MagazIN 203 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 203 * 6. децембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 6.12.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

oktobar - novembar 2015.

МАГАЗИН

6.12.2015.

читаност између 13. октобра и 11. новембра

Краљевски

МАГАЗИН

200 пута са читаоцима широм света за само три године

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

6.12.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Тридесет шеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

6.12.2015.

БРЗО И ЕФ

- Одбијен предлог Демоктарсјке странке да се разматра извештај о реализацији буџета за првих девет месеци ове године. - Одборничка група Српска напрена странка-Нова Србија повукла предлог о допунуи статута Јавног комуналног предузећа „Водовод“. - Већином гласова усвојени сви предлози владајуће коалиције. - Изабран директор Културног центра „Рибница“. - Нова разрешења и именовања у школским одборима а стандардних петнаестак минута закашњења отпочело је тридест шеста седница Скупштине града, а присуство 58 од 70 одборника било је довољно за рад и одлучивање, па је по стандардној процедури већином гласова, без расправе, усвојен извод из записника са претходне седнице одржане 4. децембра. Као ни на два дана раније одржа-

ној седници Градског већа предлог Демократске странке да се у предложени дневни ред уврсти разматрање извештаја о реализацији Одлуке о буџету града за првих девет месеци ове године није добио потребну подршку одборника. Иако је Градско веће подржало предлог Одборничке групе Српска напредна странка-Нова Србија да се у дневни ред уврсти тачка о до-

пуни статута Јавног комуналног предузећа „Водовод“ предлагач је пред саму седницу повукао предлог, па се о њему није ни расправљало. За разлику од скоро свих досадашњих седница на последњој је одборницима било потребно мање од 15 минута да пређу на разматрање прве тачке дневног реда која се односи на одлуку о условима за закључење уго-

ФИКАСНО вора о размени непокретности и начину расподеле станова у оквиру „Пројекта стамбене обнове после земљотреса у Краљеву“. Предлог одлуке жестоко су нападали одборници опозиционих странака, Покрета за Краљево, Демократске странке, Либерално-демократске партије и Двери, а бранили заменик шефа одборничке групе напредњака Милош Милишић, заменик председника Скупштине града Ненад Марковић и заменик градоначелника Милун Јовановић. Иако су овом приликом били у мањини успели су да убеде чак педесет одборника да дају подршку предложеној одлуци за коју се од гласања уздржало само двоје са правом гласа. Нешто мање поверење дато је одлуци о изменама и допунама одлуке о утврђивању доприноса за уређење грађевинског земљишта која је

усвојена већином од четрдесет гласова одборника уз 12 уздржаних. У минут до дванаест отпочела је расправа о одлуци којом се уређује организација и начин обављања такси превоза и прописују ближи услови за обављање овог вида превоза на подручју града. Бројне примедбе опозиционих одборника успеле су да поколебају само једног одборника већине, па је одлука усвојена са 39 гласова присутних. Исти ниво поверења добио је извештај по питању до сада предузетих мера на плану трајне регулације водотокова и изградње заштитног бедема. Расправа и усвајање овог извештаја очекивани су на једној од две ванредне седнице Скупштине града, али је то изостало јер одборници владајуће већине нису били спремни да подрже њено стављање на дневни

ред. Истоветан текст извештаја био је повод за жестоке критике, а и последња седница се одвијала уз честе реплике и одговоре на њих што заседање по правилу води у нежељеном смеру. Од значајнијих тема последње седнице Скуштине града треба напоменути разрешење вршиоца дужности директора Културног центра „Рибница“ и именовање директора ове установе са мандатом од четири године. Поподневни рад после паузе од пола сата отпочео је десет минута иза 15 сати, а одборницима је било довољно пола сата да потврде кадровске промене у школским одборима и изјашњавањем 52 присутна одборника потврди све предлоге владајуће већине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Обележен Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату

МАГАЗИН

6.12.2015.

ДАН ПОБЕДЕ ДО

- На дан кад је из Краљева истеран последњи немачки војник подсетили се малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. - Венце на Споменик ослободиоцима Краљева положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, војске, полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ и других организација цивилног друштва. - Изостало присуство представника амбасада држава чији су војници учествовали у ослобађању Краљева. – Ове године богатији програм обележавања Дана ослобођења

ОБРА НАД ЗЛИМ

д почетка октобра један за другим се нижу значајни датуми из историје Краљева који се неки у последње време обележавају са више одговорности него у ранијим временима. Последњи у низу је Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату као сећање на 29. новембар 1944. године када су, након вишедневних борби за ослобођење, у град умарширале партизанске и јединице совјетске Црвене армије. И ове године на истом месту на те дане су се подсетили малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. По устаљеном обичају обележавање дана кад су из Краљева у јесен 1944. године протерани и последњи

МАГАЗИН

6.12.2015.

немачки војници отпочело је интонирањем химне Боже правде и полагањем венаца на Споменик ослободиоцима Краљева у парку Пљакин шанац. Венце су по традицији положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, војске, полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ и других организација цивилног друштва, а ове године је изостало присуство представника амбасада држава чији су војници учествовали у ослобађању Краљева. Обраћајући се присутнима градоначелник Краљева Томослав Илић је подсетио да је окупљање код Споменика ослободиоцима увек нова прилика за подсећање на херојско дело

које су извеле партизанске и јединице совјетске Црвене армије. - Краљево је крај Другог светског рата дочекало с црним барјацима на кућама, јер је фашистички окупатор овде оставио крвав траг зверства и завојевачке осионости. Недалеко одавде, у тзв. Лагеру под Грдичком косом, нацисти су стрељали више хиљада Краљевчана и избеглица, а ликвидације су обављане и током читавог рата. Готово да нема места у овом страдалном граду које није натопљено крвљу његових тадашњих житеља, тако да историчари те жртве још броје. Током Другог светског рата у Србији је вођен и грађански рат, а ослобођењем окончани су и ти сукоби у којима је пушку упирао брат на брата,

пријатељ на пријатеља, комшија на комшију. Краљевчани су крај најстрашнијег догађаја у историји човечанства дочекали с радошћу, али и у болу и тузи за изгубљеним кћерима и синовима, рођацима и познаницима. Тај губитак за сваког је био ненадокнадив и непреболан. Због тога је и задатак свакога од нас да гајимо сећање на оне дане и оне људе који су у Краљеву унели бакљу слободе и храбро јуришали на окупатора. Здруженим војничким снагама у Краљево су, као ослободиоци, ушли партизани и црвеноармејци. Храброст је била њихова заједничка црта, али посебну захвалност, ако је та реч прикладна, дугујемо припадницима совјетске армије. Они су се овде јуна-

чки борили као да ослобађају Москву, Харков или Владивосток. На десетине њих положило је овде своје животе – истакао је Илић уз подсећање на обавезу да се, без обзира на невоље и захтеве модерног времена бременитог бурним дешавањима, Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату памти као дан победе добра над злим, светлости над тамом. Значај доприноса грађана Краљева у борби против фашизма повод је да се овај дан, после дуже паузе, поново обележава на начин какав заслужује. Програм обележавања је ове године промењен, па је тежиште стављено на 28. новембар када је на Сењаку у Доситејевој улици откривен обновљени споменик у знак сећања на догађаје из

прве године окупације и паљевине вагона за допремање различитих потрепштина окупатору. У Свечаној сали Градске управе отворена је изложба „Путевима револуције“, коју су организовали Група архитеката из Београда и краљевачка Позитивна омладина, а у вечерњим часовима одржан концерт плесног ансамбла из румунског града Клужа. Централни догађај обележавања овогодишњег Дана ослобођења испред Споменика ослободиоцима Краљева употпунио је краћи уметнички програм у коме су учествовали чланови Градског хора „Црвчанин“ и глумци Краљевачког позоришта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.12.2015.

МАГАЗИН

6.12.2015.

Седамдесет једна година живота у слободи

КРОЗ ИСТОРИЈУ ЖРТВА ГЕ - Поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру завршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. - Најразорније савезничко бомбардовање у ноћи 11. августа усмртило више од 50 цивила. - Непријатељски губици при заузимању Краљева 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. Плен 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива, уништена 4 топа и 30 моторних возила. - Већ 30. новембра 1944. године јединице НОВЈ заједно са народом, посебно породицама жртава, изашле су на лагерско гробље и одале пошту стрељанима

ЕОГРАФСКОГ ПОЛОЖАЈА ваког 29. новембра, већ од 1945. године, Краљево слави дан када је и последњи војник немачких окупационих снага у Другом светском рату заувек напустио овај град. Четрдесет пет дана дуге борбе за ослобођење града од окупатора, који је у њему боравио од пролећа 1941. године, сведоче колико је Краљево због географског положаја и важних комуникација било важно за све сукобљене стране кроз историју. Велике и тешке бојеве којима се ослобађало од непријатеља водили су још 1805. године Карађорђеви устаници када су жестоко нападали турске

трупе у Боју на Карановцу. Читав век касније Краљево је доживело продор српске војске која је 1918. године протерала последње аустро-угарске војнике са ових простора. Сви ратови подразумевају велики број страдања, а Други светски рат је у Краљеву остао запамћен по најсуровијим траговима. Прва страдања везана су за злочин против човечности почињен у октобру 1941. године, када је страдало цивилно становништво Краљева и околине. Уследио је живот у страху испуњен сталним хапшењима, депортацијама у злогласне логоре, свакодневним вестима рођака о поги-

бијама на фронту, или онима које су се дешавале услед неумитних ратних околности током година које су уследиле након најпогубније 1941. Већ 1943. године, као последица одмазде за губитке у рату, десила су се још два велика цивилна страдања на стратишту Сењак код Старог аеродрома и Ратарском имању на којима су у знатно мањем броју него октобра 1941. године страдали цивили. Неумитности смрти која је погађало цивиле, разарања и страдања Краљево није поштеђено ни последње ратне године након изненадног англоамеричког ваздушног напада.

МАГАЗИН

6.12.2015.

Највећи напади уследили су после заједничке стратегије усвојене на Техеранској конференцији, а од јуна до средине септембра у неколико напада, од којих је најразорнији био 11. августа 1944. године када су потпуно промашени војни циљеви, у Краљеву је страдао велики број цивилних жртава. У јесен 1944. године Вардарско-моравском долином се из Грчке повлачило око 350 хиљада немачких војника са намером да створе јединствен фронт са трупама које су се већ налазиле у Србији. Припадници Народноослободилачке војске у то време су се још налазили у Босни, па су стрепећи од стварања новог фронта настојали да онемогуће, или бар успоре, повлачење Немаца. Подршку је требало да пружи савезничка авијација која у појединим

ситуацијама није била претерано прецизна, па су сем српских страдали и градови у Далмацији, Славонији и свуда где је претило груписање немачких трупа. - На сам Ускрс 5. априла 1944. године бомбардован је Београд, а најгора страдања у историји са огромним бројем цивилних жртава претрпео је Лесковац. Циљ савезничке стратегије био је да се погоде важни комуникациони путеви, железница и све што је служило за транспорт немачке војске. Гађана је фабрика авиона Рождански у Београду, а прилично промашена тако да је страдао читав Дорћол. Промашени су војни магацини у Нишу, а погођено породилиште. У Краљеву је прво бомбардовање било 22. јула када је гађана железничка пруга између Ви-

тановца и Краљева са циљем да се онеспособи и успори повлачење и транспорт муниције и непријатељске војске. У приличној мери су промашени војни циљеви, а погођени цивилни објекти, па на мапи страдања видимо да су погођене зграде у Улице војводе Путника, Обилићевој и ужем градском језгру, а 2. септембра је поновљен напад на Чибуковац. Најразорније је било бомбардовање у ноћи 11. августа када је, по писању „Новог времена“, које је било окупацини лист, страдало више од 50 цивила. Погођена је католичка црква у којој је погинуо жупник Рудолф Мациовшек и домаћица која је свирала клавир. Оштећена је пруга између Витановца и Краљева, мост на Камиџори, али и више цивилних објеката – објашњава виши кустос

краљевачког Народног музеја Силвија Крејаковић. О погубним последицама савезничког бомбардовања после рата се дуго ћутало, па историчари тек у новије време истражују ратне злочине над цивилима као жртвама рата, а најпрецизније податке о страдалима нуде парохијски црквени спискови који су вођени у том периоду. На основу књига црква је издавала родбини изводе из књига умрлих, а у протоколима у којим су уписани и узроци смрти наводи се и бомбардовање из авиона. Иако се претпоставља да је савезничка авијација у реону Краљева дејствовала у више наврата поуздано се зна за три која су по броју жртава била најразорнија. На Техеранској конференцији су са-

везници донели значајне одлуке, о подршци из ваздуха при ослобађању одређених делова окупиране територије, али и стварању интересних сфера и реаговању на њима. Конкретизоване су војне акције како би Трећи Рајх био уздрман са три стране стварањем јаких фронтова у Нормандији, северном делу Француске и Русији. Руси су формирали чак 11 фронтова, Црвена армија продрла до Одре и Висле, а преко Црног мора на Балканско полуострво. Улога Црвене армије на територији Југославије договорена је између Стаљина и Броза од 21. и 28. септембра 1944. у Москви, а после битака у Босни продором партизанских јединица створени су услови за заједничко дејство на тлу Србије. Циљ ослободилаца је било пресецање линије повла-

чења немачке групе Армије Е из Грчке и груписање у јак фронт на територији Србије која је за Немце представљала кључ одбране Балкана. На тлу Србије Немци су током јула 1944. године имали готово 28 хиљада војника, а на мапи војних стратегија сукобљених снага Краљево је имало значајну улогу. Зато не чуди да су, поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру завршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. Борбе за ослобођење Краљева трајале су 45 дана, од 16. октобра 1944. када су се код Чукојевца снаге Треће српске бригаде Народно-ослободилачке војске Југославије, у садејству са јединицама 65. корпуса Црвене ар-

6.12.2015.

МАГАЗИН

мије, сукобиле са СС дивизијом Принц Еуген. Истовремено са жестоким борбама које је Трећа српска бригада водила у реону села Витановац, Шумарица, Сирча, Борча Угљарево, Шеста српска бригада је јаким ударима против немачких снага деловала у Драгосињцима. Јединице 4. црногорске бригаде, у садејству Црвене армије, водиле су жестоке борбе на подручју Ратине и Врбе и ка Ћави, а у дејство је ступила и 23. пешадијска дивизија Црвене армије. На простору између Краљева и Рашке јединице Друге пролетерске дивизије су крајем новембра током вишедневних борби одбиле покушаје непријатеља да се пробију ка Краљеву. Претходну битку Трећа српска бригада је водила у Матаругама, Матарушкој Бањи и Прогорелици, јер је туда водила пруга као важна железничка комуникација на правцу Краљево-Рашка битна за повлачење Немаца и транспорт муниције и трупа. Непријатељ се пред налетом ослободилаца повлачио рушећи за собом мостове и минирајући путеве. У ноћи између 28. и 29. новембра партизанске јединице, у садејству са трупама Црвене армије, прелазе Ибар и заузимају делове града око порушеног моста у близини места на коме се данас налази Споменик ослободиоцима Краљева. Дејствима Треће и Шесте српске и 4. црногорске бригаде, као и 1041. совјетског пука, почела је пресудна борба за сам град током борби у улицама које су водиле ка центру града. Историјско сведочанство о борбама је извештај команданта 2. пролетерске дивизије потпуковника Средоја Урошевића који о борбама извештава Главни штаб: „Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду наше јединице су, у садејству Руса, прошле ноћи на јуриш заузеле Краљево. При директном нападу на Краљево нарочито су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде који су јуришајући прешли Ибар источно и западно од Краљева и у снажном налету наставили уличне борбе све до потпуног уништења не-

пријатеља“. У дивизијском извештају који је уследио сутрадан 30. новембра забележено је: „Непријатељски губици при заузимању Краљева 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. Плен 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива, уништена 4 топа и 30 моторних возила. Заплењени топови одмах су били окренути ка непријатељу и дејствовали су.“ Први дан у слободи био је 29. новембар, а већ 30. јединице НОВЈ заједно са народом, посебно породицама жртава, изашле су на лагерско гробље и одале пошту стрељанима о чему сведочи фотографија у музеју. Краљево је након ослобођења било пуно рушевина насталих током борби за ослобођење и савезничког бомбардовања тако да је пружало језиву слику. Силвија Крејаковић наводи сведочења људи који су преживели рат и говорили како је град био разорен. Речитије од свега о том тренутку говоре фотографије које документују у коликој су мери биле уништене куће цивила у Улици војводе Путника. За нешто више од три године, колико су немачке трупе провеле у Краљеву, страдао је велики број цивила, а подаци о свим жртвама рата још нису прикупљени. Током периода окупације, а и касније након ослобођења, дуго је владала неизвесност о судбини чланова породица који су били ангажовани у борбама на другим фронтовима, или депортовани у немачке логоре. Још од Првог светског рата крајпуташи су подизани у славу оних за чије се гробове није знало где су, а неизвесност је дуго трајала и након Другог светског рата у граду са бројним удовицама које дуго нису знале за судбине својих мужева. Живот у Краљеву је донекле нормализован непосредно после октобарских догађаја 1941. године. Прорадила је градска пијаца и било дозвољено кретање чим је престала блокада града. Почеле су да стижу и строго контролисане прве дописнице из немач-

ких логора, посебно војних у којима је тортура била блажа од коцентрационих у Аушвицу и Маутхаузену у којима су живот завршили и многи Краљевчани. Иако је највише жртава пало у лагерском стратишту октобра 1941. године истог месеца казнена експедиција починила је стравичне злочине у Сирчи где је забележен случај паљења куће у којој су били цивили. У то време бомбардован је и манастир Жича, а о тешкој ситуацији након доласка бугарских трупа на Ратарско имање сведоче искази пензионера који су у време рата били деца. У потрази за храном деца су са металним посудама долазила до бугарских војника и узимали од њих остатак дневних следовања. Суморну слику током окупације додатно је отежавао положај жена које нигде нису биле запослене, а биле принуђене да се на различите начине сналазе како би прехраниле децу куваним копривама. О тешким временима сведоче и бројни примери људске солидарности и комшијске слоге који су током рата спашавали многе животе. - У сарадњи са хроничарем Душаном Јанићијевићем издата је публикација мањег обима о савезничком бомбардовању. Дуле је прикупио доста сведочења људи из тог периода, међу њима и сведочење Добриле Марић која је била девојчица, а у току савезничког бомбардовања са мајком побегла из куће и тако успеле да се спасу. Прича се да је већина људи бежала ка Ибру и у Жичу која је била стециште избеглица из града после савезничког бомбардовања – каже Крејаковић. Историчари још истражују све аспекте живота у Краљеву након ослобођења од немачке окупације након 29. новембра 1944. године. Истраживања се односе на успостављање власти, ликвидације и личне освете, начин на који су људи проглашавани за народне непријатеље, како је вршена конфискација имовине, које су биле цивилне, а које војне жртве Другог светског рата. Т. Радовановић

Представљен предизборни програм Демократске странке

ЗА ИЗЛАЗАК ИЗ ДУБ

МАГАЗИН

6.12.2015.

- Програм за излазак из дубоке кризе чини низ мера које треба да доведу до другачијег функционисања државе ослањањем на реалне изворе финансирања и буџет Републике Србије. - На креирању програма који предвиђа суштинске реформе у седамнаест области радило је више од три стотине компетентних стручњака различитог профила међу којима и осамдесет доктора наука. – Издржавање гломазног државног апарата кошта више него што привреда и грађани могу да поднесу. - У оквиру развоја економије предвиђен је низ подстицаја за развој привреде и пољопривреде кроз формирање фискалних и финансијских институција. - Програм који је представљен јавности није коначан, па је из Градског одбора демократске странке упућен позив грађанима да се током наредних тридесет дана укључе у јавну расправу и новим предлозима допринесу да буде што бољи

ОКЕ КРИЗЕ

акон што је председник Демократске странке Бојан Пајтић недавно у Краљеву акцијом „Од врата до врата“ најавио почетак предизборне кампање огласио се Градски одбор краљевачких демократа и представио програм са којим излазе на предстојеће изборе. Програм за излазак из дубоке кризе привреде, друштва и државе који је усвојио Главни одбор странке пре недељу дана чини низ мера које треба да доведу до другачијег функционисања државе ослањањем на реалне изворе финансирања и буџет Републике Србије. Програм демократа, у коме виде наду у бољи живот, пружа могућност за излаз из великог сиромаштва праведнијом расподелом друштвеног капитала и отклањање страха коме су суграђани изложени у претходном периоду. Месецима уназад на креирању програма који предвиђа суштинске реформе у седамнаест области радило је

МАГАЗИН

6.12.2015.

више од три стотине компетентних стручњака различитог профила међу којима и осамдесет доктора наука. Суштинска разлика је, кажу демократе, у начину функционисања државе и мерама штедње у односу на ове које примењује актуелна власт. Програм Демократске странке из штедње искључује здравство, образовање, социјалну политику, безбедности и друге кључне области живота за функционисање друштва и државе. Основна идеја указује на потребу веће штедње у држави и кресање трошкова гломазног државног апарата и јавног сектора, укључујући и јавна предузећа, чије издржавање кошта више него што привреда и грађани могу да поднесу. Демократска странка је препознала да се јаз између огромног броја сиромашних и малог броја енормно богатих, који се и даље богате, све више продубљује због чега је неопходно приступити реформама које предвиђају равномерну и праведнију штедњу.

Програм предвиђа увођење платних разреда за све без издвајања било кога у јавном сектору, али на начин да се исправи неправда започета деведесетих година раслојавањем друштва и све већим јазом између света капитала и света рада. Он је, верују демократе, достигао размере које, ако се нешто не предузме хитно, води ка даљем осиромашењу које угрожава опстанак друштва и државе. - Безобразно је да гувернерка Народне банке, или директор Србијагаса, имају плате о којима ми можемо само да маштамо, а професори или лекари тек десети, или ко зна који део, те плате. У оквиру развоја економије предвиђен је низ подстицаја за развој привреде и пољопривреде кроз формирање фискалних и финансијских институција које ће да стимулишу њихов развој, а са друге стране и отварање нових малих и средњих предузећа. У центру развоја државе је домаћи привредник, ситан, па мали и на крају

нису стимулисани да отварају нове занатске и друге радње. Програм који је представљен јавности није коначан, па је из Градског одбора демократске странке упућен позив грађанима да се током наредних тридесет дана укључе у јавну расправу и новим предлозима допринесу да буде што бољи. - Обраћамо се интелигенцији, стручњацима, пољопривредницима, младим и старим особама, особама са хендикепом, женама и позивамо их да дају примедбе и сугестије, да критикују оно што је за критику, јер програм треба да буде договор са грађанима како да се изађе из дубоке друштвене, привредне и државне кризе, а она се може савладати једино одговорним и

компетентним економским реформама. Неопходно је подићи ниво културе и образовања, ојачати ауторитет знања и науке и проширити право на здравствену заштиту. Позивамо грађане да се јаве да им доставимо програм странке, а затим да чујемо повратну информацију. Њихово учешће у овом процесу је драгоцено, а заједничка борба са нама драгоцена да Србију извучемо из проблема у које је запала – поручује одборник Демократске странке у Скупштини града Милан Вучетић. Подаци Републичког завода за статистику потврђују да је проценат ризика од сиромаштва премашио 25 одсто што значи да сваком четвртом

Фото: М. Радовановић

средњи. Предвиђено је формирање фонда за развој аграра који ће стимулисати развој пољопривреде и кроз сет мера можда допринети враћању младих људи на сеоска домаћинства како би тамо радили и привређивали – истакла је члан Градског одбора Данијела Миладиновић. Повод за неопходност свеобухватне пореске реформе, која би пратила развој привреде и економије, лежи у сазнању да је и у главној краљевачкој улици све више празних локала. Демократе су уверене да би, као што је програмом предвиђено, враћање пензија и плата у јавном сектору на ниво од пре новембра прошле године, допринело повећању потрошње, а због веће количине новца у оптицају, и смањених стопа пореза, краљевачки привредници не би одлазили и премештали седишта фирми у друге градове. Повод за ову појаву су, кажу демократе, повећани фискални и други намети због којих млади људи

6.12.2015.

МАГАЗИН

грађанину прети опасност да се нађе испод линије која је постављена на 13 хиљада и осамдесет динара месечно. У таквој ситуацији неизбежно је осећање обесхрабрености, људских права и слобода, стање непостојања независности институција и урушавање комплетног система што је утицало на Демократску странку да усвоји оквирни програм који тек после јавне расправе уз помоћ грађана, стручне јавности и свих заинтересованих у овом процесу, треба да изнедри нешто што ће представљати битан заокрет у функционисању државе и друштва уопште. Демократе су одлучне у ставу да тек након свеобухватних реформи пореског ситема, економских подстицаја и медијских закона који би пратили целокупно друштво, на локалном нивоу може да се оствари праведнија расподела у оквирима локалног буџета. Пракса показује да су демократе претходних година, у време кад се

креирао буџет за наредну, низом конструктивних предлога настојале да побољшају финансирање појединих области друштвеног живота, пре свега промене ставке за подстицај локалне економије кад за то нису планирана никаква средства. Основ за ово је став да се довољна количина средстава може обезбедити из оних која су намењена субвенцијама јавним предузећима уз умањење фискалних намета како би их грађани лакше плаћали. - Опште позната ствар у економији је да што су ниже пореске стопе лакше се плаћају обавезе, већи је обим наплативости, а буџет се боље пуни. Код нас је и у граду и у републици то постављено наопако, па су због тога мања средства у буџету – објашњава Миладиновић уз потврду да је ситуација, за време власти демократа, била много боља и поред великих обавеза према КфВ програму и банкама. Оне које ни до данас нису у потпуности реализоване односе се на изјед-

начавање цена грејања за грађанство и привреднике за шта се процењује да би у великој мери допринело лакшем пословању. За ово се везује и реализација дела социјалног програма који се односи на субвенције одређеном делу становништва како би лакше подмирили трошкове услуга јавних комуналних предузећа. Демократе обећавају да ће план странке за локалне изборе на пролеће наредне године бити наслоњен на овај који је 29. новембра усвојио Главни одбор. Озбиљан рад на њему је у току, а односи се на све области под ингеренцијом локалне самоуправе са циљем да се поправи тренутно стање. Основна начела која се разрађују у свих седамнаест области предвиђају поделу јавног сектора на два дела, један састављен од јавних предузећа, агенције и осталих државних институција које константно праве нереални трошак, и други који чине здравство, образовање, социјална политика и

безбедност на којима не треба штедети. Знатне уштеде се очекује и након установљења платних разреда уз обавезу да се уштеђена средства усмере према фонду за развој и стимулацију предузетничких активности. Уверење да су програми скоро свих партија слични, и у највећем делу добри, везује се за питање поверења бирача приликом изјашњавања на изборима. После краха који су демократе доживеле на последњим ванредним парламентарним изборима, и консолидације редова након тога, пред нове локалне наступају са онима који су остали верни изворним принципима странке. Сличан програм био је основа за изборе пре више од двадесет година кад се, након освајања власти, постепено одустајало од појединих ставки. Уверени да је то било погрешно демократе се враћају на почетак сигурни у јачину истинске снаге највернијих чланова током борбе против велике неправде у ситуацији у којој

су се нашли против своје воље. За време мандата власти коалиције окупљене око Демократске странке није било подстицаја приватних предузећа путем субвенција, а новац је усмераван на крупне инфраструктурне пројекте које су изводила локална предузећа. - После избора 2012. године да би се утро пут новој економској елити у Краљеву, која није краљевачка, похапшени су сви они који су учествовали у изградњи и обнови града након земљотреса. Циљ је био да се привреда уништи, а капитал оде у неке друге руке. Наш програм кореспондира са републичким у смислу јачања домаћих предузећа и предузетника и на то ћемо највише обратити пажњу – каже Вучетић уз подсећање да су у току интензивни разговори представника опозиционих партија, покрета и група грађана који се не слажу са тренутном ситуацијом. Основни циљ демократа је да на-

прави договор са грађанима и заједничким снагама победи коалиција која чини већину у локалном парламенту. Демократе потврђују да су препознале став разочараних грађана који указује да све мање верују политичким странкама. - Спремни смо да именом и презименом правимо заједничку причу са удружењима грађана и компетентним појединцима који ће да се укључе у решавање најдубље кризе у последње две деценије. Наша идеја није само да се врати поверење у Демократску странку, већ у људе који су у њој остали, па тек онда у институције које треба да изградимо. Доћи ће време када ће се можда поново веровати странкама. Сада ни једна нема безусловно поверење грађана, али можда има моћ да кроз чланове странке окупи критичну масу и направи нешто добро за све нас – каже на крају Миладиновић. Т. Радовановић

Петнаест година од демократских промена: Љубиша Јовашевић (3)

МАГАЗИН

6.12.2015.

НАКАРАДАН И КОРУПТИВАН СИСТЕМ

- Махинације су у знатној мери кочиле развој привреде која је почињала да ради. – Период првих месеци нове власти обележило извлачење три хиљаде тона лимова из „Фабрике вагона“, сеча ротационе пећи у „Магнохрому“ и активности синдикалних лидера у преузимању власти као што је био случај у Здравственом центру „Студеница“. – Краљево је жртва лошег политичког система. - Да би локалне самоуправе могле да буду активније, одговорније и ажурније, основна ствар је да се обезбеди децентрализација. - Док се не промени систем неће бити мање лоповлука, посебно не оног који је најопаснији, а зове се трговина утицајем. - Држава је угрожена оног тренутка кад су челни људи одбацили и прескочили устав као врховни правни документ и учинили да се обесмисле закони, правда и правосуђе

Фото: М. Радовановић

Др Љубиша Јовашевић

МАГАЗИН 6.12.2015.

ериод након конституисања локалне власти у октобру 2000. године, у коме није није било најјасније шта ко ради, оцењује се посебном ружним јер су га обележили бројни до тада незабележени догађаји. Након штрајка глађу због махинација у „Стотексу“ појавио се и други у „Магнохрому“, а сукобе унутар Демократске странке Србије, и покушаје њених чланова да запоседну „Магнохром“, остали су у сенци потеза припадника Г17 плус који су проузроковали тешке хаварије. О овоме сведочи тадашњи председник Скупштине општине др Љубиша Јовашевић потврдом да су махинације у знатној мери кочиле развој привреде која је почињала да ради. Човека који на први поглед није уливао поверење Миле Корићанац је довео да извуче „Фабрику вагона“ из проблема који су додатно продубљени након што је три хиљаде тона лимова отпремљено за Ваљево, а фабрика наставила да грца. За тај период везује сечење једне ротационе пећи у „Магнохрому“ и активности синдикалних лидера у преузимању власти као што је био случај у Здравственом центру „Студеница“. На челу својеврсне револуције налазила се десно усмерена, Демократска странка која преко центра све више нагиње левици и „ратује са овим црвенима ко је више црвен“. Као посланик Савезне скупштине до 2006. године, док је постојала савезна држава, претежне активности др Јовашевића везују се за Поткомитет за спољне послове Савета Европе при коме је био члан Политичког савета за имиграције и људска права, а резултат рада у овом телу, и Биоетичком комитету, у појединим тренуцима се сматра добрим за земљу. Кад је у децембру 2002. године, након увођења привремених мера, руковођење градом преузео петочлани привремени орган на чијем се челу налазио Марко Петровић др Јовашевић се нашао под лупом полиције због сумње да је приликом одласка са места првог човека локалног парламента из општине понео око три хиљаде различитих докумената. Сумње

су се показале неоснованим након потврде да је то била приватна преписка и две кутије новогодишњих честитки. Привременом органу је остављено три месеца да организује нове изборе за чланове Скупштине на чијем се челу, након пребројавања гласова и доказа политичке снаге, нашао др Радослав Јовић. Након што је убрзо поднео оставку на значајну позицију у локалној управи место првог човека општине преузео је др Милош Бабић и ову функцију обављао све док није изабран за првог градоначелника Краљева. - После њега је дошао Љубиша Симовић, а ја сам био заменик, па сам морао да разбијем коалицију на власти из неколио разлога. Први је везан за „Чистоћу“ и питање депоније, други за „Медиапан“ и гуме које је требале тамо да се раде, а трећи за бране на Ибру које не можемо да прихватимо. Борићемо се увек против тога, а успели смо да поведемо са један према нула против брана кад је расформирана италијанска фирма и подигнута оптужница против њеног власника. Овај град је жртва лошег политичког система због недостатка могућности да се било шта уради независно и самостално. Град нема своје финансије, а све што је везано за њих подлеже контроли, усмеравању, узимању, одузимању и управљању од стране централних власти. Да би локалне самоуправе могле да буду активније, одговорније и ажурније, основна ствар је да се обезбеди децентрализација. Овако се тавори и изграђује само један град, а то је Београд. Док се систем не промени и док као начин понашања, окружења, устројства и успостављања односа централних и локалних власти, не прихватимо децентрализацију која постоји у Европској унији до тада ћемо бити у тоталном хаосу – каже др Јовашевић. Четири највећа града централног дела Србије, Краљево, Крагујевац, Чачак и Крушевац, деле сличну судбину ма колико становници сваког од њих мислили да је код других боље. Највећи број некада значајних предузећа не ради, запослени не примају

плате, стање пропалих комуналних система не пружа много оптимизма, а кривцем се означава систем организације државе која није компетентна да омогући опслуживање свега што је потребно. То указује на потребу стратешке промене „накарадног система“ и тежњу да приход који се оствари на територији локалне самоуправе ту и остане након што само део буде усмерен ка републици. - Не да се све пошаље Београду, а ми овде да живимо као слепци. Нама избеглице, социјални случајеви, људи који остају без посла, имигранти. Шта ради и функционише у овом граду, у Крушевцу, у Чачку, кад Горњи Милановац иако пет пута мањи град ради боље. Центар Србије је запостављен, а ко стоји иза тога, или је то случајно, ја не знам. Прво мора да постоји финансијска па фискална децентрализација на нивоу локалних самоуправа које једино на тај начин могу да преживе и опстану. Зар треба да молим Вучића, или неког министра, да ми да паре да направим бедем или шеталиште поред Ибра? То је накарадан и коруптиван систем у коме се као једини нуспроизвод јавља корупција. Док се то не промени овде неће бити мање лоповлука, а посебно неће бити мање оног који је најопаснији, а зове се трговина утицајем. Овај народ је блесав уколико даље толерише понашање послушника који причају да су јединствени и монолитни, јер нас је монолитни политички пројекат педесет задњих година и довео овде где се налазимо – каже др Јовашевић. У ситуацији кад се власт све више концентрише у личности једног човека као једино решење види се децентрализација која подразумева низ политичких слобода, права и обавеза које се испуњавају на локалном нивоу. Иако је од демократских промена у октобру 2000. године др Јовашевић био председник општине само две и по године данас без и мало двоумљења признаје да није задовољан резултатима оствареним у том периоду превнствено због сазнања да као човек увек тежи нечему вишем.

6.12.2015.

МАГАЗИН

То више у једном тренутку је изостало и због сукоба са демократама које су држале значајне полуге власти у Краљеву. Основни разлог за сукоб било је уверење да су по доласку на власт настојали да се понашају као њихови претходници, а основни разлог што су касније изгубили изборе, наглашава др Јовашевић, лежи у томе што нису тежили промени система. Недостатак воље да се он унапреди резултирао је пропашћу као и у бројним сличним ситуацијама током историје. Реално посматрано за било какву значајнију промену система неопходно је створити одговарајуће услове који дају стабилност институцијама, јер искуство потврђује да ни једна држава у којој се крше институције не може да опстане. - Ова држава је врло угрожена оног тренутка кад су челни људи одбацили и прескочили устав као врховни правни документ и учинили да се обесмисле закони, правда и правосуђе. Ми се налазимо управо у хаосу и ту је проблем, а може да га исправи само онај ко има довољно снаге и способности да делује, али му треба помоћи. Чини се да такав не постоји и да из дана у дан идемо у деградацију. Хаос је добар, а говорим о социјалном, само под условом да се на време постави контрола над њим. Како ово решити, отпором, побуном, устанком, поново неком револуцијом? Ја сам на власт дошао тако што сам критиковао претходну, а ни једног тренутка нисам ништа обећавао, нити сам могао да обећавам. Толико сам паметан да никаква обећања не могу да дам док не направим увид у постојеће стање, а оно што сам урадио, урадио сам без икаквих обећања – каже др Јовашевић. Иако је на подручју локалне самоуправе по нешто и урађено резултати нису превише значајни, јер су руке њених челника у многим случајевима, посебно током транзиције, биле чврсто везане. Процес приватизације се у многим круговима широм земље оцењује пљачкашким што се најнегативније одразило и на Краљево. Значајан део кривице упућује се и на адресу тадашњег председника владе Зорана Ђинђића коме се приговара да је био исхитрен и неутемељен, а настојао многе проблеме да решава „преко колена“ без правне основе и покрића за тако нешто, због чега је у једном тренутку обесмислио и рад парламента. Др Јовашевић подсећа на време кад је у Народној скупштини уместо 250 било чак 330 посланика, а кад су уместо оних које је народ изабрао на изборима уведени и други. За тај период везују се бројне афере међу којима се најзначајнијом оцењује гласање након кога је Кори Удовички изабрана за гувернера Народне банке. Много година касније иста особа је министар за

државну управу и локалну самоуправу што упућује на много пута поновљен став да нема битне разлике између појединих гарнитура на власти сем што последице на најнегативнији начин на својој кожи осећају грађани Србије. На хипотетичко питање да ли је могло да буде другачије одговор је потврдан. Много значајније од тога је шта ће бити у будућности. Интелигенција не може да буде само решавање тестова и сналажење у простору, или према личностима у датој средини. Интелигенција је моћ предвиђања будућих догађаја, а ми томе очигледно нисмо дорасли. Кад видим шта ће бити са централним властима тад ћу моћи да кажем шта ће бити по градовима који се овде не питају ништа. Тек кад се промени онај горе можемо говорити шта ће бити, али не појединац него политичка групација која треба да изнесе програм и јасно каже шта треба урадити да би било боље, па да овде не лутамо јер смо у хаосу и учествујемо у неким параполитичким интригама – потврђује др Јовашевић. До локалних избора који треба да буду организовани до марта наредне године на бројна питања треба да одговоре представници власти, али и бирачи. Једно од основних је да ли су задовољни онима које су довели на власт и да ли су добили оно што им је обећано, пре свега да ли имају могућност да раде и зарађују за живот. Амбиције опозиционог првака какав је др Јовашевић нису усмерене ка пружању подршке било којој од групација која се тренутно налазе у власти. После двадесетак година у политичком животу импонује став оних који верују да је био дуго на власти што потврђује да је у бурном времену оставио значајан печат. Онима који су кроз тај период прошли лагодно и неосетно остаје да одговоре на низ питања. - Док је систем овакав нема промене на боље, па он мора да се мења. Промениће се кад власт на то натерају спољни пријатељи, а они ће их на то натерати када буду добили оно што им је потребно. То је гашење Републике Српске, одвајање Војводине, давање широке аутономије Санџаку који постаје регија под међународном управом, регулисање питања Прешевске долине, ревизија границе са Бугарском, источно питање односа са Румунијом. Када се све то уради можда ће бити неки други Вучић, па донесе закон о децентрализацији и увођењу демократије у Србији која ће имати мањинско српско становништво. Черчил је обећао крв, зној и сузе. Ја могу да кажем да следе патња, бол, губитак наде и болести. Ја то не обећавам, али видим као последицу избора – каже на крају др Јовашевић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.12.2015.

Без длаке на језику: Драган Митровић (3)

- У „Фабрици вагона“ је остало само 16 радника који нису имали право на коришћење социјалног програма, јер имају мање од једне године радног стажа. – И директор са мање од једне године радног стажа. - Запосленима који у 2015. години стичу услов за пензију, или су га већ стекли, аутоматски се повезује радни стаж, а осталима кроз стечај или решавање судбине предузећа. – Ако се не повеже радни стаж радници најављују тужбе против власника. - Уколико не буду задовољни развојем догађаја радници припремају обраћање Уставном суду. - Хелсиншки одбор за људска права обећава помоћ пред Међународним судом правде у Стразбуру. - Радници су претворени у просјаке који треба да иду од институције до институције и траже права која су свуда у свету нормална. – Латентна опасност да незадовољство прерасте у озбиљнији протест економске природе

Фото: М Радовановић

ДВОСТРУКА ПРЕВАРА

6.12.2015.

МАГАЗИН

Награда за верност Директор Ливнице је сазвао збор радника и обећао помоћ од по пет хиљада динара с тим да се одрекну дела од 500 у корист новинарке локалне телевизије као знак захвалности што је радила на пропагирању интереса овог зависног предузећа у „Фабрици вагона“. - Па добро, ја ћу да узмем 4,5 хиљаде јер ако се не одрекнем 500 динара нећу добити ни ових пет хиљада. Радници Ливнице причају да су се одрекли у њену корист, али су камере забележиле само емотивно уручење захвалнице, а коверат нико није, а и сузе су биле пуштене – каже Митровић.

ао представник незадовољних радника „Фабрике вагона“ Драган Митровић је упутио писмо премијеру Србије Александру Вучићу и потврдио да се са групом оних који то нису желели на списку за коришћење социјалног програма нашао зато што је принуђен. Притисак да то учине на све раднике је извршила заштитница државног капитала у овом предузећу са упозорењем да би, ако то не ураде, могли да остану без ичега јер је држава дигла руке од „Фабрике вагона“. Из кабинета је стигла потврда да је писмо прослеђено Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству привреде и Агенцији за приватизацију у време док је председник Градског одбора Покрета социјалиста и независни одборник у Скупштини града Александар Ерац преко локалних медија охрабривао раднике да узму отпремнине. Додатни мотив колебљивима била је тврдња да ће, кад фабрика буде стала на чврсте ноге, сви моћи у њу да се врате. У време док је највећи део запослених у „Фабрици вагона“ штрајковао Линица је радила, јер је у њој пут до крајњег производа много краћи него код производње вагона. Запосленима је исплаћиван регрес и зарада са стимулацијама, а преостали део концерна био добар параван да се не плаћају доприноси за здравствено и пензијско инвалидско осигурање, па су и потраживања радника из овог дела „Фабрике вагона“ знатно мања. Током више од две године додатну конфузију међу раднике уносе различите, често сасвим контрадикторне, информације у какве се убраја и она о правном оквиру за приватизацију Ливнице мимо важећих прописа. У својеврсном рашомону радници Ливнице су се нашли у повољнијем положају од колега у другим деловима концерна, јер им је поред средстава социјалног програма, а на

основу пријављеног просека зарада, као незапосленима обезбеђено право на дупло већу надокнаду од запослених у другим деловима предузећа. - Они на основу просека имају материјално 26 хиљада, а ја 13 зато што је моје примање плате било нула. Примали су плату и регрес, па су регрес од 90 хиљада и плата од четрдесетак ушли у просек, а нико није гледао да нису уплаћивани доприноси. Уместо да одговорно лице због тога буде процесуирано и кажњено за незаконито нарушавање буџета директор Ливнице каже да су коришћена средства Међународног монетарног фонда као кредит који сви морамо да враћамо. То је као кад трчимо на 100 метара, ја полазим тек кад сте ви на 99. а тврдите да смо трчали исто – објашњава сликовито Митровић. Да би се одржала производња у Ливници и после социјалног програма по уговору о делу је ангажован одређен број радника, а међу великим бројем незадовољних влада уверење да су то само послушни. Право на тросатно ангажовање, уз надокнаду од 11 хиљада динара месечно, остварио је и Митровић, али само због чињенице да има депонован потпис код пословне банке. У „Фабрици вагона“ је остало само 16 радника који нису имали право на коришћење социјалног програма јер имају мање од једне године радног стажа, па парадоксално звучи објашњење бившег председника Надзорног одбора да је сачувано језгро колектива. У ситуацији кад је требало задовољити форму за директора Вагоноградње је, између 16 запослених изабрана особа која нема ни годину дана радног стажа. Недавно одржана седница Надзорног одбора била је прилика да председник поднесе оставку, има информација да је то учинила и заступница капитала, а смењен је и вршилац дужности генералног директора иако на сајту Агенције за

привредне регистре и даље није регистрована промена. Митровић потврђује да се УППР односи само на концерн у коме је било запослено 177 радника. Највише их је, више од четири стотине, било у Вагоноградњи, а иако им није повезан радни стаж и даље се сматрају акционарима. - Закључене су нам радничке књижице, али смо повериоци све док се наш статус не реши у делу измирења дугова, или док не будемо преварени. Није искључено да ћемо бити преварени бар за зараде које ће вероватно бити измирене у процентуалном износу, и за ових две године и осам месеци стажа за које држава двојако тумачи своју уредбу тврдњом да се односи на раднике који су у 2015. години стекли услов за пензију. У контакту сам са Самосталним сидикатом металаца Србије који води велику борбу са Владом око накарадног тумачења ове уредбе. Ми сматрамо да је тумачимо на исправан начин јер тамо пише да се запосленима који у 2015. години стичу услов за пензију, или су га већ стекли, аутоматски повезује радни стаж, а осталима кроз стечај или решавање судбине предузећа. Долазак стечајног управника је пар пута одлаган. Прво је небулозним решењем образложено да је то због спровођења социјалног програма иако то нема везе једно са другим. Агенција за приватизацију је потврдила да УППР раде предузећа у којима је велики број запослених, или имају сигнал поверилаца да ће да га прихвате. Овде то није случај, а они га упорно гурају да би добили у времену да се изврши парцијална приватизација неког дела, па постоји сумња у добру намеру појединаца. Ми тражимо да се спроведе само оно што нам је обећано у тренутку спровођења социјалног програма, и повеже недостајући радни стаж, или ћемо посегнути за тужбама према власнику. Имамо људе који су захтев

6.12.2015.

МАГАЗИН

за извршење наплате поднели основном суду, али нису успели да наплате јер су рачуни у блокади, па ће процентуална наплата вероватно ићи из стечајне масе - каже Митровић. У споразумима које су радници приликом одласка потписали са послодавцем евидентирана је сума неисплаћених бруто зарада која треба да буде исплаћена у року од 30 дана, или решавање судбине предузећа кроз стечај или процес приватизације. Уколико не буду задовољни развојем догађаја бивши радници припремају обраћање Уставном суду, а сумња да би могао да донесе двосмислену одлуку води ка Хелсиншком одбору за људска права који обећава помоћ пред Међународним судом правде у Стразбуру. У посебно неповољном положају налазе се радници који су стекли право на пензију, а због свега што се дешавало имају прекид у радном стажу. Чак и да врло брзо наплате 12 минималаца прети опасност да би могли да их потроше за повезивање недостајућег радног стажа од две године и осам месеци. Међу радницима преовладава уверење да ни ово што је држава до сада учинила није од велике користи, јер су доприноси за пензијско и инвалидско осигурање уплаћивани на основицу која је једнака минималној заради. У таквој ситуацији сматрају да су два пута преварени, први пут док су били у радном односу а други пут при одласку у пензију, јер ни један неће имати већу од минималне. - Људи су у агонији, свега им је преко главе и не верују никоме. Надају се да ће профункционисати правни систем и док држава размишља о повећању плата у јавним предузећима нико не помиње оне који су стварали овај град. Радници су претворени у просјаке који треба да иду од институције до институције траже права која су свуда у свету нормална. Покушавамо да их остваримо уз помоћ институција, или невладиних организација, и избегнемо да неко зарађује на нашој муци. Највећи проблем је што се један закон преплиће са другим тако да

један искључује други и то је страшно. Као радна група могли смо да позовемо раднике пред Привредни суд и локалну самоуправу, али нисмо хтели да манипулишемо са њима, мада не искључујемо да би незадовољство могло да прерасте у озбиљнији протест економске природе – каже Митровић. Стечајни управник има надлежност над целим капиталом концерна и зависним предузећима од којих су нека пасивизирана и немају запослених радника. Иако по питању покретања стечајног поступка и даље има опречних мишљења преовладава уверење да зарад Ливнице која ради добро не треба угрожавати интересе највећег броја других радника. И они су, кажу, били противници стечаја све док нису схватили да је враг однео шалу и да је ово једини начин да се подигну бар поједини делови предузећа. Позитивним се сматра сазнање да „Фабрика вагона“ има повољну структуру дуга јер највише дугује радницима, држави и бившем власнику који по основу незаконитог раскида уговора о приватизацији, и позајмица које је давао за исплату зарада, по одлуци домаћих судова потражује више од пет милиона евра. Стечајни поступак над „Фабриком вагона“ отвара различите могућности од којих се најзначајнијом сматра постепено покретање производње у Вагоноградњи. Осим што поседује капацитетима за градњу нових и ремонт старих вагона она једина у земљи има сву потребну документацију за обављање ових послова. Посебно поразно делује сазнање да би коначним прекидом обављања ове врсте послова престала потреба за постојање Машинске техничке школе, али и Факултета за машинство и грађевинарство.

Исправка У претходном наставку је техничком грешком уместо Драган Митровић саговорник потписан као Драган Марковић.

„Фабрику вагона“ оптерећују и дугорочнији дугови који тешко могу да се наплате, а очи највећег броја радника упрте су у процес реорганизације кроз стечај који ће профункционисати у мери у којој се покаже убедљивим за државу. Они који са толико оптимизма очекују прве кораке стечајног управника верују да је и за државу боље да отпише потраживања и запосли раднике, а да јој се кроз уплату пореза и доприноса у наредном периоду врати бар део онога што је изгубљено. По питању дугова ништа мање компликован није ни однос „Фабрике вагона“ и локалне самоуправе, а везује се за урбану регенерацију дела насеља у Доситејевој улици и дугове према јавним предузећима, првенствено „Чистоћи“ и „Водоводу“. „Фабрика вагона“ је дуго словила као власник земљишта на коме су подизане колоније за смештај радника. Честе промене закона условиле су да то више није, а одговоре на бројна спорна питања треба да донесе нови закон о конверзији земљишта чије се усвајање очекује. На крају разговора, и исцрпне анализе стања у некадашњем индустријском гиганту, посебно боли сазнање да Краљево ни на нивоу државе нема исти третман као други градови, што се објашњава постојањем две различите струје у оквиру владајуће странке. То и сазнање о удруживању опозиције пред најављене локалне изборе на пролеће следеће године наводи на размишљање о активном укључењу у политички живот. Основни циљ је, каже Митровић, да се чује истина о свему што се дешавало у „Фабрици вагона“. Као и пред претходне изборе поново се очекују слаткоречива обећања, али и хапшења и различите врсте репресије. За град који је 1981. године имао 24 хиљаде индустријских радника, а сада ни хиљаду, ово није крај што додатно мотивише у уверењу да се иде правим путем, јер при уласку у продавницу нико не пита ко је из којег предузећа и да ли је незапослено лице. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Драган Митровић

На помолу разрешење ситуације у „Фабрици вагона“

МАГАЗИН

6.12.2015.

У ИШЧЕКИВАЊУ СТЕЧАЈНОГ УПРАВНИКА

- Председник Надзорног одбора „Фабрике вагона“ поднео оставку јер није хтео да потпише иницијативу за повлачење УППР-а, а вршилац дужности генералног директора смењен зато што није испоштовао одлуку Надзорног одбора да се повуче предлог овог документа. - Локална самоуправа се није мешала у време кад је „Фабрика вагона“ безнадежно тонула у понор, нити кад је деструктивни двадесетечтворомесечни штрајк уништавао све што се у њој могло уништити. - На делу је организовани подухват за уништавање српске привреде. - Интерес локалне самоуправе у стварању могућности да „Фабрику вагона“ купи локални феудалац. - Политичка одлука о повлачењу УППР саопштена у кабинету градоначелника Краљева. - У Ливници је у октобру произведено скоро 100 тона лива и фактурисано 20 милиона динара. - Ако приватизације не почну пре 31. децембра аутоматски се иде у стечај

Зоран Богдановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.12.2015.

огледи радника и менаџмента „Фабрике вагона“ битно су се разликовали по бројним питањима, посебно у погледу Унапред припремљеног програма реорганизације предузећа што је и био повод за оставку председника Надзорног одбора Томислава Симовића и смену вршиоца дужности генералног директора Зорана Богдановића. Оставке су уследиле нако што је као добра вест оцењено уплитање локалне самуправе у решавање коначне судбине „Фабрике вагона“, а као лоша да се умешала на погрешан начин. И поред констатације да образложење одлука о оставкама не би требало да има политички контекст сада већ бивши вршилац дужности генералног директора „Фабрике вагона“ признаје како не може да га избегне уз напор да се не сврста на једну или другу страну. Као људи од интегритета и јасно дефинисаном цртом испод које нису спремни да иду Симовић је поднео оставку јер није хтео да потпише иницијативу за повлачење УППР-а, а Богдановић смењен зато што, због уверења да би псоледице биле ненадокнадиве, није испоштовао одлуку Надзорног одбора да се повуче предлог овог документа. - Нисам војник ни једне политичке партије и не извршавам ничије наредбе. Ја сам менаџер и бавим се управљањем, а управљање које је желела локална смаоуправа налази се испод црте која постоји код мене, па сам смењен упркос похвалама Надзорног одбора. Локална самоуправа се није мешала у време кад је „Фабрика вагона“ безнадежно тонула у понор, нити кад је деструктивни двадесетечтворомесечни штрајк уништавао све што се у њој могло уништити са образложењем како терати да раде људе који нису примили плату. Онда су направили циркус, нећемо да радимо док нам не дате паре, а паре треба зарадити. Последица је одлазак купаца и ту је почетак суноврата. Локална самоуправа се ту није мешала. Зашто се сад меша? На делу је организовани подухват за уништавање српске привреде, и то је неспорно. На начин како

је то предвиђено закључком владе радници гурају своју фирму у стечај не би ли добили повезивање радног стажа. Зато је то организовани подухват за уништавање српске привреде, јер ће 550 предузећа отићи у стечај. Вероватно добар део њих и заслужује, али делови тих предузећа то не заслужују. Интерес локалне самоуправе није само спровођење и партиципација у том подухвату. Овде се ради о потреби, жељи, стварању могућности да „Фабрику вагона“ купи локални феудалац, што је и мишљење опозиционих партија које показује да се она операционализује на један фин начин – каже Богдановић. У толико пута помињаном Унапред припремљеном програму реорганизације предузећа бивши руководиоци су видели могућност да се обезбеди каналисано решавање судбине „Фабрике вагона“ јер би прихватањем овог документа, а на основу Закона о стечају, о даљој судбини одлучивали повериоци што се у моменту његовог креирања учинило најправеднијим. Повлачењем овог програма отвара се могућност за додатне негативне ефекте са кобним последицама по град у целини у чему ова двојица нису желели да учествују. Повод за повлачење УППР била је одлука са састанка од 16. јуна кад је директор Агенције за приватизацију потврдио да „Фабрика вагона“ мора у стечај. У допису од 18. новембра помоћник министра привреде Милун Тривунац се позива на предлог Агенције за приватизацију број 347/011905 од 19. маја по коме се поступак приватизације спроводи моделом продаје имовине, продајом удела у зависним друштвима Ливница и Термопластика, методом јавног прикупљања понуда и за фабрику моделом стратешког партнерства путем оснивања новог привредног друштва. Иако је такав документ из Агенције за приватизацију упућен у Министарство привреде и даље је непознато шта се десило између 19. маја и 16. јуна кад је саопштено да „Фабрика вагона“ иде у стечај и поред акта који указује на модел и метод приватизације фабрике као целине, а Ливнице и Термопла-

стике посебно. - Господа из локалне самоуправе, уз удружене снаге оних који су отишли из „Фабрике вагона“ и које она више не интересује, говоре да је важнији 16. јуни. Да ли је? Да ли је ово правна држава? Очигледно да није, а кад имате један овакав документ и јавно позивање на састанак са кога нема писаног документа онда морате да се питате како ми то радимо. Радимо кампањски, а кампања ће се завршити на начин како је Симовић рекао. Пацијент је био у фази опоравка, али је несрећном операцијом локалне самоуправе доведен у коматозно стање са најевроватније леталним исходом. Операцију је извршила локална самоуправа и вероватно ће једног дана одговарати за то – каже Богдановић уз потврду да је Надзорни одбор донео одлуку о повлачењу УППР по налогу чланова СНСС који су уједно и чланови СНС. Зоран Богдановић открива да му је политичка одлука о повлачењу УППР саопштена у кабинету градоначелника Краљева. Како је као генерални директор био дужан да је спроведе, а то није желео, смењен је са ове дужности па је постављена особа за коју се сумња да је поступила како је од ње тражено. Међу супростављеним странама и даље владају недоумице о могућем понашању поверилаца на основу документа који више није у оптицају. Они који су се залагали за његово спровођење одбијају сваку помисао о истинитости става да повериоци нису били спремни да га прихвате. Основ за овакав став лежи у сазнању да им није био ни предочен, јер поступак изјашњавања почиње тек након што се спорни документ, у коме су тачно наведена потраживања свих поверилаца, појави на електронској огласној табли надлежног суда. Сваки поверилац незадовољан износом приказаног потраживања има право да уложи приговор, а менаџмент достави одговоре поступајућем судији. Како изјашњавања нема пре рочишта заказаног за 15. децембар не може бити ни речи о одбијању предложеног документа на које су се позивали они који су се за-

6.12.2015.

МАГАЗИН

лагали за његово повлачење. Према Закону о приватизацији прихватањем УППР држава је дужна да отпише потраживања државних поверилаца, а три начина који то дозвољавају су продаја капитала, склапање стратешког партнерства и прихватање УППР. У конкретном случају процењено је да би се у случају стечаја повериоци намирили са 35 посто потраживања иако има процена да је и ово претенциозно, па би било и мање. По Богдановићу УППР нуди више под условом да неко купи Вагоноградњу коју оптерећује дуг од 8,5 милиона евра, а то је износ од тридесетак плата које нису ни зарађене. - Они који данас траже стечај Вагоноградње и „Фабрике вагона“ су својим обавезама подигли цену Вагоноградње. За разлику од њих Ливница нема обавеза према радницима, и има позитиван капитал од 55 милиона евра, па сада плаћамо порезе и доприносе. Ми смо у Ливници помоћ државе искористили на начин да се усправимо, да станемо на ноге, а то је био циљ реструктурирања. Агенцији за приватизацију је 29. октобра 2012. године донела решење о прихватању пограма реструктурирања субјекта приватизације Концерн „Фабрика вагона“ Термопластика доо. Поступак није био окончан до дана ступања на снагу новог Закона о приватизацији и то је шамар агенцији. Проблем је што је држава неспособна, што су чиновници неспособни и нестручни и само чувају своја места. Позвао ме је директор Концерна Драган Панчић и питао о идеји да и Ливница идеу стечај. Не ради он то зато што је његово, него што то неко налаже. У Ливници је у октобру произведено скоро 100 тона лива и фактурисано 20 милиона динара. Слажем се да гасимо Ливницу само кажите зашто? Зато што из стечаја може да се купи под много повољнијим условима него продајом капитала или имовине. Кад се оде у стечај све зависи од управника који мора дати сагласност за куповину и продају. Нажалост, ма како био добар лик не може ризико-

вати да нам поклони пуно поверење јер би, ако дође до неке хаварије на пећи, он био одговоран – каже Богдановић. Посебно проблематичним сматра се положај Ливнице као најздравијег дела колектива, јер тренутна ситуација у многоме утиче на нарушавање тржишног положаја. Тешка ситуација у овој области је, у време док друге ливнице у земљи нису радиле, према Краљеву усмериле највећи број купаца. Сада када могу да бирају сваки поремећај у раду краљевачке Ливнице у значајној мери може да утиче на стабилно пословање. Уколико остане без значајнијих купаца ни онај ко би пожелео да купи ово предузеће неће имати превелики интерес да то учини. У овом тренутку као једини интересент се помиње „Радијатор инжењеринг“ који годишње троши 400 тона лива. Уколико Ливница не буде могла да обезбеди пласман 1.500 до 2.000 тона ни он неће имати интерес да је купи. Интересантном се чини и жеља овог купца наведена у обавезујућем писму да повеже радни стаж запослених у дужем периоду иако држава не познаје ову категорију. - Овде је систем ко да више као на пијаци, а шта ће бити са Ливницом баш их брига. Закон каже да се могу комбиновати модели и методи приватизације, а ако инвеститор жели да повеже и радни стаж шта још треба да уради да буде квалификовани купац? Дошли смо до података да је влада првила изнимке. Зато хоћемо да директно донесе одлуку о моделу и методу приватизације да би то урадили пре краја године. Да има и мало размишљања и менаџерског духа тако би се урадило. Овако се све своди на биократију, а исход ће бити ликвидација српске привреде, јер ако приватизације не почну пре 31. децембра аутоматски се иде у стечај, а неко хоће баш то. Пет хиљада радника у железари је важно, а 1.000 радника у Краљеву није. Јесмо ли се то поделили па је Смедерево моје, а Краљево туђе па ме баш брига? То је опасно јер смо почели да се делимо на четнике и пар-

тизане и то је та политичка конотација – објашњава Богдановић. Више од свега некадашње раднике „Фабрике вагона“ брине повезивање радног стажа. Од укупно четири године и осам месеци кроз стечајни поступак може да се повеже само две године. Остатак би могао из трећег реда поверилаца, а мало је вероватно да би икада могао да дође на ред, јер вредност целог система никад не може бити толика да обезбеди довољну количину пара за то. У првом реду радници могу да очекују загарантованих дванаест зарада и повезивање две године стажа. Могућност коју даје закључак владе предвиђа повезивања стажа у складу са финансијском конструкцијом која не гарантује ништа преко две године. Намирење трећег реда поверилаца, ако до њега икада дође, покрило би разлику између минималне и пуне плате. Од почетка штрајка радници су подржавали заштитницу државног капитала, а осуђивали генералног директора „Фабрике вагона“. Због тога им смета што се њему за неисплаћене зараде дугује читавих пет милиона динара, а не помињу скоро четири милиона заштитнице капитала. Зоран Богдановић има другачије мишљење. - Ако би мерио одговорност Бошка Славковића и заштитника капитала Марије Савковић она је највеће зло „Фабрике вагона“, јер није извршено ни једно реструктурирање. Бошко је био оперативац, Марија креатор, а штрајкачи њени савезници и саветници – каже он. Имовину предузећа чине зграде и машине, а земљиште не може бити продато јер се врши конверзија. У „Фабрици вагона“ нема великих залиха, а више их чине материјали него готови производи. У време док је било у оптицају усвајање УППР било је назнака о жељи да се дофинансира завршетак градње тридесетдвоосовин ског вагона за превоз великих терета. Сада, каже Богдановић, од тога нема ништа. Т. Радовановић

Удобнија вожња у градском и приградском саобраћају

МАГАЗИН

6.12.2015.

ПРВИ ПУТ ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА

Фото: М. Радовановић

- На улицама Краљева пет нових аутобуса за превоз путника у градском и приградском саобраћају. - У најскорије време ће више од двадесет аутобуса, који тренутно превозе путнике на територији Краљева, бити замењено удобнијим, поузданијим и сигурнијим што треба да омогући тачност и редовност одвијања градског саобраћаја. – Нови аутобуси у возном парку свих чланова конзорцијума који обавља превоз путника на периторији града. – Ускоро регистрација новог предузећа за превоз путника. - Тендер о јавно-приватном партнерству треба да обезбеди најбољи могући и најквалитетнији превоз уз најнижу цену

МАГАЗИН

6.12.2015.

Од када је Аутотранспорт раскинуо уговор о обављању јавног градског и приградског превоза локална самоуправа је била принуђена да га успостави на други начин па је, на основу уговора о пословно-техничкој сарадњи, овај посао поверен конзорцијуму више превозника. Нов начин превоза путника у градском и приградском саобраћају обављаће се до расписивања тендера за избор новог превозника, а чланови конзорцијума се озбиљно припремају како би у том тренутку били што конкурентнији. То је повод да се од почетка ове недеље на улицама Краљева нађе пет нових аутобуса, а у све повољности које пружају путницима на локалним линијама могли су да се увере представници локалне самоуправе и Рашког управног округа, директори јавних предузећа и установа чији је оснивач град. Власник аутобуса је крагујевачки

Вуловић транспорт који већ петнаест година успешно врши превоз путника у овом граду, а уређен систем настоји да уведе и у Краљево. Пет нових аутобуса у возном парку конзорцијума први су који у оваквом стању стижу у Краљево после пуних двадесет година, а директор предузећа Зоран Вуловић обећава да ће у најскорије време више од двадесет осталих, који тренутно превозе путнике на територији Краљева, бити замењено удобнијим, поузданијим и сигурнијим који треба да омогуће тачност и редовност одвијања градског саобраћаја, јер је то једини начин да се путницима пружи комплетна услуга. Нископодни аутобуси који омогућавају лакши улазак у возило свим категоријама путника опремљени су клима уређајима и другим савременим средствима која се имлементирају у градском превозу. Нове регистар

касе и друга опрема треба да обезбеде лакшу наплату појединачних и контролу месечних карата које ће, у оквиру широке акције, бити замењене током јануара наредне године. Вуловић потврђује да ће нове месечне карте омогућити знатно ефикаснију контролу прихода и допринети да буду смањени досадашњи трошкови пословања. Сви аутобуси примају до сто путника, а на на линијама према Матарушкој Бањи, где је обим превоза већи, очекују се два петнаестометарска аутобуса. Осим Вуловић превоза чланови конзорцијума су и четири локална превозника који су задржали досадашње линије, а сви су спремни да обнове возни парк како би се што боље припремили за предстојећи тендер који треба да допринесе трајном решавању питања превоза у градском и приградском саобраћају.

Како уређење градског и приградског саобраћаја зависи од ставова Дирекције за саобраћај и локалне самоуправе процена да на неким линијама буде уведен већи број полазака, или буду отворене нове линије, ставља пред превознике обавезу да удовоље и овом захтеву. Сем што је након раскида уговора са Аутотранспортом успостављено нормално одвијање превоза путника у градском и приградском саобраћају ништа мање важно није ни залагање да се на овом послу ангажују бивши радници овог предузећа који су остали без посла, а пут ка том циљу је најава о регистрацији новог предузећа са седиштем у Краљеву. Вуловић превоз је генерални заступник за Србију белоруске фирме Маз која је произвела више од 28 хиљада камиона и три и по хиљаде аутобуса. Недавно је у Крагујевцу

регистрована и производња аутобуса овог произвођача са хомологацијама за пет типова аутобуса, а први резултат је испорука педесет возила за превоз путника у Београду. У случају да му превоз путника у Краљеву буде поверен на тендеру који се очекује у наредним месецима Вуловић обећава замену постојећих возила новим са еколошким погоном. Из локалне самоуправе потврђују да је град успео да организује превоз путника у градском и приградском саобраћају у складу са количином средстава намењених за ове послове. Значајнијим од тога сматра се расписивање тендера о јавно приватном партнерству који треба да обезбеди најбољи могући и најквалитетнији превоз уз најнижу цену. Тендер се очекује у року од шест до седам месеци зависно од тога колико се брзо усвоји одговарајући елаборат и колико га брзо

усвоји влада.

Први путници Прва вожња новим аутобусима била је прилика да се у све повољностим а као путници, увере чланови Градског већа и директори јавних предузећа и установа. На аутобуској станици су се појавили у изненађујуће великом броју потврђујући тезу да немају много обавеза на радним местима. Много више их имају кад се обележавају значајни датуми из историје Краљева којима, због заузетости, по правилу не присуствују. Тако је било и пре само неколико дана када је обележавана седамдесет прва годишњица од ослобођења Краљева у Другом светском рату. Можда је разлог био и то што се годишњица обележавала у недељу, па нису имали повод да изађу са посла. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.12.2015.

Корак ка већој енергетској ефикасности

МАГАЗИН

6.12.2015.

ШТЕДИМО ЕНЕРГИЈУ

- У Србији се за загревање различитих врста грађевинских објеката током грејне сезоне потроши 60 одсто укупне количине енергије што у поређењу са европским просеком од 40 одсто указује на потребу да се штеди. - Око три стотине хиљада објеката у Србији нема адекватну изолацију, па потрошња топлотне енергије током грејне сезоне износи више од 200 киловат часова по квадратном метру, што је три пута више него у економски развијеним европским земљама. - Најбоље изолована зграда Медицинске школе са потрошњом топлотне енергије од свега 80 киловат часова поквадратном метру, што је на нивоу европског просека ојам енергетска ефикасност најчешће подразумевају мере које се примењују у циљу смањења потрошње енергије. Без обзира

да ли је реч о техничким или другим мерама, или о променама у понашању, све подразумевају исти, или виши, степен оствареног комфора и

стандарда. Најчешће мере које се предузимају у циљу повећања енергетске ефикасности су замена необновљивих енергената обновљивим, замена енер-

У ШТЕДИМО НОВАЦ

гетски неефикасних потрошача ефикасним, изолација простора који се греје или хлади, замена дотрајале столарије, уградња мерних и регулационих уређаја за потрошаче енергије, увођење тарифних система од стране дистрибутера који ће подстицати штедњу енергије, контрола уласка сунчеве светлости и топлоте у простор и слично. Енергетска ефиканост се сматра посебно значајном у економски слабије развијенијим друштвима, јер се штедњом енергије остварују значајне новчане уштеде. Смањена потрошња енергије уско је повезана са мањом количином енергената различитог порекла што у знатној мери утиче на емисију штетних гасова а тиме и на

квалитет животне средине. Необично важним сматра се податак да се у Србији за загревање различитх врста грађевинских објеката током грејне сезоне потроши 60 одсто укупне количине енергије што у поређењу са европским просеком од 40 одсто указује на потребу да се штеди на различите начине. Резултати истраживања показују да у Србији око три стотине хиљада објеката нема адекватну изолацију, па потрошња топлотне енергије током грејне сезоне износи више од 200 киловат часова по квадратном метру, што је три пута више него у економски развијеним европским земљама. Ови показатељи условљавају потребу да се у наредном периоду посебна пажња посвети по-

дизању свести о значају енергетске ефикасности како приватних власника индивидуалних стамбених и других објеката, тако и код привредних субјеката. С тим у вези неопходно је предузети потребне мере на смањењу потрошње топлотне енергије чиме се утиче и на повећање енергетске ефикасности објеката. Ови показатељи били су добра основа да Удружење „Нови пут“ на конкурсу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре учествује са пројектом „Штедимо енергију, штедимо новац“ који је добио подршку за наставак активности анализе утрошка топлотне енергије за загревање пет типова објеката, јавних, пословних, комбиновано пословних, чисто стамбених

6.12.2015.

МАГАЗИН

објеката и кућа. Руководилац пројекта Јован Нешовић потврђује циљ да се на основу резултата истраживања направи брошура којом би се показало колико који објекти у Краљеву троше топлотне енергије и шта је потребно урадити да се потрошња смањи. - Анализа показује да највећу потрошњу имају приватне куће, јер имају најслабију изолацију, па се овом проблему мора посветити посебна пажња, јер у просеку троше преко 250 киловат часова по квадратном метру, а неке и преко шест стотина. Други проблем су пословни објекти, или тржни центри, који троше веома велике количине топлотне енергије, и преко 300 киловат часова по квадратном метру. Разлог је велики број локала искључених са система даљинског грејања, због чега се јављају велики губици и деле на мали број привредних субјеката, па овај тип не може бити меродавни репер за одлучивање. Најмању потрошњу око 125 до 130 киловат часова по квадратном метру имају вишепородични стамбени објекти који су у овом тренутку најмањи потрошачи. По потрошњи иза њих су јавни објекти са 140 и комбинација стамбено пословних објеката са потрошњом од 170 киловат часова по квадрату површине – каже Нешовић. Повећана потрошња утиче на веће трошкове грејања, а резултати истраживања показују да је распон цена који власници пословних објеката плаћају током сезоне грејања по квадратмом метру веома шаролик, а у Краљеву се креће између 900 и 2.900 динара. Високи трошкови грејања указују на потребу да се у наредном периоду посебна пажња посвети подизању енергетске ефикасности у зградарству, а то се постиже на неколико начина. Први укључује термичку изолацију објеката којом се, сем уштеда енергената, постиже и упошљавање грађевинске оперативе. На енергетску ефикасност свих ибјеката у великој мери утиче квалитет заптивености који омогућава уграђена столарија, а додатне уштеде код даљинског

грејања постижу се уградњом термостатских вентила којима се контролише количина топлоте коју примају стамбене јединице. Уз додатну изолацију цеви у подрумским просторијама уштедама доприноси уздржавање од дугог проветравања просторија које се греју уз потребу да се бар у то време вентили затворе како би се смањио доток топлоте. Стручњаци препоручују да се свуда где је то могуће, у случајевима дуготрајнијег одсуства из просторија које се греју, вентили на радијаторима затворе до мере која омогућава циркулацију воде како не би дошло да залеђивања. Јован Нешовић указује на резултате истраживања који потврђују да је у Краљеву најбоље изолована зграда пре неколико година изграђене Медицинске школе, па потрошња топлотне енергије по квадратном метру износи свега 80 киловат часова што је на нивоу европског просека. Најслабије је изолована зграда некадашње Службе друштвеног књиговодства којој уз просечну потрошњу од 300 киловат часова по квадратном метру предстоји опсежна реконструкција како би се поправила енергетска ефикасност. - Наша је жеља да се подигне свест људи о значају енергетске ефикасности, па ћемо у ту сврху направити брошуру која показује потрошњу и финансијско оптерећење субјеката који плаћају грејање по утрошку. Покушаћемо да анимирамо све структуре које се баве енергетском ефикасношћу да то у наредном периоду буде јако важна тема и да се оснује Фонд за подизање енергетске ефикасности објеката чиме би се у Краљеву остварила три значајна ефекта. Смањила би се потрошња енергије, а са њом и трошкови потрошача, упослила грађевинска оператива која има задатак да ради изолацију, столарију и остало што је потребно, а добили би и лепше и сигурније фасаде. Трећа јако важна ствар је да се, са смањењем топлоте за загревање објеката, смањује количина енергената, а тиме и количина штетних гасова који утичу на загађење животне

средине што је важно при испуњавање услова везаних за климатске промене и Кјото споразум који је Србија потписала – објашњава Нешовић. Чврсто уверење да власници различитих типова објеката нису у ситуацији да личним средствима финансирају замашне радове наводи на потребу о укључивању државе у обезбеђивању дела бесповратних средстава и кредита код пословних банака са повољним каматним стопама. Енергетска ефикасност је на овај начин повећавана у земљама Европске уније, па нема разлога да се исти метод не примени у Србији. Осим ефикасности ништа мањи није значај сигурности дотрајалих објеката о чему сведочи податак да је недавно срушен део фасаде зграде у самом центру града угрозио велики број пролазника. У време кад држава спрема пројекте које кандидује пред Европском комисијом аутор пројекта очекује да питање енергетске ефикасности буде приоритет у Србији, а то пре свега зависи од руководстава на локалном и државном нивоу. У таквој ситуацији није занемарљиво постојање градског менаџера који треба да предлаже пројекте везане за енергетику, енергетску ефикасност, смањење утрошка електричне енергије и фосилних горива преласком на обновљиве изворе енергије, као и повећање степена корисности производних погона. Иако позитивни прописи стварају услове за широк спектар овлашћења у Краљеву таква особа не постоји, па је и пројекат који реализује „Нови пут“ прилика да се изврши додатни притисак на институције система како би питање енергетске ефикасности, и коришћење обновљивих извора енергије, било постављено на место које заслужује. Ка томе води и пројекат „Штедимо енергију штедимо новац“ са циљем да укаже на неопходност подизања свести о потреби штедње на свим нивоима, па и по питању утрошка топлотне енергије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Јован Нешовић

Нови систем електронских грађевинских дозвола

МАГАЗИН

6.12.2015.

ФЕЈСБУК ЗА ГРАЂЕ

- Захтев за добијање електронске грађевинске дозволе моћи ће да поднесе свако ко има рачунар са најмање Windows XP оперативним системом и брзином интернета од пола мегабита у секунди што показује да услови да нови систем функционише нису превише захтевни. - Систему за електронске дозволе приступаће се преко сајта Агенције за привредне регистре акон информације да у свим градовима и општинама у Србији од 1. јануара почиње примена система за издавања електронске грађевинске дозволе из Националне алијансе за локални економски развој поручују да ће захтев за добијање електронске грађевинске дозволе од тог датума моћи да поднесе свако ко има рачунар са најмање Windows XP оперативним системом и брзином интернета од пола мегабита у секунди што показује да услови да нови систем функционише нису превише захтевни. То је у среду потврдила директорка Тима за регулаторну реформу у Националној алијанси за локални економски

развој Јелена Бојовић на конференцији „Грађевинске дозволе – обједињена процедура и планска документација у пракси“. Сви грађани којима грађевинска струка није блиска и немају електронски сертификат, могу да се обрате овлашћеним пројектантима који ће им припремити пројекат и у њихово име поднети документацију. За додатну помоћ на располагању је сајт www.gradjevinskedozvole.rs, где могу да поставе питања, прочитају прописе, обавештења и смернице, а ускоро ће бити постављена и видео упутства. При Националној алијанси отворен је кол центар на бројевима 011/4043190,

4043191 и 4043192 где сви заинтересовани могу да добију потребна обавештења везана за добијање електронске грађевинске дозволе. Бојовић је најавила да се систему за електронске дозволе приступа преко сајта Агенције за привредне регистре, а корисници који су видели прву верзију софтвера оцењују га једноставним као Фејсбук за грађевинске дозволе, јер у сваком кораку током процедуре добијају јасна упутства о томе шта је од података потребно унети и које документе поставити. У изради софтвера учествовали су Републички геодетски завод, јавна предузећа и локалне самоуправе и ин-

струкцијама помогли да систем буде у сагласности са праксом на терену, рекла је Бојовић и најавила да ће од децембра до марта бити обучено више од три хиљаде службеника на државном и локалном нивоу за издавање електронских грађевинских дозвола. Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић је на отварању конференције потврдила да је бруто домаћи производ Србије у трећем кварталу порастао 2,2%, а да му је највећи допринос дало грађевинарство са растом од 18,3%. Број издатих дозвола порастао је 27%, а вредност изведених радова је за петину већа у односу на исти период прошле године. Потврђено је и да су овакви подаци резултат добре примене Закона о планирању и изградњи, а очекује се да буду још бољи када се грађевинске дозволе буду добијале електронским путем. Конференцију „Грађевинске дозволе – обједињена процедура и планска документација“ организовали су Америчка привредна комора у Србији,

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије, Ју.Ес-Еид Пројекат за боље услове пословања и Национална алијанса за локални економски развој.

Позив за урбано партнерство Национална алијанса за локални економски развој и Mena Group из Ниша, у сарадњи са Светском банком и Аустријским федералним министарством финансија, објавили су позив градовима и општинама за учешће у регионалном Програму за урбано партнерство, који ће им помоћи да овладају новим алаткама за израду буџета, сузбијање корупције и укључивање грађана у процес доношења одлука. Пријављивање за програм отворено је до 13. децембра, а одабране локалне самоуправе ће у наредних годину дана научити како да процене своје финансијско стање, увиде које области нису довољно покривене општинским услугама, какво је стање инфраструктуре, где постоје џепови

сиромаштва и да у складу са тим планирају инвестиционе програме. Програм за урбано партнерство помоћи ће им и да процене колико су општинске организације подложне корупцији како би припремиле стратегију јачања интегритета и акциони план за унапређење транспарентности и одговорности у раду, а практични савети допринети да боље оцене како комуницирају са грађанима и дефинишу механизме које би требало увести како би њихова укљученост у доношење одлука била квалитетнија. Програм за урбано партнерство финансирају Светска банка и Аустријско федерално министарство финансија, а Национална алијанса ће са Цo-планом из Албаније и Институтом за међународни урбани развој из Сједињених Америчких Држава бити задужена за спровођење компоненте „Друштвена одговорност и укључивање грађана“, а Mena Group и консултанти за општинске финансије спровести „Антикорупција/Изградња интегритета урбаног партнерства“ и „Самопроцена општинских финансија/Урбана ревизија“.

Т. Радовановић

ВИНСКЕ ДОЗВОЛЕ

Јавна расправа о решењима за урбану регенерацију

МАГАЗИН

6.12.2015.

О ПОБЕДНИКУ ОДЛ

ЛУЧИВАЛЕ НИЈАНСЕ

- Конкурс за урбанистичко-архитектонско решење насеља у Доситејевој улици доказао способност и сремност професије да се ангажује на решавању најкомплекснијих изазова. - Већином гласова жирија најбољим је оцењено решење израђено у сарадњи пројектантских кућа „Ре-акт“ из Београда и „Гејт“ из Ваљева, под руководством допломираног инжењера архитектуре Гордане Шишовић. – Сви ауторски тимови су у израду пројекта уложили велики напор и показали креативност, знање и велико професионално искуство. - Жири је имао тежак задатак да се, између неколико изузетно квалитетних радова, определи за само један који на најпотпунији начин даје одговор за све тражене елементе мирећи све захтеве инвеститора и локалне заједнице

акон што су потпредседница Владе Србије, и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, градоначелник Краљева Томислав Илић и директорка Републичке агенције за становање ставили потписе на прелиминарни Споразум о сарадњи на реализацији Пројекта стамбене обнове после земљотреса 2010. стекли су се услови за наставак активности које треба да омогуће замену дотрајалих станова у Доситејевој улици одговарајућим у новим зградама чија градња треба да оточне у пролеће наредне године. Циљ пројекта, којим је предвиђено рушење 21 објекта за колективно становање и изградња четири нова са укупно 363 стана укупне корисне површине17 хиљада квадратних метара, је обезбеђивање одговарајућег стамбеног простора породицама чији су дотрајали и нефункционални станови додатно озбиљно оштећени у земљо-

МАГАЗИН

6.12.2015.

тресу који је задесио Краљево у новембру 2010. године. Пројекат финансирају република Србија, средствима кредита Развојне банке Савета Европе, град Краљево и Инвестициони фонд за Западни Балкан који је са Удружењем архитеката Србије реализовао позивни урбанистичко-архитектонски конкурс за идејно решење Пројекта урбане регенерације насеља у Доситејевој улици. Укупан процес припреме и реализације конкурса оцењен је изузетним због специфичне теме, комплексне локације и посебних прописаних услова за реализацију решења. Изузетним су, због обима и квалитета пристиглих радова, професионализма, креативности и зрелости аутора исказаним у укупном квалитету предложених решења, оцењени резултати конкурса који је доказао способност и спремност професије да се ангажује на решавању најкомплекснијих урбаних изазова. Најзначајнијим се сматра што ово није

био класичан конкурс са циљем да се изабере само најквалитетније архитектонско-урбанистичко решење будући да ни расељавање ни чишћење локације нису могући пре почетка изградње. Већином гласова жирија најбољим је оцењено решење израђено у сарадњи пројектантских кућа „Ре-акт“ из Београда и „Гејт“ из Ваљева, под руководством допломираног инжењера архитектуре Гордане Шишовић, а јавности на завршном скупу током јавне дискусије представљена сва решења приспела на конкурс. У детаљном образложењу свих радова председница жирија Светлана Ристић је потврдила комплексност пројектног задатка на захтевној градској локацији што је од учесника изискивало много више од рационалног одговора на задату тему. Оцењујући испуњеност конкурсом прописаних услова, и детаљном анализом предложених решења, жири је утврдио да сви

радови садрже одговоре на програм конкурса, а констатовано је да су ауторски тимови у израду уложили велики напор и показали креативност, знање и велико професионално искуство. Управо због тога жири је имао тежак задатак да се у коначном вредновању, између неколико изузетно квалитетних радова, определи за само један који на најпотпунији начин даје одговор за све тражене елементе мирећи све захтеве инвеститора и локалне заједнице. Награђено решење, дело Гроздане Шишовић, Дејана Милановића и Михајла Поповића, настало у оквиру сарадње студија „Ре-акт“ Београд и „Гејтс“ доо из Ваљева технолошки је квалитетно обликовано у складу са захтевима расписивача конкурса, условима локације, развојним плановима и циљевима града Краљева, а одрживо је са становишта функције фазне реализације и локалне економије. У образложењу жирија потврђено

је како урбанистичка организација простора формира заокружену целину која задржава постојеће токове кретања и генерише другачији квалитетнији начин његовог коришћења не само у границама комплекса већ и у непосредном окружењу. Просторна диспозиција стамбених објеката, и њихова умерено динамична волуметрија, диспозиција садржаја предвиђених за реализацију у другој фази и густина укупне физичке структуре целину чини лаком за идентификацију, интегрисаном у окружење и угодном за живот. Саобраћајно решење задржава постојеће саобраћајнице у функцији моторног саобраћаја и у складу је са предложеним концептом, а измештање моторног и мирујућег саобраћаја на ободе примарне стамбене зоне, и формирање слободних и зелених површина намењених јавном коришћењу, доприносе квалитету овог решења. Архитектонски склопови стамбених објеката са економично ди-

мензионисаним, и природно осветљеним и проветреним, степенишним просторима, и хоризонталним комуникацијама, функционални су и флексибилни у смислу квалитета и уједначени према свим будућим станарима. Потврђено је да број станова по једном улазу, који су умерено комфорни и обезбеђују приступачност свима, као и на етажи, омогућава адекватну удобност корисницима, док је њихова функционална организација квалитетна и флексибилна са минимизираним површинама комуникације у корист дневних и вишенаменских соба. Диспозиција садржаја прве и друге фазе усклађена је са потребама појединих намена и омогућава етапну изградњу, а бруто грађевинска површина прве фазе је рационална као и преглед модела фазне изградње који је повољан за реализацију и омогућава квалитетно функционисање постојећих и новоизграђених садржаја.

6.12.2015.

МАГАЗИН

Такође, омогућава промену у склоповима уколико дође до промене приоритета у изградњи, а релативно компактна форма објеката и избегавање оријентације стамбених простора према северу, и предложена материјализација, упућују на задовољење прописаних критеријума енергетске ефикасности. - Функционална и амбијентална заокруженост целине, карактер отвореног блока тако да афирмише потенцијале локације и формира нови идентитет, адекватна је и доследно спроведена логика комуникације и интеграције са окружењем. Волуметрија објеката и умереност архитектонског израза чине да урбаност амбијента буде у складу са хијерархијском позицијом локације у градском ткиву, а да истовремено уз предложено задржавање значајне количине постојећег зеленила, обезбеди саживљавање становника са ремоделованим локалитетом. Добро промишљена, рационална и функционална организација објеката и стамбених јединица, уз изу-

зетно добро решење фазне изградње, опредељујући су разлози за формирање става жирија о овом раду као најуспешнијем одговору на захтеве конкурса - рекла је шеф одсека за становање у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Светлана Ристић. Јавна дискусија је показала велико интересовање станара дела насеља у Доситејевој улици који су од аутора награђеног решења тражили одговоре на многа нејасна питања, па је демантована оцена да зграде делују соцреалистички, да су површине сведене на пуке станове, а да ни на једном месту није предвиђена заједничка просторија за будуће станаре зграде. Аутор награђеног рада потврђује да сваки од осам објеката има заједничке просторије величине до 30 квадратних метара што је био један од услова постављених пројектним задатком. Сем тога сваки од објеката садржи подрумску етажу у којој су смештене оставе станара, али и светларнике којима је могуће приступити из подрумске

етаже где се налазе просторије за техничку подршку зградама у виду подстаница за грејање и остало што је потребно. Ограничавајући фактор при пројектовању станова био је буџет од осам милиона евра што је условљавало тежњу ка штедњи где год је то било могуће. Једна од дилема коју је требало отклонити, а уклопити трошкове у средства са којима се располаже, била је везана за површину подрумске етаже, па је било идеја да се она простире само на ограниченом простору испод зграда смањењем на оптимум који задовољава покривање остава од два квадрата по стану уз неопходне комуникације. После додатних геолошких испитивања препоручено је да подрумска етажа буде на целој површини. Иако се на основу бруто и нето корисне површине може закључивати да су спратне основе сведене само на станове потврђено је да су ходници пројектовани прилично комотно да обезбеде добру комуникацију, а скра-

ћивани да се уштеди на простору за станове који су пројектовани тако да имају површину у складу са правилником који се односи на ову материју. У настојању да се обезбеди повољан баланс између површина одређених просторија имале су се у виду површине тераса како њихова површина не би угрожавала прописану минималну квадратуру других просторија. Због захтева да се гради брже него у другим случајевима посебно важном сматра се могућност фазне градње што је у директној вези са концентрацијом станова и висином сваког од објеката. Колико је било тешко реализовати конкурс сведочи и податак да је током трајања два пута мењан правилник о техничким нормативима за пројектовање и изградњу станова због чега је пројектантима само седам дана продужен унапред задати рок за завршетак. Иако су промене биле знатне, и по оцени стручњака веома озбиљне, сви кандидати су у ходу успели да трансформишу првобитну идеју и успешно је прилагоде задатим условима.

Мада је предвиђено да се реализује у две фазе пројекат је у овом моменту разрађен на нивоу прве. По Генералном урбанистичком плану оквир у коме се кретао пројектни задатак предвиђено је да на северном делу локације буде једно мање обданиште, тржни центар за снабдевање и најмање две зграде са шездесетак станова који би били јавна својина, јер је основна идеја била да се кроз овај пројекат увећа јавни стамбени фонд. Оно што највише интересује будуће власнике је цена квадратног метра за доплату разлике у површини између постојећих и нових станова. Иако је о овоме било речи и на последњој седници Скупштине града цена још није утврђена као ни сви модалитети откупа или закупа разлике у површини стамбеног простора. Имајући у виду ограничена средства за реализацију целог пројекта један од најважнијих критеријума при изради пројектне документације везан је за рационалност и избор варијанте коју је у таквим условима могуће изградити.

Бар сто потенцијалних власника неког од укупно 363 стана, колико је планирано да буде изграђено, изразили су жељу за проширење стамбеног простора. Због ограниченог буџета свима није могло да се изађе у сусрет, па је и пројектни задатак конципиран да задовољи минималне услове и усклади их са важећим стандардима и нормативима за пројектовање. Површина најмањих станова износи 27,5 квадратних метара, а следе већи површине 32, 41,3, па 48 квадрата. Све потврђује констатацију да је задатак, због бројних ограничења, био посебно тежак, а учесници на конкурсу потрудили су се да максимало помире све супротности. Добре пројектантске фирме одабране у процесу предселекције потврђују да је овакав приступ реализацији сличних пројеката адекватан, па су сва решења оцењена као веома добра уз жалосну констатацију да је могао изабрати само један, а при избору су одлучивале нијансе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Слава Удружења „Пријатељство за нова времена“

МАГАЗИН

6.12.2015.

vavedewe presv

- Слава Удружења „Пријатељство за нова времена“ уз благослов игумана Манастира Хиландара. - Ваведење Пресвете Богородице један од дванаест највећих хришћанских празника. - Православна црква је Пресветој Богородици посветила многе молитве, иконе, храмове и манастире. - У периоду између две славе Удружење грађана „Пријатељство за нова времена“ је интензивирало своје активности и на достојанствен начин представљало град на различитим манифестацијама у земљи и иностранству сму годину заредом Удружење „Пријатељство за нова времена“ као крсну славу обележава Ваведење Пресвете Богородице. Ваведење је и слава Манастира Хиландара са чијим братством „Пријатељство за нова времена“ дуги низ година одржава присне везе што је био повод да

заступник удружења Хаџи Момир Бакрачевић од игумана Манастира Хиландара Методија затражи, и добије, благослов да слави исту славу. Од тада сваке године у присуству чланова и пријатеља удружења, и свештеника Епархије жичке, уз сечење славског колача „Пријатељство за нова времена“

обележава овај радостан дан, један од дванаест највећих хришћанских празника. Ваведење Пресвете Богородице се обележава у спомен на дан када је Богородица, тада трогодишња девојчица, као уздарје Богу уведена у Јерусалимски храм. Бездетни родитељи Јоаким и

Ана су молитвама од Бога измолили дете и одмах одлучили да девојчицу посвете Господу, што представља промисао спасења људског рода. У тропару и покладној песми овог празника каже се да је то дан наговештаја, дан најаве благовољења, божије благе вести Христове, дана најаве доласка спаситеља на свет. Од раног јутра па све до касних вечерњих сати је и овог 4. децембра Хаџи Момир Бакрачевић дочекивао званице и случајне пролазнике који су свратили у просторије Удружења у Омладинској улици где су се на овај заветни дан сливале молитве Светој Пречистој да би сви заједно испуњени љубављу и ведрином обележили Ваведење Пресвете Богородице. - Пресвета Богородица је најузвишеније људско биће које је икада живело на земљи. Не само да се одрекла

свега створеног у животу и свету него је и саму себе уложила у ризницу Господњу одричући се света и свега о свету, борећи се само за оно што је једино потребно. Због тога је постигла највећи степен светости, племенитости, послушности у испуњавању Божије воље, па је могла у најпресудни јем часу људске историје на дан Благовести да одговори на божју поруку речима: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде како си казао“. Пошто је Пресвета Богородица достигла највише достојанство људског рода постала је богомајка. У исто време постала је неупоредива помоћница хришћана. То је разлог што је славе сви нараштаји и сва поколења, па и српски род са благодарношћу прославља Пресвету Богородицу. Православна црква њој је посветила многе молитве, иконе, храмове и манастире.

Међу њима је и ово удружење које слави своју крсну славу. Имамо велики ралог да се радујемо, јер је велики значај овог удружења у нашем граду. Умножиће се милост божја према свима који буду призивали помоћ Пресвете Богородице и чинили добро свима и свакоме, а то је уједно и програм овог удружења. Тако ћемо се обновити нашом вером, надом и љубављу, слогом и добром вољом – поручио је присутнима, након сечења славског колача, протојереј ставрофор Томислав Милинковић У периоду између две славе Удружење грађана „Пријатељство за нова времена“ је интензивирало своје активности и на достојанствен начин представљало град на различитим манифестацијама у земљи и иностранству. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

ete bogorodice

МАГАЗИН 6.12.2015.

Завичајно дружење Краљевчана у Београду

МАГАЗИН

6.12.2015.

КРАЉЕВЧАНИ Г

ГДЕ СТЕ ДА СТЕ еоградска подружница Завичајног друштва Краљево двадесет трећи пут је организовала завичајно дружење људи добре воље који воле, негују и шире љубав према завичају. Овогодишње дружење у ресторану Дома ваздухопловства у Земуну окупило је, уз богату вечеру и музички програм, београдске Краљевчане и њихове госте који су специјално за ову прилику допутовали из завичаја. И ко зна до кад би се певало и играло уз музички програм „Звуци нашег завичаја, где се Ибар са Моравом спаја“ у извођењу ансамбла „Данилушка“ и музичара из Краљева да гости, након што је сахат на оближњој кули давно откуцао поноћ, нису морали да крену натраг у завичај. Поред старих пријатеља који годинама остају верни традицији запажено је присуство бројних нових који су дошли да потраже нова интересна пријатељства. Дружење са старим пријатељима је увек прилика да

се освеже сећања, обнове стара и остваре нова пријатељства, одржи и негује љубав према завичају па су, захваљујући помоћи донатора и Градске управе града Краљева, и ове године створени услови за завичајно дружење са пријатељима, рођацима, друговима, старим љубавима. Окупили су се сви који уздрхте кад чују да се помиње Краљево, песме о Ибру и Морави, Жичи и Студеници, селима Милочај, Опланићи, Поповићи, Сирча, Врба, Ратина.., они који носе љубав ибарско-поморавског краја, јер деца Ибра и Мораве то никад не забораве. Кад су се у недељу у ситним сатима упутили својим домовима нико од њих није крио задовољство због прилике да још једном осете дах завичаја из кога су неки од њих отишли пре више од пола века. До новог сусрета за годину дана остаје сећање на дан кад се игра кад се пева јер „стижу наши из Краљева“. Т. Радовановић

Међународни дан особа са инвалидитетом

МАГАЗИН

6.12.2015.

УХВАТИ СА МН

- Преко милијарду особа са инвалидитетом, што чини 15 одсто светске популације, суочавају се са неједнаким могућностима у погледу образовања, запошљавања, здравствене и социјалне заштите. – Оособама са инвалидитетом онемогућен самосталан приступ пошти, Поштанској штедионици, сали за венчавања, бројним установама, чак и местима код којих постоје нефункционалне и потпуно неупотребљиве рампе. – Форум жена Демократске странке сваког понедељка са инвалидима. – У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ ревија филмова о инвалидима са овогодишњег фестивала у Новом Саду

еђународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 3. децембра 1992. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање са циљем да се овим особама унапреди и омогући једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву. Ово је само један од начина да се скрене пажња на проблеме с којима се особе с инвалидитетом суочавају сваког дана, сиромаштвом, високом стопом незапослености и икључености из друштва.

Преко милијарду особа са инвалидитетом, што чини 15 одсто светске популације, суочавају се са неједнаким могућностима у погледу образовања, запошљавања, здравствене и социјалне заштите, а парадокс посебне врсте је сазнање да су ови проблема друштвено углавном невидљиви, па се и особе са инвалидитетом осећају таквим у својим заједницама док очекују да имају једнаке могућности, али и право на различитост. Ратификацијом Конвенције о правима особа с инвалидитетом, с пратећим Опционим протоколом уз кон

венцију, Србија је 2009. године потврдила универзалност и недељивост свих људских права и основних слобода, као и потреба да се оне, без дискриминације, гарантују особама са инвалидитетом. Стратегија превенције и заштите од дискриминације, коју је Влада Републике Србије усвојила у јуну ове године, препознаје особе са инвалидитетом као осетљиву друштвену групу, а међу задацима Стратегије су стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапре ђење степена толеранције према

Фото: М. Радовановић

НОМ ОВАЈ ДАН

6.12.2015.

МАГАЗИН

њима, искорењивање и сузбијање говора мржње, аката физичког и психичког насиља, привођење правди учинилаца таквих аката и радњи, јавно заговарање неопходности спречавања дискриминације и промовисање културе толеранције. Трећи децембар је различитим манифестацијама обележен и у Краљеву где је Форум жена Демократске странке одлучио да ово вече проведе дружећи се са инвалидима. Повод је уверење да им треба поклонити много више пажње будући да су гурнути на маргину друштва што указује на потребу да се и у локалним оквирима учине видљивијим. Двадесетак особа различитих врста инвалидности окупило се на последњем спрату Хотела „Турист“

као једном од ретких објеката у граду које овим особама омогућавају несметан приступ. Председница Форума жена Демократске странке Зорица Стаменковић подсећа да у највећи број институција у граду инвалидна особа не може да уђе без помоћи пратиоца, па им је онемогућен приступ пошти, Поштанској штедионици, сали за венчавања, бројним установама, чак и местима код којих постоје нефункцио налне и потпуно неупотребљиве рампе. Међународни дан особа са инвалидитетом је повод за покушај да се овој категорији суграђана улепша овај дан, али и многи други, па је одлучено да се оно што је започето овог 3. новембра настави сваког понедељка. - Пратићемо њихове проблеме, објављиваћемо њихове приче, разго-

вараћемо са њима. Апелујем на инвалиде који нису овде, а имају жељу да разговарају, да нам пренесу искуства и укажу на решења која је са мало труда могуће реализовати, да нам се јаве како би видели шта можемо да урадимо за њих у овој ситуацији – поручила је Стаменковић. Особе са различитим врстама инвалидитета у Краљеву окупљају бројна удружења грађана, па нема поузданих података колико таквих има на територији града. Иако податке о члановима имају само друштва сматра се да је број инвалида далеко већи, а то је повод за иницијативу да се учине што видљивијим. Најављена окупљања понедељком посебна су прилика да се говори о појединачним проблемима, понекад баналним кочницама и пре-

прекама које могу да се отклоне на једноставан начин. Статистички подаци показују да читавих шездесет одсто особа са инвалидитетом није на прави начин интегрисано у друштвену заједницу што је повод за бројне активности које поводом 3. децембра организује Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. Ове године то је била кратка смотра филмова о инвалидима који су приказани на тринаестом по реду филмском фестивалу који је под називом „Ухвати са мном овај дан“ крајем августа одржан у Новом Саду. Аутори експерименталног филма „Ово је мој корак“, насталог по текстовима са блога Ужичанке Милесе Милинковић која живи и ради у Новом Саду, су Краљевчани Јелена и Зоран Јанковић. Филм је настао у продукцији

Креативне радионице, а представља заједнички едукативни корак и упознавање са изазовима које имају жене са инвалидитетом. Међу пет приказаних је победник овогодишњег фестивала „Плешем са Богом“ по сценарију и у режији Хошаринг Мирзе из Ирана. Тридесетоминутни филм доноси причу о слепом кројачу из Ирана, а показује борбу за преживљавање и одлучност људског духа упркос препрекама и тешкоћама са којима се сусреће. Петоминутни филм Александре Ценезек из Велике Британије ,,Браћа“ добитник је плакете за најбољу камеру, а инспирисан стварним догађајем описује безгранично стрпљење у односу између особе са и без инвалидитета. За најоригиналнији на фестивалу проглашен је шпански анимирани

филм ,,Ужад“ у режији Педра Солис Гарсије. Филм прати девојчицу која без предрасуда и страха постаје другарица дечака у колицима и увесељава га играјући се са њим. Најбољег протагонисту има канадско-српски филм ,,Горан“ који је режирао Роберто Сантагуида. Документарни филм пружа интимни поглед у очај и радост, наду и понос достигнућа у конструкцији Новог Сада очима Горана Гостојића. Из домаћег филма ,,Када бих могла да бирам“, чију режију потписују Жарко Себић и Мирјана Исаков, награђена је најбоља протагонисткиња Марина Обрадовић која је и инспирисала филм јер, како сама каже, не болује већ има церебралну парализу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.12.2015.

Несвакидашње издање књиге о великом сликару

МАГАЗИН

6.12.2015.

ТУМАЧИТИ РЕМБРАНТА

- Рембрант се залагао за улогу и место уметника у друштву какво је у италијанској уметности остварено у време ренесансе. - Рембрантов стваралачки опус је прилично обиман, а највећи део вредних уметничких дела тог времена настајао је у уметничким радионицама у којима су мајстори различитог профила радили по инструкцијама уметника. - Цене Рембрантових слика су кроз историју достизале баснословне суме захваљујући првенствено понуди и потражњи. - Оно што се данас назива елитом на слику гледа као на предмет који му смета да стави још један екран да би пратио све риалити шоуе које те вечери може да прати удобно смештен у фотељу

Др Зоран Гаврић

Фото: М. Радовановић

6.12.2015.

МАГАЗИН

азнање да на српској културној сцени не постоји довољно књига које се баве уметношћу, посебно не о великим уметницима какав је био Рембрант, утицало је на др Зорана Гаврића да од седам стотина текстова из часописа и периодике, уз то и педесет монографија, изабере тринаест и приреди несвакидашње издање под називом „Тумачити Рембранта“. Богато илустрована књига формата 22 пута 27 сантиметара на 192 странице доноси текстове великих историчара уметно-

сти као што су Јан Бјалостоцки, Кетрин Б. Скален, Ларс Олоф Ларсон, Макс Имдал, Маргарет Дојч Керол, Кенет М. Крејг, Волфганг Штехов, Алојз Ригл и Бенџамин Бинсток. У књизи су и два текста приређивача Зорана Гаврића који се баве проблемима групног портрета и унутрашњег и спољашњег јединства слике. Књига се показала као захвално штиво не само за историчаре уметности него и оне који долазе из уметничке праксе, јер им нуди значајне

поуке проистекле из анализа и тумачења меродавних аутора. „Тумачити Рембранта“ је корисно и за сродне струке, филозофију уметности, визуелну културу, студије медија, али и образоване људе без обзира из које дисциплине долазе а желе да сазнају нешто више о Рембранту. Доктор Гаврић потврђује да наша култура нема довољно књига овог типа и због тога што су преовладале сликовнице са мање важним текстовима и монорафије са великим бројем репродукција.

- Кад аутопортрет једног великог уметника заврши на бомбоњери онда следе сликовнице, поготово у неразвијеним културама каква је српска. Српска култура је неразвијена, шчепана за гушу не од власника телевизије и од риалитија него од нас самих, од нас који је тобоже бранимо, који се згражавамо над власницима медија и учесницима риалитија, а не радимо ништа да то победимо, не да спречимо него да народу који овде живи покажемо да је оно што ми радимо боље.

Ми то не радимо, ми се згражавамо и кукумавчимо, а лошији део нас самих излази на изборе и бира власт, а онда дели власт са влашћу док ми кукамо. Они нису заинтересовани за ове књиге, они нису заинтересовани за рад што показују и они који воде државу. Они су заинтересовани да мени причају о Рембранту. Најрађе би то. И ови који кукумавче објављују књиге, а њихове књиге нису за овде – објашњава др Гаврић. Сазнање да нема довољно, а ни

адекватних, књига ни о другим значајним уметницима пред професора који држи предавања студентима ставља моралну обавезу да припреми једну овакву књигу иза које су, као издавачи, стали подгорички Народни музеј и ЦИД. У таквој ситуацији онима који желе да сазнају нешто више о великанима уметности једино штиво су инострани часописи који се баве теоријским истраживањима у области историје уметности. Историја уметности је научна дис-

МАГАЗИН 6.12.2015.

циплина која тражи дугогодишњу преданост, обавештеност и путовања. Као научна дисциплина примерена богатим друштвима у данашње време је у кризи у бројним деловима света, па и Србији, али и жртва агресије и покушаја да њено место заузму неке нове дисциплине. - Покушаји долазе из Америке чија култура и академски свет нису заитересовани за класичне моделе, јер они нису класична цивилизација. Они су култура или цивилизација која се ближи своме крају, која је лоша, негативна, култура у којој играни филм служи као секундарни историјски извор. Неки билмез од редитеља са билмезима глумцима направи филм на основу неког сценарија који је тобоже прављен на основу изучавања архивске грађе и онда тај филм буде за историјску науку у Америци секундарни извор. У америчкој историјској науци, изузимајући часне и велике људе, и данас има пришипетљи и хулигана који кривотворе много тога чему смо сви сцедоци – каже др Гаврић. И то је један од разлога за настанак књиге о Рембрантовом стваралаштву у периоду барока и времену великих потреса, пре свега бунта цркве. Познато је колико је процес реформације цркве током седаманестог века изазвао последице и потресе у тадашњем друштву. Због тога су настале и бројне заблуде по којима је дошло до неспоразума између Рембранта и наручиоца слике „Ноћна стража“. Због тога је, тобоже, пао у немилост наручилаца којих је било све мање, па се говорило о дводелном Рембранту, до те слике и после ње. Др Гаврић одлучно демантује ову тезу, као и другу да је са супругом отворио галерију за препродају слика и продају књига, уз потврду да је велики холандски сликар барока успешно радио све до смрти. - Рембрант се залагао за улогу и место уметника у друштву каква је у италијанској уметности остварена у време ренесансе, а да је на томе инсистирао сведочи велики број аутопортрета у радној одећи. Није се пресвлачио не зато што није знао шта

Рембрант ће, него што је желео да аутопортретима у радној одећи истакне то једно, ја нисам ни ово ни оно, ни витез, ни кувар, ни рабин, ја сам Рембрант, велики мајстор, господин уметник. Рембрант је, као и други уметници његовог времена, знао који су били доприноси уметника у Италији, пре свега у филозофији и науци. Као што је познато, из групе механичких вештина, знања и уметности буду преведени у друге групације, слободне вештине, слободне науке и слободне уметности. То је обавила италијанска ренесанса, а Холанђани нису на време, па је остало за барок – објашњава др Гаврић. Рембрантов стваралачки опус је прилично обиман, а највећи део вредних уметничких дела тог времена настајао је у уметничким радионицама у којима су мајстори различитог профила радили по инструкцијама уметника. Процес настајања једне слике подразумева различите фазе, од припреме платна до финализације, па дозвољава укључење у процес великог броја људи специјализованих за поједине од њих. У периоду барока препознати су уметнички проблеми у слици и скулптури, постоји сагласност у прихватању те врсте уметности, а јављају се уметничка критика и хроника. Време барока у Холандији бележи појава графичких медија, бакрописа у тиражима од неколико десетина до неколико стотина примерака. Иако су класични стилови црпели теме из Библије барок се препознаје и по ауто-

портрету и пејзажу. Други извор тема је митологија, првенствено грчка, свет Олимпа, Старог и Новог завета, коју касније замењују нове теме и садржаји. Цене Рембрантових слика су кроз историју достизале баснословне суме захваљујући првенствено понуди и потражњи. Представљање књиге „Тумачити Рембранта“, и сусрет са еминентним историчарем уметности, прилика је за оцену тренутка у коме се данас налази српска уметност а она, као ни у другим деловима света није иста као и пре четврт века. - Систем уметности је под ударом онога што је нови светски поредак. Он се зове неолиберализам, а то је покушај ревизије слике Европе каква је постојала пре Првог светског рата. То води до бешчасних покушаја да се, поводом Првог светског рата, прави скандал са Србима у покушају да се покаже како не би ни било рата да није било Принципа и Срба. Тако је и систем уметности у кризи чему су доприносили и сами уметници, не само у Србији него и Европи и свету. Уметници су почели мало да држе до мишљења оних који пишу, а то је реакција на чињеницу да су ови који пишу престали да се баве њима као индивидуама. Смишљали су концепте и давали им место не појединаца него радника у групи, а то је у ширем смислу морало да остави последице у пракси. Не може се тако опходити према престижним, живим уметницима на које је ово оставило лоше последице на тржишту, па су цене почеле битно да падају, јер оно што се данас назива елитом на слику гледа као на предмет који му смета да стави још један екран да би пратио све риалити шоуе које те вечери може да прати удобно смештен у фотељу. За њега уметничко дело не представља ништа ако није капитал који се касније може продати. Пошто мало о томе знају, и мало се разумеју, виде да су пале цене, па по њиховом суду то и не вреди. Тако размишљају они који никада ништа нису радили, али поучавају друге да раде – објашњава др Гаврић. Т. Радовановић

МАГАЗИН

6.12.2015.

Завршена сезона мото-крос такмичења

КРАЉЕВЧАН - Слободан Боки Јаблановић члан Мото крос клуба GTC Racing Краљево шампион државе у категорији мотоцикла до 250 кубика. – Краљевчани други у екипној конкуренцији. - У краљевачком клубу нема довољно средстава за ангажовање механичара, менаџера и другу логистику, па су такмичари принуђени да и ове послове обављају сами. – Ако обезбеде довољно средстава Јаблановићи наредне године на неком од јачих међународних такмичења у Италији или Грчкој оловином седамдесетих година прошлог века Краљево је постало центар аутомобилског

П 82

спорта у Југославији, а пистама аутодрома на Берановцу су, поред аутомобила у готово свим такмичарским

класама, тутњали мотоцикли различите кубикаже, од најслабијих до изузетно снажних.

Много година касније дошло се на идеју о организацији мото-крос такмичења, али се од идеје брзо одустало, а посебно изазовна стаза на периферији Краљева запуштена и зарасла у коров. То није могло да умањи жељу заљубљеника у овај спорт који су за само неколико последњих година успели да се добро припреме и остваре изузетно значајне резултате, а на крају сезоне овогодишњих такмичења у овом спорту достигли сам врх. То доказује вицешампионска титула у екипном такмичењу и освајање шампионата државе у категорији мотоцикла до 250

кубика који је изборио Слободан Боки Јаблановић члан Мото крос клуба GTC Racing Краљево. Јаблановић је супериорност у овој категорији потврдио 10. октобра у Брусу на последњој од осам трка националног шампионата који је завршио на првом месту са 85 бодова више од другопласираног такмичара. Председник клуба Дејан Јаблановић потврђује да су значајном успеху у екипној конкуренцији допринели Вукашин Јаблановић, Дејан Пауновић и Максим Жарковић. Овогодишњи шампион је први зна-

чајнији успех остварио у категотрији мотоцикала до 50 кубика кад је пре пуних тринаест година, још као шестогодишњак, освојио вицешампионску титулу у својој класи. Бројни су фактори утицали да мото-крос спорт почне да замире на овим просторима да би прошле године отпочео нови живот који су му удахнули браћа Јаблановићи. Слободан и Вукашин возе мотоцикле „јамаха“ радне запремине од 250 кубика са 50 коњских снага за чије је кроћење потребна изузетна физичка и психичка спремност. Потврдило се то

Фото: М. Радовановић

НИ НАЈБОЉИ

6.12.2015.

МАГАЗИН

безброј пута кад нагло скочи ниво адреналина у организму, па треба брзо одлучити да ли прво обуздавати себе или машину. Три године старе серијске „јамахе“ нису посебно дорађиване сем што су прилагођене узрасту и килажи возача како би постигли врхунске резултате, а они су потврђени на крају овогодишњег шампионата државе на коме су Краљевчани потврдили врхунску класу. До врха је довела вишегодишња љубав према овој врсти мотоцикала и тек по која вожња на падинама Гоча, Жељина и Столова. Шумске стазе на којима је успостављан чврст контакт са природом у значајној мери су допринеле да се Јаблановићи чврсто вежу за мото-крос и одустану од брзинских трка на кружним стазама. Дејан Јаблановић са жаљењем констатује да је стаза у Метикошима десетак година зарастала у коров, шибље и траву, што је било повод да клуб аплицира за средства којим би се довела у одговарајуће стање за тренинге и такмичења. Локална самоуправа није показала довољно разумевања за ову иницијативу, па предлог пројекта није добио потребну подршку, а у клубу не одустају од намере да поново затраже помоћ како би припремили стазу за такмичења. Додатни адут требало би да буду овогодишњи резултати и шампинска титула која је стигла у Краљево. Конфигурација терена у Метикошима пружа идеалне услове за тренинге и такмичења, јер на овој локацији постоје природне низбрдице и узвишења са четири места која омогућавају изузетно атрактивне скокове, једно чак и до двадесет метара. Много је атрактивнија од вештачки направљених стаза у Сенти, Хоргошу или Бачкој Тополи, а за довођење у стање које омогућава безбедно коришћење потребно је два пута мање пара него за једну сезону такмичења у оквиру националног шампионата. Да такмичење није ни мало јефтино потврђује председник клуба, а рачуница показује да је за једну сезону потребно до десет хиљада евра. Уз трошкове посебне исхране и припреме у теретани знатна средства су

потребна за гориво, уље, мазиво, гуме и друго. У краљевачком клубу нема посебних средстава за ангажовање механичара, менаџера и другу логистику па су такмичари принуђени да и ове послове обављају сами. А да би у последњој такмичарској сезони достигли врх помогли су им Грин лаб, Адмирал Плантажа Новаковић, Системшпед и локална сампоуправа. Без њих, сигуран је Јаблановић, не би било ни приближно добрих резултата какви су остварени ове године. - На 5 сати се мења уље у мотоциклу, а то је 2 литра по 30 евра, на десет сати се ради огибљење које кошта преко 150 евра, једна гума кошта 55 евра, а мењају се ланац, ланчаници, сајле, мазива, лежајеви. Због свега смо узели јапанске мотоцикле за које има довољно резервних делова које наручујемо из Мађарске и Немачке да би могли лакше да их сервисирамо – каже Јаблановић. Специјална исхрана подразумева уношење што више угљених хидрата према таблицама које је направио нутрициониста, а иако се у недостатку средстава такмичари придржавају препорука у мери у којој то дозвољавају финансијске могућности успевају да задрже форму потребну за овај тип такмичења чак и када се, током две трке у једном дану, изгуби и до два килограма тежине. Уз осам трка овогодишњег националног шампионата у Хоргошу, Бачкој Тополи, Сомбору, Чачку, Крушевцу, Александровцу, Брусу и Лесковцу вожене су и две за источноевропски шампионат. - На прву трку у Хоргошу отишли смо плашљиво са моторима који су доста слабији од оних које имају фабрички тимови. И поред тога Боки је освојио треће место, а и екипно смо били трећи. На другој трци смо били први у појединачној а други у екипној конкуренцији, а онда крећу само прва и друга места. Вукашин је у Александровцу био други а Боки први, у Крушевцу је Дејан Пауновић био трећи, а узели смо прво место екипно и појединачно. Од 28 возача у оквиру шампионата Слободан Јаблановић је

убедљиво победио са више од осамдесет бодова испред другопласираног, а Вукашин је због пеха са гумом на последњој трци био пети и изгубио друго место у шампионату, али смо екипно вицешампиони што је јако битно – објашњава Дејан Јаблановић. У оквиру националног шампионата такмичења се одвијају у пет категорија, у класи мотоцикала запремине 65, 85, 125, 250 и 450 кубика. Краљевчани су ове године наступали у категороји мотора од 250 кубика, али не крију жељу да се окушају и у категорији најјачих. Овогодишњи шампионат био је прилика за срамежљиве погледе према фабричким тимовима са камперима, пратећом опремом, резервним мотоциклима, механичарима и свом потребном логистиком. За разлику од њих Краљевчани су били принуђени да на такмичења одлазе једним аутомобилом и мотоциклима смештеним у приколици, али им ни то није сметало да, у конкуренцији дванаест екипа, првенство заврше на другом месту. И поред велике жеље да наредне године постигну боље резултате у клубу са зебњом гледају према крају године због сазнања да је до децембра потребно потврдити учешће у наредном циклусу такмичења, уплатити за то 30 хиљада динара и нешто више од по сто евра за лиценцу сваког такмичара. - Реализација ових планова зависи од финансија и људи добре воље. Имамо велику жељу да поновимо успех, а да ли ћемо у томе успети зависи само до финансија. Ако град и спонзори стану иза нас онда ћемо моћи – каже Јаблановић уз потврду да се током наредне године планира учешће и на неком од јачих међународних такмичења у Италији или Грчкој. Ове године то су били само наступи у Хрватској и Босни и Херцеговини. Иако су трошкови за наступе на њима и три пута већи него у домаћем шампионату повољност је што учешће једним делом финансира Ауто-мото савез Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Слободан и Вукашин Јаблановић

Кампања Савета за безбедност саобраћаја

МАГАЗИН

6.12.2015.

НЕ АЛКОХОЛУ!

ва истраживања која се баве испитивањем узрока бројних саобраћајних незгода потврђују да се оне најчешће дешавају због вожње у алкохолисаном стању. То је повод да из Полицијске управе Краљево често стижу апели за уздржавање од коришћења алкохола пре него се седне за волан моторног возила, а нису ретке ни кампање које организује Савет за координацију послова безбедности на путевима. Једну такву под називом „Не алкохолу“ у четвртак је, пола сата иза поднева, у сарадњи са припадницима Саобраћајне полиције спровео Савет за безбедност саобраћаја града Краљева. Циљ ове кампање био је да подсети возаче моторних возила да због повећане употребе алкохола током

предстојећих зимских празника последице могу бити погубне за све учеснике у саобраћају. Током кампање возачима су предочене санкције предвиђене Законом о безбедности саобраћаја на путевима, о чему су више говорили члан ужег тела Савета за безбедност саобраћаја Ненад Марковић и представници Саобраћајне полиције. Припадници Саобраћајне полиције су, у сарадњи са Републичком саобраћајном инспекцијом и Саветом за безбедност саобраћаја, спровели акцију појачане контроле алкохолисаности возача, а онима који нису били под дејством алкохола уручили флајере и пригодне награде. Податак да је алкохолисаност возача најчешћи узрок саобраћајних незгода, а припадници Саобраћајне

полиције су од почетка године санкционисали 582 прекршаја возача у алкохолисаном стању, повод је за пасивно алко тестирање великог броја оних који су се током акције кретали Карађорђевом улицим. Припадници саобраћајне полиције подсећају да се појачана контрола алкохолисаности возача врши током верских и новогодишњих празника, посебно у дане викенда кад се на свим путним правцима догађа највећи број саобраћајних незгода. Из Савета за безбедност саобраћаја и овога пута апелују на возаче да избегавају управљање моторним возилима под дејством алкохола који у значајној мери утиче на способност да се адекватно реагује у свим ситуацијама на које се наилази током вожње. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.12.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МИРНИЈИ КРАЈ НОВЕМБРА едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 23. до 29. новембра сведочи да је у последњој недељи претпоследњег месеца у години евидентирано 26 кривичних дела од којих се једно сврстава у област привредног, а остала област општег криминала. Успех инспектора криминалистичке полиције у откривљњу починилаца мери се бројем од седам кривичних дела са познатим извршиоцима и 19 оних за којима се још трага. И у области јавног реда и мира бележи се благо смиривање о чему сведочи 13 евидентираних прекршаја што је за два мање него седам дана раније, а у структури су туче у благој предности над онима

који се у полицијској терминологији третирају као остали. Број од седам саобраћајних незгода у односу на прошлонедељних осам сведочи о благом смиривању у области безебдности саобраћаја. У четири саобраћајне незгоде повређено је исто толико особа, а њихове повреде су оцењене као лакше. Укупна материјална штета је процењена на 180 хиљада динара, а слику о стању безбедности саобраћаја у последњој недељи новембра допуњава податак о 372 прекршаја несавесних уесника у саобраћају што је за само два мање него недељу дана раније. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу једног пожара у коме до достављања извештаја није утврђена материјална штета.

Ножем на таксисту Припадници Министарства унутрашњих послова расветлили су кривично дело разбојништво у покушају извршено на подручју Краљева. Том приликом је ухапшен је и задржан до 48 сати тридесетједногодишњи Краљевчанин И.Р. коме се ставља на терет да у Београдској улици, у ноћним часовима након завршетка услуге вожње, уз претњу ножем од четрдесеттрогодишњег возача таксија покушао да одузме мобилни телефон и новац. Судија за претходни поступак Основног суда у Краљеву је осумњиченом након саслушања одредио притвор до 30 дана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 6. F 12. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

6.12.2015.

6. децембар

1492. — Кристифор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Републике. 1507. — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспучија. 1768. — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“. 1774. — У Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету. 1792. — Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини. 1865. — Робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД. 1877. — Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму „Mary Had a Li\le Lamb“. 1907. — У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља код места Монона у Западниј Вирџинији. 1916. — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт.

1917. — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство. У судару француског брода „Мон Блан“ натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“, у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен. 1921. — Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта. 1938. — Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату. 1941. — II светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца, који су стигли на 25 километара од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 километара од Москве. 1961. — У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге. 1970. — Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких од-

носа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма. 1971. — Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом. 1978. — Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом. 1989. — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86 одсто гласова. У најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио. 1991. — почеле са радом Оружане снаге Украјине. 1992. — Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду храма. У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи. 1997. — Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло је 85 људи.

1999. — Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хутуа, за геноцид почињен 1994. у Руанди. 2000. — Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60 одсто становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто. 2001. — Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.

7. децембар 574. — У Цариграду је Тиберије II Константин проглашен за савладара психички болесног цара Јустина II. 1787. — Делавер је постао прва америчка држава која је ратификовала Устав САД. 1869. — Амерички одметник Џеси Џејмс је извршио прву потврђену пљачку банке у Галатину у Мисурију. 1914. — Народна скупштина Краљевиме Србије усвојила је у Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу. 1917. — САД су у Првом светском рату објавили рат Аустроугарској. 1941. — II светски рат: Јапански

авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова, што је убржало одлуку САД да се укључе у Други светски рат. II светски рат: Велика Британија је у Другом светском рату објавила рат Мађарској, Румунији и Финској, земљама које су као чланице Тројног пакта учествовале у агресији на СССР. 1946. — Скупштина ФНР Југославије донела је закон о национализацији којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је ликвидиран и инострани капитал, који је у индустрији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50 одсто. 1949. — Чанг Кај Шек је на острву Тајван (Формоза), где је са остацима своје војске побегао након пораза од Народнослободилачке војске Кине, прогласио државу и установио владу. 1965. — Васељенски патријарх Атенагора I и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава. 1970. — Убедљива победа на изборима у Источном Пакистану Авами лиге, поборника аутономије Бенгала (касније Бангладеш), довела је до дубоке кризе између Источног и Западног Пакистана, која је наредне године ескалирала у грађански рат. 1971. — Совјетска васионска капсула почела је да шаље радио и телевизијске сигнале с Марса.

1974. — Кипарски председник архиепископ Макариос III тријумфално је дочекан на Кипру који је напустио 15. јула 1974. после државног удара. Преврат на Кипру организовали су грчки официри, али нису успели да задрже власт. 1975. — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат. 1988. — Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у УН унилатерално смањење совјетских трупа, тенкова, борбених авиона и артиљерије. У земљотресуу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова. Уништено је десет одсто јерменске индустрије. 1992. — Влада Индије забранила је фундаменталистичке покрете после нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и Муслимана. Током нереда разорена је џамија у Ајођи. 1995. — Сонда с америчког васионског брода Галилео је ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке пре него што се распала. 1996. — Председник Алжира Лиамин Зеруал озаконио је својим потписом уставне реформе којима се забрањују политичке партије засноване на религији. 1997. — Након неуспелих избора у септембру, у Србији су поновљени из-

бори за председника Републике на којима поново ниједан кандидат није добио потребну већину гласова. У други круг су ушли кандидати Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић и Српске радикалне странке Војислав Шешељ, а за председника је 21. децембра изабран Милан Милутиновић. 1999. — Америчко удружење дискографских кућа је поднело тужбу против Напстера, мреже за размену података због кршења ауторских права. 2001. — У грађанском рату у Авганистану Талибани су предали своје последње упориште Кандахар.

МАГАЗИН

6.12.2015.

8. децембар

1854. — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице. 1863. — Британски боксер Том Кинг постао први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном. 1914. — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фолкландских острва. 1925. — Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца. 1941. — САД и Велика Британија објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбору на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле рат САД. ::: Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију. ::: Почетак интернирања београд-

ских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште. 1949. — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван. 1954. — Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. Закључено да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма, ћирилица и латиница, равноправна и да језик има заједнички правопис. 1966. — Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД. 1966. — Приликом хаварије грчког трајекта „Ираклион“, који је потонуо током невремена код острва Милос, погинула 234 путника и члана посаде. 1974. — Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије. 1980. — У Њујорку убијен бивши члан групе „Битлс“ Џон Ленон. Убио га ментално поремећен обожавалац Марк Дејвид Чепмен, касније осуђен на доживотни затвор. 1991. — Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР. 1991. — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа. 1995. — У Лондону почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске мировне конференције за

СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни. 2000. — У Отави одржан први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности. 2002. — Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17 одсто. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66 одсто.

9. децембар 536. — У Готском рату источноримски војсковођа Велизар освојио Рим од Острогота. 1824. — У Перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча што је било пресудно за стицање независности Перуа. 1905. — У Дрездену изведена премијера опере једночинке „Салома“ Рихарда Штрауса, компоноване према причи Оскара Вајлда. Публика се згражавала над скаредношћу представе. 1917. — Турске трупе у Првом светском рату Британцима предале Јерусалим, који је под турском доминацијом био од 1517. 1941. — Кина у Другом светском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији.

1961. — Афричка држава Тангањика стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом. На исти дан 1962. Тангањика постала република. 1967. — Николаје Чаушеску постао је председник Румуније. 1978. — Одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (WBL). Играла је екипа Chicago Hustle против Milwaukee Does-а. 1985. — Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Рафаел Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи. 1985. — Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал. 1987. — Протестима на подручју Газе почела Прва интифада, побуна Палестинаца против израелске окупације Западне Обале и Јерусалима. 1990. — Лех Валенса, бивши лидер синдиката „Солидарност“, победио на председничким изборима у Пољској. 1990. — На првим вишестраначким изборима у Србији након 45 година владавине комуниста, победила Социјалистичка партија Србије, бивши комунисти, а за председника Србије изабран лидер те партије Слободан Милошевић. 1992. — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994. 1994. — Партија Шин Фејн, поли-

тичко крило Ирске републиканске армије, први пут после више од 70 година почела мировне разговоре с Владом Велике Британије. 1995. — Врховни суд Пољске потврдио победу Александра Квасњевског на новембарским председничким изборима и одбацио жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе. 1996. — УН одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на светско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990. 1999. — Власти Србије осудиле председницу Лиге албанских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година затвора. Фљора Бровина пуштена на слободу 2000, по одласку Слободана Милошевића са власти. 2000. — Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе. 2002. — Америчка авионска компанија Јунајтед ерлајнс поднела захтев за банкрот, највећи у историји авио-индустрије.

10. децембар 1508. — Формирана Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I. 1520. — Немачки црквени реформатор Мартин Лутер у Витенбергу јавно спалио булу у којој му је папа Лав X запретио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси. У јануару 1521. Лутер екскомунициран

из римокатоличке цркве. 1708. — Савезничке снаге су почеле опсаду француског град Лил током Рата за шпанско наслеђе. 1768. — У Лондону је основана Краљевска академија, а за првог председника је постављен Џошуа Рејнолдс. 1810. — Наполеон Бонапарта Француској прикључио немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек. 1845. — Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао прве пнеуматске гуме. 1848. — Луј Наполеон надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске. Четири године касније извео државни удар и прогласио се царем Наполеоном III. 1868. — Први семафори за регулисање саобраћаја у свету почели да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије. 1895. — Основано Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. Сокобања, у којој су често на одмору боравили кнезови Милош и Михајло Обреновић, помиње се као лечилиште још у старом Риму и раној Византији. 1898. — Потписан Париски мировни уговор којим је окончан америчко-шпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила Американцима Филипине и Гвам. 1902. — Завршена је изградња Асуанске бране у Египту, којом је регулисан ток Нила. 1936. — Абдицирао британски краљ Едвард VIII јер није желео да се одрекне женидбе са Американком

6.12.2015.

МАГАЗИН

Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. После абдикације добио титулу војводе од Виндзора. Наследио га Џорџ VI. 1941. — Јапански авиони у Другом светском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове „Рипалс“ и „Принц од Велса“, на којима је погинуло око 800 људи. 1948. — Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о правима човека. Тај датум обележава се као Дан људских права. 1954. — Књижевни договор у Новом Саду у којем се за основу хрватског и српског књижевног језика узима српско-хрватски језик. 1963. — Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија. 1964. — Нобелову награду за мир добио Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца. 1967. — Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику у САД ради вађења природног гаса. 1980. — Милтон Оботе проглашен за председника Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на

власт после збацивања војним ударом. Војска га 1985. други пут збацила са власти. 1991. — југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене. 1996. — Председник Јужне Африке Нелсон Мандела потписао Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, као завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи. 1998. — Хашки трибунал осудио босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин. 2001. — У Приштини конституисана Скупштина Космета, прва од доласка међународних снага у Покрајину, у јулу 1999. За председника изабран Албанац Неџат Даци, а представници Срба Оливер Ивановић и Гојко Савић постали чланови петочланог Председништва Скупштине. Генерални секретар УН Кофи Анан добио Нобелову награду за мир. 2003. — Шеф УНМИК-а Хари Холкери у Приштини представио документ „Стандарди за Косово“ чија ће примена бити од значаја код оцењивања да ли је Космет достигло стандарде демократског друштва које међународна

заједница тражи пре почетка решавања статуса Космета. Документ прихватио и Савет безбедности УН. Хашки трибунал осудио бившег официра Војске Републике Српске Драгана Обреновића, који је признао кривицу, на 17 година затвора због ратних злочина над муслиманима у Сребреници у јулу 1995.

11. децембар 1858. — Светоандрејска скупштина извршила смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића. На престо враћен Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен његов син Михаило. 1888. — Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка. Уставом, писаним по узору на белгијски устав из 1831, у Србији уведена парламентарна демократија. 1894. — У Паризу отворена прва светска изложба аутомобила, на којој се представило девет произвођача. 1937. — Фашистичко Велико веће донело одлуку да се Италија повуче из Лиге народа. 1941. — Немачка и Италија су у Другом светском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим земљама. Пољска објавила рат

Јапану, а Куба, Костарика, Никарагва, Доминиканска Република и Гватемала Немачкој и Италији. 1946. — Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом. 1972. — Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ Јуџин Кернон и Харисон Смит спустили се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма „Аполо“. 1973. — Западнонемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписали уговор којим је формално поништен Минхенски пакт из 1938, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Немачкој област Судета у Чехословачкој. 1991. — У Мастрихту уобличен Споразум о монетарној и политичкој унији чланица [[Европска заједница|Европске заједнице. 1992. — Савет безбедности Уједињених нација, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику. 1997. — У Кјоту је потписан Протокол о заштити животне средине који предвиђа и смањење производње угљен-диоксида и других штетних гасова за које се сматра да изазивају ефекте стаклене баште и глобално за-

гревање. САД нису ставиле свој потпис уз објашњење да би то нанело штету њиховој привреди. 2000. — Израел и Палестина обновили контакте на вишем нивоу у циљу окончања сукоба и налажења начина за обнављање мировних преговора.

12. децембар 627. — У бици код Ниниве византијски цар Ираклије је однео победу над Персијанцима, којом је одлучен исход највећег и последњег од свих византијско-персијских ратова. 1873. — У Србији уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира. 1894. — Јапанске трупе почеле инвазију Кореје. 1896. — Ђуљелмо Маркони у Лондону први пут јавно приказао бежичну радио-телеграфију. 1913. — Слика Леонарда да Винчија „Мона Лиза“ пронађена у Фиренци, две године пошто је украдена из париског музеја „Лувр“. 1915. — Полетео први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс. 1918. — Српска војска, по завршетку Првог светског рата, ушла у Земун, чиме је окончана двовековна

владавина Хабзбуршке монархије у том граду. 1920. — Конституисана Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Рад скупштине, којом је председавао хрватски политичар Иван Рибар, трајао је више од шест месеци и окончан је доношењем Видовданског устава 28. јуна 1921. 1940. — Краљевина Југославија, у Другом светском рату, потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком. 1963. — Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с Џоном Кенијатом као премијером. На исти дан 1964. постала је република, а Кенијата први председник. 1969. — Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције. 1979. — Група генерала извршила војни удар у Јужној Кореји и преузела власт. 1983. — Шиитски екстремисти активирали аутомобиле бомбе испред америчке и француске амбасаде у Кувајту. Пет особа је погинуло, а 86 рањено. 1992. — На индонежанским острвима Флорес и Баби, у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs