MagazIN 205

Краљевски

Година IV * Број 205 * 20. децембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2

МАГАЗИН 20.12.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

3

oktobar - novembar 2015.

МАГАЗИН

20.12.2015.

читаност између 13. октобра и 11. новембра

4

Краљевски

МАГАЗИН

200 пута са читаоцима широм света за само три године

5

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

20.12.2015.

МАГАЗИН

6

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

7

Четрдесет пета седница Градског већа

МАГАЗИН

20.12.2015.

БУЏЕТ ТАЊИ НЕ

8

- У ишчекивању последње седнице Скупштине града пред члановима Градског већа нацрт буџета и програма уређења грађевинског земљишта у следећој години, као и програми пословања са финансијским плановима јавних и јавних комуналних предузећа. – Буџет за наредну годину три милијарде динара. - Фонду за развој пољопривреде 92, а превозу путника у градском и приградском саобраћају током првог квартала 45 милиона динара. – Више од три и по милиона додатних средстава за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у години на измаку, а додатних милион и двеста хиљада динара за телевизијске преносе седница Скупштине града коро два и по кила папира нашло се пред сваким од чланова Градског већа који су присуствовали четрдесет петој по реду седници највишег извршног органа града. Највећи део односио се на програме посло-

С

вања са финансијским плановима јавних предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ и Општинска стамбена агенција, јавних комуналних предузећа „Чистоћа“, „Водовод“, „Пијаца“ и „Путеви“ и Јавног

енергетског предузећа „Топлана“. Пред члановима Градског већа образлагали су их представници Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности и предузећа на која се односе планови. У програмима

нема зналајнијих измена у односу на ову годину пре свега због настојања да се испоштује уредба владе о максималном броју запослених. Градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује да и поред мањка од 84 радника у Градској управи, јавним предузећима и установама током наредне године неће доћи до повећања броја запослених у њима. Друга половина децембра прилика је да Скупштина града усвоји одлуку о буџету и програм уређивања грађевинског земљишта за наредну годину, вредан милијарду 137 милиона и 800 хиљада динара, што је било повод да се као приоритетни разматрају нацрти ова два документа. Планирани текући приходи буџета пројектовани су на три милијарде динара, што је мање него у овој години, од којих је развоју пољопривреде намењено 82 а јавном превозу у градском и приградском саобраћају у првом кварталу наредне

године 45 милиона. Субвенционисању приватних предузећа намењено је осам милиона динара за које ће конкурисати сви који имају довољно потенцијала првенствено за пријем нових радника и развој руралног туризма. Развојни карактер буџета треба да потврде радови на изградњи путева, водоводне и канализационе мреже у месним заједницама. Пред члановима већа уз ове нашли су се нацрти одлука о локалним комуналним таксама, давању сагласности за допуну статута ЈКП „Водовод“ и измена програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у години на измаку коме су намењена додатна средства из текуће буџетске резерве у износу од три милиона 647 хиљада динара. Изменама статута ЈКП „Водовод“ стварају се услови да се овом предузећу поверавају радови на водоводној

и канализационој мрежи без спровођења поступка јавне набавке а по ценама које ће накнадно утврдити Градско веће. Предложени дневни ред је допуњен са две тачке од којих се значајнијом сматра извештај о реализацији буџета за првих девет месеци ове године. На основу података о приходима и расходима дошло се до јединственог става да је реализација буџета реална. Око на текућу буџетску резерву бациле су и локалне телевизијске станице, а Градско веће омогућило да се издвајањем милион и 200 хиљада динара обезбеде недостајућа средства за телевизијске преносе седница Скупштине града. Четрдесет пета седница Градског већа прошла је у знаку сагласности по питању свих тачака предложеног дневног реда. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ГО ОВЕ ГОДИНЕ

9

МАГАЗИН

20.12.2015.

Сто једна година од најзначајније битке у историји Србије

10

КОЛУБАРСКА - Србије је након Колубарске битке преокренула ситуацију и утицала на исход Првог светског рата, а као што је пробој Солунског фронта значио крај Првог светског рата тако је и битка на Колубари значила прекретницу у даљим ратним операцијама осле Церске операције, која је трајала од 16. до 20. августа 1914. године, ауастроугарске трупе након протеривања са територије Србије нису могле да се помире са поразом. Током следећа два месеца су освежене и попуњене новим војницима из централних делова монархије да би у септембру и октобру отпочеле нову офанзиву која је у српској историји позната као Битка на Дрини. О догађајима који су претходили

П

најзначајнијој победи у српској историји, која је означила преокрет у Првом светском рату, сведочи најбољи познавалац овог периода историчар краљевачког Историјског архива Милољуб Арсић. Почетак офанзиве обележили су велики губици на обе стране, посебно на планинама Јагодњи и Борањи, посебно у чувеним борбама на Гучеву и Мачковом камену где су положаји пет пута прелазили из руку једне и друге

војске. На Мачковом камену је из аустроугарске пушке рањен и син краља Петра Првог Карађорђевића Ђорђе кога је метак погодио у груди, а изашао на леђа. За месец дана борби на Мачковом камену погинуло је 11,5 хиљада војника првог и другог позива Дунавске дивизије, пет команданата пукова и 17 команданата батаљона. Операција је била успешна за аустроугарску војску, јер су српске трупе пред нале-

А ОПЕРАЦИЈА том неупоредиво бројније и боље опремљене војне силе биле принуђене да се повлаче до реке Колубаре, близу Аранђеловца и Љига. Арсић сведочи да је српска војска остала без одеће и обуће, снабдевање храном није било редовно, а повлачење је ометало цивилно становништво које је масовно бежало из Мачве. У дугој колони запрега натоварених најнеопхднијим стварима и покућством, које су вукли вочићи и краве, били су старци, жене и деца који су бежали са својих огњишта испред војске која је чинила масовне злочине у овом делу земље. Успоравање маневара српских трупа отежавали су и разровани путеви што је отежавало пролаз артиљерије и коморских кола која су

превлачила муницију. Српска војска се повлачила до новембра кад је стабилизован фронт на Колубари за коју је Врховна команда сматрала да ће, као значајна препрека, зауставити напредовање аустроугарских трупа. Агресори су на ушћу Колубаре у Саву имали једну дивизију под командом генерала Крауса из састава Друге аустроугарске армије која је повучена на руски фронт. Јужно од ње била је Пета аустроугарска армија којом је командовао Либеријус фон Франк, а у горњем делу реке Шеста аустроугарска армија под командом генерала Поћорека и на крају, до Дрине, група Шњарић и Хаусер. На фронту дугом 200 километара било је близу 400 хиљада аустроугарских војника са 400 топова

под комадном генерала Поћорека. У исто време одбраном Београда на фронту који се протезао од Гроцке до Обреновца командовао је генерал Михајло Живковић. Са српске стране је на самом ушћу Колубаре у Саву био Обреновачки одред под командом пуковника Душана Туфегџића, узводно уз реку Друга армија под командом војводе Степе Степановића, Трећа армија под командом војводе Павла Јуришића Штурма, а у горњем току реке на Сувобору и Маљену налазила се Прва српска армија којом је све до тада командовао генерал Петар Бојовић. Када је 14. новембра рањен у ногу и разболео се Прва армија је остала без команданта, била је растројена а војници натерани у бег.

11

МАГАЗИН

20.12.2015.

Јужно од Прве српске армије налазила се Ужичка војска под командом генерала Вукомана Арачића тако да су српске трупе уочи одлучујуће битке на Колубари 15. новембра располагале са око 260 хиљада војника, 400 топова и 180 митраљеза. Аустроугарски циљ је био да пробије фронт и да се дочепа Крагујевца у коме је било седиште Врховне команде, па да војска уђе у Моравску долину и српској војсци пресеченој на два дела спречи пут према југу. Српска Врховна команда је планирала да заустави даљи продор аустроугарских трупа, а начелник Генералштаба војвода Радомир Путник на заједничкој седници Владе и Врховне команде предлагао да се потпише капитулација ако се не обезбеди помоћ Француске и Русије и не обезбеди артиљеријска муниција са којом српска војска није располагала. Руси су били у врло тешкој ситуацији због немачке офанзиве, а у Француској су се водиле тешке борбе на граници са Белгијом у којима су Немци били у предности. Како нису били у могућности да доставе муницију

12

српска војска је принуђена на повлачење према унутрашњости земље. Кад је Прва армија остала без команданта војвода Путник је команду над јединицама Прве армије поверио генералу Живојину Мишићу чији је први задатак био да реорганизује војску и спречи бекство војника из

Дринске дивизије након што су пошли у сусрет породицама које су бежале испред аустријских трупа. Нарушену дисциплину Мишић је стабилизовао завођењем ригорозних мера, увођењем преког суда и смртне казне за сваког бегунца после чега је због дезертерства стрељано више де-

Антрфиле У бици на Колубари на страни Аустроугарске учествовао је будући председник Југославије Јосип Броз Тито. Као припадник Десете чете 25. домобранског пука 43. вражје дивизије у саставу 13. корпуса који је био у саставу Шесте армије, за херојско држање у бици на Колубари добио је сребрну медаљу за храброст. У образложењу аустроугарске Врховне команде стајало је да се, као командир извиђачког вода, истакао у извиђачким дејствима и наношењу великих губитака српској војсци. Када се 1941. године партизанска војска из северних делова Србије повлачила према Ужицу врховни командант Јосип Броз Тито се на просторима око Колубаре, Сувобора и Маљена и без карти боље сналазио од других војних старешина, о чему су сведочили Александар Ранковић и Милован Ђилас. Познавао је тај крај као свој џеп, али никоме није хтео да каже откуд то зна. Током Колубарске операције месец дана је провео на том терену, о чему је касније кад је постао председник Југославије била забрањено да се говори, а у јавности се и данас о томе мало зна.

сетина војника. Иако је армија реорганизована аустроугарска офанзива није могла да се заустави, а њене јединице су брзо заузеле одбрамбене положаје Срба на Сувобору и Маљену. Разбијен је Маљенски одред, а на централном делу фронта код Љига заузете Човка и Врачије брдо у центру фронта дугог 200 километара. На Врачијем брду је као командант батаљона погинуо Димитрије Туцовић који је до тада био на челу Српске социјалдемократске странке. Повлачење српске војске траје од 16. до 18. децембра по киши и снегу, а војници без одеће и обуће хранили су се само кукурузом који су налазили у њивама, јер није имао ко да га обере. Нису смели да копају ровове, јер би се после сат времена напунили водом, а нису смели да заложе ватру, јер је то давало сигнал артиљерији да их туче, па се сваког дана стотина војника јављала са промрзлим прстима на рукама и ногама због чега су морали да се повлаче у позадину. Српска капитулација била је питање тренутка који су помно очекивале бројне телеграфске агенције из целе Европе.

Главни задатак Врховне команде био је да обезбеди артиљеријску муницију коју су Французи допремили до Солуна одакле је требало транспортовати до Ниша. Аустроугарска обавештајна служба је то знала, па је послала официра Владимира Ленца, касније високог генерала Независне државе Хрватске током Другог светског рата, који је уз помоћ бугарских комита успео да сруши мост на Вардару код Велеса. Кад је композиција са гранатама стигла до моста војници су морали да их претоваре у воз који је дошао из Скопља како би наставио транспорт. У Нишу је констатовано да муниција не одговара нашим топовима, јер је чаура била два и по милиметра дужа, па није могао да се затвори затварач на топу. У Нишу су гранате растављане, вађено зрно и експлозивно пуњење, па су по 300 празних чаура слате са једном локомотивом у крагујевачки Војнотехнички завод на краћење, а потом враћане у Ниш на комплетирање пре него буду упућене на фронт. Локомотива ја била под пуном паром дан и ноћ и кретала се на реалцији Ниш-Крагујевац тако да

су Срби до 28. децембра успели на фронт да довуку преко 10 хиљада граната. Током 29. новембра Живојин Мишић наређује Првој армији да се одвоји од непријатеља и повуче са Сувобора и Маљена до Горњег Милановца и Рудника са циљем да се реорганизује, нахрани, обуче колико је могуће и поврати изгубљени командни ланац. Из Македоније стиже чувена ђачка чета састављена од свршених средњошколаца и студената београдског универзитета, чувених 1.300 каплара који су пре завршетка школовања превремено произведени у подофицирски чин. То је освежило восјку, а стигле су и артиљеријске гранате, па Живојин Мишић предлаже да се 3. децембра крене у офанзиву на целој дужини фронта. Кад су аустроугарске трупе разбиле фронт на Колубари Поћорек и генерал Франк су донели одлуку да Пета аустријска армија заузме Београд. Шеста армија је зато развучена што је ишло у корист Србима. На дан кад је Франк са трупама свечано ушао у Београд који није био брањен почела је офанзива

13

20.12.2015.

МАГАЗИН

14

на фронту скраћеном на 160 километара, а Прва српска армија је већ првог дана постигла велики успех. Циљ је био да избије на сувоборску греду и утврди се на Сувобору и Маљену, а затим јурне у долину Колубаре ка Ваљеву. Друга и Трећа армија су напредовале спорије, али се ипак видело да је морал аустроугарских војника пао. Њихове трупе више нису добијале појачање, а није стизала ни муниција јер је пут Лозница-Ваљево толико био уништен да тешка возила нису могла да се крећу. Већ другог дана велики број аустроугарских војника је пао у заробљеништво, а осоколило се и цивилно становништво кад су их спроводили кроз Горњи Милановац. Од 5. до 8. децембра сваког дана је заробљавано по неколико хиљада аустроугарских војника. Коначно је Шеста аустроугарска армија на Сувобору разбијена на два дела, а Аустроугари запрепашћени оваквим успехом нису више успели да је појачају.Крваве борбе вођене су код Љига и Лазаревца где су Друга и Трећа армија покушавале да пробију фронт на Колубари, али нису успеле. Како је

Прва армија напредовала невероватном брзином, па је Врховна команда тражила од Мишића да стане са офанзивом, али је командант првог позива Дунавске дивизије пуковник Анђелковић на своју руку продужио напред. Аустроугарске трупе су биле у тоталном расулу, војници су бацали оружје, пушке и топове само да се што пре дочепају Дрине, и масовно су се предавали остављајући иза себе огромну количину возила и наоружања. Поћорек, који је по сваку цену желео да задржи Београд, није могао да верује, па иако је офанзива завршена 13. децембра он је Београд држао до 15. кад су аустроугарске трупе почеле да се повлаче. Срушен мост на Сави био је знак да у Београду више нема аустроугарских војника сем оних који су били заробљени. Српска војска је извојевала највећу победу у историји ратовања, а сем Немаца и Аустријанаца били су изненађени и савезници због победе извојеване без ичије помоћи. Живојим Мишић је унапређен у чин војводе и после Радомира Путника и Степе Степановића био трећи српски официр

овако високог ранга. Губици аустроугарске војске огледали су се у више од 300 заробљених официра и 43 хиљаде војника, два авиона, пет возила, 3.500 кара пуних муниције, 4.000 коња, 123 топа, 60 хиљада пушака, огромној количини хране, комплетним кухињама и пекарама. Међу 43 хиљаде заробљених аустроугарских војника 20 хиљада су били Срби и Хрвати, а позив Врховне команде да пређу на страну српске војске прихватило је само 450 Срба и 22 Хрвата, док су остали више волели да буду заробљеници, јер нису схватали да се српска војска бори и за њихово ослобођење. То се видело 7. децембра када је влада у Нишу донела Крфску декларацију у којој се каже да се Србија не бори само за своје него и ослобођење своје неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца. Иако је Бугарска планирала да уђе у рат на страни Немачке и Аустроугарске након Колубарске операције је одустала од те идеје као и Италија. Након што је раскинула савез са Немачком и Аустријом приступила је Великој Ан-

танти, јер се плашила да Србија не заузме цело јадранско приморје. Победа на Колубари је имала огроман значај за савезнике, али и за Србију којој је преостала још једна година живота у миру све до поновног напада Аустроугара у јесен 1915. године. Након пораза командант аустроугарских снага генерал Поћорек је понудио оставку из здравствених разлога, али му је врховна команда саветовала да изврши самоубиство како би се сачувала част војске. Арсић сведочи о Поћорековом пристанку на самоубиство у тренутку кад види да било која аустроугарска јединица победи Србе. То се никада није догодило, јер је српске трупе у наставку Првог светског рата победио немачки генерал Макензен. Велика аустроугарска монархија доживела је пораз од кога се више никада није опоравила. Највећа заслуга за то припада српском војнику под командом Живојина Мишића који је у најкритичнијој ситуацији преузео разбијену Прву армију и направио план пробоја на Сувобору и Колубари. Српска војска је показала невероватну

храброст што је дочекано са великим ентузијазмом код свих савезника. Током Колубарске операције велике губитке претрпела је и српска војска. Од почетка операције у јулу изгубила је преко 160 хиљада људи у најбољим годинама, од тога преко 2.000 официра. Погинуло је, рањено, или заробљено преко 266 хиљада аустроугарских војника, а 7.500 официра избачено из строја, што говори какве су битке вођене од 24. јула до 15. децембра 1914. године. Више него ратне операције српски народ је десетковао пегави тифус који су донели аустроугарски војници. Болесни војници су одлазили кућама да се лече и тако ширили болест, а епидемија је сузбијена тек средином пролећа 1915. године. Болест је покосила најмање 200 хиљада становника, па се у појединим селима дешавало да нема ко да сахрани мртве, јер су страдале целе породице. Борбама током Колубарске операције прикључени су и трећепозивци који су до тада чували мостове и магацине да би њихова места заузели најстарији мушки становници, са јед-

нометним пушкама „мерданкама“, који су чинили последњи позив. У борбама су ангажовани и ђаци, а половина од 1.300 каплара није дочекало крај операције. Величина Колубарске битке огледа се и у томе што је читав народ уложио и последњи атом снаге да из земље истера непријатеља који је намеравао да дотури муницију Турској, а у рат на својој страни увуче Бугарску и Румунију. Командант савезничких трупа у Првом светском рату маршал Фош је рекао да Сувоборска битка треба да буде уписана златним словима у све савезничке победе, јер је утицала да се подигне морал француских војника на западном фронту. Да је Србија капитулирала 1914. године у рат би сигурно ушле Бугарска, Италија и Румунија, а верује се да би савезници били бачени на колена већ наредне године. Србија је преокренула ситуацију и утицала на исход Првог светског рата, а као што је пробој Солунског фронта значио крај рата тако је и битка на Колубари значила прекретницу у даљим ратним операцијама. Т. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 20.12.2015.

17

18

Дејан Пантић

МАГАЗИН 20.12.2015.

Без длаке на језику: Дејан Пантић (2)

- Због тога што пацијенти нису могли да користе лековиту воду некада на далеко познатих лечилишта Матарушке и Богутовачке Бање изгубљено бар два милиона евра. – Српска народна партија објавила јединствен нацрт стратегије за развој туризма у 20 тачака. - Економски савет интензивно ради на заокруживању новог концепта пољопривредне производње који треба да допринесе остваривању знатно већих прихода. - Краљево је град који је много више средстава уложио у Културни центар „Рибница“ него у пољопривреду и сељака. - Људи су депресивни и незадовољни, а то незадовољство ће се сигурно одразити на предстојећим изборима на којима ће они бити највећа покретачка снага за промену власти. - У време док учесници изборне трке још нису открили адуте са којима излазе пред бираче извесно је да ће народњаци подржати свако квалитетно и добро решење, а жестоко критиковати оно што не ваља

Фото: М. Радовановић

ИЗ НАРОДА ЗА НАРОД

19

20

МАГАЗИН 20.12.2015.

ољопривреда заузима значајно место у програмима готово свих политичких странака, а посебне повољности на руском тржишту Српска народна партија види у затварању граница ове земље за робу која долази из Европске уније. Проблем Србије се састоји у недовољној количини производа који би могли да се извезу, а до повећања би могло да доведе оживљавање пољопривредних задруга и стварање услова за интензивнију производњу обновљеном механизацијом и коришћењем најновијих агротехничких мера. Поред овог пољопривредницима су неопходни савети стручњака за различите области производње како би их на најбољи начин упутили да се преоријентишу и остваре боље резултате. Важнијим од тога у Српској народној партији, чије ставове заступа председник краљевачког Повереништва Дејан Пантић, сматрају задржавање младих на селима након што су бројна од њих остала пуста, а обрада земље препуштена сваким даном све старијим лицима. До интензивније пољопривредне производње воде значајније државне и субвенције локалних самоуправа, првенствено у производњу органске хране и производа са препознатљивим географским пореклом као брендовима који ће задовољавати и најстроже стандарде квалитета најразвијенијих земаља широм света. У таквој ситуацији и пољопривредницима са територије града Краљева треба обезбедити услове како би на најбољи начин успели да искористе шансу која им се пружа. Дуги низ година из нас сведочи да домаћинства која су се деценијама уназад бавила узгојем различите врсте стоке због неповољних околности привређивања све више одустају од овог вида пољопривредне производње и траже шансу у другим областима. У Српској народној партији верују да би шансу могли да потраже у сеоском туризму. Много пута је поновљено да Краљево има изузетне услове за развој сеоског туризма. Исто толико пута је посведочено да они нису адекватно искоришћени сем у случајевима кад су

П

појединци, силом прилика, успели сами да се организују како би пласирали туристичку понуду. Ма колико да су се због недовољне подршке локалне самоуправе и државе мала сеоска домаћинства са подручја града Краљева окупила око ове идеје битнијих резултата нема јер су у Србији, каже Пантић, готово угашене само Матарушка и Богутовачка Бања на чије су госте са нестрпљењем чекали у Богутовцу и Лопатници. У Српској народној партији процењују да је, због тога што пацијенти нису могли да користе лековиту воду ових некада на далеко познатих лечилишта, изгубљено бар два милиона евра. Због тога је пре само месец дана из ове партије потекао нацрт јединствене стратегије за развој туризма у 20 тачака, а на трибинама које се најављују требало би да буде представљен и развојни програм града са конкретним решењима што је повод за потврду слогана „Из народа у народ“ са којим народњаци излазе пред бираче. Током припрема за предстојеће локалне зборе Економски савет Српске народне партије интензивно ради на заокруживању новог концепта пољопривредне производње који треба да допринесе остваривању знатно већих прихода током једне године. Концепт се разликује од свих досадашњих који, и поред несумњиве жеље аутора, нису дали очекиване резултате.

- Градска власт у сусрет изборима који нас очекују током 2016. године обилази сеоска домаћинства, али се на погрешан начин опходи према домаћинима јер асвалтирањем 200 до 300 метара на траси дугој три километра само могу да их уплаше. Ако три хиљаде метара поделе са ових 200 долазе до закључка да је за асвалтирање целог пута потребно 15 година. Краљево је град који је много више средстава уложио у Културни центар „Рибница“ него у пољопривреду и сељака. Такву власт не можемо похвалити јер ни средства намењена култури неће отићи за развој ове области већ за плате запослених који се све више нагомилавају по политичкој основи. Са друге стране све се то ради на

уштрб сељака који издржава Србију, који нас храни, а ако наставимо да се понашамо овако, дајући већи простор страним улагачима и увозом хране на ово тржиште, у најскорије време ћемо изгубити сељака. Наш план подразумева прикупљање што више информација о напуштеним домаћинствима како би се преко Фонда за пољопривреду обезбедила средства којима би се младим породицама омогућило да их откупе и на тај начин помогне да село задржи становнике – каже Пантић уверен да се и у Скупштини града неуважавањем предлога опозиционих одборника пажња јавности са главних скреће на мање важне теме. У таквој ситуацији готово да нико ни не покушава да укаже на касатрофалан положај више хиљада радника који су остали без посла током само неколико последњих месеци. Ма колико поједини представници владајуће коалиције успехом сматрали утицај да радници добију средства социјалног програма народњаци ове и сличне потезе оцењују срамотним због неспособности да се изнађе решење да фирме опстану, а запослени у њима остану на дотадашњим пословима. Да радост због првих живих пара после дугог периода апстиненције траје кратко уверила се већина оних који су највећи део средстава социјалног програм искористили за покриће нагомиланих дугова. Кад буде потрошен и остатак све је извесније да ће се добар део радника пропалих предузећа придружити армији оптерећених социјалним проблемима које је најтеже решавати. Таквима је, верује Пантић, најмање важно дали ће у некој удаљеној месној заједници бити асвалтирано 200 или 300 метара сеоског пута.

- Њима је битно да ли могу да створе егзистенцију својој деци. Ти људи се у својим кућама осећају као неостварени родитељи па долази до многих проблема који вуку једни друге. Људи су депресивни и незадовољни, а то незадовољство ће се сигурно одразити на предстојећим изборима на којима ће они бити

21

20.12.2015.

МАГАЗИН

22

највећа покретачка снага за промену власти у Краљеву за које сам сигуран да неће имати завидну подршку грађана. Затварањем „Фабрике вагона“ један део грађанства долази до уверења да школује децу у погрешним школама, јер за оне која се школују у Машинско техничкој школи и на Машинском факултету више неће постојати потреба, па неће бити ни могућности да сутра имају сигурну плату – каже Пантић. Тема која се провлачи кроз читаве мандате сваке локалне власти у Краљеву у уској је вези са ишчекивањем нових инвестиција што у добром делу јавности ствара све чвршће уверење да нема ни старих, уколико се изузму донације за градњу моста преко Ибра и куповину апарата за магнетну резонанцу. Док нико из власти нема одговор на питање зашто нема нових инвестиција народњаци немају сумње у потребу за њима, али су сигурни да би пре тога требало створити услове за здраву средину у коју ће инвеститори пожелети да дођу. Међу члановима Српске народне партије све је чвршће уверење да је Канцеларија за сарадњу са Руском Федерацијом добар пут ка инвеститорима из ове земље а Краљево, каже Пантић, уз агилнији наступ градских челника има шта да понуди. Од признања да у редовима напредњака постоји партијско запошљавање, али и чврсто јединство, челници ове странке се нису оглашавали, а онима који са посебном пажњом прате стање на политичкој сцени није промакла изјава председника странке Александара Вучића да ипак постоје несугласице због којих долази до осипања чланства. О расколу међу краљевачким напредњацима сведочи и први човек Повереништва Српске народне партије и потврђује да је известан број њих прешао у ову странку. Податак да су кошаркаши Слоге после само једне утакмице у новој спортској дворани пожелели да се врате у стару поново отвара низ питања везана за велике трошкове из-

градње и одржавања, а мали број спортских и других догађаја који се у њој одржавају. Ово је у чврстој вези са финансијском ситуацијом у клубовима оријентисаним на нови објекат и чињеницу да не могу да плате високе трошкове коришћења.

- Краљевачки клубови и данас вежбају у старој хали, велики број њих једва саставља крај са крајем, па тренира и у неким подрумима. Податак да се и светски првак у кик-боксу спрема да каријеру настави у другом граду указује на још једну у низу грешака представника локалних власти које се односе на спортисте као најбоље промотере града. Женски кошаркашки клуб „Краљево“ у протеклој сезони није изгубио ни једну утакмицу, а добио је најмање средстава из градске касе, па и то потврђује да се недовољно улаже у спорт, а и оно мало пара дели по политичкој припадности – верује Пантић. У време кад се очекује доношење Одлуке о буџету за наредну годину велико искушење за локалну самоуправу треба да представља захтев да се он умањи за тридесетак процената како би тај део средстава био усмерен преме Београду. У ситуацији кад је буџет све сиромашнији кресање за овако велики износ довело би град на руб егзистенције што води ка закључку да би, уз лоша кадровска решења на значајним местима, могло да води ка још тежој години. У таквој ситуацији посебно порблематичним се сматра изградња затвореног базена што се, кад је и одржавање скупо, показало као велики промашај и у другим економски много јачим срединама.

- Предстојећи избори ће због тренутне социјалне ситуације у граду бити јако тешки и то је мишљење свих политичких партија. Опозиција за претходне три и по године није имала прилике да на било који начин, сем са скуштинске говорнице, изнесе своје мишљење. Ипак, верујем да је могла много агресивније да делује, да се обраћа јавности и приближи бирачима, да ослушне и види како народ живи и

да не чека да се оглашава само шест месеци пре избора. Иако као мала партија нисмо спремни да улазимо у коалицију са било ким верујемо у добар изборни резултат првенствено због угледа председника партије Ненада Поповића који је познат као непоткупљив човек, велики бизнисмен и привредник који заслужује место у Народној скупштни. Иако планирамо да на изборе изађемо самостално спремни смо да подржимо било коју причу сличну нашој која се противи уласку у НАТО, а подржава приближавање православној браћи у Русији, имајући у виду да нећемо окренути леђа Европи. Треба сарађивати са Европом, али не улазити у Европску унију која је пред распадом, која нас годинама уцењује и жели да узме део наше територије – каже Пантић. Мада је још рано причати о коначној одлуци из Повереништва стиже наговештај о понудама за удруживање са две политичке опције, једне из владајуће коалиције на републичком нивоу и друге опозиционе. Иако још нема званичне потврде о расписивању избора приметно је да се предизборна кампања захуктава. У Српској народној партији од представника власти не очекују да чују ништа ново, а кампању која се своди на асвалтирање пар стотина метара сеоског пута и посету болесне деце сматрају у најмању руку неморалном. Уверење да је бирачима превише неиспуњених обећања води ка закључку да ће предизборну кампању усмерити на конкретне предлоге иза којих ће стајати довољно компетентни људи способни да их реализују. Превише снаге за значајнији утицај на бирачко тело народњаци не виде ни у редовима прилично успаване опозиције. У време док учесници изборне трке још нису открили адуте са којима излазе пред бираче једино је извесно да ће народњаци подржати свако квалитетно и добро решење, а жестоко критиковати оно што не ваља. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

Т. Радовановић

24

МАГАЗИН 20.12.2015.

25

Више јавно тужилаштво ближе грађанима

МАГАЗИН

20.12.2015.

БÐЖÅ ÄÎ ÏÐÀÂÈÕ ÈÍФÎÐÌÀÖÈЈÀ

26

Новинарство се све мање бави јавним информисањем, а више увредама и клеветама, па објављује информације које криминалци хоће да буду објављене у новинама. - Истрага против лица која су укључена у градњу монтажних кућа након земљотреса у Краљеву још увек траје. - Због сумњивог вештачења судија је током протекле године донео одлуку о изузећу вештака који нису доставили налаз на време, а и оно што су утврдили било је сумњиво, па је у даљем поступку ангажован Завод за судска вештачења из Новог Сада.

- Правоснажним решењем Вишег суда потврђена оптужница Вишег јавног тужиоца подигнута против окривљених заменика јавног правобраниоца Града Краљева Дејана Марковића, јавног правобраниоца Далибора Димитријевића и бившег градоначелника Краљева Љубише Симовића. – За градњу 465 монтажних кућа након земљотреса у Градској управи не постоји оригинални пројекат.

- Према новом закону истражни поступак може да потраје најдуже шест месеци, по старом и до тридесет година

Милош Бзенић

27

Фото: М. Радовановић

ова стратегија тужилаштва у односу према медијима манифестује се у промењеном начину рада у погледу доступности информација. То је последице чињенице да је републички јавни тужилац укинуо обавезујуће упутство из 2007. по коме је искључиво право давања информација било у његовој надлежности. Републички тужилац је донео стратегију која се односи на сва тужилаштва у Србији, а Више јавно тужилаштво у Краљеву Комуникациону стратегију по којој ће за информације о раду овог органа, са подручја града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка, бити надлежне две особе. Виши јавни тужилац Милош Бзенић указује на потребу да се приликом давања информација поштује начело да она не штети интересима покренутог кривичног поступка и да се у складу са прописима, који дефинишу да нико не може бити оглашен кривим док то

МАГАЗИН

20.12.2015.

Н

28

не утврди одговарајући суд, поштује претпоставка невиности, јер на обавезу да се до доношења правоснажне пресуде о кривици извештава само о основаној сумњи обавезују и прописи који регулишу рад средстава информисања. На веб сајту тужилаштва који је почео да ради јавности су већ доступне информације о потврђеним оптужницама и пресуђеним догађајима из претходног периода, а Бзенић најављује много више информација у периоду који предстоји. Информатор о раду Вишег јавног тужилаштва потврђује да је уместо пет заменика тужиоца на раду у овом тренутку ангажовано три, а да су све послове у другој половини године обављале само две особе. Одлука о максималном броју запослених потврђује да у овом органу не може бити ангажовано више од девет извршилаца што је знатно мање од 14 колико су дозвоља-

вали ранији прописи. Све се у знатној мери одражава на рад, али и могућност давања информација медијима који теже што бржем извештавању због чега се повремено објави и по која недовољно проверена. У тужилаштву све заинтересоване упућују на званични веб сајт коме предстоји ажурирање бар једном недељно. Бзенић потврђује да би приликом посебно значајних догађаја за јавност поједине информације могле бити објављене и раније.

- Трудићемо се да информацију од значаја за догађаје који изазивају пажњу јавности дамо одмах. То не можемо увек јер ни ми не знамо у моменту, али увек можемо дати информацију да ли је у неком случају пресуђено или није и како је пресуђено. Ми нисмо орган који може сваког момента да пружи хитну информацију, али се трудимо да то урадимо. Све

више имамо новинарство које се не бави јавним информисањем, већ увредама и клеветама, а објављује информације које криминалци хоће да буду објављене у новинама. У задње две године чим кренемо у озбиљан предмет против неког криминалца, или лица које је било на власти, против тужиоца се појави измишљен и пљувачки текст. Зато нећу да дајем информације које нису званичне – каже Бзенић. Ма колико да и тужилаштву следи најављена рационализација из овог органа стиже и најава адекватног информисања у циљу пружања што квалитетније информације и краћем временском периоду. Комуникациона стартегија је усвојена у складу са стратегијом реформе правосуђа до 2018. године, а подразумева бројне новине које се већ примењују у раду. Значајним за локалне медије сматра се могућност извештавања са суђења која су, сем у изузетним случајевима, јавна. Ограничавајући фактор су смештајни капацитети малих судница и сазнање да у случајевима суђења за изузетно тешка

кривична дела у њима буде и тридесет странака. Искуство показује да је интерес за поједина суђења исказивало и стотинак особа, а потреба за адекватним информисањем указује да предност у обезбеђењу места имају новинари. По новом Закону о кривичном поступку тужилац је руководилац предистражног поступка, а то значи да усмерава рад полиције и захтева да о одређеном догађају прикупи потребне податке. У предистражном поступку тужилац има овлашћење да одреди хапшење и задржавање које не може трајати дуже од 48 часова током којих је дужан да саслуша осумњичено лице и донесе наредбу о истрази. Уколико то не учини дужан је да га пусти на слободу. Најзначајнија новост је да тужилац води истрагу и сам прикупља доказе што је некада радио истражни судија каквог најновија верзија закона не препознаје. Код постојања основане сумња да је неко лице извршило кривично дело тужилац доноси наредбу о спровођењу истраге и спроводи је сам прикупљањем доказа што може да траје највише шест месеци.

Након истека овог периода у обавези је да подигне оптужницу или обустави поступак. Без обзира да ли је осумњичени уложио одговор на оптужницу или није свака је предмет преиспитивања судског већа састављеног од три професионалца, а тек кад буде потврђена због уверења да постоји висок степен извесности да се оно што је наведено заиста и догодило, пред судом може да отпочне поступак. Основни тужилац је надлежан за кривична дела за које је запрећена максимална казна затвора до десет година, новчана казна, рад у јавном инетерсу и одузимање дозволе. За кривична дела чијим починиоцима прети казна затвора дужа од десет година надлежни су Виши суд и Виши јавни тужилац. Изузетак су поједина дела са казном испод десет година затвора за које је надлежан виши тужилац, а укључују кривично дело насиље на спортским приредбама, отмице, обљубу, злоупотребу положаја, тероризам и слична. У надлежности вишег тужиоца је да заједно са Вишим судом решава жалбе на пресуде којима је из-

29

20.12.2015.

МАГАЗИН

30

речена казна краћа од пет година, док су жалбе по пресудама на казне између пет и десет година затвора и даље у надлежности Апелационог суда у Крагујевцу.

- Ми смо у обавези да прикупљамо доказе који иду на штету окривљеног и доказе који иду у корист окривљеног, а ново је што и одбрана сама може да прикупља доказе. Докази које је прикупио у истрази тужилац мора да стави на увид окривљеном и његовом браниоцу, а и он да презентира тужиоцу доказе које је прикупио – објашњава Бзенић. Примена новог Законика о кривичном поступку је током прошле године успорена због вишемесечног штрајка адвоката што је у тежак положај довело све тужиоце. У посебно компликованој ситуацији нашао се виши тужилац у Краљеву кад је, само дан од почетка штрајка, морао да проналази решење за поступак у случају озбиљног силовања које се догодило у Самаилима. Како су у вршењу кривичног дела учествовала двојица осумњичених било је неопходно присуство два адвоката, а ни један у Краљеву није желео да прихвати одбрану због суспензије какву је најављивала Адвокатска комора. Како приликом првог саслушања осумњичени мора да има браниоца пред тужиоцем су биле две могућности, да их пусти на слободу или покрене поступак без браниоца.

- Оштећена је нокаутирна, онесвешћена, убачена у возило и одвезена у кућу једног од њих у којој нема никог, па жена није знала ни где се налази. Пошто је била у коми, а они у закључаној кући почели да се иживљавају, не заслужују да се бране са слободе. Ситуацију смо превазишли тако што им је тужилац одредио браниоце по службеној дужности који су добили решење о постављењу, али нису желели да искористе право да их бране. Тако смо радили све до престанка штрајка, а кад је обустављен имали смо захтеве бранилаца да их поново саслушавамо у њиховом присуству. На несрећу баш у време штрајка је било више озбиљ-

них кривичних дела, убистава, разбојништава, тешких крађа и изнуда, али смо морали тако да радимо – објашњава Бзенић. У Краљеву тек с времена на време неко подсети на одређен број лица која су оптужена због злоупотреба након земљотреса у новембру 2010. године. Истрага у Вишем суду против оних који су укључени у градњу монтажних кућа још увек траје, а по старом закону је води истражни судија. Због сумњивог вештачења судија је током протекле године донео одлуку о изузећу вештака који нису доставили налаз на време, а и оно што су утврдили било је сумњиво, па је у даљем поступку ангажован Завод за судска вештачења из Новог Сада. Правноснажним решењем Вишег суда у Краљеву потврђена је оптужница Вишег јавног тужиоца подигнута против окривљених заменика јавног правобраниоца Града Краљева Дејана Марковића, јавног правобраниоца Далибора Димитријевића и бившег градоначелника Краљева Љубише Симовића. Они су окривљени због извршених кривичних дела злоупотреба службеног положаја, јер су прекорачењем граница службених овлашћења прибавили другом физичком лицу имовинску корист тако што су противно Закону о јавној својини, Одлуци Скупштине Града Краљева о давању у закуп пословног простора, закључили вансудско поравнање којим се власнику УТР „Пасаж плус“ у Омладинској улици продужава коришћење пословног простора. При томе су му признали улагања у адаптацију и санацију простора након земљотреса иако је грађевинске радове обавио без одобрења за градњу, без одлуке Градског већа о расписивању и спровођењу поступка лицитације, као и без сагласности Дирекције за имовину Републике Србије. Вредност улагања у адаптацију и санацију пословног простора, којом је извршена доградња постојећег и његово увећање, урачунали су у месечне закупнине и на овај начин власнику омогућили да пословни простор без плаћања кори-

сти до 1. марта 2018. године. После преиспитивања оптужнице на коју су окривљени уложили жалбу она је потврђена, а пре неколико дана одржан и главни претрес. Истрага поводом градње 465 монтажних кућа још није завршена. Иако је локална самоуправа погодила градњу пет стотина изграђено је мање монтажних стамбених објеката за које у Градској управи не постоји оригинални пројекат. Једини примерак до кога је дошла истрага нема прву страну на којој треба да стоје подаци о датуму пријема, а све је у знатној мери допринело да поступак траје толико дуго. Истрагу је по старом Законику о истражном поступку отпочео истражни судија, а она може да траје све док не наступи апсолутна застарелост протеком 30 година. Потреба да се провере накнадни радови на свакој од 465 изграђених монтажних кућа на свим позицијама од темеља до крова, а у складу са пројектима за сваки од типова, указује на компликованост целог поступка. Према новом закону истражни поступак може да потраје најдуже шест месеци. Уколико у том периоду не буде завршен тужилац је обавезан да о свим разлозима везаним за случај извести вишег тужиоца који треба да предузме потребне мере како би се истрага завршила. У конкретном случају истрагу успорава велики број окривљених од којих сваки има по три адвоката. Правноснажним решењем Вишег суда у Краљеву потврђена је оптужница Вишег јавног тужиоца подигнута против окривљеног Павић Предрага из Катрге због извршених кривичних дела убиство и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Окривљени је 17. августа ове године у кафићу „Кватро“ у Краљеву пуцњима из пиштоља лишио живота Ивану Илић која је радила као конобарица, а по оптужници је заказан главни претрес. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 20.12.2015.

33

34

Милан Вуковић

МАГАЗИН 20.12.2015.

Петнаест година од демократских промена: Милан Вуковић (2)

- Након што су социјалисти прогласили победу на изборима у Београд у контролу стигао представник Европске уније Фелипе Гонзалес.

– Копије записника са избора у Краљеву у највећој тајности допремљене до Београда и у Хотелу Интерконтинентал предате Гонзалесу.

– До конституисања скупштине 20 децембра социјалисти уместо 37 признали само 25 мандата опозиционим кандидатима за одборнике.

– Иако су социјалисти у Краљеву конституисали скупштину седнице нису сазиване све док лекс специјалис није потврдио резултате избора на које се позивала опозиција. - Од увођења вишестраначја у политички живот Србије у Краљеву није било чистијег и коректнијег вођења града упркос тешким временима и сталном притиску републичких органа. – Коалиција Заједно у Краљеву опстала захваљујући четворици одборника ДСС

Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕ ДВОСТРУКОГ ЖИВОТА

35

ако су резултати са биралишта после првог круга локалних избора указивали на велики успех Коалиције Заједно, која је пред други обезбедила место за 54 кандидата, о томе није било много информација на програму локалне телевизије. Као одговор на велике притиске од првог дана уследила је интензивна кампања и дељење летка на коме је тачно обележено на којим бирачким местима опозиција води испред владајућих социјалиста и Југословенске левице. Уверење да ни први круг није прошао поштено појачавала је стрепња пред други што је у доброј мери негативно утицало на елан у опозиционим редовима. Колико је било важно повратити веру у победу сведочи податак да је у Краљево допутовао Зоран Ђинђић и испред споменика у центру града кандидатима за други круг избора одржао мотивациони говор. Гласање у другом изборном кругу заказано је за 16. новембар, а из сећања кандидата Демократске странке за одборника у Скупштини општине Милана Вуковића још није избледела слика пријатне недељне вечери. Главни штаб Коалиције Заједно у то време је био смештен у просторије Демократске странке где су већ по затварању биралишта почели да стижу охрабрујући резултати. По копијама записника које су са ближих бирачких места доносили контролори наговештавана је убедљива победа коалиције, а до поноћи је потврђена предност у 35 од укупно 70 бирачких места што је било повод да се пред спомеником у центру града прослави победа и преузимање власти након полувековне доминације комуниста. Иако је из београдске централе коалиције свим одборима у земљи сугерисано да прогласе победу и пре проглашења коначних резултата у Краљеву је већ у то време постојала добра подлога за то. Рок за објављивање званичних резултата истицао је у 20 сати два дана касније, а интересе опозиције на седницама Општинске изборне комисије заступао Владимир Илић уз Мила Корићанца који је као посланик имао право да им присуствује. И док су ме-

МАГАЗИН

20.12.2015.

И

36

дији објављивали резултате локалних избора у Краљеву се то није дешавало што је било повод за прво протестно окупљање грађана у центру града већ 18. новембра од 20 сати.

- Окупило се пар стотина људи и прошло испред општине где је у сали три заседала изборна комисија. Полиција је била под пуном опремом наспрам грађана незадовољних што се не објављују резултати, а и тамо где су их објавили почели су да краду због чега су Зоран Ђинђић и Вук Драшковић кренули за Ниш, а нама поручили да наставимо са протестима. Већ следеће вечери обезбедили смо разглас који је наредних дана доносила посебна екипа, а имали смо и степенице како би се лакше попели на споменик. Припадници полиције су били около и првих вечери су могли све да нас похапсе, ако су имали разлог, јер је било више њих него нас. Само пар дана касније објављени су резултати по којима су социјалисти победили, а Слободан Милошевић позвао представнике Европска комисија да се увере како је све чисто, па је дошао шпански премијер Фелипе Гонзалес. Исте вечери кад смо кренули са протестима записници са избора су стављени у сеф да би их двојица наших у највећој тајности однели у Београд и у Хотелу Интерконтинентал предали Гонзалесу. Иако верујемо да је било и више копије записника доказивале су регуларну победу на 37 бирачких места – прича Вуковић. Организатори протеста у Краљеву, који су настављени из вечери у вече, настојали су да због присуства све већег броја незадовољних грађана обезбеде што више квалитетних гостију, а најчешћи је био Зоран Ђинђић. И док су актуелне власти настојале да минимизирају број учесника протеста организатори су полазили од чињенице да се на кружном тргу површине 10 хиљада квадрата мали круг простире на четири хиљаде. На основу рачунице да на једном квадратном метру могу да се сместе четири особе изводила се коначна о дневним посетама протестним окупљањима. Свако од присутних је имао своје место са

кога је из вечери у вече пружао подршку организаторима протеста. Било је то, каже Вуковић, време двоструког живота током кога је, након напорног дана и борбе за егзистенцију, наступао период борбе за демократију. Протестна окупљања су за страначке челнике имала толики значај да су постала незаобилазни део свакодневног живота у односу на који су планиране све друге активности. То указује на одлучност и организованост против система који је имао све због чега је свако морао сам да одлучи шта ће са собом ако ствари крену нежељеним током. У то време могло се сумњати у много тога, у победу никако.

- После месец дана конституисали смо одборничку групу у илегали и ту доносили одлуке о одржавању протеста. Провели смо једну дивну зиму у шетњи, а онда је дошао 20. децембар 1996. за када је заказана скупштина коју су социјалисти покушали да верификују њиховим резултатима по којима је признато 25 наших одборника. Седница је заказана у сали један, а ми одлучни да не дозволимо конституисање на колико је могуће коректан начин док не истекне поноћ зато што је све остало супротно закону. Иако су на улазу били кордони полиције, а иза њих су они који су све контролисали, некако је успело да продре до сале више од 25 наших. Председник Скупштине је био др Мирољуб Јовановић који је на то место изабран након што је 1995. дужности разрешен Мирослав Карапанџић. Кандидат социјалиста за председника скупштине је био Зоран Јаблановић, а за председника Извршног одбора кандидат Југословенске левице Зоран Вукадиновић. Око шест смо изашли из скупштине, а на тргу нас је дочекао народ са протестима, слављем и обавештењем да је све што су урадили социјалисти нелегално – сећа се Вуковић. Социјалисти су ипак конституисали скупштину која није сазивана све док лекс специјалис није потврдио резултате избора на које се позивала опозиција. Закон временски ограниченог трајања налагао је да се све скупштине

37

МАГАЗИН

20.12.2015.

локалних самоуправа у Србији конституишу до 21. фебруара 1997. године након што је у Службенм гласнику објављен коначан списак свих изабраних представника у овим органима. Овај дан је у Краљеву запамћен и по томе што је, уз благослове епископа жичког, свих 36 одборника коалиције Заједно пре седнице локалног парламента дошло у цркву да положи заклетву. Одлука је донета дан раније на месту тајног састанка и одређен тачан термин како би сви на време стигли на прозивку и верификацију мандата. Сазнање да их има тек један више од неопходног броја изазивало је страх од непредвиђених активности социјалиста од којих је претила стална опасност. Према коначним резултатима Демократској странци је припало 12 мандата, Српском покрету обнове 20, а Демократској странци Србије 4. Новоформираној већини ускоро ће приступити један одборник Српске радикалне странке. Коалициони споразум који су пре избора потписали Зоран Карајичић испред Демократске странке Србије, Светлана Станић у име Демократске

38

странке и Миломир Шљивић који је заступао интересе Српског покрета обнове подразумевао је да након конституисања власти место председника општине припадне Српском покрету обнове, првог човека Извршног одбора Демократској странци, а председника Скупштине општине Демократској странци Србије. Споразум је налагао да за свако од ових места буду предложена по два кандидата, па је након гласања за председника Скупштине изабран др Радослав Јовић, а Извршни одбор поверен на руковођење Миодрагу Сретовићу. И скоро двадесет година након тог периода међу демократама преовладава уверење да од увођења вишестраначја у политички живот Србије у Краљеву није било чистијег и коректнијег вођења града упркос тешким временима и сталном притиску републичких органа. Због 40 места у којима је опозиција преузела власт донет је закон о попису целокупне имовине којима су располагале локалне самоуправе након чега је она пренета у власништво државе. Кад је председник Извршног од-

бора из здравствених разлога напустио ову функцију руковођење је до избора Звонка Обрадовића преузео Милија Славковић. Половина чланова били су кандидати Српског покрета обнове, а иако су били у већини није могло да дође до прегласавања. После 21. фебруара на снагу је ступио нови коалициони споразум који је форсирао Вук Драшковић након чега је почео да руши Ђинђића са места градоначелника Београда. Споразум је предвиђао да у случају победе на парламентарним изборима председник Србије буде Вук Драшковић, а председница Народне скупштине Весна Пешић. Као противник протеста Војислав Коштуница је много раније забранио члановима Демократске странке Србије да у њима учествују, а кад су се оглушили искључио четири одборника захваљујући којима је у Краљеву опстала коалиција Заједно. Ма колико владало уверење да локална политика треба да се бави само комуналним проблемима на сва дешавања су велики утицај имале централе странака. Након тешких година хиперинфлације није било ни мало

лако водити град са буџетом од седам милиона марака који се до краја године истопе на четири. Ако се износ буџета од три и по милиона евра упореди са данашњих тридесет постаје много јасније са каквим се проблемима у првом мандату суочавала демократска власт. Неслога међу коалиционим партнерима кулминирала је пред парламентарне изборе исте године на којима Демократска странка није учествовала. Српски покрет обнове излази не би ли обезбедио улазак у владу, али не успева јер је у последњем тренутку поверење указано радикалима.

- То је период краја године кад се доноси програм уређења грађевинског земљишта и буџет, а они гледају у министарске фотеље. Помињу се никад доказане афере и аферице, јер не знам ни један судски епилог, а нема ни судског епилога око крађе на изборима. Било је притисака, кривичних пријава, процесуирања, али смо изгурали до 2000. године. Након бомбардовања је отпочела обнова, а Мркоњић и екипа за обнову нас не

виде. Нема никаквог контакта, али је присутан стални притисак републичких служби које су контролисале сваки путни налог. Нема ни горива за аутомобиле, а и преговори са „Југопетролом“ су неуспешни јер оштини не смеју да дају зато што нису социјалисти на власти. За три године власти одржали смо четрдесетак седница скупштине и преко 150 седница Извршног одбора. Тада још нису биле јавне набавке, а ми који смо били приватници бежали смо као ђаво од крста да не учествујемо са понудама да би од јавних предузећа добијали посао. Велики број људи је био на Косову а најтежи тренуци били су кад стижу вести о страдалима. Председник Јовић, потпредседник Предраг Стојановић и Звонко Обрадовић то најбоље знају, јер су на дан кад стигне таква вест морали да је саопште породици – каже Вуковић. Непосредно по завршетку бомбардовања у лето 1999. године на предлог др Драгана Арсића скупштина је, поред великог противљења социјалиста, усвојила декларацију против ненародног режима Слоободана

Милошевића. Колико је тешко у то време заступати интересе танке скупштинске већине сведочи податак да су међу одборницима опозиционе Социјалистичке партије Србије били угледни привредници попут директора Магнохрома и његовог заменика, директор Царинарнице Краљево и многи други који по капацитету заслужују да буду народни посланици.

- Српски покрет обнове је увек био на две клупе и то је платио 2000. године. Вук Драшковић је у то време био савезни министар, па јесте и није, па јесте у влади па није, а све то се то по мало имплицирало и овде. Мало траљаво је кренуо „Савез за промене“, али су се већ почетком 2000. ствари уозбиљиле стварањем Демократске опозиције Србије. Зоран Ђинђић препушта Коштуници да Демократска странка Србије буде главни организатор ДОС-а на територији Рашког округа иако су нас издали 1997. године, а Љубиша Јовашевић је у Краљеву преузео вођење странке која није била парламентарна, нити имала одборнике у локалној скупштини – каже Милан Вуковић. Т. Радовановић

39

Пуштен у саобраћај мост у Мусиној реци

КРАЋИ ПУТ - Дванаест метара дуг мост на Мусиној реци скраћује мештанима овог краја пут до Краљева, и њива на другој обали, за неколико километара.

- Мост од армираног и преднапрегнутог бетона, три метра широка коловозна плоча хидроизолована је и пресвучена са два слоја асвалта и одводњавање површинске воде изграђен средствима предприступних фондова Европске уније. – За мостове у Мусиној реци и Лопатници издвојено 150 хиљада евра ад је у пролеће прошле године неочекивано велика количина воде доспела у речне токове Западна Морава је поплавила велики број стамбених и привредних објеката у околини Краљева, а бујични потоци у раваничком крају, Лопатници и Мусиној реци односили мостове због чега су бројна домаћинства данима била одсечена од остатка света. Најугроже-

МАГАЗИН

20.12.2015.

К

40

нијем становништву први су у помоћ прискочили припадници Друге бригаде Копнене војске и постављањем лансирних мостова спајали обале потока. Поправка других мостова пала је на терет локалне управе, а онај у Мусиној реци који је ове недеље пуштен у саобраћај изграђен је уз помоћ Европске уније која је, кроз програм помоћи поплављеним подручјима у Србији, из-

двојила 150 хиљада евра за градњу два у Лопатници и Мусиној реци. Мост преко Лопатнице дугачак 28 метара, и преко Мусине реке дугачак два пута мање треба да омогући власницима седамдесет домаћинстава из овог краја приступ пољопривредном земљишту са друге стране реке. Иако су оба моста завршена у предвиђеном року значајнијим се сматра то што су

Т ДО ЊИВА мештани овог краја задовољни јер им је, после више од годину дана, пут до њива са друге стране краћи и по неколико километара. У локалној самоуправи не крију задовољство због значајних средстава уложених у градњу мостова, а помоћ очекују и при изградњи преосталих осам који су страдали у поплавама прошле године. Централни стуб старог моста урушио се због пораста водостаја и изливања Мусине реке, чиме је велики број домаћинстава овог краја био одсечен од својих њива, а становници насеља су до Краљева морали да путују заобилазним путем. Изградњи моста претходило је чишћење терена и санација обала реке након поплава које су проузроковале дестабилизацију обале због чега је посебна пажња посвећена њеном јачању на местима нових ослонаца моста. Председник Месне заједнице Мусина река Ђорђе

Милутиновић најзначајнијим сматра што око хиљаду становника овог краја више неће морати заобилазним путевима до својих њива. Мост је саграђен од армираног и преднапрегнутог бетона, три метара широка коловозна плоча хидроизолована је и пресвучена са два слоја асвалта, а уређено је и одводњавање површинске воде са моста. Европска унија је за финансирање и обнову осамнаест поплављених домаћинстава, куповину намештаја и кућних апарата за двадесет угрожених породица, као и подршку за десет приватних предузетника и помоћ за 1.320 пољопривредних домаћинстава до сада издвојила 715 хиљада евра. Програм помоћи поплављеним подручјима у Србији, у вредности од 30 милиона евра Европска унија финансира из претприступних фондова ИПА, а средства су намењена из-

градњи нових домова, обнови јавних установа, приватних кућа, путева и обнављању привреде и пољопривредне производње у 32 општине које су највише погођене поплавама, Бајина Башта, Ваљево, Варварин, Велика Плана, Горњи Милановац, Јагодина, Косјерић, Коцељева, Крагујевац, Краљево, Крупањ, Лајковац, Лазаревац, Лозница, Љубовија, Љиг, Мали Зворник, Мало Црниће, Мионица, Обреновац, Осечина, Параћин, Пожега, Рума, Свилајнац, Смедерево, Смедеревска Паланка, Трстеник, Уб, Чачак, Шабац и Шид. Све активности на терену спроводе Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге, Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду, организације ХЕЛП и АСБ, и Дански савет за избеглице у координацији са Канцеларијом Владе Србије за помоћ и обнову поплављених подручја. Т. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 20.12.2015.

43

Због неодговорног понашања највећих дужника

МАГАЗИН

20.12.2015.

МЕШТАНИ ВРБЕ Б

44

- Због дуга од 560 хиљада динара за утрошену електричну енергију којом се напајају пумпе мештани Врбе након искључења са електро мреже три дана без воде. - На локални водовод су уз стотине домаћинстава прикључени основна школа, вртић, амбуланта, пошта ветеринарска станица и два привредна погона. - Од укупно 136 сеоских једино водовод у Врби има уредне доказе о хигијенској исправности воде коју редовно контролише Завод за јавно здравље.

– Дуговања за утрошену воду премашила девет милиона динара.

– Три коорисника дугују око 600 хиљада динара. – При максимално дозвољеном утрошку воде месечни трошкови по прикључку не премашују вредност три паклице најјефтинијих цигарета. – Дуг према Заводу за јавно здравље премашио пола милиона динара

Фото: М. Радовановић

БЕЗ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ

45

набдевање здравом пијаћом водом једна је од основних потреба савременог човека ма колико обезбеђивање било скопчано са бројним проблемима. И док се до воде у већим местима долази из градских водовода мештани сеоских средина су најчешће принуђени да системе за довод граде сопственим средствима, а у временима кад их је било више половину су обезбеђивале локалне самоуправе. Да са изградњом било ког од бројних сеоских водовода на територији града не престају проблеми оних који су у то уложили значајна средства ових дана потврђује искуство мештана Врбе кад им је снабдевање током три децембарска дана укинуто због неизмирених дугова за електричну енергију која покреће пумпе. Председник Савета корисника водовода „Топлик“ из овог места Зоран Тимотијевић потврђује да се мештани Врбе и делови околних села здравом пијаћом водом снабдевају из водовода који чини 26 километара примарне и секундарне мреже. До скоро осам стотина домаћинстава вода стиже из два бунара и једне 102 метра дубоке артеријске бушотине, са изворишта Топлик преко резервоара Коловоз капацитета 350 кубика и знатно мањег резервоара Симовићи. Капацитет свих изворишта обезбеђује доток од 11 литара воде у секунди што задовољава потребе мештана села Врба и Заклопача, дела Драгосињаца и неколико домаћинстава у Вранешима. На водовод је прикључено 778 сталних корисника уз 12 привремених који ће овај статус добити након што исплате цео износ од 800 евра колико кошта прикључак на мрежу. Водовод Топлик је грађен почетком седамдесетих година прошлог века мрежом пластичних цеви које могу да издрже притисак од 12 бара, а касније је вршена реконструкција више од два километра цевовода. Реконструисано је 980 метара водовода од изворшта у Драгосињцима до резервоара Симовићи и 1.240 метара од резервоара Коловоз до доњег дела Врбе, а направљена и подстаница у којој су смештене пумпе које обезбеђују си-

МАГАЗИН

20.12.2015.

С

46

гурно снабдевање водом. Кад је у време земљотреса због тектонских поремећаја дошло до затварања неких канала и смањио доток воде приступило се артериској бушотини која са дубине од преко сто метара може да обезбеди 5,5 литара воде у секунди. На локални водовод су прикључени основна школа, вртић, амбуланта, пошта ветеринарска станица и два привредна погона. Комисија коју је формирало Градско веће са циљем да провери стање водовода на територији града утврдила је да од укупно 136 једино водовод у Врби има уредне доказе о хигијенској исправности воде коју редовно контролише Завод за јавно здравље. Како би се подмирили трошкови одржавања целог система, и обезбедило редовно снабдевање водом, договорено је да корисници плаћају 20 динара по једном кубику што је четири пута мање од цене воде из градског водовода. Од прикупљених средстава се плаћају трошкови електричне енергије за напајање пумпи и трошкови особа које очитавају потрошњу на водомерима. Тимотијевић потврђује да се очитавање врши периодично, током летњег доба године сваког другог месеца, а у зимском периоду квартално. Подаци о потрошњи и појединачним уплатама уносе се у посебан програм који, сем издавања рачуна, пружа могућност увида у сва задужења, уплате и остатак дуга још од 2007. године. Кад су дугови за утрошену воду нарасли на девет милиона и 300 хиљада динара, а у заједничкој каси није било пара ни да се плати утрошена струја ЕПС снабдевање је због потраживања од 560 хиљада ускратио даљу испоруку, па су Врбљани остали без воде. Тимотијевић потврђује да би дуг за потрошену струју могао да се исплати ако би само три највећа дужника измирила настале обавезе. Један дугује 270 хиљада динара, други 190 а трећи 130. Закључак о томе колико дуго поједини корисници нису плаћали надокнаду за утрошену воду може да се изведе на основу рачунице и податка да је пре увођења цена једног кубика била само десет динара, а да у дуг нису урачунате

камате. Увид у евиденцију Савета корисника водовода „Топлик“ показује да 79 корисника дугује више од 30 хиљада динара, 184 преко 15 хиљада, а да обавезе редовно плаћа тек 100 до 150 домаћинстава. Податак да је корисницима дозвољено коришћење 30 кубика месечно, што по цени од 20 динара износи 600 динара, потврђује да трошкови за воду по прикључку не премашују вредност три паклице најјефтинијих цигарета.

- На интервенцију локалне самоуправе и заменика градоначелника ЕПС снабдевање нам је толерисао кашњење, а средства смо уплаћивали како су нам пристизала. Кад је и то стало морали су да предузму репресивне мере и након обавештења искључе струју. Преко локалних медија смо апеловали на кориснике да измире дуговања, али највећи број њих то није схватио озбиљно. Због тога воде није било три дана, а онда смо у суботу наплатили само 15 хиљада, у недељу 200, у понедељак 100 и некако прикупили 520 да платимо део дуга. У време док није било воде престала је да ради и основна школа због страха да би могло да дође до неке инфекције – објашњава Тимотијевић. Потрошња струје у зимском периоду достиже педесетак хиљада динара месечно, а у летњем два пута више, јер пумпе снаге 7,5 киловата раде свих 24 сата. За нормално функционисање водовода, исплату надокнаде за утрошену електричну енергију, рад Завода за јавно здравље чија потраживања премашују пола милиона динара, и ситне поправке на мрежи сваког месеца треба обезбедити око 260 хиљада динара. Додатне трошкове чини повремена замена попуцалих цеви и рад на монтажи нових. Рачуница показује да би у случају редовног измирења дугова свих корисника могла да се ископају још два бунара и реконструише 90 одсто водоводне мреже. У Савету корисника водовода „Топлик“ решење за будућност виде у оснивању водне задруге за шта је потребна сагласнот више од половине корисника, а у Врби је то до сада учи-

Зоран Тимотијевић

47

20.12.2015.

МАГАЗИН

48

нило већ седамдесет одсто њих. Потврда надлежне комисије да је водовод у Врби најорганизованији на територији града утицао је на одлуку локалне самоуправе да распише јавну набавку за куповину потапајуће пумпе за експлоатацију из артерске бушотине. Пумпа вредна између 500 и 600 хиљада динара требало би да замени знатно слабију која је у употреби, а локална самоуправа је спремна да је Врбљанима уступи на коришћење. Проблем напајања пумпи електричном енергијом само је тренутно решен. Осим апела на дужнике да измире настале обавезе Савет корисника водовода нема других могућности да изврши притисак на њих.

- Формално правно нас закон не види јер немамо статус правног лица, па смо као учесници изградње запретили тужбом десеторици највећих дужника. И овом приликом највећи

терет су поднеле најредовније платише иако су сви велики дужници одличног имовинског стања, баве се бизнисом и имају средстава. Да су социјално угрожени ми би донели одлуку да им се отпишу дуговања, баш као и у случајевима кад утврдимо да је до повећане потрошње дошло због пуцања цеви, а власници то не примете – каже Тимотијевић. Иако је у складу са капацитетом изворишта свим корисницима под истим условима дозвољено коришћење 30 кубика воде месечно искуство показује да се потрошња креће између 10 и 15 кубика. Најмање проблема је било са онима који су се нелегално прикључили на водовод, ма колико у појединим случајевима ситуација приликом искључења била мучна и претила да прерасте у физички обрачун. Много веће проблеме редовном снабдевању водом чине легални корисници који не

измирују преузете обавезе, поготово они који се јавно изјашњавају да то неће да учине. Закон о водама не дозвољава њихово искуључење са мреже ма колико да осталима прети опасност да остану без воде уколико ЕПС снабдевање поново искључи струју. Редовне платише верују да се они други воде искуством о отпису дуга за телевизијску претплату, па очекују да би исти принцип могао да буде примењен и у њиховом случају. Други верују да би, као у случају неких јавних предузећа, могло да дође до застаревања обавеза након истека одређеног периода. Формирање водне заједнице са статусом правног лица могло би да допринесе редовнијој наплати потраживања, јер би као такво имале запослене који би се бавили уручивањем опомена, наплатом и ангажовањем судских извршитеља.

У Врби верује да су нагомилани дугови у великом броју случајева резултат немарности, али и ината који се граничи са безобразлуком, због чега има корисника који нису спремни ни на репрограм дуга и плаћање у више месечних рата. Међу редовним платишама све је присутније уверење да се само репресивним мерама може наплатити дуг од оних који годинама нису измиривали обавезе. Срећа у несрећи током три децембарска дана било је сазнање да је у овом периоду године смањена потрошња воде, а највећи број домаћинстава се оријентисао на алтернативне изворе. У каквој би се ситуацији нашли током летњих месеци може само да се нагађа. Тимотијевић подсећа да и кад се измири преосталих 40 хиљада динара, колико по рачунима за утрошену електричну енергију потрежује ЕПС снабдевање, и даље остаје дуг од пола

милиона за услуге контроле квалитета воде коју врши Завод за јавно здравље. У Савету корисника водовода верују да ће искуство из три дана без воде бити добра опомена неодговорнима да много озбиљније приступе измиривању обавеза. Идеја да се потрошачи из Врбе прикључе на градски водовод тренутно није у оптицају иако је главни вод стигао до суседне Ратине. Сем што би цена воде по кубику премашивала 80 динара није безначајан ни податак да Јавно комунално предузеће „Водовод“ није спремно да преузме локалну мрежу у Врби са толико потраживања од дужника. До формирања водне заједнице једино решење за сигурно снабдевање водом је редовно измирење заосталих дугова, али и нових који тек долазе на наплату. Проблеми које је ових дана имало руководство Савета корисника

водовода Топлик повод је за наговештај оставки и поред сумње да би неко други прихватио одговорну обавезу.

- Док се не измире дуговања за утрошену воду врло је тешко изаћи из ове кризе, јер ће опет доћи до искључења струје, а ја нећу да будем играч у тој утакмици – каже Тимотијевић уз подсећање да су проблеми са дужницима постали тема друштвених мрежа. Спискови са износом дуга највећих дужника истакнути на два места у Врби ових дана изазивају чуђење мештана који не могу да верују да им највеће проблеме праве они од којих се то најмање могло очекивати. Наговештај о расплету ситуације у којој су се нашли Врбљани још се не назире. Агонија се наставља и трајаће све док не проради свест о потреби свих да на време измирују обавезе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

49

Сабор произвођача агропривреде Србије

МАГАЗИН

20.12.2015.

„СПАС“ ЗА СПАС П

50

- Рачуница да у Србији има око 800 хиљада хектара земљишта које се не обрађује, води ка ставу о потреби да се заинтересованима из групе од 800 хиљада незапослених пружи прилика за закуп, а да кредите са повољним каматним стопама отплаћују производима са ових парцела. – Нови закон дозвољава продају земље физичким лицима која имају мање од 30 хектара с тим да могу да докупе највише још двадесет. - Нови закон не дозвољава продају земље странцима, поготово не великим мултинационалним компанијама.

- Пољопривредни произвођачи у Србији су у подређеном положају у односу на оне из Европске уније

Фото: М. Радовановић

ОЉОПРИВРЕДЕ

51

ечак положај пољопривредних произвођача повод је за различите облике удруживања са циљем да се притиском на власт утиче на побољшање у овој области. У такве се убраја и краљевачки Сабор произвођача агропривреде Србије – СПАС чије је окупљање током протекле недеље требало да помогне члановима како би, након упознавања са оним што могу да очекују у наредној години, решили бар неке од проблема са којима се свакодневно сусрећу. Сабор је окупио велики број пољопривредника са простора целе Србије, из Александровца, Крушевца, Лебана, Ариља, Нове Вароши, Чачка, Крагујевца Краљева, Рашке и делом и представнике банатских паора. Први човек СПАС-а Зоран Милићевић, уједно и члан тима за доношење Закона о пољопривредном земљишту, подсећа на велике проблеме са којима су се током године сретали пољопривредни произвођачи, али и законодавац, у настојању да се у закон уграде бројни нови чланови како би био ригорознији према онима који су узурпирали пољопривредно земљиште. Повод за то је потреба да се тачно утврди ко обрађује земљиште и тако

МАГАЗИН

20.12.2015.

Т

52

онемогући одливање значајних средстава буџета према закупцима који то не чине, а користе повољности које обезбеђује држава. Рачуница да у Србији има око 800 хиљада хектара земљишта које се не обрађује, води ка ставу о потреби да се заинтересованима из групе од 800 хиљада незапослених пружи прилика за закуп, а да кредите са повољним каматним стопама отплаћују производима са ових парцела. Да држава не седи скрштених руку потврдио је саветник премијера Драган Гламочић потврдом да влада сарађује са овим али и сличним удружењи ма у решавању проблема који тиште пољопривредне произвођаче, а тичу се остваривања права из области пензијског и инвалидског осигурања, права на субвенције и друга. Оно што је договорено током заједничког рада уграђено је у нови закон који дефинише међусобне односе у овој области, а омогућава куповину државног земљишта. Закон дозвољава продају земље физичким лицима који имају мање од 30 хектара с тим да могу да докупе највише још двадесет. Основни услови за то су да најмање три године имају пребивалиште на територији ло-

калне самоуправе на којој се налази земљиште, да је регистровано газдинство најмање три године у активном статусу и још неке мање захтевне. Нови закон, каже Гламочић, не дозвољава продају земље странцима, поготово не великим мултнационалним компанијама како се тврдило након потписивања Споразума о сарадњи и придруживању са Европском унијом из 2009. године. У овом тренутку је сасвим извесно да земљиште неће бити продавано странцима иако у даљем току придруживања Европској унији следи израда сета прописа који то неће моћи да забране, али ће је ограничавати на начин како је то учињено у Мађарској и Словачкој. То би требало да омогући клаузула која предвиђа да купац одређени број година има пребивалиште на територији Србије, да се бави пољопривредом и слично. Међу проблемима који тиште пољопривредне произвођаче је и процес приступања Светској трговинској организацији због захтева да се изменом постојећег закона регулише гајење генетски модификованих организама. Саветник премијера Србије указује на потребу да Србија усклади регулативу

са захтевима Светске трговинске организације, што не мора да значи дозволу за гајење и промет генетски модификованих организама. На путу ка Европкој унији пред Србијом су бројни изазови међу осталима и усклађивање прописа у оквиру преговарачких поглавља која се односе на пољопривреду и екологију. Иако је велики број прописа у овој области већ усклађен предстоје значајни кораци на усклађивању оних које се односе на систем безбедности хране. Податак о неравномерној расподели запослених у државној администрацији указује на потребу брзог престројавања, а из врха државе стиже обећање да ће се и овом проблему приступити максимално озбиљно. Годинама уназад се пољопривредни произвођачи у Србији налазе у подређеном положају у односу на колеге из Европске уније који своје производе пласирају на овим просторима. Основни проблем је износ субвенција којима се подстиче пољопривредна производња, а која је далеко испод нивоа земаља на западу континента. Проблем су и субвенције некомерцијалним пољопривредним газдинствима на основу уредбе владе из

2008. године која је направила доста невоље ресорном министарству кад су издата извршна решења, а исплаћено свега 50 посто средстава.

- Ми свакодневно добијамо извршња судска решења и исплаћујемо пет до десет милиона динара на основу одштете, јер су људи који су тада водили министарство неодговорно издали извршна решења, а нису обезбедили новац. То је била ствар политике, а проблем сада покушавамо да решимо вансудским поравнањима како би смањили укупне трошкове који ће доста оптеретити буџет и у 2016. години – каже државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Зоран Рајић. Пољопривредник Жика Јовић је потврђује да се један од основних проблема произвођача у области којом се бави односи на обезбеђивање квалитетног репроматеријала, семена, вештачких ђубрива и заштитних средстава која треба да задовоље све захтеве квалитетне производње. И по овом питању очекује се помоћ државе која има потребне механизме да обезбеди довољну количину средстава за субвенције и исплати их на време што би, уз регресирано ђубриво, гориво и остало,

знатно допринело обезбеђењу повољних услова за производњу и сигурност бар у неком периоду. Пољопривредници указују на проблеме везане за компликоване административне процедуре којима се остварује помоћ у некој од области. По каткад је и за малу количину регресираног горива од стотинак литара потребно прибавити на десетине папира и на то изгубити више дана што у време радова на имањима није безначајно. Податак да на територији Србије постоји велики број напуштених газдинстава, за које наследници некадашњих власника не показују превели ко интересовање, води ка потреби за повољним кредитима како би се откупиле знатне површине и претвориле у обрадиво земљиште. Прошлонедељни скуп пољопривредника био је прилика за посету новом производно-пословном центру у Ратини у коме се, поред производње џакова и картонске амбалаже, очекује почетак прераде воћа и поврћа. Производња амбалаже треба да почне најкасније за два месеца, а инвеститор из Словачке наговештава долазак нових заинтересованих за прераду месних и других пољопривредних производа. Т. Радовановић

53

54

МАГАЗИН 20.12.2015.

55

Велики проблеми особа са инвалидитетом

МАГАЗИН

20.12.2015.

ИНВАЛИДИ ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА?

56

- И поред великог броја на краљевачким улицама је мало особа са инвалидитетом. – До ортопедског помагала води дуготрајна и компликована процедура. - Не постоје речи којима може да се опише осећај онога ко је у делићу секунде постао инвалид, а не може да оствари право на рехабилитацију. - Паркинг места за инвалиде су заузета другим аутомобилима, јер не постоји свест суграђана о потребама људи са инвалидитетом. - Превише разумевања за инвалидна лица годинама у назад не показује ни локална власт без обзира којој политичкој опцији припадала

57

Foto> M. Radovanovi’

рема неким проценама између седам и десет одсто људске популације, што чини око 600 милиона људи, има неку врсту инвалидности. То значи да у свету живи више особа са инвалидитетом него што Сједињене Америчке Државе и Руска Федерација заједно имају становника. Сваки десети Европљанин има неку инвалидност физичког, сензорног, менталног или психичког карактера, а половина њих су у продуктивном добу. Поуздано се зна да особе са инвалидитетом припадају најсиромашнијем делу становништва, а велики број њих живи у клими дискриминације, предрасуда, незнања, са често незадовољеним елементарним потребама. Процењује се да у Србији има око 800 хиљада особа са инвалидитетом, а најтеже последице трпе жене, деца, стари и избеглице. Инвалидност се дефинише као оштећење, губитак или абнормалност психолошке, физиолошке или анатомске структуре или функције што условљава губитак или ограничење могућности да се, због социјалних и препрека у окружењу, учествује у друштву на истом нивоу са другима. Због тога је особа са инвалидитетом доведена у ситуацију да се осећа неспособном за самостално функционисање због просторних, економских и социјалних баријера које не може савладавати на начин како то чине остали грађани. Предрасуде и ставови према инвалидности, неприступачност објеката и друге архитектонске баријере, неприступачност информација и комуникацијског оруђа, често су условљене недостатком знања и свести о инвалидности. Ако би се уклониле особе са инвалидитетом би могле равноправно са осталима да учествовују у свим сферама друштвеног живота. Да се од потпуно здраве до особе трајно везане за инвалидска колица често стиже у деловима секунде уверио се велики број оних који су на различите начине остајали без делова тела, али и њихове породице. Пре пет година ово искуство је доживела и Зорица Стаменковић кад је њен супруг

МАГАЗИН

20.12.2015.

П

58

Бојан остао без потколеног дела једне ноге. После првобитног шока за целу породицу, и дуготрајног опоравка након кога је уз помоћ протезе стао на ноге, обоје су се упустили у беспоштедну борбу против стереотипа и предрасуда, али и других фактора који инвалидним лицима онемогућавају да воде нормалан живот. Међународни дан особа са инвалидитетом почетком овог месеца био је још једна прилика да се укаже на тежак положај особа са инвалидитетом и подсети на чињеницу да их је, и поред великог броја, врло мало на краљевачким улицама. У тренутку кад је први пут упловила у један сасвим нов, и највећем броју људи потпуно непознат, свет Зорица је иза свих врата на која је покуцала, првенствено кад су у питању здравствени и радници завода за социјално осигурање, наилазила на непробојан зид.

- Ако само мало не уђете у њихову тематику, законе и правилнике које мењају сваких годину дана, не можете да остварите своје право, пре свега на помагало до кога води дуготрајна и компликована процедура. Кад човеку који је остао без ноге, након што је рана зарасла па мора да прође припремни процес за протетисање, лекар препоручи рехабилитацију на комисији која то мора да одобри буквално кажу, шта ће ти бања кад немаш ногу. Ако си поломио ногу хајде да ти дамо мало да вежбаш, али ако си изгубио ногу теби не треба бања. Онда морате да узмете Закон о здравственом осигурању, да узмете правилнк Завода за здравствено осигурање, да пронађете све те чланове и надмудрујете се са њима. Да ли је могуће да су годинама уназад у тим институцијама постали толико бахати да људе којима је потребна помоћ гурну иза маргине пристојног живота. Ко то није доживео тешко може да поверује у моју причу – каже о својим искуствима наша саговорница. Ни мало пријатан разговор сведочи како не постоје речи којима може да се опише осећај онога ко је у делићу секунде постао инвалид, а не може да оствари право на рехабилитацију.

Превазилажење последица трауме са којом се инвалид и чланови његове породице, са мање или више успеха, сукобљавају до краја живота зависи од спремности да се прихвати реалност, али и подршке пре свега здравствених радника. Бојан Стаменковић припада реду оних који су прихватили реалност и након несреће која га је задесила наставио нормалан живот. И баш због тога тешко може да схвати ставове лекара који се ишчуђавају над чињеницом да током лепшег дела године нормално шета у шорцу не кријући инвалидитет. Стаменковићи су заједничким снагама успели да превазиђу оно што се догодило док други, који би то први требало да учине, још нису. Можда је и то један од разлога зашто највећи број инвалида у Краљеву, а тачан број нико није успео да утврди, и даље седи у кућама далеко од погледа јавности.

- Наше институције се не баве људима који су доживели трауму и који су пре те трауме били потпуно здрави. Шта је са децом која се рађају као инвалиди и њиховим породицама? Ко ће да води рачуна о њима кад родитељи једног дана оду? Где су ту институције, где је ту друштво које на неки начин одбацује те људе? На улици ћете срести једно или двоје људи у инвалидским колицима, а има их много. Град није прилагођен њиховим потребама, нису ни институције, ни локали нити било шта друго у овом граду. Паркинг места за инвалиде су заузета другим аутомобилима, јер не постоји свест суграђана о потребама људи са инвалидитетом и то је оно на шта ја и Форум жена Демократске странке хоћемо да укажемо – каже Зорица. Код оних који су само загребали у проблеме особа са инвалидитетом све је чвршће уверење да, за разлику од бројних европских земаља, Србија има проблем везан за инвалидна лица која се у највећем броју случајева осећају заборављеним и одбаченим. Неколико удружења окупљају само особе сличне врсте инвалидности и не одржавају ближе контакте са другима што је само један од повода за идеју о редовном окупљању под окриљем Фо-

Зорица Стаменковић

59

20.12.2015.

МАГАЗИН

60

рума жена. Ма колико да је у почетку била приметна уздржаност време показује да има интересовања за овакав вид дружења. Јача од жеље да се са њима разговара је потреба да се учине видљивијим, ако не на други начин оно бар путем медија и друштвених мрежа. Жеља Зорице Стаменковић је да у контакт са инвалидима доведе и људе који то никад нису били у прилици, да се са њима разговара као са себи равнима, за почетак да се што више говори у јавности. Превише разумевања за инвалидна лица годинама у назад не показује ни локална власт без обзира којој политичкој опцији припадала, али ни припадници бројних других странака на политичкој сцени Краљева. Зорица верује да мало више разумевања него код осталих има међу демократама, или бар ономе што је међу њима остало након што се добар број прелетача упутио тамо где очекују већу

личну корист. Разлози неразумевању су различити, а инертност власти везује за очекивање да се било каква решења у овој области понуде са вишег нивоа организовања, да се нешто догоди на републичком нивоу па тек онда примени на локалном. У највећем броју случајева се очекује да држава донесе пропис, да повуче неки нов потез па према локалном нивоу упути смернице и домаћи задатак који треба да се одради боље или лошије. Онима који су на својој кожи осетили сву тежину изненадног инвалидитета све више смета инертност која се везује за недостатак добре воље и разумевање проблема оних који се све више осећају одбаченим. Бројни су разлози који у великој мери утичу на расположење инвалидних лица и спсобност да се на адекватан начин боре са физичким губитком, још теже са оним што носе у глави. Они којима је инвалидитет онемогућио

кретање имају и веће проблеме, па ако живе на четвртом спрату зграде без лифта са најједноставнијим колицима, која коштају 25 хиљада динара, не могу ни напоље ни унутра ако их неко не изнесе. Квалитетнија колица која то омогућавају, каже Зорица, коштају као Светог Петра кајгана. Ако се вратимо на почетак приче и део који потврђује да инвалиди углавном припадају сиромашнијем слоју становништва онда постаје много јасније зашто највише њих највећи део дана током целе године проводе између четири зида. Посебна прича су они што први долазе у контакт са лицима која постају трајни инвалиди.

- Кад смо отишли да радимо протезу повезали смо који од лекара ради са којом ортопедском кућом и узима велики проценат, па инвалиди не могу да добију протезу какву заслужују за новац који у ову сврху издваја држава. Кад дођеш за протезу као послушан

пацијент кажеш да те послао доктор, а тамо питају да ли је то прва и да ли сте негде већ били. Онда вам препоруче дрвено стопало са пластичним улошком које омогућава да шетате полако, јер само то плаћа завод који је у време када смо ишли за потколену протезу давао 120, а за натколену 180 хиљада динара. Онда одемо у другу кућу по препоруци другог доктора, а они испричају исту причу и дају папир који треба да однесете код лекара да попуни неке шифре, па идете на исту ону комисију која вам не да бању јер немате ногу. Кад скупим све налоге, и видим да сви нуде исто, обавим разговор са приватним ортпедским кућама и сазнам да функционална протеза која омогућава да човек прохода кошта пет хиљада евра. Ако већ морам да нађем пет хиљада евра нећу то да радим у Србији, јер немам поверења, него ћу да одем у иностранство и урадим протезу. На интернету пронађем

ортопедску кућу у Београду и код њих нам покажу протезу која је далеко боља од свих које смо до тада видели. Кад питамо колико кошта кажу онолико колико добијете од завода. За нас нећете да чујете ни од једног доктора, каже, јер не желимо да им дајемо проценат. Од 120 хиљада већи део узима доктор, а од остатка се ради протеза какву је имао Вук Караџић. Са овом мој супруг вози бицикл, вози мотор, пење се на мердевине, нормално хода – прича видно разочарана Зорица која је, иако економиста, била принуђена да проучава законе и различите правилнике како би Бојану издејствовала право на адекватну протезу. У таквим околностима с правом се поставља питање како до ортопедског помагала долазе они којима административне процедуре и законска регулатива, ма каква била, нису јача страна. Нова функционална протеза била

је повод за контакте са бројним инвалидима којима је било потребно нешто слично. Обишао је Бојан многе од оних који су се против своје воље, и сасвим ненадано, нашли у ситуацији да им живот крене током који не обећава ништа добро. Само који дан пре нашег разговора боравио је у Чачку не би ли улио мало више наде и повратио пољуљано поверење човеку који је остао без ноге. Повод је било уверење да се оно што има да каже лакше прихвата од некога ко је доживео исту судбину. У првим месецима након тешке несреће кад човек постане инвалид прва помисао води ка уверењу да више никада неће стати на ноге. Бојан је најбољи пример да се никада не треба предавати што је повод за жељу да утиче на оне који клону духом и помогне да се што пре врате нормалном животу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

61

Повећан садржај штетних материја у ваздуху

ОПАСНОСТ ПО

МАГАЗИН

20.12.2015.

- Због повећане концентрације штетних честица у ваздуху посебно осетљиве групе, хронични плућни и срчани болесници, стари и деца, треба да избегавају, а остали да скрате време боравка на отвореном и тешке физичке активности. - Променом понашања, и прилагођавањем активности, могуће је смањити негативни утицај аерозагађења на здравље људи, а посебно код осетљивих категорија

62

ОНОВО ВРЕБА

склопу редовног мониторинга аерозагађења на територији Краљева Завод за јавно здравље свакодневно обавља узима ња узорака ваздуха за анализу, а добијени резултати у периоду од првог новембра показују стално оптерећење ваздуха честицама ПМ 10. Разлог повећаном садржају штетних честица у ваздуху је активирање великог броја индивидуалних ложишта са првим јесењим данима и повећана фреквенција моторних возила, што доводи до повећане емисије штетних гасова у атмосферу. Због временских прилика, повишеног атмосферског притиска, топлих дана и хладних ноћи, долази до

У

температурне инверзије, до кондезације водене паре и стварања магле. То на нивоу атмосфере у којем се обављају дисање и људске активности од водене паре и загађујућих материја из атмосфере доводи до стварања честица PM 10 и њихове повећане концентрације. Из Завода за јавно здравље стиже упозорење да ове честице могу имати надражајно деловање и провоцирати тегобе код срчаних и плућних болесника. После анализе добијених резултата и обиласка терена стручни тим Завода за јавно здравље процењује да се у периоду када је ваздух јако загађен, квалитет са аспекта утицаја на

здравље људи оцењује као нездрав. Због тога се препоручује усклађивање свих активности са временским приликама што значи да се у јутарњим и вечерњим сатима не препоручује боравак на отвореном. Посебно осетљиве групе, хронични плућни и срчани болесници, стари и деца, треба да избегавају, а остали да скрате време боравка на отвореном и тешке физичке активности. Променом понашања и прилагођавањем активности, могуће је смањити негативни утицај аерозагађења на здравље људи, а посебно код осетљивих категорија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

63

20.12.2015.

МАГАЗИН

64

Најновија вест Пред наступајуће празнике и зимски распуст локална самоуправа после пуних седам година Краљевчанима поново пружа прилику да на клизалишту у центру града проведу пријатне тренутке

65

Фото: М. Радовановић

66

МАГАЗИН 20.12.2015.

67

Додељена помоћ Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“

МАГАЗИН

20.12.2015.

СВАКИ ЧОВЕК ИМ

68

- Фондација „Анђелко Савић-Петар Богавац“ спада у ред најуспешнијих и најстабилнијих, јер ни у једном тренутку од оснивања није имала проблема у раду. – Износ једнократне финансијске помоћи из године у годину све мањи. - Прошлогодишњих 18 хиљада динара ове године смањено за три како би право на помоћ стекло што више одличних ученика. – Помоћ свима који су испунили услове конкурса. - По 15 хиљада динара добило 142 ученика краљевачких средњих школа, 124 по основу успеха у школи а 18 по основу талената и успеха у спорту

Фото: М. Радовановић

МА СВОЈЕ ВРЕМЕ

69

очи дана када православни верници славе крсну славу Светог Николу и ове године су најбољи и талентовани ученици средњих школа са територије града Краљева добили једнократну финансијску помоћ из Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“ која се сматра једном од најуспешнијих и најстабилнијих, јер ни у једном тренутку од оснивања није имала проблема у раду. И поред тога већ трећу годину заредом износ помоћи се смањује, па је са 19 и 18 у претходне две године смањен на 15 хиљада динара како би новац добили сви који су испуњавали услове конкурса. Тако је право на једнократну помоћ стекло 142 средњошколца, 128 по основу резултата остварених у редовној настави, а 18 по основу талената и успеха у спорту. Иако смањен износ помоћи се сматра значајним у време кад се све већи број Краљевчана суочава са проблемима у обезбеђењу довољне количине средстава намењених школовању деце. Из Фондације стиже потврда о

МАГАЗИН

20.12.2015.

У

70

тежњи да помоћ добију сви који су се пријавили а испуњавају услове конкурса што је, уз ограничена средства, главни разлог све нижег појединачног износа. Податак да је прошле године једнократну помоћ од 18 хиљада динара добило 160 ученика, а ове по 15 хиљада само 142, сведочи да прилив средстава није онакав какав приличи једном од најуспешнијих и најстабилнијих фондова. Два сата пре почетка пригодне свечаности мали број оних који су стекли право на једнократну помоћ присуствовали су парастосу двојици добротвора на краљевачком гробљу и том приликом положили венце на њихове гробове уз подсећање о потреби чувања успомене на оне који су имали осећај и визију да богатство стечено за живота оставе будућности. Жеља задужбинара била је да се приход од тих добара користи за помоћ ученицима, болеснима и сиромашнима, у новије време одличним и талентованим ученицима. Анђелко Савић је својеручно са-

стављеним тестаментом 1924. године, у време када се приближавао крају овоземаљског живота, сву покретну и непокретну имовину завештао краљевачкој омладини, старима и изнемоглима. Жеља добротвора да помогне онима којима је помоћ најпотребнија била је повод Скупштини општине Краљево да 1998. године оснује фонд у који се, поред дела из градског буџета, сливају средства од закупа локала које је граду оставио Анђелко Савић. Као успешан трговац и индустријалац Савић је имао непокретну имовину у Краљеву и Крушевцу и фабрике у Београду. Имовина се из године у годину увећавала, а како није имао потомство са супругом Татијом је одлучио да све покретно и непокретно након смрти остави општини која би приход од имовине користила за бригу о младима, старима и изнемоглима. Татија Савић је дуго живела, а умрла 1941. године, па је задужбином руковао тадашњи закупац Хотела „Париз“, хотелијер Милан Јовичић. Реактивирањем задужбине испуњава се жеља за-

дужбинара да се сваке године на дан његове крсне славе помене подушје њему и супрузи. Комплетан текст тестамента објављен је у књизи др Милана Матијевића „Краљевачке кафане“, а о гробним местима двојице добротвора бригу воде Скупштина града и Фондација којом руководи Управни одбор. Они који прошле године нису присуствовали свечаности поводом доделе помоћи из Фондације нису много пропустили, јер су и ове од модератора могли да чују исту причу о томе да је Иво Андрић у „Знаковима поред пута“ записао како вредимо онолико колико смо другима потребни. То, и подсећање да се још памти изрека „Добро чини и добру се надај“ допринело је да у Србији буде добротвора чија се доброчинства дуго памте. Такви су у Краљеву били Петар Богавац и Анђелко Савић, веома богати људи чије богатство није отргло њихове душе већ су обилато помагали другима, нарочито младима и сиротима. Зато фондација која носи имена ове

двојице добротвора жели да подстакне младе људе да истрају у својим намерама и једног дана, кад постану угледни, помогну другима како се ланац доборочинства не би прекинуо. Сви они који нису добро слушали могли би да наврате до Свечане дворане и наредне године, а они који јесу да учврсте градиво. У тешким врменима свака помоћ, ма колика била, представља значајан допринос у решавању финансијских проблема тим пре што се износ који додељује Фондација „Анђелко СавићПетар Богавац“ приближава месечним примањима великог броја запослених у Краљеву. Честитајући награђенима градоначелник Краљева Томислав Илић је обећао да ће локална самоуправа и у наредним годинама настојати на све начине да помогне онима који показују најбоље резултате, а још више да им, кад заврше школу, обезбеди оно што је најбитније – радна места. У име награђених захвалила се уче-

ница Медицинске школе Невена Костовић поруком да сваки човек има своје време, време успона кад заблиста и кад је у свом зениту.

- И ово је наше време. Ипак, овог пута ни ми не бисмо заблистали да није било вас, вашег разумевања за наш труд, рад, околности и поштовање истог. У народу има много талентованих људи који никада не доживе оно што ми данас доживљавамо. И зато у име свих добитника једно велико хвала Фондацији „Петар БогавацАнђелко Савић“ посвећеној награђивању труда, упорности, истрајности и успеха краљевачких ученика – поручила је она. Интересовање за помоћ превазилази могућности фонда, а од оних који су ове године остали без ње очекује се да се до наредног Светог Николе потруде и остваре што боље резултате у настави и ваннаставним активностима. У краћем уметничком програму учествовали су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Т. Радовановић

71

Лакши пут за школовање и запошљавање у иностранству

МАГАЗИН

20.12.2015.

НЕМАЧКА ЈЕЗИЧ

72

- У припреме за полагање испита ко диплома прве године укључено се а ове двадесет пет. - Диплому о по стичу у школи без икаквих дода прилика да добију Немачку језичку средњошколцима. - Споразум о р шест школа потписали са предс - У Гимназији су у току озбиљне п испита који се у целом

ојим се обезбеђује Немачка језичка едам школа, следеће седамнаест, ознавању немачког језика ученици атних трошкова. - Од ове године у диплому пружена и краљевачким азумевању представници града и ставницима Амбасаде Немачке. припреме за полагање првог дела свету одржава 9. марта

Фото: М: Радовановић

ЧКА ДИПЛОМА

73

емачка језичка диплома првог степена је сертификат о достигнутом нивоу знања који одговара нивоу Б1 Заједничког европског оквира, а Стална конференција министара културе Савезне Републике Немачке додељује је ученицима у иностранству и признаје на немачком говорном подручју као званични доказ о познавању немачког језика. Након што је почетком децембра 2012. године у Београду потписан Меморандум о разумевању за полагање испита за стицање ове дипломе, између Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Амбасаде Савезне Републике Немачке, пројекат је почео да се реализује већ следеће у седам школа. Прошле године је било укључено седамнаест, а ове 25, што доказује да постоји све веће интересовање за учење немачког језика на овом нивоу. Пројекат је покренут са циљем да се унапреди учење немачког језика у Србији, јача немачко – српске сарадње у области образовања и подстиче стручно усавршавање наставника у области савремене наставе немачког језика.

МАГАЗИН

20.12.2015.

Н

74

Припрема ученика и полагање испита за добијање Немачке језичке дипломе у оквиру редовне наставе се реализују кроз учење немачког као првог страног језика у ДСД групи у којој могу бити ученици општег и друштвено-језичког смера који имају већи недељни фонд часова и који су немачки језик већ учили у основној школи. Предности поседовања ове дипломе су вишеструке. Она омогућава ученицима боље професионалне шансе, јер је познавање страних језика веома важно за даље образовање и будућу професију и каријеру. Посебна погодност је што ученици диплому о познавању немачког језика стичу у школи без икаквих додатних трошкова. Од ове године прилика да добију диплому пружена је и краљевачким средњошколцима, а то је потврдио споразум о разумевању који су потписали представници града и шест школа, четири основне и две средње, са представницима Амбасаде Немачке. Локална смоуправа је подржала идеју која ученицима пружа могућност да провере знање језика и стекну услов за наставак школовања у иностранству, али и да дођу до посла у

земљама немачког говорног подручја. Вежбе и испити се базирају на заједничком европском оквиру за живе језике, и стандардима немачког школског система за савремене језике, а спроводе се у школама које су за то добиле сагласност од Централног одбора за рад са иностраним школама који на територији Србије постоји од 2010. године. Велики број градова, и основних и средњих школа у њима, укључен је у овај програм, а школе које су потписале меморандум су одабране као места на којима ће моћи да се спроводи ДСД испит. Професорка немачког језика у краљевачкој Гимназији Ивана Вићентијевић подсећа да је на републичком такмичењу матурантима ове школе понуђено да се прикључе програму који пружа шансу за добијање дипломе Б1, а са њом и могућност да се конкурише за упис на факултете у Немачкој. У Гимназији су у току озбиљне припреме за полагање првог дела испита, који се у целом свету одржава 9. марта, као увод у усмени део месец дана касније. Жеља организатора је да ученицима омогући добијање валидне дипломе без додатних трошкова какве

изискује похађање курсевима различитог нивоа знања. У Србији се тренутно врше припреме за полагање испита који обезбеђује дипломе нивоа ДСД Б1 и ДСД Б2, а у целу причу су укључене и основне школе у којима немачки језик као саставни део редовне наставе пружа могућност за добијање дипломе ДСД А2. Иако велики број краљевачких средњошколаца није довољно упознат са могућностима које се отварају у Гимназији су задовољни одзивом, јер је у припрему за полагање испита укључено тринаест ученика. Ивана Вићентијевић потврђује да два часа немачког језика у оквиру редовне наставе није довољно да би се са успехом положио испит, па се додатна организује суботом. Међу ученицима који су исказали интерес за припрему има и оних који намеравају да наставе студије немачкког језика, па је додатна настава добра прилика за проверу знања пред пријемни испит на факултету. Диплома А2 Заједничког европског оквира за језике важи као доказ о знању немачког језика на нивоу који даје предност при конкурисању, а Б2

као доказ о знању неопходном на пријемном испиту за припремну годину студија у Немачкој. Други степен важи као доказ о знању немачког језика које је неопходно за студирање у Немачкој. Особа која је стекла диплому А1 може да разуме и користи веома једноставне фразе у циљу задовољавања неке конкретне потребе, а може да тражи и даје информације о себи и другима. Други степен нивоа А омогућава споразумевање у једноставним ситуацијама и размењивање информација о познатим и уобичајеним стварима. Први степен нивоа Б омогућава једноставан повезан говор о стварима и темама из домена сопственог интересовања, а лице које поседује диплому овог нивоа способно је да преприча догађаје и искуства и искаже очекивања и циљеве. Виши степен истог нивоа омогућава разумевање основне идеје комплексног текста који се бави конкретним и апстрактним темама, као и стручних текстова, и излагање из домена сопствене струке. Осим тога омогућава тачно и спонтано разумевање и уочавање предности и недостатке сваке конкретне ситуације.

Први степен највишег нивоа Ц омогућава разумевање и скривених значења, спонтано и тачно изражавање, изјашњавање о сложеним садржајима а да се при томе користе различита језичка средства у организацији, артикулацији и кохезији сопствених текстова. Највиши степен Ц2 омогућава лако разумевање свега што се чује и прочита, течно и спонтано изражавање и јасно разликовање финих нијанси значења чак и у веома сложеним ситуацијама. Испит укључује разумевање прочитаног и текста на слух, писање и говор, а у њега су укључени различити типови задатака, задаци са вишеструким одговорима, задаци повезивања, допуне текста, разликовање тачног и нетачног, продукција писаног текста, презентација и дијалог. Испит се спроводи у признатим ДСД школама у иностранству, а оцена писменог дела врши у Централи у Немачкој. Испиту могу приступити само ученици школа које је за то овластила Конференција министара културе Немачке и који су похађали додатну наставу немачког језика. Т. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 20.12.2015.

77

За безбеднији пут од куће до школе

МАГАЗИН

20.12.2015.

РЕАЛНЕ СИТУАЦИЈЕ У Ш

78

- У дворишту Основне школе „Вук Караџић“ у Рибници изграђен саобраћајни полигон са реалним ситуацијама са којима се деца срећу на путу од куће до школе. – Полигон вредан два и по милиона динара изграђен уз подршку локалне самоуправе, Савета за безбедност саобраћаја и Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“. – Кроз двадесетодневну обуку за понашање у саобраћају ускоро треба да прође 1.100 краљевачких првака езброј пута се показало да савременог човека свакодневно вреба велика опасност у саобраћају што је најчешће последица неодговорног понашања и непоштовања саобраћајних прописа, а није тајна да су жртве у великом проценту деца, најчешће због непажње других. Све указује на потребу подизања нивоа саобраћајне културе од најмлађих дана

Б

што је повод за низ кампања које спроводе Агенција за безбедност саобраћаја и одговарајући савети на подручју локалних самоуправа. Посебно значајним сматра се почетак школске године кад велики број деце први пут долази у ситуацију да сам одлучује о понашању у саобраћају. Значај едукације био је повод да пре почетка школске 2013/14. године Агенција за

безбедност саобраћаја, уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, припреми приручник за ученике нижих разреда основних школа „Пажљивкова правила“ и анимирани филм под називом „Пажљивко“ како би их поделили свим основним школама у Србији. Савет за координацију послова безбедности саобраћаја града Краљева

ШКОЛСКОМ ДВОРИШТУ

тела које је у последњих неколико година у знатној мери допринело да се смањи број страдалих у овој области, посебно деце школског узраста. Податак да полигон мањих димензија, какав постоји на тржишту, не задовољава све захтеве па је жеља да се најмлађима приближе реални услови у саобраћају водила ка изради посебног пројекта вредног два и по милиона динара чије се реализација прихватила Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“. Савет за безбедност саобраћаја је у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја већ на почетку године првацима поделио књигу са десет основних „Пажљивкових правила“, а новоотворени полигон пружа могућност да се она примене у пракси и тако боље савладају. У Савету траже начин како да у причу о понашању деце у са-

обраћају уведу сертификоване едукаторе и наговештавају да би врло брзо свих 1.100 краљевачких основаца додатна знања о понашању у овој области могла да понесу баш са полигона у дворишту школе „Вук Караџић“. Пажљивкова правила У Пажљивковим правилима приказано је правилно понашање деце у саобраћају у ситуацијама у којима се она свакодневно налазе, како у граду тако и на селу. Агенција за безбедност саобраћаја књиге прослеђује свим локалним самоуправама како би омогућила унапређење рада локалних тела за безбедност у саобраћају, а крајњи циљ је изградња стабилних система безбедности саобраћаја на локалном нивоу. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

отишао је корак даље, па је ових дана у дворишту Основне школе „Вук Караџић“ у Рибници отворен први полигон на коме ће основци бити у ситуацији да се упознају са различитим ситуацијама које их чекају на путу од куће до школе. У овој школи оцењују да је израда полигона изузетно значајна и за остале школе у граду којима стоји на располагању како би се подигао степен образовања и васпитања деце за понашање у саобраћају са циљем да се смање штетне последице. Симулација саобраћајних ситуација са којима се деца срећу у свакодневном животу сматра се значајном због уверења да ће допринети повећању њихове безбедности у саобраћају. У Савету за безбедност саобраћаја потврђују да идеја о изградњи сличног полигона постоји још од настанка овог

79

80

МАГАЗИН 20.12.2015.

81

82

МАГАЗИН 20.12.2015.

83

20.12.2015.

МАГАЗИН

84

Душица Жупањац

Савет за родну равноправност града je, у оквиру промоције женског предузетништва, организoвао модну ревију две младе креаторке из Краљева, Душице Жупањац и Бојане Доламић које су учествовале на Serbian Fashion Week, под називом The Woman is a Lady.

Бојана Доламић

85

МАГАЗИН

20.12.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

86

Зозонци у земљи ветра Породични филм „Зозонци у земљи ветра 3Д“ испуњен је акцијом и позива биоскопску публику да преузме активну улогу, јер фантастични ликови и веселе шале наглашавају значај обновљивих извора енергије. Зозонци живе у градићу Пуф у коме све ради захваљујући енергији ветра. У новој авантури кад је Врана-вештица одлучна да отме Главни точак који покреће све шест нераздвојних пријатеља покушаће да је спрече и спасу град. Филм се приказује до средине на-

редне недеље а пројекције почињу у 16 сати.

Божић код Куперових Звездана постава божићне комедије доноси топлу празничну атмосферу и подсећа како је Бадње вече најлепше провести у кругу породице, каква год она била. Када се четири генерације клана Купер окупе на прослави Бадње вечери, низ неочекиваних посетилаца и непредвидивих догађаја преокреће вече наопако и поведе их према изненађујућем поновном откривању породичних веза и празничног духа.

Шарлот Купер има само једну једноставну жељу за празник, да њена породица памти савршен Божић. Окупљање четири генерације породице Купер под истим кровом је све само не савршено, јер угодну атмосферу и срећу неће бити лако постићи због велике количине снега, али и неочекиваних гостију који ће банути на врата. Сем Купер је невољно пристао на молбу четрдесетогодишње супруге да на породични празник не каже породици за њихов развод док њихова кћи Еленор, позоришни писац без тренутног ангажмана, након што ју је прева-

рио вереник убија време у ваздушној луци како би до задњег тренутка одложила неизбежно разочарање породице када им каже да није у вези. Њен брат Хенк покушава да се носи са „радостима“ самохраног родитељства. Отац је троје деце, напредне 5-годишње Медисон, хиперактивног седмогодишњег Боа и шеснаестогодишњег Чарлија који неспретно покушава да преживи прву љубав, а све додатно компликује Хенкова бивша супруга Енџи. На врху листе његових жеља је да добије посао пре него сви сазнају да је остао без њега. Шарлотина сестра Ема због ривалства са сестром постаје крадљивица, а

полицајац Вилиамс који је ухвати у злочину једини је разуме и може да смири. Ту је Шарлотин отац Баки који се неочекивано осети ближи с конобарицом него са властитим кћерима. Пројекције почињу у 17,30.

Ратови звезда: Буђење силе Лукасфилм и редитељ визионар Џеј Џеј Абрамс удружили су снаге да би вратили гледаоце у далеку галаксију, а „Ратови звезда“ се враћају у биоскопе најновијим наставком „Буђење силе“. Радња овог дела дешава се 35 година након догађаја из шесте епизоде

„Звезданих ратова“ „Повратак Џедаја“, а базирана је на оригиналним идејама Џорџа Лукаса насталим седамдесетих и осамдесетих година прошлог века током снимања оригиналне трилогије. Потврђено је да прича седме епизоде неће имати додирних тачака са књигама у којима се радња дешава након филма „Повратак Џедаја“, а најишчекиванији филм године наставак је франшизе и први филм нове трилогије у коме се, поред већ познатих, појављују и нови ликови. Филм се приказује до 23. децембра, а пројекције почињу у 19,3о и 22 сата. Т. Радовановић

87

88

МАГАЗИН 20.12.2015.

89

МАГАЗИН

20.12.2015.

Из Полицијске управе Краљево

90

ПОВЕЋАНА НЕРВОЗА УЧ амо два кривична дела мање него недељу дана раније не могу бити меродаван показатељ о смиривању у области криминалитета. Овакав закључак изводи се на основу седмичног статистичког прегледа стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 7. до 13. децембра који потврђује да су инспектори Криминалистичке полиције евидентирали 37 кривичних дела, сва из области општег криминала. Успех у откривању починилаца је знатно мањи него седам дана раније ,па су инспекторима познати извршиоци само пет кривичних дела. Ситуација није много повољнија ни у области јавног реда и мира у којој се

С

бележи повећан број прекршаја у односу на претходни статистички период, а у структури укупно 24 са двотрећинском већином преовлађују туче. Број саобраћајних прекршаја је удвостручен а од укупно тринаест, о којима постоје подаци у Саобраћајној полицији, четири су као крајњи исход имале повређена лица, а девет само материјалну штету. У свакој од незгода са повређеним лицима по једна особа је задобила лакше телесне повреде, док је материјална штета утростручена и процењена на 310 хиљада динара. Незнатније погоршање примећује се у броју саобраћајних прекршаја, а 423 о којима постоје подаци у Саобраћајној полицији за 160 је више него недељу

дана раније. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице имали су мирну недељу, јер нису интервениисали у гашењу ни једног пожара.

Марихуана у „голфу“... Припадници Министарства унутрашњих послова су на Заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“ у месту Муре код Рашке, запленили килограм и 312 грама марихуане и тако пресекли још један ланац трговине опојним дрогама са подручја Аутономне покрајине Косово и Метохија. Том приликом су ухапсили, и по на-

ЧЕСНИКА У САОБРАЋАЈУ логу вишег јавног тужиоца у Краљеву, задржали до 48 сати двадесетједногодишње С.Т. и Б.Х. из Новог Пазара због сумње да су извршили кривично дело које закон дефинише као неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. Припадници полиције су око поноћи, приликом контроле путничког моторног возила марке „голф 3“ новопазарске регистрације у коме су се на месту возача и сувозача налазили осумњичени, испод задњег седишта пронашла ранац и у њему пакет облепљен селотејп траком са марихуаном. Код С.Т. је пронађена „лоптица“ која служи за уситњавање марихуане и нож.

Из Полицијске управе Краљево стиже потврда да су возило и дрога уз потврду одузети од осумњичених који ће у законском року бити приведени вишем јавном тужиоцу. Припадници Министарства унутрашњих послова су у Рашки пресекли још један ланац трговине акцизном робом, запленивши 3730 паклица разних врста цигарета.

... а цигарете у „аудију“ Полиција је приликом контроле путничког моторног возила марке „ауди А6“, мађарских регистарских ознака, којим је из правца Новог Пазара

управљао двадесетседмогодишњи возач из Суботице, у наменски уграђеним шупљинама пронашла цигарете марке „вест“ и „оскар“, без акцизних маркица. Осумњичени возач је по налогу основног јавног тужиоца у Рашки саслушан, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело недозвољен промет акцизним производима и против њега је поднета кривична пријава. Цигарете и возило су уз потврду привремено одузели припадници Пореске управе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

91

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 20. E 26. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

20.12.2015.

20. децембар

92

69. — Војска одана римском војсковођи Веспазијану је ушала у Рим и збацила цара Вителија.

1192. — Аустријски војвода Леополд V је заробио енглеског краља Ричарда Лављег Срца приликом његовог повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином.

1522. — Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу.

1582. — У Француској прихваћен Грегоријански календар.

1860. — Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала да се отцепи од САД.

1912. — У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат.

1915. — Последње аутралијске трупе су евакуисане са Галипоља.

1917. — Основана је Чека, прва совјетска тајна полиција.

1924. — Адолф Хитлер је пуштен из

затвора Ландсберг.

1945. — Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике.

1951. — У Ајдаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана која је производила електричну енергију.

1960. — Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг.

1970. — Под притиском радничких немира и штрајкова у Пољској, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек.

1971. — Председник Пакистана Ага Мохамед Јаја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу.

1986. — У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе.

1987. — У најтежој мирнодопској несрећи на мору, судар филипинског ферибота „Дона Паз“ и једног танкера преживело 11 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. „Дона Паз“ био регистрован за превоз највише 1.500 људи.

1989. — САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се при-

дружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге.

1990. — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања Хладног рата, поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.

1991. — Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала.

1992. — У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора.

1995. — Амерички авион "боинг 757" са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и

један пас.

1996. — У Београд допутовала комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонзалесом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС.

1998. — Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније.

1999. — Португалија је вратила Макао Кини.

1999. — На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5. децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994.

2001. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.

2002. — У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.

21. децембар 69. — Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара).

1124. — Ламберто Сканабеки је постап папа под именом Хонорије II. 1781. — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве.

1881. — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник "Српске независности“.

1920. — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“.

1937. — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија "Снежана и седам патуљака", првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји.

1941. — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом.

1948. — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила из Комонвелта.

1958. — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике.

1967. — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције.

1968. — Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту.

1972. — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке.

1973. — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације.

1979. — У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне.

1988. — Авион америчке компаније "Пан Ам" на линији ЛондонЊујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у "боингу 747" и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт.

1990. — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име.

1993. — Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати.

1997. — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98 одсто бирача, победио, с

93

59,23 одсто гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57 одсто гласова.

2001. — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку.

2007. — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.

МАГАЗИН

20.12.2015.

22. децембар

94

640. — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат.

1790. — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.

1894. — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906.

1917. — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом. Силе Антанте нису прихватиле позив Русије да учествују у тим преговорима, који су завршени у марту

1918. потписивањем веома неповољног мировног уговора за Русију.

1942. — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци.

1956. — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата.

1968. — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“.

1975. — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока.

1988. — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке.

1989. — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште.

1990. — Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске. Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа.

1993. — Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру

апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци. Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД.

1994. — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата.

1996. — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 таоца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140.

2000. — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији.

2002. — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић.

2009. — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији.

23. децембар 1588. — Током заседања Скупштине сталежа у дворцу Блоа, по налогу француског краља Анрија III, убијене су вође католичке Лиге војвода од Гизе, његов брат Луј и кардинал од Гизе. Кардинал Бурбонски ухапшен је и до краја живота био је у заточеништву.

1832. — Француска је заузела Антверпен и присилила Холандију да призна независност Белгије.

1861. — Турска је прихватила уједињење Влашке и Молдавије, Дунавских кнежевина под њеним суверенитетом, у једну државу под називом Румунија.

1920. — Француска и Велика Британија су одобриле конвенцију којом су утврђене границе Сирије и Палестине.

1943. — Врховна команда савезничких снага за Средоземље и Национални комитет ослобођења Југославије постигли су у Другом светском рату споразум о прихватању југословенских избеглица и њиховом пребацивању у северну Африку.

1948. — У Токију су погубљени бивши јапански премијер Хидеки Тоџо и још шесторица бивших високих функционера, које је Међународни војни суд осудио на смрт због злочина против човечности у Другом светском рату.

1949. — донето је Упуство о оснивању и раду радничких савета 1963. — На грчком путничком броду "Лаконија", захваћеном пожаром после експлозије у северном Атлантику, погинуло је 128 људи, а 908 је спашено пре потонућа брода 29. децембра.

1964. — Веома снажан циклон на Цејлону (Шри Ланка) проузроковао је смрт најмање 2.000 људи.

1972. — У земљотресу који је погодио главни град Никарагве Манагву погинуло је 7.000 људи.

1989. — САД су ојачале своје трупе од 24.000 војника у Панами са још 2.000 да би савладале неочекивано јак отпор присталица бившег панамског премијера генерала Мануела Антонија Норијеге.

1990. — Словенци су се на плебисциту изјаснили за издвајање из СФР Југославије.

1994. — Република Српска и босанска влада у Сарајеву, уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера, потписале су четворомесечно примирје које ће ступити на снагу 1. јануара 1995.

1995. — У индијском граду Дабали, северно од Њу Делхија, у пожару који је избио у свечаној сали за време школске забаве живот је изгубило 538 људи, међу којима највећи број деце између пет и 14 година.

2000. — На првим парламентарним изборима у Србији након одласка са власти Слободана Милошевића почетком октобра, убедљиву победу однела је Демократска опозиција Србије.

2001. — Нигеријски државни тужилац, Бола Иге, убијен је у својој кући у месту Ибадан у југозападној Нигерији.

2003. — У експлозији на налазишту природног гаса, на југозападу Кине, погинула је најмање 191 особа, а око 16.000 људи је евакуисано.

24. децембар 1777. — Џејмс Кук је открио Божићно острво, данашње Киритимати.

1814. — САД и Велика Британија потписале мир у Генту у Белгији, окончавши рат из 1812.

1838. — Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио "Турски устав" којим је ограничена апсолутна кнежева власт.

1865. — У месту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана расистичка организација белаца "Кју-клукс-клан".

1871. — Премијера Вердијеве опере "Аида" одржана у Каиру, месту где се и одиграва радња драме.

1914. — Немачки авион бацио једну бомбу на Довер, у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије.

1914. — Почело је Божићно примије у Првом светском рату.

1924. — Албанија је постала република.

1942. — На немачком експерименталном полигону у месту Пенеминде извршена успешна проба нове ракете „земља-земља“ „ФЗГ76", касније познате као "V-1".

1943. — Амерички генерал Двајт Д. Ајзенхауер у Другом светском рату именован за команданта Врховног штаба савезничких експедиционих снага за инвазију на окупирану Француску.

1944. — У Новом Саду изашао први број дневног листа на мађарском језику „Сабад Вајдашаг“, који је у септембру 1945. променио назив у "Мађар со".

1951. — Проглашено Уједињено Краљевство Либија са емиром елИдризом као сувереном. У септембру 1969. краљ Идриз свргнут у војном удару под вођством Муамера Гадафија, који је потом прогласио републику.

1989. — Свргнути премијер Панаме, генерал Мануел Норијега, склонио се пред америчким окупационим трупама у дипломатско представништво Ватикана у Панама Ситију и затражио политички азил.

1994. — Исламски терористи приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили две особе и узели за таоце њих 239.

95

1995. — На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске.

1996. — Током грађанског протеста у Србији због фалсификовања резултата локалних избора јаке полицијске снаге интервенисале у центру Београда да би раздвојиле присталице председника Србије Слободана Милошевића и опозиционе коалиције „Заједно“. Пред почетак митинга из пиштоља тешко рањен Ивица Лазовић, члан Српског покрета обнове.

1997. — Муслимански фундаменталисти у два масакра убили 59 цивила у Алжиру.

1999. — „Мали принц“, дело Антоана де Сент Егзиперија проглашено за књигу века у Француској.

2000. — Током четвородневне побуне у затворима у Турској убијено 28 људи.

МАГАЗИН

20.12.2015.

25. децембар

96

350. — Римски цар Констанције II у Наису (данашњем Нишу) натерао узурпатора Ветраниона да се одрекне царског положаја и затим га конфинирао на имање у Прусу у Малој Азији.

800. — Папа Лав III у Риму крунисао франачког владара Карла Великог за светог римског цара, што ће бити ти-

тула немачких и аустријских монарха до времена Наполеона I. 1000. — Крунисан први угарски хришћански краљ Стефан I Угарски.

1066. — У Вестминстерској опатији у Лондону нормански војвода Вилијам I, освајач крунисан за краља Енглеске пошто је код Хејстингса потукао војску Харолда II, последњег саксонског краља. Од 1070, када је Вилијам освојио целу земљу, Нормани почели да се стапају с покореним Англо-сасима у енглеску нацију.

1741. — Шведски физичар Андерс Целзијус објавио скалу од 100 степени за мерење температуре.

1745. — У Дрездену потписан мировни уговор којим је окончан Шлески рат Аустрије и Пруске.

1914. — У Првом светском рату на Западном фронту ступило на снагу незванично „божићно примирје“ када су британски и немачки војници обуставили паљбу, изашли из ровова и срели се на „ничијој земљи“.

1926. — Јапански регент, принц Хирохито, наследио престо Јапана после смрти оца цара Јошихита. Хирохито умро 1989.

1932. — Британски краљ Џорџ V упутио први пут божићну поруку нацији преко радио-таласа.

1941. — Јапанска армија у Другом светском рату окупирала Хонгконг после 17 дана опсаде.

1942. — Немци у Београду стрељали српског композитора, диригента

и музиколога Војислава Вучковића, професора музичке школе „Станковић“ и диригента Београдске филхармоније, сарадника многих листова и часописа, једног од покретача и главних уредника „Недељних информативних новина“.

1973. — Највећи дневни тираж новина "Политика“ 1974. — Циклон готово уништио аустралијски град Дарвин.

1979. — Совјетске трупе ушле у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР ван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала. У рату, из којег се повукао после 10 година, СССР изгубио 27.000 војника.

1991. — Михаил Горбачов поднео оставку на место председника СССР-а и предао дужност Борису Јељцину.

1997. — На Куби, први пут после три деценије, јавно прослављен Божић. Председник Фидел Кастро прогласио тај дан празником у част папе, који је у јануару 1998. посетио Кубу.

2000. — У пожару у једној дискотеци у кинеском граду Љаојангу живот изгубило 311 људи.

2001. — Више од 540 људи погинуло у сукобима побуњеника и војске Бурундија приликом заузимања побуњеничког уточишта у шуми Тенга у близини главног града Буџумбуре.

2003. — У атентату на пакистанског председника Первеза Мушарафа у Равалпиндију најмање 14 пролазника погинуло, а 46 повређено.

26. децембар 1351. — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника.

1805. — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.

1825. — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.

1898. — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум.

1908. — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.

1922. — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као "Лењинов тестамент", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923.

Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.

1941. — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу „отвореним градом“. Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.

1943. — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила „Шарнхорст“.

1968. — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.

1971. — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.

1975. — Летом на линији МоскваАлма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.

1989. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с

Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа.

1990. — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.

1994. — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.

1998. — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.

1998. — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин.

2000. — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи.

2001. — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.

2003. — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.

97

98

МАГАЗИН 20.12.2015.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs