MagazIN 208

Краљевски

Година IV * Број 208 * 10. јануар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2

МАГАЗИН 10.1.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

3

4

МАГАЗИН 10.1.2016.

5

6

МАГАЗИН 10.1.2016.

7

8

МАГАЗИН 10.1.2016.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2015. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

mir bo`ji hristos se rodi! „Певајте Господу, благосиљајте име Његово, Јављајте из дана у дан спасење Његово! Казујте по народима славу Његову, По свим племенима чудеса Његова!” (Пс. 96, 2 – 3) вим речима, браћo и сестре у Христу Господу и драга наша децо духовна, позива нас све ти цар Давид на данашњи празник и празнично славље које нам је Сâм Господ припремио Својим Рођењем од Пресвете Дјеве Марије у пећини витлејемској. Гле, пре две хиљаде годинâ Пресвета Дјева Марија дође у Витлејем јудејски са праведним Јосифом пописа ради. Али, попис Јосифов међу браћом својом и у роду своме послужио је домостроју спасења и испуњењу пророштва пророка Михеја, који Духом Светим пророковаше овим речима: „А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изићи Онај који ће бити Господар у Израиљу,

o

којему су изласци од искони, од вечних времена” (Мих. 5, 2). а данашњи дан се испунило ово пророштво. Јер, гле, Пресвета Дјева роди у Витлејему Јудином Онога „којему су изласци од искони, од вечних времена”, Бога Реч (Логоса) Који се на чудесан начин оваплоти од Пресвете Дјеве Марије и роди у Граду Давидову. Гледајући то, до тада невиђено чудо, анђели на небесима задрхташе, небо звездом на Истоку и земља пећином у Витлејему то пропратише! А ми, како рече цар Давид, певајмо данас Господу Богу нашем, благосиљајмо Име Његово, увек и непрестано свима око нас објављујмо Спасење Његово, свим народима који су са нама и око нас

n

казујмо славу Његову и предивна чудеса Његова, славу Његову са којом се не може упоредити никаква слава овога света, и предивна чудеса Његова која око људско не виде и ум људски не може објаснити! Рођење Господа Исуса Христа јесте историјски догађај који је истовремено обрадовао и небо и земљу, али и многе у Израиљу и Римској Империји узнемирио. Анђели и пастири славе га у Витлејему; мудраци са Истока, пратећи звезду водиљу, путују ка Јерусалиму, а Ирод и сав Јерусалим уплашише се када чуше од мудрацâ питање: „Где је цар јудејски који се роди?” (Мт.

2, 2). Земља и небо обрадоваше се Спаситељу своме, а Ирод и сав

9

МАГАЗИН

10.1.2016.

Јерусалим уплашише се праведног Судије свог. Бог Реч (Логос) – Друго Лице Пресвете Тројице, предвечни Син Божји – оваплоћује се и рађа у времену као Богочовек Исус Христос како би спасао човека, слику Своју! То је суштина и смисао овог историјског догађаја и празника. Али, он у себи носи и једну другу поруку, поруку која се односи на човека, односно поруку о величини, узвишености и назначењу човека, поруку о томе због чега се, ево, Сâм Бог смирава рађајући се у пећини витлејемској. Са друге стране, овај празник нам сведочи и о безграничној љубави Божјој према човеку и свету. Бог, браћо и сестре и драга децо духовна, никада не оставља и не одбацује човека, икону Своју, нити овај свет, који је премудро створио, оставља без милости и доброте Своје. Увек га држи на длану Своме јер је Сведржитељ, обнавља га и спасава јер је Спаситељ. То је највећа и најузвишенија порука, не само овог божићњег празника него и свих спасоносних празника Господњих.

10

v

ећ у Старом Завету говори велики и свети пророк Исаија о рођењу Емануила, односно Онога чије име значи с нама је Бог. „Ето, Девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће му име Емануил” (Ис. 7, 14), говори пророк и, гле, као да је и сâм сведок тога чудеснога Догађаја, додаје: „Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира” (Ис.

9, 6). Рођење сваког детета је сâмо по себи велика радост, а колика тек радост треба да нас обузме и испуни због Рођења Богомладенца Емануила, Исуса Христа, Који је, уистину, Диван, Бог силни и Кнез мира! Знајући то, драга децо духовна, радујемо се и веселимо данас, као што су се радовали и веселили анђели на небесима и пастири у Витлејему певајући: „Слава на висинама Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк. 2, 14), јер је с нама Бог!

d

анас, више него икад, потребни су мир на земљи и добра воља међу људима и народима! Мир на земљи и добра воља међу људима вечити је вапај неба и земље. Какав мир, каква во ља и међу каквим људима? – упитаће неко. Јеванђелски одговарамо: божићни, божански Мир, Који нам се роди у Витлејему јудејском – Новорођени Богомладенац Исус Христос. Он Сâм јесте Мир Божји међу нама. Препознајмо Га, прихватимо Га и нека Он постане и наш Мир у немиру овога света! Добра воља међу људима мора бити резултат тог божанског Мира. Оволики недостатак добре воље у свету, па и међу нама хришћанима, показатељ је одсуства Мира Божјег међу нама. Да бисмо имали мир међу собом, прво успоставимо лични мир са Богом својим, Богом нашим! Помиримо се са Њим кроз покајање, кроз петровски вапај: „Господе, помагај! Изгибосмо!” Онда ћемо лако – као деца Божја, као Народ Божји, као браћа и сестре – успоставити и

11

добру вољу и мир међу собом. та видимо у савременом свету? Видимо да су се људи и народи веома удаљили од Бога. Али не само од Бога већ и међусобно, јер то једно са другим иде. Видимо да свеспасавајуће Име Божје и Самога Бога многи више псују неголи што Га славе и призивају у помоћ. Видимо да се највећи грех, грех убијања човека и читавих људских заједница, свакодневно врши, и то, често, у име Божје. То је за нормалан ум и разум непојмљи во. Питамо се: зар је могуће да неко са именом Божјим на уснама убија невину децу, жене, заробљенике и прогнанике? У име којег и каквог Бога то чини? У име које и какве религије то чини? Због овакве псевдорелигијске изопачености имамо оволико немира и страхова у свету, који нису ништа друго до ли плодови активне безбожности псевдоверникâ. Браћо и сестре и драга децо духовна, позивамо вас у име Бога, у име Новорођенога Христа Господа, да чувамо себе и свој народ од свепагубног богохуљења и грехова који вапију до небесâ. Ако је Господ дошао да спасе свакога човека, обнови му стваралачко назначење и дâ му живот вечни, како онда да се ико дрзне да човеку одузме божански дар живота, било у мајчиној утроби било овде на Земљи? ез истинског и животног мира са Богом својим немогућ је мир са браћом својом, немогућа је и добра воља међу људима и народима. Знајући то, браћо и сестре и драга децо духовна, позивамо вас да се измиримо са Богом својим. Завапимо Му у покајању као онај изгубљени, блудни син у јеванђелској причи, а Он ће нас раширених руку примити! Уместо добре воље и љубави међу људима и народима сведоци смо планетарне експанзије его-

МАГАЗИН

10.1.2016.

{

12

b

изма, суревњивости, антагонизама и надгорњавања – порока који изазивају забринутост, страх и зебњу за будућност овога света. Упутимо молитву Богомладенцу Христу да онима који данас воде своје народе, па и читав овај свет, подари мудрост и доброту, љубав и смиреност, како би овај свет извели из најдубље моралне и егзистенцијал не кризе! овој празничној радости поздрављамо све вас, нашу духовну децу и светосавску браћу и сестре широм света, у отаџбини и расејању. Поздрављамо вас и позивамо вас: помиримо се са Богом и међусобно и будимо деца Божја и Народ Божји! Развијмо и покажимо добру вољу међусобно и према свим људима око нас! Кроз ту добру вољу међу људима будимо светлост свету и со земљи! Живимо свето и честито и испунимо завет отаца којим су нас заветовали за Царство небеско! осебно поздрављамо нашу браћу и сестре на нашем мучени чком Косову и Метохији, у нашој духовној колевци. Молимо се Богомладенцу Христу да их духовно и божански, као пророка Данила и свете младиће у Вавилону, охрабри и учврсти у опредељењу да буду и остану верни завету наших светих предака. Апелујемо на све прогнане и избегле са ове наше свете српске земље, као и све прогнане и избегле са својих вековних огњишта, из Далмације, Лике, Славоније, Барање, са Баније и Кордуна, као и из разних крајева Босне и Херцеговине, да учине све што до њих стоји да се врате на своја вековна огњишта, да их обнове, унапреде и сачувају за покољења која ће доћи. рех је, међутим, поменути невољнике, страдалнике и прогнанике српског рода, а не

u

p

g

сетити се свих невољника, страдалника и прогнаника из других народа и земаља, ма које вере они били, а нарочито наше браће и сестара на Блиском и Средњем Истоку, у Украјини и у Африци, посебно у ове свете и благе дане када прослављамо Рођење највећега Страдалника и Прогнаника у историји, Богочовека Исуса Христа, Победника над злом, смрћу и сатаном. Сећајмо их се молитвено и помозимо им делатно кад можемо и колико можемо! езависно од тога где живимо и радимо, у отаџбини или расејању, драга децо духовна, ми смо један, хришћански, православни и светосавски народ који су Божић и божићњи етос на посебан и јединствен начин обликовали. Божић је у срцима нашим, у душама нашим. Славећи Божић у радости и миру са свим и сваким, учили смо се светости живљења и страху Божјем. Поздравом Мир Божји – Христос се роди и отпоздравом Ваистину се роди ми смо формирани као народ мира Божјег и добре воље. То је наш велики духовни капитал. Умножавајмо га кроз правилно и свето слављење овог великог празника! Божић нас је васпитавао у свему ономе што је свето, честито и миломе Богу приступачно. Знајући то, још једампут вас позивамо: чувајмо јединство вере и Цркве светосавске и светињу овог божићњег празника као зеницу ока свога! Не дозволимо никоме да нас дели по било ком основу! Српска Православна Црква била је, јесте и биће гарант нашег духовног и народног јединства! У то име поздрављамо вас радосним божићним поздравом: Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди! Благословена нова 2016. година! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2015. године.

n

13

14

МАГАЗИН 10.1.2016.

Фото: М. Радовановић

badwe ve~e

15

16

МАГАЗИН 10.1.2016.

17

Где смо били и шта смо радили у децембру 2015?

МАГАЗИН

10.1.2016.

ПОДУГАЧАК СПИСАК АКТИВНОСТИ

18

Фото: М. Радовановић

- Током децембра прошле године најактивнији градоначелник Краљева Томислав Илић и начелник Рашког округа Небојша Симовић.

– Највећи број активност протоколарног карактера, обиласци градилишта на територији месних заједница. – На улицама Краљева нови аутобуси. – Хидрантска мрежа прва фаза радова на изградњи новог павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“. – Децембар обележиле знамените жене Краљева. – Нове повољности за студирање и рад у земљама немачког говорног подручја. – Откуп свиња за робне резерве. - Савет за безбедност саобраћаја града Краљева организовао отварање полигона за обуку деце у саобраћају у дворишту основне школе „Вук Караџић“ у Рибници

19

рви дан последњег месеца 2015. године остаће запамћен по пет нових аутобуса који ће саобраћати у градском и приградском саобраћају. Аутобуси су већ од 9 сати ујутру били паркирани на главној аутобуској станици одакле је, једним од њих, организована вожња улицама града. Овом догађају присуствовали су градоначелник града Краљева Томислав Илић са сарадницима, начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, директори јавних предузећа и установа... Следећег дана, у четвртак 3. децембра, градоначелник Краљева са сарадницима, начелник Рашког управног округа и директори јавних предузећа у 10.00 сати су обишли радове на асфалтирању пута Прогорелица – Конарево,

МАГАЗИН

10.1.2016.

П

20

на делу познатом као Вујочка коса. У позиву медијима објашњено је ка тој локацији иде се скретањем са главног пута код „Јанока“, а затим још једном лево на 500 метара након „Дрвопласта“, па још 1,5 км путем... За оне који се на снађу контакт особа је Зоран Милићевић. Истог дана је начелнику Рашког управног округа стигла информација државног секретара проф. др Зорана Рајића, а потом прослеђена медијима, да се у циљу ефикасне реализације Закључка Владе о куповини до 5.000 комада товних свиња, ангажује у вези обавештавања регистрованих газдинстава у округу о условима и другим битним елементима куповине. С тим у вези, неопходно је да се путем средстава јавног информисања-

локалних медија, и другим адекватним начинима, обавесте узгајивачи товних свиња да ће се куповина вршити од физичких лица-носиоца пољопривредних газдинстава који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава, у складу са Уредбом о Регистру пољопривредних газдинстава, а да ће куповину и натуралну размену товних свиња вршити кланице ИМ „Матић“ д.о.о из Новог Сада, ПКБ ИМЕС д.о.о. ИМ из Падинске Скеле, Алф Промет д.о.о. из Каћа и акционарска друштва „ЈУХОР“ Јагодина и новосадска „Неопланта“. Заинтересована регистрована газдинства требало је да се јаве начелницима управних округа ради договора о куповини товних свиња са наведеним кланицама и договоре динамику купо-

вине, или да се јаве директно наведеним кланицама. Куповина се вршила најкасније до 10.12.2015. године, за прву класу товљеника тешких између 95 и 110 килограма откупна цена износи 160, а оне од 130 до 160 кила 140 динара. Из ресорног министарства је потврђено да ће роба бити исплаћена за 15 дана након што Дирекција за робне резерве прими потврду о пријему товних свиња. Куповина товних свиња се врши на регистрованим сточним пијацама, у време када нису пијачни дани, према распореду и динамици договореној са кланицама, а пријем, мерење свиња и проверу документације у име Дирекције обавља комисија Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде састављена од инспектора ре-

публичке ветеринарске, пољопривредне и тржишне инспекције. Регистрована газдинства су била у обавези да Дирекцији испоруче здраве свиње у доброј кондицији, чисте, без повреда на телу, вакцинисане против свињске куге и обележене ушним маркицама. За све свиње које су предмет откупа, власник мора да обезбеди Уверење о здравственом стању животиња издато од стране надлежне ветеринарске станице и потврду о извршеној вакцинацији свиња у претходном периоду. Регистровано газдинство је у обавези да товне свиње за куповину допреми до места откупа о свом трошку. Приликом мерења и обрачуна цене коштања свиња од измерене тежине одмах се одбија кало транспорта

и угинућа од сточне пијаце до депоа кланице у износу од 2%, а у случају да се на линији клања, приликом ветеринарско санитарног прегледа закланих свиња, месо записником ветеринарског инспектора прогласи неупотребљивим за исхрану, регистровано газдинство нема право на исплату новчаних средстава. Након извршене предаје свиња овлашћеној кланици и добијања пријемнице, власник-носилац пољопривредног газдинства треба лично да дође у Републичку дирекцију за робне резерве на једну од две наведене адресе ради потписивања уговора. Неопходна документа која је у обавези да лично доносе су фотокопија личне карте и оверена фотокопија Извода Регистара пољопривредних газдинстава за текућу годину.

21

10.1.2016.

МАГАЗИН

22

Четвртог дана децембра је најављено да ће следећег у 12 сати на платоу испред Дома у Драгосињцима помоћник градоначелника града за месне заједнице Александар Протић и заменик председника Скупштине Не над Марковић са сарадницима, обићи радове на асфалтирању овог дела села. У времену између 13 и 14 сати у Свечаној сали Градске управе, на иницијативу удружења „Колевка“ из Врњачке Бање која се бави проблематиком „беле куге“, и екипе РТС-овог серијала „Задња кућа, Србија“, Град Краљево се укључио активно у покретање решавања овог великог проблема. Скупу, на који су позвани директори и наставници основних и средњих школа са територије града, присуствовао је градоначелник Краљева Томислав Илић. Скуп је посвећен решавању проблема који доноси сваке године све празније ђачке клупе, а представници Удружења „Колевка“ и аутор и водитељ серијала „Задња кућа Србија“ Милан Поповић изложили су

план и стратегију у којима наставни кадар може играти пресудну улогу. У уторак 8. децембра у 13 сати градоначелник је са сарадницима обишао радове на санацији и чишћењу Грдичке реке, а сусрет са новинарима заказао код Пекаре „Млади радник“. Већ следећег дана председница Савета за родну равноправност Лидија Павловић је, изражавајући част и задовољство, позвала на отварање изложбе „Краљевчанке за незаборав -знамените жене Краљева“ организовану у сарадњи са Народним музејом. За отварање изложбе у 13 сати најављено је присуство унуке Милунке Савић, Краљевчанке Драгице Николић. У петак, 11. децембра на Гочу је почела изградња прве фазе хидрантске мреже, што представља инфраструктурно опремање за изградњу новог павиљона, а вредност радова износи око 5.000.000 динара. Радове су обишли градоначелник Краљева и начелник Рашког управног округа са сарадницима, директорима јавних предузећа и директорком Дечјег одмаралишта

„Гоч“. За новинарске екипе је обезбеђен аутобуски превоз до Гоча и назад, а аутобус Дечјег одмаралишта је паркиран у Улици цара Лазара, код зграде Градске управе. Полазак је планиран око 11.15 часова, након што новинари узму изјаве и сниме покривалице са догађаја у сали 2 у 11.00 часова – радионице „Жетва за сетву“. Свима који су добили средства за реализацију пројеката по Конкурсу за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Краљева у 2015. години од 29.01.2015.године упућено је упозорење да рок за достављање другог редовног кварталног наративног и финансијског извештаја о реализацији пројеката истиче 10. децембра, а да се извештаји подносе на обрасцу за подношење извештаја који се може наћи и на сајту града Краљева. У понедељак 14. децембра организовано је потписивање споразума о разумевању између града Краљева односно шест краљевачких школа, че-

тири основне и две средње, и Амбасаде Немачке у вези са одржавањем наставе немачког језика у овим школама. Представници града, школа и Амбасаде Немачке потписали су споразум у 12.00 у сали три Градске управе. Два дана касније у подне Савет за безбедност саобраћаја града Краљева организовао је отварање полигона за обуку деце у саобраћају у дворишту основне школе „Вук Караџић“, а у 14.00 представници локалне самопуправе и начелник Рашког управног округа, обишли су радове на асфалтирању пута Корићанци – гробље Парлоге у Месној заједници Роћевићи. У четвртак 17. децембра у 13.00 сати градоначелник Краљева са сарадницима и начелник Рашког управног округа присуствовали су отварању новоизграђеног моста на Мусиној реци који је изграђен захваљујући средствима Европске уније кроз Програм помоћи Европске уније поплављеним подручјима у Србији. Пројекат изградње спровела је Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у

координацији са Канцеларијом Владе Републике Србије за помоћ и обнову поплављених подручја. Контакт особа за медије био је је помоћник градоначелника Вукосав Коњикушић. У уторак, 22. децембра тачно у подне помоћник градоначелника за рад и развој месних заједница Александар Протић је у Сали два Градске управе причао новинарима о састанку са председницима савета месних заједница одржаном четири дана раније, а већ у четвртак у 10,00 испред магацина Аутотранспорта у Адранима, у оквиру Програма помоћи Европске Уније поплављеним подручјима, почела је испорука садница трешње и шљива корисницима. На исту локацију је 29. децембра у 10.00 часова требало да стигну три шлепера концентрата, а да испоруци као и у претходном случају присуствује помоћник градоначелника града Краљева Вукосава Коњикушић. Новинари су накнадно обавештени да ће најављени догађај уместо раније најављеног термина бити померен за један сат. Дан раније је почела последња сед-

ница Скуштине града у 2015. години, а после два дана рада усвојена неопходна документа за рад локалног парламента у овој години. Крај године је прилика да градоначелник упути честитку представницима медија, а из Одељења за друштвене делатности Градске управе буде упућено обавештење заинтересованим спортским удружењима, клубовима и организацијама са територије града да се могу информисати о категоризацији грана спорта, као и о начину и поступку доделе буџетских средстава намењених спорту града Краљева у 2016. години, на сајту града Краљева www.kraljevo.org у делу Огласна табла у Правилнику о категоризацији спортских удружења, клубова и организација града Краљева и у Правилнику о начину и поступку доделе средстава из буџета града Краљева за реализацију програма којима се остварују потребе и интереси грађана у области спорта. Т. Радовановић Фото; М. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 10.1.2016.

25

Фото;: М. Радовановић

Буџет града Краљева за 2016. годину

МАГАЗИН

10.1.2016.

ДЕФИЦИТ СКОРО

26

О 200 МИЛИОНА

- Укупни приходи и примања буџета у овој години 2.999.344.776, а укупни расходи и издаци 3.194.580.682 што потврђује да планиран буџетски дефицит износи 195.235.906 динара. - Укупни приходи и примања од 2.994.344.776 мањи су за 2,55 одсто, или 79,6 милиона динара у односу на буџет града за претходну годину. - Највећи прилив средстава очекује се од пореза који треба да обогате градску касу за 1.854.930.000 динара што чини 61,8 укупних прихода, а долази од пореза на доходак, добити и капиталних добитака, пореза на имовину, пореза на добра и услуге и других. - Планирана средства за рад Скупштине града износе 48,405 милиона, а у оквиру раздела градоначелник планирано да се потроши 131,757 милион динара.

– Медијима 15 милиона динара

27

уџет града Краљева за 2016. годину усвојен је са танком већином од 38 гласова одборника, а без присуства опозиције која је током двогодишњег рада жестоко нападала све што нуди актуелна власт. Према Одлуци о буџету планирана средства се заснивају на приходима и примањима у складу са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе која се остварују на основу изворних и уступљених прихода, трансфера, примања по основу задуживања и других утврђених законом. Укупни приходи и примања утврђени су у износу од 2.999.344.776, а расходи и издаци у износу од 3.194.580.682 што потврђује да планиран буџетски дефицит износи 195.235.906 динара. Укупан фискални дефицит од 186.735.906 динара представља корекцију буџетског дефицита по основу продаје финансијске имовине, односно примања од отплате кредита из ранијих година, а планирано је да буде покривен задуживањем од 209 милиона динара и неутрошених средстава из претходних

МАГАЗИН

10.1.2016.

Б

28

година од 62.735.906 уз обавезу измирења издатака за отплату главнице дуга од 85 милиона. Планирана средства на име резерви износе 32 милиона динара, и у складу су са дозвољеним издвајањем према закону, а односе се на недовољно планиране или расходе и издатке код буџетских корисника који нису могли бити сагледани у тренутку доношења одлуке.

Приходи и примања Приходи и примања су планирани у складу са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе а заснованим на оствареним у периоду од првих девет месеци претходне године и пројекцијама заснованим на Одлукама града Краљева у делу пореза на имовину и ненаплаћених потраживања у претходном периоду од накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта. Укупни приходи и примања од 2.994.344.776 мањи су за 2,55 одсто, или 79,6 милиона динара у односу на буџет града

за претходну годину. Највећи прилив средстава очекује се од пореза који треба да обогате градску касу за 1.854.930.000 динара што чини 61,8 укупних прихода, а долази од пореза на доходак, добити и капиталних добитака, пореза на имовину, пореза на добра и услуге и других. Порез на доходак, добит и капиталне добити, чине порез на зараде, који у укупном приходу учествују са 36,85 одсто, затим порез на приходе од самосталних делатности, приход од имовине и порез на друге приходе. Од пореза на имовину очекује се наплата 393 милиона динара што чини 12,2 учешћа, а укључује приход по основу пореза на имовину физичких и правних лица, пореза на наслеђе и поклон и пореза на финансијске и капиталне трансакације, односно порез на пренос апсолутних права. Порези на добра и услуге планирани су у износу од 81,080 милиона динара, или са учешћем од 2,52 одсто, а односе се на порезе, таксе и накнаде на моторна возила, накнаду за коришћење добара од општег интереса, боравишну таксу

и део комуналних такси од забавних игара. Од других пореза и прихода по основу комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору, коју прописује сагласно закону Скупштина града Краљева, очекује се прилив од 51,5 милиона што износи 1,6 одсто. Планирани приходи по основу трансфера са другог нивоа власти износе 777,7 милиона динара и то као наменски трансфери од 746 милиона, што је на нивоу буџета из претходне године, други трансфери од 2,5 милиона, текући наменски трансфери у ужем смислу од 1,6 и капитални ненаменски трансфери у ужем смилу од 27,5 милиона динара. Укупно учешће ненаменских и других трансфера у укупним приходима и примањима планирано је у висини од 24,17 одсто. Други приходи планирани су у износу од 336.374.776 динара што износи 11,33 одсто, а чине их приходи од имовине који укључују приходе од камата, накнада за коришћење грађевинског земљишта, комуналне таксе, допринос за уређивање грађевинског земљишта, приходи од давања у закуп и други. У

ову категорију спадају и приходи од продаје добара и услуга, односно давања у закуп непокретности, грађевинског земљишта и конверзије права коришћења у право својине, затим новчане казне и одузета имовинска корист, добровољни трансфер од физичких и правних лица и мешовити и неодређени приходи. Приходи по основу новчане казне и одузета имовинска корист планиране су у износу од 22,080 милиона од чега се од новчаних казни за прекршаје у саобраћају очекује 18,5 милиона динара. Добровољни трансфери од физичких и правних лица планирана су у укупном износу од 12,15 милиона динара и то као текући и добровољни трансфер наменски за пројекте у оквиру Програма уређења грађевинског земљишта. Мешовити и неодређени приходи треба да донесу 11,8 милиона по основу недефинисаних прихода које град остварује и закупнине за стан у државној својини. Планирана средства као меморандумске ставке за рефундацију расхода односе се на рефундацију рас-

хода у текућој и из претходне године, а по основу примања од продаје основних средстава планирана су средства од отплате станова у корист нивоа градова по основу закључених уговора о претходном периоду у складу са Законом о становању. Од задуживања за финансирање капиталних инвестиција очекује се 209 милиона динара као наставак реализације планираних инвестиција у 2015. години, а из средстава за задуживање код пословних банака у складу са одлуком Скупштине града.

Расходи и издаци Одлуком о буџету утврђени су укупни расходи и издаци од 3.279.580.682 динара од чега текући износе 2.616.595.682 или 79,8 одсто, а издаци за отплату главнице и набавку нефинансијске имовине од 85 милиона чине 2,6 одсто укупних расхода и издатака буџета за ову годину. У структури трошкова највеће учешће имају расходи за запослене, плате, социјални доприноси на терет послодавца, превоз запослених, со-

29

МАГАЗИН

10.1.2016.

цијална давања, јубиларне награде и други што достиже 657.365.900 динара или 20 одсто. Следе куповина робе и услуга који укључују сталне трошкове, трошкове путовања, услуге по уговору, специјализоване услуге, текуће поправке, одржавање и материјал што укупно достиже 1.065.758.382 или 32,5 одсто. У трошкове спадају субвенције у области пољопривреде и туризма, а 98 милиона за ове потребе чини 3% укупних. Трансфери вишем нивоу власти и остале дотације и трансфери за основно и средње образовање, социјалну заштиту, здравство и друге износе 558.227.400, или 17,55 одто, а накнаде за социјалну заштиту из буџета од 107,7 милиона динара 3,3 одсто. Средства по основу издатака нефинансијске имовине за капитално одржавање, опрему и остала основна средства планирана су у износу од 577.985 милиона што чини 17,6 одсто укупних трошкова, а ако се узму у

30

обзир и капитални трансфери према вишем нивоу од 51,32 милиона укупна средства по основу издатака за набавку нефинансијске имовине износе 649.517 динара или 19,18 одсто укупних буџетских расхода планираних за ову годину. За 12 месечних плата запослених који се финансирају из буџета града, и накнаде запослених, планирано је 523,107 милиона, а за социјалне доприносе на терет послодавца додатних 93.713.900 динара. Укупна средства за плате, додатке и накнаде запослених и социјалне доприносе на терет послодавца из буџета града у овој години треба издвојити 616.820.900 што износи 18,8 одсто укупно планираних расхода и издатака. Планирана су и средства по основу умањења плата запослених из буџета – остале текуће дотације и трансфери у укупном износу од 55.127.400 динара. Основ за смањење плата при планирању обима средстава био је дозво-

љени ниво планираних средстава за лате у 2014. години у складу са законом од 693.581.100 а умањење за 3% по основу рационализације у планираним ефектима износи 21.632.899 динара. Планирана су и средства текуће буџетске резерве од 32 милиона динара за непланиране односно непредвиђене расходе и издатке буџета у 2016. години.

Скупштина града Планирано је да се за рад Скупштине града у овој години потроши 48,405 милиона динара од којих је за плате, социјална давања на терет послодавца, трошкове превоза на посао и са посла и социјална давања за именована и постављена лица потребно 8,385 милиона. Трошкови фиксних и мобилних телефона износе 700 хиљада, а трошкови путовања на службеном путу 20 хиљада динара. На рад одборника и шефова одборничких

Градско веће Трошкови плата, додатка и накнада, социјални доприноси на терет послодавца и накнаде трошкова за превоз за два запослена у Градском већу износе 2,313 милиона динара, функционални додатак осталим члановима Градског већа 4,5 милиона, средства по основу умањења плата за-

послених 250 хиљада и средства резерве о чијем коришћењу олучује Градско веће 32 милиона динара.

Градоначелник У оквиру раздела градоначелник планирана су средства од 131,757 милиона динара од којих је, а у оквиру функционалне класификације незапосленост, планирано 10 милиона као подстицај при запошљавању преко Националне службе за запошљавање за спровођење програма јавних радова. Износ од 66,417 милиона планиран је за плате и накнаде из радног односа за градоначелника и његовог заменика, а за сталне трошкове, трошкове путовања, услуге по уговору, специјализоване услуге и материјал 60,27 милиона уз напомену да је 45 милиона намењено расходима по основу уговора за обављање градског и приградског превоза на територији града. Новчаним казнама и пеналима по ре-

шењима судова, накнаду штете по основу елементарних непогода и штете нанете од стране државних органа, укључујући уједе паса луталица, намењено је 18,5 милиона динара. Износ од 21,4 милиона биће утрошен на спровођење пројекта са учешћем града на смањењу сиромаштва угрожених група са фокусом на Ромкиње у Србији, завршетак објеката за социјално становање у Рибници и за реализацију Урбане регенерације насеља у Доситејевој улици. У оквиру акционог плана родне равноправности планирана су средства од 390 хиљада динара за наставак пројеката који се спроводе на територији града, а у погледу суфинансирања пројеката од јавног интереса у области јавног информисања износ од 15 милиона динара. Са становишта извора финансирања наведени расходи и активности финансираће се из општих прихода града планираних за 2016. годину. Т. Радовановић

Фоото; М, Радовановић

група, дневнице за присуство седницама Скупштине града и функционални додатак заменика председника Скупштине града, услуге по уговору, биће утрошено 25,5 милиона, а за остале намене које укључују штампање службеног листа, телевизијске преносе седница скупштине, репрезентацију и остале опште услуге још 3,8 милиона динара. Имајући у виду да је у 2016. године потребно спровести редовне локалне изборе то је на име трошкова планирано 7,5 милиона динара.

31

32

МАГАЗИН 10.1.2016.

33

Напредњаци ојачани пред локалне изборе

МАГАЗИН

10.1.2016.

КО РАДИ ТА

34

- После преласка у табор напредњака демантована тврдња опозиције да ова странка нема квалитетног човека за градоначелника. - Напредњаци су са Новом Србијом 2012. године започели предизборну кампању засновану на истом програму и циљу да промене Србију. - Међу напредњацима има места за све који жели да нешто ураде и буду препознатљиви по томе. - Прелазак угледног члана у нови табор оцењен је као још једна потврда политике странке да окупља квалитетне људе како би могли да прате политику коју заступа председник странке.

– За месец или два биће познато да ли је пројекат Аеродрома Морава само прича, или може да доживи реализацију у неко блиско време.

- Краљево сврстано у ред десет градова у којима ће се с средствима ресорног министарства реализовати значајни инфраструктурни пројекти вредни десетинемилиона нечега

Фото: М. Радовановић

АЈ И ГРЕШИ

35

рилично изненађујуће је пре неколико дана деловала информација из Градског одбора Српске напредне странке и позив на ванредну конференцију за медије. У краљевачким условима су реткост и редовна обраћања политичких странака јавности, а позив за ванредну конференцију је повод за бројна нагађања о томе шта би то толико важно могло бити разлог. Прва асоцијација бројних представника медија наслућивала је оштру реакцију на неславан интервју заменика шефа одборничке групе краљевачких напредњака у Скупштини града који је изазвао пометњу на друштвеним мрежама, а за само неколико дана на Јутјубу прегледан више од 130 хиљада пута. Ма колико је пре само неколико месеци пажњу јавности изазвала неспретна изјава прве даме исте ове одборничке групе о партијском запошљавању тешко да би, бар кад је број прегледа у питању, могла да се пореди са нешто старијим, а по рангу за степеницу нижим, колегом. Злобници су склони веровању да је по ономе што се ових дана сматра најгледанијим видео клипом са ових простора Краљево постало познатије у региону чак и од организације Светске групе Дејвис купа током марта прошле године. Да би ово могло да буде тема изненадне конференције потврдили су и неки извори блиски напредњацима, али су све дилеме распршене кад се, опет на друштвеним мрежама, појавила информација пренета из „Блица“ по којој први човек одбора Нове Србије, и градоначелник Краљева, постаје други човек у Градском одбору напредњака. Шушкало се о томе и пре скоро месец дана

МАГАЗИН

10.1.2016.

П

36

када је одлучно демантована ова тврдња, а чини се да је, ако је веровати ономе што емитују локалне телевизије, овом информацијом био затечен и председник Нове Србије Велимир Илић. Изненађење је тим веће што су обојица, а и председник Градског одбора Српске напредне странке, само три дана раније у време новогодишње трке у Мрсаћу, на спрату дома културе у овом месту водили разговоре на непознату тему док су се, постројени поред победничког постоља, тројица првопласираних у главној трци дана смрзавали у ишчекивању да им министар Илић уручи медаље. Колико је све то тачно може само да се нагађа, јер искуство показује да не треба увек веровати ономе што тврде локални политичари. Довољан повод је тврдња градоначелника Краљева Томислава Илића и начелника Рашког управног округа Небојше Симовића пред крај децембра да ће до краја године пронаћи начин за расподелу пет милиона динара из градског буџета намењених медијима. Нажалост то се није догодило као ни много тога другог што је обећано. Колики значај јачању редова пред локалне изборе дају напредњаци види се и по томе да су званичној промоцији новог угледног члана присуствовали потпредседник Извршног одбора странке Дарко Глишић и државни секретар у Министарству одбране Ненад Нерић.

Иако није уобичајено да председник Градског одбора једне партије пређе у другу, чак и ако су коалициони партнери који спроводе исту политику, представнике медија су много више интересовале друге ствари, пре свега зашто су због великих наслага снега градске улице и даље тешко проходне, зашто премијер Србије у широком луку заобилази Краљево, хоће ли напредњаци применити било какве дисциплинске мере према онима који штете њиховом угледу и слично. Председник Градског одбора Српске напредне странке Небојша Симовић подсећа да су напредњаци са Новом Србијом 2012. године започели предизборну кампању засновану на истом програму и циљу да промене Србију. Један од најближих сарадника у то време је био управо Томислав Илић кога су напредњаци половином 2014. године истакли као кандидата за градоначелника Краљева. Преласком Илића у табор напредњака краљевачкој опозицији је из руку избијен озбиљан аргумент као основ за критику најјаче партије везан за уверење да у својим редовима нема довољно доброг кандидата за градоначелника Краљева. Две партије су током скоро четири године заједно радиле на реализацији значајних пројеката у које Симовић убраја урбану регенерацију насеља у Доситејевој улици, обезбеђење средстава за изградњу заштитног бе-

дема у Грдици којим би се трајно решило питање заштите овог подручја од поплава, завршетак радова на мосту преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, завршетак хале спортова, реконструкција зграде Интернистичке болнице, купвина апарата за магнетну резонанцу, организацији бројних спортских и културних дешавања. Период сарадње је Илићу био довољан да препозна како у Српској напредној странци има довољно простора за све који желе да мењају Србију, да се искажу као професионалци. Долазак градоначелника је повод за потврду да међу напредњацима има места за све који желе да нешто ураде и буду препознатљиви по томе. Ма колико је прелазак међу напредњаке у таблоидима окарактерисан као још један прелет Илић свој поступак оцењује жељом да се бар за један степен побољша квалитет живота у Краљеву, а то се може у новом друштву. Уз захвалност напредњацима што су га прихватили, а што је пропраћено бурним аплаузом, Илић потврђује подршку Владе Србије као гаранцију успеха у наредном периоду. Уз похвале новом члану на храброј одлуци потврђена је потреба да се заједничком енергијом и снагом учини што више. Прелазак угледног члана у нови табор оцењен је као још једна потврда политике странке да окупља квалитетне људе како би могли да прате политику коју заступа председник

37

10.1.2016.

МАГАЗИН

38

странке. Много више интересовања медија изазвало је недавно иступање у јавности Милоша Милишића кога Симовић оцењује једним од најистакнутијих чланова Српске напредне странке, а који на дан кад је усвајан буџет града за ову годину није био спреман да уради оно што се од њега очекује. Овај став заснива се на уверењу да заменик шефа одборничке групе мора увек да буде спреман да одговара на питања новинара посебно у случајевима кад се ради о озбиљним темама каква је усвајање буџета. Иако мотиви за иступање које је одјекнуло у негативном контексту нису познати из редова напрењака се наговештава и покретање дисциплинског поступка.

- Ко ради тај и греши, тако да је исти случај био и код Маје Даниловић. Ми ћемо имати исте аршине за све. Код нас постоји награда, а постоји и одговорност. Знам да је овај посао врло тежак, да некад имамо лош дан, да нисмо сконцентрисани, али то не може буде оправдање пред грађанима. Иста или слична судбина очекује и госпођу Мају Даниловић – потврђује председник Градског одбора напредњака. Ни једна ни друга ствар које су обележиле последње обраћање јавности нису уобичајене што је повод за разне шпекулације о постојању фракција у оквиру странке у Краљеву. Повод за такво размишљање су чести иступи за скупштинском говорницом који наговештавају и овакву могућност, али и чињеница да председник странке Александар Вучић упорно избегава долазак у Краљево. Ако се томе дода податак да је Краљево један од ретких већих градова у земљи у коме нема никаквих инвестиција онда је то добар разлог за различита тумачења посебно након изјаве премијера Србије да би руководство града морало да се поправи. Да ли је при томе мислио и на прелазак градоначелника у напредњачке редове требало би врло брзо да потврди време. Подуже излагање потпредседника Извршног одбора није много помогло да се разјасне нејасна питања, па се

стиче утисак да не познаје довољно политичку ситуацију у Краљеву, или не жели да о томе говори. Због тога је изостао одговор на постављена питања, а уместо тога поновљена прича о јединству међу напредњацима, о изборима за председника Градског одбора који су, уз контролу људи са стране, протекли у складу са статутом иако га о томе нико није ништа питао. Можда је разлог томе и констатација да би новопримљени члан странке, који је одмах ускочио на место потпредседника, врло брзо могао да постане и председник Градског одбора.

- Небојша Симовић је поштено у конкуренцији више кандидата победио. Е сад што је неко други можда имао жељу то је ствар његове жеље. Ви имате једну републичку владу, а имате и ову владу како је зову у сенци. Влада која додуше има више министара сад у затвору него што их има у сенци. Њихова је жеља исто да буду влада. Њих не можемо да тумачимо као другу владу, или две владе. Имамо једну коју је народ изабрао. То је влада коју води премијер Александар Вучић, а овде имамо једног председника Српске напредне странке, а то је Небојша Симовић. Да ли код других људи има жеље, а природно је да можда неко има жељу или амбицију, али он то мора кроз органе странке, кроз наш статут, кроз јасну процедуру која је предвиђена, да се неко за нешто кандидује, да испуни, па ако га чланови хоће биће, а ако га чланови неће онда неће бити ни на каквој функцији у странци – објаснио је сликовито Глишић уз подсећање да ће конгрес напредњака 13. фебруара бити прилика да се утврди шта је ко урадио и да се уместо оних који нису добро радили потраже други. Све то је доказ да напредњаци сазревају као странка спремна да призна грешке, да казни своје министре и друге јавне функционере који их праве. Због тога пред конгрес у први план истичу јасно успостаљен систем одговорности као велики искорак у страначком животу. У том смислу у врху странке постоји јасан став по питању обећања која се дају у предиз-

борној кампањи. Више од новог напредњачког система одговорности Краљевчане интересује оно што је обећано у претходном периоду посебно отварање Аеродрома Морава које је за половину претходне године, потом за септембар, затим октобар па крај године ,најављивала министарка саобраћаја и потпредседница Српске напредне странке а здушно подржавали челници странке у Краљеву. Потпредседник Извршног одбора напредњака има друге информације а оне у овом тренутку не изгледају превише ружичасто.

- Постојала је идеја око организовања јединственог предузећа које би окупило све аеродроме у Србији. У једном тренутку се стало са том идејом док се не реши питање приватизације Аеродрома Никола Тесла. Одређен процес у том смислу тече, а у зависности од тога повлачиће се и други кораци. То није прича која стоји, али иде нешто успоренијим корацима док не буде јаснија слика о томе да ли држава може да добије добру цену за Аеродом Никола Тесла. Ствар се помера, можда по мом укусу не довољно брзо, али у месец или два имаћемо динамику да ли је тај пројекат само прича, или може да доживи реализацију у неко блиско време – каже Глишић. Значајнијим за Краљево сматра се реализација пројекта који је потврђен у Министарству привреде, а односи се на инфраструктурно опремање индустријске зоне у Краљеву. Иако је градоначелник Краљева присуствовао састанку на коме је било речи о томе прве информације о пројекту вредном неколико десетина милиона, можда и више, долазе из врха странке. Као и много пута раније и овом приликом је изостао податак о томе на шта се односе десетине милиона, динара, долара, евра или нечег четвртог. Било како било потврђено је како је Краљево сврстано у ред десет градова у којима ће се средствима ресорног министарства реализовати значајни инфраструктурни пројекти. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 10.1.2016.

41

Фото;: М. Радовановић

Без беба у новогодишњој ноћи

СКРОМАН ПОЧЕТАК ГОДИНЕ

МАГАЗИН

10.1.2016.

- Без беба у новогодишњој ноћи и на Божић. – У првих осам дана тридесет беба из Краљева, Врњачке Бање, Новог Пазара и Тутина. – У краљевачком породилишту прошле године рођено 1.580 беба. - Мајкама и ове године ваучери на по 15 хиљада динара, пакетићи за негу пупка бебе, пакети са хигијенским средствима и упутствима за негу, исхрану и вакцинацију детета

42

рви дани сваке године време су кад се политичари по Србији утркују да посете породилишта и уручењем пригодних поклона прворођеним бебама и њиховим мајкама, увек пред телевизијским камерама, потврде да им је повећање наталитета приоритетан задатак. Традиција се годинама уназад наставља и у Краљеву што је четвртог дана ове године било повод да градоначелник Краљева Томислав Илић са сарадницима посети породилиште и срећним мајкама уручи ваучере на по 15 хиљада

П

динара. Судећи према подацима из породилишта ова година је почела неуобичајено скромно јер првог дана није рођена ни једна беба, али су мало оптимизма у борби против беле куге донела следећа два кад су на свет донешена два дечака и две девојчице. Краљевачко породилиште је месецима у назад место на које долазе породиље из Новог Пазара места која гравитирају овом граду па су неколико дана након нове године по једна беба са мајкама кренуле према

овом граду и Тутину. Колики се значај у Краљеву поклања повећању наталитета показује податак да је буџетом за ову годину планирано 60 милиона динара за надокнаду незапосленим мајкама и још 8,5 милиона за трећи покушај вантелесне оплодње. Током претходне године у краљевачком породилишту је рођено 1.580 беба од којих 1.300 из Краљева што потврђује дискретни пораст који се и као такав сматра

тврдио основни циљ локалне самоуправе да доприноси повећању наталитета стварањем бољих услова за живот деци и њиховим родитељима, а том циљу треба да доприносе стално повећање износа који се из буџета издваја за ову сврху. Првих осам дана у краљевачком породилишту, које се сврстава међу најбоље у Србији, рођено је тридесет беба из Краљева, Врњачке Бање, Новог Пазара и Тутина. Услови за привремени боравак у њима стално се побољшавају

а претходне године је објекат опремљен са петнаест нових кревета. Директор Опште болнице др Зоран Мрвић потврђује да је хигијена на високом нивоу а исхрана спроводи према протоколу и препоруци Министарства здравља. Уз све то породиље добијају пакетиће за негу пупка бебе, а захваљујући годишњем уговору са компанијом МБ интернационал и пакете са хигијенским средствима и упутствима за негу, исхрану и вакцинацију детета. Т. Радовановић

Фото: Г. Шљивић

значајним. Очекује се да повећању у наредном периоду допринесе и специфична акција под називом „Колевка је највеће пространство“ која подразумева низ предавања на тему искорењавања беле куге. Ни на Божић ситуација у породилишту није била много боља, али је резултат поправљен наредног дана кад су на свет дошла два дечака и једна девојчица. Уручујући пригодне поклоне њиховим мајкама градоначелник је по-

43

44

МАГАЗИН 10.1.2016.

45

46

МАГАЗИН 10.1.2016.

Европа у мом граду

ДОКЛЕ СМО СТИГЛИ ад је у јуну 1999. године за време немечког председавања Европском унијом отворен Процес стабилизације и придруживања за Западни Балкан Савезна Република Југославија није била укључена у тај процес. У децембру исте године, за време португалског председавања на самиту у Санта Марији отворене су перспективе за чланство земаља Западног Балкана у Европску унију. Само три дана након демократских промена у октобру 2000. године Војислав Коштуница је као председник, у време француског председавања, позван на самит Европске уније у Бијарицу а Савезна Република Југославија приступа Процесу стабилизације и придруживања да би већ на самиту у Загребу следећег месеца први пут званично учествовала у раду. У децембру 2000. године Европска унија на Савезну Републику Југославију примењује Аутономне трговинске мере које су још раније важиле за цео Западни Балкан и укида царину на робу која долази из Југославије. Већ у јулу наредне године, као увод у преговор за Споразум о стабилизацији и придруживању, одржан је први састанак „Консултативне радне групе“

К

која је требало да припреми студију изводљивости за Савезну Републику Југославију да би након „Београдскг споразума“ у фебруару 2003. године након што се претвара у државну заједницу Србија и Црна Гора, постало јасно да СРЈ неће преговарати Споразум о стабилизацији и придруживању. Након што је створена Државна заједница Србија и Црна Гора, и договорено успостављање јединственог тржишта Црне Горе и Србије, на самиту у Солуну је, у јуну 2003. потврђена европска будућност држава Западног Балкана на основу индивидуалног напретка сваке од њих, и усвојен принцип „регате“. Већ у октобру је одржан први састанак „Унапређеног сталног дијалога“ као замена за „Консултативну радну групу“, а почеле су и припреме за студију изводљивости. Средином 2004. године постало је јасно да неће бити успостављено јединствено тржиште Србије и Црне Горе и да због тога она неће моћи као једна страна да преговара економски део Споразума о сарадњи и придруживању, па последњег месеца у години Европска унија усваја приступ „двоструког колосека по коме ће Црна Гора и Србија засебно преговарати

трговински део, а Србија и Црна Гора као држава јединствено преговарати политички део Споразума о стабилизацији и придруживању. У априлу 2005. Србија и Црна Гора добија позитивну оцену о Извештају о спремности за преговоре о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, а 10. октобар исте године означава почетак преговора Европске уније и Србије и Црне Горе о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању који представља прву степеницу ка интеграцији у Унију. Током те године 26. октобра је потписан Уговор о оснивању Регионалне енергетске заједнице југоисточне Европе. Након што су 3. маја 2006. због недовољне сарадње са Хашким трибуналом отказани преговори са Србијом и Црном Гором као јединственом државом Црна Гора је после референдума прогласила независност да би Савет Европске уније усвојио мандат за преговоре о споразумима о визним олакшицама и споразумима о реадмисији са Србијом што се третира као први корак ка укидању виза. До краја 2006. године значајним се сматра потписивање Споразума о слободној трговини

47

10.1.2016.

МАГАЗИН

48

у Југоисточној Европи познатији као ЦЕФТА. Од маја 2006. до јуна наредне године воде се интензивни преговори везани за отказивање преговора са Србијом и Црном Гором као јединственом државом. Представници српске владе и Европске комисије су 16. маја 2007. у Бриселу парафирали Споразуме о визним олакшицама и реадмисији, који ће омогућити да се бесплатно одобравају визе студентима, научницима, пословним људима и још неким категоријама грађана Србије. Након што су 13. јуна, после формирања нове Владе, настављени Преговори о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Србије 18. септембра су потписани Споразум о визним олакшицама и Споразум о ре-

адмисији између Европске заједнице и Републике Србије, а - 7. новембра парафиран Споразум о стабилизацији и придруживању. Кад је 29. априла 2008. потписан Споразум о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Србије престао је да се примењује Прелазни трговински споразум, потписан уз ССП да би 16. октобра Србија донела одлуку да од 1. јануара 2009. године почне једнострану примену Прелазног трговинског споразума. Иако је Србија од првог дана 2009. почела са применом Прелазног трговинског споразума Европска унија је одлуку о томе донела тек 7. децембра исте године након што је седам дана раније ступио на снагу Споразум из Лисабона. Последњи дан новембра остаће запамћен по томе што је Савет Европске уније објавио документ о

визној либерализацији за земље Западног Балкана. Откако је 19. децембра ступио на снагу безвизни режим са Европском унијом грађанима Србије више није потребна виза да би путовали у 25 земаља чланица, као и у три земље које то нису, а део су Шенгенског простора. Пре истека године Србија је 22. децембра поднела захтев за пријем у чланство Европске уније. Иако је примена Прелазног трговинског споразуме 1. јануара 2010. ушла у другу годину, чиме су Европска унија и Србија ушле у правно регулисане односе, Споразум је ступио на снагу тек 1. фебруара. Европска унија је 14. јуна донела одлуку о почетку ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању да би 25. октобра Савет министара спољних послова земаља чланица донео одлуку да Европској комисији проследи на

разматрање кандидатуру Србије за чланство у Унији. Двадесет четврти дан новембра остаће запамћен по томе што је Европски комесар за проширење, Штефан Филе, уручио председнику Владе Србије Мирку Цветковићу Упитник Европске комисије упућен Републици Србији ради припреме мишљења о захтеву за чланство, чије је попуњавање један од услова за стицање статуса кандидата за чланство у Европској унији. Након што је 19. јануара 2011. Европски парламент у Стразбуру ратификовао Споразум о стабилизацији и придруживању председник Владе Србије, Мирко Цветковић је последњег дана у месецу европском комесару за проширење Штефану Филеу предао Одговоре на Упитник Европске комисије упућен Србији ради припреме мишљења о захтеву за чланство

у Европској унији. Србија је 22. априла послала последњи сет Одговора на додатна питања да би 12. октобра Европска комисија у мишљењу о кандидатури Србије препоручила да јој се додели статус кандидата за чланство у Европској унији, те да се преговори о чланству отворе чим Србија оствари напредак у дијалогу са Приштином. Европски савет је тек 1. марта 2012. донео одлуку да Србији додели статус кандидата за чланство у Европској унији, а 19. априла 2013. европски парламент усвојио резолуцију о напретку Србије да би Европска комисија три дана касније препоручила да се отворе преговори о приступању са Србијом. Европски лидери су на Видовдан у Бриселу одлучили да преговори са Србијом о приступању Европској унији почну најкасније у јануару, 22. јула

ступа на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању, а ван снаге бива стављен Прелазни трговински споразум. Првог дана септембра потврђено је да Европска унија завршава процес ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању. Као што је раније најављено 21. јануара 2014. у Бриселу је одржана прва међувладина конференција између Србије и Европске уније, чиме је означен почетак приступних преговора на политичком нивоу. Друга међувладина конференција између Србије и Европске уније одржана је у Бриселу 14. децембра 2015. кад су отворена два од 35 преговарачких поглавља, Поглавље 32 о финансијском надзору и Поглавље 35 о нормализацији односа Београда и Приштине. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 10.1.2016.

51

Фото;: М. Радовановић

10.1.2016.

МАГАЗИН

52

Предраг Стојановић

Петнаест година од демократских промена: Предраг Стојановић (2)

ЧЕТВРТИ НА ЛИСТИ СЛОБОДНИХ ГРАДОВА - У време кад се формирала Коалиција Заједно у Демократској странци Србије још није постојао консензус око предлога Предрага Стојановића о заједничком наступу упркос чињеници да су га подржавали сви одбори из унутрашњости. - Демократска странка Србије је на републичке изборе изашла самостално, и доживела потпуни фијаско, на савезне у коалицији, и освојила два посланичка мандата, а одборима широм земље препуштено да одлуку о начину изласка на локалне изборе донесу сами. - Споменик у центру града је месецима био место свакодневних окупљања и симбол отпора према онима који су се дрзнули да лажирају резултате избора ако је Демократска странка Србије на изборима обезбедила седам места у Народној скупштини њен лидер Војислав Коштуница се није превише појављивао у парламенту, а истакнута места заузимали су браћа Мирко и Драшко Петровић. И док опозиција, међу којом је најагресивнији Српски покрет обнове, заступа

И

радикалнији наступ на политичкој сцени политика Демократске странке Србије се, као господска, издваја од осталих што постаје сумњиво и некима од њених чланова, међу њима и Предрагу Стојановићу. Локомотива свих промена у Краљеву био је Српски покрет обнове, тек који корак иза је Демократска странка,

а потом сви остали. Ма колико су се у таквој ситуацији челници Српског покрета обнове сматрали тешким за преговоре показали су се као чврсти политички партнери и добри савезници за које се знало да ће испоштовати све што је договорено. Власт у граду су и даље чврсто држали социјалисти, а све препознат

53

МАГАЗИН

10.1.2016.

љивији представници опозиције добијали тек по коју прилику да се појаве у некој од телевизијских емисија. После Миомира Вукићевића место председника Скупштине општине је заузео Мирослав Карапанџић коме партијски другови никад неће опростити поступак који се у опозиционим круговима оцењује најпаметнијом ствари у животу, уједно највећом политичком грешком. Састојала се у томе што је дозволио да Српски покрет обнове дочека лидера Вука Драшковића на великом скупу у општинској згради. Након овог ексцеса брзо је смењен, а на његово место постављен др Мирољуб Јовановић. Некако у то време долази до поларизације у редовима Демократске странке Србије и првих сукоба између Предрага Стојановића и председника Војислава Коштунице који се сматра кривим за све што ће се касније догађати са Србијом.

- Он је амерички човек који је још 1995. у Будимпешти добио паре да почне да упропашћује Србију. У то време су се догодиле 23 спорне приватизације, нико не сме реч да му каже, и сви га по-

54

кривају. Смедеревску железару смо могли да продамо Американцима за 26 милиона долара, а нисмо, да би је после годину дана дали за долар – каже Стојановић. У време кад се пред нове изборе формирала Коалиција Заједно у Демократској странци Србије још није постојао консензус око предлога Предрага Стојановића о заједничком наступу упркос чињеници да су га подржавали сви одбори из унутрашњости. Дилема је разрешена на седници Главног одбора кад је донета одлука да странка на изборима за републички парламент наступи самостално. И поред противљења великог броја локалних одбора одлучујућа је била одлука председника странке Војислава Коштунице. Прилика за оштру размену мишљења, са елементима жестоке свађе, пружила се на састанку регионалног одбора у Крагујевцу где је кулминирао сукоб између председника странке и уваженог професора права. Трајала је скоро четири и по сата у присуству великог броја новинара док је Мирко Петро-

вић као модератор покушавао да смири ситуацију. У настојању да, и поред тешких речи и веома озбиљних квалификација са негативном конотацијом, остане пристојан Стојановић је био принуђен да сачека коначну одлуку на поновљеном састанку Главног одбора на коме су донете и за то време чудне одлуке. Демократска странка Србије је на републичке изборе изашла самостално, и доживела потпуни фијаско, на савезне у коалицији, и освојила два посланичка мандата, а одборима широм земље препуштено да одлуку о начину изласка на локалне изборе донесу сами. Иако није био спреман да призна грешку Коштуница је, захваљујући иницијативи Предрага Стојановића, уз Владету Јанковића обезбедио место у Савезној скупштини, а Демократска странка Србије сачувала статус парламентарне. Незадовољни резултатима избора за које се сматрало да су покрадени пред крај 1996. године

почињу масовни протести широм Србије. Први су, каже Стојановић, почели у Краљеву.

- Враћам се из Крагујевца са наставе и испред зграде Скупштине општине видим гомилу људи. У то време још није било мобилних телефона, а пошто нисам знао о чему се ради приђем да се распитам. Са леве стране видим једну опасну милитантну групу припадника Српског покрета обнове са којима се не би шалила ни жандармерија, а камоли неко други. У средини и са десне стране нормални људи, а општинска зграда пуна полиције да се све плави. Зову ме да смирим ове агресивиније иако може да их смири једино Миломир Шљивић који је за њих био велики ауторитет – прича Стојановић. Атмосфера је била наелектрисана до усијања, па се јавио страх да би неко могао бити ухапшен и пре него почну већи протести. Наговештај да из општинске зграде излази неко за кога се везује крађа

на изборима био је довољан повод да група милитантнијих крене за њим. Неорганизовану масу незадовољних никад није било лако обуздати, посебно не у ситуацији кад још није постојао никакав план, а ни договор опозиционих првака око даљих активности. И поред тога група се упутила ка споменику у центру града који ће током три наредна месеца бити место свакодневних окупљања и симбол отпора према онима који су се дрзнули да лажирају резултате избора. Прве вечери пред њима су били председница Општинског одбора Демократске странке Светлана Станић и Предраг Стојановић. Договор опозиционих првака након што им се придружио Шљивић обавезивао је све да се већ наредног дана поново окупе на истом месту. Војислав Коштуница није подржавао овакав вид испољавања незадовољства, па је врло брзо из странке искључио оне који су се придружили протестима. Одређен број чланова је самоиницијативно напустио Демократску странку Србије, а резултат неслагања

био распуштање Општинског одбора у Краљеву. Опозициони прваци су и пре тога постигли договор да председник Скупштине општине буде члан Српског покрета обнове, потпредседник из Демократске странке Србије, а председник Извршног одбора из Демократске странке. Телеграм којим се потврђује да је распуштен Општинки одбор ДСС и да је, до избора новог, за повереника постављен др Љубиша Јовашевић изненадио је највећи број чланова. Они упорнији нису се много обазирали на то па, је странку на потписивању коалиционог споразума са осталим опозиционарима заступао Зоран Карајичић.

- Лепо смо сарађивали и били врло коректни и поштени једни према другима иако се никад нисмо волели. Српски покрет обнове је имао снагу, али је то била сирова снага коју никад није искористио, а најдрагоценији човек коалиције био Драгојло Бажалац, најбољи директор кога је Краљево икада имало, али не и толики политичар. Српски покрет обнове је за председника Скупшти-

55

10.1.2016.

МАГАЗИН

56

не предложио Стаменка Чолаковића, али га није хтела ни Демократска странка ни мој одбор, па је Шљивић морао да роди кандидата који ће нама да се свиди. Нешто тако није могао да одлучи сам, па су утицаја имали Вук и Даница Драшковић, а ми нисмо морали да питамо Коштуницу јер нас је већ распустио. Кад се знало да Стаменко не може да прође појавио се Радослав Јовић што нама није сметало. Миша Сретовић је дошао за председника Извршног одбора, али је врло брзо одлучио да је боље да остане у Електродистрибуцији, па је на ово место дошао Звонко Обрадовић. Секретар Скупштине је кратко време био Славиша Војиновић после кога долази Владимир Илић. Имали смо тесну већину од 36 одборника, али нам се врло брзо придружио члан Српске радикалне странке Александар Левајац тако данас је било 37 – прича Стојановић. Изненадно освајање власти донекле је замаглило слику стварног стања у граду, а Стојановић после две деценије признаје да је мало ко, сем можда Бажалац, био свестан тежине ситуације у којој се нашла нова власт посебно након сазнања да су све полуге у републици и даље чврсто држали социјалисти. Највећи део пара од пореза и даље је ишао према Београду одакле се део са великим закашњењем врћао у градски буџет. Ма колико да су бројне идеје новог руководства биле квалитетне реализацију су увек ограничавала средства која долазе из републике. Идеја да се заврши реконструкција болнице, комплетира Дијагностички блок и Институт за мајку и дете требало је да се реализује делом и из средстава доприноса који се издвајао на територији општина Краљево, Врњачка Бања и Рашка. Социјалисти нису били спремни да подрже идеје оних који су их поразили на изборима па су значајна средства, а помиње се цифра од 4,5 милиона марака, завршила на рачуну Републичког завода за здравствено осигурање.

- Ми смо били боранија и није хтео

нико са нама да разговара. Миле Корићанац је нешто покушавао, преко Југословенске левице је хтео да нам помогне и Драган Чичић али то није ишло, а једино разумним се показао Зоран Вукадиновић који је био спреман да ради за град. Било је ту и тамо још по којег као што су били Чичић и Зоран Бојанић. Било нам је битно да имамо медије, али и јесмо и нисмо волели да преузимамо. Сва три медија су била под истом капом, запослени су били на нашој страни, али је и међу њима било неслоге коју нисмо могли да решимо. Српски покрет обнове је са својим кадром преузео Ибарске новости, али то није дуго трајало јер ништа не траје дуго ни у озбиљнијим од Ибарских новости. Ишло је прилично траљаво, и куповало колико се могло, иако смо пре Ниша били четврти на листи слободних градова. Имао сам задовољство да шеф одборничке групе социјалиста буде Бу-

Посета патријарха Павла - Први парастос стрељанима у лагеру одржан је октобра 1942. године. Након ослобођења земље изостали су парастоси све до 1997. године кад је у Спомен парк дошао патријарх Павле. Још кад смо положили заклетву у скупштини сматрао сам да треба учинити нешто за људе који леже тамо, јер по њиховим костима газе коњи. Патријарх Павле је 14. октобра у Пећкој патријаршији служио Покров пресвете Богородице. Након бденија је дошао у Краљево и одржао парастос, па отишао у Београд да сачека украјинског митрополита. Тад су нам у вагону поред Спомен парка гости били седам амбасадора, а немачки је први пут положио цвеће и одао пошту стрељанима – каже Стојановић.

димир Ерац, а међу радикалима Војислав Јанићијевић Јанез. На 14. седници смо видели да су социјалисти самлевени, и да су били готови, иако смо имали тесну већину, па сам дозвољавао да говори ко хоће макар дошао и са улице. Било је и у оквиру коалиције повуци-потегни, задовољства и незадовољства, али смо на седницама скупштине били кремен камен, а да није било 11 одборника Југословенске левице социјалисти би били минорна странка – каже Стојановић. Пред почетак бомбардовања у марту 1999. године на територији Краљева је било свих јединица војске сем морнарице. Можда је и то било повод да на простор општине буде испаљено 463 ракетна пројектила и знатно већи број бомби различите разорне моћи. Мобилисано је неколико хиљада Краљевчана који су упућени на простор Косова и Метохије, а кад су у град почели да стижу први ковчези са страдалима незахвална улога да о томе обавештавају породице, у одсусутву војних команданата, припала је општинским челницима. Велико изненађење за све у коалицији било је сазнање да је Радослав Јовић поднео оставку на место председника Скупштине општине са образложењем да су најближи сарадници малтене криминалци. Силом прилика улога председавајућег је, до избора новог председника, почетком јесени 1999. године припала дотадашњем потпредседнику Предрагу Стојановићу. Иако је по коалиционом споразуму место председника припадало Српском покрету обнове већ је почело да се говорка како је око на њега бацио Стојановић посебно након што је из редова СПО наговештено да је њихов кандидат Младомир Новаковић који је на крају изабран са једним уздржаним гласом. Био је то глас Предрага Стојановића. Кратак период његовог председниковања запамћен је по посети породилишту првих дана 2000. године где је отишао са возачем. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 10.1.2016.

59

До грађевинске дозволе у Србији само путем компјутера

МАГАЗИН

10.1.2016.

ДО ДОЗВОЛЕ Б

60

- Од почетка године прибављање грађевинске дозволе у Србији обављаће се искључиво електронским путем, без одласка на шалтере локалних самоуправа или било које друге институције. - Нов начин издавања грађевинских дозвола сматра се великим кораком за унапређење пословног амбијента у Србији, па се оправдано очекује искорењење корупције у издавању дозвола, јер више нема контакта са службеницима на шалтерима. - Порталу за електронско подношење захтева за градњу може да се приступи преко сајтова Агенције за привредне регистре, Министарства грађевинарства и локалних самоуправа, као и сајта www.gradjevinskedozvole.rs а представљању централног информационог система за електронску обједињену процедуру, о чијем ће раду бринути Агенција за привредне регистре, саопштено је да ће се прибављање грађевинске дозволе у Србији од почетка ове године

Н

обављати искључиво електронским путем, без одласка на шалтере локалних самоуправа или било које друге институције. Грађани и привредници ће систему за издавање дозвола моћи да приступе путем компјутера односно Портала за електронско подношење

захтева за градњу. Централна евиденција обједињене процедуре повезаће 582 институције надлежне за издавање дозвола и успоставити њихову директну комуникацију што ће представљати велику промену у ефикасности, транспарентности и одговорности

БЕЗ КОРУПЦИЈЕ

у раду органа. Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, која је заједно с извршном директорком Националне алијансе за локални економски развој Виолетом Јовановић и директором Агенције за привредне регистре Звонком Обрадовићем озваничила почетак рада новог система, потврдила је да се већ првог дана примене електронске процедуре у систем пријавило око 40 привредника који желе да добију грађевинску дозволу. Нов начин издавања грађевинских дозвола сматра се великим кораком за унапређење пословног амбијента у Србији, па се оправдано очекује искорењење корупције у издавању дозвола, јер више нема контакта са службеницима на шалтерима. Електронска комуникација омогућиће да се на серверима у Агенције за привредне регистре бележе подаци о сваком појединачном захтеву за грађевинску дозволу, подаци о подно-

сиоцу захтева, парцели на којој се гради, намени, величини и вредности објекта, као и да се складиште сва документа која су поднета и издата током процедуре, а база тих података биће јединствена и јавно доступна. Посебно важним сматра се што ће Централни информациони систем за електронску обједињену процедуру памтити сваки корак током процедуре и датуме када су започети конкретни поступци. Подносиоци захтева ће у сваком тренутку моћи ће да прате ток решавања, а електронско потписивање онемогућиће неовлашћено манипулисање документацијом док ће систем упозоравати на истицање рокова за обраду захтева. Осим што је закон предвидео да у свакој локалној самоуправи постоји особа која ће надзирати спровођење процедуре, захваљујући Централном информационом систему за електронску обједињену процедуру и Агенција за привредне регистре ће пратити и надзирати рад

службеника и поштовање рокова за поступање. Порталу за електронско подношење захтева за градњу може да се приступи преко сајтова Агенције за привредне регистре, Министарства грађевинарства и локалних самоуправа, као и сајта www.gradjevinskedozvole.rs, где су постављена сва упутства и прописи битни за успешан пролазак кроз обједињену процедуру. На располагању је и Позивни центар у Националној алијанси за локални економски развој на бројевима 011/4043190, 4043191 и 4043192. Партнери Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на увођењу система електронских грађевинских дозвола су НАЛЕД, УСАИД Пројекат за боље услове пословање и ГИЗ Отворени регионални фонд за модернизацију општинских услуга који подржавају владе Немачке и Швајцарске. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 10.1.2016.

63

Фото;: М. Радовановић

Књига генерала Небојше Павковића

МАГАЗИН

10.1.2016.

МИРИС СМРТИ И БАРУТА...

64

Фото: М. Радовановић

- Све лоше што се дешавало у прошлости мање зло од магле која се надвија над историјом. – Књига генерала Небојше Павковића није ни роман ни уметничко виђење појединца, већ студија заснована на документима Владе Савезне Републике Југославије, Врховног савета одбране и председника Слободана Милошевића који је 1988. године формирао Међуресорски штаб за борбу против тероризма. - Иако током 1998. године формално правно на простору Косова и Метохије није било рата сукоб је био суштински рат у најтежем облику на привремено запоседнутој територији. - Завијен обландом патриотизма и високим функцијама у командном ланцу војске суптилним и тешко препознатљивим методама врши се опструкција борбе на првом фронту и команданту Приштинског корпуса отежава спровођење одлука у борби против терориста. - Непобитним чињеницама аутор потврђује како му је било теже да се бори са опструкцијом начелника Генералштаба, начелника Управе безбедности и командантом Треће армије него са терористичком војском Косова

65

акон што је у Хашком трибуналу правоснажно осуђен на 22 године затвора генерал Небојша Павковић се налази на одслужењу казне у Финској. Током боравка у Хагу након 2005. године написао је књигу Мирис смрти и барута над Косовом и Метохијом 1998. године која се у стручној јавности оцењује као маестрално новије српске историје зато што доноси низ историјских чињеница. О књизи су пред Краљевчанима сведочили бивши потпредседник Савезне владе Никола Шаиновић, начелник Штаба Треће армије, а затим командант Прве армије, генерал пуковник Миодраг Симић, командант 549. моторизоване бригаде из Призрена генерал Божидар Делић, командант 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО у реону Ђаковица генерал Милош Ђоша, помоћник команданта корпуса за организацијско мобилизацијске и персоналне послове пуковник Милутин Филиповић и командант одбране реона Кошара пуковник Љубинко Ђурковић. Небојша Павковић је у књизи, поред описа догађаја, оцена геополитичке, безбедносне, одбрамбене, спољнополитичке ситуације и оружане борбе против терориста, приложио бројна документа, записнике са историјских седница, заповести, одлуке, борбене карте, извештаје и многа друга због чега је ово дело мање књига сећања и личних импресија, а више историјски документ о свему што се дешавало на простору Косова и Метохије током 1998. године.. Књига се сматра својеврсном научном студијом која има вредност и због тога што ју је написао командант, војник са врха пирамиде, који објективно зна највише и сходно томе сноси највећу одговорост. Када се Србија деведесетих година прошлог века супростављала тероризму на простору јужне порајине многи су борбу посматрали са скепсом и предрасудама заснованим на дезинформацијама због чега је долазило до негативног одјека у јавности. Време је показало да је остварен историјски резултат након што је доказано да се те-

МАГАЗИН

10.1.2016.

Н

66

роризам може сламати и у веома тешким условима, а значајну новину у третирању тероризма који прераста у оружану побуну унео је Небојша Павковић са генералом Лазаревићем. Иако свуда у свету тероризам користи исту тактику и методологију то је облик испољавања који се најтеже слама без обзира да ли је реч о органима унутрашњег реда, тајним и другим службама, другим државним органима и на крају војске. У борби против тероризма нема класичне линије фронта, ни јасног разграничења ко је где и на којој страни, што је генерал Павковић описао на 600 страна књиге. Генерал Небојша Павковић је један од пионира борбе против тероризма који је са својим тимом доказао да се и против њега може наћи адекватан лек. Најбољи доказ је током 1998. године разбијена терористичка војска, дезорганизована и неспособна да битније угрози не само легалну војску, него ни српски народ и државне институције на подручју Косова и Метохије. До њене постепене ревитализације дошло је захваљујући НАТО силама и Вилијему Вокеру чиме су створени услови за нелегалну оружану агресију. У иоле повољној спољнополитичкој ситуацији, ако такве снаге немају подршку која излази из оквира међународног права, борба даје позитивне резултате. Најбољи доказ је Хашки трибунал који у 1998. години није могао да нађе ништа због чега би теретио војни држави и полицијски врх. Аутор је у књизи указао на сложену спону између структуре политичког живота у Србији тог тренутка, међунароног утицаја, унутардржавних и војних односа, а први пут се појављују записници са састанака код Слободана Милошевића који потврђују шта је и како одлучивано, шта је ко рекао и какве су процене, а кроз документе се види брига да борба против тероризма не нанесе штету цивилном становништву. Та брига доминира кроз цео текст не као субјективна жеља него елеменат одлука о којима говори, документује чињеницама из аутентичног

времена и копијама војних карата о акцијама изведеним 1998. године. На не тако давној промоцији књиге у Краљеву бивши потпредседник Савезне владе Никола Шаиновић је потврдио како је све лоше што се дешавало у прошлости мање зло од магле која се надвија над историјом. То је повод за жељу да и сам допринесе разумевању књиге која није ни роман ни уметничко виђење појединца, већ студија заснована на документима Владе Савезне Републике Југославије, Врховног савета одбране и председника Слободана Милошевића који је 1988. године формирао Међуресорски штаб за борбу против тероризма. Документа објављена у Павковићевој књизи до сада нису публикована, а у значајној мери доприносе да се схвати шта се на простору Косова и Метохије дешавало деведесетих година прошлог века.

- Павковић је показао како расте криза у држави до неопходности да се употреби војска у сузбијању тероризма и даје сложен и озбиљан одговор на флоскулу која се често употребљава како се Милошевић определио за рат. Он чињенично објашњава како је тероризам нарастао гуран споља на наш простор и како је рат угуран на наше главе. Аутор је показао унутардржавне односе, односе унутар војне хијерархије, односе различитих безбедносних структура и улогу цивилних структура у различитим периодима кризе. Показао је различите процене војног врха, генерала Перишића и његових сарадника, и ситуације на терену, а компетентан је јер говори документима из тог времена. Један од кључних докумената сведочи да Павковић као командант корпуса пише надређеној команди Треће армије, по тој линији и Генералштабу и каже, поштована господо ви не предузимате оно што је ваша дужност. То је писмо команданта коме прети да држава пада док је он на командној дужности, па каже како то неће да дозволи. То значи да се не ради само о личној војничкој храбрости, него о државничком и инетелектуалном чину унутар регуларног војног система.

67

10.1.2016.

МАГАЗИН

68

Војне карте показују како су изведене акције против тероризма. Овде се види да је свака од акција предузетих 1998. имала за циљ да се окружи терористичка група и да се иде кружно према средини да би се она блокирала и уништила. Из тога се види да циљ није цивилно становништво него конкретна група која пружа отпор, а најтужнији доказ су жртве које имају војска и полиција. Павковић пише како командант на информације из цивилних и других државних структура ,да се на одређеним тачкама гомила толико албанског цивилног становиштва па прети несрећа и цивилне жрве, мења одлуке у вишем хуманом интересу па чак и одустаје од делова одлуке да би сачувао цивиле – објашњава Шаиновић. Поред тога што је ратни дневник књига је и оштра критика понашања најодговорнијих у војном ланцу командовања што потврђујем ноштво објављених докумената. Иако током 1998. године формално правно на простору Косова и Метохије није било рата сукоб је био суштински рат у најтежем облику на привремено запоседнутој територији. Аутор прецизно по месту, времену ангажованим снагама, реализованом циљу, проблемима који су се дешавали у току операција, прати дешавања са своје осматрачнице и објашњава проблеме са припадницима МУП, а посебно значајном сматра се чињеница да је водио борбу на два фронта. Један је против јасно дефинисане и препознатљиве терористичке војске и други, много тежи, завијен обландом патриотизма и високим функцијама у командном ланцу војске одакле се суптилним и тешко препознатљивим методама врши опструкција борбе на првом фронту и команданту Приштинског корпуса отежава спровођење одлука у борби против терориста. Аутор је те појединце у врху ланца командовања назвао издајницима и каријеристима.

- Ту би се могао прикључити и командант Треће армије о чему на имплицитан начин говори аутор кад каже да је понекад знао да се понаша у

складу са правилима војних прописа. Прави командант није смео себи да дозволи да командант корпуса иде код врховног команданта и образалаже одлуку за борбу са терористима. Прави командант морао је то сам да уради, код врховног команданта образложи одлуку и на основу тога изда заповест Приштинском корпусу. Командант армије је у току марта 1998. године од својих сарадника упозорен на фортификацијско уређење терористичке војске Косова у реону Коморана и пресецање комуникације Приштина-Пећ. То је био зачетак војничког организовања на простору за извођење терористичких акција. Сви нивои изнад Приштинског корпуса вадили су се да немају овлашћење и да није проглашено ванредно стање па не могу да употребе војску. У Правилу службе кога је потписао Зоран Лилић пише да је најнижи ниво командовања командант армије који може да употреби војску за обезбеђивање проходности комуникација. Мора се обезбедити неколико километара лево и десно да бисте обезбедили проходност те комуникације, а како су виши нивои спречавали да се то уради то је опструкција појединаца из војног врха. Несхватљиво је да се код врховног команданта сви сложе са проценом и предлозима команданта Приштинског корпуса, а сутрадан супротним наређењем такву одлуку оспоравају или разводњавају. Овим Павковића доводе у ситуацију да не зна кога да слуша, да ли су нивои изнад њега разумели одлуку председника и да ли су сви у ланцу командовања истински опредељени за разбијање терористичке војске Косова. Касно смо се укључили у разбијање терористичке војске Косова, јер се морало енергичније реговати у њеном појавном облику. Уместо тога појединци из војног врха се надмудрују и уцењују председника државе и врховног команданта да прогласи једно од ванредних стања у неповољним међународним околностима – објашњава Шаиновић. Аутор се у књизи пита ко је одговоран што је терористичка војска у једном тренутку овладала са око 50 посто

територије Косова и Метохије. Иако су Генералштаб и командант Треће армије, како се тада говорило, сумњали да самовоља генерала Павковића служи како би се доказао као одличан командант нико није делегирао групу врсних официра да на лицу места прате ситуацију и сходно томе известе начелника. Све наводи на закључак да је истина била другачија и да се требало супроставити непријатељу. Посебно значајним чине се поједини наслови у књизи који сами по себи говоре много. Људи гину, команда ћути. Војници узалуд гину. Ривалство браће по оружју. Перишић игнорише опасност. Манипулације истином. Неко се поиграва судбином мојих војника. Осећам се немоћним. Чудна наређења ми долазе свакодневно... Непобитним чињеницама аутор потврђује како му је било теже да се бори са опструкцијом начелника Генералштаба, начелника Управе безбедности и командантом Треће армије него са терористичком војском Косова. Међу онима који подржавају ставове аутора преовладава уверење да би у случају правовременог почетка антитерористичке операције и уништавањем њихових штабова знатно били смањени војни губици, а добијањем на времену избегнута опасност да се на леђа натоваре спонзори терористичке војске Косова. На елементе издаје која се врши у дужем временском периоду, и суптилним методама да се не може брзо и лако препознати, указују писма и платформе коју је под шифром Континентал начелник Управе безбедности имао са управом америчке обавештајне службе. За платформу о сарадњи са обавештајном службом Сједињених Америчких Држава, која документује наводе аутора о опструкцији појединаца из војног дела врховне команде од начелника Генералштаба до команданта армије, није знао нико изнад начелника Генералштаба. Нису знали председник државе, Врховни савет одбране, ни Влада. Знала су само неколико лица, обрађивач, начелник Управе безбедности, његов заменик,

Момчило Перишић, начелник Обавештајно безбедносног школског центра у Панчеву, један неименовани заставник и жена преводиалц. Књига се оцењује и као својеврстан уџбеник о томе како истински патриота брани своју земљу, а Павковић све који су то спречавали назива издајницимма који ће завршити на сметлишту историје. Аутор се не устручава да каже како је књига својеврсна кривична пријава, јер злочини издаје не застаревају. Т. Радовановић

Никола Шаиновић

69

70

МАГАЗИН 10.1.2016.

71

МАГАЗИН

10.1.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

72

Џој Џој је импресивна прича о четири генерације, а приказује жену на челу породице, која је основала пословну империју. Издаја, превара, губитак невиности и ожиљци од љубави, подижу тензију у изузетно емотивној и људској комедији о управљању породицом и послом који не трпи грешке. Савезници постају непријатељи и непријатељи пријатељи, унутар и ван породице, док унутрашњи живот и машта носе Џој кроз олују правог живота. Поред Џенифер Лоренс, у филму глуме Роберт де Ниро, Бередли Купер,

Едгар Рамирез, Изабела Роселини, Дајан Лад и Вирџинија Медсен. Као и претходни филмови Дејвида О. Расела, Џој обрађује причу о породици, оданости и љубави. Инспирисан истинитом причом, овај нам филм доноси приказ емотивног, животног путовања жене која је чврсто одлучна у намери да на окупу одржи своју ексцентричну, дисфункционалну породицу- упркос свим, наизглед непремостивим, разликама. Вођена властитом генијалношћу и жељом за остварењем животнога сна, Џој успева у свом науму и постаје оснивачица царства вредног милијарде

долара, трансформишући властити живот, али и животе чланова њене породице. Филм се приказује у пројекцијама које почињу од 19 сати а за улазницу је довољно одвојити 250 динара.

Упс, оде Ноа! „Упс, оде Ноа!“ је класична прича о безвременској Ноиној арци. Ово је прича о животињама које нису доспеле на арку међу којима су и свитодомци, грифони и самопири– изгледом необичне и симпатичне животиње за које нико никад није чуо јер

досад нису постојале. Ближио се крај света и постојала је опасност да поплаве униште сва бића на планети. У Ноину арку редом су се укрцале све врсте животиња, од највеће до најмање. Неспретни свитодомац Дадо и његов син Фриц ушли су у арку уз помоћ грифонки Ванде и њене ћерке Лоле. У тренутку када се Ноина арка отиснула, Лола и Фриц су се несретним случајем нашли изван ње. За те две животињице то је био почетак авантуре у којој су стекли нове пријатеље, упадали у невоље и сусретали разне необичне животиње док су покушавали да се спасу. На самом

крају открили су да је понекад потребно суочити се с крајем света како би се пронашло место у њему! Филм се приказује од 17,30 а улазница кошта 250 динара.

Подлих осам Три године након свог последњег филма „Одбегли Ђанго“, који је наишао на одличан пријем како код критичара тако и код филмске публике, нови Тарантинов филм „Подлих осам“ има све предиспозиције да учини исто. У осмом по реду Тарантиновом филму могу се видети, као што се и

очекује од овог редитеља, крупне калибре по питању оружја и глумаца, опаке реплике, пуно проливене крви и велика навала тестостерона. Радња је смештена десетак година након Грађанског рата и прати догодовштине Маркуса Ворена, бившег војника Уније и ловца на главе блокираног снежном олујом у малом градићу у Колораду. У занимљивој вожњи се игром случаја упознаје са Раселовим ликом Џоном Рутом који превози затвореницу Деизи и још петоро који ће заокружити „осам“ из наслова филма. Филм се приказује до 13. јанура од 21,30 по цени улазнице од 250 динара.

73

74

МАГАЗИН 10.1.2016.

75

Фото;: М. Радовановић

10.1.2016.

МАГАЗИН

76

Пола века Завода за заштиту споменика културе (2)

У СЛУЖБИ ГЕНЕРАЦ

д 1978. године просторије краљевачког Завода за заштиту споменика културе смештене су у Улици цара Лазара број 24 у Краљеву у објекат познат под називом Швапчића кућа, један од најрепрезентативнијих у граду као споменик културе проглашен за непокретно културно добро. Решење о утврђивању објекта Швапчића куће, подигнутог почетком двадесетог века у класицистичком стилу, за непокретно културно добро-споменик културе донео је последњег дана 1976.

О

године Завод за заштиту споменика културе Краљево. Заменик директора Завода магистар Катарина Грујовић Брковић прелазак у нове просторије оцењује прекретницом у раду значајне установе која основну делатност обавља на простору Рашког, Расинског, Моравичког и Златиборског округа на територији 25 општина, Александровац, Ариље, Бајина Башта, Брус, Варварин, Врњачка Бања, Горњи Милановац, Ивањица, Косјерић, Краљево, Круше-

вац, Лучани, Нова Варош, Нови Пазар, Прибој, Пријепоље, Пожега, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин, Ћићевац, Ужице, Чајетина, Чачак. Кућа је од некадашњих власника откупљена средствима која је највећим делом обезбедила Републичка заједница за културу, а након што је осамдесетих година прошлог века адаптирана створен је адекватан простор за несметано одвијање основне делатности. У власништву Завода је и друга зграда зидана деведесетих го-

дина у којој се један део издаје у закуп, а други користи као канцеларијски простор. До појаве нових технологија, и могућности дигитализације којом се смањује простор за чување, током првих деценија рада прикупљена је знатна количина различите документације о објектима под контролом Завода. Највећи део документације, од оснивања до последње деценије минулог века, и даље је у папирној форми што захтева знатан простор за чување.

У краљевачком Заводу је тренутно запослено 25 стручњака различитог профила од којих је највећи број њих унутрашњом систематизацијом подељено у два одељења. Одељење за документацију, истраживање и валоризацију културног наслеђа чине етнолог, археолог, историчар и историчар уметности док је друго, Одељење за техничку заштиту архитектонско одељење састављено од архитеката који спроводе конзерваторске радове или воде надзор уколико су они пове-

рени неком другом. Као и све сличне установе опслужују их општа служба, рачуноводство и правник. Почетак новог миленијума створио је велике проблеме свим сличним установама у Србији након што се одлуком ресорног министарства од 1. јануара 2003. године прешло на нов начин финансирања.

- То је пореметило рад свих завода у Србији сем републичког, јер смо сви прешли на финансирање из буџета локалних самоуправа. До тада смо сред-

Фото: М. Радовановић

ЦИЈА КОЈЕ ДОЛАЗЕ

77

10.1.2016.

МАГАЗИН

78

ства за редовну делатност и обилазак културног наслеђа добијали из државног буџета, а од тада нам је то ускраћено. Финансирање ни до данас није потпуно дефинисано, јер нам локална самоуправа обезбеђује средства за плате и материјалне трошкове а код Министарства културе и информисања конкуришемо за пројекте. Од преласка на нов начин финансирања сви заводи у земљи имају проблем како да обезбеде плате, а да се ускладе свакодневне обавезе, јер нас финансира оштина у којој нам је седиште, док се радови изводе на територији више других – објашњава заменица директора. Финансирање завода за заштиту споменика културе пред локалне самоуправе на чијој територији имају седишта често поставља питање оправданости издвајања значајних средстава ако се зна да већи део активности обављају на простору других општина. Иако су заводи на простору целе Србије настојали да се прилагоде новом начину финансирања и рада и даље постоје бројни проблеми и поред повремених потврда о заинтересованости и других да учествују у финансирању. Годинама уназад из ресорног министарства стижу обећања

да би већ од почетка наредне могло да се пређе на систем финансирања из државног буџета, али значајнијих помака унапред нема. До тада сви су оријентисани на средства по пројектима којима се аплицира на конкурсима Министарства културе и информисања, а један од њих током минуле године потврдио је да постоји спремност за финансирање радова на санацији оштећења на згради краљевачког Завода насталих током земљотреса у новембру 2010. године. Потреба да се санирају додатно је подстакнута приближавањем значајног јубилеја, педесете годишњице од оснивања. Иако су најзначајнији културно историјски споменици у непосредном окружењу под ингеренцијом Републичког завода за заштиту споменика културе у радовима су не ретко учествовали и стручњаци краљевачког Завода. Према Закону о културним добрима основна делатност Завода ограничава се на правну и техничку заштиту. Правна подразумева доношење одређених решења и издавање услова и сагласности за радове на објектима јер су, према важећим законима власници и корисници објеката

проглашених за културно добро пре извођења било каквих радова обавезни да прибаве сагласност надлежног завода за заштиту споменика. Дозволу за извођење радова издаје Одељење за урбанизам локалне самоуправе у оквиру обједињене процедуре утврђене Законом о планирању и изградњи. По истој процедури издаје се сагласност за градњу мини хидроелектрана ,које су посебно биле инетресантне током претходних година, али и постављање базних станица мобилне телефоније. Искуство показује да се оне најчешће постављају на високим котама које су биле атрактивне за градњу различитих објеката још од Средњег века. У таквим ситуацијама неопходно је прибавити што више информација о остацима посебно од становника који живе у непосредној близини, а уколико се потврди да су значајни као историјско наслеђе за базну станицу се тражи друга локација. Значајном активношћу током полувековног трајања сматра се издавачка делатност покренута далеке 1975. године издавањем првог броја публикације Рашка баштина која је изазвала велико интересовање врхунских стручњака конзерватора са простора

Србије. Рашка баштина је обимна публикација чије је излажење планирано сваке пете године, а након првог 1975. и другог пет година касније на треће издање се, због финансијских проблема, чекало до 1988. године. Настојања запослених у Заводу да се почетком овог века обнови нису наишла на разумевање ресорног министарства, па су у међувремену покренуте и друге публикације. Поред Речника стакларства, који се односи на стакло као археолшки налаз, штампана је књига о Борису Подреки, књига која се односи на културно наслеђе Врњачке Бање, потом Виноградарске пољане о алексанровачкој жупи, а очекује се и нова посвећена полувековном раду Завода. Краљевачки завод за заштиту споменика културе укључен је у различите међународне пројекте. Министарство културе је 2008. године, у сарадњи са Саветом Европе, покренуло пројекат заштите културног наслеђа Југоисточне Европе у коме је учествовало више балканских земаља, а на листи се нашло и неколико потеклих из краљевачког Завода међу којима је ревитализација римских терми у Чачку. Поједини стручњаци краљевачког Завода укључени су у рад других, па је

сликар конзерватор радио на конзервацији мозаика из Гамзиграда у оквиру пројекта који је финансирала влада Италије, а учествовао велики број стручњака различитих профила са простора целе Србије. Територија коју покрива краљевачки Завод протеже се до административне границе са Аутономном покрајином Косово и Метохија која је под ингеренцијом републичког и покрајинског завода са седиштем у Лепосавићу. И поред тога Краљевчани су саставни део одређених тимова као што је онај ангажован на реконструкцији сараја у Великој Хочи предвиђеног за одржавање различитих манифестација. Пројекат је реализован у сарадњи са косовском владом уз финансијску помоћ шведских невладиних организација које су улагале у обнову споменика са подручја захваћених ратовима. Пола века Завода за заштиту споменика културе повод је за пригодну изложбу у просторијама Народног музеја са жељом да се представи досадашњи рад и покаже шта су културна добра и споменици над којима спроводи правну и техничку заштиту. Значајан јубилеј је прилика за потврду да Завод за заштиту споменика културе ужива изузетно поштовање

међу конзерваторима, јер покрива у културном смислу најзначајнију територију у земљи. На том простору се налази изузетно вредно културно наслеђе са објектима уписаним на листу светске културне баштине што је додатни повод за велико поштовање. Отварању изложбе су, пред крај минуле године, поред запослених присуствовали директори свих завода у земљи, директорка републичког завода, али и бивши радници који су током пола века давали значајан допринос очувању културног наслеђа. Вршилац дужности директора Иван Милуновић подсећа да досадашњи резултати пред све запослене стављају велику обавезу да и у деценијама које долазе са још већим ентузијазмом воде бригу о културном наслеђу како би трајало што дуже и било доступно генерацијама које долазе. Ка том циљу воде бројни планови који чекају на реализацију. Очекује се да током јануара Министарство културе и информисања распише нови конкурс за финанисрање значајних пројеката, а има наговештаја о заинтересованости локалних самоуправа са простора који покрива да, у складу са могућностима буџета, финансирају извођење радова на својој територији.

T. Радовановић

79

МАГАЗИН

10.1.2016.

Реализацију пројекта „Бирам живот“ подржава Савет за безбедност саобраћаја Краљево

80

81

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

10.1.2016.

НИ МАЛО ПРИЈ

82

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 28. децембра прошле до 3. јануара ове године сведочи о значајном смањењу броја кривичних дела. Ово потврђује податак да су инспектори Криминалистичке полиције евидентирали 28 кривичних дела, сва из области општег криминала, што је знатно мање од 43 у недељи која је претходила. У исто време не могу се похвалити знатнијим успехом у откривању починилаца, јер су познати само они који су учествовали у вршењу пет кривичних дела. Један прекршај мање у области јавног реда и мира није богзна каква утеха ако се зна да се од укупно двадесет петнаест односи на туче, а само пет прекршаје који се третирају као остали.

С

Број саобраћајних незгода је за половину већи него седам дана раније, а у структури укупно дванаест евидентираних у Саобраћајној полицији седам су као последицу имале настрадала лица, док је у пет случајева констатована само материјална штет. Последице се огледају у једном изгубљеном животу, два теже повређена лица и седам код који су повреде оцењене као лакше. Материјална штета је процењена на 410 хиљада динара, а евидентирано је и 228 прекршаја несаве сних учесника у саобраћају. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице су учествовали у гашењу једног пожара, а у кратком саопштењу Полицијске управе Краљево наводи се да је поступак утврђивања штете у току. Статистички преглед стања јавне

безбедности на подручју града Краљева потврђује да је у периоду између 29. децембра 2014. и 27. децембра 2015. године евидентирано 1.615 различитих кривични дела од којих 55 из области привредног и 1.560 из области оштег криминала. Инспектори Криминалиситичке полиције успели су да открију починиоце мање од трећине о чему сведочи податак да су им познати извршиоци тек 457 кривичних дела. У истом периоду је евидентирано 1.068 прекршаја у области јавног реда и мира у којој са 553 према 515 туче воде испред оних који се у полицијској терминологији третирају као остали. И поред сталних апела за више пажње у саобраћају током минуле године је евидентирана 501 саобраћајна незгода од којих чак 210 са повређеним лицима. У 12 саобраћајних не-

згода са смртним исходом 13 особа је изгубило живот, а 219 особа са лакшим телесним повредама је три пута више од оних код којих су оне окарактерисане као тешке. Материјална штета је премашила 26 милиона динара а припадници Саобраћајне полиције су евидентирали скоро 20 хиљада прекршаја несавесних учесника у саобраћају. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу шездесет пожара у којима је, ако се изузме неколико код којих није утврђена, причињена штета од 11 милиона и 260 хиљада динара.

Суморан почетак године Други дан јануара био је кобан по једну особу која је преминула од последица саобраћајне незгоде која се

догодила око 19,30 у Грачацу код Врњачке Бање. У незгоди je учествовао двадесетчетворогодишњи возач са подручја Врњачке Бање који је, управљајући путничким моторним возилом „голф 2“ у правцу Краљева, ударио у шездесетшестогодишњу жену из Зрењанина док је прелазила коловоз и том приликом јој нанео повреде од којих је преминула на лицу места. У кратком саопштењу Полицијске управе Краљево потврђује се да је увиђај извршио заменик основног јавног тужиоца у присуству припадника Саобраћајне полиције.

Насиље у породици Припадници Министарства унутрашњих послова поднели су кривичну пријаву против шездесетпетогодиш-

њака из Вранеша због сумње да је 6. јануара у породичној кући физички насрнуо на супругу и нанео јој лаке телесне повреде. Поступајући по пријави за насиље у породици полиција је, приликом претреса на поткровљу породичне куће осумњиченог, пронашла кућиште и упаљач за ручни бацач „зољу“, компензатор трзаја за пиштољ, две ручне бомбе и 14 метака различитог калибр, које је држао без одобрења, као и ловачку пушку и пиштољ за које поседује одобрење надлежног органа. Због сумње да је починио кривична дела насиље у породици и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, против осумњиченог кривична пријава поднета је надлежном тужилаштву. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЈАТНА ГОДИНА

83

84

МАГАЗИН 10.1.2016.

85

Фото;: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 10 E 16. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

10.1.2016.

10. јануар

86

49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар изговорио „Коцка је бачена“ и прешао реку Рубикон, по једној варијанти данашња речица Фиумицино у горњој Италији, по другој Писатело код Равене, граница између Италије и Галије, што је означило ново раздобље у историји Римског царства, почео грађански рат против Помпеја и Сената који је завршен увођењем Цезарове диктатуре. Припадници републиканске опозиције убили Цезара 44. п. н. е.

1356. — на државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806.

1863. — у Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету.

1882. — почео херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци.

1889. — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.

1920. — у Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. Касније чланице Већа постале Немачка и СССР. Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји 1939, мада је формално укинута 1946, када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација.

1922. — Артур Грифит постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.

1927. — премијерно приказан

неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга.

1934. — у Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933.

1969. — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.

1996. — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.

1997. — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.

1997. — током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је.

2001. — бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу.

2002. — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.

11. јануар 1569. — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова.

1811. — Скупштина свих народних

старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.

1843. — Аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“.

1882. — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације.

1886. — У Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра основом модерне шаховске стратегије.

1919. — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији.

1922. — Први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон.

1923. — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат.

1942. — Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур.

1946. — Уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију.

1962. — Под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи.

1970. — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре.

1989. — Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем.

1998. — Наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахор.

2000. — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације.

2001. — Влада Бурундија и побуњенчка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.

2006. — Вулкан Огастин на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.

12. јануар 812. — Изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Један од узрока рата било је то што је римски папа, потраживши ослонац у Франачком царству, крунисао Карла Великог.

1906. — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугар-

ске монархије 1932. — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД.

1953. — Скупштина СФРЈ усвојила нов Устав. Укинуто Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре.

1964. — У Занзибару, месец дана пошто је земља стекла независност, збачен са власти султан и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију.

1969. — Објављен први албум британске рок групе Лед зепелин.

1977. — Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијским играма 1972. у Минхену.

1981. — Почела са емитовањем америчка ТВ сапуница „Династија“.

1990. — Румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.

1991. — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт.

1992. — Влада Алжира дан после оставке шефа државе Шадлија Бенџедида одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца.

1993. — Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије.

1996. — Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији

с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.

1998. — 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића. У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана.

2006. — У стампеду, за време ритуалног каменовања ђавола задњег дана Хаџа на Мини, Саудијска Арабија, погинула 362 ходочасника.

2010. — У земљотресу на острву Хаити погинуло око 316.000 особа.

13. јануар 532. — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана.

10.1.2016.

МАГАЗИН

88

1842. — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу.

1854. — Јапански шогун Токугава Ијесада потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе.

1898. — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л'Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.

1910. — Емитован је први радиопренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“.

1915. — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи.

1935. — на плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.

1963. — у војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.

1972. — војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.

1985. — приликом пада воза у провалију, око 250 километара источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.

1991. — На светском првенству у

аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. Југославија је први пут постала првак света у ватерполу у Мадриду 1987.

1993. — на основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994.

2001. — у земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.

1907. — земљотрес разорио град Кингстон на Јамајци и усмртио око 1.000 људи.

1943. — у Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. На конференцији која

14. јануар 1301. — Смрћу Андрије III окончана је владавина Арпадоваца над Угарском.

1504. — Папа Лав X је издао папску булу против ропства.

1504. — Шпанија је анектирала Кубу.

1784. — САД ратификовале мировни уговор са Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност.

1809. — Велика Британија и Шпанија склопиле савез против француског цара Наполеона I. 1814. — Дански краљ Фредерик VI је према Килском споразуму препустио Норвешку Шведској у замену за повраћај Помераније.

1826. — у Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима.

1867. — у оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић.

је завршена 26. јануара закључено да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран датум искрцавања савезника у Италији.

1953. — Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито.

1969. — лансиран совјетски васионски брод „Сојуз 4“ с космонаутом

Владимиром Шаталовим, дан касније „Сојуз 5“ у ком су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов. Два брода се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли у „Сојуз 4“. То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом

проглашени кривим пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу за масакр 116 Муслимана у Ахмићима у Босни 1993. Осуђени на затворске казне од пет до 25 година. Купрешкићи 23. октобра 2001. проглашени невиним и ослобођени, а осталој двојици казна смањена.

2005. — Сонда Хајгенс се спустила на Сатурнов месец Титан.

2010. — Јемен је објавио рат против Ал Каиде.

2011. — Бивши председник Туниса Зин ел Абидин бен Али је побегао у Саудијску Арабију, што се сматра годишњицом Туниске револуције и почетком Арапског пролећа.

15. јануар

у Земљиној орбити.

1991. — у Тунису убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, међу којима Абу Ијад, један од оснивача Палестинске ослободилачке организације.

1996. — председник Гватемале Алваро Арсу позвао, преузимајући дужност шефа државе, левичарске герилце да почну преговоре о окончању 35-годишњег грађанског рата.

2000. — пет босанских Хрвата Зоран, Влатко и Марјан Купрешкић, Владимир Шантић и Драго Јосиповић

69. — Отон је постао римски император, али је остао на власти само три месеца.

1535. — Енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над Црквом Енглеске према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент.

1559. — Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I. 1582. — Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море.

1804. — јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим и Хаџи Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка.

1895. — у Санкт Петербургу премијерно изведен балет “Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се из-

води и данас.

1910. — Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке.

1912. — Током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци.

1919. — У Берлину после неуспелог устанка убијене вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт.

1920. — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).

1943. — Америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији.

1943. — у Арлингтону, Вирџинија (крај Вашингтона) отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД.

1945. — Основана италијанска новинска агенција АНСА.

1970. — Муамер ел Гадафи прогласио се за премијера Либије.

1970. — Бијафра се предала након 32-месечне борбе за независност од Нигерије.

1971. — Председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година.

1973. — Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве.

1973. — Амерички председник Ричард Никсон је суспендовао све офанзивне акције против Северног Вијетнама наводећи као разлог напредак у мировним преговорима.

1985. — Бразилски конгрес је изабрао Танкреда Невеша за председника Бразила, чиме је окончана 21-годишња владавина војне хунте.

1992. — Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе.

89

10.1.2016.

МАГАЗИН

90

1993. — САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“.

1998. — инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000.

1999. — у селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска

унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999.

2000. — у предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.

2001. — Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбоџанаца.

2001. — Покренута је енглеска верзија Википедије.

16. јануар 1547. — У Москви за првог руског цара крунисан Иван IV Грозни.

1778. — Француска признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. У фебруару исте године у Паризу потписан споразум о савезу у том рату, а на хиљаде добровољаца кренуло да помогне Американцима, међу којима и Лафајет, Сен Симон и Кошћушко.

1864. — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.

1908. — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане

„Велика Србија“.

1920. — У САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола.

1945. — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.

1969. — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.

1969. — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.

1979. — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.

1987. — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг.

1991. — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.

1993. — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.

1996. — Заменик премијера Русије

Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.

1998. — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.

2000. — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.

2001. — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.

2002. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље.

91

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs