MagazIN 204

Краљевски

Година IV * Број 204 * 13. децембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2

МАГАЗИН 13.12.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

3

oktobar - novembar 2015.

МАГАЗИН

13.12.2015.

читаност између 13. октобра и 11. новембра

4

Краљевски

МАГАЗИН

200 пута са читаоцима широм света за само три године

5

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

13.12.2015.

МАГАЗИН

6

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

7

13.12.2015.

МАГАЗИН

8

Традиционално окупљање демократа у Врњачкој Бањи

СПРЕМНИ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ ВЛАСТИ

Фото: ;. Радовановић

- Демократскa странкa се чини најопаснијим и најозбиљнијим конкурентом за преузимање власти у многим срединама.

- Значајнијом од пажње коју грађани посвећују програму сматра се спремност за разговор и предлози како да се учини бољим.

– Младима са сеоског подручја на поклон куће, незапосленим стручњацима посао најкасније шест месеци после дипломирања.

- Општа атмосфера у Србији указује на назадовољство и гнев због изневерених очекивања, лажне борбе против корупције, смањења плата и пензија. - Позитивна оцена банкарске институције као што је Међународни монетарни фонд не може да значи ништа добро за грађане

9

МАГАЗИН

13.12.2015.

Г

10

одинама уназад чланови Демократске странке из Врњачке Бање и околних градова традиционално се у децембру окупљају у овом туристичком месту да би се подсетили на оно што су радили у години на измаку, анализирали однос планираног и оствареног, а попричали и о плановима за период који предстоји. Почетком овог месеца скупу од око две стотине педесет чланова присуствовао је председник Демократске странке Бојан Пајтић у друштву народних посланика Александре Јерков и Балше Божовића. Опште уверење како никада није било лако бити демократа овом приликом је донекле ублажено надом да странци која окупља овако велики број најистакнутијих чланова предстоје бољи дани. Долазак у Врњачку Бању био је повод да председник странке обиђе неколико месних заједница и увери се у суморну свакодневицу која није карактеристична само за ово место. Ништа боља ситуација није ни у осталим градовима и општинама Србије, а демократе су склоне веровању да је до наглог пада у свим областима дошло пре непуне четири године кад су они

изгубили власт. Најбољи пример је Врњачка Бања која је у то време одавала утисак места са европским профилом у коме актуелна власт сада, каже Пајтић, „није у стању ни да окречи оно што је изграђено у претходном мандату, ни да покоси траву, или изгради три метра топлог пролаза између школе и спортске хале која већ четири године стоји неупотребљива, јер неко нема знања и способности а воли да буде на власти.“ - До пре три и по године Врњачка Бања је словила за општину у којој се градило и радило, деца добијала спортске хале, а одрасли радна места. Данас је Врњачка Бања позната као место из кога долази Зоран Бабић. Тешко је ниже пасти од тога и зато нам задатак на локалним изборима неће бити јако тежак. Нека истраживања показују да 91 одсто људи није задовољно локалном самоуправом, а ових 9 посто вероватно нису довољно информисани, па је ваш задатак да их информишете колико дубоко и колико ниско падају људи који воде овај град. Али, ниско и дубоко падају и они људи који воде Србију – истакао је Пајтић уз подсећање да актуелна власт није са-

свим начисто са тим како водити земљу ни како, и куда, ићи даље. Најбољи начин да се пажња јавности скрене са проблема ове врсте су напади на Демократску странку која се чини најопаснијим и најозбиљнијим конкурентом за преузимање власти у многим срединама. Доказ снаге партије, која после катастрофалног учинка на претходним изборима стаје на ноге, је велика енергија коју руковдство препознаје широм Србије у местима у којима промовише нови програм Демократске странке. Значајнијом од пажње коју му посвећују грађани сматра се изражена спремност за разговор и предлози како да се програм учини бољим. Програм Демократске странке на прво место ставља младе са сеоских подручја којима су намењене нове куће баш као у срединама где су демократе преузеле одговорост за организацију живота, јер држава каквом је виде треба прво младим брачним паровима са села да обезбеди куће како не би одлазили из ових крајева. Врњачки скуп је био још једна прилика за подсећање на основне одреднице програма који укључује субвенције по-

љоприведницима и гаранције за петогодишњи буџет какве су имали пре неколико година. Повољност становника места у којима демократе чврсто држе власт у рукама односи се на покривање половине трошкова за вишегодишње засаде баш као што је то пракса у земљама Европске уније. Реализација обећања која нуди Пајтић треба да омогући запошљавање у року не дужем од шест месеци свима који заврше факултете.

- Драматична је разлика између оног што данас видите у срединама које води Српска напредна странка и оног до пре три године када су људи из Демократске странке вредно радили, вредно градили и одговорно се понашали. Ми смо странка која има одговоре, странка која нема потребе да напада неког као што то чини ова власт. Ми имамо знања, способности и енергије. Обилазимо Србију од врата до врата, од куће до куће, а општа атмосфера указује на незадовољство и гнев због изневерених очекивања, због лажне борбе против корупције, због смањења плата и пензија. Демократска странка има озбиљну одговорност да поново поведе државу са

победничким програмом и победницима који су се доказали у својим срединама – поручио је Пајтић уз подсећање да су до пре три године инфраструктура и привреда биле у сталном успону, а Врњачка Бања у то време постала један од универзитетских центара. Од тог периода бележи се стални пад, а кривица сваљује на владајуће напредњаке којима се замера да су, иако немају довољно квалитетних кадрова, после избора пожурили да преотму власт у што већем броју локалних самоуправа. Резултати такве владавине по Пајтићу се огледају у удвострученом спољном дугу, и стандарду грађана који је из месеца у месец све нижи, платама и пензијама које су знатно смањене док се највиши представници власти хвале позитивном оценом Међународног монетарног фонда. Уверење да подршка банкарске институције као што је Међународни монетарни фонд не може да значи ништа добро за грађане добар је повод за обећање о смањивању пореза послодавцима који одлуче да запосленима повећају плате.

- Кроз читав низ програма про-

влачи се врло снажна развојна потка заснована на прецизним рачуницама и свести о томе да наша странка има најснажнији интелектуални потенцијал у овој земљи, па намеравамо да га употребимо за извлачење Србије из кризе која је данас дубља него икада. Ни један инвеститор неће доћи у државу у којој власт измишља државне ударе и кризе, јер се у таквој атмосфери не може озбиљно ни радити. Не могу то чинити ни наши инвеститори, а камоли страни, и у том смислу очекујем да ће власт, будући да јој рејтинг стално пада, да би обезбедила евентуално још један мандат расписати изборе на пролеће следеће године заједно са локалним и покрајинским - каже Пајтић. То је и прилика за прву проверу квалитета програма који нуде демократе, а сумња да држава у ситуацији лажног ванредног стања и државних удара може да буде стабилна и да функционише у наредним месецима повод је за уверење да треба очекивати ванредне парламентарне изборе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

12

МАГАЗИН 13.12.2015.

13

14

МАГАЗИН 13.12.2015.

15

16

МАГАЗИН 13.12.2015.

Краљево на путу ка Европској унији

- Пред Србију постављен задатак да при развоју друштва акценат стави на приватно предузетништво, мала и средња породична предузећа. - Србија се држи свих правила Европске уније. – Већ овог месеца отварање првих поглавља у оквиру процеса приступања Србије Европској унији. - На основу огромног богатства, као мултиетничка средина, Србија уноси у Европску унију драгоцено искуство. - Економски развој један од најважнијих приоритета локалне самоуправе. - Важно је да се успостави боља улога локалне самоуправе у процесу преговарања како би се на прави начин сагледали проблеми и период у коме могу да се постигну задати циљеви. - Очекује се значајна подршка немачке државе и владе да се до краја ове године отворе преговарачка поглавља 32 и 35, а почетком следеће 23 и 24

Фото: М. Радовановић

ЕВРОПА У МОМ ГРАДУ

17

МАГАЗИН

13.12.2015.

П

18

риближавање дана кад се очекује отварање првих поглавља у преговорима за приступање Србије Европској унији повод је за низ активности које имају за циљ подизање свести грађана о важности евро интеграција. То је било повод да Краљево буде домаћин округлог стола на тему „Европа у мом граду: шта могу да учиним за свој град у процесу приступања Европској унији“, који је организовао Одбор за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер. Округли сто је организован у склопу пројекта усмереног ка унапређењу сарадње Народне скупштине и локалних самоуправа са циљем размене мишљења и међусобног информисања локалних и централних нивоа власти о заједничким политикама, начину функционисања и доношења одлука, корацима у процесу приступања и преговора о чланству у Европској унији. Из Одбора за европске интеграције поручују да се организацијом округлих

столова у градовима и општинама Србије омогућава и олакшава комуникација о различитим аспектима процеса европске интеграције, представника локалних самоуправа, невладиног сектора, универзитета, медија и привреде са представницима државних институција и стручњацима. Скупови се организују са циљем да њихови учесници размене искуства и информације и да се активно укључе у процес који ће наредних година обележити политике деловања у свим областима у земљи. Почетак квалитетне и конструктивне сарадње са Краљевом означиле су народне посланице Ирена Алексић и Душица Стојковић и директор београдског представништва Фондације Конрад Аденауер Норберт БекманДиркенс. Након што је Влада Србија утврдила европске интеграције као стратешко опредељење и спољнополити чки приоритет у парламенту је потврђен апсолутни консензус по овом питању што довољно говори о расположењу грађана. Више од осталих гра-

ђана свима који су на било који начин укључени у процес интеграција кристално је јасно које су предности, користи и бенефити од чланства Србије у европској породици народа. До озваничења чланства, кроз цео процес приступања, пред Србијом се отварају бројне могућности за коришћење повластица какве имају земље кандидати. То је један од разлога за настојање да се ова тема појасни и приближи грађанима, посебно у делу који се тиче улоге локалних заједница и фактора који утичу на квалитет живота сваког појединца.

- Бенефити постоје и сада, пре свега кад се ради о предприступним фондовима са озбиљним и значајним сумама новца, а овај скуп и сви који ће уследити постоје да би сви били ваљано информисани и обавештени како направити добар и квалитетан пројекат. Суме које су сада тако озбиљне и значајне вишеструко ће се умножити оног тренутка кад постанемо чланица Европске уније, па је задатак народних посланика и владе да порадимо на промени свести грађана, да их отво-

римо за нове могућности, да другачије размишљају од начина на који смо васпитавани, а то је да смо завршавали школе да се запошљавамо у јавном сектору и тамо чекамо пензију – објаснила је Ирена Алексић. Промене у светској економији у значајној мери утичу на захтев за другачијем приступу раду, па се пред Србију поставља задатак да, ако жели да се развија као друштво, акценат стави на приватно предузетништво, мала и средња породична предузећа. За добар и квалитетан живот потребно је имати добру идеју и преточити је у добар, квалитетан и технички савршен пројекат, а округли сто у Краљеву требало је да послужи као путоказ на путу до њега. Иако је основна идеја за покретање Европе заснована на мировном пројекту при сваком помену Европске уније првенствено се мисли на привреду. То је потврдио Норберт БекманДиркенс и подсетио на недавно објављене извештаје који потврђују да је Србија на путу ка европским интеграцијама начинила низ позитивних корака. Иако пут ка чланству у Европ-

ској унији није ни лак ни кратак, а то може да се закључи и по реформама које се огледају и у смањењу пензија и плата у јавном сектору, доказано је да Србија доследно иде тим путем што је потврдило и понашање везано за избегличку кризу.

- Србија се држи свих правила Европске уније, а још више свих правила људскости и то је изузетно важна тачка. Зато може да се честита вашој земљи на томе, што се подразумева само по себи, а то је да се не воде спорови и дебате о томе да ли ће да се подижу ограде него о томе како да се људима помогне. Очекује се да ће у децембру бити отворена прва поглавља у оквиру процеса приступања Србије Европској унији, а свим учесницима процеса је већ сада јасно да тек онда креће посао. Сагласност грађана за пројекат Европске уније постоји, а та сагласност је потврђена на претходним изборима у духу фунционалне представничке демократије. На основу огромног богатства, као мултиетничка средина, Србија уноси у Европску унију драгоцено искуство, а ако постоје примери

успешне интеграције и суживота различитих етничких припадности онда Србију треба истаћи у том смислу. Нема сумње да је Србија одувек била Европа, и да је пут у Европску унију прави пут – потврдио је Диркенс. Округли сто је потврдио терију о четири стуба на којима се заснива стратегија локалне самоуправе на путу ка европским интеграцијама. Основни је економски развој, а следе инфраструктурни, друштвени и развој локалне самоуправе и регионална сарадња. У оквиру првог приоритет је стављен на изградњу одрживе конкурентне привреде засноване на знању и рационалном коришћењу расположивих ресурса. У том циљу локална самоуправа је идентификовала циљеве који се односе на подршку унапређењу услова за привлачење и развој инвестиција, као подршку рада локалној пословној заједници. Зато се посебно важним оцењује скретање пажње на чињеницу да је економски развој један од најважнијих приоритета локалне самоуправе уз захтев да се, након процеса деиндустријализације, привреда комплетно ослони на сектор малих и

19

13.12.2015.

МАГАЗИН

20

средњих предузећа. Управо због тога потребно је да пројекти и програми локалне самоуправе буду усмерени првенствено ка развоју и подршци привредног сектора у региону. С обзиром да је територија Краљева једна од највећих у Србији значајним ресурсима на којима се заснива даљи развој сматрају се потенцијали у пољопривреди и туризму. Визија развоја града заснива се на непрекидном унапређењу квалитета живота грађана, улагању у равномеран инфраструктурни развој, образовање, науку и друге области како би се афирмисао као препознатљив културни, привредни, еколошки и туристички регионални центар. Једним од значајних стубова сматра се инфраструктура, а стратешким приоритетом улагање у њен развој у свим деловима територије града. Пут ка Европској унији подразумева усклађивање бројних докумената, између оних који се односе на инфраструктурно опремање,

што је повод за потврду да већ постоји одговарајућа опсежна докуметација која укључује просторне планове и све из нижих категорија који произилазе из ових. Директорка Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Марица Мијаиловић потврђује да град, иако није довољно инфраструктурно опремљен у саобраћајном смислу, ипак функционише у дефинисаним оквирима. Ужа територија је опремљена основном инфраструктуром која укључује водоводну и канализациону мрежу мада има делова који нису довољно развијени, па се јавља потреба за додатним опремањем. Једним од стратешких подциљева означено је коришћење обновљивих извора енергије, а посебним потенцијалом богатство водама три реке. Не тако давни догађаји показали су да локална самоуправа није увек довољно спремна да се бори са воденом стихијом ма колико под њеном ингерен-

цијом били само водотокови другог и трећег реда. Кад је у питању заштита од оних из првог реда ту се очекује знатна подршка државе првенствено у изградњи заштитног бедема у Грдици. Стратегија развоја указује на потребу да се посебна пажња посвети равномерном инфраструктурном развоју, првенствено по питању електро енергетских капацитета, телекомуникација и информационих технологија. За разлику од других локалних заједница постојање Аеродрома Морава пред Краљево поставља циљ да постане центар ваздушног саобраћаја.

- Приоритетни циљеви на које се ослања стратешки развој Краљева су изградња аутопута и регулација Западне Мораве која чини много штете када дође до изливања. То је јединствени циљ који морамо посматрати као изузетно битан, а иза тога је Аеродром Морава који није довољно активан, јер још увек има статус војног, па инсистирамо код државних институ-

ција да што пре дође до реформисања и стварања могућности да се користи и као цивилни. То као иницијална каписла утиче на развој града, али и комплетног округа и градова у оквиру њега, а повлачи развој карго центра, осталих дистрибутивних центара и планиране индустријске зоне у непосредној близини аеродрома – каже Мијаиловић. Друштвени развој као четврти стуб на коме се заснива стратегија локалне заједнице на путу ка европским интеграцијама подразумева друштвени развој, а у оквиру њега дефинисане циљеве који се односе на унапређење социјалне заштите и пружања социјалних услуга на локалном нивоу, потом здравства, образовања, безбедности грађана, развоја спорта, положаја младих и успостављање активне сарадње са организацијама цивилног друштва.

- У четвртом стубу важно је да се добро спремимо да можемо да спроведемо све реформе које нас очекују. У

том смислу су дефинисани циљеви који се односе на развој локалне самоуправе и регионалну сарадњу, јачање одговорности и транспарентности локалне сампуправе, унапређене капацитета градске администрације, унапређење услова за локални економски развој и успостављање механизама сарадње са организацијама цивилног друштва. У процесу преговарања локалне самоуправе имају занемарљиву улогу, па је важно да у наредном периоду не преговарамо да ли ћемо нешто, него када и како ћемо постићи задате циљеве. Зато је посебно важно да се успостави боља улога локалне самоупра ве у процесу преговарања како би се на прави начин сагледали проблеми и период у коме можемо да постигнемо задате циљеве. У том смислу потребна је добра процена финансијских трошкова потребних да би постигли циљеве – истакла је руководилац Службе за управљање пројектима и локално-еко-

номски развој града Краљева Марија Продановић. Фондација Конрад Аденауер већ две године омогућава реализацију пројекта „Европа у мом граду“, а њени представници заједно са члановима Одбора за европске интеграције обилазе градове и општине у Србији и разговарају са представницима цивилног друштва, директорима јавних предузећа и другима како би их на најбољи начин припремили за процес европских интеграција. Одбор за европске интеграције формиран је 2005. године и од тада укључен у велики број активности од којих се значајнијом сматра разматрање поглавља 32 о царинској контроли. У даљем процесу очекује се значајна подршка немачке државе и немачке владе да се до краја ове године отворе преговарачка поглавља 32 и 35, а почетком следеће 23 и 24 која се односе на људска права и борбу против корупције. Т. Радовановић

21

22

Дејан Пантић

МАГАЗИН 13.12.2015.

Без длаке на језику: Дејан Пантић (1)

- Рационални разлози указују да прикључење Србије Европској унији није у економском и политичком интересу земље. - И један непријатељ је много, а сто пријатеља је мало. – Велики број квалитетних људи у јавном сектору трпи последице партијског запошљавања оних који ретко и долазе на посао за који су плаћени.

- Приватни сектор једини може да обезебеди стабилност државе. - На руководећим местима деценијама уназад су људи окупљени око великог капитала који диктира политику државе и града. - Краљево није интересантно никоме у Београду зато што га воде неспособни људи и кадрови чије је једино дневно размишљање везано за поделу функција у јавним предузећима. - Скупштина града од конституисања пре нешто мање од четири године ни изблиза није оправдала поверење грађана. - Колико год била велика чиновничка плата никада није довољна да подмири све прохтеве појединаца

Фото: М. Радовановић

ПУТ КА ИСТОКУ С ПОГЛЕДОМ НА ЗАПАД

23

24

МАГАЗИН 13.12.2015.

О

д тренутка када су на Златибору 21. септембра прошле године шеснаесторо забринутих за тешко стање у коме се налазе српско друштво и држава, свесни дубоке економске кризе и пада стандарда грађана, опредељени за политички, привредни и социјални препород Србије, ставили потписе на иницијативу за оснивање Српске народне партије потврђена је жеља да у здравом политичком надметању, сложно, користећи сва своја знања, време и енергију, помогну српском народу да живи боље и сигурније. Иницијативу са циљем да се изгради економски развијенија, просперитетнија, друштвено праведнија, боља и срећнија Србија била је почетак жеље за освајањем политичког простора у коме се нашло и Краљево где Српска народна партија функционише на нивоу Повереништва на чијем се челу налази Дејан Пантић. Српска народна партија је, каже он, странка десног центра која као темељне принципе на којима заснива политику види заштиту националних и државних интереса Србије и српског народа. У том светлу стратешки интерес Српске народне партије је успостављање интензивних политичких и економских веза са свим земљама које су пријатељски наклоњене Србији и њеном демократском развоју, пре свих у Руској Федерацији као једном од најважнијих политичких и економских партнера. Уверење да само национално јака држава са заокруженим идентитетом може успешно да развија економију, и буде гарант дугорочне заштите државних и националних интереса, основни је мотив да се при избору између Европе и Русије определи за ову другу, јер српској привреди и пољопривредницима широм отвара врата према тржишту неограничених могућности. Оно пружа посебне повољности након санкција које је Русија увела Европској унији чиме су отворене нове могућности за пласман српских производа под најповољнијим условима. Ово је повод да Српска народна партија на Златибору отвори Канцеларију за односе са

Руском Федерацијом какве се планирају и у другим деловима земље како би се што већем броју привредника олакшао пут ка руском тржишту. Војна неутралност и чвршће везивање за Русију заснивају се на чврстом ставу против уласка Србије у НАТО после бомбардовања током пролећа 1999. године кад је, сем великог броја цивилних жртава, економија уништена до мере која угрожава будућност многих генерација. Као европска држава Србија је и географским положајем упућена на билатералну сарадњу са највећим бројем европских земаља.

- Ми смо за равноправну сарадњу са свима, али смо против прикључења Србије Европској унији због тога што рационални разлози указују да то није у нашем економском и политичком интересу. Отварањем поглавља 35 наставиће се условљавање да Србија, прихватањем независности Косова због усаглашавања са спољном политиком Европске уније, уведе санкције Русији. И све друге државе Источне Европе морале су на путу ка Европској унији прво да уђу у НАТО, а тај процес се сада наставља са Црном Гором. Немамо ни економски интерес, јер смо отворили границе јефтинијој и много субвенционисанијој роби из земаља Европске уније које додатно траже да овде купују земљу уз ограничавање субвенција и других мера којима бисмо штитили нашу пољопривреду и привреду, а да не говоримо о томе да бисмо уласком изгубили повољности које обезбеђује споразум о слободној трговини са Русијом и земљама Царинске уније. Србија је увек била исток западу и запад истоку, а то је и данас, па је приоритет наше партије најбоља могућа сарадња са свим земљама Европске уније, Сједињеним Америчким Државама и Русијом, јер желимо да водимо уравнотежену спољну политику без изолације – каже Пантић уз подсећање да је и један непријатељ много, а сто пријатеља је мало. Окосницу за отварања нових, реалних и стварних радних места Српска народна партија препознаје у приватном сектору, али тек након што га

држава растерети кроз пореске олакшице. Стабилизација државног буџета отпочела је смањивањем пензија и плата у пренатрпаном јавном сектору. И док је код бројних политичких субјеката још присутна дилема о оправданости оваквог потеза у Српској народној партији нема дилеме да и ујавном сектору има изузетно квалитетних људи који трпе последице партијског запошљавања великог броја оних који ретко и долазе на посао за који су плаћени. Најављено смањивање броја запослених у јавном сектору тема је бројних разговора на различитим нивоима, а народњаци сматрају да је за то потребно створити услове отварањем нових радних места у приватном сектору као једином који може да обезебеди стабилност државе. У исто време смањивање плата и пензија довољно огољеном народу оптерећеном борбом за голо преживљавање није најбољи пут ка уштедама до којих могу да поведу само способни људи на значајним местима у држави и локалним самоуправама.

- На руководећим местима деценијама уназад су људи окупљени око великог капитала који диктира политику државе и града. Срамотно је да водећа политичка партија, као што је Српска напредна странка, пре само пар дана у билтену на више страница објављује резултате у 74 општинских и градских одбора, а да међу њима нема Краљева. То говори колико је Краљево отуђено и није интересантно никоме у Београду зато што га воде неспособни људи и кадрови чије је једино дневно размишљање везано за поделу функција у јавним предузећима и смењивање чланови надзорних одбора као у случају Стојана Тодоровића који је из СНС прешао у Српску народну партију. Доживео је политичку одмазду од стране партије која није дозволила да се било који члан оглуши о њихова наређења, а није испоштован ни један члан закона јер члан надзорног одбора не може да буде смењен пре истека рока на који је изабран – објаснио је Пантић. Годинама уназад учвршћивано уве-

25

13.12.2015.

МАГАЗИН

26

рење да власт и на најнижем нивоу организовања може све, често утиче на појаву страха да пракса из ранијих година неће бити прекинута ни после локалних избора најављених за пролеће наредне године. Као опозициона Српска народна партија је увек спремна да критикује владајућу коалицију, првенствено због политике владе која уместо појачаних активности ка покретању привреде, и отварању нових радних места као начина да се попуни буџет, радије посеже за штедњом која по мишљењу великог броја стручњака не може да донесе очекиване резултате. Српска народна партија се декларише као једина која озбиљно анализира економске законе и кретања у овој области, а резултате ставља на увид свеукупној јавности. Иако најжешћи критичари економске политике владе народњаци су спремни да дају позитивну оцену појединим потезима. У такве се убраја развој односа са Руском Федерацијом који је резултирао прошлогодишњом посетом председника Владимира Путина Бео-

граду. Судбина сваке партије на власти је да буде изложена суду јавности и трпи различите критике, а оне се у последње време најчешће своде на замерке упућене на рад локалних самоуправа у којима на површину по правилу испливају кадрови који су у власт ушли само због личних интереса и материјалне користи. Иако нису дуго присутни на политичкој сцени града истакнутији чланови Српске народне партије са великом пажњом прате рад локалних органа власти и потајно припремају тактику која води ка успеху на изборима. Анализа рада највишег законодавног органа потврђује тезу да Скупштина града од конституисања пре нешто мање од четири године ни изблиза није оправдала поверење грађана.

- Наши суграђани нису нимало наивни играчи, нити су толико неуки кад је политика у питању. Упућени су у сва дешавања, а оно што ће највише имати утицаја на то који број заокружити на изборима 2016. је тешка со-

цијална ситуација. Праћење седница Скупштине, које су све осим дешавања где се људи једни другима обраћају на цивилизован начин, добра је прилика за уверење да су изабрали погрешне људе и да истиче последњи секунд за укрцавање на воз који стиже на нашу станицу, а води ка бољем сутра. Мислим да ће грађани Краљева најмеродавније оценити комплетну политичку ситуацију у којој Скупштина усваја само своје, а енергично одбацује квалитетне предлоге опозиције који по правилу не доспеју ни на дневни ред седнице – каже Пантић показујући спремност да подржи сваки квалитетан предлог без обзира са које стране долази. Као млада партија без довољно чврсте инфраструктуре Српска народна партија је подједнако отворена за људе са политичким искуством, али и оне који се никада нису бавили политиком. Основни квалитет треба да им буде искуство, знање и жеља да помогну у подизању краљевачке економије и привреде. Дејан Пантић је само један од

бројних Краљевчана који примећује да се на челним местима у власти већ деценијама врте исти људи што води ка ставу да су на најбољи начин савладали нешто што се зове трговина политичких функција, са њима и удобних фотеља иза којих су увек добра примања. Баш она су ових дана изазвала велику буру у јавности након што је, на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја, локална самоуправа обелоданила цифре о којима се само нагађало. Најмање што се у таквим условима очекује је да сваки појединац радом оправда бар део онога што прима по разичитим основама. У народу је све увреженије уверење да се то дешава само у изузетним приликама, а да су бројније оне које потврђују ненаменско трошење буџетских средстава што води ка ставу да колико год била велика чиновничка плата никада није довољна да подмири све прохтеве појединаца. Овакво понашање тумачи се чињеницом да нико од челника јавних предузећа није радио у реалном сектору за скромну плату која се у приватном

чини прилично мизерном. Сведоци нагомиланих функција апострофирају бројне помоћнике и саветнике градоначелника који су то само на папиру јер ефекти њиховог рада нису видљиви. Оно што посебно боли запослене у реалном сектору је одсуство сваке одговорности за низ погрешних потеза којима се проузрокује значајна штета.

- Видели смо пример Културног центра „Рибница“ где је за пар година промењено три директора, један кривично гоњен због злоупотребе, а други био организатор хуманитарног концерта који је плаћен скоро 900 хиљада динара. То су ствари због којих владајућа коалиција, и партија која их је поставила, има моралну обавезу да промени целу гарнитуру људи и постави много реалније који ће паре обвезника и грађана трошити на бољи и квалитетнији начин. Културни живот у Краљеву се, по градским оцима, своди на рад Културног центра „Рибница“, Краљевачког позоришта, Народног музеја и Народне библиотеке „Стефан Првовен-

чани“. Стандардна дешавања су углавном изложбе слика и промоције књига, а култура је много шири појам који треба да укључи све стилове живота. Кад је култура у питању могу да похвалим рад удружења грађана која су носиоци највећег броја активности у овој области, па и Културни центар „Рибница“ сваку значајнију изводи са неким од њих. Сва друга дешавања у овој години била су исполитизована, а награде додељиване политичким послушницима из руководећих партија, што је обезвредило поједина од њих па не видим сврху даљег постојања – прича Пантић. И док су у већим градовима културне активности чешће доступне грађанима у Краљеву су по правилу концентрисане у неколико месеци током лепшег периода године што је један од разлога зашто највећем броју културних манифестација присуствује мали број углавном истих људи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 13.12.2015.

29

На Међународни дан људских права

МАГАЗИН

13.12.2015.

НЕРАВНОПРАВАН

30

- Чланицама Форума жена Демократске странке на Међународни дан људских права најважнијим се чини оно које се односи на поштовање права жена уверених да су све мање важне. - Констатација о неравноправном третману приликом расподеле средстава којима се помаже развој спорта повод је за закључак да се жене кажњавају и онда кад постижу успех

М

еђународни дан људских права обележава се сваке године на дан када је у Уједињеним нацијама 10. децембра 1948. године потписана Општа декларација о људским правима како би се усмерила пажња на овај документ као заједничко мерило постигнућа за све народе и државе. Потписивањем декларације први пут је у историји човечанства признато право свих људи на живот, слободу и сигурност без икаквих разлика и тако постављен камен

темељац за Међународни дан људских права. Овај дан је прилика да се огласе бројне организације које се баве заштитом различитих облика права, а у Краљеву су то прво учиниле чланице Форума жена Демократске странке. Међународни дан људских права је у њиховим редовима повод за забринутост због става о грубом кршењу људских права за шта се окривљује актуелна власт коју чини коалиција окупљена око Српске напредне

странке. Повод за такав закључак се везује за недавни испад министра одбране Братислава Гашића који је данима био ударна тема готово свих медија у Србији, а и шире. Уверење да делови владајуће партије настављају хајку на поједине актере догађаја који је узбуркао јавност и најавио смену министра код демократа ствара сумњу у часне намере Српске напредне странке кад је у питању однос према женама. Став да ситуација ни у Краљеву није

Н ТРЕТМАН ЖЕНА

боља у многим сегментима живота повод је за бројна питања упућена на адресу локалних власти. На Међународни дан људских права најважнијим се чини оно које се односи на поштовање права жена уверених да су све мање важне, колико кад се понижавају толико и кад нижу успехе.

- Пример очите дискриминације види се и у односу према женском спорту где локална самоуправа директно крши члан 10 Закона о спорту у коме јасно пише да је забрањена свака непосредна и посредна дискриминација. Правилник о категоризацији спортских удружења клубова и организација града Краљева донет је 28. јула, а ступио на снагу 4. августа ове године, па не само што се још увек не примењује него се у њему директно омаловажава жена као спортиста чиме се крши члан 137, став 1 истог закона – подсетила је председница Форума

жена Демократске странке Зорица Стаменковић. Закључак да су у подређеном положају у односу на мушкарце и жене које се баве спортом заснива се на податку да је ове године из градског буџета женском спорту намењено пет пута мање средстава него мушком, а жене Демократске странке више од тога брине непостојање меродавне одлуке Скупштине града која ово потврђује. Демократе подсећају да у Краљеву постоји више женских клубова у различитим спортовима, а да се и на основу количине средстава која им се додељују јасно види подређен однос према њима. Ова година је повод за потврду констације да је, и поред прећутне сагласности о трострукој разлици при додели средстава, овај пут и та граница прекорачена ма колико да има женских клубова које су у поједним спортовима далеко успеш-

није од мушких колега. Констатација о неравноправном третману приликом расподеле средстава којима се помаже развој спорта повод је за закључак да се жене кажњавају и онда кад постижу успех. Све ово повод је за позив Краљевчанкама да се придруже напорима Форума жена Демократске странке у настојању да допринесу изградњи бољег и равноправнијег друштва, лепше будућност деце и тако буду активне креаторке сопствених живота. Није необично да опозиција користи сваку прилику да упути оштре критике на рачун актуелне власти, у овом случају Српску напредну странку као стожеру коалиције на републичком али и локалном новоу. Међународни дан људских права се и овом приликом показао као добар повод за то. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

Петнаест година од демократских промена: Милан Вуковић (1)

МАГАЗИН

13.12.2015.

ЖИВЕТИ КАО САВ НОРМАЛАН СВЕТ

32

- Одлучујућа за укључење у политички живот потреба да се јавно искажу ставови о бројним питањима којих није било у наступима других странака. - Коалиција је као кратко ћебе, или зебу ноге или зебе глава. - Српски покрет обнове је почетком деведесетих година прошлог века током преговора о подели власти полагао право на највећи део колача. - У време кад нема избора рад у странци је ћорав посао, па се или чисти или измишља нешто због људи који долазе и увек питају има ли шта ново. - Општински одбор Демократске странке у Краљеву сврстава се у ред првих који су формирани на територији Србије

Милан Вуковић

33

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

13.12.2015.

У

34

различитим временским периодима различити су и поводи који утичу на опредељење за укључивање у политички живот. У време кад је, након полувековне владавине комуниста, отпочело оснивање бројних странака на бази различитих политичких ставова укључивање у политику чинило се великим изазовом бројним младим људима. Међу њима је био и Милан Вуковић који је, у време формирања Демократске партије у Црној гори, у Титограду завршавао студије грађевине. Као такав 15. децембра 1989. године се, са бројним колегама и професорима са факултета, нашао међу оснивачима ове партије. Подршку црногорским демократама је пред изборе 1992. године пружала Демократска странка што је био повод да се Вуковић, по повратку у Краљево у јесен исте године, укључи у рад локалног општинског одбора. Случај је хтео да кишне октобарске вечери прође поред просторија странке на углу Главашеве и Улице Танаска Рајића у којима је из вечери у вече дежурао један од оснивача Општинског одбора Михајло Жутић. Појава нових политичких снага у то време није привлачила посебну пажњу медија, па се тек по који пут у некој од дневних новина појављивала по која кратка информација о раду, најчешће на месту са кога није довољно упадала у очи. И поред сусрета са вршњацима који су се опредељивали за различите политичке опције Вуковић раније није био претерано заинтересован за политички ангажман, ако се изузме период током кога је био секретар омладинске организације на Грађевинском факултету. Са дистанце дуже од две деценије одлучујућим за укључење у политички живот сматра потребу да јавно искаже ставове о бројним питањима којих није било у наступима других странака.

- С друге стране немам проблем са идентитетом да бих србовао, па нисам имао потребе да доказујем да сам Србин и да будем у овој или оној политичкој опцији, па ме је више интересовало да развијам овај свет. Осамдесетих година прошлог века

имали смо одличан талас југословенског филма, а тема и назив филма Мише Радивојевића „Живети као сав нормалан свет“ мени је био лајт мотив за бављење неком врстом политике. Доласком санкција, и тврдњама да Србија није у рату, код мене је прорадило посебно осећање можда и зато што сам се дружио са студентима из целе Југославије, па ме тај део национализма није интересовао. У време кад се рушио дотадашњи систем и стварало вишестраначје ми смо се бавили личном егзистенцијом, ко је на којим ратиштима, кад ће и да ли ће да се врати. Краљево је било погођено свим тим дешавањима, а по неким подацима више хиљада људи је било ангажовано на ратиштима. Зато нисам ни видео неку могућнот за активније политичко деловање, па сам више долазио у странку да читам све до пролећа кад је одржана изборна скупштина за општински огранак Демократске странке – сећа се Вуковић. У време кад политичке странке нису могле да се похвале великим бројем чланова скупштину су чинили сви уписани међу којима и Милан Вуковић. Иако се у заказано време на месту одржавања није окупио довољан број чланова, па је скупштина отказана до неког бољег времена, ипак је то била прилика да се види ко су људи на којима ће се у наредном периоду заснивати рад Демократске странке. Међу првима су били Драган Богдановић Френч, Верица Анђелковић, Љиљана и Зоран Радоњић, први председник Општинског одбора Мирослав Филиповић и, више пута помињан током истраживања догађаја везаних за демократске промене у октобру 2000. године, успешни привредник Миле Корићанац. Људи који су у то време ступали у политику нису уживали претерано уважавање, па су од првих дана сврставани у црвене, жуте, плаве и ко зна какве још. Онима који су схватили да постају део нечега што се више не доказује, нити доводи у питање, није преостало ништа друго до да то прихвате као чињеницу на којој се гради посебан став према животу. Понов-

љена скупштина довела је на чело Општинског одбора Мила Корићанца по чијем је предлогу, уз довољно политичког притиска, Милан Вуковић кооптиран у овај страначки орган. Од тог тренутка отпочиње озбиљна политичка каријера која потврђује да је, све до одласка из Краљева због професионалних обавеза, сем кратке паузе био члан најужег руководства странке, најчешће председник или потредседник Општинског одбора. Кад су након изласка српских радикала из власти 1993. расписани ванредни парламентарни избори на нивоу Србије је направљена техничка коалиција коју су чиниле Демократска странка, Демократска странка Србије, Српски покрет обнове и Српска радикална странка. Том приликом је постигнут договор да једна другу не нападају што је поштовано до конституисања Народне скупштине и Владе Србије следеће године. Данима пре тога није било довољно сагласности око избора председника Народне скупштине па социјалисти, иако победници на изборима, нису имали довољан број посланика како би формирали већину у парламенту. Језичак на ваги била је Нова демократија која се приклонила социјалистима, а дебљи крај извукла Демократска странка коју су други опозиционари оптужили за издају договореног.

- Техничка коалиција је спуштена на општинске одборе тако да смо већ крајем 1994. године овде имали прве контакте са Српским покретом обнове, Демократском странком Србије и Српском радикалном странком. Председник Корићанац ме је делегирао да предствљам Демократску странку на преговорима одржаваним у нашим просторијама у пасажу преко пута Робне куће Београд. Куртоазном састанку на коме је договорено да сваки следећи буде у седишту друге странке поред мене су присуствовали Љубиша Јовашевић и Предраг Стојановић испред Демократске странке Србије, Миломир Шљивић испред Српског покрета обнове и Милан Бачевић испред Српске радикалне странке. Радикалима је Отаџ-

35

36

МАГАЗИН 13.12.2015.

бинска управа врло брзо забранила да учествују у даљим преговорима, па су се повукли а ми наставили. Коалиција је као кратко ћебе, или зебу ноге или зебе глава. Сви разговори су тада, а верујем и сада иако не учествујем, као партија шаха. Врло брзо испливају на површину лични анимозитети, па странке постају таоци појединаца тако да се не уради увек оно што би требало иако је могло – прича Вуковић. Српски покрет обнове је у то време сматран најјачом опозиционом странком у савезном и републичком парламенту што је у највећој мери утицало на став да јој током преговора о подели власти припада право на највећи део колача. Тако је све до 2000. године у први план увек истицан став о праву на половину утицаја док би преостали требало да поделе све остале партије. Миле Корићанац је 1994. године био један од двадесетак посланика Народне скупштине из Демократске странке. Иако је добро знао да се носи са великим признањем није га држао само за себе па је у рад укључивао млађе по чланству, али и годинама, а у Краљево доводио истакнуте функционере странке попут председника Зорана Ђинђића који је те године учествовао на „Веселом спусту“. У време значајне медијске блокаде посебно важним се сматрало имати неког на извору информација, а до њих се долазило уз помоћ Корићанца који је уживао велики углед у врху странке. У време кад нема избора рад у странци је ћорав посао, па се или чисти или измишља нешто због људи који долазе и увек питају има ли шта ново. То ново у романтичарском периоду биле су и позоришне представе Југословенског драмског позоришта које је Миле избоксовао. Општински одбор Демократске странке у Краљеву сврстава се у ред првих који су формирани на територији Србије, а фебруар месец кад је почео са радом био је годинама касније повод за организовање традиционалне Демократске плаве вечери у Хотелу Термал. Након интензивних

преговора опозиционих првака током децембра 1995. на једној од таквих су били најистакнутији чланови странке. Било је то пред први велики заједнички митинг коалиције Заједно, која још није била дефинитивно договорена, одржан 31. маја на тргу у центру Краљева.

- По лепом сунчаном дану дошло је доста народа, али је било много више полиције што у цивилу што у униформама. Председник Општинског одбора је била Љиља Радоњић коју су често позивали у СУП, посебно кад су организовани овакви скупови. Никад није пријатно да се иде тамо ма колико полицајци били коректни, иако у Краљеву никад није било инцидената. Пред изборе те године Српски покрет обнове је као најјача странка постављо услове још код одређивања квота за расподелу одборничких места на изборној листи. Избори су одржавани по већинском систему, па смо се договарали где ће који кандидат да буде пријављен. Озбиљно смо се припремали за изборе па су и технички преговори дуго трајали. И пре тога смо имали бројне састанке, и организовали различите акције, а избори су били добра прилика да нас људи оцене и проверимо колико смо добро радили. Још крајем осамдесетих година почео је појачан одлазак из земље, сестра ми је већ била у Канади, брат од стрица у Аустралији, па сам имао додатни мотив да нешто променим због чега сам прихватио предлог да на бирачком месту у месној заједници будем кандидат за одборника – сећа се Вуковић. Коалиција Заједно покренула је лист Краљевачке новине у којима је пред изборе објављен списак са фотографијама свик кандидата. Ватрено крштење у контроли избора демократе су имале још 1993. године када, плашећи се махинација, ни на једном од седамдесет изборних места нису скидали ока са бирачких кутија. То искуство било је значајно и на локалним изборима 1996. кад се очекивао још жешћи наступ владајуће Социјалистичке партије Србије. У ситуацији кад

је свака информација добродошла до њих се долазило на различите начине, често уз помоћ рођака и пријатеља из других странака. Став челника демократске странке указивао је на потребу да сваки члан Општинског одбора мора да провери рејтинг на изборима у средини из које долази, а добра прилика за то био је већински двокружни систем. Пре тога је било неопходно скупити одређен број потписа бирача са територије изборне јединице за коју се сваки од њих кандидује што је била прилика да се упозна добар део оних на чије се гласове рачуна.

- У првом кругу је натполовичну већину обезбедило тек пет одборника, Мића Пешић испред Социјалистичке партије Србије у Самаилима, Драгојло Бажалац испред коалиције Заједно у Конареву, Бата Славковић на броју 8 а Раде Јовић испред Српског покрета обнове у Мрсаћу и њихов кандидат Колаковић у Раваници. Неко од 65 преосталих места у другом кругу је очекивало безмало шездесет кандидата коалиције Заједно. Мало нас је поколебао лош резултат на изборима за савезни парламент. У исто време су били избори за савезни парламент, а кандидати из наше изборне јединице били Славко Недељковић испред Српског покрета обнове и Братислав Чеперковић из Врњачке Бање као кандидат Социјалистичке партије Србије – каже Вуковић. Изборни процес одвијао се у девет изборних јединица, а из оне у којој је било Краљево у Народној скупштини места резервисана за три посланика. Два су имали социјалисти и једног радикали, а Недељковићу је посланичко место измакло за длаку након што су, током ноћи, стигли резултати избора са простора Санџака где је једно место изборио кандидат странке Сулејмана Угљанина. Колики је био значај добре организације и контроле читавог поступка локалних избора показало се већ након пребројавања гласова кад је потврђено да је у Краљеву, као једном од ретких локалних средина у земљи, победила опозиција. Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 13.12.2015.

39

40

МАГАЗИН 13.12.2015.

КОРАК КА ТРАЈНОЈ ЗАШТИТИ - Средства од педесет хиљада евра за извођење радова на чишћењу корита Грдичке реке обезбедила Међународна организација православних цркава. – Без обзира на неповољне метеоролошке услове радови завршени на време. – Партнери у послу Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, Црвени крст и Месна заједница Грдица.

– Изградња заштитног бедема у надлежности Јавног предузећа „Србијаводе“. - Локална самоуправа завршила све активности из своје надлежности

Фото: М. Раовановић

Завршени радови на чишћењу корита Грдичке реке

41

13.12.2015.

МАГАЗИН

42

Д

обро позната народна изрека по којој се свако кога је змија ујела и гуштера плаши довољан је повод за страх који више од годину дана обузима већи број мештана Грдице. Основ за то је искуство из прошле године када је водена стихија проузроковала велику материјалну штету и, поред захтева за утврђивање одговорности, покренула питање трајне заштите овог подручја од поплава. Ма колико биле актуелне у данима након катастрофе најчешће се у други план потискују теме које указују на низ корака којима се могу предупредити штете од елементарних непогода. Све што се дешавало прошле године повод је да се приступи чишћењу корита Грдичке реке као првом кораку заштите овог дела насеља које ће додатно бити обезбеђено изградњом заштитног бедема према Западној Морави. Средства од педесет хиљада евра

за извођење радова обезбедила је Међународна организација православних цркава што је, без обзира на неповољне временске услове, омогућило да буду завршени на време. Партнери у послу били су Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, Црвени крст и Месна заједница Грдица. Након завршетка радова на чишћењу запуштеног корита Грдичке реке регионални представник Међународне православне организације за Западни Балкан Ненад Прелевић обећава финансијску помоћ за чишћење и других делова канала Чађавац Моравац. При одлучивању за доделу помоћи донатор се овога пута руководио жељом да подржи акцију којом се ублажавају последице поплава, али и предупреде евентуалне нове. Међународна организација чије интересе заступа на овим просторима прискочила је у помоћ пострадалом становништву одмах после мајских поплава, па је

више од седамдесет породица са овог подручја добило неки вид помоћи исто као и након земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године.

- Прилично брзо смо дошли до ове фазе, а надам се да ћемо исто тако завршити и другу. Трећа би била изградња заштитног бедема где ћемо као организација, у сарадњи са градом, покушати да помогнемо и допринесемо даљем развоју овога краја – потврдио је Прелевић. Радови на чишћењу корита реке поверени су Аутопревозничкој радњи „Милашиновић“ која је на време и квалитетно обавила постављени задатак ма колико неповољни метеоролошки услови, и киша праћена пахуљицама снега, претила да их одложи на неодређено време. Потврда да су радови извршени само на појединим деловима сведочи о настојању мештана да очисте оне који пролазе поред њихо-

вих имања, па су овом приликом извођени радови на местима која су захтевала употребу одговарајуће механиза ције. Након обимних послова на чишћењу корита реке намеће се оправдан закључак да би последице прошлогодишњих поплава можда биле мање да се на време приступило овим радовима. Председник Месне заједнице Грди ца Раде Ерац инсистира да локална самоуправа одреди некога ко би преузео обавезу да редовно контролише и одржава овај, али и друге потоке који приликом поплава у знатној мери утичу на величину штете. Овакав став заснива се на сазнању да би већ приликом првих обилнијих падавина, какве се очекују почетком пролећа, поново могла да се нагомила довољна количина песка и муља која угрожава слободан проток воде. Контролу и чишћење бујичних потока на територији града у нека давна

времена вршило је предузеће „Краљево-инвест“ касније преко Фонда за грађевинско земљиште трансформисано у Дирекцију за планирање и изградњу „Краљево“. У Грдици не крију задовољство због чињенице да је и овога пута помоћ стигла од донатора од кога се није ни тражила нити очекивала. И поред тога погледи Грдичана усмерени су према локалној самоуправи.

- Тражимо, очекујемо и упорно инсистирамо на почетку градње онога што је битно за овај део насеља, и комплетну месну заједницу Грдица, а то је регулација водотока Западне Мораве и трајно решавање питања плавног подручја. Било је бројних обећања која су се изјаловила, а данас још не знамо датум када ће почети радови, па ћемо инсистирати на томе зато што смо једини град у Србији који по овом питању апсолутно ништа није урадио – каже Ерац.

У Дирекцији за планирање и изградњу потврђују да након завршетка послова на овом потезу следи друга фаза, а потом и изградња заштитног бедема за који је задужено Јавно предузеће „Србијаводе“. Локална самоуправа је завршила све активности из своје надлежности и предала потребну документацију овом предузећукоје газдује водотоковима првог реда. Ма колико сви са нестрпљењем очекива ли да се са десне стране Мораве поја ве прве тешке грађевинске машине још нико са сигурношћу не може да потврди кад би то могло да се догоди. Иако су у Дирекцији за планирање и изградњу схватали значај активности на чишћењу корита бујичних потока главни ограничавајући фактор увек је количина средстава којима се располаже за ову сврху. То је и један од чинилаца који у најзначајнијом мери утиче на одређивање приоритета у овој области. Т. Радовановић

43

Стварање услова за интензивинији развој туризма

МАГАЗИН

13.12.2015.

ГОЧ СВЕ АТРАКТИВН

44

- Завршетком шест стотина метара дуге хидрантске мреже вредне четири милиона динара створени услови за градњу новог павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“. – Почетак радова на градњи осамдесет милиона динара вредног објекта већ у априлу следеће године. – На Гочу спортско село од десет павиљона са по четири апартмана, теретаном, фитнес и велнес центром. – Са спортском двораном у Рибници, затвореним базеном и аутодромом на Берановцу стварају се услови за интензивирање спортског туризма

Н

епуних тридесет километара од Краљева у склопу севернокопаоничких планина дужином од десетак километара на правцу исток запад простире се Гоч, извориште многих потока и речица које отичу према Западној Морави на северу и Расини на југу. Површина планине обрасла је буковом и јеловом шумом, а заступљени су и гочки бор, храст китњак, племенити лишћари и четинарске ег-

зоте. Гоч обилује шумским јагодама и разноврсним лековитим биљем, а површина планине даје богату медоносну испашу за пчеле. У енциклопедијама је записано да се на падинама планине налази и Римско гробље, место где су сахрањивани рудари Саси који су овде у време Немањића вадили руду и топили гвожђе. У туристичком центру Добре воде, поред истоименог хотела, налазе се две ски-

стазе за почетнике и децу са два ски лифта, а на 150 метара од хотела жичара од 1.150 и ски-стаза дуга 1.400 метара. Горњи део ове стазе, чија је висинска разлика 350 метара, благо је нагнута и погодна за почетнике, док је доњи део стрмији и на њему скијају скијаши рекреативци. Све ово пружа повољне могућности за развој туризма који је у стратегији развоја града Краљева, уз

НИЈА ДЕСТИНАЦИЈА

пољопривреду, препознат као потенцијал на коме треба да се заснива развој локалне средине у будућности. Недовољни и неодговарајући смештајни капацитети повод су за одлуку да се на планини гради нови павиљон Дечјег одмаралишта „Гоч“, а први корак је изградња шест стотина метара дуге хидрантне мреже која треба да обезбеди снабдевање водом изузетног квалитета са садржајем магнезијума и двадесет пута већим од уобичајеног. Очекује се да завршетком објекта вредног 80 милиона динара, са четворокреветним собама опремљеним купатилом, Гоч постане атрактивна туристичка дестинација која, сем смештаја великог броја деце основношколског узраста из Краљева и околине, треба да створи повољније услове за долазак спортиста. Њима је намењено ново спортско село од десетак кућа са по четири апартмана, а услове за квалитетне припреме треба да допуни нова спортска дворана у

Рибници и затворени базен чија се изградња очекује следећих године. Комфору спортског села треба да допринесу теретана, фитнес и велнес центар чиме би се заокружила понуда за припреме млађих категорија спортиста. Кад буде завршен нови павиљон на Гочу полазници Школе у природи имаће знатно комфорнији смештај у четворокреветним собама опремљеним купатилом. Радни састанак директора јавних предузећа са представницима локалне самоуправе био је прилика за упознавање са досадашњим активностима и плановима за наредни период како би се отклониле све сметње на путу ка стварању услова за интензивнији развој туризма. За изградњу хидрантске мреже из градског буџета је издвојено четири милиона динара, а завршетак радова се очекује данас. Градоначелник Краљева Томислав Илић за почетак наредне године најављује прве

активности на изради пројектне документације за нови павиљон, а затим и грађевински део радова. Средства од осамдесет милиона динара, колико треба да кошта изградња, долазе из кредита за који је подршка стигла из Скупштине града, а Илић је очекује и од ресорних министарстава. Тендер за избор извођача радова је у току, а кад буде завршен, до истека првог квартала наредне године, са почетком грађевинске сезоне у априлу би требало да отпочне изградња. Током јануара очекује се постављање подземног кабла за напајање читавог комплекса струјом, јер је снабдевање поремећено након што су током претходне зиме под теретом снега порушена стабла прекинула електро водове. Док ти радови не буду завршени објекте Дечјег одмаралишта ће поред постојећег тридесеткиловатног агрегата напајати још један капацитета осамдесет киловата. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 13.12.2015.

47

48

МАГАЗИН 13.12.2015.

49

Представљен Закон о преджетвеном финансирању

МАГАЗИН

13.12.2015.

ЛАКШЕ ДО ФИНАЛ

50

ЛНОГ ПРОИЗВОДА

Фото: М. Радовановић

- Закон о преджетвеном финансирању представља велики искорак у правцу унапређења услова финансирања пољопривредне производње након што је ресорно министарство препознало значај иницијативе Европске банке за обнову и развој технички потпомогнуте од стране Организације за храну Уједињених нација. - Министарство пољопривреде и заштите животне средине је, између 168 градова и општина, изабрало Краљево као место где је прво представљен Закон о преджетвеном поступку. - Законом се дефинише краткорочно финансирање на годишњем нивоу, а средства нису лимитирана и зависе само од финансијских могућности и интереса онога ко их даје. - Краљево је током последње три године преко Фонда за пољопривреду према произвођачима у овој области усмерило 250 милиона динара

51

МАГАЗИН

13.12.2015.

К

52

ад је почетком јуна у Србији почео да се примењује Закон о преджетвеном финансирању, усвојен у новембру прошле године, пољопривредницима је створена могућност за бољу кредитну способност коришћењем вредности будућег рода са неке парцеле као гаранцију за кредит, а због гаранције зајмодавцу у Агенцији за привредне регистре је формиран Регистар залога. Усвајање Закона о преджетвеном финансирању представља велики искорак у правцу унапређења услова финансирања пољопривредне производње након што је ресорно министарство препознало значај иницијативе Европске банке за обнову и развој технички потпомогнуте од стране Организације за храну Уједињених нација. Нови финансијски инструмент представља добар алтернативни тржишно одржив вид краткорочног финансирања пољопривреде, а не терет за државну администрацију. Посебно важним оцењује се

пребацивање тежишта финансирања пољопривреде са јавног на приватни сектор, што је значајно у условима буџетских ограничења са којима се Србија сусреће.

Најава почетка примене закона указује на приметно повећање заинтересованости банака и прехрамбенопрерађивачког сектора, али и самих произвођача што наводи на закључак

Краљевачка пољопривреда Краљево је током последње три године преко Фонда за пољопривреду према произвођачима у овој области усмерило 250 милиона динара, али тек након што је извршен попис тренутног стања и направљен одговарајући акциони план. Из локалне самоуправе указују на тенденцију да се у наредних неколико година, ако то прилике буду дозвољавале, знатно повећа износ улагања у пољопривредну производњу, а помоћник градоначелника за област пољопривреде и заштиту животне средине Новица Гаговић потврђује да при локалној самоуправи постоји комисија која контролише доделу средстава чиме су спречене злоупотребе какве су постојале у претходном периоду. На територији града Краљева, по површини највећој у Србији, од 38 хиљада хектара пољопривредног земљишта 16 хиљада је под њивама и баштама, 18 хиљада су пашњаци и ливаде, док је 3,5 хиљаде хектара под воћем, а око 10 хиљада су виногради. У сточном саставу преовлађују крупна грла, а од укупно 38 хиљада 12 хиљада су краве музаре. Сточни фонд допуњава око 54 хиљаде свиња и око 29 хиљада оваца.

да ће на дуги рок допринети функционисању финансијског тржишта у пољопривреди и имати позитиван утицај на висину каматних стопа, као и на тржиште осигурања у пољопривреди које у Србији још увек није адекватно развијено. Министарство пољопривреде и заштите животне средине је, између 168 градова и општина, изабрало Краљево као место где је прво представљен Закон о преджетвеном поступку. Повод за то је сазнање да су у овој средини у претходном периоду издвојена значајна средства за подстицај пољопривредне производње због уверења да је ово потенцијално перспективна привредна грана која тек треба да донесе резултате. Тако је током последње три године заустављен негативан тренд у овој области. Представљајући закон један од аутора Александар Ивошевић указује да ће он омогућити пољопривредним произвођачима да дођу до јефтинијих средстава за финансирање производње, а да финансирање буде

трајније и извесније.

- Закон дефинише многе институције које до сада нису били везани позитивним прописима и то ће сигурно допринети да инвеститори и финансијери лакше и више улажу у пољопривредну производњу. Знамо да је конкуренција финансијера мања, што условљава одређене монополе, па пољопривредни произвођачи немају баш велики избор у погледу финансирања. Овим законом ће већи број субјеката бити заинтересован за финансирање пољопривредне производње, а извесно је да ће као последица веће конкуренције цене капитала и финансирања бити нешто ниже – истакао је Ивошевић. Очекује се да применом закона буде повећана транспарентност читавог процеса финансирања пољопривредне производње што треба да обезбеди упис уговора о финансирању у електронске регистре Агенције за привредне регистре. Закон о финансирању и обезбеђењу финансирања пољопривредне производње предвиђа

да уговори који производе правно дејство буду регистровани у деветнаестом по реду регистру Агенције за привредне регистре који је почео да ради 1. јуна ове године. Процедура регистрације је врло једноставна, а сви обрасци се са сајта Агенције могу преузети бесплатно што поједностављује поступак и финансијерима и пољопривредницима који очекују средства за финансирање будуће пољопривредне производње. Закон о преджетвеном поступку дефинише залогу на будућим пољопривредним производима као гаранцију за средства која пољопривредни произвођачи добијају од финансијера. Поред тога, средства могу да се обезбеде залогом на другим покретним стварима и правима, хипотеком и другим средствима обезбеђења. Законом се дефинише краткорочно финансирање на годишњем нивоу, а средства нису лимитирана и зависе само од финансијских могућности и интереса онога ко их даје. Т. Радовановић

53

Нови приступ проблему „беле куге“

МАГАЗИН

13.12.2015.

ДРЖАВА КАО

54

- Чињеница да је становнштво у Србији све старије повод да се покрене акција и формирају нове генерације младих људи које ће волети децу. - Од учитеља и наставника се очекује да у оквиру редовне наставе као посебну тему ликовних и литерарних радова наметну ону која се односи на значај проширења породице. - Први резултати би могли да буду видљиви тек након десет година. - Некад је породица стајала чврсто док су у дворишту били баба и деда. - Савремена наука и друштво васпитавају децу на начин који није прихватљив са православног аспекта.

- Живот настаје од зачећа, а не од другог месеца трудноће. - Идејом новог светског поретка, чији је промотер Америка, потпуно девалвиран систем вредновања у Србији.

- Задаци које поставља ресорно министарство често су у сукобу са историјским коренима, културом и традицијом српског народа што додатно отежава положај просветних радника.

- Мајка васпитава дете још док је у њеној утроби, а оно је и у том периоду способно да региструје расположење оца

Фото: М. Радовановић

БАКА И ДЕКА

55

МАГАЗИН

13.12.2015.

Г

56

одинама у назад „бела куга“ се сматра проблемом који у значајној мери утиче на перспективу српског друштва, а бројни покушаји да се овом проблему стане на пут нису дали очекиване резултате. То је био повод да се на иницијативу удружења „Колевка“ из Врњачке Бање, која се бави проблематиком „беле куге“, и екипе серијала јавног сервиса „Задња кућа, Србија“ и Краљево активно укључи у решавања овог великог проблема. Скуп у Краљеву, на који су позвани директори и наставници основних и средњих школа са територије града, посвећен je решавању проблема који сваке године утиче на све празније ђачке клупе, што је повод да представници Удружења „Колевка“ и аутор и водитељ серијала „Задња кућа, Србија“ Милан Поповић изложе план и стратегију у којима наставни кадар може да одигра пресудну улогу. Пред малим бројем представника образовних установа, пет директора и два представника школа, Поповић је указао на поразно стање ситуације која потврђује да је становништво у Србији све старије. То је био повод да се, у сарадњи са школама, кроз образовни процес покрене акција са циљем формирања нове генерације младих људи које ће волети децу. Дугорочни план има задатак да ову тему наметне као кључну кроз систем школовања од првог разреда основне школе, а да се при том не утиче битније на поремећаје у образовању. Преведено на једноставнији језик од учитеља и наставника се очекује да у оквиру редовне наставе као посебну тему ликовних и литерарних радова наметну ону која се односи на значај проширења породице. Низ активности у оквиру кампање укључује организацију различитих трибина са циљем да се утиче на најмлађу популацију како би притиском на родитеље допринели да добију још по којег брата или сестру. Идеја зачетника ове идеје је да питање одрживости нације доведе до тачке да држава схвати колики је значај субвенција за подстицање рађања, да труднице постави у жижу интересо-

вања јавности а родитеље, давањем разноразних олакшица, охрабрује да имају више деце. Уверење да посао није ни мало лак води ка ставу да би, уз агресивну кампању, први резултати могли да буду видљиви тек након десет година. Допринос ширењу ове идеје даје и ауторски тим емисије „Задња кућа Србија“ која у новом серијалу „У првим кућама“ прича о породицама које су успеле да задрже децу на селу, јер имају квалитет да ураде нешто корисно у друштву.

- Наш циљ је да наметнемо јавности проблем „беле куге“, а деловање ће бити кроз школе у којима дете има задатак да црта будућу сестру или брата. Хоћемо да се прво они социјализују као деца која желе децу и да се, док расту, у кући стално врти та тема. Хоћемо да овима који имају само једно дете оно пољуља ставове и каже кад могу други седморо можемо и ми двоје, јер нико други не може родитеље да убеди да стигне нови члан породице осим деце – прилично је убеђен Поповић. Удружења „Колевка“ једно је од ретких која се баве проблемом „беле куге“ а оно што је препознато као тачка у решавању проблема недовољног рађања је да, без обзира колико наука била ангажована свих ових година и који се људи бавили тим проблемом, резултата нема. Што је још поразније ситуација је све гора и гора. Разлог овоме види се и у чињеници да је у разноразне акције било укључено много оних који никада нису били на терену, нити сагледали праву ситуацију. Показало се да поглед на проблем из књига, а не са терена, доводи до постављања нереалних циљева и погрешних дијагностика, а самим тим и погрешног лека. Искуства економски јачих земаља потврђује да лечење „беле куге“ не успева давањем само једнократне финансијске помоћи. Неке резултате дале су субвенције, слање деце на море и куповина књига како би се олакшало породицама, па се стиче утисак да онај ко их даје на неки начин глуми баку и деку.

- Некад је породица стајала чврсто док су у дворишту били баба и деда.

Сад тог дворишта више нема и неко други мора да преузме ту улогу, а то су град или држава. Док се нешто озбиљније не деси имамо празан простор који још није објашњен, а то је да деценијама производимо генерације које не воле децу, производимо будуће очеве и мајке који то не желе да буду. То је главни проблем „беле куге“ у Србији чије је становништцо све старије, а матор коњ се не учи да вуче кола. Ко воли децу рађа их и са двадесет и нешто година. Деца се рађају из љубави, а не из пара, јер да је дугачија Немачка би била најмногољуднија земља на свету, а није. Нама је пало на памет да са наставним кадром који је по мало изгубио позицију, највише због родитеља а онда и медија, покушамо да учитељима и наставицима кроз вишегодишњу акцију вратимо ауторитет пред ђацима. То је да ви будете ти који ћете са децом од 7 до 11 година радити на што већој промоцији породичних вредности, проширењу породице, прича о лепоти живљења у великим породицама, где ће се вашим акцијама придружити удружења и на трибине доводити позната лица која имају троје или четворо деце – поручио је Поповић краљевачким просветарима. Као посебан сегмент у популаризацији рађања замишљено је снимање филмова о великим успешним породицама са више деце и поклањање телевизијским кућама како би се освајао медијски простор, а идеја о потреби интензивнијег рађања била све присутнија у друштву. Уверење да су још једино просветни радници разумна бића заснива се на ставу да је бар 90 одсто њих ово занимање изабрало зато што воле да раде са децом. Са друге стране неспорна је чињеница да је учитељица изузетно значајна особа у животу детета које је тек пошло у школу, па због тога оно што прича прихвата и сматра важнијим од онога што се намеће код куће. Иницијатори идеје о новом начину пропагирања рађања виде шансу баш у овој чињеници, па од просветних радника очекују да бар једном,

Милан Поповић

57

МАГАЗИН

13.12.2015.

или два, пута месечно кроз редовну наставу наметну деци и ову тему. Реализација ове идеје од фебруара наредне године очекује се у Врњачкој Бањи, потом у Крушевцу и другим градовима који покажу довољно спремности да је прихвате. Трибине су намењене ученицима старијих разреда основних школа и средњошколцима, а преовлађујуће теме треба да укажу на значај очувања репродуктивног здравља и планирање каријере, а да се не запостави породица. Истину о томе требало би да им приближе људи који су већ направили озбиљне каријере, и зарадили озбиљан новац, а нису запоставили оно што би свима требало да буде најбитније, а то је породица. Да ситуација није толико црна потврђују земље као што су Грчка, Португалија, Бугарска, Немачка и друге код којих је овај проблем још израженији.

- То значи да имамо још десет до петнаест година да станемо на прави колосек. Ако се спустимо испод 1,3 бебе по жени идемо у бесповрат као нација иако прогноза да нећемо постојати за 50 година није тачна. Не

58

може народ од седам милиона да нестане за 50 година, али ћемо бити старачка нација. Наша је шанса да пробамо да овај проблем кроз школе, трибине и приче о решавању у следеће две године заживи у градовима и створи критичну масу која ће наметнути ову тему и људима на фунцијама који ће, кад оду за Београд, један део приче обавезно посветити томе – каже Поповић. Став великих духовника да дете треба васпитавати до четврте године ограничен је чињеницом да се са идејом о промоцији рађања не може ићи у вртиће, па су се на почетној степеници нашли ученици првих разреда основних школа због потребе да им се од малих ногу усади свест о потреби трајања народа и нације. Свевременски проблем човека везан за питање ко даје живот и ко је његов власник води ка закључку да се он добија на дар, па нико нема право ни да га одузме. Према тој теорији ни мајка нема право да прекине трудноћу, па такав чин православна вера третира као чедоморство или утробно

убиство. Др Братислав Миловановић подсећа на став да савремена наука и друштво васпитавају децу на начин који није прихватљив са православног аспекта уз потврду да народ у православној држави треба да негује православну традицију и на тај начин да васпитава децу.

- Једно од десет божјих заповести каже, не убиј а ми имамо убиства на сваком кораку. Имамо утробно чедоморство, а и то је убиство јер живот настаје од зачећа, а не од другог месеца трудноће. Мушкарац даје сперматозоид, жена јајну ћелију, живот неко трећи и за то има милион доказа, а што наука о томе не говори то је друго питање. На планети је 1804. године било милијарду људи, а 2015. има седам милијарди због чега у свету постоји у пројекат златне милијарде и програма за златну милијарду, а један су истополни бракови. Ми смо ту у великим проблемима. Наша је идеја да причамо и о здравственим проблемима, како се деца и чиме хране, шта пију, кад излазе, како се друже. Излазе у 11 увече, а враћају

се ујутру и ремете читав ендокринолошки систем. Организам је конципиран да делује по систму дан-ноћ, па постоји дневно ноћни ритам по коме се луче хормони. Хормон кортизол из коре надбубреже жлезде се лучи од јутра до 4 поподне, а од тада до 4 ујутру пада лучење, па кад дете изађе увече у град мора да подигне кортизол да би функционисало. У ноћним сатима кад спава лучи се хормон раста и дете расте. Сада имамо обрнуту ситуацију и све се ради наопачке, а онда се чудимо што су деца агресивна, незадовољна, што не можете да им сервирате нормалне ствари, да их усмерите на прави пут – упозорава де Миловановић. Стручњаци за геополитику су, сагледавајући демографски фактор, закључили да је идејом новог светског поретка, чији је промотер Америка, и лансирањем њених идеолошких вредности систем вредновања у Србији потпуно девалвиран. У таквим околностима најузвишенијом и најодговорнијом у друштву сматра се улога просветних радника који се сврставају

у ред ретких који у сукобу обавеза, проистеклих из закона и принуде, и дужности као ствари морала и етике, треба да васпитавају најмлађе генерације. Пред њих се поставља озбиљан задатак да, у сендвичу између телевизијских програма, који служе за медијску манипулацију и прихватање накарадних вредности, и родитеља који су их већ прихватили, покушају да учине подвиг и утичу на промену стања у овој области. Задаци које поставља ресорно министарство често су у сукобу са историјским коренима, културом и традицијом српског народа што додатно отежава положај просветних радника, поготово оних који раде са најмлађима. На скупу у Краљеву чуло се и да захваљујући неповољној демографској ситуацији Србија није у могућности да државотворно делује на целој територији, па да територије које нису насељене мора да препусти другоме. Уздрмана демографска структура на најнегативнији начин се одразила на простору Косова и Метохије, а са сличним проблемом се суочавала и Русија

све док се решавању проблема није приступило на нов начин.

- Анализом демографског посрнућа народа Руси су се вратили у прошлост, изучили Библију, Куран, Талмот, хиндуистичку религију и нашли да су суштински и дубоки узроци посрнућа и демографске катастрофе у нарушавању односа са творцем – каже др Миловановић. Бројни су фактори који воде ка ставу о потреби сталног присуства идеје о потреби интензивнијег обнављања становништва, а све је присутније уверење да ту идеју треба уградити од најранијег детињства. У време све бржег живота кратак је период до средовечног доба, а онда је већ касно да се било шта мења. Научници су доказали да мајка васпитава дете још док је у њеној утроби, а оно је и у том периоду способно да региструје расположење оца. Све наводи на закључак о потреби да се значајне идеје приближавају што пре. У овом процесу није занемарљив ни утицај медија који су, а то показују бројни подаци, најчешће на маргини догађаја. Т. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 13.12.2015.

61

13.12.2015.

Знамените жене Краљева

МАГАЗИН

КРАЉЕВЧАНКЕ ЗА НЕЗАБОРАВ 62

Фото: М. Радовановић

- Изложба „Знамените жене Краљева, Краљевчанке за незаборав“ организована са циљем да се подсети на бројне успешне жене које су дале посебан допринос развоју града у време кад су наука, политика, просвета, врхунска уметност, спорт и јавни живот углавном били резервисани за припаднике мушког пола. – Краљевчанке за незаборав су раднице, књижевнице, глумице, сликарке, политичарке, научнице, добротворке, спортисткиње и уметнице, а у исто време брижне мајке, сестре и одане супруге, жене које су, свака на свој начин, задужиле град и заслужиле вечно памћење и поштовање. - На корицама каталога изложбе налази се слика богиње победе из грчке митологије која на симболичан начин представља победу жена над предрасудама и њихову моћ да се издигну изнад историјских и друштвених околности које су их спутавале

63

МАГАЗИН

13.12.2015.

О

64

д оснивања Савета за родну равноправност града Краљева појачане су активности овог тела на реализацији бројних задатака постављених у претходном периоду. Једна од њих дефинисана је у Локалном акционом плану родне равноправности за период од 2014. до 2018. године, а предвиђа озбиљан рад на повећању видљивости равноправности у јавном простору. Резултат залагања за повећање видљивости је буџетска линија која предвиђа да се из градске касе у овој години издвоје средства за реализацију пројекта названог „Знамените жене Краљева, Краљевчанке за незаборав“ који предвиђа низ активности са циљем да се подсети на бројне успешне жене које су дале посебан допринос развоју града у време ка су наука, политика, просвета, врхунска уметност, спорт и јавни живот углавном били резервисани за припаднике мушког пола. На пригодној изложби која је отворена на Међународни дан људских права председница Савета за родну равноправност Лидија Павловић је подсетила да је она посвећена некада веома успешним женама и поштова-

ним грађанкама које су својим делом обележиле краљевачку историју.

- Многе од њих су у датом историјском тренутку својим животима, радом и изузетним стваралаштвом учиниле револуционарни искорак у професијама ризикујући притом да, без обзира на своја достигнућа, највише због неразумевања средине остану по страни, или не буду прихваћене. Зато се о њима мало или уопште зна и ретко се помињу у историјским изворима, па смо желели да их оживимо и подсетимо грађане на њихов велики допринос и значај – рекла је Павловић. Изложба је настала захваљујући ангажовању краљевачког Народног музеја и ауторки, вишем кустосу и историчарки, Мирјани Савић са циљем да се представи оно што је заједничко свим овим женама од којих се ни једна није препустила укорењеном мишљењу. На отварању изложбе се чуло да је свака од њих у различитим областима дала максимум, радила на себи и била довољно храбра да се истакне међу другима дајући свету лични печат како би изгледао боље и лепше. Оне су раднице, књижевнице, глумице, сли-

карке, политичарке, научнице, доборотворке, спортисткиње и уметнице, а у исто време брижне мајке, сестре и одане супруге, жене које су, свака на свој начин, задужиле град и заслужиле вечно памћење и поштовање. Свесна чињенице да је немогуће побројати све Краљевчанке које су у граду, и ван његових граница, својим радом стваралаштвом, успесима, борбом и доброчинствима оствариле значајне резлутате, ауторка изложбе је настојала да од заборава отргне бар нека имена из прошлости и грађанима Краљева представи само неке жене из савременог периода које су, у обиљу информација којима се сваког дана обасипају, скрајнуте и многима непознате. Различити су били критеријуми на основу којих се закључивало која је од жена заслужна да се о њој говори. Зато су сврстане у различите категорије које укључују прве школоване жене у одређеним професијама, жене које су постигле најбоље резултате у спорту и науци, неке од првих директорки у двадесетом веку након добијања права гласа 1946. године, жене које су постигле највеће успехе и добиле награде и признања у области

Краљевчанки с почетка двадесетог века а чије су чланице, познате по хуманитарном раду, својеврсни чувари сећања и традиције у нашем граду. На корицама каталога изложбе налази се слика богиње победе из грчке митологије која на симболичан начин представља победу жена над предрасудама и њихову моћ да се издигну изнад историјских и друштвених околности које су их спутавале. Набројане жене доказују да их улоге мајки, ћерки, супруга и сестара, нису омеле, већ су им пружиле додатан подстицај, да постигну успехе у различпитим областима. „Краљевчанке за незаборав“ је пионирски подухват који пружа простор и намеће обавезу даљих истраживања и чувања од заборава – рекла је Мирјана Савић. Изложба је међу присутнима у Свечаној сали Градске управе оцењена као охрабрење свим женама у заједничкој намери да буду часни потомци како би били достојни преци. То је потврдила унука Милунке Савић Драгица Николић подсећајући на циљ изложбе да се отргну од заборава жене које су дале велики допринос у стварању и ширењу правих људских вредности,

али и да се подсети како су кроз историју често биле у подређеном положају. Њихов успех се чини значајнијим кад се зна да су на путу ка њему често морале да се боре против доминације, дискриминације, предрасуда, зависти и необразовања.

- Ова изложба треба да буде подстрек талентованим женама на путу ка успеху и подсетник да се не забораве оне које су обележиле своје време и оставиле неизбрисив траг у историји града Краљева. Ту је и Милунка Савић, жена ратник, јунак, патриота, најодликованија жена Великог рата. Породица Савић се из Коривнице преселила у Краљево далеке 1964. године, а ја сам у овде завршила основну и средњу школу и започела радну каријеру у Техничком школском центру као професор електротехнике. Милунка је често боравила код нас и провела много дана у овом прелепом граду. Она је своје одликовање заслужила у рату у борби за слободу своје отаџбине, а њена праунука Марија Николић је дипломе и медаље у борби за знање на истоку и на западу, и тако допринела афирмацији угледа наше земље у свету – подсетила је Николић.

Т. Радовановић

књижевности и уметности, најхрабрије и најтрагичније ратнице и хероји у светским ратовима, добротворке, задужбинарке, хуманисткиње. Изложба је прилика да се подсети на жене које живе у другим градовима а пишу о Краљеву, глумице које су осим драмске изградиле и професорске каријере, прве универзитетске професорке као и Краљевчанке које данас, предајући на различитим факултетима у земљи и иностранству, преносе знања новим генерацијама. Ауторка изложбе признаје да је у креирању изложбе највећи камен спотицања представљала ограничена доступност података, докумената и фотографија, уз подсећање да биографије многих жена нису ни написане зато што ништа о њима није сачувано, или су подаци и фотографије расути по другим градовима.

- Поред неколико породица, институција и установа које у својим фондовима, архивима и збиркама чувају документарне трагове прошлости, посебну захвалност у реализацији изложбе дугујем Колу српских сестара из Краљева које ми је пружило безрезервну помоћ у трагању за именима

65

Повећано интересовање за природне науке

МАГАЗИН

13.12.2015.

ВИШЕ ОД

66

- Поред запослених на Природно-математичком факултету у Крагујевцу ангажовано и око сто младих истраживача које по завршеном докторату чека неко до наставничких звања, од доцента па на више. – Захваљујући високим критеријумима за почетно знање у настави само двоје од 250 запослених нису ангажовани на неком од научних пројеката. - Природно-математички факултет у Крагујевцу има акредитоване програме за 310 студената од којих се 270 школује о трошку државног буџета. – Највећи број студената долази из Краљева. - Систем самофинансирања омогућава само неким факултетима да имају врло пристојна примања у односу на остале. - Они који би требало да носе развој друштва, као Агрономски, Машински, па и групе Природно-математичког, не могу да наплате ни онолико колико студије коштају

Фото: М. Радовановић

Д НАУКЕ

67

13.12.2015.

МАГАЗИН

68

Др Срећко Трифуновић

И

збор будућег позива након завршене средње школе пресудан је моменат у животу сваког младог човека. Фактори који утичу на коначно опредељење су бројни, а уверење да при доношењу одлуке нема довољно информација о томе шта нуде високошколске установе повод је за све чешће настојање факултета да ученике завршних разреда средњих школа упознају са свим повољностима које нуде. Једна таква прилика пружена је недавно краљевачким матурантима кад су представници Природно-математичког факултета из Крагујевца, у оквиру једнодневног Фестивала науке, покушали да пруже што више информација о једној од четири студијске групе. Природно-математички факултет је у Крагујевцу основан далеке 1972. године као одељење истоименог факултета Универзитета у Београду, да би четири године касније као самосталан ушао у састав Универзитета у Крагујевцу. Настава се на факултету у изводи у оквиру више студијских група од којих би се свака могла сматрати одвојеном високошколском установом. Уз Институт за биологију и екологију, Институт за физику и Институт за хемију на факултету постоји и Институт за математику и информатику, а у оквиру њих и посебни модули. Основне академске студије математике трају пуне четири године, а информатике само три, како би се студентима, после једногодишњих мастер студија математике и две године информатике, пружила могућност да, уколико испуне постављене услове, током наредне три године наставе докторске студије на свакој од група. Студије информатике трају само три године због чињенице да су стручњаци овог профила изузетно тражени, па их и нема на евиденцији Националне службе за запошљавање, а великом броју њих је радно место са солидним зарадама обезбеђено и пре него што заврше школовање. То је и један од разлога због којих се код једног броја њих пут до дипломе продужи и на више година. Повољност пружа могућност да се са великим светским

фирмама комуницира путем интернета, а како за обављање редовних послова нису обавезни да седе у неком од уреда није редак случај да су запослени и у онима са прилично удаљеним централама. Декан Природно-математичког факулета, редовни професор др Срећко Трифуновић, потврђује да баш ова повољност ствара велике проблеме за обезбеђење асистената у настави, јер је буџет ограничен и тешко може да конкурише оном којим располажу иностране фирме. Због тога је принуђен да, након што неко од запослених оде, у настави ангажује и по којег из редова студената сарадника.

- Што се тиче професорских звања у информатици они могу бити носиоци сопствених пројеката, и да раде за неку другу фирму, што је један од модела који би држави могао да утре пут како задржати младе од којих огроман број одлази у иностранство. Разлог је врло једноставан, ако им понудите плату они ће остати ако не тражиће решење животног статуса на други начин – каже др Трифуновић. Настава на свим осталим студијским групама траје четири године плус једну за мастер и три за докторске студије. На овим студијским групама начин да се задржи велики број добрих студената пронађен је у статусу истраживача укључених у различите пројекте којима држава, уз плату, обезбеђује и уплату свих доприноса какве имају и остали запослени у било ком колективу. Ово је допринело да је на Природно-математичком факултету ангажовано око сто младих истраживача које по завршеном докторату чека неко до наставничких звања, од доцента па на више. Факултет се доказао као врло цењен у Србији пре свега због високих критеријума за почетно знање у настави. На Институту за хемију то су најмање три верификована научна рада, на осталим групама по два, што је допринело подизању квалитета науке и резултата у раду. Због тога само двоје од 250 запослених у настави нису ангажовани

на неком од научних пројеката Факултет је препознатљив и по акваријуму који, сем што је намењен спашавању појединих животињских врста које живе у води, као једини у Србији представља и специфичну туристичку атракцију. У склопу факултета је и ботаничка башта која се простире на двадесет хектара, а површина уређеног простора зависи само од количине средстава потребних да се она проширује. Ботаничка башта је, уз акваријум, повезана са Меморијалним парком Шумарице а намењена очувању различитих биљних врста на овом поднебљу што се постиже реализацијом различитих пројеката.

- Имамо проблема са одржавањем животне средине и појединих врста које су угрожене због наглог технолошког развоја, па иако по нешто морамо да жртвујемо трудимо се да што више тога сачувамо за будућа покољења. Факултет зато учествује у свим акцијама тог типа, па је Крагуејвац један од градова познатих по дефинисаном Локалном еколошком акционом плану, а Природно-математички факултет носилац студије у којој су регистровани проблеми и понуђена решења. Један по један проблем се решавају, а све у складу са економском ситуацијом у којој се налазе град и држава – каже др Трифуновић. Захваљујући Школској управи у Краљеву, и гостољубивости Медицинске школе, Природно-математичком факултету је пружена прилика да, у оквиру Фестивала науке, краљевачким матурантима представи део онога што се изучава у свакој од група, а што би могло да им помогне при доношењу одлуке о наставку школовања на неком од факултета. Посетиоцима је пружена изузетна прилика да сазнају све што их занима о природним наукама, студијама, пројектима и идејама које се реализују током студија. Посебна посластица били су веома атрактивни експерименти какве није могуће извести у средњој школи првенствено због чињенице да су, због недостатка материјаних средстава, многи кабинети затворени. У настојању да што већем броју

69

13.12.2015.

МАГАЗИН

70

ученика основних и средњих школа приближи природне науке наставно особље и студенти Природно-математичког факултета гостују у њиховим срединама са огледима у процесу учења физике, хемије, биологије, математике и информатике. Крагујевачки Фестивал науке по традицији се одржава у једној од гимназија у овом граду, али је доступан и основцима. Гостовања у другим градовима намењена су првенствено матурантима, али и свима који показују било какав интерес за науку, или су само знатижељни. Природно-математички факултет у Крагујевцу има акредитоване програме за 310 студената од којих се 270 школује о трошку државног буџета. Највећи број њих долази из Краљева што је и повод за последње гостовање. Иако студенти најчешће долазе из околних градова, Чачка, Ужица, Јаго-

дине, Крушевца и других места централног дела земље приметно је повећано присуство оних који стижу из Врања и Пирота.

- Млади су заинересовани за бављење природним наукама зато што је то један од начина за решавање проблема запослења. Министарство за просвету науку и технолошки развој прихвата децу на пројектима факултета са обезбеђеним статусом, радним стажом, пензионим и социјалним осигурањем и то је један од разлога због којих остају у Србији. Студенти на првој години студија то још не виде, али већ од друге покушавају да сазнају који професор има интересантан пројекат, па се интересују да код њега раде завршни рад или остану да раде после мастер студија. Са средствима која добијамо боримо се колико год је то могуће без обзира што постоје и лоша решења која

је влада препоручила. Има и бољих као што је шведско где држава финансира све студенте који се упишу, након што процени колико јој треба хемичара, лекара и осталих, уз обавезу да школовање отплате до педесете године живота. Систем самофинансирања омогућава само неким факултетима, као што су факултети друштвених наука, да имају врло пристојна примања у односу на остале. Они који би требало да носе развој друштва, као Агрономски, Машински, па и групе Природно-математичког, не могу да наплате ни онолико колико студије коштају – каже др Трифуновић. У оваквим околностима у нешто неповољнијем положају су институти, јер се факултетима пружа прилика да, у сарадњи са привредом и ресорним министартсвом, учествују у различитим пројектима и тако дођу до дела потребних средстава. У повољном по-

ложају су и асистенти којима се, поред редовне плате, омогућава додатна зарада на основу истраживачких пројеката у којима учествују. Са друге стране недовољна буџетска средства ограничавају пријем довољног броја асистената, а ни оних који након докторирања испуњавају услов за ангажовање у настави. Др Трифуновић објашњава да су у таквим околностима сви незадовољни а повољност је то што је, поред емотивног задовољства због рада са студентима, омогућено усавршавање у иностранству и учешће у међународним пројектима као виду компензације за релативно лош материјални статус запослених на факултетима техничких струка и природних наука. Искуство показује да је велики број свршених студената могућност за запослење пронашао у иностранству, а многи од њих се, посебно хемичари,

показали као успешни у новим срединама и врло брзо достигли статус какав не би могли да су остали у земљи. Податак да у иностранству професор у почетничком статусу наставе има између пет и шест хиљада евра плате месечно, а овде 600 до 700, без обзира што га срце вуче Србији довољно је да остане све до пензије након чега се враћа са буџетом који у локалним условима може да буде значајан. Један од значајних фактора који утичу на квалитет наставе, и високе критеријуме за стицање наставничких звања, је Министарство за науку које је у дугом периоду омогућавало куповину скупоцене опреме. Тако је и Природно-математички факултет, преко различитих пројеката, постао власник опреме неопходне за квалитетно извођење наставе, али и истраживачки рад. Као и у многим другим областима

и овде се бројним покушајима да се стање стално унапређује испречила законска регулатива, јер нису усвојени акти који треба да подрже нови пројектни циклус до 2020. године. Основ лежи у ставу министарства да би до тог периода Србија могла да буде чланица Европске уније што је директно упућује на коришћење фондова којима она располаже. Искуство земаља које су већ постале чланице потврђује до то није ни мало једноставно у затвореном систему у коме је и додела средстава централизована. Резултат који се остварује у науци и технолошком развоју сматра се будућношћу планете што свршеним студентима Природно-математичког факултета помаже да нађу пут било где у свету. То је најбоља препорука за упис на једну од четири групе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 13.12.2015.

73

Финансирање медија у Србији

МАГАЗИН

13.12.2015.

МАЛО ПОВОДА З

74

- Истраживање у оквиру пројекта „Градови и општине пријатељи медија“, које уз подршку Министарства културе и информисања спроводи Удружење новинара Србије, показује да су од јануара конкурси за суфинансирање производње медијских садржаја из области јавног информисања расписани у 105 локалних самоуправа, а у 61 нису ни до последњег месеца у години. - Од укупно 136 конкурса у тренутку објављивања трећина није била у складу са Законом о јавном информисању и медијима и Правилником о суфинансирању пројеката.

– Само једна локална самоуправа за финансирање медија издвојила више од 2 одсто средстава из буџета за ову годину

Т

ешке последице транзиције посебно погубно су се одразиле на српске медије од којих су се скоро сви приватизовани у том процесу нашли у готово безизлазном положају, а многи и угашени. Све мања количина

средстава која су у ранијем периоду долазила из привреде усмерила су медије на средства из буџета локалних самоуправа која су им до ове године додељивана под недовољно јасним условима што није обезбеђивало ни

равноправност ни транспарентност. Недовољно података о трошењу средстава намењених медијима било је повод за реализацију пројекта „Градови и општине пријатељи медија“ који је уз подршку Министарства кул-

туре и информисања реализовало Удружење новинара Србије са циљем да информише јавност о примени нових медијских закона, контроли расподеле буџетских средстава за пројектно суфинансирање и приватизацији медија. Резултати истраживања показују да су од почетка године конкурси за суфинансирање производње медијских садржаја из области јавног информисања расписани у 105 локалних самоуправа, а у 61 нису ни до последњег месеца у години. Према информацијама Удружења новинара Србије конкурс је у 21 локалној самоуправи расписиван два пута, у једној три пута, а само је општина Лајковац на време расписала конкурс за суфинансирање медијских садржаја за 2016. годину. Поразно делује податак да од укупно 136 конкурса у тренутку објављивања трећина, или 44, није било у складу са Законом о јавном информисању и медијима и Правилни-

ком о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. Коалиција новинарских и медијских удружења коју чине Удружење новинара Србије, Независно удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, Асоцијација независних електронских медија и Локал прес, реаговала је 38 пута због кршења прописа, након чега је 21 локална самоуправа уважила примедбе и ускладила конкурсе са прописима. Због одбијања надлежних у 16 других да ускладе конкурсе са Законом и Правилником Коалиција није предложила кандидате за чланове комисија које су одлучивале о расподели средстава. Уместо конкурса за суфинансирање пројеката од јавног значаја у области јавног информисања девет општина је расписало јавне набавке оглушујући се о упозорење Коалиције новинарских и медијских удружења да то није у

складу са законом. Иако, према истраживању Удружења новинара Србије, већина анкетираних локалних самоуправа подржава акцију „Градови и општине пријатељи медија“, којом се заговара издавајање најмање 2 одсто буџета за медијске пројекте, потврђено је како нису биле у могућности да издвоје толико новца из буџета за ову годину. Удружење новинара Србије је у оквиру пројекта контактирало 110 од 166 локалних самоуправа од којих је 21 одговорила на питања, а само једна потврдила да је издвојила више од 2 одсто буџета за финансирање медија. Сремска Митровица је издвојила 1,8 одсто, Мали Иђош и Врање по 1,5 а Сокобања 1,2 одсто. Шабац, Ковачица и Лајковац за медије су предвидели око 1 одсто буџета, а мање од 1 определиле су општине Бач 0,13, Чока 0,22, Ужице 0,25, Бојник 0,3, а Чачак, Рековац и Варварин по 0,5 одсто локалног буџета. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЗА ОПТИМИЗАМ

75

76

МАГАЗИН 13.12.2015.

77

78

МАГАЗИН 13.12.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Алберт Љупки градић Келивил није довољно велики за највеће преваранте света, Алберта и Егона који су одлучили да се отисну у бели свет. Хоће ли свет према њима бити једнако зао као што су они били према другима? Алберт је екранизација дела литературе, насталог из пера најуспешнијег данског аутора за децу и младе Олеа Лунда Киркегарда, који је за главне ликове одувек постављао анти-хероје, а ни Алберт није изузетак. Он живи у данском провинцијском градићу Калебију и увек чини нешто што није добро, а уједно је истински неспретан. Кад једног дана случајно разбије градску знаменитост, споменик капетану балона, због чега становници града најблаже речено нису срећни Алберт са најбољим пријатељем Егоном одлази у авантуру како би се искупио и пронашао прави балон. На овом путу њих двојица наилазе на лопове, скитнице и највећи дијамант на свету. Филм се приказује до 16. децембра, а пројекције почињу у 16 сати.

Грозомора Иако је у почетку узнемирен због чињенице да је из великог града морао да се пресели у мањи тинејџер Зах Цупер ће ускоро да заборави на све када се спријатељи са Чемпом и открије да му је комшиница прелепа девојка Хана. Али, неће све бити тако једноставно када упозна Ханиног мистериозног, и врло чудноватог, оца за којег се испоставља да је аутор супер-успешних књига „Гоосебумпс“ Р. Л. Стејн. Како постепено упознаје чудновату породицу из суседства Зах ускоро открива да и Стејн крије опасну тајну. Наиме, чудовишта која су описана у његовим бестселерима заправо су стварна, а Стејн штити своје читаоце од њих држећи их закључане у својим књигама. Међутим, када чудовишта игром случаја буду пуштена на слободу, Заков живот се у потпуности мења. У лудој авантуристичкој ноћи која је испред њих Зак, Хана, Чемпа и Стејн мораће да се удруже како би ухватили сва чудовишта из Стејнове имагинације, укључујући Слапи Димија, девојку са уклетом маском, патуљке и многе друге, како би их вратили тамо где им је место и спасили свој градић. Филм се приказују упројекцијама које почињу у 18 сати.

Смрдљива бајка И у слици и у звуку филм садржи јединство супротности. Смрад и бајку. Романтику у шахту. Држање за руку на депонији смећа. Кадар сцене са камером без статива у апокалиптичном амбијенту. Ноћне сцене на клупи слично као филму „Светлости велеграда“ Чарлија Чаплина. Сцене на депонији инспирисане филмом „Додескаден“ Акира Куросаве. Доминантна боја у фотографији биће боје рђе. Јер рђа и јесте свуда око њих. Мома је скитница који живи у напуштеној фабрици и пати од депресије. Ема је скитница која живи у шахту и лечила се од алкохолизма. Ема је некада давно изгубила бебу и то је преокренуло њен живот. Мома се заљубљује у Ему. Они почињу да живе заједно у потпуној немаштини. Једно другом улепшавају дане. Венчавају се. Венчава их Краљ клошара који живи на депонији. Мома и Ема одлазе на медени месец и том приликом наилазе на остављену бебу поред контејнера. Настављају породични живот у троје… Филм је по сопственом сценарију режирао Мирослав Момчиловић, а главне улоге тумаче Жарко Лаушевић, Јелена Ђокић, Петар Божовић, Бојан Жировић, Милош Влалукин, Небојша Љубишић, Александар Ђурица, Милош Самолов, Небојша Илић, Марко Гверо. Пројекције почињу од 20 сати.

Анаклето: Тајни агент Осамдесетседмоминутна акциона комедија прати тридесетогодишњег радника обезбеђења Адолфа који пролази кроз тежак период у животу. Не само да га је дугогодишња девојка напустила због тога што је тип без амбиција, него постаје и мета гомиле убица коју води опасни криминалац Васкес који је управо побегао из затвора. Уз све то Алфредо открива и да његов отац има двоструки идентитет. Он није сточар који се бави производњом кобасица, како је веровао цео свој живот, већ тајни агент Анаклето који је пре тридесет година послао у затвор Васкеса. Адолфо ће због свега бити приморан да напусти досадашњи начин живота и сарађује са оцем, особом са којом има мало разумевања, а све да би преживео Васкесову освету и повратио бившу девојку. За филм је резервисана последња дневна пројекција која почиње у 22 сата. Т. Радовановић

79

80

МАГАЗИН 13.12.2015.

81

82

МАГАЗИН 13.12.2015.

Из Полицијске управе Краљево

РАСТЕ БРОЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА П

рву недељу децембра у безбедносном смислу карактерише знатно неповољнија ситуација него само седам дана раније о чему сведочи податак да је број различитих облика кривичних дела повећан за половину. О томе сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 30. новембра до 6. децембра у коме је записано да су инспектори Криминалистичке полиције евидентирали 39 кривичних дела од којих се једно сврстава у област привредног, а остала у област општег криминала. Успех у откривању починилаца је

испод половичан о чему сведочи податак да су познати извршиоци тек трећине, или само 13, кривичних дела. Ситуација није много боља ни у области јавног реда и мира о чему се закључује на основу податка да је број евидентираних прекршаја, у односу на претходни статистички период, готово удвостручен. У структури прекршаја са двотрећинском већином доминирају туче којих је било 15, што уз седам који се у полицијској терминологији тертирају као остали допуњава слику стања у области јавног реда и мира. Увек радује податак о смањеном броју саобраћајних незгода, а више

од тога да је преполовљен број оних са страдалим лицима. Од укупно шест колико су евидентирали припадници Саобраћајне полиције у две са повређеним лицима по једна особа је претрпела лакше телесне повреде, а укупна материјална штета је процењена на само 90 хиљада динара. О смиривању у овој области сведочи и за трећину мањи број саобраћајних прекршаја који се зауставио на 263. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице су интервенисали у гашењу једног пожара који је проузроковао штету од сто хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

83

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 13. D 19. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

13.12.2015.

13. децембар

84

1545. — Тридентски концил, који је у мају 1542. сазвао папа Павле III, почео рад, Екуменски концил, на којем је до краја изграђен статус католичке цркве као догматске, противреформацијске, милитантне установе с папомаутократом на челу, с прекидима заседао до 1563. — На основу закључка овог скупа вођен противреформацијски покрет који је довео до Тридесетогодишњег рата прокатоличких и протестантских снага у Европи, од 1618. до 1648.

1570. — Миром у Шћећину Данска признала независност Шведске.

1642. — Холандски морепловац Абел Тасман открио Нови Зеланд, али се није искрцао из страха од ратоборних домородаца, па је заслуга за откриће припала Енглезу Џејмсу Куку, који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва.

1806. — Српски устаници у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Београдску тврђаву. Тврђава је освојена почетком 1807, а по слому устанка 1813. Турци су поново заузели Београд.

1877. — Српски краљ Милан Обреновић, на позив Русије, по други пут објавио рат Отоманском царству. У марту 1878. рат завршен мировним споразумом Русије и Турске у Сан Стефану, којим је Русија покушала да оствари премоћ на југу Балкана.

1921. — САД, Велика Британија, Француска и Јапан потписали Вашингтонски уговор о међусобном поштовању острвских поседа у Пацифику.

1937. — Јапанске трупе окупирале

кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као "силовање Нанкинга". Основана је државна индонежанска новинска агенција Антара.

1939. — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице "Ексетер", "Ајакс" и "Ахил" код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод "Граф Шпе", који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова.

1944. — Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао пилот-самоубица, у Другом светском рату ударио у америчку крстарицу "Нешвил" и усмртио 133 члана посаде.

1967. — Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, побегао с породицом у Рим.

1978. — Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп.

1981. — Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката "Солидарност", а на хиљаде синдикалних активиста притворено.

1982. — У земљотресу у Северном Јемену, у провинцији Дамар, на стотинак километара југоисточно од главног града Сане, погинуло 3.000 људи.

1988. — У Конгу потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке, уз посредовање СССР и САД, којим је отворен пут ка независности Намибије и окончању грађанског рата у Анголи, започетог 1975.

1991. — Бивше совјетске републике

Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле да се прикључе Заједници Независних Држава.

1996. — Кофи Анан изабран за генералног секретара Уједињених нација. Са обављањем ове дужности почео 1. јануара 1997.

2000. — Председник Русије Владимир Путин дошао на Кубу у прву посету једног руског државника Фиделу Кастру од распада СССР 1991.

2001. — У самоубилачком нападу екстремиста на зграду индијског парламента у Њу Делхију убијено 13 особа. За напад осумњичени муслимански сепратисти који се од 1989. боре против индијских власти у Џаму и Кашмиру.

2002. — На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004.

14. децембар 1481. — Турци после дуже опсаде заузимају Нови, а Херцеговина улази у састав Турске.

1822. — У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији. Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана.

1900. — Немачки физичар Макс Планк објавио "Квантну теорију", према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило.

1911. — Норвешки истраживач

Роалд Амундсен постао први човек који је стигао на Јужни пол, претекавши енглеског поларног истраживача Роберта Скота, који је на Јужни пол стигао 18. јануара 1912.

1916. — Данци гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.

1918. — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент. Прва жена која је изабрана била грофица Маркиевич, ирски националиста, али није могла да заузме своје место у Парламенту јер је била у затвору.

1927. — Велика Британија признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.

1935. — Први председник Чехословачке Томаш Масарик поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.

1937. — Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу.

1939. — Лига народа искључила СССР због агресије на Финску. Студентске демонстрације са 9 мртвих у Београду 1950. — Основан Комесаријат Уједињених нација за избеглице.

1959. — Архиепископ Макариос III постао први председник Кипра.

1960. — Потписана Париска конвенција о оснивању Организације за економску сарадњу и развој. Конвенција ступила на снагу у септембру 1961.

1962. — Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци.

1981. — Израел анектирао Голанску висораван коју је отео од Сирије у рату 1967.

1989. — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабран шеф државе, со-

цијалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче.

1994. — Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини.

1995. — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД. Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић. Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО.

1998. — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.

1998. — У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призрена погинуло 36 Албанаца, шест повређено.

2001. — Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића. Пандуревић оптужен за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995.

2003. — У Ираку у свом склоништу у Тикриту ухапшен свргнути ирачки председник Садам Хусеин. Потрага за њим трајала скоро девет месеци, од инвазије америчко-британских снага на Ирак. Америчке снаге ухапсиле бившег ирачког диктатора Садама Хусеина крај града Тикрита у Ираку.

2008. — Мунтазар ал Зејди, ирачки новинар је бацио ципелу на америчког председника на конференцији за штампу. У арапском свету то се сматра највећим понижење,

15. децембар 1640. — Војвода од Браганзе крунисан као Хуан IV, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганза која је владала Португалом до 1910.

1711. — У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.

1801. — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахије Аганлија, Кучук-Алија, Фочић Мехмед-ага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафапашу и завели терор у Београдском пашалуку. Насиље је убрзало избијање Првог српског устанка 1804.

1806. — Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву.

1840. — Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.

1890. — Убијен поглавица индијанског племена „Сијукс“ Седећи Бик, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера.

1914. — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка. Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.

1938. — Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Чкалов. 1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 километара, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину.

1961. — Генерална скупштина

85

13.12.2015.

МАГАЗИН

86

Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему Кине у светску организацију. Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском рату, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен. После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.

1965. — Амерички свемирски бродови „Џемини 6“ и „Џемини 7“ остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.

1970. — Совјетски васионски брод „Венера 7“ спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.

1991. — Око 500 људи изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.

1996. — Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције „Заједно“ у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. новембра.

1999. — Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног административног већа Косова. Срби са Косова одбили да потпишу спора-

зум, али су касније делегирали свог представника у то тело.

2000. — Затворена нуклеарна централа у Чернобиљу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа.

2001. — Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације.

2002. — Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом.

2011. — Скупштина града Београда званично именовала Мост на Ади.

16. децембар 1653. — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.

1773. — Незадовољна високим увозним царинама и британском колонијалном влашћу, група америчких колониста, маскирана у Индијанце, у Бостонској луци са једног британског брода у море побацала сандуке чаја. Тај догађај, касније назван "Бостонска чајанка", наговестио Амерички рат за независност, започет 1775.

1835. — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађе-

вина.

1838. — Бури су се током Велике сеобе сукобили с племеном Зулу и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог племена.

1885. — У Сарајеву почео да излази српски књижевни лист "Босанска вила", веома цењен у босанским књижевним круговима. Покренут као часопис који ће се бавити српском културном баштином, временом прерастао у угледан лист у којем су објављивали истакнути писци свих националности и књижевници ван босанскохерцеговачког круга. До 1887. га уређивао Никола Шумоња, потом до забране, 15. јуна 1914, Никола Кашиковић.

1916. — Група руских племића је убила мистика и пустолова Григорија Распућина.

1920. — У једном од најтежих земљотреса у свету у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.

1934. — Пуштен у саобраћај први београдски друмски мост преко Саве, назван „Земунски мост краља Александра“. Дигнут у ваздух у априлу 1941, а на месту висећег моста 1957. подигнут мост незванично назван Бранков мост.

1944. — Немци у Другом светском рату у Арденима пробили америчке линије одбране и почели контраофанзиву на Западном фронту. У борбама окончаним немачким поразом савезници изгубили 77.000 војника, а Немци

130.000. У авионској несрећи изнад Ламанша погинуо амерички џез-музичар Глен Милер.

1949. — Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог председника Индонезије после стицања независности земље од Холандије.

1966. — Савет безбедности Уједињених нација на предлог Велике Британије једногласно изгласао економске санкције против режима беле мањине у Родезији.

1971. — Пакистанске трупе предале се индијској војсци и Ослободилачкој армији Источног Бенгала. Тиме окончан Индијско-пакистански рат и сачувана независност нове државе Бангладеш, прокламоване у марту 1971.

1993. — Шест земаља-чланица Европске уније, односно Уједињено Краљевство, Немачка, Француска, Италија, Холандија и Данска, упркос противљењу Грчке, признало Бившу Југословенску Републику Македонију.

1995. — Савет безбедности УН дао снагама НАТО овлашћење да преузму надлежност над мировним операцијама у Босни и Херцеговини. Тиме је окончана мисија УНПРОФОР-а и створени правни услови да НАТО почне мисију надгледања спровођења мира у Босни.

1997. — Петнаест косовских Албанаца оптужених за тероризам и припадност илегалној организацији

Ослободилачка војска Косова осуђено у Приштини на казне затвора од четири до 20 година.

2001. — Први амерички брод од 1962, када су САД увеле ембарго против Кубе, стигао у луку у Хавани, носећи око 500 тона смрзнуте хране.

2002. — Пред Трибуналом у Хагу почела тродневна расправа о пресуди бившој председници Републике Српске Биљани Плавшић, која је признала кривицу за злочине против човечности током рата у БиХ. Биљана Плавшић 27. фебруара 2003. осуђена на 11 година затвора и упућена на издржавање казне у шведски затвор „Хинсеберји“.

17. децембар 497. п. н. е. — Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије.

1531. — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција.

1538. — Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем Англиканске цркве.

1583. — Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга.

1903. — Браћа Вилбур и Орвил Рајт

извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди.

1908. — После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства.

1926. — У државном удару у Литванији, војска је збацила демократски изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Сметону.

1939. — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство.

1948. — У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије.

1960. — Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра.

1973. — Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму,

87

13.12.2015.

МАГАЗИН

88

када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала.

1983. — Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобил-бомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90.

1983. — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе.

1985. — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.

1989. — У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани.

1989. — Прва епизода Симпсонових Simpsons RoasPng on an Open Fire је емитована у САД.

1990. — На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.

1991. — Савет министара Европске заједице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и СССР-у.

1992. — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике Српске.

1995. — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ.

1996. — Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета "Тупак Амару" заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе

из затвора 300 припадника њиховог покрета.

1997. — Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.

1999. — Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.

2000. — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.

2001. — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду.

2002. — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

18. децембар 218. п. н. е. — У бици код Требије у Другом пунском рату картагински војсковођа Ханибал је нанео тежак пораз римској војсци.

1398. — Кублај кан је променио назив свог царства у Јуан, означивши званични почетак династије Јуан у Кини и Монголији.

1398. — Татарски војсковођа Тимур Ленк заузео је индијски град Делхи.

1642. — Абел Тасман је постао први Европљанин који је допловио до Новог Зеланда.

1777. — У САД је прослављен први Дан захвалности, чиме је прослављена недавна америчка победа над британским генералом Џоном Бергојном у бици код Саратоге у октобру.

1787. — Њу Џерзи је постао трећа америчка држава која је ратификовала устав САД.

1865. — Ратификацијом 13. устав-

ног амандмана у САД је укинуто ропство.

1903. — Америчко-панамским уговором зона Панамског канала је стављена под контролу САД уз годишњу ренту.

1916. — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Немаца.

1935. — Едвард Бенеш је изабран за председника Чехословачке, четири дана после оставке првог шефа те државе Томаша Масарика.

1940. — Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром "Операција Барбароса".

1970. — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Римокатоличке цркве.

1972. — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи.

1972. — Стенли Берет је пробио

звучни зид на земљи, возећи аутомобил на ракетни погон брзином већом од 1000 km/h на писти у Калифорнији.

1989. — Европска економска заједница и Совјетски Савез су потписали споразум о трговини и економској сарадњи.

1993. — У Загребу обновљен рад Српског привредног друштва Привредник укинутог 1946. године.

1999. — Председница Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повређена је у експлозији бомбе у којој је погинуло 33 и рањено 137 људи. Власти у Коломбу оптужиле тамилске сепаратисте за подметање бомбе.

2000. — У Бриселу су обновљени преговори о сукцесији бивше СФР Југославије, након што су нове југословенске власти одустале од става да је СР Југославија једини наследник бивше државе, који је тврдо заступао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Преговори су успешно завршени у мају 2001.

2003. — Скупштина Косова усвојила је у начелу Закон о сарадњи са Трибуналом у Хагу. Хашки трибунал осудио је босанског Србина Драгана Николића, званог

Јенки, на 23 године затвора. Он је признао кривицу за ратне злочине почињене над муслиманским заробљеницима у логору Сушица код Власенице, чији је командант био у лето 1992.

19. децембар 1154. — На енглески престо дошао Хенри II, први владар династије Плантагенет. Учврстио је краљевску власт и ограничио власти барона и судску власт цркве, због чега је дошао у сукоб са Кантерберијским надбискупом Томасом Бекетом, који је по његовом налогу убијен 1170. Започео је освајање Ирске 1171.

1793. — Генерал Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је од Енглеза преузео Тулон.

1842. — САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД.

1863. — Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум.

1905. — Усвојен је први Устав Црне Горе, „Никољдански устав“, којим је држава конституисана као уставна монархија.

1941. — После неуспеле офанзиве на Москву у Другом светском рату, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.

1944. — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату.

1946. — У Индокини избио рат између војске под вођством Хо Ши Мина и француских колонијалних трупа.

1950. — Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи. Ајзенхауер је био један од најзначајнијих савезничких команданата у Другом светском рату и председник САД 1952. и 1956.

1958. — Председник САД Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.

1965. — Са 54,5 процената гласова

бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана.

1971. — Филм„ Паклена поморанџа“, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону.

1984. — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.

1991. — Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију.

1995. — Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО.

1997. — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300“ срушио се близу индонежанског града Палембангаре. Несрећу није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.

2001. — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара.

2002. — Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ. Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп.

2004. — У недељу, на дан Светог Николаја Мирликијског, почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.

89

90

МАГАЗИН 13.12.2015.

91

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs