Issuu

Краљевски

Година IV * Број 207 * 3. јануар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 3.1.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 3.1.2016.

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

3.1.2016.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Тридесет седма седница Скупштине града

МАГАЗИН

3.1.2016.

ТАНКА ПОДРШКА БУЏЕТУ

- У првих девет месеци 2015. године реализовано само 53 одсто буџета, а суфицит резултат лоше реализације онога што је планирано, а не уштеда у овом периоду. - Опозиција сматра да је буџет нереалан и да је, као политички, прављен у сврху предизборне кампање посебно у делу који се односи на инфраструктурне пројекте у месним заједницама. - Опозициони одборници су сагласни у ставу да није време за градњу затвореног базена, јер има много значајнијих ствари у које би требало уложити замашна средства. – Гласање о буџету и другим значајним документима без одборника опозиције. – Одбијени сви предлози опозиције за допуну дневног реда, амандмани на предлог Одлуке о буџету и два радна закључка

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

3.1.2016.

оследња седница Скупштине града у календарској години по правилу је предвиђена за усвајање буџета за наредну годину што је већ недељама уназад предмет интересовања свих корисника буџетски средстава, али и опозиционих одборника који су и пре почетка најављивали жестоку критику. Тридесет седма седница Скупштине града почела је са неуобичајено кратким закашњењем од свега десетак минута колико је било потребно да се утврди кворум од 55 присутних и поред тога што нико од седамдесет одборника није најавио одсуство. По уобичајеној процедури усвојен је извод из записника са претходне седнице, а потом одбијени сви предлози опозиционих одборника за допуну дневног реда. Међу њима је предлог Одборничке групе Покрета Двери да се размотри могућност финансирања персоналних асистената у основним

школама, финансирање куповине уџбеника за основце од првог до осмог разреда, јавно задуживање ради финансирања подршке локалном економском развоју, формирање радне групе за израду стратегије опстанка предузећа „Аутотранспорт“ а.д. и формирање Фонда за помоћ лечењу тешко оболеле деце на територији града. Након што је прихваћен предог Одборничке групе „СНС-НС“ да се разматра Предлог одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе града Краљева за 2015. годину, створени су сви услови да се, двадесетак минута од почетка седнице, приступи разматрању извештаја о реализацији буџета за првих девет месеци са којим се касни читава два и по месеца. На то су указали одборници опозиције потврдом да је, по Закону о буџетском систему, ова тема требало да буде

предмет разматрања Градског већа до половине октобра а Скуштине града до краја тог месеца. Скоро три сата трајала је расправа поводом извештаја о реализацији буџета за првих девет месеци који потврђује да је реализован са само 53 одсто што је било повод за оштре критике опозиционих одборника. По правилу најжешће критике долазе из Покрета Двери, Покрета за Краљево, Демократске странке, Либерално-демократске партије, уз подршку независног одборника Рада Ерца, а указују да је суфицит у буџету резултат лоше реализације онога што је планирано а не уштеда које су направљене током првих девет месеци ове године. На критике нису могли да не реагују одборници Српске напредне странке, а наступ шефице њихове одборничке група изазвао је незадовољство међу опозицијом што је покренуло низ често непримерених

реплика и одговора на њих да би кулминација настала након што је председник Скуштине града Сретен Јовановић изрекао меру удаљења са седнице одборнику Демократске странке Милану Вучетићу. Одбијање да изађе из сале претходило је предлогу да се одборници гласањем изјасне о овоме а непријатна ситуација превазиђена након паузе и састанка шефова одборничких група на коме је закључено да се седница настави у мирнијем тону. Председавајући је прихватио извињење шефа одборничке групе демократа, и повукао одлуку о удаљењу Вучетића са седнице, али ни то није у многоме допринело смиривању ситуације. У нешто блажем тону настављено је са репликама да би расправа по првој тачки дневног реда потрајала до двадесетак минута иза 13 сати. Расправа о предлогу Одлуке о буџету отпочела је захтевом за прекидом

рада док се у салу не врати градоначелник Краљева који је је најмеродавнији да одговори зашто се у условима све веће кризе, и потребе за појачаном штедњом, у Градској управи трошкови репрезентације увећавају за пуних пола милиона а стални трошкови пуних пет милиона динара, који су ефекти изградње спортске дворане, да ли се користи и зашто су трошкови одржавања удвостручени, и кад се очекује извештај о томе да ли је потребно запошљавање нових 27 људи да би она профункционисала. Опозиција сматра да је буџет нереалан и да је, као политички, прављен у сврху предизборне кампање посебно у делу који се односи на инфраструктурне пројекте у месним заједницама. Буџету се замера и на томе што се из године у годину преписује и готово да не доноси ништа ново, а шеф одборничке групе Двери Драган Весовић указује на потребу да се реба-

ланс изврши у првих 48 сати након што неке нове снаге преузму власт после избора на пролеће ове године. Посебан страх изазива најава да би, сем што изостаје прилив средстава из републике и њој требало уплатити знатно више од пореза на зараде све мањег броја запослених у Краљеву. Полусатна пауза око 15 сати била је прилика за предах и смиривање страсти пред поподневни наставак рада, а до краја првог дана заседања оштрицу критика опозиције настојали су да ублаже напредњачки одборници Маја Даниловић, Милош Милишић и Ивана Базић. Главне теме другог дана саседања биле су програми пословања јавних и јавних комуналних предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, „Чистоћа“, „Пијаца“, „Водовод“, „Топлана“, „Путеви“ и Општинска стамбена агенција и предлог Програма уређивања грађевинског земљишта у овој

МАГАЗИН

3.1.2016.

години. Са мало мање жестине него што их је опозиција нападала представници владајуће већине настојали су да бране бар неке од њих, а критичарима је сметало и одсуство директора неких предузећа од којих се очекивао одговор на бројна питања. Програм уређивања грађевинског земљишта критикован је у делу који се односи на прву фазу радова на изградњи затвореног базена. Нико од противника не оспорава потребу градње једног оваквог објекта, а опозициони одборници су сагласни у ставу да за то није време и да има много значајнијих ствари у које би требало уложити замашна средства. То је повод за бројне амандамане почев од оног којим се предлаже да ова ставка буде брисана из програма до предлога да средства у целини, или делом, буду преусмерена на друге позиције. Тако Јован Нешовић сматра да би средства намењена првој фази изградње базена треба уложити у градњу заштитног бедема у плавном подручју насеља Грдица, док одбор-

ници Двери и Раде Ерац сматрају да умањењем средстава са позиције намењене изградњи базена треба усмерити на постављање светлосне сигнализације на раскрсници улица Карађорђеве, Олге Милутиновић и Скопљанске, прву фазу радова на изградњи Музичке школе, проширење паркинга и градњу јавне гараже, реконструцију улице Миомира Бркушанца Мишка, Змајевачке и Ускочке. Независни одборник Раде Ерац сматра да део средстава намењен регулацији реке Ибар код Старог Јасена треба преусмерити на изградњу бедема у Грдици. Други дан заседања обележило је и мало интересовање за рад одборника владајуће коалиције, па је скупштинска сала деловала поприлично празно, а ни полусатна пауза пред гласање није била довољна да се сакупи више до 38 одборника. Гласању се приступило без одборника Двери, Демократске странке, Покрета за Краљево и Либерално демократске партије, а није било и по којег из групе независ-

них. Иако број присутних у сали по правилу варира до завршетка гласања није их било више од 41. Већина од 21 до 38 уздржаних била је довољна да се не прихвати ни један од амандмана Двери на предлог Одлуке о буџету, као ни амандмани одборника Покрета за Краљево Верице Милановић и Владимира Пајовића. Ништа бољи утисак на већину није оставио ни амандман независног одборника Рада Ерца. Само три гласа више од минималне већине било је довољно да Скупштина града усвоји буџет онако како је предложен. Опозициони одборници верују да би Програм уређивања грађевинског земљишта био бољи кад би се из њега избацила ставка којом се предвиђа учешће грађана при изградњи водовода, канализације и асфалтирања улица. Код одборника Двери влада уверење да би део средстава намењен редовном одржавању путева у надлежности локалне самоуправе тре-

бало преусмерити на асфалтирање некатегорисаних путева ван граница Генералног урбанистичког плана. Програм је усвојен гласовима 38 одборника, а неповерење је изразило само троје опозиционих. До краја заседања усвојени су предлози допуна постојећих одлука о локалним комуналним таксама и водоводу и канализацији и потврђена сагласност да се допуни статут Јавног комуналног предузећа „Водовод“. Скупштина је подржала предлог Одборничке групе СНС-НС о максиманом броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе за 2015. годину, а након истека мандата вршиоца дужности директора Историјског архива дужност директора ове установе у наредном четворогодишњем периоду вршиће Весна Милојевић која је због тога поднела оставку на место одборника у Скупштини града. То је и повод да из редова напредњака у Одборничку групу Српског покрета обнове буде коопти-

ран Владан Јелић и тако јој, уз још једног, помогне да опстане. Српски покрет обнове има одборничку групу у којој су само три члана са листе ове странке на претходним изборима, а два позајмљена омогућавају већу зараду шефу и заменику шефа одборничке групе као и могућност чешћег учешћа у расправи по одређеним тачкама дневног реда. Владајућа већина је одбила оба предлога радних закључака одборника Демократске странке Милана Вучетића. Првим се од Скупштине града тражи да наложи градоначелнику формирање комисије од представника свих парламентарних странака за испитивање узрока непланираних губитака јавних предузећа чији је оснивач град Карљево, а другим да се председник Скупштине града, градоначелник и њихови заменици, као и чланови Градског већа, одрекну месечних примања у корист сиромашних грађана и студената. Вучетић верује да би то требало да уследи као морални чин „због ни-

каквих резултата у борби за побољшање квалитета живота у Краљеву“. Крај сваке седнице Скупштине града прилика је за одборничка питања, а на последњој је два поставио шеф Одборничке групе Двери Драган Весовић. Он од надлежних у локалној самоуправи тражи да доставе информацију када ће становници дела Улице Олга Јовичић Рита добити одговор начелника Градског центра за ванредне ситуације и градначелника на писма која су им преко писарнице упутили у вези санације фасаде њихове зграде која једина у околини није санирана после земљотреса. Поновљен је и захтев изнет током дводневног рада парламента, овог пута у писаној форми, да се стави на увид податак о броју, адресама и површини станова у власништву града којим руководи Општинска стамбена агенција. Одборничким питањем тражи се податак о становима који су издати у закуп, под којим условима и којим лицима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2016.

МАГАЗИН

3.1.2016.

Градско веће ускратило медијима средства која је одобрила комисија

ПРОПАЛО ПЕТ МИ - Градско веће Краљева неће медијима расподелити 5 милиона динара опредељених за суфинансирање медијских пројеката у овој години потврдио је Удружењу новинара Србије градоначелник Краљева Томислав Илић. Како истиче за УНС, „покушао је све да се тај новац расподели, али није било времена“. - Нисмо могли да организујемо седницу Градског већа у среду, било је касно, буџетска година је на крају, трезори не раде, медији не би имали времена да потпишу уговоре и зато смо решили да ова средства остану нерасподељена, а да одмах у јануару распи-

шемо конкурс за 2016. годину - рекао је Илић. Илић додаје и да му је жао што председница стручне комисије Амела Бајровић није била на седници Градског већа која је одржана у суботу како би образложила одлуку комисије. - Иако по Закону о јавном информисању и медијима у предлогу комисије за расподелу средстава стоји и образложење предлога, код нас је пракса да представник комисије ту одлуку образложи члановима Градског већа. Тако је било и за претходни конкурс, а нарочито је то било важно овај пут, јер је остало нерасподељено

2.100.000 динара. Желео сам да комисија погледа и пројекте медија који нису ни разматрани, јер нису доставили Граду финансијске извештаје на време, међутим комисија ме је накнадно обавестила да због кратког рока нису у могућности да погледају и те пројекте и да остају при свом ставу каже Илић. Комисија састављена од представника новинарских и медијских удружења- Амела Бајровић на предлог Независног удружења новинара Србије и Независног друштва новинара Војводине као председница, Петар Јеремић на предлог Удружења

ИЛИОНА ДИНАРА новинара Србије и Горан Шљивић, медијски стручњак, није предложила расподелу свих 5 милиона, јер већина медија није благовремено оправдала раније додељена средства, а један број њих на конкурс се јавио са непотпуном, или неодговарајућом, документацијом тако да од 16 приложених пројеката девет није ни разматрано. Директор и главни и одговорни уредник Краљевачке телевизије – КаТв Славко Јаношевић за УНС истиче да је од већих медија у Краљеву, само ова телевизија по предлогу комисије требало да добије средства. - Средства није требало да добију ни „Ибарске новости“, ни ТВ Мелос. Од

три веће телевизије, само је наш пројекат био одобрен, али сада је тај новац пропао. Ово је креативни начин изигравања Закона о јавном информисању и медијима, а све због политичких интереса да се „намире“ и друге телевизије. Видећемо шта ћемо даље и да ли можемо да правним средствима остваримо наша права. Нама је 1.400.000 динара практично украдено. Нашли су још један начин како од медија и новинара узети новац - рекао је Јаношевић. Председница комисије Амела Бајровић каже за УНС да јој је жао што је одлучено да се новац не расподели. - Чланове комисије још увек нико

није званично обавестио о томе да ли ће или не новац бити расподељен и како. Ако је тачно да од тога неће бити ништа, мени је стварно жао. Краљево је могло да буде пример како је конкурс спроведен по свим законским правилима. Био им је добар конкурс, пројекти које смо оцењивали су били кавлитетни и стварно је штета што се овако завршило. Разочарана сам, пре свега због медија који су на тај новац рачунали, али и грађана Краљева и околине који неће добити информације које су могли добити спровођењем тих пројеката - рекла је Бајровић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

После четрдесет шесте седнице Градског већа

МАГАЗИН

3.1.2016.

И ПО БАБУ И ПО

- Градска управа, бар кад су медији у питању, упорно заступа социјалистички модел – од сваког према могућностима, свакоме према потребама. - Чланови Градског већа ускраћени за информацију да спорни пројекти нису ни стигли до комисије. - Сумњиви докази да је председници комисије за оцењивање пројеката послат позив за седницу Градског већа. - Седница Градског већа на којој је требало да буде донета коначна одлука о расподели средстава није ни одржана. - Није саопшетно ко је донео одлуку о поништавању конкурса. - Градски челници се позивају на законитост поступка

О СТРИЧЕВИМА

акон што је на на четрдесет шестој седници Градског већа изостало усвајање решења о додели средстава из буџета града Краљева за пројекте којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања у 2015. години у јавности су пласиране различите информације о разлозима који су утицали на то. Информација да је то учињено због одсуства председнице комисије Амеле Бајровић брзо је пало у воду након њене потврде да није ни позвана на седницу. Још пре по-

четка седнице знало се да ће ова тачка бити повучена са дневног реда а повод је сазнање да комисија састављена од чланова новинарских удружења није разматрала предлоге пројеката који нису испуњавали услове прописане конкурсом. Да ујдурма око настојања да паре мимо прописа добију и они који не испуњавају услове не би изашла на видело заменик градоначелника се потрудио да спречи присуство седници једном од чланова комисије. Да су већници обманути све-

дочи податак да им није презентирана чињеница да чланови комисије нису одлучивали о томе ко има право за учешће на конкурсу, а ко нема, јер је то било у искључивој надлежности шефа кабинета градоначелника који је присуствовао седници. Разлози зашто са том чињеницом нису упознати чланови Градског већа и даље нису познати. Због различите интерпретације догађаја са спорне седнице преносимо ток догађаја на основу аудио снимка који поседује редакција МагазИНа.

МАГАЗИН

3.1.2016.

Како је текла седница

Градоначелник Краљева Томислав Илић: Прелазимо на четрнаесту тачку Разматрање Предлога решења о додели средстава из буџета града Краљева за пројекте којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања у 2015. години, и доношење решења. Дајем реч председнику комисије за оцењивање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања Амели Бајровић. Заменик градоначелника Милун Јовановић: Није ту. Томислав Илић: Није ту? Аха... Дајем реч Катарини Димитријевић. Катарина Димитријевић: Градско веће града Краљева расписало је други конкурс за суфинансирање пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања на територији града Краљева у 2015. години. Конкурс је расписан 9. новембра 2015. године и у складу са расписаним конкурсом упутило јавни позив за учешће на конкурсу. Јавни конкурс је објављен у листу Ибарске новости 13. новембра 2015. године и конкурс је био отворен до 20. новембра до када је био рок за подношење пријава. До рока који је остављен пристигло је 16 пријава. Неблаговремених пријава није било. У складу са чланом 11 Правилника о суфинансирању пројеката из области јавног информисања од шест учесника конкурса тражено је да допуне документацију, односно документа која нису достављена у пријави ,и то за девет поднетих пријава на конкурс. Након истека рока за достављање тражене документације сачињен је записник о испуњености услова за учешће на конкурсу и достављен свим члановима комисије. Комисија је образована решењем Градског већа града Краљева. Одржало је седницу 9. септембра... Градоначелник (због великог жагора у сали оних које није ни интересовало излагање): Ако можемо да чујемо Катарину. Катарина Димитријевић:... 2015. године и на седници коју је одржала до-

нела је предлог одлуке са образложењем који је упућен Градском већу града Краљева. У складу са предлогом комисије по расписаном другом конкурсу за суфинансирање пројеката пет учесника је предложено да добије средства из буџета града Краљева за суфинансирање пројеката у укупном износу од два милиона 630 хиљада динара и у складу са тим припремљен је и предлог решења које је достављено Градском већу. У материјалу за седницу Градског већа налази се информација за све учеснике конкурса који су добили од тражених износа која се достављају учесницима конкурса, али о њој Градско веће нек гласа. Ето, да чланови Градског већа буду упознати. Градоначелник Краљева Томислав Илић: Захваљујем, отварам дискусију. Милош Угреновић: Ја бих рекао да ово што је шеф кабинета известила да имамо информативно што смо знали и кад смо конкурс расписивали, а и оно што имамо у материјалу. Међутим, ја сам мишљења да нама недостаје председник комисије који би могао да одговори на нека наша питања везана за расподелу средстава који су учинили и то .. уствари они су расподелили само педесет посто средстава које им је било на располагању тако да смо сада ... овај ... у недостатку председника комисије у ... немамо правог и адекватног саговорника на неке питања која бих поставио, нарочито везано за оне учеснике конкурса који нису испунили услове како је комисија проценила јел заиста да би се о овоме изјаснили ја бих морао да има на увид не знам како други, али бих морао да имам на увид и уговор који је градоначелник потписао за претходне пројекте где су они.. а вероватно су чланови комисије имали то за претходни пројекат где би ми могли да се изјаснимо. Ја не знам да ли у овој комисији има неко од дипломираних правника, или правника уопште, везано и да ли иза става да поједини медији не испуњавају услове стоји неко из Градске управе и неко ко је радио уговор између градоначелника и телевизија које су добиле новац у претходном пројекту који смо расписали у оном периоду ви се сећате

кад. То нам још једном даје за право да нека правила мора да водимо рачуна и у смислу да нисам сигуран, ако нам не достављају уопште медији извештаје зашто ми онда пребацујемо по пројекту паре одједном па после шта сад. Није нам доставио нико или нису доставили шта сад, шта сад да радимо. Значи нема везе. За следећи пројекат на пролеће, ако буде, да ли може да учествује да ли не. Мени та питања нису јасна и заиста без присуства председника комисије, или лица које он овласти, мислим да нисам у могућности ни да се изјасним о овој тачки дневног реда. Ја толико, извињавам се. Томислав Илић: Што се тиче позива, позив је упућен и овде управо да је упућен позив председници комисије ја стварно не знам разлог који због чега није била ту и ја сасвим се слажем са господином Угреновићем управо ово што је рекао. Можда бисмо требали да поставимо нека питања на која бисмо добили одговоре управо око расподеле овај тог, тих средстава која су планирана за медије тако да не знам сада видећемо и даље још, али мислим да би у сваком случају требало да сачекамо и да видимо са председницом. У крајњем случају можда и на Већу које бисмо сазвали врло брзо, на пример можда и у понедељак или тако где бисмо ову одлуку свакако морали да донесемо, требало да донесемо тако да то је оно што ја мислим, а ако још неко нешто има да каже .. Маја Мачужић: Да се надовежем само, слажем се апсолутно са колегом и мало ту шта има за додати. Морамо да видимо отприлике, односно да поразговарамо са председником комисије. Не мора то да буде... не мора то да буде председник, или председница, него просто неко ко је њихов представник, а ја бих можда рекла да би... да не би било лоше и да сви чланови, само их је троје, да сви чланови комисије дођу како би могли да нам образложе. Тако смо урадили прошлог пута. Имали смо радну седницу са комисијом где су они одговарали на наша питања и мало нам подробније објаснили како су дошли до закључака да

Само по закону - Ја знам да је тешка ситуација у свим медијским кућама и да све медијске куће покушавају да нас прате професионало и квалитетно. Тачно је да постоји та одлука. Мислим да ће у току данашњег и сутрашњег дана бити седница Градског већа око опредељивања средстава да још једном погледамо да ли има простора, и да ли можемо да утичемо неким предлогом да и остале медијске куће добију део средстава да тај колач поделимо. То не зависи од нас. Постоји независно удружење новинара Србије и комисија која то ради. Питање је можда неких техничких недостатака папирологије, али се надам да ћемо данас и сутра имати одговор на ваше питање. Ово сад нема везе ни са нашом жељом да будемо увек улепо са новинарима. Знам да је тешка ситуација, знам да многи од вас не примају плате, па ћемо се потрудити да направимо расподелу која ће задовољити све, или барем не наљутити све. Апсолутно мора нети све у складу са законом – каже председник Градског одбора Српске напредне странке Небојша Симовић.

Милош Угреновић

Маја Мачужић

МАГАЗИН 3.1.2016.

донесу управо оваку одлуку. Из овог образложења које су они нама дали није могуће утврдити како су то средства која су тражена од стране медија како ови који су они оцењивали тако и оних других. Мислим да је потребно да видимо апсолутно све податке, јер заиста није занемарљиво имати оволики број, оволики број одбачених пријава за конкурс. Друго, на основу каквих критеријума су они дошли до ових цифара. Какви су то критеријуми. Овде негде стоји да су реални или нереални трошкови које су они предвидели. Како може неко да оцени да ли је реално да неко потроши одређену количину горива, не може на основу чега су они то ценили. Колико ја видимм овде је то рецимо наведено. И тако даље. Заиста нам је потребна једна исцрпна расправа, односно разговор са тим члановима комисије коју смо имали за прошло одлучивање. И није само у питању, и није само у питању, да се разумемо, расподела средстава за јавно информисање. Ја знам да је то отприлике нешто око чега се просто пуно прича у јавности. Ја не могу да не поменем и то да, да је прејудицирана одлука Градског већа. И негде у претходнпом периоду, одмах након састанка комисије, расподела односно предлог комисије овакав какав нама доноси је већ изашао у медије. Значи појавио се тамо у медијима и сада је као врућ кромпир тамо бачен неком другом, а при томе то није довољно информација да би ми одлучили о томе тако да, тако да без даљњег сматрам да ово захтева једну исцрпнију расправу и разговор са члановима комисије да видимо ми да ли то адекватно расподељено, није, шта се .. шта су услови шта нису и ко је како испунио. Хвала вам. Томислав Илић: ... а се доноси решење о додели средстава из буџета града Краљева за пројекте којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања у 2015. години. Ко је за? Секретар Градског већа: Нема гласова за. Томислав Илић: Ко је против? Секретар Градског већа: Нема гла-

сова против. Томислав Илић: Има ли уздржаних? Секретар Градског већа: Дванаест уздржаних. Томислав Илић: Констатујем да је Градско веће са 12 гласова уздржаних није донело решење о додели средстава из буџета града Краљева за пројекте којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања у 2015. години.

Неко ипак лаже? У обраћању медијима градоначелник је потврдио да је председница комисије позвана мејлом који су јој уредно послале Стручне службе Градске управе. - Видео сам да је позив упућен 25. децембра у 13 часова и 55 минута, ако сам добро запамтио, тако да то је један од разлога зашто ми нисмо, овај, били смо уздржани приликом гласања за ту тачку и ... јер сматрамо да она треба да нам појасни зашто сви који су учествовали на том конкурсу, остало је два милиона и сто који су нерасподељени, и да видимо на основу чега су они донели такву одлуку и ја се надам да ће она се одазвати и да ћемо врло брзо заказати још једну седницу Градског већа само са том једном тачком како бисмо расподелили средства за информисање – казао је Илић. На питање зашто председницу комисије нису позвали телефоном као што су то чинили све до спорног датума, или бар проверили да ли је добила спорни меил, одговор је изостао с образложењем да то чине Стручне службе на начин на који о седници обавештавају и све друге чланове Градског већа. Уједно је потврдио уверење Стручних служби да је овај начин обавештавања довољан, али се ипак десило да председница комисије не присуствује седници Градског већа. На питање зашто се толико чекало дуго на одлучивање по питању суфинансирања пројеката из области јавног интереса потврђено је да је разматрање решења стављено на дневни ред тек сада јер су на претходној седници

разматрани битнији проблеми, а нико се није надао да би на последњој изостало присуство председнице комисије. Сумња да је све што се везује за ову тачку дневног реда унапред договорено сагледава се и у чињеници да су сви чланови Градског већа били уздржани, што је постала пракса и приликом изјашњавања у Скупштини града. - Били смо из простог разлога сви уздржани зато што нисмо имали никакво објашњење. Зато смо били уздржани. Није нико против да се не доделе средства и ону одлуку коју је донела сама комисија. Значи то није нико против. Чак штавише ми хоћемо и да она нераспоређена средства поделимо тако да уопште није нико, овај, био против тога зато из тог разлога смо били уздржани – објаснио је Илић уз потврду да би почетком ове недеље која је већ прошла могла бити донета коначна одлука како пет милиона намењених медијима не би пропало. Дани викенда били су прилика да се контактира са члановима комисије и пронађе начин за доделу средстава оним медијима који нису испунили услове конкурса. Како комисија није била спремна да оцени такве, а градски челници нису имали петљу да остатак од око два милиона динара поделе на своју одговорност, соломонско решење су пронашли у поништавању конкурса и враћању целе ствари на почетак. Остаје нејасно да ли ће у поновљеном, који се најављује за половину месеца, моћи да учествују они који ни до претходног нису испунили постављене услове. Уколико из конкурса буде избачена ставка о благовременом подношењу извештаја о реализацији пројекта и трошењу средстава, што је наговештено приликом потписивања уговора о реализацији пројеката из области безбедности саобраћаја, биће потврђено да градски челници заступају интересе само одређених групација и да све услове прилагођавају њима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2016.

УРАЂЕНО МНОГ

Напредњаци на истеку године

- Србија никада до сада није имала тако битну улогу у политичким догађајима због чега је успела да се коначно позиционира на место које јој припада у међународним односима. - Преко 170 људи успело да заврши стручну праксу, а преко јавних радова више од 400 нашло могућност да нешто ради. - Последња седница Скупштине града потврдила је зелено светло за почетак радова на изградњи затвореног базена у Рибници, а радови на хидрантској мрежи означили почетак градње новог павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ на овој планини. - Мир у Краљеву и на територији целог Рашког управног округа услов за нова обданишта, путеве, мостове и бољи живот у овој години

Фото: М. Радовановић

ГО, МОГЛО ЈЕ И ВИШЕ

МАГАЗИН

3.1.2016.

оследњи дани минуле године у многим срединама су били повод за својеврсно подвлачење црте испод онога што је, или није, остварено током претходних дванаест месеци. Кад је у питању локална заједница обухваћена територијом града Краљева најлогичније је да коју реч о томе проговоре они који у најзначајнијој мери утичу на сва збивања. То је и био повод да председник Градског одбора Српске напредне странке Небојша Симовић уз помоћ медија подсети грађане да је иза њих остала још једна тешка година. На све тешкоће, и оно што су преживљавали, у највећој мери је утицала реформска политика Владе Србије на коју најзначајније утичу представници напредњака. Њихов рад се током минуле године огледа у доношењу бројних закона од којих се очекује да покрену Србију у свим сегментима живота. Доношење тешких одлука била је неминовност у тренутку кад је држава,

са њом и Краљево, дошла у скоро безизлазну ситуацију изазвану затварањем многих фабрика што је последица погрешних приватизација из претходног периода. У посебно тешком положају нашло се Краљево у коме је, након покретања стечаја у више предузећа, у значајној мери увећана армија оних који на евиденцији Националне службе за запошљавање траже шансу за запослење као једини начин за опстанак. Претходну годину је обележила изузетна активност Владе Србије на међународном плану. По напредњацима Србија никада до сада није имала тако битну улогу у политичким догађајима због чега је успела да се коначно позиционира на место које јој припада у међународним односима. - Што се тиче Краљева сматрамо да смо успели да урадимо много тога, да се нисмо обрукали, па можемо да станемо пред грађане и кажемо да смо много ствари завршили, да смо много

ствари планирали, да неке нису завршене, али да смо се трудили да радимо коректно и професионално, часно и поштено, без афера и корупције и свега оног што је можда пратило претходну власт. Када смо покушали да променимо оно што смо наследили била је тешка економска и привредна ситуација са пропалим приватизацијама, стварима које су неки пре нас могли да заврше али нису. Преузели смо тешку и незахвалну улогу, а 2015. година је у Краљеву обележена по пројектима који ће остати иза свих нас захваљујући и људима који су то почели, а ми успели да завршимо – подсетио је Симовић. Највећим успехом напредњаци и даље сматрају завршетак моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице који је изграђен милионском донацијом Миломира Главчића, али и спортске дворане у Рибници у коју су уложена значајна средства од којих је више од сто милиона динара уложено

у сређивање инфраструктуре, прилазних путева, паркинг простора и опремање неопходним уређајима за нормално функционисање. После више деценија потпуно је обновљена руинирана фасада зграде Градске управе, амбициозни планови за ову годину подразумевају уређење ентеријера у коме се доносе најзначајније одлуке од значаја за организацију живота у граду. Више до четири године након земљотреса требало је да прође да се захуктају радови на реконструкцији Интернистичке болнице који су окончани током минуле године уз помоћ Министарства здравља. У реконструкцију је уложено око осамдесет милиона динара, а Општа болница је богатија за апарат за магнетну резонанцу који је набављен уз помоћ Миломира Главчића. Бољим условима за пружање здравствених услуга допринела је реконструкција неколико одељења Опште болнице у које је, осим нове опреме, уведен и видео надзор.

После много перипетија, и скоро две године од званичног отварања, почетком јесени су створени сви услови за почетак рада новог дечјег вртића Ратарска капија који је са почетком нове школске године примио прве малишане. Много проблема су створиле мајске поплаве 2014. године што је у дугом периоду након тога изазивало велико незадовољство бројних становника плавног подручја, посебно Градице. Улични протести, две ванредне седнице Скупштине града посвећене решавању овог питања и стални притисци са различитих страна утицали су на опредељење да се приступи градњи заштитног бедема са десне стране Западне Мораве. Само дан пре него су напредњаци јавности послали поруку о успесима оствареним у 2015. години из Владе Србије је стигла потврда одлуке да се за реализацију овог пројекта уложи више од 40 милиона динара. Више пута је понов-

љено да је локална самоуправа учинила све из своје надлежности у вези изградње заштитног бедема што је било услов да надлежни државни органи распишу тендер за избор извођача радова. Иако су послови из њене надлежности завршени пре неколико месеци више измена пројекта условљених количином пара, а на почетку се баратало износом од 25 милиона динара, условили су да се са почетком радова касни, па се очекује да би могли да отпочну чим то дозволе метеоролошки услови. Из градског буџета је у минулој години уложено више од 60 милиона динара у различите инфраструктурне пројекте од којих се најзначајнијим чини реконструкција улица у најужем центру града. - Тачно је да смо негде урадили сто метара пута, негде 300 а негде 500, да смо радили водоводе, канализацију, расвету, и не стидимо се тога јер смо се трудили да део колача поделимо равномерно и да свако добије по

3.1.2016.

МАГАЗИН

нешто. Ако знамо да у неким месним заједницама последњих петнаест до двадесет година није урађен ни пут, ни насип, онда можете да кажете да је сто метара мало, али је за те људе много. Трудили смо се и да обезбедимо средства за стручно усавршавање, па је преко 170 људи успело да заврши стручну праксу, а преко јавних радова више од 400 људи нашло могућност да нешто ради. Покушали смо да у свим сегментима, пре свега из спорта, покренемо Краљево као спортски град. После меча Светске лиге Дејвис купа током претходне већ у фебруару ове године следи меч ФЕД купа између репрезентација Србије и Шпаније. Успели смо да одржимо културне манифестације и да „Дане јоргована“ подигнемо на виши ниво. Много тога смо урадили, а најмање у области која представља највећу обавезу локалних власти и свих политичких странака, а то је на отварање нових радних места – признаје Симовић. После много година различитих обећања и одлагања пуштања у рад Аеродрома Морава напредњаци под-

сећају на завршну фазу формирања Јавног предузећа „Аеродроми Србије“ којом регионална прича везана за Рашки, Расински, Моравички и Шумадијски округ прераста у балканску. С тим у вези поново се актуелизује прича о значајној донацији која треба да омогући продужење и проширење полетно слетне стазе. Иницијатива за инвестирање у реализацију овог пројекта поново долази из Турске која препознаје аеродром као могућност за значајнији прилив туриста. Сем тога турским привредницима су достављени одређени пројекти, па се очекује да бар неки од њих ускоро буде реализовани. Значајном за будућност града сматра се и индустријска зона у близини аеродрома и толико пута помињан карго центар као место за складиштење и даљи транспорт пољопривредних производа са овог подручја према свим деловима света. Последња седница Скупштине града потврдила је зелено светло за почетак радова на изградњи затвореног базена у Рибници, а радови на хи-

дрантској мрежи означили почетак градње новог павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ на овој планини. Озбиљно бављење туризмом подразумева и стварање одговарајућих услова за то а сем школског Гоч би, ако се реализују амбициозни планови, могао да остане и центар спортског туризма. Први кораци у том смеру су већ направљени, а средства за израду пројектне документације пружају шансу да, уз одговарајућу финансијску подршку, отпочне градња спортског села на Гочу од неколико павиљона са по четири апартмана. У буџету града за ову годину први пут се јављају средства за развоје сеоског туризма коме је намењено осам и по милиона динара. Даљем развоју треба да допринесу изграђени путеви до нових угоститељских објеката у Лопатници, а слично може да се очекује и на Рудну. Бројне критике, углавном из редова опозиције, усмерене су на амбициозне планове и често нереална очекивања. Међу напредњацима преовладава уверење да је много тога

последица недовољног ангажовања претходних власти што се сматра основним узроком да није реализовано све што је планирано. Пред нове локалне изборе очекује се поверење бирача за нови четворогодишњи мандат као прилика да се реализује све што је планирано. Опрезност напредњака пред њих указује на могућност да власт преузме и нека друга политичка опција. У том случају обећавају чисте рачуне како би наследници могли много сигурније да крену у рализацију започетих пројеката. Одговорност Владе Србије подразумева да се свим радницима који су морали да напусте фабрике због стечаја и пропалих приватизација, које напредњаци сматрају пљачкашким, обезбеди могућност коришћења социјалног програма уз жељу челника у Краљеву да им се повеже радни стаж. Након што је „Аутотранспорт“ отказао уговор о обављању градског и приградског саобраћаја проблем је решен у ограниченом трајању од шест месеци, а Симовић најављује скоро расписивање концесије за обављање овог

дела посла. - Најавжније је да грађани имају добар и квалитетан превоз и да не брину ко је власник капитала. Ко год да је власник битно је да пружи добре и квалитетне услуге што је за грађане Краљева у овом тренутку најважније. Надам се да ће после стечаја у „Фабрици вагона“ стечајни управник покренути радни стечај, а не ликвидацију, да ћемо са људима успети да приватизујемо „Ливницу“ и „Термопластику“, а са „Вагоноградњом“ и мањим бројем људи покренемо производњу. Не надам се да ћемо успети да направимо „Фабрику вагона“ каква је била, али ћемо се свакако потрудити да на неки начин опстане – каже Симовић.

Тезге уместо концерта Информација да се на трговима многих градова у Србији организује колективни дочек Нове године, а да је у Краљеву и овом приликом изостао, повод је за потврду да су уместо кон-

церта купљене тезге за продају сувенира које, по напредњацима, Краљеву дају нови имиџ. Досадашње тезге надограђене дрвеним летвицама и пластичним фолијама одавале су веома ружан утисак што је било основно опредељење да се замене новим. Краљевчанима је ове године пружена могућност да Нову годину дочекају на клизалишту у центру града, а да га у слободном вемену користе све до краја фебруара. Иако још нема званичне потврде наговештена је могућност да дочек Нове године по Јулијанском календару ипак буде организован на Тргу српских ратника. Пред Новогодишње и Божићне празнике напредњаци најважнијим сматрају мир у Краљеву и на територији целог Рашког управног округа уверени да је то услов за нова обданишта, путеве, мостове и бољи живот у овој години. Ни она неће бити година у којој ће се решити сви проблеми иако се свака следећа до 2020. сматра развојном за Краљево. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2016.

МАГАЗИН

3.1.2016.

Градски одбор Српске народне партије о буџету

ГОДИНА ВЕЛИКИХ ПРОМЕНА

Фото: М. Радовановић

- Градски челници најзначајнијим догађајима у претходној години оценили меч Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, манифестацију Дани јоргована и Омладинску радну акцију „Краљево 2015“. - У Градском одбору Српске народне партије нема дилеме да су минулу годину обележили велика незапосленост и отпуштање радника због затварања неколико предузећа. Са по милион динара од 890 планираних за градњу базена 890 привредника би имало боље услове за отварање нових радних места. – Због турског улагања у проширење полетно слетне стазе Аеродрома „Морава“ прети опасност да руски челници, амбасадор и инвеститори заобилазе Краљево

МАГАЗИН

3.1.2016.

а крају претходне године на краљевачкој политичкој сцени није било много оних који су показали спремност да коментаришу резултате једногодишњег учинка власти. Из прилично широке владајуће коалиције то су учинили само напредњаци, а од осталих само представници Српске народне партије као најмлађе на политичкој сцени града. Непосредан повод за реаговање је недавно гостовање градоначелника Краљева и председника Скупштине града у програму једне локалне телевизије и сазнање да су најзначајнијим догађајима у претходној години оценили меч Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, манифестацију Дани јоргована и Омладинску радну акцију „Краљево 2015“. У Градском одбору Српске народне партије нема дилеме око тога да је минула година била најтежа у ближој историји Краљева, а да су је обележили велика незапосленост и отпуштање радника због затварања неколико великих предузећа. Осим тога и даље, поред сталних обећања да има заинтересованих, нема инвеститора који су спремни да уложе капитал у неки од старих, или отварање нових, производних капацитета. У таквој ситуацији једина средства која долазе у град потичу од донатора, па народњаци све чешће понављају да се на прсте једне руке не могу побројати инвестиције у претходном четворогодишњем периоду. Председник Градског одбора Дејан Пантић се придружује групи незадовољних понашањем републичких власти према локалној самоуправи у Краљеву, а само један од разлог је понашање премијера Александа Вучића који у широком кругу заобилази град кога, према подацима из информатора о успесима ове странке, нема ни међу првих 75 у Србији. Народњаци нису спремни да траже узроке оваквом стању иако је све већи број политичких чинилаца који верују да постоји значајно нејединство међу члановима странке која слови за најјачу у земљи,

па и у Краљеву. Као најмлађа снага на локалној политичкој сцени народњаци су брзо реаговали на усвајање Одлуке о буџету за ову годину у намери да укажу на низ погрешних, или недовољно добрих, решења о начину на који треба трошити паре свих грађана. Главна замерка усмерена је према плану да се током наредне три године у градњу затвореног базена уложи читавих 890 милиона динара. Српска народна партија придружује се противницима реализације овог пројекта због уверење да би само по милион динара неком од 890 привредника допринело да се отоворе нова радна места за зачајан број незапослених што у условима све веће кризе није ни мало безначајно. Летимичан осврт на буџет који је почетком последње недеље у години усвојен у Скупштини града сведочи о бројним неправилностима што ствара оправдану сумњу у тврдњу да је развојни. Пантић верује да ће последице онога што је планирано у највећој мери трпети краљевачки привредници, али и највећи број становника локалне заједнице који ни током године која је тек започела неће бити у ситуацији да осете благодети обећаног бољег живота. - Из буџета за 2016. годину издвојићемо пар ставки, а једна је да се 172.560.400 динара издваја за културу и културне институције, па се питамо да ли са овим средствима Краљево заиста изгледа као културни центар Србије. Са овим средствима сигурно би требало да буде међу првих пет градова у земљи, када је култура у питању, а ми смо сигурни да није тако. Ако издвајање за културу упоредимо са 133.415.000 динара намењених развоју туризма, пољоривреде и функционисање свих 68 месних заједница мислимо да је разлика изузетно велика с обзиром на то да највећи део одлази за Културни центар „Рибница“, а 16 милиона само на плате запослених који су већим делом удомљени преко политичких организација и странака у овом граду. Буџет Туристичке организације Кра-

љево износи само 16 милиона 540 хиљада 100 динара од којих је за плате запослених планирано 6,5 милиона тако да Краљево у 2016. не може очекивати велики прилив туриста, нити ће у било којем смислу моћи да се промовише као туристичка дестинација. Зато верујем да ће, без великих спонзорстава и људи који умеју да се баве менаџерством и доведу у град инвестиције којима ће се финансирати манифестациони или било који други туризам, Краљево ускоро бити избрисано са мапе туристичких дестинација – каже Пантић. Листа жеља месних заједница у овој години достиже вредност од милијарду и 400 милиона динара што је повод за закључак да се планираних 24,5 милиона динара, или око 200 хиљада евра, чини понижавајућим у светлу чињенице да их треба поделити на 68 мање или више сличних делова. Све то води ка закључку да се становници појединих месних заједница, руралних средина и удаљених сеоских места, сврставају у грађане другог или трећег реда. Податак да су претходних неколико година значајна средства уложена у реновирање домова културе у селима у којима још постоје повод је за сумњу да су потрошена улудо. Овакав закључак намеће се на основу испитивања која показују да би током ове године кроз Србију могло да прође више од милион и по емиграната, а да би знатан број, због затварања граница Европске уније, могао трајно да остане у земљи. У таквој ситуацији забрињавају тврдње појединих министара да ће бити смештани управо у домовима културе по селима. Уверење да домови културе у месним заједницама и руралним срединама треба да обављају функцију због које су грађени, а да деци и мештанима приградских насеља омогуће културно-уметничка и сва друга дешавања, у супротности је са забрињавајућим информацијама које стижу из врха државе. Иако Српска народна партија слови као партија која окупља русофиле међу њеним члановима преовладава

МАГАЗИН

3.1.2016.

уверење да су већи европејци од половине других који се представљају таквима. Као такви спремни су да прихвате све напредно што долази из економски развијених европских земаља, али не и улазак у Европску унију. Заговарање још чвршћих односа са Руском Федерацијом темељи се на ставу да је Русија одувек, као велики пријатељ Србије, у кључним тренуцима увек била уз српски православни народ. У таквој ситуацији склони су да критикују став градских челника о успостављању релације са турском државом која је изразила жељу да инвестира у проши-

рење и продужење полетно слетне стазе Аеродрома Морава. - Челници града Краљева и чланови водеће партије излазе са констатацијом да ће аеродром бити финансиран од стране Турске која је тренутно у конфликту са Руском Федерацијом са којом имамо изузетно добру сарадњу. Овај потез градске власти, ма колико се неком у овом тренутку чинио исправним вуче у сасвим другу причу и највероватније ситуацију да ће се избећи долазак руских челника, амбасадора и инвеститора у наш град – каже Пантић.

Прибилижавање локалних избора у првој половини ове године повод је за прегруписавања снага на политичкој сцени и удруживање мањих политичких субјеката који појединачно не могу значајније да утичу на дешавања у граду. У том циљу је Српска народна партија након потписивања споразума са више удружења грађана склопила споразум о сарадњи и са једном политичком групацијом. То је Покрет ветерана чији је потпредседник ставио потпис на споразум којим народњаци прихватају обавезу да борцима и учесницима ратова 1999. године на Косову

и Метохији помогну у остваривању права на локалном нивоу. Српска народна партија подржава доношење адекватног закона о борачкој и инвалидској заштити поготово што је Србија једина земља у окружењу која га још није усвојила. Бројна нерегулисана питања која се везују за учеснике ратова повод је за захтев да се у Краљеву, у договору са градским челницима, отвори Канцеларија за борачка и инвалидска питања. Народњаци обећавају волонтерски рад на прикупљању релевантних информација о броју учесника ратова 1999. године, и њиховој социјалној категоризацији, са циљем да се бар у статуту града борци препознају, а њима и члановима породица омогуће бенефити за комуналне трошкове и лечење у мери у којој је то могуће. - Потписивање споразума о са-

радњи са Покретом ветерана још један је у низу показатеља о све већој популарности Градског одбора Српске народне партије у Краљеву. У протекла три месеца смо удвостручили наше чланство, а надам се да ћемо у следећој години залагањем и трудом, као најмлађа политичка опција, задобити велико поверење грађана и заједничким снагама покушати да опоравимо економију и привреду да би суграђане и децу сачували од одласка из овог града, а да би сам град вратио осмех какав је имао пре пар десетина година – поручио је Пантић уз најискреније честитке поводом предстојећих празника. Председник Градског одбора Српске народне партије потврђује став партије и жељу за економски стабилном и економски јаком државом у којој владају закони и право. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2016.

МАГАЗИН

3.1.2016.

Форум жена Демократске странке

У НОВУ ГОДИНУ СА П

одатак да на територији града Краљева има више жена него мушкараца, и уверење да такав однос постоји у бирачком телу, повод је да готово све политичке странке које се сматрају озбиљним посебну пажњу поклањају овом делу популације. То је разлог за оснивање посебних групација у оквиру странака које са специфичним погледом на живот, и идејама о томе како би требало да изгледа, настоје да окупе што већи број истомишљеница како би значајније утицале на доношење одлука које се тичу свих

становника. Знатно активније од осталих у последње време су чланице Форума жена Демократске странке које су крај године искористиле као повод за неформално окупљање и дружење са осталим члановима, симпатизерима и потенцијалним коалиционим партнерима на наредним локалним изборима. Претпразничко дружење је прилика да се у опуштеној породичној атмосфери, без разматрања великих тема и политичке обојености, прого-

вори по која реч о свакодневним стварима које су на неки начин обележиле период иза нас. Председница Форума жена Зорица Стаменковић потврђује опредељење свих чланица да у нову годину уђу са новом енергијом. - Форум има амбициозне планове и тек нас чекају задаци, па не одустајемо од намере да народу објаснимо како је Демократска странка почела да се мења из корена. Од жена никада нећете чути да дају обећања која не могу да испуне, а једно од ос-

НОВОМ ЕНЕРГИЈОМ новних начела за која се залажемо и боримо је да спроведемо у дело само оно за шта смо способни. Циљна група су нам жене и занемарене групе друштва попут инвалида, деце и омладине па ћемо покушати да видимо шта можемо да урадимо како би им, у складу са целокупном ситуацијом, помогли – каже Стаменковић Последње окупљање демократа у минулој години било је прилика да се у веселој атмосфери подели позитивна енергија, саберу утисци и са новим надама и снагом уђе у 2016. годину. Ат-

мосферу која флада у Форуму жена на сликовит начин је описала Јелена Бошковић. - Драги суграђани и суграђанке, пита ли вас неко како сте? Можете ли? Имате ли? Како и од чега спремити и прослављати овако лепе празнике који нам долазе, који нас требају зближити, којима се радујемо? Човек је рођен да воли и да га воле. Да ли се улицом чује песма, да ли се види осмех и осети тај осмех? Да ли се поздрављамо? Да ли се радујемо пријатељима као и много тога другог? Желим да вам честитам

Нову 2016. годину, уједно у њој пожелим добро здравље и зрно среће. Разумећете ме као и све нас. Сваки човек има свој пут. Идемо путем који сами бирамо. Бирамо ли добро зависи од нас. Шта желимо и како живимо зависи од избора. Можемо ли боље? Наравно да можемо. Осмехните се, будите позитивни, радујте се, смогните снаге, јер нам је заиста потребна – поручила је она. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Европа у мом граду

МАГАЗИН

3.1.2016.

ПОЧЕТАК НЕПОВРАТНОГ ПРОЦЕСА

Отварање првих поглавља у процесу приступања Србије Европској унији и уверење да јавност није довољно упозната са свим повољностима које се отварају повод је за покушај да се скрене пажња на само неке од њих. С обзиром на улогу локалних самоуправа у овом процесу и не тако давно одржаном округлом столу на тему „Европа у мом граду: шта могу да учиним за свој град у процесу приступања Европској унији“, који је организовао Одбор за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер, истакнута је потреба да се ова тема појасни и приближи грађанима, посебно у делу који се тиче улоге локалних заједница и фактора који утичу на квалитет живота сваког појединца. То је и повод за серију текстова које покрећемо са циљем да се објасне недовољно јасни појмови и укаже на предности, користи и бенефите од чланства Србије у европској породици народа, али и замке које стоје на том путу

МАГАЗИН

3.1.2016.

Канцеларија за европске интеграције

Канцеларија за европске интеграције је, као служба Владе Србије, основана 14. марта 2004. године под називом „Канцеларија за придруживање Европској унији“, а садашњи назив носи од 28. децембра 2007. године. Делокруг Канцеларије утврђен је Уредбом о оснивању Канцеларије за европске интеграције према коме обавља стручне, административне и оперативне послове и послове за потребе Владе повезане са координисањем рада министарстава, посебних организација и служби Владе. Послови се односе на координацију, праћење и извештавање у вези са процесом придруживања и приступања Европској унији, координацију припреме и преговора са Европском унијом и рада тела основаних за потребе преговора, координацију спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању и рада заједничких тела основаних тим Споразумом, коор-

динацију припреме стратешких докумената у вези са процесом приступања Европској унији и координацију сарадње органа државне управе са Европском комисијом и другим стручним телима Европске уније, као и стручну и техничку сарадњу у процесу придруживања и приступања са државама чланицама, кандидатима и потенцијалним кандидатима, у сарадњи и уз обавештавање Министарства спољних послова. Канцеларија за европске интеграције прати подстиче усклађивања прописа Републике Србије са прописима и стандардима Европске уније и обавештава Европску унију и јавност о томе, пружа помоћ министарствима и посебним организацијама у усклађивању прописа са прописима Европске уније, координира међународне развојне помоћи и програмирања ИПА средстава, као и идентификацију и утврђивање приоритета за финансирање из ИПА средстава међународне помоћи. У делокруг рада Канцеларије спада праћење и извештавање о реализа-

цији ИПА средстава и средстава међународне развојне помоћи у сврху испуњавања стратешких развојних приоритета; организацију процеса оцењивања спровођења ИПА програма, обављање послова руководиоца оперативне структуре и националног тела за програме прекограничне и транснационалне сарадње као и учешће у заједничким одборима за праћење и усмерава рад заједничких одбора за праћење програма, као и рад заједничких техничких секретаријата за програме прекограничне сарадње на територији Републике Србије. Уз координирање инструментима за спровођење макро-регионалних стратегија, праћење извршавања обавеза које министарства и посебне организације имају у придруживању и приступању Европској унији, координацију превођења и припреме националне верзије прописа Европске уније и превода законодавства Републике Србије на један од званичних језика Европске уније обавеза Канцеларије је да информише јавност и врши промо-

цију активности у процесу придруживања и приступања Европској унији и коришћењу међународне развојне помоћи, укључујући ИПА средства. Сет преузетих обавеза допуњава сарадња, посредством Министарства спољних послова, са Мисијом Републике Србије при Европској унији у процесу придруживања и приступања Европској унији и координација и спровођење обуке из области Европске уније. Канцеларија остварује сарадњу са Министарством спољних послова и другим надлежним органима државне управе у разматрању питања која се односе на дефинисање потреба и попуњавање стручног дела дипломатског кадра Мисије Републике Србије при Европској унији у свим фазама европских интеграција, пружа стручну и административно техничку подршку раду Преговарачког тима, обезбеђује материјалне и друге услове за његов рад, а обавља и друге послове из области придруживања и приступања Европској унији које јој повери Влада.

Приступање Европској унији Приступање Европској унији је сложен процес који се одвија паралелно на неколико међусобно зависних нивоа. С једне стране, то је Процес стабилизације и придруживања, а с друге приступни преговори. На динамику интегрисања државе у Европску унију утичу способност да искористимо што више средстава из предприступних фондова Европске уније, баш као и начин на који их користи. На улазак једне земље у Европску унију одражавају се догађаји на националном, али и на међународном плану. На националном, то је снага унутрашњих реформи која може у знатној мери да допринесе и брзини преговарачког процеса, а представља део приступног процеса на који држава која преговора може најлакше и највише да утиче. С друге стране, међународни контекст зависи од многих чинилаца, које сама држава кандидат не може у потпуности да мења. Тако глобална рецесија, засићење грађана Европске уније даљим ширењем, али и све друго што

унутар ове организације може да подстакне државе чланице на помније промишљање када је реч о проширењу. С обзиром да држава кандидат не може у потпуности да контролише међународно окружење, она своју позицију може да ојача изградњом добрих билатералних односа са државама чланицама, и да на тај начин ублажи евентуалне негативне процесе. Досадашње искуство Европске уније, када је реч о њеном даљем ширењу, а посебно у погледу Хрватске и Црне Горе, искристалисала су поглаваља 23 - Реформа правосуђа и основна права и 24 - Правда, слобода и безбедност, као кључна за коначну одлуку о примању нове државе у чланство. У том циљу је направљен приручник са жељом да се новинарима, који су незаобилазни партнер у процесу приближавања идеје и процедура европских интеграција грађанима Србије, помогне да потпуно разумеју реформске процесе у којима учествује државна управа и српско друштво у целини. Циљ публикације је да пружи што квалитетније информације о на-

3.1.2016.

МАГАЗИН

чину на који се одвија приступање Европској унији, а посебно о условима који треба да буду остварени у поглављима 23 и 24. Идеја је била и да се допринесе јачању свести о стандардима које држава кандидат треба да испуни у погледу владавине права, функционисања правосуђа, борбе против корупције, заштите људских права, као и питањима попут азила, миграција, виза. Правне тековине Европске уније подељене су у 35 поглавља, а преговори о чланству су процес током кога ће се Србија, као и остале државе које настоје да постану чланице Уније, прилагодити њеном правном, економском и друштвеном систему, реформишући сопствено законодавство у свим наведеним сегментима, али и целокупни друштвени систем. У посебном делу приручник се бави поглављима 23 и 24, која се односе на основне вредности на којима почива Европска унија, а због велике важности у процесу приступања, ова се погла-

вља прва отварају и последња затварају. Приручник појашњава које припремне радње су неопходне за почетак отварања преговарачких поглавља, како се преговори по појединачним поглављима отварају, како теку и под којим условима се затварају. Текст доноси и подсећање на Споразум о стабилизацији и придруживању као уговор који је основ сарадње Србије са Европском унијом до тренутка чланства, јер обавезе преузете овим споразумом представљају кључну референцу за разумевање преговора о приступању Европској унији, али и за испуњавање услова за чланство. Осим тога приручник нуди и краћи осврт на историјат односа Србије и Европске уније, који је почео у октобру 2000. године када је тадашња Савезна Република Југославија приступила Процесу стабилизације и придруживања као и подсећање на критеријуме и механизме за проширење које је дефинисала Европска унија. Делове приручника преноси и Ма-

газИН са циљем да подсети на искуства суседних земаља које су успешно окончале преговарачки процес и постале чланице Европске уније. Бивши европски комесар за проширење Штефан Филе је потврдио да је спровођење прописа главни изазов на путу ка Европској унији, а да је Европски савет донео историјску одлуку кад је одлучено да започне вишегодишње преговоре о приступању Србије Европској унији. Искуство држава које су приступиле Европској унији показује да главни изазов није у толикој мери транспоновање прописа у национално законодавство, већ спровођење тих прописа. То у још већој мери важи у областима где нема опсежних прописа Европске уније, али које су суштински важне за функционисање демократије, попут успостављања независног и одговорног судства, добре управе, и заштите основних права и слобода. Постоји један број области на које ће се током преговарачког процеса об-

ратити посебна пажња, а то су правосуђе и основна права и правда, слобода и безбедност, али и пољопривреда и рурални развој, животна средина и климатске промене, као и финансијска контрола. На крају, али не и најмање важно, очекује се да Србија настави да се ангажује у процесу регионалне сарадње и помирења, и настави да ради на нормализацији односа са Косовом. Прва поглавља која се отворају се односе на правосуђе и људска права. Европска комисија је од подношења захтева за пријем у пуноправно чланство Европске уније са великом пажњом пратила правне реформе у Србији а напредак често критиковала у годишњим извештајима што у појединим тренуцима ствара сумњу у њену спремност да усвоји све сугестије и усклади правни систем са стандардима Европске уније. И поред тога Филе верује у способност и одлучност српске владе да спроведе неопходне реформе како би се испунили стан-

дарди Европске уније у погледу правосуђа и основних права из поглавља 23 као и правде, слободе и безбедности дефинисане у поглављу 24. Доказ је уверење да је Србија остварила почетне очекиване резултате у приоритетним областима као што су правосудна реформа, реформа Кривичног законика и борба против корупције, а једнако енергично и истрајно треба да настави да ради на овим питањима. То се може остварити само уз чврсту политичку вољу и широк консензус о напретку ка циљу земље, а то је придруживање Европској унији. С обзиром на значај и тешкоће у бављењу захтевним критеријумима који се морају применити у ова два поглавља, и на темељу лекција научених током ранијих проширења, ова поглавља у преговорима се отварају међу првима, а затварају међу последњима што ће Србији дати довољно времена да оствари солидне резултате. Европска комисија ће током читавог процеса

пратити помак остварен у овим областима. У Европској комисији влада уверење о постојању довољно потенцијала Србије да се убрзано креће на путу ка Европској унији применом и спровођењем њених стандарда. То је последица одлучности свих лидера током протеклих година да се земља придружи Европској унији, као и постојећег консензуса у погледу воље да уђе у њу. Овоме је допринео део државне управе задужен за питања Европске уније који је неуморно радио на приближавању земље европском циљу. Филе је оценио да је Србија већ постигла значајан напредак у достизању многих стандарда Европске уније што је био услов за отпочињање поступка скрининга за сва поглавља током кога је остављено довољно времена да се идентификују преостале празнине у законодавству и имплементацији што би Србији помогло да усвоји неопходне промене. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2016.

Петнаест година од демократских промена: Предраг Стојановић (1)

МАГАЗИН

3.1.2016.

СРБИЈА ИСПРЕД ЕВРОПЕ

- Пред први непосредни избор председника Скупштине општине у Краљеву својим потписом, именом и презименом, Предрагу Стојановићу подршку дало 75 хиљада пунолетних грађана. - Од школске 1990/91 кад је као државни стипендиста кренуо на усавршавање у Немачку Стојановић је постао безбедносно интересантан одређеним структурама, о чему сведоче полицијски досијеи у Краљеву и Београду, можда још два три у ВБА, БИА и ко зна где још. - Податак да су на позив Стојановића у Краљеву боравили творци новог устава Будимир Кошутић и Ратко Марковић повод је за закључак да иза његове кандидатуре стоји сам Слободан Милошевић

Фото: М. Радовановић

Предраг Стојановић

МАГАЗИН 3.1.2016.

остоје периоди у животу о којима савременици нису увек спремни да причају. Уверење да о бурним догађајима из октобра 2000. године ипак треба да остане траг повод је да Предраг Стојановић пристане на разговор и помогне да се расветле неки мање познати догађаји из периода који се сматрају значајним и за данашњи тренутак Србије. У његовом случају значајним се сматра почетак активног учешћа у политичком животу који датира из 1989. године која се везује за долазак на власт Слободана Милошевића и време кад је почело интензивније да се прича о новом Уставу Србије. У то време, док је још постојала дилема да ли прво треба усвојити устав па организовати изборе или обрнуто, Стојановић је као угледни Краљевчанин, и доктор правних наука, имао ретку привилегију да буде пријатељ са бардовима из ове струке, професорима Будимиром Кошутићем и Ратком Марковићем који су учествовали у писању највишег законодавног акта. Иста година је значајна и по првим наговештајима о измени изборног система, а почетни кораци се огледају у могућности да градови и општине сами одлучују о начину избора градоначелника и председника општинских скупштина које су у то време чинили Веће удруженог рада, Веће месних заједница и Друштвено политичко веће. Још тада су бројни Краљевчани, међу њима и Стојановић, поверовали да је демократија закуцала на врата, а они који су гледали даље већ видели уваженог правника на месту председника општине. Приближавање предизборне кампање било је повод да друг из детињства Слободан Николић, међу вршњацима познатији као Мандрил, са подебелом свеском у руци крене од врата до врата како би скупљао потписе подршке кандидатури Предрага Стојановића. Као гром из ведра неба деловало је сазнање о 75 хиљада потписа оних који су пуним именом и презименом, и осталим подацима који су тражени, подржавали кандидатуру и већ видели Стојановића на челу града. Највеће из-

ненађење ипак је владало међу до тада неприкосновеним владарима, Социјалистичком савезу радног народа и Савезу комуниста. Било је то време кад се Стојановић као државни стипендиста спремао на пут у Немачку како би наставио усавршавање у области права, а пред њим се отварала не тако честа могућност да после доктората, и већ обезбеђеног доцентског звања, стекне право на знатно значајнију Хумболдт стипендију која се, каже, одбија из само два разлога, услед болести или смрти. - Од школске 1990/91 године постао сам безбедносно интересантан одређеним структурама, посебно након другог одласка школске 1984/85. године, а повод је сазнање да из Југославије у којој влада чврст комунизам одлазим у Немачку. Од тада имам три досијеа, у Краљеву и Београду, и можда још два три ВБА, БИА и не знам које још. Велика подршка грађана је повод да се уозбиљим и схватим да то што се дешава више није игра, јер почињу да ми се обраћају значајни људи из Краљева, а они који су били старији од мене већ питају шта планирам прво да урадим као председник општине. Зову ме директори великих фирми, начелници неких служби са врло озбиљним статусом, а ја немам иза себе подршку ни Социјалистичког савеза, ни Савеза комуниста, нити било шта друго сем оних 75 хиљада потписа што је повод да први пут закључим како нешто не ваља – прича Стојановић. Много већа пометња завладала је међу челницима Савеза комуниста што је било повод за позив да се у тачно заказано време појави у просторијама тадашње Општинске конференције. Податак да су на позив Предрага Стојановића у Краљеву боравили творци новог устава Кошутић и Марковић повод је за закључак да иза његове кандидатуре стоји ни мање ни више него Слободан Милошевић за чију се појаву на политичкој сцени везују извесне симпатије и уверење да би пре него у осталим републикама бивше Југославије Србија као највећа прва требало да организује вишестра-

начке изборе. Испоставило се да је учинила последња, тек у децембру 1990. у време кад се Стојановић вратио из Немачке. За место првог човека Краљева те године се надметало 11 кандидата, за потпредседника општине само четири, да би до финалне рунде у конкуренцији остала само двојица, Миомир Вукићевић са подршком политичких структура актуелне власти и Предраг Стојановић са свеском пуном потписа грађана. Са стрепњом се годинама пре тога одлазило у комитет партије и много безазленијим поводима од овог кад се копља укрштају са њиховим кандидатом. Долазак у добро познату зграду у Улици Топлице Милана повод је индиректни наговештај првог човека краљевачких комуниста Слободана Дугалића да „Каблар“ као значајно грађевинско предузеће има празних станова у Београду, а да се тадашњи директор Данило Ивановић у круговима власти види као будући председник Извршног савета и у случају да Стојановић буде изабран за председника Скупштине општине. - Знам колико је Ивановић учинио за овај град, али треба имати мере. Кажем име свог кандидата који је перфектан економиста, а уз то говори три светска језика, иако га за то нисам ни питао. Овај зине од изненађења и ту завршимо разговор. У то време сам већ имао обезбеђену стипендију и спремао да се даље усавршавам, а још нисам матор да не могу да сачекам неке нове изборе, па се повучем јер је Вукићевић добар кандидат, а Зоран Николић као потпредседник такође. Са гласачком машинеријом коју су имали можда би изабрали Вукићевића и без тога. У сваком случају била је то добра екипа људи сличних година коју је као секретар општине допуњавао Драган Ивановић. Председник Већа месних заједница био је Зоран Вукадиновић, Већа удруженог рада Часлав Милошевић, а Друштевно-политичког већа Миланко Даниловић. Мени као професору права одају почаст да, док не одем у Немачку, будем председник Комисије за статут – прича Стојановић.

3.1.2016.

МАГАЗИН

Први одлазак у Немачку у школској 1984/95. години продужен је за пола године баш као и други пут током 1991/92 тако да је у овој земљи провео пуне три године, То је време кад се у Србији јавља вишестраначје што Слободан Милошевић вешто користи како би учврстио власт. Политичка сцена се током годину и по дана одсуства променила, а на њој значајније место заузимају странке са изразито национално обојеним програмима, међу првима Српски покрет обнове. На челу је Вук Драшковић који има све више присталица међу великим бројем разочараних грађана, али изазива извесну резерву у круговима који у толикој дози национализма препознају опасност. Одсуство из политичког живота утицало је на удаљавање од твораца Устава Србије Кошутића и Марковића са којима је Стојановић и даље у коректним односима, не онолико блиским као пре тог периода. Политика пред оне који имају намеру да се њоме баве озбиљно ставља обавезу да одржавају коректне односе са свима, јер сукоби не воде ничему. Жеља да се укључи у политички живот у чврстој је вези са припадношћу некој од партија које тек покушавају да заузму значајно место на политичкој сцени. Стојановић је у Немачку отишао праћен уверењем великог дела локалне јавности да ужива поверење актуелног режима Слободана Милошевића, а вратио се са жељом да се придружи опозиционим снагама. - Вратим се из Немачке и видим Вука Драшковића да се нешто копрца и прави неки покрет који ми се није превише свиђао. Свиђа ми се опозиција, али ми се не свиђа покрет. Демократска странка се нешто тек појављивала, чувени Драгољуб Мићуновић као запршка у свакој чорби прави странку, а мени се ни та опција не допада. Више ми се допада национално обојена, па тек онда европски. Иако ми се онда није допао Српски покрет обнове кад би ме питали која ми је најдража странка рекао би да је баш та пре него и ова којој сам касније био оснивач и кум. Они су били мотор, по-

кретали све и били луди на неки начин. Српски покрет обнове је покретао све и свашта, а време ће тек показати колико је све било исправно. Није то била нада. Наду је донео Зоран Ђинђић, а народ је прихватао – каже Стојановић. Као човек који је доста путовао, а теоретски доста добро поткован, Предраг Стојановић је живео у убеђењу да зна шта је демократија и како функционише. Данас, после четврт века, и даље није сигуран да добро познаје шта је демократија, сем теоретски. Одрастао и васпитаван у време комунизма добро је спознао о каквом се систему ради, а демократија је и даље недовољно дефинисан појам, бар кад се ради о српском моделу. - Слободан Милошевић је радио паметно и држао под контролом све живо, и Удбу, и Војно-безбедносну агенцију и Безбедносно информативну агенцију. Знао је да врши власт, а да ли се то некоме свиђа, или не свиђа, то је друга ствар. Ко каже да није, лаже и могу да га изазовем на вербални двобој било где. Ја сам се борио против тога ма колико да је он све радио господски и на фини начин толеришући и оно што би неко данас згазио као најцрњу опозицију. Није ме интересовало да се опредељујем, јер сам се из Немачке вратио пун пара. Стипендија је достизала пет хиљада марака месечно, плус додатак за породицу, књиге и техничка помагала. Они плаћају нормалне стипендије и то што сам добијао је стипендија а не плата. У Немачкој бих сада имао плату десет хиљада евра, а не социјалну помоћ од 1.200. Анте Марковић је плаћао динар за марку, пара је било као блата, а ја користим благодети Немачке, напредујем, пишем и путујем. Коначно се враћам 1993. кад мој професор из гимназије Желимир Бучевац, док је овде хиперинфлација и плата три до пет марака, улази у политички живот. Са уштеђевином од стипендије овде сам пун као брод, и ничим изазван капиталиста. Чујем да се Коштуница отцепио од Демократске странке и да је у Краљеву

основан Општински одбор Демократске странке Србије. Националдемократски програм ми одговара, јер је у њему Србија испред Европе, а и предлог да будем кооптиран у одбор као портпарол ми одговара јер хоћу да радим и да помогнем – прича Стојановић. Чланови Општинског одбора су од првих дана били људи од угледа што чини да Демократска странка Србије врло брзо буде препозната као елитистичка и везана за урбане вредности, а све више препознатљивих Краљевчана чинило је да се нова снага на политичкој сцени схвата озбиљније. Након Миомира Вукићевића на место председника Скупштине општине долази Мирослав Карапанџић, а у Демократску странку Србије после избора Предраг Стојановић који није жело да му се приговара какао је ушао да би профитирао. Т. Радовановић

Миомир Вукићевић

МАГАЗИН 3.1.2016.

3.1.2016.

МАГАЗИН

Зоран Милићевић

Без длаке на језику: Зоран Милићевић

- Иако је буџетом града за ову годину планирано улагање у пољопривреду од преко 92 милиона динара међу пољопривредницима је приметан страх да опет буду подељена на начин који не обезбеђује равноправан положај свих који су за њих заинтересовани. - Премијер Србије Александар Вучић, на састанку са представницима пољопривредника током припрема за дефинисање текста Закона о пољопривредном земљишту, указао на опасност од злоупотреба као у Краљеву након земљотреса у новембру 2010. године. – После изјаве премијера да се једна крава сматра кућним љубимцем уследио предлог да му се како би је држао на тераси. - Пољопривредни произвођачи удружени у Сељачку странку обећавају наступ на предстојећим локалним изборима, јер добрим начином за решавање проблема виде присуство представника у локалном параламенту

Фото: М. Радовановић

СПАС У УДРУЖИВАЊУ

МАГАЗИН

3.1.2016.

д тренутка кад је на српском тржишту почело да се појављује све више пољопривредних производа из земаља Европске уније чешће се говори и о нераноправном положају због цена са којима домаћи пољопривредници тешко могу да конкуришу иностраним. Основни узрок су знатно више субвенције за развој пољопривреде које издвајају високо развијене земље, а могућности домаћег буџета нису такве да могу да их прате. Готово да нема разговора о перспективама пољопривреде а да се, између бројних ограничавајућих фактора, не помену субвенције. На територији града Краљева се улагања у ову област у последњим годинама повећавају, а протекле недеље усвојен буџет града за 2016. потврђује да планирани износ премашује 92 милиона динара. Значајнијим од износа у Сабору прерађивача агропривреде Србије сматрају страх да средства опет буду подељена на начин који не обезбеђује равноправан положај свих који

су за њих заинтересовани. Председник ове организације Зоран Милићевић подсећа на искуство из претходних година и недовољно добар начин доделе средстава која су углавном усмерена према истим људима. Није боља ситуација ни кад је у питању помоћ пољопривредним произвођачима који су претрпели штету током мајских поплава 2014. године. Од њих 132 у Жичи помоћ је добило тек тринаест и то годину и по дана након поплаве што ствара сумњу о нетранспарентном процесу. - Жале нам се пољопровредници из удружења и указују да су надокнаду добијали многи који нису ни претрпели штету, а ни ја вероватно због тога што сам се бунио иако ми је Ибар два пута плавио кукуруз, па сам морао да сејем и трећи пут. У време поплаве сами смо се организовали да штитимо бунаре из којих се град снабдева здравом пијаћом водом, јер смо веровали да је боље да пропадне кукуруз него да се неко

отрује, па је велики број људи попут мене који су више пута сејали надајући се обећаној помоћи. Тражили смо и увид у спискове о додели, али нам нису дозволили да их видимо што је повод за уверење да су пластенике и репроматеријал за сетву добијали и они који нису имали штете од поплава. Звали су ме људи из подручја око Мораве, из Мрсаћа, Адрана, Сирче, и тврдили да су појединци оно што су добили продавали то буд зашто, па пијанчили по кафанама, а кажу да су и људи који имају поседе на брду добијали пластенике. Од мене на састанцима људи траже да се подаци обелодане, а лице које вршило доделу према списковима из месних заједница одбија да их стави на увид иако га на то обавезује закон – тврди Милићевић. Недовољно информација оставља незадовољнима да сумњају и распредају различите приче којима се потврђује да су помоћ добијали и пољопривредници који нису ни

пријавили штету. За сада се све заснива на сумњама, тачна евиденција не постоји, а говоркања су стигла и до премијера Србије Александра Вучића који је, на састанку са представницима пољопривредника током припрема за дефинисање текста Закона о пољопривредном земљишту, указао на опасност од злоупотреба као у Краљеву након земљотреса у новембру 2010. године. Зоран Милићевић заступа интересе великог броја пољопривредних произвођача са простора читаве Србије и дозвољава могућност грешака у процесу доделе помоћи, али није спреман да прихвати информацију да је она дељена искључиво по инструкцијама представника Европске уније уверен да они не могу са довољно сигурности да утврде колику су шетету претрпели појединци са поплављеног подручја. Иако је присуство на неколико састанака пољопривредних произвођача са председником владе било добра прилика да се скрене пажња и на овај проблем Милићевић то није учинио

уверен да би у догледно време све могло да дође на своје место. Како то није учињено ни после више од годину дана све је извесније да ће, под притиском чланова удружења, то морати да учини приликом неког од следећих сусрета. Проблем који тишти велики број пољопривредних произвођача везан је за знатне површине узурпираног државног земљишта на подручју града Краљева. Проблем је израженији на локалном него на републичком нивоу, а подаци говоре да план који треба да дефинише услове под којима се земља даје у закуп постоји, али га није усвојила скупштина па је онемогућено да се спроведе поступак лицитације. - Кад на једном од првих састанака није добио релевантне податке о површини узурпираног земљишта премијер је сменио одговорне за то, јер држава са огромних површина не убира никакав приход. Вршилац дужности директора Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде и заштите животне сре-

дине Драгана Гођевац Обрадовић ме је на једном састанку код премијера питала да ли знам колико се државног земљишта издаје у закуп на територији Краљева и на моје велико изненађење потврдила да је равно нули. У СПАС-у су ми потврдили да је то тачно и да је држава ускраћена за знатна средства. Велике су површине државне шуме које се експлоатишу без накнаде што је повод за предлог да се локалним самоуправа ограниче надлежности у овој области. Посебно су незадовољни пољопривредници који су некада уредно плаћали закуп, а сада им је то онемогућено јер земљу без надокнаде користи неко други. Због свега што се дешава тражили смо да у свим телима, па и у комисији која спроводи лицитацију за издавање земље у закуп, буду и чланови нашег удружења – каже Милићевић уверен да ће злоупотреба бити све док међу пољопривредницима буде и мало страха да укажу на све примере злоупотреба. У једну се уверио и сам кад је по позиву из месне заједнице дошао до магацина у коме

3.1.2016.

МАГАЗИН

је вршена подела семенске пшенице и сазнао да име његовог оца није на списку. Сличне ствари су се, каже Милићевић, дешавале током последњих петнаест година што је повод за залагање, овога пута на захтев Сабора произвођача агропривреде Србије као једног од највећих удружења пољопривредника у земљи, да се ради транспарентно и сви пољопривредници ставе у једнак положај. Више пута је током разговора о проблемима пољопривредних произвођача Милићевић истицао потребу да о свему обавести премијера уверен у његову жељу да много тога уведе у законске оквире. Истакнуто место у значајном удружењу прилика је за бројна сазнања о добрим, али и лошим, стварима. Искуство показује да је ових других знатно више на шта указују бројни пољопривредници након уверења да су ускраћени за бар део онога на шта имају право. На то указују свакодневни телефонски позиви оних који се осећају ускраћеним, па помоћ траже

од председника удружења уверени да је последња адреса на коју могу да се обрате за то. У години кад су у Краљеву затворена бројна предузећа, а велики број радника остао без посла, на пољопривреду се гледа као могућност да се бар део њих запосли. Први корак је отварање погона за израду амбалаже уз помоћ инвеститора из Словачке који обећава нова улагања у прераду млека и производњу млечних производа. Пољопривредници верују да ће им то обезбедити веће откупне цене млека тренутно јефтинијег од сурутке која се увози из Босне. Почетак претходне године обележен је сукобом са државним секретаром Ненадом Катанићем, а повод су субвенције на које немају право власници једног грла крупне стоке, а изјава премијера да се такво сматра кућним љубимцем повод да пољопривредна удружења затраже његову оставку. Било је и предлога да му се купи једна крава како би је на тераси држао као кућног љубимца.

- Било је и добрих потеза локалне самоуправе, али само спорадичних, а незадовољство Краљевчана је условљено чињеницом да се више погона затвара него што се отвара. Све више људи из града се враћа тамо одакле су дошли јер од празних зидова не могу да живе. Зато се залажемо да се покрене пољопривредна производња, а да се почетни капитал и кредити под повољним условима враћају производима. Неопходност да се формирају нове задруге водила је ка обнови задруге у Жичи коју је мој деда формирао 1932. године са 20 одсто удела у капиталу. Задружна зграда је руинирана, и сваким даном све више пропада, па ћу тражити од премијера да нам се уступи да је адаптирамо за откупно место и набавку репроматеријала и свега што је потребно једном пољопривреднику. Сем што немамо задруге данас немамо ни продавнице у свим местима, а у Ушћу више нема ни поште, ни банке. И то ћу изнети на влади да би људи, почевши од пензионера који финансирају своју децу

и унучад јер једини имају редовна примања, могли тамо да подижу паре, а не да због тога долазе у Краљево, да привредници тамо врше платни промет и не путују по сто километара због тога – каже Милићевић. Пољопривредни произвођачи дефинитивно нису задовољни аграрном политиком. Годинама уназад указивали су на бројне проблеме уверени да ће бар неки од њих бити решени, али се показало да у многим срединама немају за то саговорника спремног на разговор са равноправних позиција. Иако градоначелник Краљева има помоћника задуженог за пољопривреду, и са њим је остварена одређена сарадња, пољопривредници сматрају да није на нивоу који би требало да буде. То је повод да приликом последњег скупа током децембра велики број примедби изнесу саветнику премијера, државном секретару у Министарству пољопривреде и заштите животне средине и представницима Регионалне

првредне коморе. Све је присутније уверење да побољшању услова за интензивирање пољопривредне производње води озбиљнији прилаз проблемима и прихватање пољопривредних произвођача као равноправних саговорника. Инвестиције су потребне и у пољопривреди, а пољопривредни произвођачи су, у одсуству оних које очекују од државе, принуђени да их траже сами. Улагања су највећа у Војводини што води ка закључку да је подручје јужно од Београда у подређеном положају. Не тако давно договорено је да се потпише споразум о техничкој сарадњи Регионалне привредне коморе Краљева и одговарајуће из Словачке да би заједно конкурисали за средства из предприступних фондова Европске уније којима се подстиче пољопривредна производња. - Словачка је са Мађарском, Чешком и Пољском чланица Вишеградске уније што нама олакшава пут за добијање средстава из тих фондова док

не постанемо равноправни члан Европске уније. Овде треба мало више разумевања за проблеме пољопривредника, али и других становника овог града, па они који одлучују треба да се спусте на ниво обичног човека. И они су били такви, али су то изгледа забравили првог дана кад су сели у фотеље. Кад на такве позиције дођу људи који се нису бавили овим, нити били укључени у привредну или било коју производњу, не могу ни расправљати нити доносити исправан суд – каже Милићевић. Заједнички закључак води ка ставу о неопходности удруживања, а пољопривредни произвођачи удружени у Сељачку странку обећавају наступ на предстојећим локалним изборима, јер добрим начином за решавање проблема виде присуство представника у локалном парламенту уз потајну наду да би бројни проблеми били решени кад би и министар пољопривреде долазио из њихових редова. Т. Радовановић

МАГАЗИН

3.1.2016.

Реализацију пројекта „Бирам живот“ подржава Савет за безбедност саобраћаја Краљево

3.1.2016.

МАГАЗИН

Становници СОС Дечјег села у Темпу

ПРАЗНИЧНА КУПОВИНА 70

сусрет новогодишним и божићним празницима Темпо је обрадовао све становнике СОС Дечи јег села у Краљеву и омогућио им претпразничну куповину свих намирница које су им потребне како би припремили велики ручак за дочек 2016.године. Сви становници СОС Дечјег села имали су прилику да у Темпу у Краље ву одаберу све оно што желе да имају

на трпези за дочек Нове године – од сланог програма, свежих намирница и меса до слаткиша и пића. Захваљујући наставку успешне сарадње компаније Delhaize Serbia (Делез Србија) која је власник малопродајних ланаца Темпо, Маxи (Maksi) i Shop&Go (Šop en Gou) и СОС Дечијег села, свим њеним становницима биће улепшано новогодишње славље. СОС Дечије село у Краљеву обезбе-

ђује стални смештај за више од седамдесеторо деце без родитељског старања, као и повремени боравак за тинејџере и студенте који су још увек у систему образовања. Компанија Делез Србија обезбеђује различите тренинге и едукативне радионице за становнике СОС Дечијег села како би на прави начин развијали своје професионалне вештине и тиме се додатно оснажили за пословно окружење.

3.1.2016.

МАГАЗИН

Дејан Марковић

Сви путеви воде из Краљева

- При запошљавању бројни фактори важнији и од дипломе Београдског универзитета. - Дејан Марковић не жели да верује да је главна препрека запослењу то што је Ром. - Чврсто решен да се посвети усавршавању, и умеће покаже у некој од земаља у којима се стручност цени више од других ствари, са виолином у коферу Дејан се упутио у Немачку. – Брана успешној међународној каријери туристичка виза чије ограничено трајање од три месеца није довољно да би се испратила дешавања током једне музичке сезоне. – Професорска титула може да се добије за шест месеци, може за две и по године, а може и регуларно. - Часови у Музичкој школи се држе тако да се прича о паралелним универзумима, не бави се техничким и музичким проблемима, ни историјским постулатима који треба да оплемене музичку идеју

Фото: М. Радовановић

НЕМА ПОСЛА БЕЗ ПЕДИГРЕА

МАГАЗИН 3.1.2016.

акон завршених мастер студија на Факултету музичке уметности Дејану Марковићу се ништа није чинило разумнијим од тога да оно што је научио пренесе на млађе генерације. То је био повод да по повратку у Краљево сврати до Музичке школе „Стеван Мокрањац“ у којој је стекао средњошколско образовање. Први разговор са директорком био је прилика да сазна не тако охрабрујућу информацију да потреба за кадром постоји, али мора да причека јер на запослење чека још једна особа која при том, по његовим информацијама, још није завршила факултет. Ни после годину дана није било знатнијег помака сем што се као могућност за запослење помиње отварање истуреног одељења школе у Рашки где постоји потреба за једним професором виолине. Од тада је прошло пуне две године, а у школи сваки пут истицани нови разлози који спречавају да Дејан буде ангажован у било ком статусу. Исфрустриран свим што се дешавало Дејан је последњу шансу видео у обраћању начелнику Школске управе који је обећао разговор са одговорнима у школи обзиром да млади професор виолине испуњава све услове за добијање посла. - На крају се дешава неки конкурс за три радна места, професора камерне музике и два за професора виолине. У међувремену директорка запосли своју кћерку, запосли још једну која треба да ради у одељењу у Рашки, а ја конкуришем са свима који су већ добили посао. Било ми је јасно о чему се ради, и због чега су ме завлачила две и по године, јер је кћерка директорке у међувремену завршила на Косову, а ова друга је радила и док сам ја био средњој школи. У међувремену се негде изгубила, па се враћа на место које је мени било обећано, а место професора камерне музике иде тотално трећем лику. Кад сам у служби за запошљавање видео тест интелигенције и опште информисаности било ми је све јасно. Ту нам психолог подели тестове и обави кратак информативни разговор и то је све. Прођем тест да не направе од тога неку безвезну глупу

причу, испуним све услове, али се не дешава ништа јер су од нас четворо троје већ радили, а сада примљени за стално. Тражио сам само да се поступи по закону, да се формира комисија и пред њом одржим час како би се проверило да ли сам ментално, психички и професионално способан за оно што потврђује факултетска диплома. У школи нису негирали могућност која постоји у закону, али су сагласни да то ипак није пракса у овој установи и поред уочене жеље и ентузијазма за рад са децом и жељом за доказивањем. Било је то пре две године, а ја више немам мотива јер не видим било какву логику да се гањам са људима који се провлаче по судовима и у медијима. Схватам да нема разлога, јер ми је већ стављено до знања да нема шанси да се запослим, па решавам да се посветим себи и видим како да унапредим своју музику – прича Марковић. Искуство дугогодишњег бављења музиком потврђује да до врхунских резултата води само пракса, па се илузорним учинило губити време, и нерве, у настојању да се одбрани оно што је неодбрањиво, јер се још једном показало да су бројни фактори важнији и од дипломе Београдског универзитета. Дејан Марковић не жели да верује да је главна препрека запослењу то што је Ром, јер никада раније није имао проблема иако ту чињеницу није крио. Није то сметало никоме од пријатеља током школовања, нити професорима на факултету, ма колико у појединим тренуцима провејавала сумња би се иза леђа и о томе говоркало. - Сви су ме ценили по неким људским квалитетима, а не по расним, а ја не могу да будем лицемеран и перфидно завирим у нечију главу и утврдим да можда има и тога. Нејасно ми је да дете које је изашло из њихове школе, и долази са београдске академије, не испуњава услове или га само лажу и обмањују. Можда има неког утицаја то што сам ромског порекла, али генерално моје икуство је јако позитивно – каже Марковић.

Чврсто решен да се посвети усавршавању и умеће покаже у некој од земаља у којима се стручност цени више од других ствари са виолином у коферу Дејан се упутио у Немачку. Контакт са професором детмолдске академије, у којој као продекан ради позната виолончелисткиња Ксенија Јанковић, остварен је са жељом да се посаветује о начинима и процедурама које воде ка инфилтрирању у у музички систем ове земље. Доказани професор клавира, и корепетитор бројним оперским певачима, најбољим је проценио сарадњу баш са њима. Дешавало се то у време кад је у Немачкој прилично популарни тенор Зоран Тодоровић припремао солистички концерт. Била је то изузетна прилика да пред немачким музичким сладокусцима Дејан изведе Бахову соло сонату за виолину у Г-молу и Моцартов концерт за виолину у Адуру. Добар пријем код публике био је повод за наставак сарадње кроз формирање камерног оркестра. Да у животу све не иде увек како би требало потрудила се да покаже туристичка виза чије ограничено трајање од три месеца није довољно да би се испратила дешавања током једне музичке сезоне. Пред јачима од себе Дејан је морао да се повуче и врати у Краљеву да би се, кад су се стекли услови, поново обрео у Немачкој. Још једном се показало колико је у овом послу важан континуитет, а поразним показало сазнање да је после одсуства из посла потребно двоструко више времена за повратак на некадашње позиције. Највећа корист боравка у Краљеву је познанство са професором гитаре Ненадом Стефановићем и заједнички наступи необичног састава. - Послушали смо музику, човек ми је испричао какви су му резултати, а ја нисам могао да верујем. Био сам избезумљен, а онда је кренуло боље упознавање на музичком и персоналном нивоу. Он има презреле ставове о животу и сто посто је људско биће које прија као човек, пријатељ и колега. Одлучили смо да урадимо гранд сонату за гитару и виолину и шест мањих што је укупно сат програма. Десетак дана смо радили сурово код његове куће а

МАГАЗИН 3.1.2016.

наставили после месец и по дана паузе, колико сам био у иностранству, на пробама које су трајале и по пет сати. Ако ми дате нешто лепо и музички примамљиво то је као да сте ми дали овал ћевапа, па изгубим осећај за време и навалим да поједем док је вруће – објашњава Марковић. Ма колико имало довољно музичке литературе за ова два инструмента Дејану се учинило да би звук био далеко богатији уколико би им се придружили флаута, виолончело или неки трећи. Покушаји да још кога од колега приволи да се поред педагошког рада посвети инструменту за који се школовао нису дали превише резултата. - Милион пута сам покушавао да направим концерт са неким од колега, старијим или млађим, али се показало да за то нема превише интересовања. Ако код појединих и постоји интересовање то је да се за три дана спреми нешто популарно, што личи на бављење музиком из хобија, а ја не видим бављење инструментом на тај начин. Кад се добија титула без икаквог конкретног заната који знате да радите утопите се и не интересује вас више ништа. Уђете у школу и почнете да се бавите демагогијом која се усавршава кроз године рада у школи. Титула може да се добије за шест месеци, може за две и по године, а може и регуларно. Тада почиње демагогија, а што је више радног стажа то је демагогија убедљивија, а ови се као ретка заштићена врста тако и понашају. Часови се држе тако да се прича о паралелним универзумима, не бави се техничким и музичким проблемима, ни историјским постулатима који треба да оплемене музичку идеју. Осамдесет посто запослених су такви, поготово они са два и по, или шест месеци студирања. Њих има доста, а ситуација је тешка зато што њима треба да се направи место – каже Марковић. Озбиљније сагледавање музичког тренутка потврђује да је колико толико активно тржиште класичне музике током последње три године уништено,

и растрзано на безброј парчића, а зараде извођача толико мизерне да им се чине нехуманим. Поразно делује сазнање да са породицама мизерно живе уметници који су се определили да раде оно што воле. И док петнаестак оркестара који изводе народну музику на телевизијама остварује енормне зараде чланови филхармонијског, и два симфонијска оркестра, преживљавају принуђени да раде по неколико различитих послова. Дејан Марковић не дели став да из музичких школа излази више ученика него што може да апсорбује мало тржиште, па је више склон веровању да је неопходна хигијена главе од површних новокомпонованих и мало позитивних ствари које се дешавају у овој области. Податак да само три или четири ученика средње музичке школе из генерације којој припада нису завршили академију, али се баве тим послом у другим музичким правцима, добра је потврда става да је на правом путу на коме не жели да прави компромисе. Управо због тога спреман је на многа одрицања, ако треба и гладовање, чврсто решен да ухлебљење не тражи у кафани у ишчекивању да га можда нека залутала флаша погоди у главу. - Музички живот у Краљеву је на апаратима у комираном стању јер нема никаквог пулса, ни живота, као да људи испраних глава воде псеудомузички живот у граду. Имамо неке фестивале као квазимузичко дешавање где је прича препумпана, а ушприцане не знам колике паре. То је лепа маглуштина, на конференцији за штампу се похвали да се нешто дешава, а нико не води рачуна колико је то корисно за клинце и људе који се баве музиком. О култури одлучују људи који су задојени не знам којом политиком, логиком и системом да им ништа није свето. Нема никакве логике ни тежине јер се одлучивањем шта би требало, а шта не, баве страначки јаки и потковани људи. За ове три године не знам да се нешто културолошки лепо и квалитетно десило. На џез фестивалу нисте имали ни једно вече да се

стварно ужива јер је звезда вечери дошла да одсвира бедних 45 минута, а онда је главна свирка била у И-бару где сте могли да купите пиво и седнете. После три дана видим на вестима да су имали незаборавну свирку у И-бару, да је трајала три четири сата, а за народ на тргу је то било само пар ствари – каже Марковић. Иако је сигуран да су му у овом граду потпуно затворена врата за бављење оним за шта се школовао Дејан Марковић није разочаран. Више га боли неправда због уверења да најбоље ради оно што зна, и остварује добре резултате, а једина жеља му је била да се осети делом заједнице. Чврсто решен да не мења професију једини излаз из компликоване ситуације Дејан види у одласку из Краљева како би се придружио армији оних који су га већ напустили. Боли сазнање да воли град у коме је одрастао, и за кога га везују лепе успомене, а разочарава превелико сужавање свести, заглупљивање и уназађивање у коме не жели да учествује. - Немам снаге ни мотива да се прегањам са неком великом фотељом и задртом њушком. То је као кад вам смета машиновођа, а идете код кондуктера да се жалите. Једном сам то урадио и видео да нема смисла. Имам неку наду да не може довека све да буде толико бесмислено, поготово кад имате људи који стварно раде и имају резултате. Не може довека неко ко само седи у фотељи, и чвака по компјутеру нешто небулозно, да има посао и да се држи грчевито за њега док гази преко лешева. Може неко време да се гази преко лешева, а кад се прегази одређен број то не може да прође непримећено – каже Дејан не оспоравајући потребу да се млади, ако то желе, баве и овом врстом музике. Музика, а поготово класична, никада није била идеално решење за живот у Србији, па иако нема слушалаца, нити тржишта, свако може да нађе свој пут. Он у ово време води из Краљева, бар на неко време. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2016.

3.1.2016.

МАГАЗИН

Иван Милуновић

Пола века Завода за заштиту споменика културе

- Краљевачки Завод за заштиту споменика културе покрива 25 општина са простора Рашког, Расинског, Моравичког и Шумадијског округа на територији која се протеже до граница Црне Горе и Босне и Херцеговине. - На основу Закона о културним добрима на овој територији је утврђено 311 непокретних културних добара од којих је 176 утврђено, 95 категорисано као непокретно културно добро од великог значаја и 33 као непокретно културно добро од изузетног значаја. – Краљевачки Завод основан пре пола века као први на простору централног дела Србије

Фото: М. Радовановић

У СЛУЖБИ ГЕНЕРАЦИЈА КОЈЕ ДОЛАЗЕ

3.1.2016.

МАГАЗИН

едесет година је више од половине животног века једног човека, али и значајан период трајања било којег предузећа, организације или установе. У ред таквих недавно се уписао и краљевачки Завод за заштиту споменика културе који се поодавно нашао на списку установа од националног значаја. Разлог томе је податак да на територији 25 градова и општина са простора Рашког, Расинског, Моравичког и Златиборског округа води непрекидну бригу о 311 добара непокретног културног наслеђа. Иако је још 1997. године обележена сто педесета годишњица од дана који се сматра почетком заштите непокретних културних добара модерни период почиње 1947. године оснивањем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије који ће касније

прерасти у Републички завод за заштиту споменика културе. Територија Србије је након Другог светског рата по територијалној организацији била подељена на срезове, а у краљевачком је процењено како постоји потреба да се оснује институција која ће се бавити заштитом културног наслеђа. Вршилац дужности директора Иван Милуновић сведочи да је Завод за заштиту споменика културе Краљево основан 5. фебруара 1965. а на почетку покривао 17 општина које су улазиле у састав среза. Рад је у то време финансирала Скупштина среза, да би након укидања срезова ову обавезу преузели републички органи, прво Републички фонд за унапређивање културних делатности, а у периоду од 1969. до 1975. Републичка заједница културе, која је помогла и откуп куће у којој се Завод данас налази. Од тог периода подручје које покрива Завод проширено је на

бивши срез Титово Ужице. Прво седиште ове установе било је у згради Рашког округа, а од 1978. године просторије су смештене у Улици цара Лазара 24 у посебно адаптиран објекат познат под називом Швапчића кућа као један од најрепрезентативнијих у граду проглашен за непокретно културно добро – споменик културе. Заштита културног наслеђа подразумева препознавање културних, историјских, архитектонских, амбијенталних и свих вредности културних добара која су остала из претходног периода, а укључује њихово чување, правну и техничку заштита конзервацијом како би се сачувала за нека будућа поколења као вредност која се преноси са генерације на генерацију, а сведочи о континуитету духовне и световне власти на овим просторима. Након београдског Завода за за-

штиту споменика културе, и војвођанских који су настајали због другачије свести о потреби да се они сачувају, краљевачки је први на територији централног дела Србије. Годину дана после њега основани су заводи у Нишу, Крагујевцу, потом Смедереву, Ваљеву и другим градовима. Заменик директора магистар Катарина Грујовић Брковић подсећа да се оснивање Завода за заштиту споменика у Краљеву везује за име првог директора, историчара уметности Радомира Станића, који је потврдио како је приликом првог доласка у ову установу у њој затекао само два стручна сарадника, по једног етнолога и археолога. Врло брзо је у радни однос примљено још двоје архитеката тако да је први колектив чинило пет стручних сарадника. Великом срећом за краљевачки Завод, и заштиту споменика културе на овим просторима,

сматра се долазак Станића који је до тада радио у Заводу за заштиту споменика културе у Мостару познатом по изузетном културном наслеђу. Подстакнут носталгијом и жељом да се врати у родни крај како би се бавио заштитом културног наслеђа на овим подручјима Станић је, након што је добро испекао конзерваторски занат, пристао да преузме место директора новооснованог завода под условом да се даље усавршава. Они који су га познавали, а и генерације млађих који су ставове о њему заснивали на сећањима савременика, потврђују изузетан ентузијазам који је, уз знање и неисцрпну енергију, позитивно утицао на све сараднике што је допринело да се краљевачки Завод брзо развио у угледну установу. Петнаеста годишњица постојања и рада обележена је 1980. године, а изложба у Врњачкој Бањи тим поводом

изазвала невероватно интересовање након чега је уследило јавно признање за рад на очувању културног наслеђа. Надлежност краљевачког Завода простире се на територији 25 општина, до граница са Босном и Херцеговином и Црном Гором, углавном брдовитих и неприступачних предела у којима је све мање становника. - Простор краљевачког Завода је изузетно неприступачно планинско подручје, а прва истраживања показују да се ради о беспућу. Након педесет година толики број људи се иселио и прешао у град, путеви су зарасли и нема их, а села опустела, па преостали становници некад буду изненађењни кад нас виде. Прво је приемтан страх, јер теренским возилом долазе да искључе струју, или шумари ако је неко секао шуму. На територији коју покривамо у планинском делу Западне Србије живе изузетно гостољубиви

3.1.2016.

МАГАЗИН

људи увек спремни да послуже кафом и ракијом, пршутом и врућом погачом и тако на најбољи начин демонстрирају традиционално српско гостопримство које се сачувало у планинским пределима иако се у градовима изгубило, јер је начин живота другачији. Дешава се да одемо у села где смо били пре више година, а људи нас се сећају, јер толико мало других долази у те крајеве. Јако нас растужи кад дођемо и схватимо да је кућа у којој смо пили кафу закључана и замрла, двориште зарасло у траву – каже Грујовић Брковић. Заштита културног наслеђа често је везана са бројним проблемима као што је случај у студеничком крају где се живот одвија у околини Манастира Студенице у који долазе туристи. Знатан број људи је ангажован у самом манастиру, у објектима сеоског туризма и продаји сувенира и производа домаће радиности. У непосредној близини манастира су готово опустела села Врх, Долац, Савово и Милићи јер је највећи број мештана, у потрази за бољим животом, одавно напустио ове пределе. Све мањи број становника овог краја, али и других са територије коју покрива Завод, често ствара проблеме због немогућности да се дође и до најбезначајнијих информација о неком од објеката који су предмет интересовања. Кућа Перише Дамјановића у Дражинићима је после Дргог светског рата утврђена за непосредно културно добро, јер је у њој била партизанска штампарија. Све до пре годину дана у њој је живео последњи потомак ове породице, да би од октобра прошле године била закључана, а бригу о кући колико могу воде рођаци из непосредног окружења. Након што не буде ни њих осуђена је на лагано пропадање јер Завод није надлежан да спроводи правну регулативу републике, а како законодавац није предвидео никакве повољности за власника културног добра нема ни начина да се стимулише да би у њега улагао. Заводи за заштиту споменика културе немају финансијских средстава за ове намене, јер се наменска средства за рад до-

бијају на конкурсима ресорних министарстава и међународних финансијера. Завод за заштиру споменика културе у Краљеву је основан са циљем да спроведе правну заштиту, изврши валоризацију, припреми документацију и утврди којој од четири категорије припада неко културно добро. Непокретна културна добра се сврставају у четири групе од којих прва обухвата утврђене споменике културе, као што су цркве, манастири, куће грађанске архитектуре, објекти народног градитељства и слично. Просторне културно историјске целине су углавном градска језгра ограничена улицама или границама катастарских парцела, а културна добра допуњавају археолошка налазишта и знаменита места из историје на којима се одиграла нека значајна битка, живот изгубила нека значајна личност и слично. На територији Краљева су утврђене све врсте културних добара која се разликују по наслеђе и времену постанка, а уз најстарија археолошка налазишта која потичу из праисторије, а потом Средњег века, има и оних из новијег периода, а чија је грађанска архитектура сачувана до данашњих дана. У највреднија се убрајају манастири Жича и Студеница која је 1986. године као светско културно наслеђе уписана на листу Унеска. Саграђена је крајем 12. а осликана почетком 13. века да би у новије време била утврђена као изузетно културно добро. Манастир Жича припада културном наслеђу које датира из 13 века, а у широј јавности је позната као место које се непосредно везује за Краљево. Мање је познато да се у непосредној близини Манастира Стденице, за који се везује култ Светог Саве, налази низ мањих цркава грађених у каснијем периоду. Тако у Студеничком сливу има цркава грађених у 16. и 17. веку које је градио народ овог краја на скровитијим местима како би се очувала духовност за време турске управе. Низ цркава се налази у селима дуж пута који води од Студеница до Рудна, а из тог периода потиче и Никољача из овог места. Цркве су имале ве-

лики значај током читавог периода у коме је био угрожен опстанак српског народа, па се сматрају местима која су у значајној мери допринела очувању нације. У исто време представљале су сигурно склониште у временима кад није било државе, а значајне су и због доприноса развоју писмености и духовности јер су се у њима, уз преписивачку делатност, одвијале многе друге значајне ствари. У ред изузетних културних добара спада и средњовековни град Маглич, у последње време познат и као место у које долазе холивудски продуценти да би снимали делове својих филмова. На овом изузетном утврђењу годинама је радио краљевачки Завод, а археолошким истраживањима у дугом периоду руководила Обренија Вукадин. Конзерваторски радови завршени су под руководством бившег директора Слободана Ђорђевића, а после дугогодишњег рада Маглич је обновљен до мере да пружа довољно података о томе како је изгледао један средњовековни град. Кад је по закону из 1977. године установљена категоризација културних добара, а краљевачки Завод за заштиту споменика културе преузео обавезу да брине о свим споменицима на својој територији, први пут је постављено питање шта ради републички. Законом је утврђено да се утврди значај и донесе одлука о категоризацији културних добара, тако да има оних која су утврђена решењима која је некада доносио Завод, потом општина, а у новије време Влада Србије за она за која се процени да су од значаја за државу. Истом одлуком је утврђено да се о споменицима који имају изузетан значај стара републички завод и ту долази до проблема. Стручњаци краљевачког Завода за заштиту споменика културе чланови су тимова које формира републички завод, а добар пример сарадње су радови у Магличу од пре четири године кад је носилац посла на изградњи 16 стаза на овом локалитету био републички завод, а надзор над радовима вршио краљевачки. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2016.

МАГАЗИН

3.1.2016.

На репртоару Биоскопа „Кварт“

Виктор Франкенштајн У биоскопе стиже филмска прича о доктору Виктору Франкенштајну, бриљантном научнику са опсесијом да преузме на себе улогу Бога и сам створи живо биће. Џејмс Мекавој глуми Виктора Франкештајна, а Данијел Редклиф Игора у јединственом остварењу снимљеном на основу књижевног класика 19. века Мери Шели. Радикални научник Виктор Франкенштајн и његов једнако изузетан штићеник Игор Штраусман деле племениту визију – желе да њихов заједнички научни рад донесе добробит човечанству. Међутим, у експериментима Виктор иде предалеко, а његова опсесија донеће застрашујуће после-

дице. Само Игор може да врати свог пријатеља са ивице лудила и спаси га од његове монструозне творевине. Филм се приказује од 22 сата а за улазницу је довољно одвојити 250 динара.

Сестре Тина Феј и Ејми Поулер се поново уједињују у филму „Сестре“, редитеља Џејсона Мура о две удаљене сестре које су позване да се врате кући и среде своју дечију собу пре него што њихови родитељи продају породичну кућу. У жељи да се присете славних дана, оне ће приредити последњу средњошколску журку за другаре из разреда, што ће се претворити у катар-

зичну пијанку која је неопходна гомили одраслих људи. Џејн и Маура су незадовољне чињеницом што су њихови родитељи одлучили да продају породичну кућу у којој су провеле детињство и средњошколске дане. Иако сада већ одрасле жене, схвативши да се морају опростити од свих невероватних успомена које их уз кућу вежу, одлучују да припреме најлуђу забаву какву у средњошколским данима никада нису направиле. Убрзо ће схватити да су припремиле уистину најлуђу забаву која се неповратно отела контроли, а на којој су оне, како су и прижељкивале, главне звезде! Филм се приказује до 5. јануара у пројекцијама које

почињу у 17,30, а за улазницу је довољно припремити 250 динара.

Опклада века Кад су четири аутсајдера видела оно што су велике банке, медији и влада одбили да виде, глобални колапс економије добили су идеју за опкладу века. Њихове храбре инвестиције су их одвеле до мрачног подземља модерног банкарства где морају да сумњају у све и свакога. Заснован на истинитој причи и књизи Мајкла Луиса и у режији Адама Мекеја, у филму „Опклада века“ играју Кристијан Бејл, Стив Карел, Рајан Гослинг и Бред Пит. Књига која је заинтересовала реди-

теља Мекеја и продукцијску кућу Бреда Пита, План Б, да сниме филм о догађајима који ће довести до економске кризе, потекла је из ума писца Мајкла Луиса. Након што је и сам радио у банци на Вол Стриту осамдесетих година Луис је написао бестселер „Покер лажова“, духовиту књигу која открива богати и обмањујући свет трговине обвезницама. Аутор није планирао наставак све до финансијског колапса 2008. кад је почео да чита о томе како су велике банке, као она у којој је радио, изгубиле стотине милијарди долара тргујући на тржишту другоразредних хипотекарних кредита. - Запитао сам се како је то могуће, па сам се нашао са бившим инвестиционим банкарима који су из-

губили послове после пада берзе. Отишли смо на пиће и један од њих ми је рекао да ми све објашњава зато што сам ја разлог његовог уласка у овај посао. Прочитао је моју претходну књигу и пожелео да ради као брокер на Вол Стриту. После тога сам схватио да сам ја створио кризу! Ја сам лично одговоран за то што су ове будале изгубиле сав тај новац, јер их је моја књига заинтересовала за овај посао. Онда сам покушао да схватим зашто су ове велике банке попут Голдмана и Сакса, које су препуне изузетно паметних и образованих људи, урадиле нешто тако глупо и суицидално – каже аутор. Филм се приказује од 19,30 сати, а цена улазнице је 250 динара.

Из Полицијске управе Краљево

ПОГОРШАЊЕ ПРЕ

МАГАЗИН

3.1.2016.

ретпоследња недеља у години остаће запамћена по наглом повећању броја кривичних дела, а 45 колико су евидентирали инспектори Криминалистичке полиције скоро два пута је више него само седам дана раније. О томе сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 21. до 27. децембра који потврђује да су познати извршиоци само седам кривичних дела. Податак да је у области јавног реда и мира у истом периоду евидентиран 21 прекршај сведочи о погоршању за читавих 50 одсто колико износи и повећање броја туча. Тренд раста је нешто маљи код десет прекршаја који се у полицијској терминологији третирају као остали. Нешто је повољнија ситуација у области безбедности саобраћаја у којој се бележи смањење броја саобраћајних незгода, а од укупно осам по четири су као крајњи исход имале повређена лица и материјалну штету.

Последице се огледају у једном погинулом лицу, једном са повредама које су оцењене као тешке и два код којих се оне третирају лакшим. Материјална штета од 360 хиљада динара знатно је мања него седам дана раније, а број од 395 прекршаја мањи за само пет. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу два пожара, а до закључења недељног извештаја Полицијске управе није завршен поступак утврђивања настале штете.

двадесетседмогодишњи возач из Краљева, покушао да претекне путничко моторно возило марке „фијат брава“ краљевачке регистрације. Четрдесетогодишњи возач „фијата“ је подлегао повредама на лицу места, док је двадесетчетворогодишња жена на месту сувозача задобила тешке телесне повреде након чега је збринута у Општој болници у Краљеву. У Полицијској управи потврђују да је увиђај извршио заменик основног јавног тужиоца у присуству припадника Министарства унутрашњих послова.

Удес са трагичним последицама

Расветљена крађа возила

Раскрсница Карађорђеве и Македонске улице била је кобна за две особе, једну која је изгубила живот и другу која је претрпела тешке телесне повреде. До незгоде је дошло када је „фолксваген“ београдских регистарских ознака, којим је управљао

Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву и Рашки расветлили су крађу аутомобила „бмв“ француских регистарских ознака, која се догодила на подручју Параћина, а због основа сумње да је извршио кривично дело тешка крађа ухапшен је четрдесетшестогодишњи Д. Р. из Крушевца.

ЕД КРАЈ ГОДИНЕ

Полиција је покушала да заустави „бмв“на државном путу у Биљановцу, а кад се возач оглушио о упозорење и наставио да вози уследила је потера док није сустигнут у Медарима. У кратком саопштењу Полицијске управе Краљево потврђује се да је возило враћено педесетшестогодишњем власнику из Параћина.

Безбедност у новогодишњој ноћи Новогодишња ноћ са аспекта безбедности увек представља посебан изазов за припаднике полиције због могућности појаве пожара и других ванредних догађаја који се дешавају у том периоду. Традиционално обраћање представника Полицијске управе Краљево медијима у подне првог дана нове године потврђује да је новогодишња ноћ протекла неуобичајено мирно, а у објектима у којима је одганизован дочек Нове године у Краљеву,

Врњачкој Бањи, Рашки и Копаонику није било проблема са пожарима и прометом експлозивних и пиротехничких средстава. У данима који су претходили празнику заплењено је око 800 комада различитих пиротехничких средстава што је било повод за подношење пет прекршајних пријава због њиховог неовлашћеног промета. Без проблема су прошли и ватромети који су били одобрени у Краљеву и Врњачкој Бањи, а из Полицијске управе поручују да ће се појачана контрола промета вршити све до дочека Нове године по Јулијанском календару. Нова година је протекла безбедно и са аспекта безбедности саобраћаја о чему сведочи подазак да на територији под контролом Полицијске управе Краљево није било саобраћајних незгода, а контрола саобраћаја потврђује да је током новогодишње ноћи откривен само један возач који је управљао моторним возилом под дејством алкохола.

Појачан број моторних возила и пешкака на улицама последњег дана минуле године био је повод да све активности припадника Саобраћајне полиције буду усмерене на регулисање саобраћаја у циљу успостављања што веће проточности. Из Полицијске управе је упућен апел возачима да поштују саобраћајне прописе и не управљају возилом под дејством алкохола како би се смањио ризик од настанка саобраћајних незгода и свих последице које оне производе. Појачане мере су приметне по свим линијама рада Полицијске управе посебно покривање објеката у којима се организује дочек Нове године, а то се одразило и на стање безебдности. У току новогодишње ноћи јавни ред и мир је нарушен у три случаја, а последице се огледају у четири лакше повређене особе. Регистрована су и три кривична дела, насиље у породици, држање опојних дрога и пљачка. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 3 G 9. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

3.1.2016.

3. јануар

1795. — После пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске. 1815. — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије. 1868. — У Јапану укинута институција шогуна и почела „Меиџи обнова“. Цар Муцухито успоставио централну царску власт, спровео реформе по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана. 1919. — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока. 1924. — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона. 1925. — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом. 1961. — САД прекинуле дипломатске односе с Кубом. 1962. — папа Јован XXIII екскомуницира Фидела Кастра. 1970. — у Бразавилу усвојен устав

којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго. 1977. — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетгодишњој историји ММФ-а. 1980. — председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога. 1990. — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено. 1990. — у железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза. 1993. — председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2. 1994. — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде. 1996. — представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година. 1997. — широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.

2000. — на првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 %, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори. 2001. — летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 километара за 888 часова и 42 минута. То је био први светски рекорд у новом миленијуму. 2002. — генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу. 2003. — у интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.

4. јануар 1494. — Штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви. 1717. — Енглеска, Француска и Холандија формирале Тројну алијансу да би се супротставиле амбицијама Шпаније у јужној Европи. 1797. — Француски генерал Наполеон I Бонапарта победио Аустријанце код Риволија у Италији. 1842. — у дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни концерт у Београду. 1885. — Др Вилијем Грант извршио прву успешну операцију слепог црева. 1932. — влада Индије прогласила илегалним Индијски национални конгрес и ухапсила вођу Махатму Гандија, што је изазвало талас штрајкова у земљи. 1936. — часопис Билборд објавио прву топ листу поп музике. 1944. — Савезничке снаге у Другом

светском рату почеле напад на немачке положаје на Монте Касину, дуж највишег дела Апенинског полуострва. У жестоким борбама разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог реда Свети Бенедикт од Нурсије. 1948. — Велика Британија признала Бурму као независну републику с првим премијером Такином Нуом. 1951. — Севернокорејске и кинеске трупе су у Корејском рату заузеле Сеул. 1958. — Совјетски „Спутњик-1“, први вештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу. 1967. — Дорси су објавили свој први албум The Doors. 1973. — покраден Музеј уметности у Монтреалу. Однете слике вредне два милиона долара, међу којима и једна Рембрантова, вредна милион долара. 1993. — Срби из Републике Српске и муслимани из Босне су одбили, на конференцији у Женеви, Венс-Овенов мировни план за Босну и Херцеговину. Преговори су супендовани, рат у Босни и Херцеговини је настављен још жешће. 1994. — Граду Фоча у Босни и Херцеговини после 500 година, по одлуци Скупштине Републике Српске, промењен назив у Србиње. 1995. — домаћа и светска јавност оштро протестовале због тога што је држава преузела лист „Борба“ и притиска власти на остале независне медије. Тај независни београдски дневник био је приватизован почетком 90-их у време реформске владе Анте Марковића. 1998. — шеф израелске дипломатије Давид Леви поднео оставку, рекавши да више не жели да се једини брине о питањима мира и социјалним проблемима у земљи. 2002. — неколико људи изгубило живот у снежним олујама које су захватиле Грчку, Бугарску и Турску. Грчке и бугарске власти у најугроженијим регионима увеле ванредно стање. 2003. — исламска милитантна група из заседе напала војни конвој у североисточном Алжиру и убила 43, ранила 19 војника, у најкрвавијем нападу на алжирске трупе у последњих

пет година.

5. јануар 1834. — у Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу. 1895. — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген објавио да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рендгенски зраци. 1916. — пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод „Бриндизи“ с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Погинуло 390 људи, 102 спасена. 1919. — основана Немачка радничка партија, касније названа Национал-социјалистичка. У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Спартакистичка лига“ са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу. 1925. — Гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена-гувернер у историји САД. 1933. — почела изградња моста Голден гејт у Сан Франциску. 1935. — Основан "Ошишани јеж" хумористичко-сатиричне, недељне новине. 1942. — на основу споразума с нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке војске почео, у Другом светском рату, окупацију југоистока Србије. 1949. — на састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991. 1964. — Током посете Светој земљи папа Павле VI састао се у Јерусалиму с

3.1.2016.

МАГАЗИН

патријархом Атинагором I. То је био први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи. 1969. — СССР лансирао васионски брод „Венеру 5“ у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја. 1976. — у Камбоџи у време режима Црвених Кмера проглашен нови Устав којим је назив земље промењен у Демократска Кампућија. 1980. — САД уводи санкције према СССР због инвазије Авганистана. 1991. — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991-1992. 1993. — танкер „Браер“ испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије. 1996. — у Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон. 1997. — Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чеченских сепаратиста у тој републици. 1999. — САД продужиле економске санкције против Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације косовске кризе. 1999. — Београдски Фонд за хуманитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову. 2001. — неурохирург из Њујорка, оптужен да је у два случаја извршио операције мозга са погрешне стране, ослобођен оптужби и враћена му дозвола за рад. 2003. — у истовременим самоубилачким нападима два Палестинца у Тел Авиву погинуле 22 особе, а више од 100 повређено. 2003. — Тим који је предводио Мајкл И. Браун је открио Ериду, највећу познату патуљасту планету у Сунчевом систему, користећи фотографије снимљене 2003. у опсерваторији

Паломар.

6. јануар 1066. — Крунисан је Харолд II, последњи енглески англосаксонски краљ. Погинуо је исте године код Хејстингса у бици против претендента на енглески престо норманског војводе Вилијама Освајача. 1322. — У манастиру Жича крунисан је српски краљ Стефан Дечански. 1492. — Краљ Фернандо и краљица Изабела победоносно су ушли у Гранаду, након што је њихова војска поразила Боабдила, последњег емира Гранаде, чиме је окончана реконкиста. 1579. — Потписана је Арашка унија католичких низоземских провинција против северних протестантских провинција. 1810. — Миром у Истанбулу Османско царство је предало Русији полуострво Крим и област Кубањ. 1832. — Након низа покушаја да у сарадњи са Аустријом збаце владике из династије Петровића, последњи гувернадур Вуколај Радоњић је протеран из Црне Горе. 1916. — Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадранском мору. 1929. — Југословенски краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави. 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о „четири слободе“ - слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва. 1945. — Маршал Југославије Јосип Броз и шеф британске војне мисије Фицрој Маклејн су у Другом светском рату склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага. 1950. — Уједињено Краљевство је

признало Народну Републику Кину. 1963. — Ирански шах Реза Шах Пахлави почео је „белу револуцију“ увођењем аграрне реформе и права гласа за жене. 1978. — Круна Светог Стефана, првог хришћанског мађарског краља, коју су однели Американци после Другог светског рата, враћена је у Мађарску. 1995. — У провинцији Шанси на северу Кине погинуло је најмање сто људи у експлозији после судара два теретна воза натоварена тонама тринитротолуола. 2000. — Јаке полицијске снаге раздвајале су два скупа на Цетињу у Црној Гори где су Српска православна црква и самопрокламована Црногорска православна црква одржавале централно божићно славље на Бадњи дан. 2002. — Петнаестогодишњи Чарлс Бишоп погинуо је када се у авиону „Цесна 172“ обрушио на зграду Банке Америке у центру града Тампа на Флориди. У поруци која је потом пронађена изразио је симпатије према Осами бин Ладену и подржао терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. 2003. — Мировни преговори Тамилских тигрова и владе Шри Ланке означили су мали помак у помирењу након 19 година дугог грађанског рата.

7. јануар 1598. — на руски престо је ступио Борис Годунов, после смрти Фјодора I, последњег цара из династије Рјурикович. 1610. — Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“. 1764. — SICULICIDIUM, покољ Секеља у Мадефалви 1785. — Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први су прелетели канал Ламанш балоном напуњеним загрејаним ваздухом. 1789. — на првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон.

Поново је изабран 1792., а 1796. је одбио да се кандидује. 1807. — Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте. 1872. — Изашао је први српски позоришни лист Позориште, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908. 1920. — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска. 1927. — успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка. 1946. — западне силе су признале Аустрију у границама из 1937. 1953. — председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба. 1979. — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота. Сматра се да је за време режима Црвених Кмера од априла 1975. у Камбоџи убијено или умрло од глади и исцрпљености између милион и два милиона људи. 1990. — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације. 1992. — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру. Хеликоптер није имао дозволу за прелет. 1993. — Муслиманске снаге под командом Насера Орића, су у српском селу Кравица убили преко 40 људи. Све куће су попаљене. 1997. — У Алжиру је, у експлозији бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи. 1998. — Ослободилачка војска Косова, која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско

Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији. 1999. — Сенат САД почео је суђење у поступку смене (импичмент) председнику САД Билу Клинтону, прво после више од 130 година против актуелног шефа државе. Клинтон је био оптужен за кривоклетство и опструкцију правде у афери са бившом приправницом у Белој кући Моником Луински. 2002. — француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде. Модну кућу основао је 1962., а прославио се 1966. колекцијом првих смокинга за жене који су постали модни хит. 2002. — приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између присталица Српске православне цркве и непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица.

8. јануар 1297. — Италијански племић Франческино Грималди успоставио је у Монаку династију Грималди која је и данас на власти. Прерушен у калуђера Грималди је кришом ушао у тврђаву Монако која је била под влашћу Ђенове, а потом пустио унутра своје војнике и запосео тврђаву. Као Реније I владао је до смрти 1314. 1679. — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре. 1807. — Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Калемегданску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра 1806. Београд је после 380 година поново постао престоница српске државе. Шест година касније, након слома устанка, Турци су поново освојили Београд. 1815. — Америчка војска на челу са генералом Ендруом Џексоном је поразила британску војску у бици код Њу Орлеанса током Америчко-британског рата. 1881. — Основана је Народна ра-

3.1.2016.

МАГАЗИН

дикална странка, прва политичка странка у Србији. 1889. — Статистичар Херман Холерит је патентирао табеларну машину. 1923. — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура. 1926. — Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија. 1959. — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске. 1959. — Фидел Кастро је тријумфално ушао у Хавану и постао нови кубански вођа. 1973. — Амерички и северновијет-

намски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата. 1998. — Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен је на доживотну робију, као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шесторо људи. Две зграде Центра са преко сто спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком терористичком нападу са два отета авиона. 2002. — У Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века. 2003. — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић. 2003. — Након неколико напада на припаднике америчких војних снага, у Кувајту је објављен религиозни про-

глас који забрањује убијање не-Муслимана, чиме су ојачани постојећи закони. 2006. — У Турској је 14 лица заражено вирусом птичијег грипа Х5Н1.

9. јануар 1792. — миром у Јашију, којим је окончан руско-турски рат, започет у августу 1787, Русија проширила своју границу до Дњестра. 1793. — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента. 1804. — испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела „сеча кнезова“, што је убрзало избијање Првог српског устанка.

1878. — у српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру. 1942. — у Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба. 1945. — почело искрцавање америчких трупа у Другом светском рату на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага. 1953. — потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349

особа. 1962. — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991. 1978. — У Ирану је почела Исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Шах Пахлави. 1992. — реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије. 1996. — чеченски побуњеници заузели болницу и узхели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизљар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави. 1996. — обустављен ваздушни ху-

манитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи. 1999. — приликом хапшења, припадници СФОР убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у рату у Босни. 2002. — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996. 2002. — влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније „Енрон“, највећем банкротству у историји САД.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs