијалног комплекса из 1970. године обухватало је просторно урбанистичку целину површине 32 хектара, а као најбоље је изабрано оно које је урадио београдски архитекта

Павле Крунић. Комплекс представља јединствену целину без обзира што нису изграђени сви објекти предвиђени пројектом. И поред тога почела је изградња капеле каква не постоји у пројекту што сутручњаци не сматрају најсрећнијим решењем, па се и застој у извођењу радова више везује за однос са аутором него са финансијским средствима. - По свему досад написаном чини ми се да недостаје озбиљнија прича о процесу изградње, а нико не пише претерано о делу историје након 1963. године. Богдан Богдановић је имао урађен пројекат, видела сам и макету у новинама, а не знам зашто је формирањем Фонда за изградњу Спомен парка почела градња решења из новог конкурса које никад није завршено. Из оригиналног решења су изведене сцена и амфитеатар, уређене хумке и Алеја партизана, а недостаје водено огледало које је требало да представља трајање живота и универзално време. Није изграђен ни централни споменик од армираног бетона и алу-

минијума који је требало да повезује мању сцену са леве стране. Кад је 1993. године расформиран Фонд за изградњу документација је у непотпуном обиму пресељена у музеј, а део на различите стране – потврђује Грбић која се посебно бави урбанистичко архитектонским решењем комплекса. Све ово тема је исцрпног истраживања по угледу на колеге из Хрватске и Словеније који су већ пописали све споменике из периода којим се бави пројекат. У Србији се тек почиње што је повод за охрабривање Младих истраживача да се баве и овим темама. Кад је у питању решење Богдана Богдановића преостаје да се истражи да ли је узрок одустајања од реализације тадашња политичка ситуација или нешто друго. Решење је предвиђало изградњу музеја, у пролазу испод железничке пруге, и хотела, а само једна реченица у новинама која сведочи о томе повод је за исцрпнија истраживања. Истраживачи не гаје превише илузија да ће оригинални пројекат икада бити реа-

лизован у целини, али не одступају од уверења да би у сарадњи са аутором бар неке делове требало завршавати по фазама. Бројни проблеми који су у не тако давној прошлости везивани за овај комплекс, укључујући тренинге фудбалера, напасање стоке, чак играње голфа, указују на потребу промене свести становништа што се сматра делотворнијим од постављања било какве ограде. Иако се у годинама уназад у значајном мери променила и демографска структура становништва, са њом и однос према споменицима овакве врсте, међу стручњацима нема дилеме о томе на који би начин требало да се односи према оваквим местима. Оно што је поверено граду на одржавање повлачи довољан степен одговорности без обзира на погрешну политичку конотацију која је често узрок неодговарајућег односа према једном оваквом месту. У том контексту несхватљивим се сматра уверење да се страдање грађана повезује са поли-

тиком. Колико се однос према краљевачком стратишту променио показује и разлика у односу на крагујевачко на коме сваког 21. октобра пошту страдалима исказују највиши државни функционери, не ретко и председник државе. У Краљево већ годинама не долази нико. Да ово није усамљен, нити најгори, случај показује однос према местима страдања у Нишу. - Бубањ је лепо споменичко остварење које је до пре шест годна било уређено, а сад је ђубриште са фашистичким порукама исписаним на споменицима. Ранијих година су брисане, а сада се ни то не дешава иако је несхватљиво да се исписују кукасти крстови на месту где је страдало 16 хиљада људи. Сви знају да то не ваља, али је тешко покренути људе јер се увек мисли да неко други то треба да уради – каже Грбић. На истраживању стања споменика са простора целе Југославије ангажовани су сарадници из свих република сем Црне Горе. Истраживања су усме-

рена на по само неколико локалитета из сваке републике, углавном меморијалне комплексе који као просторно урбанистичка целина имају туристичке капацитете. Због страха да би стање споменика који подсећају на овај део заједничке историје могло да буде и горе свима којима су дати на чување шаље се јасна порука да су као културно наслеђе, и места изнад политике, подједнако битни за лични развој и познавање историје. Због тога је неопходно развијати свест какву о местима која, као део историје, треба сачувати за будућност имају становници других земаља. Податак да споменици који подсећају на овај део заједничке историје још изазивају пажњу јавности, да се појављују у туристичким водичима и да их посећује довољан број заинтересованих, указује на потребу за градњом додатних објеката којима би се употпунила туристичка понуда и њено тежиште са приморја померило ка континенталном делу регије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.1.2016.

Реализацију пројекта „Бирам живот“ подржава Савет за безбедност саобраћаја Краљево

МАГАЗИН 24.1.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Повратник Инспирисан стварним догађајима, „Повратник“ приказује епско преживљавање појединца и снагу људског духа. Дубоко у неиспитаној америчкој дивљини легендарног трапера Хју Гласа су чланови ловачке дружине, тешко повређеног након напада медведа, оставили да умре. Вођен јаком вољом као јединим оружјем, и љубављу према породици, окружен суровом зимом и непријатељским племенима, Глас се бори за живот док жеља за осветом над дојучерашњим пријатељима не јењава. Режију ове драмске авантуре потписује редитељ и добитник Оскара Алехандро Гонзалес Ињариту, а главне улоге тумаче Леонардо ДиКаприо, Том Харди, Домнал Глисеон и други. Филм се приказује до 27. јануара у пројекцијама које почињу у 21 сат по цени улазнице од 250 динара.

Добри диносаурус Анимирани спектакл Добри диносаурус доноси одговор на питање шта би било да астероид пречника десет километара који је заувек променио живот на Земљи никада није погодио планету и да диносауруси нису изумрли. Из Дизнијевог студија Пиксар долази епска авантура у свет диносауруса у коме апатосаурус по имену Арло проналази људског пријатеља. Док буде путовао кроз немилосрдне и мистериозне пределе Арло ће научити како да се избори са својим страховима и откриће за шта је стварно способан. Филм се приказује до 27. јануара, а пројекције почињу 19 сати.

Из Полицијске управе Краљево

НЕДЕЉА У ЗНАК едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 11. до 17. јануара потврђује да је број евидентираних кривичних дела за само једно мањи него недељу дана раније а да се, поред двадесет која се сврставају у општи, у структури појављују и три из области привредног криминала. Успех у откривању починилаца је евидентан, јер су инспекторима Криминалистичке полиције познати вршиоци половине, или једанаест, кривичних дела. Број прекршаја у области јавног реда и мира је знатно мањи, али су последице теже. О томе сведочи податак да од укупно 18 евидентираних чак 16 отпада на туче што је повод за појачану контролу угоститељских објеката током викенда. Припадници Министарства унутрашњих послова су приликом контроле на подручју града Краљева и општине Врњачка Бања код девет особа пронашли, и одузели, дрогу и хладно оружје. Пронађено је шест ножева, метални бокс и сузавац, као и материје за које се сумња да су марихуана и „спид“. Против осумњичених су надлежним тужилаштвима већ поднете одговарајуће пријаве, а из Полицијске управе стиже потврда да ће, у циљу подизања нивоа безбедности грађана и у наредном периоду спроводити појачане контроле У области безбедности саобраћаја забележен је рекордно мали број саобраћајних незгода, а само три је два пута мање него у претходној недељи. Последице се огледају у материјалној штети која је процењена на 280 хиљада динара, а слику о стању безбедности у овој области допуњава податак да су припадници Саобраћајне полиције евидентирали 345 учесника у саобраћају који се нису придржавали прописа у овој области. Мирно је било и у области заштите од пожара па припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису имали потребе да интервенишу. Т. Радовановић

МАГАЗИН

24.1.2016.

КУ ТУЧА

Фото: Г. Шљивић

Последњих неколико дана догодило се неколико инцидената које се не могу сматрати свакодневним. Прво су у по' бела дана непознати разбојници опљачкали златару Криста Спаћија „Филигран“ тако што су разбили излог и из њега однели део златног након чега су побегли у непознатом правцу. У пожару који је избио у четвртак у 22,30 под још неутврђеним околностима потпуно је изгорео аутомобил „фиат брава“ крагујевачке регистрације. Аутомобил се запалио током вожње Улицом Димитрија Туцовића, у нивоу некадашње зграде Музичке школе, а претпоставља се да је то било због неисправних електричних инсталација. За непун минут аутомобил се претворио у буктињу, али је возач благовремено успео да се склони на безбедну удаљеност испред зграде Електрокомбината. Припадници Ватрогасноспасилачке јединице су стигли само неколико минута након дојаве о избијању пожара, али је аутомобил упркос брзој интервенцији потпуно изгорео. У саобраћајној незгоди која се догодила у приближно исто време следећег дана повређен возач је „опел астре“ краљевачке регистрације кад је аутомобил слетео с пута и ударио у једну, а потом и у другу бандеру. Од силине удара покидане су електро и инсталације мобилне телефоније, а возач због задобијених повреда збринут у Општој болници „Студеница“.

МАГАЗИН 24.1.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 24 F 30. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

24.1.2016.

24. јануар

41. — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу. 1458. — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске, захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија. 1742. — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII. 1848. — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до калифорнијске златне грознице. 1859. — У граду Фокшан, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. За заједничког владара изабран је молдавски кнез Александар Куза. 1838. — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово. 1915. — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи. 1924. — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина. 1927. — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској. 1937. — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт

о вечном пријатељству. 1943. — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки. 1946. — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Велика Британија и Канада, основана је Комисија за атомску енергију. 1972. — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје. 1978. — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама. 1983. — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора. 1984. — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља. 1986. — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе. 1986. — Војаџер 2 је прошао на 81.500 km од Урана. 1989. — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена. 1994. — Програмом Драгослава Аврамовића заустављена хиперинфла-

ција у СРЈ. 1998. — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи. 1999. — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу. 2000. — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић. 2002. — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982. 2001. — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс. 2003. — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу. 2006. — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала. 2011. — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово.

25. јануар 1533. — Ана Болен, која је већ била трудна са будућом краљицом Елизабе-

том, се потајно удала за енглеског краља Хенрија VIII. 1831. — Пољски парламент (Сејм) прогласио је независност Пољске и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм. 1874. — Сима Лозанић је постао редовни професор на катедри за хемију и хемијску технологију на Великој школи у Србији. 1878. — У руско-турском рату потопљен је турски брод након што су га Руси погодили торпедом. То је био први брод погођен и потопљен тим подводним оружјем. 1899. — У Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака. 1904. — У Београду је почео излазити дневни лист „Политика“, чији је оснивач и први уредник био Владислав Рибникар. 1916. — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе. 1919. — Основана је Лига народа, претеча Уједињених нација. 1924. — У француском граду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре. 1942. — Тајланд је у Другом светском рату објавио рат Великој Британији и САД. 1961. — Председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање. 1971. — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника.

1983. — Кинеске власти су преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин. 1987 - Избио је пожар у фабрици прехрамбеног комбината Агрокомерц, што је био повод за почетак афере Агрокомерц. 1991. — Скупштина (Собрање) Македоније, једне од република СФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије. 1996. — Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији. 1999. — У серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова. 2000. — Припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине поцињене током рата у Босни и Херцеговини (1992-95). 2001. ДОС формирао Владу Србије, прву после десетогодишње власти СПС-а. Израелски и палестински преговарачи су сопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе. 2006. — Одржани избори за Палестинско законодавно веће. 2007. — Светиславу Басари додељена 52. НИН-ова награда за роман „Успон и пад паркинсонове болести“. 2011. — Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти.

26. јануар 1500. — Шпански морепловац Висенте Јањез Пинзон открио Бразил. 1531. — Снажан земљотрес погодио Португал, главни град Лисабон потпуно разорен, а погинуло више од 30.000 особа. 1564. — Папа Пије IV потврдио је булом "Benedictus Deus" одлуке Три-

24.1.2016.

МАГАЗИН

дентинског сабора и затражио од католика да их се строго придржавају и под претњом екскомуникације забранио свако њихово неовлашћено тумачење. 1699. — Потписан Карловачки мир, којим је после 16 година окончан рат Турске и Свете алијансе. Споразумом који су у Сремским Карловцима с Турском склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција Турци изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржали Банат и део Срема до Митровице. Венеција добила средњу Далмацију, Боку которску до Рисна и Мореју. 1788. — Британски бродови с првим насељеницима из Енглеске, укључујући групу робијаша, упловили у залив Ботани Беј, Сиднеј, у Аустралији, где су основали колонију. 1841. — Велика Британија је окупирала кинески Хонг Конг. 1885. — Судански устаници Мухамеда Ахмеда Абдуле заузели Картум и погубили енглеског генерала Чарлса Гордона. Британци поново преузели власт 1898. године, а Судан остао под британском влашћу до 1. јануара 1956. 1905. — Код Преторије у Јужној Африци пронађен највећи дијамант на свету, „Калинан“. У сировом стању тежио 622 грама и имао 3.106 карата. 1930. — Махатма Ганди, лидер покрета за независност Индије, почео марш кроз Индију због пореза на со. „Марш соли“ требало да охрабри Индијце да самостално производе со као симбол независности. 1934. — Потписан десетогодишњи немачко-пољски пакт о ненападању, који је Хитлер прекршио нападом на Пољску 1. септембра 1939. 1935. — Изашао први број београдског недељника „Недељне инфор-

мативне новине“. 1942. — Прве трупе САД у Другом светском рату стигле у Европу, у Северну Ирску, а у борбе на европском ратишту укључиле се 1943. нападом на Италију. 1947. — У авионској несрећи у Данској погинуо шведски престолонаследник Густав VI Адолф. Без оца остало петоро деце, међу којима садашњи краљ Шведске Карл XVI Густаф. 1950. — Индија формално проглашена републиком у оквиру Британског комонвелта. 1965. — Хинду постао званичан језик Индије, што је изазвало немире на југу земље, где становништво говори другим језицима, па је Влада Индије у фебруару 1965. одлучила да у званичној употреби остане и енглески. 1972. — Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ „DC-9“ на линији Копенхаген-Београд. Погинуло 26 путника и чланова посаде, преживела једино стјуардеса Весна Вуловић. 1993. — Књижевник Вацлав Хавел изабран за председника нове Чешке Републике, после распада Чехословачке федерације. 1994. — Румунија као прва земља из бившег Варшавског пакта потписала документ НАТО „Партнерство за мир“. 1996. — Сенат САД одобрио споразум „Старт 2“ о смањењу броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета. 2000. — Хашки трибунал донео коначну пресуду босанском Србину Душку Тадићу у поступку који је трајао скоро четири године. Први човек ком је суђено за злочине почињене током рата у Босни, од 1992. до 1995, осуђен

на 20 година затвора. 2001. — У земљотресу јачине 7,7 степени Рихтерове скале у западној Индији погинуло око 18.000 људи. 2006. — У Приштини сахрањен председник Косова Ибрахим Ругова Пронађена најмања планета, ОГЛЕ2005-БЛГ-390Лб, слична Земљи ван Сунчевог система

27. јануар 447. — Земљотрес је уништио велики део Цариградских зидина. 661. — Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат. 1785. — Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД. 1822. — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829. 1825. — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза. 1865. — Шпанија признала независност Перуа. 1919. — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља. 1924. — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији. 1926. — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно

демонстрирао телевизију. 1942. — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве. 1943. — Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен. 1945. — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц. 1964. — Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Републиком Кином. 1967. — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чефи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар. 1967. — представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру. 1973. — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир. 1980. — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих. 1981. — Најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору. 1991. — Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбар-

довање другог по величини ирачког града Басре. 1991. — посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније. 1993. — у Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи. 1996. — у Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман. 1997. — уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда. 1998. — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности. 1999. — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва. 2002. — у серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи. 2006. — Сурчински аеродором у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.

28. јануар 98. — Трајан наслеђује свог усвојеног оца Нерву као римски император, под његовом владавином Римско царство ће достићи највеће границе. 1077. — Укинута је екскомуникација Хајнриха IV након његовог покајничког пута у Каносу. 1393. — Француски краљ Шарл VI Луди је замало избегао смрт када је током једног бала костиме неколико играча захватила ватра. 1573. — Почела велика хрватскословеначка сељачка буна под вођством Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења. 1573. — Потписане су одредбе Варшавске конфедерације, којим је дозвољена слобода вероисповести у Пољској. 1689. — Енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса II, који је био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску. 1724. — Петар Велики је основао Руску академију науке и уметности у Санкт Петерсбургу. Била је знана као Санкт Петерзбуршка академија науке до 1917. 1813. — Гордост и предрасуда је први пут објављена у Уједињеном Краљевству. 1820. — Руска експедиција предвођена Фабијаном Готлибом фон Белингсхаузеном и Михаилом Лазаревом открива Антарктик, приближивши се антарктичкој обали.

24.1.2016.

МАГАЗИН

1846. — На балу у Бечу први пут изведен „Српски квадрил“, дело које је Јохан Штраус млађи компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића. 1871. — Француска „Влада народне одбране“, која је формирана у Паризу по свргавању Наполеона III и проглашења републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена. 1878. — У Њу Хејвену у САД пуштена у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон. 1909. — Америчке трупе су напустиле Кубу са изузетком базе Гвантанамо где су се налазили од краја Шпанско-америчког рата. 1915. — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД. 1932. — Јапанске снаге напдају Шангај. 1935. — Исланд постао прва земља у којој је легализован побачај. 1958. — Компанија Лего је патентирала дизајн својих коцки, које су компитабилне и са данашњим издањима. 1965. — Тренутну верзију заставе Канаде је усвојио канадски парламент. 1985. — Супергрупа САД за Африку снима хит сингл We Are the World да би сакупила новац за помоћ гладнима у Етиопији. 1986. — У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута. 1994. — Три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена. Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни. 1995. — У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских ектремиста у Египту погинуло 14 екстремиста, два полицајца и два пролазника која су се нашла у унакрсној ватри. 1997. — У Алжиру на препуној пијаци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи. 1998. — У Индији на смрт осуђено

свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија. 2002. — У Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске. 2006. — Урушавање крова у Катовицама 2006., број мртвих је 67, а рањених преко 170

29. јануар 1412. — У Новом Брду издат „Закон о рудницима“ деспота Стефана, који садржи драгоцене податке о начину живота српског народа на почетку XV века. Законик значајан документ српске писмености и српског правног система у средњем веку. 1635. — Основана је Француска академија, једна од најчувенијих у Европи. Академију основао кардинал Ришеље, министар краља Луја XIII. 1676. — Фјодор III је постао цар Русије. 1814. – Француска је поразила Русију и Пруску у бици код Бријена. 1845. — У „Њујорк ивнинг мирору“ први пут објављена песма Гавран, Едгара Алана Поа, која му је донела светску славу. 1850. — Хенри Клеј је представио америчком Конгресу компромис из 1850. 1856. — Британска краљица Викторија је установила Викторијин крст, највише британско војно одликовање. 1861. — Канзас је примљен у Унију као 34. америчка савезна држава. 1863. — Америчка војска је поразила Шошоне у масакру на Медвеђој реци. 1886. — Немачки инжењер Карл Бенц патентирао први успешан аутомобил на бензин. 1889. — Аустроугарски принц, престолонаследник Рудолф, једини син Франца Јозефа 1, нађен мртав с љубавницом Маријом Вечером у дворцу „Мајерлинг“ крај Беча. 1891. — Лилиуокалани је проглашена последњим владаром и једином краљицом Хаваја.

1896. — Амерички лекар Емил Граб први употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли. 1916. — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина. 1933. — Немачки председник Паул фон Хинденбург именовао Адолфа Хитлера за немачког канцелара. Хитлер званично ступио на дужност дан касније, 30. јануара. 1942. — Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат почет 1941. због спорне пограничне територије између две земље у подручју амазонске џунгле, али спорно питање тиме није решено. 1950. — Почела прва у низу побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком Владе Јужне Африке. 1959. — дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ ударио, пловећи поред обала Гренланда, у ледени брег и потонуо. Живот изгубило 95 особа. 1963. — Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу. 1964. — у Инсбруку, Аустрија, отво-

рене 9. зимске олимпијске игре. 1964. — премијерно приказан филм „Др Стрејнџлав“, Стенлија Кјубрика. 1989. — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967. 1996. — венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ изгорела у пожару, други пут у 204 године своје историје. 1999. — Контакт-група позвала власти Србије и представнике косовских Албанаца да до 6. фебруара приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза. 2002. — председник САД Џорџ Буш изјавио у Конгресу САД да почиње рат против тероризма и упозорио да „Осовина зла“, коју чине Иран, Ирак и Северна Кореја, прети миру у свету. 2002. — у Кабулу се завијорила стара авганистанска застава, први пут од комунистичког преврата 1978. који је означио почетак 23-годишњег периода ратова и криза у земљи.

30. јануар 1018. — Пољска и Свето римско царство су потписали Будишински мир. 1648. — Потписивањем Минстерског мира окочан је Осамдесетогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске. 1649. — У Лондону због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I после пораза његових снага у грађанском рату с републиканским снагама Оливера Кромвела. 1661. — Оливер Кромвел, лордпротектор Комонвелта Енглеске, је ритуално погубљен две године после своје смрти, на годишњицу смрти краља кога је он збацио. 1661. — Пољско-литванска државна заједница је уступила Руском царству Кијев, Смоленск и део Украјине источно од Дњепра по одредбама примирја из Андрусова. 1826. — Отворен је мост Менај између Велса и острва Англси, који се сматра за први модерни висећи мост. 1841. — Пожар је уништио две трећине порториканског града Мајагвеза. 1847. — Град Јерба Буена у Калифорнији добио назив Сан Франциско. 1862. — Поринута је прва америчка оклопњача УСС Монитор. 1913. — Британски Дом лордова је одбацио Закон о ирској самоуправи. 1933. — Адолф Хитлер је положио заклетву као немачки канцелар. 1937. — Тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе. 1937. — Адолф Хитлер је изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора. 1943. — Краљевско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина. 1945. — Вилхелм Густоф, пренатрпан немачким избеглицама, је потонуо у Балтичком мору након што га је торпедовала совјетска подморница, при чему је погинуло око 9.500 особа што је највећа поморска несрећа. 1964. — У СССР први пут у историји

космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите, „Електрон 1“ и „Електрон 2“ 1967. — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан. 1968. — У Вијетнамском рату почела једномесечна Тет офанзива, под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму. 1969. — Одржан је последњи јавни наступ Битлса, на крову њихове продукцијске куће „Епл рекордс“ у Лондону. Овај импровизовани концерт прекинула је полиција. 1972. — Пакистан напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Уједињеног Краљевства, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш. Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика. 1992. — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку. 1995. — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи. 2000. — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале. 2003. — У Скупштини СР Југославије ратификован Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине. 2007. — Мајкрософт на тржиште пустио оперативни систем Виндоус Виста, после више од пет година од публиковања претходног Виндоус оперативног система (Windows XP).

24.1.2016.

МАГАЗИН

100

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs