Issuu

Краљевски

Година IV * Број 206 * 27. децембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 27.12.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 27.12.2015.

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

27.12.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

ДА ЛО ЗН О АН

СК 27.12.2015.

МАГАЗИН

Четрдесет шеста седница Градског већа

ЧЛАНОВИ ГРАДСКОГ оследње заседање Скуштине града у овој години, на коме су као главне теме предложени усвајање Одлуке о буџету за наредну и разматрање пословања јавних и јавних комуналних предузећа у овој години, уједно је и последња прилика опозиционим одборницима у покушају да утичу на измене и допуне дневног реда. Неколико предлога за допуну повод су да током викенда буде заказана четрдесет шеста седница Градског

већа на чијем се дневном реду нашло и неколико амандмана на предлоге одлука о буџету и програма уређивања грађевинског земљишта. Одборничка група „СНС-НС“ предлаже да се на сутрашњој седници Скупштине града разматра Предлог одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе града Краљева за 2015. годину, а међу пет предлога Покрета Двери је разматрање и доно-

шење више различитих одлука. Прва се односи на финансирање персоналних асистената у основним школама, док остале укључују финансирање куповине уџбеника за основце од првог до осмог разреда, јавно задуживање ради финансирања подршке локалном економском развоју, формирање радне групе за израду стратегије опстанка предузећа Аутотранспорт а.д. и формирању Фонда за помоћ лечењу тешко оболеле деце на територији

- Чланови Градског већа тражили да у одсуству председнице извештај о додели средстава медијима поднесе други члан комисије. - Заменик градоначелника није дозволио члану комисије да присуствује седници. - Пред члановима већа писани извештај комисије. - Сумња се да градски челници покушавају да пониште резултате конкурса како би средства из градског буџета доделили и онима који не испуњавају услове. - Према непотврђеним изворима скидање ове тачке са дневног реда договорено дан раније. - Изостао телефонски контакт са председницом комисије. - На седницу прво позвани новинари, а потом председница комисије. - Иако нису знали да неће да дође припремили копију меила као доказ да су је позвали

града. Уз све њих тражи се мишљење како би постале саставни део дневног реда сутрашње седнице Скуштине града. Одборнци Покрета за Краљево Владимир Пајовић и Верица Милановић поднели су по два амандмана на предлог Одлуке о буџету. На исту одлуку амандман је поднео независни одборник Раде Ерац, а Одборничка група Двери седам за које се верује да би допринели квалитетнијем документу на

коме се заснива рад локалне самоуправе у наредној години. По четири амандмана на Предлог програма уређивања грађевинског земљишта за 2016. годину поднели су Раде Ерац и Одборничка група Двери, а један одборник Јован Нешовић. Пред члановима Градског већа нашли су се и предлози решења, о измени и допуни решења о распоређивању буџетских средстава индирек тним корисницима месним заједни-

цама, и Предлог решења о давању сагласности на измене и допуне Програма рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде града Краљева за 2015. годину. Предлог решења о додели средстава из буџета за пројекте којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања скинут са дневног реда под изговором да нема ко да га образложи. Т. Радовановић

Фоото: М. Радовановић

Г ВЕЋА ОБМАНУТИ? 9

Без длаке на језику: Томислав Илић, градоначелник Краљева

МАГАЗИН

27.12.2015.

РЕАЛАН ОСНОВ ЗА ОПТИМИЗАМ

- У складу са могућностима буџета равномерно ће се радити на санацији преосталих путних праваца, асфалтирању улица, ширењу водоводне, канализационе и мреже уличне расвете. – Субвенцијама јавним предузећима обезбеђено несметано снабдевање здравом пијаћом водом, даљинско грејање, куповина специјалних возила за изношење контејнера са отпадом и зимско одржавање улица. – Реално креиран буџет даје наду да ће током наредне године моћи у потпуности да се реализује. - На градским линијама се очекује још једанаест нових аутобуса. – Буџет за наредну годину и реалан и развојни, јер се трећина средстава реализује преко Дирекције за планирање и изградњу. – Критика опозиције резултат недовољне информисаности о свему што власт ради

Томислав Илић

Фото: М. Радовановић

рај календарске године увек је нова прилика да се анализирају остварења планираних задатака на нивоу локалне самоуправе и на основу тога, са мање или више оптимизма, планирају наредне активности. Током доброг дела године бројни коментари оних који немају длаку на језику најчешће су на адресу највиших представника локалних власти упућивали жестоке критике са циљем да минимизирају успехе и критикују њихову погрешну политику. Градоначелник Краљева Томислав Илић, као најмеродавнији за бригу о трошењу пара из градске касе, није много узнемирен због озбиљних оптужби уверен да они који их упућују најчешће немају довољно мериторних података на којима заснивају своје ставове. Добра прилика да демантује много шта од онога што му се ставља на терет је сазнање да је, бар кад је инфраструктура у питању, реализовано све што је предвиђено плановима Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ за ову годину. Одлуке које

МАГАЗИН

27.12.2015.

је доносила Скупштина града допринеле су да буде реализован велики број инфраструктурних пројеката како на територији обухваћеној Генералним урбанистичким планом тако и у најудаљенијим делова градског подручја. Чињеница да су реализоване програмске активности не значи да су решени сви проблеми у најужем делу града и руралним пределима што је повод за обећање да ће се, у складу са могућностима буџета, равномерно радити на санацији преосталих путних праваца, асфалтирању улица, ширењу водоводне, канализационе и мреже уличне расвете. Ма колико опозициони одборници упозоравали на изостанак адекватне подршке републичких органа Илић потврђује да се добра сарадња са Владом Србије одвија преко Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима која је определила значајна средства за изградњу мостова порушених током бујичних поплава прошле године. Након што је урађена пројектна

документација, и завршен поступак избора најбољег понуђача за извоођење радова, завршена су два а за следећу годину планирана изградња још осам мостова. Уколико прилив средстава у градски буџет буде на очекиваном нивоу најављује се и реализација других инфраструктурних пројеката. У локалној самоуправи се са нестрпљењем очекује коначна одлука владе о формирању Јавног предузећа Аеродроми Србије, у које би био укључен и Аеродром Морава, након чега би се интензивирале активности за пуштање у редован цивилни саобраћај. Након што је завршена реконструкција улица Танаска Рајића и Курсулине, вредна 25 милиона динара, настављени су обимни радови у Улици октобарских жртава чија вредност достиже 33 милиона. Кад ускоро буде завршен део до укрштања са Југ Богдановом улицом очекује се наставак радова до Улице Зелена Гора. Лепшу слику најужег центра града треба да обезбеди уређење залеђа Омладинске улице и рушење нелегал-

них објеката у том појасу као и простора иза зграде некадашњих Робних кућа Београд. Повод да се приступи овом делу посла је пет милиона динара за рушење нелегалних објеката добијених од ресорног министарства. Годинама уназад је уврежено мишљење да су јавна предузећа рак рана локалне самоуправе. Градоначелник Краљева демантује овај став уз потврду да, за разлику од бројних других средина, у Краљеву послују позитивно што не значи да не би могла и боље. Законска решења која условљавају рестрикцију запошљавања у јавном сектору повод су за свеобухватну анализу која показује да у локалној адмнистрацији и јавним предузећима нема вишка запослених, а да прописи дозвољавају ангажовање знатног броја нових радника. - Ми имамо мање радника него што је предвиђено за рад у јавним предузећима која раде добро и самостално зарађују за плате. Као оснивачи смо дали субвенције ЈКП „Водовод“, али само у делу везаном за враћање

кредита из КфВ програма којим је сређено 80 посто водоводне мреже тако да последњих седам осам година немамо проблема са снабдевањем водом. Слично смо поступили и у случају „Топлане“ у којој је, захваљујући средствима истог програма, остварен најмањи могући губитак топлоте у мрежи. „Чистоћа“ је добила новац за набавку два специјализована возила за изношење контејнера, а „Путевима“ смо определили средства за зимско одржавање улица. За разлику од бројних градова који имају евидентних проблема ми смо један од ретких у Србији који их нема, јер предузећа послују позитивно па немамо буџетских задужења. За сада не размишљамо о повећању броја радника, јер закон допушта да се врши прерасподела, па ће недостајући кадрови моћи да пређу из предузећа којима нису толико потребни – каже Илић. Пројектовани буџет од три милијарде 279 милиона 580 хиљада и 682 динара незнатно је мањи у односу на

прошлу годину што води ка закључку да је креиран реално и да ће током наредне године моћи у потпуности да се реализује. Предвиђено је да се кроз Дирекцију за планирање и изградњу реализује милијарду 237 милиона и 990 хиљада, а већ су расписани тендери за прву фазу радова на изградњи затвореног базена, градњу павиљона на Гочу у оквиру истоименог дечјег одмаралишта и откуп земљишта за будућу индустријску зону. Скупштина града је за ове послове одобрила кредитно задужење од 230 милиона динара уз отплату на пет година након шестомесечног грејс периода. Одржавању улица и путева, санацији и реконструкцију путних објеката намењено је 290 милиона динара, а у буџету се први пут појављује ставка којом је кроз субвенције приватним предузећима осам милиона опредељено за развој сеоског туризма. Проблеми који су настали 1. новембра, кад је „Аутотранспорт“ отказао уговор о обављању јавног градског и приградског саобраћаја, утицали су

27.12.2015.

МАГАЗИН

да локална самоуправа потпише шестомесечни уговор са конзорцијумом који предводи крагујевачки „Вуловић транспорт“, а укључује више краљевачких приватних превозника. Обавеза локалне самоуправе да обезбеди несметано одвијање градског и приградског саобраћаја повод је за одлуку да се за ову сврху до истека шестомесечног уговора издвоји 45 милиона динара. У току су интензивни радови на усаглашавању новог реда вожње са довољним бројем полазака, а на градским линијама се очекује још једана ест нових аутобуса. Кад је превоз у питању додатних 24 милиона је, као и до сада, планирано за превоз одређених категорија становника. Износ за незапослене породиље повећан је на 60 милиона динара, а по осам намењено прворођеним бебама и вантелесној оплодњи. Градоначелник потврђује да је буџет и реалан и развојни јер се трећина средстава реализује преко Дирекције за планирање и изградњу. Најзначајнији инфраструктурни пројекат у наредној години је урбана регенерација насеља у Доситејевој улици, а за почетак радова су обезбеђена иницијална средства од 20 милиона динара. Кад радови буду отпочели, а очекује се да то буде на пролеће, овај износ ће бити знатно већи. Према усвојеном плану прво ће се градити једна стамбена зграда, а потом приступити рушењу оштећених како би комплетан пројекат био завршен до 2019. године. Иако кредит Европске банке подразумева међунаро дни тендер за извођење радова у локалној самоуправи верују да би део колача вредног осам милиона евра могао да заврши и на рачуну неког од локалних предузећа. Повољне вести стижу из Министарства привреде које обећава средства за уређење индустријских зона, а очекује се и заврештак радова треће фазе на згради Завода за јавно здравље. Буџет „Србијагаса“ за наредну годину укључује наставак радова на изградњи секундарне гасоводне мреже вредне десет милиона евра, а менаџмент предузећа потврђује да треба

очекивати радове и у Краљеву. Коришћењем гаса за загревање индивидуалних стамбених бјеката у значајној мери би се побољшао квалитет ваздуха у коме је, с почетком грејне сезоне, приметна све већа концентрација штетних честица. Захтеви савета месних заједница испоштовани су у мери у којој је то дозвољавао буџет, а током последње две године саниран је велики број домова културе по селима. Значајан повод за незадовољство грађана током године на измаку је трајна заштита од поплава и изградња заштитног бедема у Грдици. - Што се тиче изградње насипа локална самоуправа је урадила све што је у њеној надлежности. Издвојили смо 500 хиљада динара за израду елабората који смо упутили Канцеларији за обнову и помоћ од поплава. Према првом пројекту вредност радова је процењена на 25 милиона динара, али је касније тај износ повећа на 45. Насип се поклапа са трасом будућег аутопута, средства су обезбеђена, а влада доноси закључак након чега ЈП „Србијаводе“ расписује тендер – објашњава Илић. Ма колико с времена на време из опозиционих редова стизала упозорења о проблемима између чланица владајуће коалиције градоначелник потврђује да она добро функционише, а најбоља потврда су седнице Скупштине града које доказују стабилност власти. Довољно добри су и односи са опозиционим странкама што потврђују састанци са шефовима одборничких група у Скупштини града. Критике које по који пут долазе из њених редова градоначелник доживљава као резултат недовољне информисаности о свему што власт ради. Током године интензивирана је и међународна сарадња, а након Марибора и Зелене Горе у њу укључен француски град Лион у коме је ове јесени промовисана манифестација „Дани јорго вана“. Краљево је на централном тргу у Лиону, раме уз раме са представницима бројних европских градова, на најбољи начин представило српску традицију и културу. Поред

укључења у сарадњу нових градова Руске Федерације најзначајнијим се оцењује споразум о сарадњи са канадским Нијагара Фолс. - Први пут после 75 година дипломатских односа Србије и Канаде једна локална самоуправа је потписла споразум о сарадњи. Нијагара Фолс има на стотине таквих захтева сваке године, а од свих су прихватили наш. Велику улогу у томе има Миломир Главчић, који нам је дао паре за мост преко Ибра и апарат за магнетну резонанцу, али и амбасадор Михајло Папазоглу који је допринео да дође до потписивања споразума којим смо ушли у привредни савет при канадској амбасади у Београду који чине представници највећих фирми ове земље које инвестирају у Србији. Имали смо коректну сарадњу са владом, јер смо коначо изгурали пројекат урбане регенерације, а преко Канцеларије за обнову и помоћ издвојила преко милион евра за санацију мостова и других објеката. После поплава доделила нам је милион евра које смо проследили свима који су претрпели штету од поплава – каже Илић. У оквиру реконструкције дела Ибарске магистрале од Милочаја до Грдице планирана је изградња два кружна тока, а програм рада Јавног предузећа „Путеви Србије“ укључује санацију надвожњака преко пруге која води ка југу. Програм као могућност предвиђа изградњу кружног тока на расксрсници улица Војводе Степе и Зелена Гора, а постоји и пројекат за реконструкцију Улице Александра Деро ка. Иако постоје незванични контакти Илић потврђује да још нема конкретних разговора о коалицији за предстојеће локалне изборе. Краљево ће, каже он, током следеће године бити знатно веће градилиште него што је то било последњих неколико година, а биће препознатљиво по крановима у различитим деловима града. Интерес града је да инвеститорима са којима је успостављен контакт понуди извесне локације што ствара реалну основу за отварање нових радних места. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.12.2015.

Место месних заједница у буџету града

МАГАЗИН

27.12.2015.

У НАРЕДНОЈ ГОДИНИ КОРАК НАПРЕД

- Током последња два месеца у инфраструктуру је уложено више од 13 милиона динара. - Нацртом одлуке о буџету за наредну годину планирано је да 24,5 милиона динара буде утрошено за рад и развој месних заједница. - У претходне три године у реновирање домова културе по селима утрошено 107 милиона динара. - Програмом уређивања грађевинског земљишта, и пројектним активностима које се односе на локални развој и просторно планирање, опредељено скоро 389 милиона динара. - У оквиру раздела који се односи на комуналне делатности тај износ достиже скоро 359 милиона, а планирана средства за пројекте из области путне инфраструктуре премашују 390 милиона. - Листа жеља месних заједница је вредна милијарду и 400 милиона динара, а локална самоуправа нема капацитета да свима изађе у сусрет одједном

Александар Протић

Фото: М: Радовановић

рај календарске године је време кад се усваја буџет према коме је усмерена пажња бројних директних и индиректних корисника. Искуство бројних деценија показају да, ма колико ситуација била стабилна, никад нема довољно пара да би се задовољиле потребе свих оних који очекују бар део буџетских средстава. Последњу седницу Скупштине града у овој години, на којој треба да се усвоји одлука о буџету за наредну, са посебном пажњом очекују председници савета свих 68 месних заједница које се, у мањој или већој мери, суочавају са бројним комуналним проблемима. Коначном изгледу документа који дефинише трошење буџетског новца у наредној години претходио је састанак помоћника градоначелника за рад и развој месних заједница Александра Протића са председницима савета 44 месне заједнице са подручја града са циљем да се размене мишљења о зна-

МАГАЗИН

27.12.2015.

чајним питањима која се односе на планирање буџета за наредну годину. Неколико година у назад рад савета месних заједница помињан је у негативном контексту због чињенице да ни три године након истека мандата избори нису обновљени због спорне одлуке о територијалној организацији из 2011. године због чега се умешао и Уставни суд. Одлуком из јануара прошле године потврђено је да неке одредбе одлуке о територијалној организацији нису биле у складу са Законом о локалној самоуправи што је пред нову градску администрацију ставило задатак да је измени како би се створили услови за одржавање избора. Избори су одржани у новембру прошле године, а сви савети месних заједница на територији града конституисани месец дана касније и у јануару ове године. Тако је, потврђује Протић, отклоњено све што је спутавало значајније радове, па су створени сви

услови да савети месних заједница са легално изабраним председницима у пуном капацитету наставе рад уз могућност да утичу на доношење одлуке о буџету за следећу годину. Резултати су видљиви на терену и огледају се у новим деоницама асфалтираних путева у Роћевићима и Лађевцима, Врдилима и Стублу, неколико улица у Чибуковцу, изградњи мостова у Мусиној реци и Лопатници, а само током последња два месеца у инфраструктуру је уложено више од 13 милиона динара. Нацртом одлуке о буџету за наредну годину планирано је да 24,5 милиона динара буде утрошено за рад и развој месних заједница. Ма колико се чинило да то није довољно за значајнија улагања није на одмет напоменути да је током претходне три године читавих 107 милиона утрошено само у реновирање домова културе по селима. Према подацима Електропри-

вреде Србије у нисконапонску мрежу је током године уложено више од 25 милиона, а Протић подсећа да се свуда где је то било могуће излазило у сусрет потребама месних заједница. Програмом Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ планирано је да се преко Програма уређивања грађевинског земљишта, и пројектне активности које се односе на локални развој и просторно планирање, определи скоро 389 милиона динара. У оквиру раздела који се односи на комуналне делатности тај износ достиже скоро 359 милиона, а планирана средства за пројекте из области путне инфраструктуре премашују 390 милиона. Сав тај новац завршиће у месним заједницама као и 8 милиона динара који су први пут ове године намењени развоју сеоског туризма што пружа могућност регистрованим домаћинствима која се баве том делатношћу да аплицирају и

новац утроше на подручју месних заједница у којима се налазе. Велике обавезе председника савета месних заједница изискују и знатне трошкове што је повод за све чешће захтеве да овај рад буде адекватно награђен. Иако месне заједнице имају статус правног лица, а председници савета раде као волонтери, у буџету за наредну годину планирна су средства из којих ће бити исплаћена надокнада за њихов рад. Тек кад довољан број одборника Скупштине града на седници заказаној за сутра буде подржао предлог буџета, а већина у парламенту даје довољно вере да ће се то и догодити, биће установљен начин исплате о чему ће јавност бити обавештена преко Одсека за рад и развој месних заједница. - Велика се полемика водила последњих дана око тога иако град нема ингеренције да нареди аутономији као што је месна заједница да изврши про-

мену статута. Просто не желимо да укључимо у рад месних заједница било какву врсту политиканства, нити ствари које нису засноване на закону, и тако угрозимо аутономију месне заједнице. Статус председника савета месне заједнице у овом тренутку је разнолик. Неки су пензионери па би, ако уђу у било какав радно-правни однос са месном заједницом, могли да изгубе тај статус што никоме не иде у прилог. Неки од председника су запослени, примају и паушал као одборници, па би ово била трећа накнада. Придржавајући се принципа законитости и отворености администрација мора да има исти третман према свима и тако ће поступати – каже Протић. Ове године је први пут, потврђује он, направљена систематизација свих захтева месних заједница који се налазе на једном месту. Неки од њих нису комплетирани, јер недостаје по

МАГАЗИН

27.12.2015.

који документ, па у Градској управи потврђују да ће стручне службе овог органа у што краћем периоду настојати да пруже помоћ како би били испуњени сви услови за потраживање буџетских средстава. Листа жеља је у овом тренутку вредна милијарду и 400 милиона динара, а локална самоуправа нема капацитета да свима изађе у сусрет одједном. Због тога се инсиситира на системском приступу у коме прву линију приоритета одређују савети месних заједница. Тек након тога треба очекивати наставак процедуре пред Градском управом, Дирекцијом за планирање и изградњу и јавним предузећима. Поред средстава која су делимично опредељена за инфраструктуру нацртом одлуке о буџету Фонду за пољопривреду је намењено 90 милиона динара који ће завршити у неким од 68 месних заједница. Након објављивања јавног позива за подношење пројеката

они који добију средства биће у прилици да обнове и осигурају производњу, интензивирају развој сеоског туризма и реализују друге пројекте. Четрдесетак милиона динара је намењено фонду за екологију, а средства би могла да буду утрошена на контролу квалитета воде, уклањање дивљих депонија, набавку киштри за одлагање отпада и слично. За наредну године најављена је израда студије о оправданости линија у градском и приградском саобраћају, а значајну улогу у том процесу требало би да имају председници савета месних заједница који најбоље познају ситуацију на терену. Од њих се очекују предлози о најпогоднијим местима за стајалишта и линијама које се сматрају најпотребнијим да би се задовољиле све потребе грађана. Квалитетнији рад савета одређеног броја месних заједница у не тако давном периоду спречавала је блокада рачуна због неизмирених обавеза за

утрошену електричну енергију. Иако су проблеми наслеђени из периода пре мандата актуелне власти благовременом реакцијом правобранилаштва и локалне самоуправе број блокираних од 31 који су имале проблеме сведен је на 7. Блокада рачуна је у директној вези са буџетирањем рада месних заједница које је изостало због уверења да средства намењена решавању инфраструктурних проблема не треба уплаћивати да би била потрошена на измиривање старих дугова. На адекватнију помоћ месним заједницама утиче уредба о забрани запошљавања у јавном сектору, а податак да у Градској управи и код других буџетских корисника постоји потреба за осамдесет нових радних места добар је повод за размишљање да се ресорни одсек кадровски ојача како би постао бољи сервис месних заједница у формалном и стручним смислу. Као такав био би право место за пружање помоћи приликом писања

предлога пројеката и израде техничке документације која их прати. Досадашње искуство показује да су председници савета месних заједница били принуђени да сами раде на овим пословима што није увек давало очекиване резултате. Помоћник градоначелника обећава помоћ локалне самоуправе свуда где је то могуће, посебно у срединама у којима су се грађани самоорганизовали и прикупили део средстава за решавање неког од бројних инфраструк турних проблема. У том смислу се и наговештава приоритетније решавање оних који су спремни да личном иницијативом допринесу квалитету живота на територији своје месне заједнице. Градско руководство обећава по моћ месним заједницама, али на принципима законитости и отворености, а основ за све је системски прилаз решавању проблема према утврђеним приоритетима. Резултат таквог рада је

четири стотине метара новог асфалтног пута у Лопатници, првог после пуних тридесет година, а мештани овог краја већ половином јануара могу да очекују пуштање у саобраћај новог моста. Становницима сваке од месних заједница најважнијим се увек чине проблеми са којима се сваки дан срећу у средини у којој живе, па им се из тог разлога и утврђивање приоритета понекад учини неадекватним. Протић потврђује да су критеријуми за утврђива ње приоритета различити и могу укључивати број становника одређеног краја, број младих, стање путне мреже, али и генезу онога што се на тој територији градило у последњих неколико година. - Покушали смо да направимо систематизацију захтева свих месних заједница по неких десет категорија које се односе од инфраструктуре, путева, јавне расвете, нисконапонске мреже, водовода, канализације да

имамо све на једном месту, а онда ћемо очекивати од самих савета да издвоје оно што је приоритетно за њихово подручје. То је најисправније за одређивање приоритета ако хоћете да поштујете аутономију савета месне заједнице. Са друге стране неки инфрастрктурни пројекти који се завршавају у месној заједници, као што је Пројекат урбане регенерације, тиче се целе месне заједнице у којој ће читав један крај добити потпуно нов изглед. Ако кренемо према ранг листи неки крајеви никада неће бити ни урађени, јер се у појединим сеоско становништво свело на четири до пет кућа, али и они имају право на пут, расвету, водовод и канализацију – каже Протић уз напомену да оно што је планирано захтева проток извесног времена. Ограничена буџетска средства једина су препрека у реализацији амбициозних планова месних заједница. Негде су то још и недовољно добро дефинисани имовинско правни односи. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.12.2015.

Пет година Градског одбора Социјалдемократске партије Србије

МАГАЗИН

27.12.2015.

ЉУДИ СУ ПРЕЧИ О

- Социјалдемократска партија као политичка опција најближа обичним људима који траже једнаке шансе за школовање, рад и живот достојан човека. – Партија у Краљеву око јасне идеје окупља младе, нове и политички неистрошене људе спремне да оживе заборављене вредности социјалдемократије. – Социјалдемократе освежење на помало стереотипној политичкој сцени у Краљеву. – Током протеклих пет година чланови Градског одбора су се показали као одговорни, лојални, поштени и вредни људи који знају за ред и обичаје овог поднебља и на тој основи добро сарађују. - Краљево ће у будућности имати много значајнију улогу него што је имало до сада. - Социјалдемократска партија Србије је сигурно једна од првих пет странака по јачини, снази, организованости и квалитету људи. - Краљево има све оно што карактерише социјалдемократску идеју

Фото: М. Радовановић

ОД ВЕЛИКИХ РЕЧИ

лавља поводом обележавања различитих јубилеја повод су за окупљање пријатеља и истомишљеника, али и прилика да се осврне на период иза и подсети на постигнуте резултате. Кад су у питању политичке странке то је и прилика да се, уз подсећање на успехе, проговори и која реч о амбициозним плановима за будућност. Скуп који је протеклог уторка одржан у Свечаној сали Градске управе по много чему се разликовао од сличних, јер је пета годишњица постојања Градског одбора у Краљеву, ако је судити по броју оних који су дошли на пригодну прославу, прилично изненадила и боље познаваоце политичког живота у Краљеву. Иако пребројавање присутних никада није било поуздан начин да се утврди политички рејтинг број окупљених превазишао је очекивања и највећих оптимиста. Свечана сала је била исувише мала да прими све који су желели да чују шта се остварило током претходних година, па је знатан број њих остао у холу, и испред зграде Градске управе, а они мање стрпљиви се упутили кућама. Социјалдемократска партија Србије је 12. децембра обележила шесту годину од оснивања, током којих је бележен стални раст интересовања за оно што нуди грађанима, а Градски одбор у Краљеву десетак дана касније пети рођендан. Обележавање годиш-

МАГАЗИН

27.12.2015.

њице било је прилика за потврду да партијска инфраструктура јача и привлачи све већи број људи што потврђује да је Социјалдемократска партија као политичка опција најближа обичним људима који траже једнаке шансе за школовање, рад и живот достојан човека. Међу члановима партије су људи различитих професија, радници, пољопривредници, инжењери, професори, лекари, студенти и матуранти средњих школа. То је и повод за констатацију да партија окупља људе који верују у будућност земље и својим примером то и показују. Обележавање значајног јубилеја увеличао је председник партије Расим Љајић са најближим сарадницима, а међу гостима је, поред чланова и симпатизера, запажено присуство представника локалних самоуправа и других странака са краљевачке политичке сцене. Полазећи од слогана партије којим се потврђује да су људи пречи од великих речи председник Градског одбора др Дражен Самарџић је подсетио на видљиве резултате остварене у Краљеву током последњих пет година. Најбољи доказ је присуство великог броја окупљених какво у последње време није забележено на скуповима сличне природе. Пре 22. децембра 2010. године Социјалдемократска пар-

тија је у Краљеву функционисала на нивоу поверенишва и око јасне идеје окупљала младе, нове и политички неистрошене људе спремне да оживе заборављене вредности социјалдемократије. - Циљ нам је био да допремо до сваког села, до сваке куће, да на тај начин уочимо истинске проблеме нашег народа и да осмислимо пут како да те проблеме решавамо. Нећу се хвалити бројем чланова нашег одбора, већ се хвалим да смо успели да дефинишемо конкретан план како да Краљево мењамо на боље. Похвалићу се и да смо после дуго година успели да освежимо помало стереотипну политичку сцену у Краљеву. Похвалићу се и да у нашу странку долазе људи различитих професија и вероисповести, а нарочито ми је драго што имамо подршку ромске популације. Добро знамо и шта хоћемо у будућности? Хоћемо Краљево где ће се млади људи након завршених студија враћати, а не бежати! Хоћемо да се о Краљеву прича и пише као граду где се људи запошљавају, а не отпуштају! Хоћемо да министри у Краљево долазе, а не да га заобилазе! Хоћемо да у свет из Краљева иде слика историјских знаменитости, а не слике урушених фабричких хала! Да би смо ово успели потребна нам

је што већа подршка грађана Краљева, која је из дана у дан све јача и јача – истакао је др Самарџић. Најбољи пример како се треба понашати током протеклих пет година дали су чланови Градског одбора који су се показали као одговорни, лојални, поштени и вредни људи који знају за ред и обичаје овог поднебља и на тој основи добро сарађују. Уз констатацију да не знају ласкаво да причају безброј пута се показало да знају добро и поштено да раде и као тим доприносе на јачању идеје социјалдемократије у Краљеву. Став да Социјалдемократска партија посебно брине о развоју села и родној равноправности био је повод да се проговори која реч и о овим темама.

Председник Социјалдемократске партије Србије Расим Љјић је, не кријући задовољство због неочекивано великог одзива чланова и симпатизера који су дошли да чују оне који ће предводити Краљево, потврђује да ће овај град у будућности имати много значајнију улогу него што је имао до сада.

СДПС међу првих пет у земљи - Ми имамо озбиљне намере са Краљевом као што имамо озбиљне намере и са сваком општином, местом и селом у Србији. Ми се спремамо за изборе, али се спремамо да имамо много значајније учешће у одлучивању него до сада.

Социјалдемократска партија Србије је сигурно једна од првих пет странака по јачини, снази, организованости и квалитету људи. Без обзира што нас истраживачи јавног мњења не препознају зато што их не плаћамо, зато што не дајемо паре да нам дају проценте и нећемо то никад ни радити, али знамо да нас, где год одемо, чекају људи. Пунимо сваку салу, сваку дворану, а на свим изборима на којима смо самостално учествовали прелазили смо цензус, јер имамо озбиљну организацију у сваком граду и општини у овој земљи. У наредне изборе ћемо ићи у некој коалицији, али ћемо на изборе после тих размишљати да самостално изађемо и покажемо колика је снага Социјалдемократске партије Србије. Ми стрпљиво градимо заједничку социјалдемократску кућу, полако, сигурно, без великих речи, без великих обећања, али широм Србије тражимо квалитетне људе, јер ће квалитет пре или касније победити и направити разлику између политичких странака. Нажалост, данас су политички програми свих странака мање више слични. По мало чему ће се ти програми разликовати. Ту су минималне разлике у платформи, ставовима, циљевима. Сви хоће бољи живот, сви требају јаку економију, сви хоће Србију у Европској унији. Оно по чему ће се, поред идеолошких ствари које су такође минималне, разликовати странке то је

27.12.2015.

МАГАЗИН

квалитет људи. Молим вас да тражите најбоље људе који неће обрукати ни вас, ни нас, ни себе, ни своје породице. И то је најважније. Можемо ми да изгубимо изборе, не морамо ми да имамо гласове, али не смемо да изгубимо образ, јер кад се то изгуби готово је. Све може да се надокнади, и гласови могу да се надокнаде. Једне изборе можемо да прођемо лошије, али ће доћи следећи. Ако очувамо кредибилитет, оно што у овом тренутку имамо, онда имамо и реалну шансу да се надамо успеху на изборима. Ми не смемо никада да обећамо нешто што не можемо да испунимо, или што знамо да не можемо да испунимо. Нема тог гласа, нема те изборне победе која ће нас натерати да обећавамо куле и градове, авионе, милионе, камионе, да би људи гласали за нас. Не требају нам. Ми треба да кажемо какво је реално стање. Боље да ништа не обећамо. Боље да кажемо људи, ми не можемо да вам обећамо, ми желимо да будемо вредни, да се боримо за вас, за ваша права, за ваше интересе, да се трудимо колико можемо. Нећемо вас обрукати, али ни да обећамо да ћемо отворити стотине фабрика, стотине хиљада радних места. Ми то не можемо да урадимо. Стање је много тешко и треба да водимо рачуна о свакој речи коју изговоримо. Свака реч се мери. Људи ће нас питати сутра шта сте рекли. Шта смо вечерас рекли овде у Краљеву? Зашто једино обећање које дајемо је да не дајемо обећања. Једино обећање које дајемо је да ћемо се стварно борити, да ћемо стварно бирати најбоље људе. Ја сам поносан на људе који представљају странку. Нисмо се обрукали и нико не може да упери прсте у било ког функционера да смо нешто нечасно урадили. Напротив, направили смо резултат свуда тамо где смо за нешто били задужени. Немамо пуно функционера, немамо пуно власти, немамо пуно места у одлучивању, али имамо пуно квалитених људи и с поносом можемо да кажемо да имамо резултат. Са тим резултатом идемо пред људе да кажемо шта смо урадили, идемо да кажемо шта је наш

план. Наш план јесте јака Србија. Наш план јесте да економија буде централна тема у земљи. Наш план јесте да имамо јаке институције, јер нема јаке државе без стабилних институција. Ми морамо парламенту да вратимо дигнитет и кредибилитет који сада нема. Питајте људе колико верују народним посланицима као и политичарима. Не верују ништа зато што су се у 25 година вишестраначја наслушали свега и свачега. Свакакве бајке су људима причане и, нажалост, није успео само онај ко није покушао да са тим великим обећањима дође до гласова. Људи су ових 25 година врло често веровали, врло често се поверовало у идеје за које се знало да су илузије. Ми томе не треба да подлегнемо никада. Никада не треба да подлегнемо да би због неког гласа рекли нешто чега би се кајали, а то нећемо радити ни у будуће. Ми имамо реалну шансу и ова шанса има апсолутно реалну перспективу. Имамо зато што имамо квалитетне људе, зато што имамо један реалан државотворан програм који води рачуна о држави, јер без јаке и уређене државе џабе је да се боримо за све остало. Зато што морамо да водимо рачуна о обичном малом човеку, да помажемо кад год можемо, од комшија, пријатеља, људи које не знамо. Када сте на некој функцији морају људи да осете да сте њихов представник, а не кад вас изаберу да заборавите ко вас је изабрао, да окрећете главу од тих људи. То су ситнице које људи цене, које памте. Морамо да будемо солидарни на сваком кораку, да помажемо људима у невољи, да помажемо у сваком тернутку и прилици кад то можемо. То је смисао власти. Ако то није испуњено садржајем, да људи од вас виде корист, да остваримо велике ствари, да градимо путеве, школе, болнице и оно што људи од нас очекују, то је онда борба за фотеље. Треба да помажемо обичне људе који су врло често заборављени и којих се сви сете само пред изборе. Ми смо дошли овде много пре избора. Ти избори ће бити у априлу, најкасније у мају. Не би се изненадили да буду и парламентарни и

без обзира на све спремамо се за изборе на свим нивоима, а ово што радимо, радимо у циљу да направимо добар резултат на тим изборима. Нама не требају мрвице са стола. Ми заслужујемо више. Не зато што хоћемо да тргујемо, него зато што верујемо да толико вредимо. Свим пртнерима са којима будемо у коалицији желимо да донесемо највише могуће, јер не смемо да будемо паразит који ће живети од туђих гласова. Ово је снага коју више нико не може да занемари, јер су ово сигурни гласови људи који верују овој идеји, који верују вама, који верују људима који ће вас водити у Краљеву. Ја сам више него уверен да ћемо имати значајно учешће у Краљеву, јер Краљево има све оно што карактерише социјалдемократску идеју. Који би град примио толико избеглица и прогнаних људи са Косова? То је Краљево радило годинама уназад, јер постоји дух солидарности и хуманости који људи овде поседују. То су елементи социјалдемократске идеје коју овде треба да афирмишемо, гајимо и негујемо, а то неће бити ни мало лако. Ми нећемо да обећавамо да ћемо све људе запослити, али знамо да без економије нема остварења ни једног од ових циљева и постулата за које се залажемо. Економија, па онда велика празнина, па све остале ствари. Наш програм је прилично једноставан, то је јака и уређена држава. Друга ствар економија као централна тема и трећа ствар брига за обичне људе. У те три тачке садржано је све оно за шта се залажемо. Без овога џаба је нама да причамо о Европској унији, џаба је нама да причамо о сарадњи са Русијом, Кином, Америком. То не вреди ништа уколико не поставимо темеље једној здравој и озбиљној држави. Оно што можемо да урадимо је да ћемо се искрено, поштено и вредно борити за ваше интересе, да Краљево буде боље него што јесте, и да видите промену коју доноси једна озбиљна странка, а то је у овом тренутку Социјалдемократска партија Србије – поручио је Љајић. Т. Радовановић

Расим Љајић

МАГАЗИН 27.12.2015.

Милан Вуковић

МАГАЗИН 27.12.2015.

Петнаест година од демократских промена: Милан Вуковић (3)

ЗЛА КОБ ОВЕ СРЕДИНЕ - Након демократских промена у октобру 2000. године водила се велика битка и за најмање значајно место у државној администрацији које је пружало прилику да неко обезбеди и минималне привилегије. - На јачање до тада минорне Демократске странке Србије у Краљеву значајно је утицала чињеница да је њен председник Војислав Коштуница постао председник државе. - Због великог притиска, и прилива нових чланова, Главни одбор Демократске странке је забранио пријем оних из Социјалистичке партије Србије, Српске радикалне странке и Југословенске левице. - На грбачи Демократске странке многи су постали директори јавних предузећа, заменици директора, чланови управних одбора. - Без подизања економије и привреде у целој републици тешко може доћи до побољшања у локалним срединама. - Свака следећа власт доводила у јавна предузећа и установе своје људе, а клацкалица је кренула почетком деведесетих година кад је владајућа Социјалиситичка партија посмењивала све који су били иоле наклоњени опозицији. - У време власти Демократске странке у Краљеву у јавна предузећа је ушло најмање људи, искључиво према потребама и у складу са прописима

време бомбардовања Србије 1999. године замро је политички живот у земљи, а престанак био повод да се, посебно током наредне, појачава притисак режима на демократску власт у Краљеву. Сви политички чиниоци припремали су се за јесење изборе, а у функцији кампање социјалисти отворили градилиште на Ратарском имању и обнову порушених кућа у Богутовцу ма колико се локална власт упирала да докаже како се ради супротно закону. Од остатака Коалиције Заједно на локалном нивоу је формирана нова, а током лета договаране квоте за поделу власти после победе на изборима. Након што владајућа гарнитура није признала пораз на председничким изборима у септембру 2000. године почели су протести широм земље, па и у Краљеву. Како више није био кандидат за одборника, па није имао ни директних обавеза у кампањи, Милан Вуковић је, после вишегодишњег ангажовања у раду Демократске странке и локалне самоуправе, у време кулминације незадовољства био на раније планираном годишњем одмору. Повратак у Краљево био је прилика да се увери у прилично изражену конфузију везану за заузимање позиција у локалној и државној администрацији, јавним предузећима и установама. Простор за то био је много већи него почетком 1997. године, а велика битка се водила и за најмање значајно место које је пружало прилику да неко обезбеди и минималне привилегије. Некадашња опозиција је већ држала сва значајнија места у локалној администрацији, али се након октобра 2000. отварала могућност за поседање оних у округу. Преузимање власти обележила је велика неорганизованост, а позиције су се заузимале по систему ко је коме ближи. За вођење кадровске политике задужени су Миле Корићанац и др Љубиша Јовашевић као координатор Демократске опозиције Србије за Рашки округ, па је између њих постигнут договор да први буде председник Извршног одбора а други Скупштине

МАГАЗИН

27.12.2015.

општине. Милан Вуковић потврђује да је Корићанац имао директну и одличну комуникацију са Зораном Ђинђићем који се, као менаџер ДОС-а, спремао да преузме премијерско место, а на јачање до тада минорне Демократске странке Србије у Краљеву значајно је утицала чињеница да је њен председник Војислав Коштуница постао председник државе. Због великог притиска, и прилива нових чланова, Главни одбор Демократске странке је забранио пријем оних из Социјалистичке партије Србије, Српске радикалне странке и Југословенске левице. - Свако ко учествује у политичком животу учествује да би преузео власт, а не да буде опозиција. Зоран Ђинђић је још 1998. године рекао да Демократска странка ако мисли да чврсто држи власт мора у својим редовима да има бар два одсто бирачког тела, а ако то не постигне до краја 1999. године он више неће бити председник што је, приликом кандидатуре за место председника странке почетком 2000. године, искористио Слободан Вуксановић јер Демократска странка није достигла тај број. Битнија за даљи развој догађаја, и однос снага у држави, била је скупштина Демократске странке у фебруару 2000. године кад је Ђинђић победио што је сасвим сигурно определило Србију ка 5. октобру. Краљево је имало увек значајан утицај из разлога што су Ђинђић и Демократска странка у мрежу од 20 градова и општина по Србији, где се посебно ради у оппштинским одборима, уврстили и Краљево. Иако смо тих година имали трзавице, било је подела које су се тешко могле прикрити, али и помирити, доста је људи који су одавде негде отишли и били утицајни. Од 250 посланика Народне скупштине ДОС је имао 180. Од десетак кандидата из Краљева изабрано је њих шест или седам међу којима Предраг Стојановић, Марко Петровић, Љубиша Јовашевић, Славиша Војиновић, а на грбачи Демократске странке многи су постали директори јавних предузећа, заменици директора, чланови управ-

них одбора. Ми смо као странка трпели огроман притисак и прилив нових чланова, а на свакој седници Градског одбора имали по стотину приступница, па смо са четири хиљаде дебело прешли оних два посто. У то време Демократска странка Србије је била Мека за оне који су пристизали из других партија – прича Вуковић. Борба за позиције одразила се и на односе у Демократској странци у којој долази до значајних неслагања, а Вуковић долази у позицију да не може да се определи којој групацији да се приклони, па напушта Градски одбор јер не жели да учествује у сукобима. На површину су испливале несугласице које датирају из времена Коалиције Заједно због чега су Зоран Ђинђић и Чедомир Јовановић, као шеф посланичког клуба у Народној скупштини, долазили у Краљево у настојању да стишају узбуркане страсти. За тај период везује се чувена изјава Зорана Ђинђића да је Корићанац каросерија доброг аутомобила коме недостаје мотор. Отклон од активног бављења политиком Вуковић заснива на уверењу да је већ остварен део онога због чега је ушао у њу. Срушен је режим који је обележио деведесете године прошлог века што је стварало довољно простора да се посвети професији. Прилика за преиспитивање ставова пружила се почетком марта 2003. кад је убијен Зоран Ђинђић, а чињеница са којом није могао да се помири пресудно је утицала на активирање у оквиру Општинског одбора 2005. године да би након ванредних локалних избора поново заузео место у локалном парламенту, овога пута као шеф одборничке групе Демократске странке. Више од петнаест година искуства у политичком животу довело је до првог радног ангажовања у овој области избором за градског секретара за урбанизам у Београду због чега је поднео оставку на место народног посланика које му је припало 2007. године. После четири године, и поновне смене на челу града, Милан Вуовић се у оквиру приватне фирме посветио послу за који се школовао. Поглед у назад сведочи да су се од почетка бављења по-

МАГАЗИН

27.12.2015.

литиком неке ствари ипак помериле унапред. - Сваки скуп Коалиције Заједно у Краљеву почињао је са Боже правде, а то што је представљало бунт према режиму данас је државна химна. Захваљујући Хаџи Момиру Бакрачевићу и Мијату Ивановићу Краљево има грб који је усвојен у време Коалиције Заједно, а установљен је Краљевдан као дан града. Ја сам као одборник задовољан јер захваљујући амандману четири одборника са простора Старе чаршије постоји Улица Ђорђа Радића. У најгоре време кад није било нафте асфалтирали смо Нушићеву улицу из које је 1941. године највећи број Краљевчана изведен у лагер. Тада није прошао амандман да се поплоча лева страна Карађорђеве улице која се са Доситејевом простире на строгом правцу исток-запад, па у време равнодневица у марту и септембру сунце у град улази у оси једне, а излази у оси друге. У то време је Марко Петровић са скромним средствима радио осунчев сат који је је био предмет политичких спрдњи.

Након 5. октобра 2000. године значајно су порасли бонитети Србије, тиме и Краљева, а напред је кренула и економија. Проблем је што је Краљево увек имало политичких трзавица, а мислим да их и данас има у локалној власти, и то је нека зла коб ове средине. То је последица греха који се вуче од 1995. године кад је један добар председник општине смењен под оптужбом да шурује са опозицијом – објашњава Вуковић. Током мандатног периода пре 5. октобра готово да није било никакве сарадње са републичким властима да би, кад је успостављена, почела економска експанзија, посебно у периоду између 2003. и 2007. године. Због трзавица које су пратиле власт оставку је поднео први председник општине изабран на директним изборима др Радослав Јовић, а коалиција која је на изборима 2008. године добила највећи број гласова неколико месеци није могла да успостави власт. Много је оних који верују да ни у време Коалиције Заједно, а ни касније, није било праве стратегије које би се

сви придржавали због захтева да се задовољавају апетити унутар коалиције на чији састав су највише утицале централе странака. Милан Вуковић не оспорава задовољство што је био одборник и носилац других јавних функција, посебно што по том основу нема ни дана радног стажа, а тек по која дневница за ангажовање на повременим пословима мала је надокнада за уложен труд и све што је пратило политички живот. - У време кад сам потписом и подацима из личне карте подржао оснивање Демократске партије у Црној Гори речено нам је да од тог тренутка можемо бити приведени и задржани у полицији, јер још није било дозвољено вишестраначје. То су били дани кад је Анте Марковић као премијер подносио експозе у супштини, а мало затим је донет закон о вишестраначком удруживању. И кад је у држави било боље овде је и даље било лоше, јер нисмо на прави начин искористили време од 2004. до 2006. кад је било суфицита у буџету Србије, а систем приватизације

који је спровођен у време Коштуничине владе оставио је највише трага на Краљево. Иако је закон по коме је вршена приватизација донет у време владавине Демократске странке највећа краљевачка предузећа приватизована су кад је Министарство привреде водио ДСС, Агенцију за приватизацију Г17, а локална самоуправа није имала ни могућности ни ингеренције да било шта учини. Упркос томе што су деведесетих година још постојали индустријски гиганти Краљево је, захваљујући приватном сектору који је био табу тема, како тако живело и у време санкција – каже Вуковић. Краљевачко искуство потврђује тезу да привредник који се укључи у политику има велике проблеме, мање од честе контроле а више због све мање времена да се посвети пословању због чега следи неминовна пропаст. Отуда и уверење да би на вишем нивоу политиком требало да се баве довољно независни и богати људи. Тек повремени доласци у Краљево прилика су за сусрете са рођацима и

пријатељима чија се прича о условима живота не разликује много и води ка ставу да без подизања економије и привреде у целој републици тешко може доћи до побољшања у локалним срединама. Давно је прошло време кад су трговине у граду оживљавале у периодима кад хиљаде радника из највећих предузећа приме плате. Трговина је посустајала у време кад су исплате зарада почеле да касне, а доживела потпуни крах кад су радници престали да их примају. Најпогубнијим се сматра изгубљен корак са остатком света због застареле технологије, а заостајање је било све веће и у тренуцима кад се није осећало у другим деловима света. - Ми смо праћење технологија прекинули деведесетих година кад су људи обмањивани погрешном политиком, национализмом и другим дешавањима, а били смо и под санкцијама, па су сви покушаји да се нешто учини представљали само лажну наду. Свих година највише се петљао Г17, и његови представници овде, па је све био маркетинг да би се спровела политика

до избора. Због тога данас индустријски капацитети можда вреде само у смислу инфраструктуре која постоји. Више не размишљам политички, али сам остао члан странке, а по статуту сам члан Главног одбора пошто сам био посланик у два мандата – каже Вуковић. Јавна је тајна да је свака следећа власт доводила у јавна предузећа и установе своје људе, а клацкалица је кренула почетком деведесетих година кад је владајућа Социјалиситичка партија посмењивала све који су били иоле наклоњени опозицији. Та вртешка се још окреће и нико је није дирао. Милан Вуковић са довољно самопоуздања тврди да је у време власти Демократске странке у Краљеву у јавна предузећа ушло најмање људи, искључиво према потребама и у складу са прописима. На крају пријатног разговора признаје да ни после толико година не може да утврди да ли је више дао Демократској странци или је она њему омогућила. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.12.2015.

Допринос Закону о пољопривредном земљишту

МАГАЗИН

27.12.2015.

КОРАК НАПРЕД УЗ ПОМОЋ СПАСА

- Сабор произвођача агропривреде Србије – СПАС окупља ратаре, сточаре, воћаре, повртаре, цвећаре, научне институције, удружења која се баве руралним развојем и екологијом, прерађиваче пољопривредних производа, представнике задруга. - У Србији има око 800 хиљада хектара необрађеног земљишта. - Са 175 хиљада хектара Словенија задовољава 70 одсто потреба, а Холандија са 950 хиљада хектара остварује 89 милијарди прихода од пољопривреде. - Ресорно министарство је генератор бројних проблема у области пољопривредне производње. - Сточни фонд је у Србији пре три године био на нивоу од пре сто година, а више свиња је Милош Обреновић извозио на скелу него ми данас. - На територији земље узурпирано између 240 хиљада и пола милиона хектара обрадивог земљишта. - Локалне самоуправе омогућавају незаконит закуп, па постоји основана сумња да се знатна средства остварена на овај начин користе за финансирање политичких странака

Зоран Милићевић

Фото: М. Радовановић

а колико се пољопривреда сматрала једним од значајних ресурса за даљи развој земље бројни фактори спречавају да се то и оствари. На ту чињеницу су од када постоји организована пољопривредна производња константно указивали они који су упућени на овај вид радног ангажовања. Организовани у различита удружења пољопривредници су од вајкада покушавали да од државе издејствују бољи третман, али то није увек давало очекиване резултате. Да се у последње време осећа напредак у комуникацији са Владом Србије сведочи заступник Сабора произвођача агропривреде Србије – СПАС, угледни фармер из Жиче Зоран Милићевић. Промена односа допринела је да СПАС постане врло важан чинилац у разговорима са владом, Министарством пољопривреде и заштите животне средине и свим другима, првенствено у давању предлога и сугестија по значајним питањима која се тиче пољопривреде. Иако је формиран пре само три године СПАС се сврстава у ред значајних

МАГАЗИН

27.12.2015.

удружења које окупља пољопривредне произвођаче са широког простора Србије. У оквиру удржења окупљени су ратари, сточари, воћари, повртари, цвећари, научне институције, рурални развој, екологија, прерада и промет, задругарство, а свака групација има представника у једанаесточланом управном одбору. Дуго је интересе великог броја пољопривредних произвођача заступала Асоцијација пољопривредника Војводине, а на територији јужно од Београда осим Савеза малинара до појаве СПАС-а није било значајнијег удружења које би окупљало власнике мањих парцела пољопривредног земљишта. Сем Подриња и Браничевског округа јужно од Београда нема посебно великих земљишних поседа, а доскорашњи просек од 3,6 хектара по домаћинству у последње време је порастао на 4,3. У таквим условима незадовољни су били сточари, воћари, повртари и други, а основни проблем увек је везиван за пласман производа и наплату. Све то утицало је да се Милићевић као идејни творац новог и

значајног удружења постане релевантан представник великог броја пољопривредника у свим разговорима везаним за израду нацрта Закона о пољопривредном земљишту. Иако су се Сабору први придружили малинари и пчелари, а потом и пољопривредници из других области производње, као и много пута пре тога показало се да лични интереси у многоме утичу на остваривање заједничких који су били основни мотив за формирање удружења. Представници Сабора произвођача агропривреде Србије су од оснивања активни учесници у раду различитих комисија, у току ове године и у рад скупштинског Одбора за пољопривреду, а укључени су и у израду новог закона од кога се очекује да знатно побољша стање у овој области. Лични интереси су били значајни и приликом приватизације некада великих државних предузећа која су се бавила пољопривредном производњом што је, уз бројне друге факторе, знатно допринело раслојавању друштва и издвајања малог броја веома богатих и

остатка сиромашних који једва преживљавају. И то је, објашњава Милићевић, један од фактора који је утицао на удруживање. - Друга чињеница је да у Србији, према незваничним подацима, има око 800 хиљада хектара необрађеног земљишта. Кад знамо да са 175 хиљада хектара Словенија задовољава 70 одсто потреба, а да Холандија са 950 хиљада хектара остварује 89 милијарди прихода од пољопривреде онда је јасно да је Србија богом дана земља за развој пољопривредне производње. Уз превише необрађених површина, и велики број старачких домаћинстава која не могу сама да брину о себи, имамо и око 800 хиљада незапослених људи па смо приликом последњих разговора о закону дали препоруку да се, онима који искажу интерес, или без надокнаде или под повољним условима доделе на коришћење. У Словенији се плаћа висок износ казне ако се не обрађује земљиште у оквиру пољопривредног газдинства,

па су власници приморани да траже некога ко би то чинио уместо њих. У складу са тим не видим зашто нешто слично не би могло да се примени и код нас поготово што сам уверен да би знатно утицало на повећање прихода на нивоу државе. Дали смо и низ других предлога, између осталих и за повољне кредите са минималном каматом којима се подстиче производња са могућношћу да се отплаћују пољопривредним производима – каже Милићевић. Чињеница да пољопривредна производња бележи суфицит у спољнотрговинској размени повод је за залагање да се посебан акценат стави на ову област, а уверење да се на простору Србије гаје пољопривредни производи изузетног квалитета води ка потреби брендирања како би се постигла што виша цена. Ако се томе додају предности које за увоз на своја тржишта пружају Русија, Белорусија и Казахстан онда је јасно да се са квалитеним производима, уз одговарајућу цену, стварају повољни услови за много већу зараду. Додатна повољ-

ност за повећан извоз је забрана увоза у Русију пољопривредних производа из земаља Европске уније који ни пре тога по квалитету нису могли да конкуришу српским. Ово сазнање је било повод да инвеститори долазе у Србију како би одавде лакше доспели на велико тржиште Руске Федерације. Међу пољопривредницима влада уверење да је ресорно министарство генератор бројних проблема у области пољопривредне производње, а као негативна последица прошле године се показао извоз меса у Русију. Уместо да се на ово тржиште неограничене моћи апсорпције извози квалитетно месо са српских фарми тајкуни су, уз благослов Управе за ветерину, на њега пласирали оно које су увезли из других земаља. - Сточни фонд је пре три године био на нивоу од пре сто година, а уместо да бележи тенденцију раста код нас је стално у опадању па закључујемо да је више свиња Милош Обреновић извозио на скелу него ми данас. Због шприцања против куге три године не можемо да извозимо месо у Европу, али можемо у ове три земље и не само

27.12.2015.

МАГАЗИН

свиње. Уз све предложили смо да не извозимо само сировине, већ и готове производе, да упослимо прерађивачке капацитете и ту запослимо све ове људе који не раде – каже Милићевић. Током рада на изради нацрта новог Закона о пољопривредном земљишту, у коме су учествовали представници свих великих удружења пољопривредних произвођача, још једном се показало да и даље постоји велики јаз у размишљањима пољопривредника са простора Војводине и оних јужно од Београда. Разлог овоме види се у различитим условима привређивања везаним првенствено за површине обрадивог земљишта. Док се пољопривредна производња у Војводини обавља на великим поседима у осталом делу земље они су знатно мањи што у великој мери утиче на сваштарење у настојању да се опстане и преживи. И поред тога током рада на припреми новог закона дошло се до значајног степена сагласности кад су у питању мала и средња пољопри-

вредна газдинства. У великом делу Србије са изненађењем је прихваћена реакција представника Асоцијације пољопривредни ка Војводине који су учествовали у изради закона, а потом под утицајем политичких странака отпочели протесте због најављене могућности продаје пољопривредног земљишта странцима. Милићевић потврђује да оваква могућност није била предвиђена старим законом, а не дозвољава је ни нови. Фрапантним се сматра податак о великим површинама земљишта у власништву државе које је узурпирано, а процењује се да на територији земље оне износе изеђу 240 хиљада и пола милиона хектара. Уз податак да бројни закупци годинама нису измиривали обавезе преме држави постаје јасно како се велики број њих обогатио у кратком периоду. Овоме у доброј мери, каже Милићевић, доприноси и понашање локалних самоуправа које омогућавају незаконит закуп, па по-

стоји основана сумња да се знатна средства остварена на овај начин користе за финансирање политичких странака. Удружења пољопривредних произвођача сагласна су да треба пооштрити санкције према свима који на овакав начин долазе до значајних средстава, па се предлаже да им се наплати вредност летине из три претходне године а њихова газдинства преведу у пасиван статус како не би могли да конкуришу за субвенције и кредите под повољним условима. Према неким сазнањима знатна средства из државног буџета исплаћивана су на име субвенција власницима који нису ни обрађивали земљиште, а бележи се и повећан број развода како би за субвенције конкурисао већи број корисника. Списак злоупотреба допуњава податак о породицама које су и четири пута годишње наплаћиваје субвенције за исте парцеле које нису обрађиване због чега су из буџета потрошена знатна средства која су на бољи начин могла да буду пласирна у

пољопривредну производњу. Предлог пољопривредних удружења предвиђа да услов за учешће на лицитацији за откуп државног земљишта буде минимално трогодишње пребивалиште на подручју локалне самоуправе на којој се оно налази, као и регистровано пољопривредно газдинство у том периоду. - Закон иде на руку власницима пољопривредних газдинстава која имају мање од тридесет хектара земље, јер предвиђа да имају предност при куповини. Дали смо низ добрих предлога везаних за проблем са пензијским и социјалним осигурањем, а решаваћемо и субвенције које нису исплаћене у овој години. Питао сам премијера зашто није исплаћена субвенција за коју је веровао да јесте, да би министарка пољопривреде потврдила да се мало касни. То је потврда да премијер ни из ресорног министарства нема увек релевантне податке, па долази до застоја који нас коче у производњи. Имамо проблем са одливом огромних

средстава буџета за шприцање стоке против плавог језика које није обављено, па су на наш захтев смењени директори управа за ветерину и аграрна плаћања. Тражимо да се смене још нека лица и ствари доведу у ред како би све било транспарентно и јавно – каже Милићевић. Фармерима посебно смета сазнање о увозу великих количина меса док домаћи произвођачи немају коме да продају због чега цене стално падају. Да су у праву потврђују и договори везани за откуп меса за робне резерве који је вршен ван онога што је договорено. Слични проблеми јављају се и при увозу млека и млечних производа, а посебно иритантно делује сазнање да се из Босне увози и сурутка. Значајан напредак у односу према држави представља сазнање да удружења пољопривредника први пут учествују у изради нацрта закона, а значајним сматрају залагање премијера Александра Вучића за решавање бројних питања која тиште

пољопривредне произвођаче. До краја календарске године следи још један састанак у Влади Србије и покушај да се креаторима закона, ма колико били стручни, укаже на искуства из праксе. Као дугогодишњи фармер Милићевић је више од осталих упознат са свим проблемима који оптерећују сточарску производњу која подразумева стално двадесетчетворочасовно ангажовање током целе године. Ма колико да се средства у локалном фонду за унапређење пољопривредне производње из године у годину повећавају међу онима који конкуришу за њих влада уверење о сумњивом начину расподеле, јер их углавном добијају иста лица што је често повод за изражавање незадовољства. Посебно су незадовољни они који су претрпели знатне штете у мајским поплавама прошле године, а још нису успели да наплате ни динар насупрот некима који су дошли до пара, а нису ни имали штету. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.12.2015.

Национални програм за сузбијање сиве економије

МАГАЗИН

27.12.2015.

МИЛИЈАРДА ЕВРА У НЕЛ

- Кључни циљ Националног програма за сузбијање сиве економије је да се у следећих пет година обим сиве зоне са садашњих 30,1 сведе на 26,7 процената бруто домаћег производа што треба да изнесе уштеду нешто више од милијарду евра. - Због сиве економије буџет је сваког дана ускраћен за осам милиона евра, а сваки грађанин за једну просечну плату. - Новац који држава губи био би довољан да свака општина у Србији добије нови дом здравља вредан 609 милиона евра, да се реконструишу и опреме све опште и специјалне болнице са 439 милиона евра, финансирају плате ватрогасаца, полицајаца и лекара које премашују 900 милиона евра, а да се остатком новца преполови дефицит буџета. ива економија деценијама у назад ускраћује значајна средства државном и буџетима локалних самоуправа, а бројне до сада предузете мере нису дале очекиване

резултате. То је био повод да Национална алијанса за локални економски развој и Савез за фер конкуренцију, који окупља друштвено одговорне компаније, највеће послодавце и по-

реске платише у Србији, предложе Национални програм за сузбијање сиве економије који је усвојила Влада Србије. Кључни циљ овог програма је да се у следећих пет година обим сиве

ЛЕГАЛНИМ ТОКОВИМА

зоне са садашњих 30,1 сведе на 26,7 процената бруто домаћег производа што треба да изнесе нешто више од милијарду евра. На конференцији „Сузбијање сиве економије и јачање конкурентности Србије“, коју су отворили премијер Србије Александар Вучић, председник Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој Владан Атанасијевић и амбасадори САД и Немачке Мајкл Кирби и Аксел Дитман, потврђен је план о смањењу удела непријављених радника у укупној запослености са 24 на 17 одсто. Анализе показују да је због сиве економије буџет сваког дана ускраћен за осам милиона евра, а сваки грађанин за једну просечну плату. Рачуница Националне алијансе показује да би новац који држава губи био довољан да свака општина у Србији добије нови дом здравља вредан 609 милиона евра, да се реконструишу и опреме све опште и специјалне болнице са 439

милиона евра, финансирају плате ватрогасаца, полицајаца и лекара које премашују 900 милиона евра, а да се остатком новца преполови дефицит буџета. Национални програм је представљен као први стратешки документ који предвиђа сет мера за смањење нелегалног пословања и неформалног запошљавања, а наредне две године проглашене годинама борбе против сиве економије. У процесу приступања Европској унији циљ Србије је да сиву зону спусти на ниво на којем је била у 11 земаља средње и источне Европе у тренутку када су приступале овој организацији. Национални програм укључује низ мера од којих се очекује ефикаснији надзор над токовима сиве економије чему треба да допринесу боља координација инспекција и сарадња са царином, смањење административног и парафискалног оптерећења за привреду и грађане, унапређење система

процесуирања кривичних дела и прекршаја против привреде, унапређење система и проширење обухвата фискализације, пореске олакшице за предузетнике и привреднике који тек почињу пословање, јачање свести о негативним последицама сиве економије и јачање пореског морала грађана. На изради Националног програма учествовало је више од 100 учесника из јавног и приватног сектора, организација цивилног друштва и релевантних стручњака, а Влада Србије је први пут директно укључила привреду у рад Стручне групе за израду овог документа. Национална конференција организована је у оквиру Пројекта јачања конкурентности Србије који је 2013. године покренула Национална алијанса за локални економски развој уз подршку Ју-Ес-Еид-а. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН 27.12.2015.

Божићна посланица београдског надбискупа и метрополита

ГОДИНА МИЛОСРЂА „Срце ми је узнемирено, узаврела ми сва утроба“ (Осија, 11, 8)

Браћо и сестре, Кад смо у трећој недељи адвента уз звуке фанфара, певање псалама и звоњаву звона отварали „Врата милосрђа“ – и то у присуству великог броја верника – искусили смо посебну атмосферу Божје близине. Рекли бисмо – као да смо могли да „опипамо“ да је Неко уз нас, с нама и за нас! Тај Неко, искусили смо тако, нама је – свакоме од нас – широм отворио врата. Отворио нам је врата срца, али пре свега врата свога спознавања и врата својих доброчинитељских руку. Знамо, верујемо и – у ово време поготово – храбро исповедамо да је то сâм Свевишњи Господ Неба и Земље, који нам је у своме Отеловљеном Сину показао Лице свог милосрђа. Тај чин Очевог даровања свог Сина тако је снажан да се нужно отварају и сама врата Неба, а на Земљу певајући силазе анђели и шири се светлост вечног Раја

која изгони таму себичности човечанства. У том јединственом чину отварања Неба Земљи – чак и звезде постају путокази; највећи мудраци – ходочасници, а најсиромашнији припадници тадашњег друштва – пастири – први дароваоци. Славећи, дакле, браћо и сестре, „Годину милосрђа“, нужно треба да откријемо најтемељнију и најосновнију стварност: само прави односи према свему и свакоме мењају свет. Пророк Осија описује Божје обраћање нама људима, и то у толиким неупоредивим сликама да остајемо дословно запањени: „Док Израел беше дете, ја га љубљах... из Египта га дозвах... Учио сам га да хода, држећи га за руке његове... Ужадима за људе привлачио сам их и конопцима љубави.“ Да би показао своју потпуну очинску љубав, по пророку Осији Он каже овако: „Срце ми је узнемирено, узаврела ми сва утроба“. Кад у овим нашим данима разгова-

рам с младима, увек чујем један те исти одјек: Немамо никакве сигурности за будућност! Зашто да студирам, кад нећу имати посла?! Зашто да се венчам, кад нећу моћи да прехраним породицу и улијем животну наду својој деци?! Зашто да будем поштен, кад данас најбоље пролазе непоштени?! Таква и слична, али веома тешка питања одјекују ми са свих страна! Браћо и сестре! Сви ми помало заборављамо да је себи могуће осигурати живот једино ако најпре откријемо чињеницу да постоји једна велика и много шира стварност: па и стварност света у којем су људи боравили пре мене и боравиће после мене... Својим рођењем постајем члан велике породице, која је само онолико срећна колико у њој сви до последњег траже опште добро за све. Творац свега на почетку света је успоставио породицу и свет може нормално да напредује само ако у њему влада породични дух. Такозвана глобализација

27.12.2015.

МАГАЗИН

то нам и опипљиво показује: сви смо ми у једној те истој лађи и можемо да преживимо само ако бринемо једни о другима, ако унапређујемо заједништво! Божић не славимо зато да бисмо уживали у неком свом затвореном кругу, него да бисмо – коначно – променили наше међусобне односе. Наиме, Исусово рођење у земаљској породици претпоставља две ствари: свако дете има право на оца и мајку; и друго – свако дете може нормално да се развија само у друштву у којем владају аутентични породични односи. То су односи мужа и жене, оца и мајке; односи родитеља и деце... Те чињенице захтевају да у било којој заједници нико не може да преузме одговорност или власт ако пре свега не жели да служи тој заједници чистом и несебичном љубави. Зато је и бискупски синод у Риму (у октобру 2015) тако снажно нагласио нужност темељне припреме младих за брак и породични живот. Слављење Божића захтева – ако желимо да будемо доследни – да најпре откријемо ближње, јер без тог открића никако не можемо да откријемо себе. Пуна истина управо захтева да кажемо још више: ако не откријемо да у нашем животу јесте и да на првом и највишем месту мора да буде „Лице милосрђа“, то јест богочовек Исус Христ, онда ни о чему не можемо да имамо праву и целовиту слику! Ако Онај по Коме и за Кога и у Коме је све било створено (што значи Исус Христ) није у самом средишту сваког појединца, породице и заједнице, онда ништа у видљивом свету или у људској историји не може да има праве односе; па дакле ни право место и праву улогу. Будући, дакле – предрага браћо и сестре – да смо сви ми својом премалом вером проузроковали да Исус Христ у нашим животима и у нашем друштву не буде на првом и највишем месту, тиме смо скривили страшно узајамно понижавање, сиромаштво и некултуру. Ту почиње тешка драма човечанства... Управо због тога приступамо слављу Божића с толиком спремношћу и

Поштовани суграђани, Вама који рођење Исуса Христа славите по Грегоријанском калндару честитам велики празник и желим да га, са својим најдражима, проведете у миру, здрављу, љубави, благостању. Честитам Вам Божић – празник радости, са жељом да сви, у љубави и заједништву, допринесемо успешноми спокојном заједничком животу. Градоначелник Карљева Томислав Илић одлучношћу. У Години милосрђа желимо да следимо Божје милосрђе! То значи: претицати једни друге у поштовању и љубави! Нужно би, дакле, и наша срца морала да се узнемире око општег добра! „Наше утробе“, то јест наша унутрашњост – или све наше најбоље снаге – морале би да „узавру“, дођу до највишег степена љубави. Тако треба да буде у свакој породици, у свакој заједници и у сваком друштву! Већина мора у томе да претиче мањину, а свака власт – било друштвена, било црквена – чланове своје заједнице! Култура наших међусобних односа – а то је политика – није у томе да једни друге потчињавамо, него да једни друге преференцијално обогаћујемо. Докле год сви људи на свим нивоима не заживе Исусово милосрђе према нама самима, међу нама ће бити неразумевања, сукоба и мржње. То је разлог зашто Свети отац папа Фрањо толико наглашава да пре свега треба да молимо једни за друге! Да молимо за оне који још нису дошли до правог сазнања, да би у Исусу Христу коначно нашли Истину. Папа нас позива да молимо за све оне који су ишли погрешним путем заблуда и злочина, да би могли искрено да се обрате и у Исусу Христу пронађу Пут. Даље нас велики апостол милосрђа – Свети отац – позива да се жарко молимо за све оне који на било који начин уништавају живот – човеков

живот и живот свеколиког створења – да се и они обрате и коначно открију да је живот заправо сам Исус Христ. Ко год уништава живот, поново напада и прогони Исуса Христа... Браћо и сестре, слављење Божића управо зато јесте тако лепо, тако богато, тако очаравајуће, јер с великим заносом откривамо колико смо Некоме драгоцени, вани, колико смо очекивани и добродошли, колико смо у Њему јединствени, увек постављени на право место и у прави положај. Омогућимо и ми, браћо и сестре, такво славље једни другима. Прихватајући изазов Исусовог отеловљења, постанимо и ми једни другима прави изазов нових односа и нове љубави. Нека буду заиста срећни и благословени дани Божићног славља и нека богатство милосрђа прати све дане године Господње 2016. Браћи и сестрама источних Цркава радосно кличем: Мир Божији – Христос се роди! Ваистину се роди! Нека се, дакле, Он – Лице Милосрђа – роди у свакоме од нас, у нашим породицама и у нашим друштвима. Нека и наша срца пламте и горе Његовом љубављу; Његовим милосрђем! Тако ће нас пратити и благослов Пресвете Тројице: Оца и Сина и Светога Духа. Амен + Станислав Хочевар, надбискуп и метрополит

МАГАЗИН 27.12.2015.

Грађанска иницијатива против Београда на води

МАГАЗИН

27.12.2015.

НЕ ДА(ВИ)М

МО БЕОГРАД - Сем што предложена решења реализације помпезно најављеног пројекта не одговарају околностима терена у Београду сумња се да би градња по милион квадрата комерцијалног и стамбеног простора могла да проузрокује саобраћајне, урбанистичке и инфраструктурне проблеме у другим деловима града. – Процењује се да Закон о експропријацији доноси штету граду, а корист инвеститору који фигурира као мистична фигура. – Свих две хиљаде примедби на промену Генералног урбанистичког плана одбачене као неосноване. – Два метра висока жута патка симбол преваре. - Јасан економски интерес малог броја људи условљава велики минус у буџету града и земље. - „Београд на води“ је проглашен за пројекат од националног интереса у овом тренутку много значајнији него изградња аутопутева, хидроцентрала и обнова кућа оштећених у поплавама

а колико да се бројни проблеми метрополе рефлектују на живот градова у унутрашњости има и оних на које највећи број становника провинције не обраћа превише пажње. Таквим се у Краљеву чини реализација помпезно најављеног грандиозног про јекта „Београд на води“ који су, не тако давно, и у овој средини покушали да приближе његови противници окупљени око грађанске иницијативе назване „Не да(ви)мо Београд“. Иниција тива окупља четрдесетак заинтересованих за развој градова, архитекте, урбанисте и стручњаке других профила, али и неколико организација које су се удружиле са циљем да прате и анализирају све што се дешава око овог пројекта и да указују како грађани треба да утичу на развој градова у Србији. Кад је приликом кандидатуре за градоначелника Александар Вучић у време предизборне кампање довео бившег градоначелника Њујорка Рудолфа Ђулијанија први пут је током вожње реком указао како треба да се развија Београд. Могућност за реализацију ове идеје ука-

МАГАЗИН

27.12.2015.

зала се кад је постао потпредседник владе након чега су направљени први кораци у конкретизацији раније планираног, сада уз помоћ пријатеља шеика из Уједињених Арапских Емирата. Кад се појавила макета Београда на води чуле су се и прве критике засноване на малој количини података доступних јавности. Нешто касније присту пило се анализи архитектонских, урбанистичких, саобраћајних, по мало економских и другим апсеката градње. Сем паушалне оцене да ће пројекат покренути српску привреду, и упослити 200 хиљада људи, није било конкретних података шта би реализација пројекта могла да донесе. Да се у Србији лако дају обећања потврђује касније саопштен податак о ангажовању једва десетог дела од првобитно најављеног броја упослених. Од првог дана пројекат је пратила изузетно јака маркетиншка кампања на свим значајнијим телевизијама, а цело подручје око бившег Геозавода украшено бројним заставама и билбордима који су показивали како ће изгледати

нови део Београда са вишеспратницама и шопинг моловима. Први коментари противника градње кретали су се од тога да предложена решења не одговарају околностима терена у Београду до сумње да би градња по милион квадрата комерцијалног и стамбеног простора могла да проузрокује саобраћајне, урбанистичке и инфрастру ктурне проблеме у другим деловима града. Већи број информација везаних за реализацију про јекта допринео је да се противници фокусирају на економски аспект градње након тврдње да вредност инвестиције треба да достигне 3,2 милијарде евра. Кад је потписан уговор обелодањено је улагање само 150 милиона уз још толико кредита који држава треба да узме за рашчишћавање терена. За реализацију пројекта „Београд на води“ изузетно важним сматра се правни аспект који подразумева промену закона, прописа и различитих процедура, посебно

Пуних седам сати су током јавног увида представници грађанске иницијативе пред пуном салом аргументима бранили своје примедбе, а чињеница да су све одбијене учвршћивала уверење о лажној представи. То је био повод за нових 1.800 примедби, овог пута на План посебне намене за подручје Београда на води који предвиђа да ће трошкови припреме земљишта, са уклањањем железничке станце, износити око осам стотина милиона евра. Исти план потврђује да је тај новац могуће надокнадити упркос тврдњи скептика да неће бити ни прихода од уступања земљишта које се не продаје. Због уверења о симулацији процедуре противници Београда на води су почетком септембра прошле године покушали да омету јавну расправу уз помоћ реквизита за прављење буке, али то није помогло да се представа прекине. У то време су почели први разговори око исељавања око две стотине породица са простора на коме треба да почне градња. Иако међу њима прео-

владава уверење да су добро прошли све је увреженије мишљење да то и није тако. Задовољство становника овог краја темељи се на сазнању да су многи од њих живели у лошим условима оптерећеним нерешеним имовинско правним односима. Осим радника железнице било је и запослених у другим предузећима повезаним са њом који су на овој локацији добијали привремени смештај. Иако су у стамбене преуређене некадашње железничке просторије неки од станара су прилику да се иселе видели као спас у трагању за трајнијим решењем. Чланови грађанске иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ верују да се са целовитим планом за исељавање није изашло због уверења да би се појединачним преговорима са станарима брже дошло до решења ма колико то за њих било неповољно. Уз то се помињу притисци и уцене, а било је случајева рушења и пре него су породице исељене. Тачка на овај део посла стављена је у тренутку кад је постављен камен темељац за градњу великог комплекса.

Фото: М. Радовановић

специјалног закона о експропријацији за кога је процењено да се доноси на штету града, а у корист инвеститора који и даље фигурира као мистична фигура. Да би се процедура увела у легалне токове уследиле су промене планских докумената, прво Генералног урбанистичког плана који по закону није ни могао бити инициран зато што је претходна промена још увек била у процедури. Упркос томе промену је покренуло привремено веће града које је у ограниченом периоду до избора нове власти обављало само текуће послове. Иако су противници „Београда на води“ уложили више од две хиљаде примедби на промену урбанистичког плана све су одбијене као неосноване. Примедба да су стубови пешачког моста преко Саве ужи него што дозвољавају међународни прописи који дефинишу пловни пут одбијен је иако је примедбу исте врсте дало Јавно предузеће „Србијаводе“.

МАГАЗИН

27.12.2015.

Почетак реализације пројекта обележен је формирањем Јавног предузећа „Београд на води“ задуженог да врши рашчишћавање терена и експропријацију земљишта, а уговор је у септембру прошле године потписан са стратешким партнером, фирмом из Абу Дабија за чије пословање гарантује шеик. Као уговорне стране појављују се стратешки партнер, држава Србија и јавно предузеће коме током процеса градње предстоји докапитализација. - Ми смо у то предузеће унели земљиште, трошкове рашчишћавања терена, урбанистичке планове и обавезу да ће све бити у реду, док стратешки партнер уноси 150 милона евра капитала, 150 уз знање из области архитектуре и изградње, а на основу тога добија 68 посто управљачких права над предузећем и исто толико профита. Нама је све проблематично због погрешне рачунице да имао 32 одсто учешћа, иако смо унели много више капитала, знања и свега осталог. Уговором се стратешком партнеру препушта апсолутна премоћ у одлучивању, а држава обавезује да не мења законе и планове ако би ишли на штету инвеститора, па је пројекат са свих аспеката заштићен. Уз све то даје се могућност да се по звршетку изградње из-

врши конверзија земљишта, па могу стратешки да направе конверзију из права коришћења у право својине. Рокови који су у почетку подразумевали неколико година сада су пролонгирани на 30 уз врло занимљив део који каже да ће се после 20 година, као нека врста огледног периода, проценити у којој мери је пројекат реализован у смислу да може још да се продужи. Постоји и додатна клаузула којом се даје три посто вредности профита нејасној арапској фирми за услуге оглашавања, маркетинга и слично тако да је наш удео од 32 одсто још мањи – објашњава Добрица Веселиновић Потписивање уговора било је повод за протесте који су окупили око хиљаду људи. Зграду у којој је требало да буде потписан обезбеђивале су јаке полицијске снаге, а као барикада према протестантима искоришћена два трамваја Градског саобраћајног предузећа. И док из званичних кругова стиже потврда да су трамваји заустављени зато што нису могли да прођу због протеста према информацијама грађанске иницијативе, добијеним на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја, у то је прсте уплела полиција. Ситуација која је због револта великог броја људи, али и

присуства полиције, деловала прилично непријатно остаће запамћена и по појави два метра високе жуте патке као симбола преваре. - Кад је доношен лекс специјалис који оправдава експропријацију земљишта за подизање комерцијалних садржаја, што према нашем закону није могуће, први пут смо протествовали са великом жутом патком која треба да покаже да је све што они причају лаж, превара и обмана. Они сами себи упадају у уста разноразним изјавама везаним за рокове и запошљавање. Дају се паушалне изјаве које нису тачне, па смо на тај начин желели да покажемо да је превара очигледна. Приликом постављања камена темељца упркос киши се окупило око две хиљаде људи. Појавио се премијер, шеици и страни гости, а невероватно велико је било присутно полиције. Цео појас је био одсечен, а ми пришли до Хотела Бристол одакле смо се са камиона обраћали присутнима. Неколико различитих групација полиције је било укључено у контролу и већ са мостова су почели да заустављају,

легитимишу и пропуштају само неке, а Српска напредна странка аутобусима организовано доводила своје чланове на митинг коме је могло да се приступи само са чланском картом – прича Радомир Лазовић. Визуелном утиску треба да допринесе безброј јарбола са заставама постављеним без дозволе баш као и велики билборд поред железничке станице са дозволом од само месец дана какве се издају за одређене манифестације. То је било повод да се дан пре доласка у Краљево јарболи облепе тракама које указују на нелегално постављање. Активисти грађанске иницијативе привођени су у полицију под оптужбом да немају дозволу за оглашавање у јавном простору где су делили први број листа „Не да(ви)мо Београд“. Од тренутка кад је најављена продаја станова чланови грађанске иницијативе су покушали да утврде колико је поступак исправан и сазнали да оно што се дешава није продаја него добијање резервационог уговора који даје право уласка у процедуру куповине станова.

- Зграда Геозавода је седиште фирме а тек педесетак људи је, по нама изрежирано, дошло да се пријави. Кад уђете у зграду пролазите кроз нешто што треба да прикаже како ће изледати станови, јер су неке канцеларије које не прате ни квадратуру, ни дизајн, ни материјале, преуређене у делове стана. Улазите у неку врсту чекаонице где се служи коктел и једе се жу-жу. Циљ нам је био да видимо како функционише процедура и дођемо до уговора, али се испоставило да то није било могуће. После само 20 минута разговора са продавцем који барата ограниченим информацијама треба да одлучите да ли купујете стан вредан 200 или 300 хиљада евра, а цена се не уговара по квадрату површине него у односу на избор, спрат, поглед... Наш је стан био око 200 хиљада евра, 180 за њега плус 29 хиљада за гаражу која мора да се купи. На основу тлоцрта бирате стан, а добијате паушалне одговоре на свако питање. Нису се знали рокови завршетка, помиње се 2019. година, а кад поставите логично питање да видите уговор креће заврзлама, јер хиљаду евра износи такса коју морате да платите да бисте ушли у процедуру куповине стана, а ако вам се не свиди уговор не врате вам их. У тре-

нутку кад видите уговор морате да платите десет посто вредности стана. Огромна количина државног новца иде за развој тог подручја, а профит ће убрати њихови ортаци, па за 30 година нећемо имати ништа, али ће приватни интереси и интереси групације економских елита повезаних са политичким имати велики део земљишта у центру Београда који су добили бесплатно да развијају неке своје пројекте од којих ће још више зарађивати. Имаћемо јасан економски интерес малог броја људи и веома велики минус у буџету града и земље – слажу се наши саговорници. „Београд на води“ је проглашен за пројекат од националнот интереса у овом тренутку много значајнији него изградња аутопутева, хидроцентрала и обнова кућа оштећених у поплавама. Све то код окупљених око грађанске иницијативе одаје утисак погрешног пројекта поразног за целокупни систем. Добрим се оцењује само то што су пројекти слични овом повод за различите иницијативе које почињу да враћају веру да уједињени и организовани грађани могу да подигну глас против различитих политичких и економских одлука које негативно утичу на животе највећег броја становника. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.12.2015.

Дејан Марковић

МАГАЗИН 27.12.2015.

Они који долазе: Дејан Марковић, виолиниста

- У време кад су се остала деца приближавала крају нижег музичког образовања Дејан Марковић је тек почео да се припрема за полагање пријемног испита. – У средњу музичку школу уписан захваљујући професорки Роксанди Вујанац која је, за разлику од свих осталих, препознала раскошни таленат. – На крају прве године победа на републичком такмичењу. – На факултету нема присног односа са професорима као у средњој школи. – Током студија мотив за озбиљни рад изостао све до почетка припрема за дипломски испит. - Занат се не пече тако што се иде стрампутицом и пречицама. - Што су испред извођача већа фотеља и већа њушка то су хонорари нижи

раљево је од вајкада важило за место у коме стасавају добри музичари. Било их је у протеклим деценијама различитих профила, од оних који су запамћени као самоуки инструменталисти и певачи до других

који су стекли највиша академска звања. Виолиниста Дејан Марковић је лепотом инструмента опчињен у време кад је сам покушавао да из њега звуче по који тон, а после завршених мастер студија на београдском Факул-

тету музичке уметности наставља усавршавање до висина које је у овом тренутку тешко предвидети. Популарна музичка академија одувек је словила као установа која је бар корак испред сличних у земљи и место на

Фото: М. Радовановић

ПАГАНИНИ ОД ЛОЖИОНИЦЕ

27.12.2015.

МАГАЗИН

коме су музичка знања стицали само најбољи, а мастер диплома Дејану услов да се, после завршених основних студија, посвети педагошком раду. Познато је да деца осећај за музику покажу и пре него проговоре, поготово она којима се у великој породици указује посебна пажња. У такве се убраја Дејан који је уз старију браћу Бобана и Момира одрастао у породичном дому надомак Ложионице. Марковићи су у крају били познати као велика породица у којој је поред Дејановог оца Милорада било још четворо деце, два стрица и две тетке. Значајним се чини и податак да важно место у одрастању сада већ врхунског инструменталисте има комшилук који је о сваком од Марковића водио рачуна као о најрођенијима. Због тога ваљда и данас у читавом крају Дејан важи за момка са највише тетака. Полазак у школу често представља стрес за дете до крајности посвећено забави. Дејан га је доживео много емотивније него друга деца, верује и због окружења које је нови период у животу представило на погрешан начин. Иако ни оцене нису биле на жељеном нивоу, а по које дете из краја напуштало школу, Милорад је био чврст у опредељењу да нема повратка назад. Неколико месеци је трајала адаптација која је личила на пакао, а онда је све легло на своје место. Свест о припадности новој средини, и све увреженије уверење да је даљи пут кроз живот једносмеран, учинили су прве четири године довољно добрим да се памте и данас. Милорад је одувек био боемска душа опседнута музиком, посебно плесом што је утицало на опредељење да годинама у оквиру КУД „Абрашевић“ са великим ентузијазмом води школу плеса. Уз оца је Дејан прихватио до тада непознат музички покрет и бавио се плесом све до пред крај основношколског периода. Прва виолина је у дому Марковића осванула неколико година раније, у време кад се Милорад вратио са пута у Румунију. Била је то најмања виолина, позната као четвртина, која је више личила на лепу играчку него на озбиљан

инструмент. Дејан признаје да је био изненађен, јер је први пут у животу видео виолину. Након почетног шока и безуспешних покушаја да се из ње извуче било шта што би личило на колико толико пријатан звук инструмент је у крају куће скоро три године скупљао прашину све до момента док у посету није стигао изненадни гост. Код бабе је на кафу свратио пријатељ који је свирао виолину по краљевачким ресторанима и након што је сазнао да у неком кутку чами инструмент предложио да Дејану покаже основне елементе свирања. Током прве године рада основац је већ савладао тридесетак староградских песама понајвише из књиге Властимира Павловића Царевца. У тренутку кад је у дому Марковића учвршћено уверење да Дејан има дара за музику Милораду је било јасно да до успеха води само школовање. На несрећу Дејан је већ прерастао децу која у нижу музичку полазе са првим данима основне школе. У време кад су се остала деца приближавала крају нижег музичког образовања Дејан је тек почео да се припрема за полагање пријемног испита. Професорка која је утврдила неоспорни таленат није била спремна за приватне часове, али је нову наду дала Роксанда Вујанац која је тек дипломирала виолину и почела да ради у Музичкој школи. - Кренуо сам да сарађујем са њом и припремам се за ванредно полагање испита из ниже музичке школе која траје шест година. Кад смо почели било је претешко. Песмице које сам до тада свирао биле су само разонода, а кад је кренуо озбиљан рад и кад сам ушао у проблематику, схватио сам колико је потребно труда да се све савлада, али и да нема одступања. Пријемни испит за средњу музичку школу је био драматичан пошто је од завршетка ниже преостало само месец и по дана током којих је, под великом пресијом, требало спремити озбиљан програм. Врхунац драме био је сазнање да професори нису задовољни мојом презентацијом, верујем оправдано, па нису подржавали жељу да се упишем. Роксанда је препознала да

имам талента и да сам заражен музиком, па сам на њену одговорност примљен у школу која није ни налик другим средњим школама. Сулуди распоред укључивао је и по неколико сати паузе између два часа што ми се чинило перфектним јер сам у некој од учионица могао да вежбам на клавиру. Иако сам се једва уписао у школу прву годину сам завршио са првом наградом на републичком такмичењу из камерне музике – прича Марковић. Одлична оцена на завршном испиту била је додатни ветар у леђа што је одлучујуће деловало на опредељење да већ након прве године сазри жеља за студије музике како би се професионално бавио овим послом. Суров рад није губио на интензитету ни током летњег распуста, а највећа покретачка снага био је ентузијазам младе професорке којој је Дејан био први ученик. Програм рада у средњој школи укључује само класичну музику што је стварало посебне проблеме Дејану који је до тада културу слушања и хигијену мозга заснивао на народној у којој су значајно место заузимали Бора Дугић и Бобан Воз Пироманац. Да бављење музиком није јефтино како се то у почетку чинило Марковићи су схватили кад је требало купити квалитетну виолину. Она прва је одавно превазиђена, а од скромних примања није било лако одвојити више стотина евра за неколико нијанси бољу виолину. Ни школа није била у могућности да много помогне сем да једном приликом омогући промену покиданих жица. Иако на виолини коју још од тог времена користи пише Страдиваријус, фабричка виолина није ни близу оне каква одговара могућностима младог уметника. Инструмент који кошта између две и по и три хиљаде евра и даље је само делеки сан и додатни мотив за потврду да „бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака“. А срце је већ неколико година било спремно за до тада најтежи испит, упис на Факултет музичке уметности на коме се Дејан Марковић појавио 2005. године са жељом да буде бар тринае-

МАГАЗИН 27.12.2015.

сти од толико студената који се школују о трошку буџета. Три консултације код професорке Гордане Матијевић показале су се врло корисним јер је остварен давно зацртан циљ. Да га није достигао Дејан би морао да паузира годину дана пре него покуша поново. Упис на факултет био је најбоља потврда великог рада и пријатна вест за све који су, знајући за превелику посвећеност виолини, веровали да би нешто овако могло да се догоди. Почетак студија за сваког младог човека представља прекретницу у животу. Нов начин живота скопчан је са решавањем егзистенцијалних проблема независно од свих других који се појављују у свакодневној настави. Један другом су у тешким тренуцима подршку давали двојица цимера, виолиниста и трубач, обојица студенти прве године факултета. - Идеализована слика о настави на факултету врло брзо почиње да бледи након сазнања да нема присног односа са професорима као у средњој школи. Однос је пасиван, и без посебног посвећивања, јер се сваки професор првенствено бави собом. Све ми је то у почетку деловало прилично чудно, па сам морао да се прилагођавам новом систему условљавања. Зато у периоду меланхолије која је потрајала извесно време нисам ни имао превелики мотив за рад све до пред припрему за дипломски испит. Кад сам дошао пред крај схватио сам да мора да се одради конкретан програм који треба да обележи то што сам студирао, а не само да провлачим неке алетрнативне композиције. Предложено ми је да за дипломски концерт обновим програм са дипломског из средње школе што ми је деловало небулозно, па сам се упитао чему студирање ако нема никаквог изазова. Уверење да чак и да нисам неки капацитет води ка уверењу да имам право да пробам нешто немогуће – прича Дејан. Рад на факултету и живот у средини богатој музичким збивањима пресудно су утицали на формирање заокружене физиономије слушаоца и извођача који је укључен у различите групне пројекте, претежно камерне

музике. Коцертна дворана Коларчеве задужбине, Дома омладине и Сава центра пружали су добре услове за гостовања еминентних светски познатих имена, а посебна повољност била је могућност да се студенти у салу провуку и без пара. Ономе коме је музика постала главна водиља у животу отварао се нови свет при сусрету са именима о којима је из Краљева могао само да сања. Дејан признаје да су уметнички богови стварали нереално надреалну атмосферу у којој престаје да постоји било шта друго сем опијајуће музике. Свест о томе до ког нивоа је достигло инструментално извођење тешко је могла да се учврсти у поређењу са светским именима, али су добра прилика били концерти у организацији Музичке омладине на којима су наступали припадници Дејану приближних генерација. Тек по који пут на површину би испливала жеља да школовање настави изван земље, али би свака помисао врло брзо била неутралисла сазнањем да за то нема довољно финансијских средстава, а ни политичку подршку. Уверење да на дипломском испиту треба да изведе нешто квалитетнији програм него у средњој школи, а инсистирање професорке да га понови, водио је ка промени класе која је ограничавала професионално размишљање. - Није ми било битно да имам десетку, већ да стекнем искуство и научим нешто више из бављења одређеном проблематиком. Занат се не пече тако што се иде стрампутицом и пречицама које никад ништа неће да донесу у смислу перцепције да схватите и прихватите ствари онаквим какве јесу. Неискуство је зла ствар код музичара, а кад нешто нисте свирали не можете ни да замислите колико је то тешко. Ако не пробате онда не можете ни да знате, па сам почео да спремам други програм и, мада се на испиту нисам прославио, дипломиоирао сам са успехом и пожелео да се што пре нађем негде другде јер ми ово што се дешавало није превише пријало. Кад је савладана још једна степе-

ница у образовању схватио сам да креће озбиљан рад којим се човек надограђује. Долази суочавање са самим собом, свест о томе колико не знаш, и на чему мораш да радиш, па сам доста времена посвећивао читању с листа и бављењу оркестарском музиком све док нисам постао члан Земунског камерног оркестра и три године свирао у првим виолинама. У међувремену се дешава сарадња са Дах театром – каже Дејан. Музичка подршка представи Изгубљени град, која се бави културолошком и социолошком историјом једног града, током једне године представља ново искуство у сарадњи са Центром за истраживачку глуму. Повремено оркестарско свирање не може да обезбеди довољну зараду за живот у великом граду, а последњих неколико година се финансијска ситуација у многоме одразила на све мањи број културних дешавања. Помоћ ентузијастима који настоје да одрже ниво културног живота, плаћајући најнеопходније трошкове из свог џепа, резултирао је бесплатним наступима на два последња Харфа феста - То су нам колеге истих година и сличних размишљања, па свирамо само да би се фестивал одржао и да се чује то што радимо. Све иде јако бесомучно, бесперспективно и толико бизарно да са оркестром свирамо у Нишу на обележавању седамнаест векова од усвајања Миланског едикта за неке бедне паре, тек за кикирики, а у првим редовима седе буџовани који су на пола да заспе. Ми смо са хором на неких пет шест метара од њих, а цело државно руководство се мучи да остану будни и једва чекају да се све заврши. За бедан хонорар путујеш неколико сати, затим десет сати смарања и три сата концерта, тако да све делује прилично понижавајуће. Да се то десило у Пољској или Немачкој не могу ни да замислим колики би били хонорари, а овде што год је испред тебе већа фотеља и већа њушка то су нижи хонорари – закључује о актуелном тренутку на музичкој сцени Србије мастер виолине Дејан Марковић. T. Радовановић

МАГАЗИН 27.12.2015.

Маскирани јунаци за болесну децу

МАГАЗИН

27.12.2015.

НОВОГОДИШЊА М

овогодишња маска радости – Маскирани јунаци за болесну децу је хуманитарна акција Краљевског клуба америчког фудбала „Краљевске круне“ и Културног центра „Евергрин“ са циљем да се од стране што већег броја људи, као анонимних дародаваца, сакупе поклони за децу која ће Новогодишње празнике провести у болници и тако им олакшати лечење и улепшати Нову годину. Из Краљевских круна поручују да све што је потребно укључује маску по сопственом избору и по који слаткиш и играчку за болесно дете. Од дародаваца се очекује да маскирани дођу у просторије Културног центра „Евергрин“ у Улици цара Душана број 4 сваког дана до четвртка 31. децембра у времену од 12 до 14 сати. Планирано је да у петак 1. јануара Деда Мраз заједно са свим маскираним јунацима који то желе понесе поклоне болесној деци у краљевачкој Општој болници „Студеница“. - Кад маскирани донесете играчке и слаткише у „Евергрин“, тамо ће вас фотографисати, па ће фотографија бити

новогодишња честитка детету које добије ваше поклоне и успомена од маскираног јунака, Све фотографије ће бити објављене на Фејсбук страници Културног центра „Евергрин“, а онај маскирани јунак који прикупи највише лајкова до Божића 7. јануара, биће награђен бесплатним улазом на све утакмице и путовањима у земљи и иностранству заједно са ККАФ "Kraljevo Royal Crowns" тимом, за две особе, током целе такмичарске сезоне сениорског тима. Ширећи карневалски дух маскенбала и будућег новогодишњег карневала постаните зачетник једне лепе хуманитарне традиције, у време празника када дарујемо једни друге, и зачетник будућег новогодишњег карневала и маскенбала на улицама Краљева, зачет76 ник једне веселе и срећне Нове године, доступне свима - поручују из клуба уз препоруку да се у вечери дочека 2016. године маске понесу собом како би дародавци били препознати са другим јунацима на дочецима широм Краљева.

МАСКА РАДОСТИ Новогодишња маска радости – Маскирани јунаци за болесну децу је хуманитарна акција Краљевског клуба америчког фудбала „Краљевске круне“ и Културног центра „Евергрин“ са циљем да се од стране што већег броја људи, као анонимних дародаваца, сакупе поклони за децу која ће Новогодишње празнике провести у болници и тако им олакшати лечење и улепшати Нову годину. Из Краљевских круна поручују да све што је потребно укључује маску по сопственом избору и по који слаткиш и играчку за болесно дете. Од дародаваца се очекује да маскирани дођу у просторије Културног центра „Евергрин“ у Улици цара Душана број 4 сваког дана до четвртка 31. децембра у времену од 12 до 14 сати. Планирано је да у петак 1. јануара Деда Мраз заједно са свим маскираним јунацима који то желе понесе поклоне болесној деци у краљевачкој Општој болници „Студеница“. - Кад маскирани донесете играчке и слаткише у „Евергрин“, тамо ће вас фотографисати, па ће фотографија бити новогодишња честитка детету које добије ваше поклоне и успомена од маскираног јунака, Све фотографије ће бити објављене на Фејсбук страници Културног центра „Евергрин“, а онај маскирани јунак који прикупи највише лајкова до Божића 7. јануара, биће награђен бесплатним улазом на све утакмице и путовањима у земљи и иностранству заједно са ККАФ "Kraljevo Royal Crowns" тимом, за две особе, током целе такмичарске сезоне сениорског тима. Ширећи карневалски дух маскенбала и будућег новогодишњег карневала постаните зачетник једне лепе хуманитарне традиције, у време празника када дарујемо једни друге, и зачетник будућег новогодишњег карневала и маскенбала на улицама Краљева, зачетник једне веселе и срећне Нове године, доступне свима - поручују из клуба уз препоруку да се у вечери дочека 2016. године маске понесу собом како би дародавци били препознати са другим јунацима на дочецима широм Краљева.

МАГАЗИН

27.12.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Алвин и веверице: Велика авантура Кроз низ неспоразума, Алвин, Сајмон и Теодор су убеђени да је Дејв одлучио да запроси нову девојку у Мајамију, па одлучују да крену на пут и спрече га у томе. Имају само три дана да га зауставе и уједно смање могућност да добију ужасног полубрата. Филм се приказује до 30. децембра у термину од 17,30 сати.

Ратови звезда: Буђење силе Лукасфилм и редитељ визионар Џеј Џеј Абрамс удружили су снаге да би вратили гледаоце у далеку галаксију, а „Ратови звезда“ се враћају у биоскопе најновијим наставком „Буђење силе“. Радња овог дела дешава се 35 година након догађаја из шесте епи-

зоде „Звезданих ратова“ „Повратак Џедаја“, а базирана је на оригиналним идејама Џорџа Лукаса насталим седамдесетих и осамдесетих година прошлог века током снимања оригиналне трилогије. Потврђено је да прича седме епизоде неће имати додирних тачака са књигама у којима се радња дешава након филма „Повратак Џедаја“, а најишчекиванији филм године наставак је франшизе и први филм нове трилогије у коме се, поред већ познатих, појављују и нови ликови. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 19,30.

Злочин на таласима Криминалистички акциони филм инспирисан је истоименим хитом из 1991. године. „Злочин на таласима“ је прича која подсећа на модерну верзију Робина Худа, а на велика платна доноси невероватне подух-

вате најбољих светских спортиста екстремних спортова и садржи неке од најизазовнијих акробација икад снимљених! Млади агент Федералног истражног бироа убацује се у невероватан тим екстремних спортиста за које сумња да стоје иза низа невиђених, софистицираних корпоративних пљачки. На тајном задатку, због кога му је живот у опасности, покушава да докаже да су ти спортисти осмислили запањујућа кривична дела којима уништавају финансијска тржишта широм света. Изванредно филмско остварење снимано је на четири континента, у Северној и Јужној Америци, у Европи и Азији, а приказује застрашујуће сцене екстремних спортова које укључују сноубординг, слободно пењање, „wingsuit“ летење, брзо вожњу мотокроса и сурфинг на 20 метара високим таласима! Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 27.12.2015.

IN MEMORIAM

ДЕЈАН БРЂОВИЋ 21. 02. 1966 – 21. 12. 2015.

Дејан Брђовић, прослављени одбојкашки репрезентативац и тренер, преминуо је у Београду после кратке и тешке болести два месеца пре 50. рођендана. Одбојкашку каријеру је почео у родној Жичи, а наставио у Рибници и Црвеној звезди. Вансеријски таленат и свестрани одбојкаш, славу краљевачке, српске и југословенске одбојке проносио је широм света. Играо је у Грчкој за Олимпијакос, Орестијаду и АЕК, у Италији за Рому, Милано, Лорето и Лубе, а играчку каријеру је завршио 2006. у Радничком из Крагујевца. Брђовић је био капитен репрезентације Југославије са којом је освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма у Атланти 1996. године, бронзану медаљу на Европском првенству у Атини 1995. сребрну медаљу на Медитеранским играма 1991. у Атини и златну медаљу на Универзитетским играма 1987. у Загребу. Играо је за Југославију на првом учешћу у Светској лиги 1997, на Европским првенствима 1987. и 1989. и Универзитетским играма 1985. Тренерску каријеру је почео у Радничком из Крагујевца, а наставио у италијанској Новари, азербејџанској Рабити из Бакуа у два наврата, Кини, па Визури. Смрт га је затекла на месту тренера пољског Шћећина. Дејан Брђовић је сахрањен на гробљу у Жичи.

МАГАЗИН

27.12.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МИЛИОНСКА ШТЕ Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 14. до 20. децембра указује на смиривање у области криминалитета о чему сведочи податак да је знатно смањен број кривичних дела. Двадесет шест које су у претходној недељи евидентирали инспектори Криминалистичке полиције за 11 је мањи него седам дана раније, а у структури и даље преовладавају она која се сврставају у област општег криминала. Сем што је забележен само један случај привредног криминала о учинку у откривању починилаца сведочи податак да су познати извршиоци само два кривична дела.

Знатно је смањен и број прекршаја у области јавног реда и мира, а 14 евидентираних је мање и од броја туча у претходној недељи. Кад је у питању структура прекршаја ситуација је знатно другачија од претходног статистичког периода, па туче и прекршаји који се третирају као остали са по седам евидентираних воде мртву трку за превласт у овој области. Дешавања у области безбедности саобраћаја по правилу проузрокују највећу штету како по питању повреда тако и према износу материјалне штете. Број евидентираних саобраћајних незгода у трећој недељи децембра за један је већи, а 4 са

повређеним лицима идентичан са оним из претходне недеље. Разлика је у само једној више са материјалном штетом која је са процењеним износом од милион динара троструко премашила прошлонедељну. У четири саобраћајне незгоде са повређеним лицима једна особа је задобила теже телесне повреде, док су оне код преостале четири оцењене као лакше. Слику стања у области безбедности саобраћаја допуњава податак о 400 прекршаја што је за 23 мање него у другој недељи децембра. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу четири мања пожара у којима је

Страдала старица На државном путу у Конареву догодила у петак се саобраћајна незгода у којој је преминула једна особа. У незгоди је учествовао возач (1957) из Краљева, који је управљајући путничким моторним возилом "ландровер" из правца Рашке, ударио у седамдесетдвогодишњу суграђанку која се налазила на коловозу. Приликом удара јој је нанео повреде од којих је преминула на лицу места. Увиђај је извршо основни јавни тужилац у Краљеву, у присуству припадника саобраћајне полиције.

ЕТА У САОБРАЋАЈУ причињена штета процењена на 125 хиљада динара.

Опасност од пиротехничких средстава Како се поводом божићних и новогодишњих празника очекује повећана продаја и употреба пиротехничких средстава, Министарство унутрашњих послова апелује на грађане да их не купују од неовлашћених и нестручних лица и на местима која за то нису предвиђена и одобрена, као што су пијаце, уличне тезге и код уличних продаваца који врше недозвољен промет

пиротехничких средстава. У Полицијској управи Краљево подсећају да је законом изричито забрањена употреба пиротехнике у затвореном простору, и на јавним местима где се окупља већи број лица, као и продаја малолетним особама. Извођење ватромета могу вршити само за то овлашћена правна лица на одобреној локацији, уз решење које је издало Министарство унутрашњих послова. Услед неправилне употребе пиротехнике може доћи до тешких повреда са трајним последицама по здравље, настанка пожара и експлозија, узнемиравања грађана и нарушавања јав-

ног реда и мира. Због опасности која вреба овлашћена службена лица Министарства унутрашњих послова активно спроводе све мере и активности у складу са законом како би се спречила неовлашћена продаја и употреба пиротехничких средстава. У саопштењу које је тим поводом упућено медијима подсећа се да ће физичка и правна лица која неовлашћено продају пиротехничка средства бити санкционисана у складу са законом, а пиротехничка средства одузета. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

27.12.2015.

Реализацију пројекта „Бирам живот“ подржава Савет за безбедност саобраћаја Краљево

МАГАЗИН 27.12.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 27. ДЕЦЕМБРА H 2. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

27.12.2015.

27. децембар

1831. — Енглески природњак Чарлс Дарвин испловио бродом „Бигл“ из Плимута. 1882. — Указом краља Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције са САД, успостављени дипломатски односи Србије и САД. 1927. — Један од вођа Октобарске револуције и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен из Комунистичке партије пошто је у политичким сукобима победила фракција Јосифа Стаљина. Троцки потом протеран из СССР-а и убијен у Мексику 1940. по Стаљиновом налогу. 1945. — У Вашингтону основан Међународни монетарни фонд. 1949. — Холандска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила независност после више од три века холандске колонијалне управе. 1956. — Флота УН почела чишћење Суецког канала који су Египћани онеспособили током Суецког рата, потопивши у њему већи број бродова. 11979. — Совјетски војници су заузели Таџбегову палату изван Кабула и убили авганистанског председника Хафизулу Амина и елиминисали његову елитну гарду. 1985. — У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авикомпаније „Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16 људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100. 1989. — Египат и Сирија после 12 година прекида обновили пуне дипломатске односе.

1995. — Француска извршила пету у серији нуклеарних проба у Јужном Пацифику, што је изазвало осуде широм света. 1996. — Бивши премијер Шпаније Фелипе Гонзалес саопштио да је Комисија ОЕБС-а утврдила да је коалиција „Заједно“ победила на локалним изборима у 13 градова у Србији и у девет београдских општина. Потести грађана у Србији, који су тражили признавање изборних резултата, настављени упркос интервенцији полиције. 1998. — На северу Косова, после краткотрајног примирја, обновљени сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца. 2000. — Већина Руса за личност века изабрала вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Лењина. 2001. — На општим изборима у Замбији, трећим општим изборима у тој земљи од стицања независности, гласачи сатима чекали да гласају. 2007. — Бивша пакистанска премијерка Беназир Буто убијена је у терористичком нападу у Равалпиндију, Пакистан.

28. децембар 457. — Мајоријан је крунисан за цара Западног римског царства и признат од папе Лава I. 484. — Аларих II је наследио свог оца Еуриха као краљ Визигота. 1065. — Освећена је Вестминстерска палата, која је грађена у периоду од 1045. до 1050. по налогу краља Едварда Исповедника. 1768. — Таксин Велики је крунисан за краља новоуспостављеног краљевства Тхонбури.

1846. — Ајова је постала 29. савезна држава САД. 1869. — Вилијем Семпл из Охаја патентирао жвакаћу гуму. 1895. — У париском ресторану „Гран кафе“ браћа Луј и Огист Лимијер организовала прву филмску пројекцију. Приказани кратки филмови о изласку радника из фабрике, железничкој станици с путницима и возом који јури. Дан рођења кинематографије. 1908. — У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло више од 82.000 људи. 1920. — У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека. 1959. — У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у Југославији. 1962. — У Мозамбику, португалској колонији у Африци, основан Фронт за ослобођење Мозамбика, под чијим је вођством земља после дуготрајне борбе стекла независност 1975. По стицању независности избио грађански рат Фрелима и ривалског покрета Ренамо, који је трајао готово две деценије. 1966. — Кина извршила пету нуклеарну пробу. 1968. — У нападу на аеродром у Бејруту израелски командоси уништили 13 арапских авиона. 1973. — Амерички председник Ричард Никсон је потписао Закон о угроженим врстама. 1974. — У земљотресу који је разорио села у пакистанској планиској области Каракорум погинуло око 5.200 људи. 1989. — Литванија постала прва држава Совјетског Савеза у којој је уведен вишепартијски политички систем. 1992. — Инфлација у Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину. 1995. — На Аеродром „Београд“ слетела три транспортера НАТО с трупама из састава мировних снага Уједињених нација за Босну и Херцеговину. 2000. — Влада Црне Горе усвојила Платформу за редефинисање односа Србије и Црне Горе на основу које би

те две федералне јединице Југославије требало да постану суверене и независне државе. 2001. — Европска унија објавила списак организација које се сматрају терористичким, посебно наводећи радикалне баскијске сепаратисте, и групе у Северној Ирској и Средњем истоку. 2003. — У Србији одржани ванредни парламентарни избори. Тадашња владајућа Демократска странка освојила свега 37 (од 250) посланичких места, а највише посланичких места освојиле опозиционе Српска радикална странка (82) и Демократска странка Србије (53).

29. децембар 1170. — Надбискуп Томас Бекет убијен по налогу енглеског краља Хенрија II пред олтаром Кентерберијске катедрале. 1721. — Французи окупирали острво Маурицијус у Индијском океану. Острво 1810. потпало под британску власт, а независност стекло 1968. 1890. — Амерички војници код "Рањеног колена" у Јужној Дакоти масакрирали више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу њима велики број жена и деце. 1920. — Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије. 1940. — Немачко ваздухопловство извело најтеже бомбардовање Лондона у Другом светском рату, које је британској престоници нанело највећа разарања од "великог пожара" 1666, када су уништене четири петине града. 1944. — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у Будимпешту. 1973. — Филипински диктатор Фердинанд Маркос наставио да влада по окончању другог председничког мандата, иако по Уставу није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао декретима док у побуни 1986. није збачен са власти. 1989. — Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег диси-

дента под комунистичким режимом, који је као "државни непријатељ" провео пет година у затвору. Хавел наследио Густава Хусака који је претходно под притиском јавности поднео оставку. 1992. — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића. За вршиоца дужности премијера именован потпредседник Владе Радоје Контић. Смењивање Панића уследило после његових сукоба с председником Србије Слободаном Милошевићем око спровођења мировне политике према бившим југословенским републикама.

30. децембар 1460. — Ричард, војвода од Јорка је убијен, а његова војска је уништена у бици код Вејкфилда у Рату ружа. 1803. — Бивша француска колонија Луизијана, коју је исте године француски цар Наполеон I продао Американцима, ушла у састав САД. Тиме скоро удвостручена тадашња територија САД. 1853. — САД су купиле од Мексика око 77.000 km² земље јужно од реке Џајла и западно од Рио Грандеa за 10 милиона долара. 1886. — Немачка и Португалија потписали споразум којим су одређене границе између Анголе и немачке Југозападне Африке, данас Намибије. 1903. — У пожару у чикашком позоришту „Ириквои“ погинуло је 588 особа. 1915. — Немачка подморница код Крита у Првом светском рату торпедовала британски путнички брод „Персија“. Погинуло 330 од 501 путника и члана посаде. 1922. — Званично основан Савез Совјетских Социјалистичких Република, стварањем конфедерације Русије, Белорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације. 1933. — Припадник румунске организације „Гвоздена гарда“ је убио премијера Јона Дуку. На место премијера дошао профашиста Георге Тартареску,

који је потом Румунију приближио силама Осовине. 1988. — Премијер Југославије Бранко Микулић и његова влада поднели оставку због бројних критика да Влада није у стању да реши економску кризу у земљи. 2000. — Генерал Омар ел Башир други пут изабран за председника Судана и обећао да ће наставити напоре за успостављење мира у земљи у којој је око два милиона људи погинуло у сукобима у грађанском рату или умрло од глади. 2000. — У серији бомбашких напада у близини МанилаМаниле на Филипинима који су се десили у року од неколико сати, убијене су 22 особе и повређено је још 100. 2002. — Председнику Србије Милану Милутиновићу истекао мандат. Функцију вршиоца дужности председника Србије преузела председница Скупштине Србије Наташа Мићић. 2006. — Бивши ирачки председник Садам Хусеин је обешен пошто га је Специјални ирачки суд прогласио кривим за злочине против човечности.

МАГАЗИН

27.12.2015.

31. децембар

406. — По традицији, германска племена Вандали, Алани и Свеви су прешли Рајну што је означило крај римског рајнског лимеса. 1600. — Енглеска краљица Елизабета I издала повељу о оснивању Источноиндијске компаније за трговину, која је крајем 17. века имала знатна суверена права, као што су право на вођење рата и склапање мира, ковање новца, да би 1757. постала најјача власт у Индији. Велика Британија 1858. преузела све управне

функције компаније. 1879. — Амерички проналазач Томас Алва Едисон први пут јавно демонстрирао електричну сијалицу, у Менло Парку, у Њу Џерсију. 1881. — У Србији је штампан први званични програм хемије за средње школе (ниже и више) у „Просветном гласнику“. 1911. — Марија Склодовска Кири добила другу Нобелову награду за хемију за истраживање радиоактивних елемената. Прву, 1903, поделила са супругом Пјером и Бекерелом. 1922. — Управу Српског привредног друштва „Привредник“ посетио је краљ Александар I Карађорђевић и прихватио се Привредниковог покровитељства 1945. — У саобраћај пуштен трећи пут обновљен железнички мост преко Саве код Београда. 1949. — Изабран први Раднички савет у фабрици цемента „Првоборац“ у Солину код Сплита. 1968. — Суперсонични совјетски путнички авион "ТУ-144" обавио први лет, неколико месеци пре британскофранцуске суперсоничне летелице "Конкорд". 1983. — У војном удару у Нигерији свргнут председник Шеху Шагари, који је на власт дошао на изборима 1979, на којима је окончана 13-годишња војна владавина. Нови председник постао шеф војне хунте, генерал Мохамед Бухари. 1988. — Владе Индије и Пакистана склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији. 1991. — Совјетски Савез је званично престао да постоји. 1994. — Пуштена у рад прва мрежа мобилне телефоније у Србији - Мобтел

1995. — Амерички инжењери завршили понтонски мост преко Саве, а потом амерички тенкови и трупе из састава снага УН за одржање мира ушли у Босну. 1996. — Широм Србије на стотине хиљада грађана, који су готово два месеца свакодневно протестовали тражећи признавање резултата локалних избора на којима је победила опозиција, окупили се на централним градским трговима да дочекају Нову годину. 1999. — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера. 2000. — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све. 2001. — Пакистанске власти ухапсиле више од 20 чланова једне од две муслиманске милитантне групе, Лашкар е Таиба, коју је Индија оптужила за напад на Парламент, када је убијено 14 особа.

1. јануар 45. п. н. е. — Уводи се јулијански календар. 404. — Последње познато такмичење гладијатора се одржава у Риму. 439. — Објављен је Теодосијев законик, највећа збирка римског права дотада. 990. — Кијевска Русија је усвојила јулијански календар. 1438. — Алберт II Немачки је кру-

нисан као краљ Угарске. 1526. — Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабзбуршког. 1600. — Шкотска почиње са употребом јулијанског календара. 1651. — Чарлс II крунисан као краљ Шкотске 1700. — Русија почиње да користи Јулијански календар. 1833. — Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским Острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу. 1861. — Снаге Бенита Хуареза су освојиле Сијудад Мексико. 1863. — Ступила је на снагу Прокламација о еманципацији (ослобођење већег дела робова у Сједињеним Државама) 1877. — Британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије. 1880. — У Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља. 1880. — Фердинанд де Лесепс почиње француску изградњу Панамског канала. 1892. — Острво Елис се отвара да прима имигранте у САД. 1893. — Јапан почиње да користи грегоријански календар. 1902. — Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија. 1908. — По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове године. 1911. — Северна територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта. 1912. — Успоставља се Република Кина.

1925. — назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло. 1934. — Отрво Алкатраз постаје амерички федерални затвор. 1934. — Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетички оболелог потомства“. 1935. — Универзитет Бакнел осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија. 1958. — ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. 1959. — после двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулгенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику. 1965. — под вођством лидера покрета „Ал Фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација. 1969. — Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго. 1970. — Јуникс епоха почиње у 00:00:00 UTC. 1971. — Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама. 1973. — Краљевина Данска, Уједињено Краљевство и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу. 1976. — НБЦ уводи свој нови лого: апстрактно N. 1978. — Ер Индија Лет 855 Боинг 747 експлодирао и пао у море у близини обале Бомбаја, усмртивши 213 особа.

1979. — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и Сједињених Америчких Држава, 30 година након оснивања Народне Републике Кине. 1985. — Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System). 1986. — Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом. 1987. — Град у Фробишеровом заливу, у канадским Северозападним територијама, мења своје име у Икалуит. 1988. — Настаје Евангелистичка лутеранска црква америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД. 1992. — Џорџ Х. В. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту. 1993. — Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели се на Словачку Републику и Чешку Републику. Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице. Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике. 1994. — у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути. Северноамерички уговор о слободној трговини ступа на снагу.

27.12.2015.

МАГАЗИН

Запатистичка војска националног ослобођења започиње дванаест дана оружаног конфликта у Држави Чијапас. 1995. — У Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера. Светска трговинска организација ступа на снагу. Краљевина Шведска и републике Аустрија и Финска су примљене у Европску унију. 1996. — Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом. 1997. — Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир. 1998. — Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија. 1999. — званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године 2000. — Велика Британија је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем. 2001. — Први дан трећег миленијума. 2002. — Евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Уједињено Краљевство, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте. Република Кина званично приступа Светској трговинској организацији као Кинески Тајпеј. Заједнички уговор о надгледању под отвореним небом, првобитно потписан 1992. године, званично ступа на снагу. 2003. — полицијске снаге ЕУ замениле су у Босни и Херцеговини међународне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаљачланица ЕУ.

Луис Инасио Лула да Силва постаје председник Федералне Републике Бразил. 2004. — Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина. 2007. — Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали званични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих. 2011. — Нове регистарске таблице за моторна возила у Србији. Мађарска усвојила нови Устав и променила назив из Република Мађарска у Мађарска.

2. јануар 366. — Аламани прелазе залеђену Рајну у великим количинама, вршећи инвазију Римског царства. 533. — Меркурије постаје папа Јован II, први папа који усваја ново име при уздизању. 1492. — Реконкиста: Гранада, последње маварско упориште у Шпанији, се предаје пред краљем Фердинандом Арагонским. 1757. — Уједињено Краљевство заузима Калкуту у Индији. 1788. — Џорџија је постала четврта држава која је ратификовалае Устав Сједињених Америчких Држава. 1793. — Русија и Пруска су поделиле међу собом Пољску. 1799. — Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију. 1815. — Лорд Бајрон се оженио Аном Изабелом Милбанк у Сихаму. 1818. — Основана британска Институција цивилних инжињера 1839. — Луј Дагер, француски проналазач и зачетник фотографије0, снимио прву фотографију Месеца. 1859. — Ерастус Бидл издаје књигу The Dime Book of Prac`cal E`quede. 1860. — Објављено откриће планете Вулкан на састанку Академије наука з Паризу. 1870. — Почиње прављење Бруклинског моста. 1871. — Амадео I постаје краљ

Шпаније. 1872. — Бригам Јанг ухапшен због бигамије (25 жена). 1882. — Џон Д. Рокфелер уједињује своје нафтне фирме у Standard Oil фондацију. 1890. — Алис Сенгер постаје прва жена у особљу Беле куће. 1900. — Џон Хеј објављује Политику отворених врата да промовише трговину са Кином. 1900. — Отвара се Чикаго канал. 1905. — Руско-јапански рат: Русија принуђена да Јапану преда лучки град Порт Артур. Јапанци су заробили руску флоту у луци тако што су потопили трговачке бродове и затворили улаз у луку. 1915. — Окончана петодневна битка код Сарикамиша у Првом светском рату, током које је руска војска

нанела тежак пораз војсци Енверпаше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника. 1917. — Краљевска банка Канаде преузима Банку Квебека. 1921. — Први религиозни радио пренос (KDKA AM у Питсбургу, Пенсилванија). 1921. — Отвара се ДеЈонг музеј у Голден Гејт парку у Сан Франциску. 1923. — Министар унутрашњих послова Сједињених Држава Алберт Фол даје оставку због Типот Доум скандала. 1929. — Канада и Сједињене Државе склапају план да сачувају Нијагарине водопаде. 1935. — Бруно Хауптман одлази на суђење због убиства Чарлса Линдберга млађег, сина авијатичара Чарлса Линдберга. 1941. — Други светски рат: Немачко

бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс. Америчка влада објавила Liberty ship, програм са циљем да се направи 200 товарних бродова. До краја рата, биће саграђено преко 2.700 бродова. 1942. — Други светски рат: Јапанске снаге заузимају Манилу. Америчка морнарица отвара базу за дирижабле у Лејкхерсту, Њу Џерзи. 1943. — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа. 1946. — У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон. 1949. — Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика. 1955. — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон. 1957. — Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају. 1959. — CBS Radio укида 4 сапунице: Backstage Wife Our Gal Sunday, Road of Life и This is Nora Drake. лансиран први васионски брод ка Месецу, совјетска „Луна I“ без људске посаде. 1967. — Вијетконг је однео прву већу победу у Вијетнамском рату у бици код Ап Бака. 1967. — Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца. 1971. — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине. 1974. — Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД-у на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга 1979. — Сид Вишос одлази на суђење за убиство Ненси Спанџен.

1980. — у Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла. 1981. — Питер Сатклиф, јоркширски трбосек, ухапшен. 1983. — Мјузикл Ени се изводи последњи пут после 2.377 представа на Бродвеју. 1991. — Шерон Прат Диксон је положила заклетву као градоначелник Вашингтон-а, поставши прва Афроамериканка на челу града те величине и важности. 1992. — Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН. Парагвај постаје чланица Конвенције у Берну, уговору о ауторским правима. 1993. — Лидери три ратне фракције у Босни се састају да дискутују о мировним плановима. 1994. — Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу. 1998. — Власти Нигера ухапсиле бившег премијера Хаму Амадуа, под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен шеф државе Ибрахим Баре Маинасара. Русија почиње са циркулацијом нових рубљи како би се обуздала инфлација и промовисала самоувереност. 1999. — Брутална снежна олуја захвата Средњи запад САД, изазивајући 359mm снега у Милвокију и 487mm у Чикагу. У Чикагу, температуре достижу -25 °C, а пријављено је 68 смрти. 2002. — Леви Мванаваса постаје трећи председник Замбије.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs