MagazIN 202 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 202 * 29. новембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 29.11.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

oktobar - novembar 2015.

МАГАЗИН

29.11.2015.

читаност између 13. октобра и 11. новембра

Краљевски

МАГАЗИН

200 пута са читаоцима широм света за само три године

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

29.11.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

МАГАЗИН

29.11.2015.

Сутра нова седница Скупштине града

ЈОШ ЈЕДНОМ О ЗАШ - Стварање услова за реализацију „Пројекта стамбене обнове после земљотреса у Краљеву“. – Још једном о до сада предузетим мерама на плану трајне регулације водотокова и изградње заштитног бедема. – Нови предлози опозиције за допуну дневног реда. – Стекли се услови за избор директора Културног центра „Рибница“ а првом месту дневног реда тридесет шесте по реду седнице Скупштине града заказане за сутра налази се предлог одлуке о условима за закључење уговора о размени непокретности и начину расподеле станова у оквиру „Пројекта стамбене обнове после земљотреса у Краљеву“ који се односи на урбану регенерацију дела насеља у Доситејевој улици.

Овом одлуком се ближе уређују начин и услови закључења уговора о размени непокрености, расподеле станова, стицање права на својину станова и друга питања од значаја за реализацију овог пројекта. Град Краљево ће са власницима станова у постојећим стамбеним зградама обухваћеним пројектом закључивати предуговоре, а онда и уговоре о раз-

мени непокретности са задржавањем претходног правног статуса, а размена ће се вршити по принципу метар стамбене површине старих станова за исту површину у новим стамбеним зградама. Одлука предвиђа да се подаци о корисним површинама старих станова преузимају из Уверења о спецификацији обавезних делова објеката, а изузетно на основу уписа у катастар

непокретности уколико је за одређени стари стан површина из уверења мања од површине уписане у катастар непокретности. Од одборника Скупштине града очекује се да сутра пруже подршку предлогу одлуке о утврђивању доприноса за унапређење грађевинског земљишта и таксама за превоз путника које су биле предмет разматрања Градског већа. Након што је у претходном периоду било тема две ванредне седнице Скупштине града, а посвећено трајној заштити поплављених подручја, наћи ће се на дневном реду сутрашње седнице кад ће одборницима бити представљен најновији извештај о до сада предузетим мерама на плану трајне регулације водотокова и изградње за-

штитног бедема. Међу неколико кадровских решења најзначајнијим се сматра разрешење вршиоца дужности директора Културног центра „Рибница“ и именовање директора по предлогу Управног одбора ове установе. Увидом у конкурсну документацију кандидата за директора констатовано је да је Елизабете Тодоровић доставила сва потребна документа и испуњава услове конкурса. Два дана пре седнице одржана је четрдесет трећа седница Градског већа које је разматрало предлоге Демократске странке и коалиције СНС-НС за измену и допуну дневног реда скупштине. Демократе траже да се у њега уврсти извештај о реализацији Одлуке о буџету града Краљева за првих девет

месеци ове године, а владајућа коалиција предлог решења о давању сагласности на Одлуку о допуни Статута ЈКП „Водовод“. Пред члановима већа нашло се разматрање предлога закључка о учешћу у реализацији Пројекта „Енергетска ефикасност у јавним зградама“, давање сагласности на решење Одељења за пореску администрацију о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2016. годину и разматрање предлога решења о образовању Комисије за оцењивање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Краљева у 2015. години. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ШТИТИ ОД ПОПЛАВА

Градовима и општинама представљен софтвер за е-грађевинске дозволе

МАГАЗИН

29.11.2015.

ПРИМЕНА ОД

- Обавеза градова и општина да што пре усвоје недостајућу документацију. – После 1. јануара неће бити продужетка рокова, - Локалним самоуправама које не обаве свој део посла следи распуштање? - Представљању софтвера за е-дозволе, присуствовали челници 112 локалних самоуправа. - Потребно регулисати недостатак грађевинских инспектора у појединим општинама. - У наставку реформе система издавања грађевинских дозвола потребно унапредити рад катастра и усагласити секторске прописе са Законом о планирању и изградњи. – У „Анкети 1.000 предузећа“ привредници су ову реформу препознали као једну од најбољих свим градовима и општинама у Србији од 1. јануара почиње примена система за издавања електронске грађевинске дозволе, а додатних померања рокова неће бити.

У току је обука тренера који ће након што буде завршена припремити представнике локалних самоуправа за примену новог система. На представљању софтвера за е-дозволе, коме су прису-

ствовали челници 112 локалних самоуправа, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић је потврдила да ће се заједно

Д 1. ЈАНУАРА

са локалним самоуправама решавати преостала питања, а све припреме завршити на време. Како би примена система отпочела на време од градова и општина се очекује да што пре усвоје недостајућу документацију, јер је то њихова обавеза, а министарка подсетила да је Хрватска проблем неажурних самоуправа решавала распуштањем локалних скупштина. Поред тога хитно је потребно регулисати недостатак грађевинских инспектора у појединим општинама. Члан Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој, и генерални директор компаније Месер Техногас Ернст Боде, истакао је да је у наставку реформе система издавања грађевинских дозвола потребно унапредити рад катастра и усагласити секторске прописе са Законом о планирању и изградњи.

- Као страни инвеститор видео сам случајеве чекања на грађевинску дозволу и до четири године и уверавам вас да ће користи које увођење електронске дозволе доноси бити далекосежне, пре свега у погледу нових инвестиција и отварања радних места у вашим градовима и општинама. Овај систем помериће нас из ситуације у којој нам говоре да нешто не може, и да је тешко, у ситуацију да чујемо може, урадићемо то – оценио је Боде и додао да је НАЛЕД одиграо важну улогу у обезбеђивању донације влада Немачке и Швајцарске у износу од 400.000 евра за израду софтвера за едозволе. Директор Ју-Ес-Еид Пројекта за боље услове пословања Џо Лаутер потврђује да је развијен добар и једноставан систем електронских грађевинских дозвола за примену у

локалним самоуправама и навео резултате „Анкете 1.000 предузећа“ у којој су привредници ову реформу препознали као једну од најбољих. Координаторка ГИЗ Отвореног регионалног фонда Зорица Билић је потврдила да ће Србија, након почетка примене е-дозвола, стечена искуства, заједно са Македонијом, пренети на друге земље региона, Црну Гору, Босну и Херцеговину и Албанију. Партнери Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на увођењу система електронских грађевинских дозвола су Национална алијанса за локални економски развој, Ју-Ес-Еид Пројекат за боље услове пословања и ГИЗ Отворени регионални фонд за модернизацију општинских услуга који подржавају владе Немачке и Швајцарске. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.11.2015.

На данашњи дан Краљево ослобођено oд немачке окупације

МАГАЗИН

29.11.2015.

ДУГ ПРЕМА ОСЛ

- Програм обележавања дана ослобођења Краљева у Другом светском рату богатији него ранијих година. - Народ који не поштује своју историју не заслужује будућност. Отривен ревитализовани споменик на Сењаку. – Следи обнова свих споменика на подручју града по посебном програму.

еценијама је након Другог светског рата 29. новембар широм Југославије обележаван као Дан републике. Истог датума су свој дан обележавали и пионири, а Краљево још и као дан кад су, након вишедневних борби за ослобођење, у град умарширале партизанске и јединице совјетске Црвене армије. Са распадом земље нестала су прва два празника, а убрзо ишчилело и сећање на оне који су положили животе у борбама за ослобођење Краљева, па готово десет година Дан ослобођења није ни обележаван. Податак да је Краљево ослобођено четрдесет дана након Београда, а да су и његови грађани дали допринос борби против фашизма, били су довољни да се тај дан убудуће обележава на адекватан начин због чега је ове године програм обележавања богатији него ранијих. Тежиште је стављено на 28. новембар када је на Сењаку у Доситејевој улици откривен обновљени споменик у знак сећања на догађаје из прве године окупације кад су партизани на овом месту запалили неколико вагона за допремање различитих потрепштина окупатору. - То је један симболични чин проистекао из намере да, по посебном програму, обновимо све споменике на подручју града. Ако се држимо оне реченице да народ који не поштује своју историју не заслужује будућност морамо више пажње да посветимо споменицима, да се сетимо када су, и зашто, изграђени и да им дамо место које заслужују. Сваки споменик иза

себе носи жртве, страшне догађаје и подсећање везано за претке, рођаке и људе који су живели на овим просторима – истакао је председник Скупштине града Сретен Јовановић. У Свечаној сали Градске управе отворена је изложба „Путевима револуције“ коју су организовали Група архитеката из Београда и краљевачка Позитивна омладина. Изложба је настала у оквиру проје кта Непримерени споменици у коме учествују организације из бивших југословенских република, Социјални руб неиспричане и занимљиве приче из Загреба, Историјски музеј Босне и Херцеговине и Модерна галерија из Љубљане уз сарадњу Позитивне омладине и Левичарског покрета Солидарност из Скопља. Пројекат се бави споменичким наслеђем из Другог светског рата и Народноослободилачке борбе, а изложба је прва активност. Ова изложба која се бави контекстом у коме су се нашли споменички локалитети у периоду од шездесетих до осамдесетих година прошлог века када се памте по великом броју посетилаца што је у значајном мери везивано и за развој туризма. Организатори изложбе потврђују да се она бави механизмима настајања, подизања и одржавања споменичких локалитета, али и даљег развоја у контексту туризма. Споменици револуције представљају део заједничке историје свих република бивше Југославије, а на изложби се могу видети неки од најбит нијих локалитета из Словеније, Хрват-

ске, Босне и Херцеговине и Македоније. Од оних из Србије представљени су ужичка Кадињача и крагујевачке Шумарице са Музејом 21. октобар, а обрађен је и случај изградње спомен комплекса у Краљеву. Изложба је тренутно постављена у Загребу и Сарајеву, у току наредне године следи отварање у Нишу, Скопљу и Љубљани, а у Краљеву је отворена до 6. децембра. Вечерњи програм отпочиње концертом плесног ансамбла из румунског града Клужа. Краљевачка плесна група Спектар је годинама уназад учесник фестивала који се организује у румунском граду Сибиу, а плесни ансамбл из Клужа је као прошлогодишњи победник добио позив да гостује у Краљеву. Централни догађај обележавања овогодишњег Дана ослобођења одржава се данас испред Споменика ослободиоцима Краљева одакле предста вници града шаљу поруку мира, а о догађајима од пре седамдесет једне године говори председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ др Милан Матијевић. Поред полагања венаца, уз звуке „Посмртног марша“ у извођењу Оркестра „27. септембар“, на Споменик ослободиоцима Краљева и обраћања градоначелника Томислава Илића, биће приређен краћи уметнички програм у коме ће наступити ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, Градски хор „Црвчанин“ и глумци Краљевачког позоришта. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЛОБОДИОЦИМА

Петнаест година од демократских промена: Др Љубиша Јовашевић (2)

МАГАЗИН

29.11.2015.

СУКОБИ ОД САМОГ ПОЧЕТКА

- Тендери за набавку различитих добара били су добра прилика да се значајни износи разлике у цени усмере на финансирање владајућих странака. – Сукоб око смене директора јавних предузећа. - Проблеми око грејања и кречења школа, прилагођавање одређених институција новом начину рада, успостављање градског превоза и обезбеђење хране за оне који је нису имали потиснули у други план крађу педесетак тона нафте намењене грејању школа. – Након што су окривљени одлежали затворске казне обелодањено ко је стварно учествовао у крађи нафте. – Приликом реконструисања магистрале избила је нова афера, малтене интернационални скандал, јер су извођачи радова хтели да покраду асвалт. – Пуних двадесет година политика подржава неспособне директоре који уместо да праве доходак траже субвенције да запушавају рупе својих некомпетенција и неспособности. - Комунални систем су узурпирале политичке странке. - Реконструкција Омладинске улице је тежак хохштаплерај

Фото: М. Радовановић

Др Љубуша Јовашевић

емократе су од успостављања власти у Краљеву настојале да изврше притисак на централне власти како би се за потребе локалне заједнице обезбедило што више пара. Повод за то био је изговор да се у вововоду појавио фенол и да треба решавати питање водоснабдевања. Координатор Демократске опозиције Србије до промена и председник Скупштне града након успостављања власти др Љубиша Јовашевић сведочи о разним махинацијама да би се скупиле паре што се најчешће кршило са важећим законима. Чврсто решени да смене прдседника Скупштине демократе су притискале и преко медија, а када ни то није успело у децембру 2012, на седници на којој је требало да буде усвојен буџет за наредну годину, нису били спремни да обезбеде кворум знајући да то води увођењу привремених мера. Поремећај односа снага у локалном парламенту указивао је на потребу за сменом председника у тренутку кад му је подршку давала и опозиција, а демократе остале у мањини. За увођење привремених мера била је потребна интервенција владе,

МАГАЗИН

29.11.2015.

а добар повод изгласавање неповерења буџету за наредну годину. Језичак на ваги је овога пута, након одлуке о повлачењу, био Српски покрет обнове. Кад ни пола сата паузе није било довољно да се обезбеди присуство још једног одборника председник је, свестан чињенице да нема смисла продужавати агонију, донео одлуку да више не сазива седнице чак и по цену да буде уведена принудна управа. Др Јовашевић и после толико година тврди да је то било неминовно из много разлога. Први су тендери за набавку различитих добара који су били добра прилика да се значајни износи разлике у цени усмере на финансирање владајућих странака. Други разлог је било именовање директора јавних предузећа и установа и настојање демократа да промене све упркос залагању др Јовашевића да, због континуитета, они који су добро радили остану на својим местима. Копља су се ломила око смене директора „Водовода“ иако је процењено да је његовим залагањем на најбољи начин решено питање водоснабдевања. Проблема је било у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“,

Управном одбору „Водовода“ и другим местима. Врло брзо је откривена афера везана за манипулацију са нафтом намењеном грејању школа након што је председник Војислав Коштуница најавио посету амбасадора Европске уније који се појавио истог дана у присуству једног службеника и секретарице. На први помен о крађи нафте др Јовашевић се сетио докумената добијених приликом преузимања дужности од дотадашњег председника Младомира Новаковића који је већ отпочео истрагу. Бројни проблеми који су у то време оптерећивали функционисање локалне самоуправе потиснули су ово у други план, али је на инсистирање високог представника Европске уније требало истерати ствар на чистину. Проблеми су се односили на грејање и кречење школа, прилагођавање одређених институција новом начину рада, успостављању градског превоза и обезбеђење хране за оне који је нису имали. Хаос је додатно појачавало сазнање о великом броју избеглица и најмање о чему се размишљало је гомила папира којима је указивано на проблеме у дистрибуцији

нафте за грејање. Разлог више да се што пре открију починиоци била је претња амбасадора да ће до окончања случаја, а одредио је рок од 15 дана, укинути свако снабдевање школа овом врстом горива. - У понедељак ујутру затражим да пошаљу два полицајца. Један је био данашњи начелник Рашког управног округа Симовић, а други садашњи директор затвора Вељковић. Предам им материјал који је оставио Новаковић, кажем да је био амбасадор и тражио да се спроведе истрага, јер наводно недостаје 50 до 60 тона нафте. Отишао сам у Београд на заседање Скупштине, а они обећали да ће завршити посао до петка. У суботу се поново повлачим из Краљева, а Вељковић ме зове и каже да су похапшени сви који су учествовали у крађи. У понедељак имам шта да видим, ухапшен је наш суграђанин кога је амбасадор ангажовао да организује расподелу нафте. Амбасадор поново долази и каже да су други криви, а да овај мора да буде ослобођен. После тога су похапшени и неки општински чиновници, суђење је дуго трајало, сви су они изашли из затвора

кад ме је након много година позвао човек из полиције и рекао ко је био главни организатор пљачке нафте. Кад ми је саопштио два имена ја замало да паднем. Та два човека су и даље респектабилни грађани, један је пензионер, а други негде у Београду. Хоћу да кажем да у том криминалу осуђени не говоре увек све, јер очекују да они који су на слободи ураде нешто у њихову корист – прича др Јовашевић. Прве инвестиције везују се за увођење централног грејања у зграду Народног музеја и препокривање зграде Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ која је прокишњавала. На крају мандата у Србији амбасадор Краљевине Норвешке је, на основу права да изврши донацију некој локалној самоуправи, 25 хиљада долара усмерио према Краљеву. До прве значајне инвестиције везану за градњу хладњаче у Врдилима дошло се уз помоћ малог лукавства. Информација да Белгијанци намеравају да инвестирају у изградњу хладњаче у Горњем Милановцу била је повод да се искористи ауторитет, и лична познанства, и обезбеди да ипак буде изграђена у Краљеву. Колико је у

тим условима било проблема сведочи и податак да је Електродистрибуција тражила 750 хиљада евра за градњу трафостанице која би обезбедила стабилно напајање објекта струјом. Уверење да је износ прецењен био је повод за интервенцију председника Скупштине општине након чега је износ умањен за читавих 250 хиљада. У тренутку кад је у Краљеву било 78 деце без родитељског старања родила се идеја за градњу дома у који би били смештени, а из ресорног министарства процурела информација да се као потенцијалне локације помињу Горњи Милановац и Врњачка Бања. Случај је хтео да делегација Краљева грешком оде у ресорно министарство месец дана раније од договореног рока и изврши притисак да СОС Дечје село ипак буде у Краљеву. Ове године је навршено десет година успешног рада, а на прве дане подсећа фотографија са свечаности поводом полагања камена темељца који су поставили Миле Корићанц и др Љубиша Јовашевић. - У то доба некаквог револуционарног стања ништа није било нормално. Кад смо реконструисали магистралу избила је нова афера, малтене интер-

МАГАЗИН

29.11.2015.

национални скандал, јер су извођачи радова хтели да покраду асвалт. Успели смо да ревитализујемо пут према Гочу и обезбедимо да буде отворена Уметничка школа. Појавила се и лажна хипотека над зградом Хируршке болнице којој је непостојећа фантомска фирма наводно дала три милиона марака, па хтела да узме зграду. Умешала се полиција, то је спречено, па је зграда остала у Краљеву. Након што су избеглице напустиле фискултурну салу једне краљевачке школе требало је да се она ревитализује како би је ученици користили за одвијање наставе. Директор хоће да нађе извођача радова који су процењени на шест милиона динара, ја ангажујем Драгана Марковић а он лепо израчуна, па смо за само два и по милиона средили целу салу и променили под. Велики број школа је реновиран, направили смо нацрт за Уметничку школу, повукли паре да се направи Медицинска школа и ослободи про-

стор за Гимназију. Жао ми је што нисмо успели да изместимо стару халу спортова коју неко стално осуђује на ликвидацију због Милутинове улице као надокнаде инвеститорима који су подизали зграду, а нису средили прилазе и паркинг места. Требало је да халу преместимо иза Гимназије где би имала општу намену, а користиле би је и средње школе – каже др Јовашевић. За време краткотрајног мандата у Матарушкој Бањи су замењене канализационе цеви, сређене улице и пут према гробљу, постављена улична расвета, али и нешто чему се др Јовашевић противио. У време док се залагао за одбрамбени појас дуж десне обале Ибра са шеталиштем на путу од Краљева до Матарушке Бање што би спречило да приликом високог водостаја буду поплављени бунари за снабдевање водом, грађена је обилазница око Манастира Жиче. У више наврата је просецан пут кроз Жичку шуму и направљена обилазница око манастира која би била много кориснија да је гра-

ђена са друге стране. Да се не би помислило да је све ишло глатко, а мандат испуњен само успешним решењима, сведочи и признање да се није успело у свему. Још у то време је констатована неопходност регулације градске депоније и обезбеђење локације за још једно гробље. Довољно разумевања није било ни за реализацију идеје о обезбеђењу места за наплату свих комуналних услуга под једним кровом, јер су отпор пружали новопостављени директори јавних предузећа са образложењем да то није могуће иако се као успешно показало у много већем Београду. Сем што би на овим пословима радио много мањи број људи није без значаја уверење да би наплата била боља. Поред осам стотина нових контејнера које је „Чистоћа“ добила за сакупљање отпада у ово предузеће су стигла и четири специјална камиона са усисивачима који су касније преуређени за друге намене. - Све време подржавамо практички

неспособне директоре. Свих двадесет година, од 1996. а можда и пре тога, подржавамо директоре који су потпуно неспособни и уместо да праве доходак граду преко јавних комуналних система, и послују позитивно, увек траже неке субвенције и донације да запушавају рупе својих некомпетенција и неспособности. Можда то раде и са правом јер су принуђени да примају, условно речено, неке политичке кадрове па данас имамо потпуно погрешно постављен комунални систем који су узурпирале политичке странке. То је јако лош манир, и правило које је постојало као такво, па и даље постављамо директоре по инерцији, изводимо кривине око неких конкурса, правимо разноразне заврзламе, гледамо водеће странке у коалицији на власти, а ни један од њихових директора никада није казао која је његова визија, шта ће бити са реструктурирањем, на који ће начин предузеће да се припреми за приватизацију која можда не би била лоша кад

би била унапред припремљена и коначно који број људи треба да се отпусти. Шта је учињено у последњих 15 година, или последњих 12 како постоји Закон о приватизацији, да се та предузећа припреме за приватизацију – пита се др Јовашевић. Највећа замерка демократама на почетку мандата била је покушај да се руши некадашња зграда Музичке школе, у којој је сада Дирекција за планирање и изградњу, и да се на том месту прави тржни центар уз обећање инвеститора о градњи Градске терасе и великог висећег моста који на компјутерским цртежима делује спектакуларно па изгледа као да се простире до Столова. Сукоб између две супростављене опције на власти био је захтев „Ибарских новости“ да им се обезебди простор од бар две хиљаде квадрата и одбијање менаџмента предузећа да се за то користе трећи и четврти спрат „Стотекса“ - Стално су били присутни неки сукоби, јер су демократе биле склоне

преварама. Реконструкција Омладинске улице је тежак хохштаплерај због чега сам био на суду. Ја крив, а они правили улицу која је климала и била свакаква. У вези те улице било ми је објашњено, а то је било покварено, како мора да се реконструише јер једна половина нема воде. Уствари, вода иде кроз Улицу цара Лазара и „4. краљевачки батаљон“ и одатле се напајају зграде и објекти, а не преко Омладинске. То је био један од начина на који су ме преварили иако је постојала комуникација са појединим демократама и није тајна да, у интересу града, њихови шефови нису знали за то – каже др Јовашевић. У Краљево су често навраћали Зоран Ђинђић, Вук Обрадовић, Воји слав Коштуница, принц престолонаследник Александар Карађорђевић и коначно министар привреде Александар Влаховић да би агитовао за Закон о приватизацији који је на први поглед указивао да од њега неће бити ништа. Т. Радовановић.

МАГАЗИН 29.11.2015.

Расте сукоб између Градског одбора ПУПС и Удружења пензионера

МАГАЗИН

29.11.2015.

РАТ ДО ИСТРЕБЉЕЊА

- Председник Удружења пензионера је од 1991. године инвалид рада, а поред пензије од 35 хиљада динара прима још толику плату. – Иако је инспектор рада, након извршене контроле, утврдио низ пропуста у раду због непостојања нормативних аката, председник Удружења пензионера је кажњен најнижом казном од пет, а Удружење 50 хиљада динара. - Бројни подаци тешко терете оне који заступају интересе 30 хиљада краљевачких пензионера. – Кривичне пријаве против председника, секретара и 12 чланова Извршног одбора Удружења пензионера. - Како да у Фонду солидарности не постоји правни лист који дефинише на који се начин користи новац, нити орган који то контролише, једном човеку је препуштено да значајна средства расподељује на начин и под условима које одређује сам без обавезе да било коме подноси рачуне. Потпредседник ПУПС „ради на томе да се укине странка у Краљеву“. - ПУПС и Удружење пензионера два тела једне душе међу којима не сме да постоји сукоб. - Председници месних одбора „купљени“ са по три хиљаде динара

Фото: М. Радовановић

езброј пута се показало да су пензионери најревноснији кад је у питању плаћање различитих обавеза, а у посебно тешким условима какви су данас највећи број њих посебну пажњу посвећује издвајању један до три одсто од износа пензије у Фонд солидарности првенствено због остваривања права на једнократну финансијску надокнаду у случају смрти. Са посебном пажњом је двадесет година средства за ову намену уплаћивао Радован Милачић из Кованлука како би породици макар мало олакшао да покрије трошкове сахране кад за то дође време. Кад је пре нешто мање од годину дана преминуо оставио је иза себе болесну кћи Љиљану и супругу Вучицу која није дочекала да обележи годишњицу смрти мужа. Са доказима о праву на помоћ Љиљана је, спречена болешћу, у Удружење пензионера послала сестрића како би наплатила оно на шта полаже право и вратила бар део дугова којима је покривала трошкове око сахрана и парастоса. Од очекиване суме добила је тек половину и објашњење председника Удружења пензионера да ће остатак уплатити у хуманитарне сврхе. Са оболелом кичмом и тумором на мозгу задуженој до гуше више од објашњења Љиљани је засметало вређање које је изазвало епилептични напад. - Устао је, скочио и избацио ме напоље. Кад сам рекла да ћу да га тужим рекао је, ја сам адвокат имам дебеле везе, тужите ме слободно. Ја немам паре да га тужим јер сам и овако дужна, а и болесна сам. У кредитима сам, а задуживала сам се и код људи. Радила сам у Земљорадничкој задрузи у Врњачкој Бањи која је пропала, имам најнижу пензију па не могу да платим ни струју. Искључена ми је струја, а немам ни градску воду. Имам нишки телевизор, поцепани тепих и кућу коју је на шест ари плаца кредитима зидао отац – јада се Љиљана која је, кад се повратила од шока, потражила помоћ у Градском одбору партије уједињених пензионера Србије чији је члан био и Радован. Председник Градског одбора Томислав Бабић је упознат са проблемом и

МАГАЗИН

29.11.2015.

потврђује да пример Љиљане Милачић није усамљен, па га плаши сазнање да појава поприма масовне размере на штету великог броја оних који сваког месеца део пензије издвајају у Фонд солидарности, а да ни оштећени нису увек спремни да јавно говоре о томе. На територији Краљева има око 30 хиљада пензионера од којих 18 хиљада редовно издваја један до три одсто износа пензије у овај фонд, а чак и да су све пензије минималне долази се до закључка да се у фонд сливају знатна средства која се без контроле користе за различите сврхе. Оно што се дешава у Удружењу пензионера повод је за низ кривичних пријава против председника Тимотија Николића и његових сарадника. Основном јавном тужилаштву је 28. августа ове године поднета кривична пријава против Љубе Реџовић са образложењем да је фалсификовала записник са Изборне скупштине Месног одбора Удружења пензионера „Центар“ одржане 15. априла. У пријави се наводи да је то урађено свесно и намерно да се спречи избор Драгана Миленковића за председника Надзорног одбора Удружења пензионера. Саучесницима у овој правној радњи означени су председник и секретар удружења као и 12 чланова Извршног одбора. У марту ове године је због злоупотреба у раду поднета кривична пријава против НН лица, а како тужилаштво није реаговало 1. јуна је поновљена са истим садржајем с тим што се уместо НН лица за злопупотребу терете председник Удружења, секретар и чланови Извршног одбора „јер прљаве радње покривају незаконитим одлукама“. Спојене кривичне пријаве су шетале од једног до другог све док заменик јавног тужиоца није обавестио подносиоца пријаве да је 6. октобра затражио од полиције да се предмет врати. - Инспектор је долазио и код мене и ја сам му објаснио, а одлазио је и у Удружење. Да ли је враћено код тужиоца не знам, а након што су пријаве спојене на њему је да покрене поступак, да се отвори истрага и прибави

сва расположива рачуноводствена документација удружењу од 2007. па на даље, Правилник добровољног Фонда солидарности, који нико није видео, Статут удружења који није ваљан, одлука Управног одбора Удружења од 4.9.2007. године и друга. Посебно сам тражио да се преиспита правни основ инвалидске пензије председника Удружења пензионера који је 1991. године пензионисан као инвалид рада, а прима пензију од 35 хиљада динара и плату од 35 хиљада динара. Као члан Управног фонда Пензијског и инвалидског осигурања прима 40 хиљада динара, а 15 је примао у „Чистоћи“ док није донет закон којим се укидају надокнаде члановима Управног и Надзорног одбора – објашњава Бабић. Актуелни председник Удружења пензионера дуго је вршио дужност секретара, већ девету годину руководи радом ове организације, а плату му је одредио Извршни одбор позивајући се на статут пун мањкавости. У Партији удружених пензионера Србије потврђују да је инспектор рада, након извршене контроле, утврдио низ пропуста у раду због непостојања нормативних аката због чега је председник Удружења пензионера под великим притиском „из жуте куће“ кажњен најнижом казном од пет, а Удружење 50 хиљада динара. У оваквим околностима посебно интригира предлог да Извршни одбор донесе одговарајућу одлуку и плати казну уместо председника што у партији сматрају још једним криминалним чином. Клупко је почело да се одмотава од тренутка кад је председник Градског

Љиљана Милачић

Томислав Бабић

МАГАЗИН 29.11.2015.

одбора ПУПС Томислав Бабић по функцији постао члан Управног одбора Удружења пензионера и дошао до података који тешко терете бројне од оних који у удружењу заступају интересе 30 хиљада краљевачких пензионера. Податак да у Фонду солидар ности не постоји правни лист који дефинише на који се начин користи новац, нити орган који то контролише, омогућује једном човеку да то чини на начин и под условима које одређује сам без обавезе да било коме подноси рачуне. - Он је једини који о томе одлучује, обрачунава, потписује налог и решење, а тринаесточлани Управни одбор против кога су поднете две кривичне пријаве служи само за гласање. Николић је председник Удружења и председник Извршног одбора што је сукоб интереса. Новинари ћуте, суд ћути, полиција ћути, а народ дође код нас да се жали. Удружењу пензионера Србије је, по одлуци Извршног одбора, дао 200 хиљада динара који нису враћени, а без одлуке одбора Удружењу пензионера Ћићевац још 300 хиљада, па се понаша као банкар – каже Бабић. Сукоб између Градског одбора ПУПС и Удружења пензионера додатно је ојачан кад је из партије указано на низ неправилности у раду што је резултирало укидањем износа од 10 динара које је, на основу посебне изјаве, из чланарине Фонда солидарности предвиђено за партијску чланарину. У партији потврђују да ни раније, пре него што је потпуно обустављено, није уплаћиван пун износ према потписаним изјавама. Понашање које у Градском одбору оцењују осионим тумачи се чињеницом да је Тимотије Николић један од пет потпредседника Партије удружених пензионера Србије, а члан је постао у време док је Јован Кркобабић у Краљеву оснивао одбор и тражио погодну личност за то. Од тада до данас никад за то није добио подршку базе, али на седницама Градског одбора не пропушта прилику да запрети Београдом па је све присутније уверење како „ради на томе да се укине странка у Краљеву“. Овакво понашање отпочело

је од тренутка кад је из партије указано на неправилности у раду Удружења пензионера, а у Градском одбору подсећају на речи оснивача да су ПУПС и Удружење пензионера два тела једне душе међу којима не сме да постоји сукоб. У писму које је 18. септембра достављено председнику партије Милану Кркобабићу, потпредседнику Ђури Перићу, председнику Извршног одбора Милораду Стошићу и секретару Владимиру Јастрасијевићу указано је на пропусте у раду Удружења и недостатке које треба отклонити. Са друге стране, према информацијама које се објављују у средствима информисања, Тимотије Николић се приказује као човек који брине о старим људима. Очигледно је да постоји велики јаз у ставовима једне и друге стране. Посебно проблематичним сматра се изостанак било каквог реаговања званичних органа било оних који су дужни да поступе по кривичним пријавама, или их одбаце, било органа партије којој припадају и једни и други. Председник Градског одбора Партије уједињених пензионера подсећа да је по функцији члан Извршног одбора уверен како би председник дао велике паре кад би могао да га избаци. - Чекам извештај од тужилаштва да ли ће покренути поступак, јер је пријава дуго стајала у Полицијској управи. Николић има дебеле везе код свих и тврди да је адвокат иако можда нема ни средњу школску спрему. На улици га зову шеик јер ради са великим парама од ове наше сиротиње која је дата на управљање једном човеку без икакве комисије, акта или контроле. Постоји и кривична пријава везана за изборе у удружењу који су одржани мимо свих законских прописа и још фалсификовани. Све председнике месних одбора је купио са по три хиљаде динара, а ја сам те три хиљаде вратио на рачун удружења јер нисам хтео да се продајем. Други су узели, извештаја о трошењу средстава нема, а вероватно ће и то да се заборави.

О сукобу две стране сведочи и записник са заједничког састанка одржаног 27. априла који је потписао Зоран Прибојац. Према њему на састанку је секретар Ратомир Дробњак потврдио да партија нема право да се меша у рад Удружења пензионера, а и да је њихов статут старији од закона. У 25 тачака записника констатован је низ недостатака и препоручено да се исправе како би били усклађени са законом, уз захтев да се до 1. маја договори нови састанак. Председник и секретар Удружења у телефонском разговору 4. маја потврдили су „да то није и не може бити урађено, јер су заузети другим пословима“. У недостатке које треба отклонити убраја се податак да запослени у Удружењу исплаћују себи дневнице а да не изађу из службених просторија, да председник сам доноси решења за исплату посмртнина и оверава налоге за исплату без контроле, да се овери правилник Фонда солидарности као и одлуке о избору чланова његових комисија. Препоручено је да се пре доношења одлуке о изборима изаберу два члана Статутарне комисије како би припремили нормативна акта и да се недефинисани члан 67 Статута усклади са ставом ПУПСа о ограничавању мандата функционера на највише два узастопна. Члан Извршног одбора Удруже ња пензионера Томислав Бабић је 12. јуна изнео нове примедбе овога пута на записник са тридесете седнице овог тела одржане 26. маја. У примедбама се констатује да избори нису спроведени у духу закона, јер је на два бирачка места бирачима ускраћено уставно право да бирају и буду бирани. Констатовано је да нису веродостојни подаци о излазности на изборе, а није познато ни по којим критеријумима су поредлагани кандидати за функције, јер то нису чиниле надлежне комисије. Закључак да су избори спроведени нерегуларно види се и у чињеници да је излазност износила 1 до 2 одсто, а да је произвољно увећана на 6,5% што би требало да потврди 1.117 наведених у званичним документима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.11.2015.

Крај агоније „Фабрике вагона“

МАГАЗИН

29.11.2015.

ПОЧЕТАК ДУГО ОДЛАГАНОГ ОПЕЛА

- „Фабрика вагона“ је са традицијом, кадровима, опремом, атестима, дозволама и искуством једина компанија у земљи која може да производи, поправља и сервисира вагоне и још много других производа. - Жариште које је у највишем степену криво за стање у „Фабрици вагона“ налази се у Агенцији за приватизацију и Министарству привреде. – Људи који су у Агенцији за приватизацију и Министарству привреде задужени за „Фабрику вагона“ пасивни и нестручни, а немају ни стратегију сагледавања проблема. – Залагање за спас пада у воду након изјаве да се у Кини могу купити јефтинији вагони. – Бивши руководиоци себи зарачунавали пуне плате, иако их нису заслужили, па се појединцима дугује између три и четири милиона динара едавно најављено обраћање јавности вршиоца дужности генералног директора „Фабрике вагона“ и сада већ бившег председника Надзорног одбора одложено је јер нису добили сагласност да то ураде у сали некадашњег Радничког савета овог предузећа. На поновљеном скупу чуло се да је до раскорака дошло након превирања у „Фабрици вагона“ и промена у руководству у време док се чека долазак стечајног управника. Конференција истине, оцена и ставова, без политичке обојености или жеље да се утиче на нешто што би

имало везе са њом, настала је као резултат покушаја да се успостави здрав однос и начини последњи покушај како би се „Фабрика вагона“ спасила од пропасти. Последње обраћање јавности бишег председника Надзорног одбора др Томислава Симовића прилика је за подсећање на готово једногодишње покушаје да се са овог места допринесе опстанку некадашњег гиганта. Већ при првом доласку у предузеће почетком године констатовано је изузетно тешко стање што је резултат недовољне бриге окружења, али и људи

који су радили у овом предузећу. У дугом периоду су нагомилавани послови који нису завршавани, а уз све веће дугове „Фабрику вагона“ су оптерећивала и потраживања радника по основу тужби за неисплаћене зараде. Уз то није било адекватне евиденције о потраживањима поверилаца, а најтежи ударац је нанео погубни штрајк који је трајао пуне две године. Исцрпна анализа стања водила је ка закључку да је ситуација изузетно тешка, али да има наде, што је био повод за низ активности усмерених ка враћању вере у спас колектива. Ос-

Томислав Симовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

29.11.2015.

новно је, каже Симовић, било скренути пажњу одговорних и потребу да помогну након што им се предочи значај и улога „Фабрике вагона“. - Оно што многи заборављају је да је „Фабрика вагона“ са традицијом, кадровима, опремом, атестима, дозволама и искуством једина компанија у земљи која може да производи, поправља и сервисира вагоне и још много других производа. Зато смо проширили фронт активних људи који су се укључили у спасавање, до високог степена анимирали амбијент и показивали све што је квалитет Фабрике, и како се она може спасити. На крају смо затражили помоћ једне консултантске куће која нам је помогла да извршимо попис средстава и свега што Фабрика има, да направимо документе која поткрепљују наша уверавања и са тим смо изашли пред Агенцију за приватизацију и Министарство привреде са жељом да и њима скренемо пажњу на могућности које пружа „Фабрика вагона“, и начин да се она спасе. Склон сам веровању да се жариште које је у највишем степену криво за стање у „Фабрици вагона“ налази у Агенцији за приватизацију и Министарству привреде – каже Симовић.

Као човеку који је докторирао на вагонима, и био директор у великим и важним компанијама, др Симовић се сматра довољно компетентним да оцени шта се, и на који начин, може урадити у случају „Фабрике вагона“. Искуство из посета Агенцији за приватизацију и Министарству привреде потврђује да су људи задужени за „Фабрику вагона“ пасивни и нестручни, а немају ни стратегију сагледавања проблема јер подлежу кампањама. Након промашене кампање приватизације у „Фабрици вагона“ је на делу нешто успешнија кампања стечаја уз бојазан да би предстојећа кампања ликвидације могла да буде најуспешнија. Циљ председника Надзорног одбора, и грађанске иницијативе формиране са жељом да помогне, од почетка је био да се спречи ликвидација као најгоре решење. Оптимистичко уверење да нада за спас постоји заснива се на бројним писаним документима којима Железнице Србије потврђују да им је потребна „Фабрика вагона“ због потребе да се између пет и шест хиљада старих вагона склони са пруга. Уз један део који је намењен старом гвожђу од остатка би се преправком и дорадом

дошло до две или три хиљаде употребљивих вагона. - Опоравак земље отвара производња у железари која захтева педесетак нових вагона за превоз лимова. Ми већ имамо 25 комада са 60 посто завршених радова. МСК Кикинда има преко сто цистерни које смо ми радили, а које треба одржавати, па су и они упућени на „Фабрику вагона“, а да не причам о НИС, ЕПС и осталим великим системима који су упућени на ову фабрику у ситуацији када су у пуном степену запослености. Све то пада у воду кад добијете изјаву да се у Кини могу купити јефтинији вагони. Председник владе је у Пекингу рекао да је железара важна за наш привредни систем, али је много важније да имамо посао за пет хиљада радника у Смедереву. Пратећи ту мисао кажем да је лепо имати фабрику која производи вагоне, али је много важније да она у пуном потенцијалу и снази може да запосли преко 1.000 људи, а за сиромашно Краљево то је нешто што мора да се поштује и спроведе – каже др Симовић. У празном простору између обавезујућих законских прописа и потребе стварања услова да се фабрика опо-

рави приступило се Унапред припремљеном програму реорганизације у коме је идентификовано стање и начини за оправак предузећа. Током неколико месеци озбиљног рада коначно су дефинисане све активности које фабрику треба да извуку из кризе. По том документу „Фабрика вагона“ би наставила живот у изворном облику у каквом је била пре градње Ливнице, Гибњаре и Термопластике, а производила вагоне и њима сличне производе. Посебно значајним сматра се податак да повериоцима дугује око педесет милиона евра. Новим документом предвиђено је да држава као највећи поверилац отпише највећи део потраживања која износе између 40 и 45 милиона евра, па би остали само комерцијални и дугови према радницима што у тако великом систему не представља превелико оптерећење. У таквим околностима дефинисан је начин исплате заосталих зарада, па би радницима из организационих јединица које одлазе у стечај била исплаћена једногодишња зарада у загарантованом минималном износу, а осталима у пуном износу након приватизације сваког дела понаособ.

Трагичном грешком претходних руководстава сматрају се активности којима су, иако нису радили, себи зарачунавали пуне плате па се појединцима дугује између три и четири милиона динара иако их, верује Симовић, нису заслужили. У покушају да се сагледају потребе Србије, и окружења, за теретним вагонима различитих типова дошло се до података, а има и писаних трагова, да би само за домаћу железницу требало радити три наредне године, а има и интересовања из иностранства што је наговештавало добре изгледе за опоравак и накнадну приватизацију. - У време пуног залета овим пословима у договору са стечајним управницима и Агенцијом за приватизацију неки радници су све зауставили. Појавила се група оних који су штрајковали и затражили да фабрика повуче УППР и одмах иде у стечај, а то се коси са свим што је у борби против стечаја све време радила грађанска иницијатива. Појавила се друга група које је успела да натера одговарајуће људе да повуку УППР и да фабрика крене у стечај. То значи да „Фабрици вагона“ остаје дуг који је требало да отпише држава, да онај који буде дошао да је

купи мора да узме и дуг од 50 милиона евра, а таквог сигурно нећемо наћи. Кад ми је ово речено поднео сам оставку, јер нисам желео да потпишем такву одлуку – каже др Симовић. Једно од ранијих обраћања јавности било је прилика за потврду да многи чекају на опело „Фабрици вагона“ иако други покушавају да докажу да је још жива. Последњи потези, каже Симовић, потврђују да је одлука о повлачењу УППР почетак опела јер се гаси „Фабрика вагона, губи се до 1.000 радних места, а са њима порези и доприноси државе и локалне смаоуправе. Сем тога нема ко више да производи и поправља вагоне, па нема потребе ни за Машинском техничком школом ни Машинским факултетом. - Група радника која је тражила да се све ово заустави није претила да ће изазивати немире, а обезбедити социјални мир гашењем „Фабрике вагона“ личи на убијање бика, пре бих рекао крда слонова, ради кила меса. Жао ми је што није испоштовано све. Као војник фабрике још могу да помогнем, али више у прве редове не могу да идем – констатује је са жаљењем др Симовић. Т. Радовановић

Драган Марковић

МАГАЗИН 29.11.2015.

Без длаке на језику: Драган Марковић (2)

- Фабрика вагона“ није могла да конкурише за средства из Фонда за развој јер није оправдала ни трошење претходно добијених. - Иако је посла било за тристотинак радника оно што је добијено из Фонда за развој дељено је на више од седам стотина делова, јер ни послодавац ни синдикати нису могли да праве разлике међу запосленима. - Кад у буџету није било довољно средстава за исплату свих који су се пријавили за социјални програм, паре су добили само запослени у предузећима која су уживала посебан статус, а међу њима није било „Фабрике вагона“. – Двогодишњи штрајк нанео ненадокнадиву штету. - Две године радног стажа ће бити повезано из стечајног поступка, а за преостале две и осам месеци предстоји борба уз помоћ локалне самоуправе

Фото: М. Радовановић

ПОГЛЕД СА ДНА ПРАЗНОГ ЋУПА

илему да ли да узму какве такве паре или наставе са радом, и поред информација руководства да би могли да остану без ичега, није имало само 230 радника „Фабрике вагона“. Они су изабрали да раде чврсто уверени да без ичега може да се остане само у неуређеној држави. У Србији коју не сматрају таквом власник „Фабрике вагона“ је и даље држава, а то што у једном периоду није била способна да радно ангажује све запослене понајмање је њихова кривица. И поред тога нашли су се у позицији да воде грчевиту борбу за повезивање радног стажа. У ситуацији кад је државна каса све сиромашнија, а ни у Фонду за развој нема средстава за субвенционисање производње, „Фабрика вагона“ није могла да конкурише за средства јер није оправдала ни трошење претходних. Разлог лежи у простој рачуници да је посла било за тристотинак радника, а оно што је добијено из Фонда за развој дељено на више од седам стотина

МАГАЗИН

29.11.2015.

делова, јер ни послодавац ни синдикати нису могли да праве разлике међу запосленима. На нова средства није могло да се рачуна док се не оправда трошење претходно добијених ма колико је било и таквих ситуација али само до тренутка кад је Међународни монетарни фонд ставио тачку на овај начин одржавања производње. Драган Марковић је само један од 230 запослених који су изабрали варијанту да остану у „Фабрици вагона“, али се после свега што се дешавало ипак нашао на улици. Након што су, после конституисања нове власти у другој половини 2012. године, заврнуте све славине како би се спречило неконтролисано одливање пара из буџета незадовољни радници су отпочели штрајк не би ли извршили притисак на владу која из празног ћупа није могла да понуди било шта. - На чело Министарства привреде долази Саша Радуловић. Дошао је са трубачима, а отишао малтене са мотком. Кад је дошао представљен је од

премијера као врхунски стручњак који ће да извади привреду Србије. Прво је посегао за израдом неких личних карти, а то је као кад пацијенту изваде крв и констатују да има лошу крвну слику а не даје ништа да се она поправи. Док је још био министар најављен је штрајк, да би вакум после његове смене створио услов за почетак, па запослени почињу шетњу по граду и блокирање пруге окривљујући претходно руководство. Вршилац дужности министра Игор Мировић долази да разговара са штрајкачима, па шаље буџетску инспекцију која проверава утрошак средстава и налази да је у зараде утрошено много више средстава него што је требало. Три инспектора су контролисали све, и малтене претресли корпе за отпатке, иако нико није злоупотребио та средства, нико их није однео кући, ни трошио ненаменски. Нисмо ми као нека друга предузећа куповали уметничке слике, или бисте познатих уметника, него смо де-

лили то што смо имали. Радници су паре однели кући, а кад су потрошили све се заборавило. У том тренутку су сви давали неодмерена обећања, а радници све више схватали да су преварени. Мало је у обећањима било истине, а мало више неистине, али нико није нудио средства. Кад је након избора дошао нови премијер најављено је доношења уредбе за решавање вишка запослених, а под притиском Међународног монетарног фонда потврђено укидање друштвене имовине – објашњава Марковић. Повод је био сазнање да се велики број предузећа више од деценије налази у процесу реструктурирања током кога се нису померила ни за корак напред, па је о судбини ових предузећа требало решавати кроз процес поновне приватизације, стечај или ликвидацију. Радници „Фабрике вагона“ сматрали су се још једном превареним кад је саопштено да се нису на време

пријавили за коришћење социјалног програма који је подразумевао исплату 300 евра по години радног стажа. Као члан радне групе која се бавила овим питањем Марковић аргументовано потврђује да су се радници на време изјаснили, а из „Фабрике вагона“ због кратког времена послата непотпуна документација. Испоставило се да у буџету нема довољно средстава за исплату свих пријављених за социјални програм, па су паре добили само запослени у предузећима која су уживала посебан статус, а међу њима није било Фабрике вагона. - Краљево никад није имало неког човека у Београду, а за то смо сами криви јер кад неко наш и буде изабран на неку функцију још није ни Рудник прешао, а ми га повучемо за ногу како је лош човек, како је корумпиран, како је лопов, или шта знам. Због тога Краљево плаћа цех, а ми се налазимо у овој ситуацији. Саветник председника Србије за

привреду је у једном интервјуу пре годину и по до две дана изјавио како има купца из Бугарске заинтересованог за „Фабрику вагона“. Свима који раде у металском комплексу јасно је да су Румуни далеко отишли у вагонској индустрији, а да је Бугари ни немају па је купац сличан оном који је купио стаклару у Параћину, а нема паре ни за струју ни за гас – каже Марковић. Својеврсну пометњу ствара сазнање да су у „Фабрику вагона“ долазили амбасадор и представници привреде Белорусије да испитају могућност приватизације. У делу боље обавештених радника овог колектива и то се сматра својеврсним триком, јер српска предузећа у металској индустрији не могу да се мере са украјинским, белоруским и руским која коористе знатно јефтиније енергенте и материјале због чега су далеко конкурентнија на тржишту. Ако се томе дода и податак да је време израде вагона

МАГАЗИН

29.11.2015.

два пута дуже него у другим европским земљама постаје много јасније каква се судбина смеши краљевачким вагонџијама. И међу онима који су учествовали у двогодишњем штрајку тражећи решење коначног статуса „Фабрике вагона“ уврежено је уверење како је он нанео ненадкнадиву штету. Социјални програм који је спроведен у фабрици далеко је од оног каквим су га замишљали запослени у овом колективу, а очекивали су програм са тачно дефинисаним правилима. Марковић је склон тврдњи да су се у поступак умешали и људи који ни формацијски ни суштиниски не би то требало да раде, нити да било шта тумаче радницима. Овде се првенствено мисли на представника краљевачке Канцеларије за Косово и Метохију који је, посредовао са министром за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александром Вулином. У време штрајка радницима се дуговало 18 до 19 зарада, а дуг сваког наредног месеца увећавао иако нису долазили на посао након тумачења ре-

сорног министарства да штрајкују код куће да не би правили трошкове за превоз и топли оброк које треба да обезбеди послодавац. И пре него је штрајк званично почео међу запосленима је владао тихи бојкот због помањкања мотива за рад без исплате зарада. Након блокаде пруге и пута почетком претходне године запосленима је преко Фонда за развој исплаћена по једна минимална зарада за фебруар, март и април, а у децембру још једна. То што се „Фабрика вагона“ додатно задужила због исплате раднике није превише занимало. По плану за решавање коначног статуса предузећа у реструктурирању су сврставана у различите групе, а она са заштићеним са првобитних 16 порасла на 19 па 21. То ништа није значило, јер је и чачанска Фабрика резног алата била у тој групи, а ни након три поновљена тендера није приватизована, па је и у њој покренут стечај. Место на таквом списку сматра се само забавом за грађанство, а запослени у „Фабрици вагона“ су свесни да им је судбина иста, па морају да прођу

кроз стечајни поступак након кога може да уследи приватизација, али и ликвидација. Много теже од сазнања да ће бити покренут стечајни поступак радници су прихватили сугестију координатора за израду социјалног програма да узму било шта како не би остали без ичега. - После двадесет и нешто месеци без плате радници су видели прве извесне паре у социјалном програму и исплати 200 евра по години радног стажа. То је била сламка спаса да не би дошло до сечења струје и принудне наплате, па су пристали не размишљајући шта ће се десити после. Кад су паре потрошене јавио се највећи проблем, а то је повезивање радног стажа од 4 године и осам месеци за све запослене. Садашњег вршиоца дужности директора занима само „Ливница“ за коју има посебно виђење приватизације да би остварио неку материјалну корист, а ни то што је вршилац дужности директора није у складу са законом јер се његова књижица, као и моја и свих других радника, налази у Националној служби за запошљавање – каже

Марковић. Најзадовољнији су они који су у овако смутним временима чланови Надзорног одбора, а тамо нема представника запослених. Постављени су на препоруку владајућих странака и за то примају поприличну апанажу, а именовање је верификовала Агенција за приватизацију након предлога заштитнице државног капитала. Колико незадовољство изазива вршилац дужности генералног директора потвђује и податак да је, под великим притиском радника, са тог места у време штрајка смењен непуне три ведеље након именовања. После раскида уговора о приватизацији за заштитника капитала у „Фабрици вагона“ је постављена Марија Савковић, али је поднела оставку на то место након бројних неистина и погрдних речи о њој упућених јавности. У тренутку кад је на њено место дошла особа из најужег круга сарадника председника државе радницима је лакнуло, јер су поверовали да би неко такав могао да им помогне да фабрика што безболније прође кроз процес ре-

структурирања, а да не изгубе ни град ни локална самоуправа. Неколико долазака у „Фабрику вагона“ потврда је заинтересованости да се сачува имовина, да се не скрнави или продаје. Општи закључак ипак указује да није много помогла запосленима, али није ни сметала. Заступајући интересе радника Драган Марковић је пре неколико месеци написао писмо председнику владе Александру Вучићу и замолио за помоћ указујући на чињеницу да је са 232 радника протеран са посла, јер социјални програм није спроведен у складу са законом. - Кад предузеће има запослене ради се Унапред припремељен програм реорганизације који садржи списак поверилаца и начин како да се убеде да ће у наредних две до пет година предузеће стати на здраве ноге. Програм подразумева отпис дела дуга, а отплату остатка у ратама. Тада Пореска управа и држава врше отпис у договору са сваким од поверилаца, а УППР треба да прихвати бар један више од половине. Овај програм је

правио вршилац дужности директора који је на питање градоначелника Томислава Илића потврдио да са сигурношћу од 99 процената не верује у његову реализацију. Додатни страх међу раднике унела је информација из ресорног министарства да предузећа у реструктурирању могу да пријаве повезивање радног стажа до 31. децембра ове године, а да после тог датума то више неће бити могуће. Неким играњем као пинг понг лоптицом, израдом УППР, дорада УППР, идемо на тендер, не идемо на тендер, изгубили смо доста времена и ако се проглашење стечаја не изврши до 15. децембра не стижемо да повежемо радни стаж. Две године радног стажа ће нам бити повезано из стечајног поступка, а остаје нам да за преостале две године и осам месеци бијемо битку уз помоћ локалне самоуправе јер смо коначно, после мукотрпних разговора, наишли на разумевање начелника округа а од почетка смо имали изузетно разумевање градоначелника – каже Марковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.11.2015.

Резултат успешно реализованог пројекта

МАГАЗИН

29.11.2015.

ПОУКЕ ЗА ЗНАЧАЈНЕ УШТЕДЕ

Фото: М. Радовановић

- Коришћењe одрживих извора енергије на бази биомасе као последицу треба да има повећање производних капацитета локалних произвођача ове врсте горива. - На домаћем тржишту се пласира знатно мањи број котлова који користе гориво на биомасу него што се извезе у иностранство. - Више од 90 одсто производње пелета се извози. - Коришћење биомасе за загревање јавних и других објеката у значајној мери би утицало на економски развој града Краљева. - За загревање бројних објеката јавне намене, а сумњиве енергетске ефикасности, већ деценијама се по инерцији користе најскупља горива фосилног порекла. - При сагоревању горива на бази биомасе емисија угљендиоксида је десет пута мања него при коришћењу лож уља, а петнаест пута него при коришћењу угља. - Биомаса омогућава да се успостави еколошки одржив, економски исплатив и енергетски ефикасан систем којим се смањује количина отпадног дрвета на депонијама

круглим столом „Коришћење обновљивих извора енергије у функцији одрживог развоја локалних заједница“ стављена је тачка на истоимени пројекат који је током неколико претходних месеци реализовало краљевачко Удружење грађана „Нови пут“ уз подршку Министарства пољопривреде и заштите животне средине и града Краљева. Основни циљ био је да се покаже колико се на територији Краљева, у финансијском смислу, може уштедети коришћењем обновљивих извора енергије на бази дрвне био масе уколико се за загревање јавних објеката уместо досадашњег лож уља користи пелет. Округли сто је организован да би се сви заинтересовани упознали са резултатима почетних истраживања објављених у, за ову прилику специјално припремљеној, публикацији „Користимо биомасузаштитимо природу“. Град Краљево располаже великим потенцијалом за искоришћавање енергије из обновљивих извора на бази биомасе јер се, као највећа административна територија у земљи, простире на 1.563 квадратна километра где је покривеност шумама изнад републичког просека. О томе

МАГАЗИН

29.11.2015.

сведочи податак да се 46,8 укупне територије налази под шумамама у којима површине под буквом чине 49,9 одсто, док је на другом месту храст са учешћем од 26,8 одсто. Удео лишћара у укупној структури износи 79,4, а четинара 20,6 одсто, а већи део површине под шумама од 62 одсто је у државној својини. Податак да се дрвна маса користи у шумарству и дрвнопрерађивачкој индустрији, а да велика количина дрвних остатака остаје неискоришћена отвара могућност локалној заједници да активности у области енергетике усмери у правцу производње горива од биомасе. У односу на бројне друге локалне заједнице Краљево има и другу специфичну карактеристику јер може да се подичи компанијом „Радијатор инжењеринг“ која представља лидера у производњи котлова на био масу различите снаге, али и неколико озбиљних произвођача пелета међу којима се издвајају „Мираја“, „Еко-Студеница“ и „Златић“ који највећи део онога што произведу извозе у околне земље. Један од циљева округлог стола је да се укаже на потребу већег коришћења одрживих извора енергије на бази биомасе што би као последицу тре-

бало да има повећање производних капацитета локалних произвођача. Истраживање обављено током трајања пројекта показује да се на домаћем тржишту пласира знатно мањи број котлова који користе гориво на биомасу него што се извезе у иностранство. О томе сведочи податак да је „Радијатор“ у последње три године произвео 280 котлова снаге преко 100 киловата од којих је на домаћем тржишту пласирана само трећина, или 91 котао. Подаци о пласирању пелета на домаће тржиште су још поразнији и показују да се више од 90 одсто производње извози. Уколико би се за загревање јавних објеката уместо лож уља користили обновљиви извори енергије на бази биомасе повећала би се тражња пелета на домаћем тржишту што би у великој мери олакшало пословање произвођача нарочито у летњим месецима кад је потражња за овом врстом горива мања. Општи закључак упућује на став да би веће коришћење биомасе за загревање јавних и других објеката у наредном периоду у значајној мери утицало и на економски развој града Краљева.

Градски буџет неколико година уназад оперише сумом од тридесетак милиона евра, а због смањивања прихода по основу пореза на зараде сваким даном је све сиромашнији. Са друге стране током доброг дела године се за загревање јавних објеката јавне намене, а сумњиве енергетске ефикасности, већ деценијама по инерцији користе најскупља горива фосилног порекла. Све то је утицало на жељу аутора пројекта да укаже на нове могућности које, сем уштеда за куповину енергената, треба да омогући веће ефекте у корист целокупне заједнице. Округли сто је окупио произвођаче котлова и пелета, представнике Министарства пољопривреде и заштите животне средине и све који имају потребу да сазнају нешто више о начинима да током грејне сезоне смање финансијско оптерећење. Сем што је коришћење биомасе јефтиније, и доприноси смањењу трошкова у локалним буџетима, није занемарљив ни податак да је при њиховом сагоревању емисија угљендиоксида десет пута мања него при коришћењу лож уља, а петна-

ест пута него при коришћењу угља. Биомаса се показала важном зато што омогућава да се успостави еколошки одржив, економски исплатив и енергетски ефикасан систем којим се смањује количина отпадног дрвета на депонијама. Велика количина отпадног дрвета у шумама трули што као последицу има стварање штетног фенола, а може да се искористи и направи квалитетно гориво. Истраживање показује да су цене дрвне биомасе на територији града Краљева, или коришћење пелета, знатно ниже него у другим градовима јер су мали транспортни трошкови на релацији између локалног произвођача и крајњег корисника. - Важно је да помогнемо локални развој, да наши произвођачи пелета и котлова имају тржиште, да запосле људе и да у време мртве сезоне, током маја и јуна када је потражња на светском тржишту мања, пласирају

пелет на домаћем тржишту. Енергетски ефикасан систем се успоставља јер су, кад уградите нове котлове, губици врло мали, степен искоришћења премашује 95 посто па су знатне уштеде у односу на старе котлове са малим степеном искришћења – објашњава руководилац пројекта Јован Нешовић. Анализе показују да за објекат који у сезони за загревање користи 81 тону лож уља адекватну количину топлоте обезбеђује 190 тона пелета. У финансијском смислу за грејање би се на годишњем нивоу потрошило 4,2 милиона динара, а поред уштеде целих седам емисија угљендиоксида би била мања за 227 тона. Посебно интересантним чини се локација на Берановцу којој, поред СОС Дечјег села, школе

МАГАЗИН 29.11.2015.

и станова за социјално становање, гравитира и велики број индивидуалних стамбених објеката који би видели интерес у преласку на нови начин загревања. Истраживање показује да се на овој локацији годишње троши 74 тоне лож уља, а да би исти топлотни ефекат дало 172 тоне пелета, или 264 тоне сечке. Трошкови лож уља би са 10 милиона били смањени испод 4 ако би се користио пелет, или око 2 у случају да се користи сечка. На исплативост новог начина грејања утиче куповина нових котлова, у неким случајевима и изградња просторија за њихов смештај. Током реализације пројекта установљено је да у случају школа на Берановцу, у Матаругама, Студеници и Богутовцу нису потребни никакви грађевински радови, док би у Врби морала да се изгради нова котларница, јер садашња није функционална, што је случај са Специјалном болницом „Агенс“ у Матарушкој Бањи и комплексом зграда у оквиру СОС Дечјег села. Руководилац пројекта потврђује рачуницу да би се преласком на нов начин загревања инвестиција исплатила за само 3,1 грејне сезоне. Пројекат „Коришћење обновљивих извора енергије у функцији одрживог развоја локалних заједница“ један је од тридесетак из области климатских промена који су током лета стигли на конкурс Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Овај је од стране комисије препознат као изузетно важан не само као пионирски већ као нешто што на паметан и промишљен начин користи свим заинтересованим странама, доприноси енергетској ефикасности и смањење емисије угљендиоксида у атмосфери што је потврдила представница министарства Драгана Радуловић. Жеља организатора да успостави сарадњу са севером Црне Горе заснива се на чињеници да је по економском развоју, богатству и природним ресурсима слична Краљеву, па постоји шанса за повезиавање предузећа у пројектима који се везују за обновљиве изворе енергије. То је био повод да учесницима скупа искуства у овој области пренесе Бранислав Вељковић, директор Јавног комуналног предузећа Гријање из Пљеваља. Податак да Црна Гора располаже великим потенцијалом за експлоатацију био масе, као сировине за извор топлотне енергије, довољна је да у три пљеваљске школе котлови на угаљ буду замењени онима који користе пелет, а резултати показују да је уз уштеде у цени и смањење загађења значајно олакшан рад са њима и одржавање. Редовни извештаји Завода за јавно здравље указују на повећану количину штетних материја у ваздуху током грејне сезоне, а упозорења грађана да избегавају кретање у јутарњим и вечерњим часовима додатни је повод за размишљање да се на све

начине утиче на смањење количине угљендиоксида. Пројекат је подржала и Регионална привредна комора Краљево, а повод је да на територији коју покрива постоје огромни, а неискоришћени, капацитети биомасе. - Подржавамо напоре округлог стола да са Владом Црне Горе успоставимо сарадњу, покушамо да заједнички успоставимо нове капацитете и отворимо могућност даљег локалног економског развоје кроз коришћење онога што привредници произведу, кроз коришћење више енергије из обновљивих извора, и на тај начин смањимо трошкове а животну средину учинимо квалитетнијом – поручио је генерални секретар Регионалне привредне коморе Звонко Туфегџић. Обновљиви извори енергије на бази биомасе укључују огревно дрво, сечку, пелет и брикет. Искуство показује да највећу топлотну моћ има пелет, а да она достиже око 5 киловат часова по килограму, док је код брикета око 5, а сечке још нижа у зависности од количине влаге. Јован Нешовић потврђује да се дрвна био маса добија од квалитетног дрвета, али и од дрвета које се појављује на рзаличитим местима после елементарних непогода, што су доказале прошлогодишње поплаве, али и након града кад се уништи зелени део дрвета. - Ово је потпуно обновљив вид енергије јер колико посечете дрвне био масе толико сваке године изнесе прираст, па нема трошења ресурса више од тога. Са друге стране емисија угљендиоксида је равна нули, јер у процесу фотосинтезе биљка покупи сав који је емитовала приликом сагоревања. Био маса може да се користи и од отпада који остаје у шумама, јер се и од грања производи квалитетан пелет као и од пиљевине и окрајака приликом обраде дрвета – каже Нешовић. „Радијатор инжењеринг“ је представио широку лепезу котлова на биомасу са распоном снаге од 10 киловата до два мегавата. У индивидуалним домаћинствима се користе котлови на пелет снаге од 10 до 300 киловата и потпуно аутоматизовани комбиновани на дрво и пелет снаге 20 до 50 киловата. Котлови снаге 60 до 300 киловата имају ложиште од шамота и цевни измењивач топлоте, а поседују дозер са дневним силосом који се по захтеву наручиоца производи и са капацитетом до сто тона. У краљевачком „Техногасу“ инсталиран је котао од 550 киловата који пелетом снабдева силос од 80 тона, а аутоматско отпрашивање и чишћење омогућавају да цело постројење опслужује само један човек. Посебну повољност представља могућност даљинског управљања преко интернета што произвођачу дозвољава да одређене проблеме решава на даљину. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.11.2015.

29.11.2015.

МАГАЗИН

Међународни дан борбе против насиља над женама

СА РЕЧИ У АКЦИЈУ - Током прошле године у Србији је до полиције стигло око шест хиљада пријава жена које су претрпеле насиље у породици, од чега је тужилаштвима прослеђено 3.640. - Од 1.712 осуђених насилника за 634 су изречене затворске казне, а осталима условне и новчане. - Насилницима је изречено само 70 мера исељења, а своје куће је морало да напусти 1.250 жена са децом. – У првих пет месеци ове године убијено 26 жена колико и током целе претходне

слеђено 3.640. Истраживање потврђује да је осуђено 1.712 насилника од којих само 634 на затворске казне, а остали на условне и новчане. Насилницима је изречено само 70 мера исељења, а своје куће је морало да напусти 1.250 жена са децом. Податак да је у првих пет месеци ове године убијено 26 жена, што је идентично са бројем страдалих током целе претходне године, упућује на потребу да се утиче на промену поражавајуће статистике. Посебна помоћ очекује се од државе која је пре две године ратификовала Конвенцију Савета Европе о борби против насиља над женама и насиља у породици познатој као Истамбулска конвенција. Сазнање да се оно што она прописује не спроводи на адекватан начин повод је за кампању под називом „Са речи у акцију“

коју води Аутономни женски центар, а Савет за родну равноправност се прикључује како би се подигла свест о овом озбиљном проблему и информисали грађани о правима, мерама и услугама које је држава дужна да им гарантује. У Савету за родну равноправност инсистирају да што више жена буде упознато са својим правима јер насиље, сем што је друштвено неприхватљиво, представља и кривично дело. - Савет за родну равноправност учествује у изради Стратегије за равноправност која ће бити усвојена за период од 2016. до 2020. године, а посебна стратегија ће бити за насиље над женама и насиље у породици. У оваквој ситуацији битно је промовисати важност превенције и заштите жртава породичног, и других облика,

Фото: М. Радовановић

еђународни дан борбе против насиља над женама прилика је за подсећање да једна трећина жена у Србији сваког дана преживљава неки вид тортуре, свака трећа трпи физичко, а свака друга психичко злостављање. Ово је поводом дана посвећеног борби против насиља над женама потврдила председница Савета за родну равноправност града Краљева Лидија Павловић. Посебно поражавајуће делује чињеница да највећи број жена, због страха и неадекватног система заштите, никада не пријави овај проблем, па се страхује да је број злостављених далеко већи. Само током прошле године у Србији је до полиције стигло око шест хиљада пријава које су поднеле жене жртве насиља у породици, или било ког другог вида, од чега је тужилаштвима про-

29.11.2015.

МАГАЗИН

насиља над женама због чега је потребно формирати сигурне куће. Зато смо покренули поступак за изградњу једне у смислу да добијемо адекватне податке о томе шта се десило са иницијативом која је покренута пре неколико година. Не знамо шта се десило са уговорима, а ни са новцем који је скупљен за изградњу сигурне куће – каже Павловић. Међународни дан борбе против насиља над женама повод је за осуду догађаја од претходног дана када је на радном месту претучена радница Паркинг сервиса Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Као чланица мултисекторског тима који чине представници полиције, тужилаштве, здравствених установа, судова, Центра за социјални рад и других, председница Савета за равноправност је покушала да добије праве информације о томе шта се догодило и какве су мере предузете према нападачу. Из Полицијске управе стиже информација да је полиција интервенисала на лицу места и да ће случај бити преоцесуиран у складу са законом. О случају је обавештено надлежно тужилаштво и наложено да се прикупе све информације и поднесе кривична пријава против насилника. Податак да на локалном нивоу

нема статистичких података о жртвама насиља над женама и насиља у породици резултат је чињенице да полиција спроводи строго контролисану процедуру по питању објављивања података што је још један од разлога за захтев да се читавом послу приступи на транспарентнији начин. Подаци који стижу од Савета за родну равноправност су мањкави, па се намеће потреба да будућа стратегија на адекватнији начин третира и ово питање. Посебно важним сматра се адекватно обавештавање јавности о свим случајевима насиља над женама и насиља у породици са уверењем да би позитивно могло да утиче на евентуалне починиоце овог кривичног дела. Податак да су у случају напада на радницу Паркинг сервиса објављени само њени а не и иницијали нападача указују на неадекватан однос према жртвама насиља због чега се све више жена осећа несигурним. Сазнање о све мањем броју жена које су спремне да јавно говоре о насиљу и пријаве насилника повод је за поновно активирање СОС телефона у сарадњи са удружењем „Феномена“, па се и ово сматра кораком у циљу спречавања насиља над женама и насиља у породици. Искуство показује да

Саопштење поводом напада на радницу РЈ „Паркинг сервис“ Јавно-комунално предузеће „Чистоћа“ Краљево најоштрије осуђује физички напад на радницу М.В. која је брутално претучена на радном месту 24. новембра 2015. године на наплатном месту код Дома технике. На лице места одмах су изашли директор ЈКП „Чистоћа“ и шеф Радне јединице „Паркинг сервис“. Повређена радница је превезена до Службе за хитну медицинску помоћ Дома здравља Краљево где је збринута, а потом и до Полицијске управе Краљево где је дала званичну изјаву поводом овог немилог догађаја. Наредне кораке предузеће полиција и правосуђе, у које имамо поверење и надамо се да ће изгредника извести пред лице правде. Надамо се да је ово последњи пут да запослени у ЈКП „Чистоћа“ трпе било какав вид насиља, како вербалног тако и физичког и пружамо пуну подршку надлежним инситуцијама у борби против ове, нажалост, све учесталије друштвене појаве.

је број позива повећан посебно након сазнања да дежурни адвокат нуди широк спектар бесплатних услуга. Почетни резултати указују на потребу да овај пројекат настави живот и у наредном периоду, а очекује се и помоћ локалне самоуправе у обезбеђењу адекватне просторије за то. Највећи проблем жртава је чињеница да после претрпљеног насиља немају где да оду. У посебно тешком положају су жене са села, и из патријархалних и сиромашних средина, јер им ни родитељи не пружају потребну подршку. Женска парламентарна мрежа у Скупштини Србије покренула је иницијативу да буџет за наредну годину има родни аспект, а на локалном нивоу се учвршћује уверење о потреби таквог става при креирању буџета градова и општина.

Сигурна кућа Иако је пре неколико година са великом помпом најављена градња сигурне куће, представљен пројекат и почело скупљање средстава, пажња је полако јењавала а са њом и интересовање јавности за ову тему. О томе докле се стигло постоје различите, додуше непроверене, информације па Савет за родну равноправност настоји да дође до валидних докумената који би потврдили било коју од варијанти. По једној од њих донатор је обезбедио новац и орочио га док „Феномена“ у сарадњи са локалном самоуправом не обезбеди адекватну локацију за градњу. Дониран је и пројекат али се локација у гетоизираном насељу на Берановцу показала неадекватном па је, док се чекало на другу, донатор одустао од првобитне идеје. „Феномена“ је и прошле године организовала акцију прикупљања средстава за градњу, а новац током новембра, кад се обележава борба против насиља над женама, прикупљан на три локације у пластичним кутијама од којих је једна украдена. Т. Радовановић

МАГАЗИН

29.11.2015.

Женама посебно место у буџетима градова и општина

ЕКОНОМСКО ОСН - Жене чине више од половине незапослених у руралним подручјима и једна су од најугроженијих и најрањивијих група. - Декларација за унапређење родне равноправности на локалном нивоу обавезује градове и општине да у буџету за следећу годину планирају средства за посебне програме економског оснаживања жена и смањивања родне неједнакости ационална алијанса за локални економски развој и представници двадесет локалних самоуправа потписали су Декларацију за унапређење родне равноправности на локалном нивоу, која обавезује градове и општине да у буџету за следећу годину планирају средства за посебне

програме економског оснаживања жена и смањивања родне неједнакости. Жене чине више од половине незапослених у руралним подручјима и једна су од најугроженијих и најрањивијих група. Најчешће је реч о особама у средњим или позним годинама које

су остале без посла или су трајно незапослене и немају одрживи извор прихода. То је био повод да Национална алијанса за локални економски развој иницира увођење родног буџетирања на локалу и потписивање Декларације која је у складу са Акционим планом Координационог тела за родну равно-

НАЖИВАЊЕ ЖЕНА правност Владе Србије и програмом Светске банке. Потпредседница Владе Србије и председавајућа Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић је тим поводом потврдила како су потписници Декларације препознали значај подршке женама да се укључе у друштвени, економски и политички живот. Основ је сазнање да економским оснаживањем жене добијају своје место гарантовано Уставом и доприносе привредном расту од чега ће велику корист имати и држава. То је повод за позив свим градоначелницима и председницима општина у Србији да се укључе у ову иницијативу. На церемонији у Влади Србије

најављено је да ће алијанса радити са локалним самоуправама на конкретним програмима подршке за жене које се баве малим бизнисом, туризмом, пољопривредом и старим занатима. Програми јавних радова за жене, геронтодомаћице и жене које се баве старим занатима дали су добре резултате у Кладову, Неготину, Бору, Великом Градишту, Ражњу, Крушевцу, Књажевцу и бројним општинама. Лесковац подржава жене које се баве прерадом пољопривредних производа док су општине Бољевац и Бела Паланка изнедриле низ жена које су освајале регионална признања. Посебно задовољство је сарадња са Пиротом, Сремском Митровицом,

Шапцем и Панчевом из којих долазе производи са географском ознаком порекла и други производи додате вредности које користи Протокол Владе Србије за дипломатске поклоне. Директор канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхејен оцењује да је учешће слабијег пола на тржишту рада ниско, да је само 54% радно способних жена део радне снаге наспрам 70% мушкараца, а процене показују да због такве неједнакости Србија губи 16% потенцијалних прихода. Због тога је и Светска банка спремна да обезбеди подршку за реализацију ове посебно важне иницијативе. Т. Радовановић Фото: Налед

МАГАЗИН 29.11.2015.

На скромној свечаности проглашене „Даме регион 2015“

ПРИЗНАЊЕ ЗА ЗА ХУМАНОСТ

МАГАЗИН

29.11.2015.

- Дванаест жена из Краљева, Крагујевца, Ниша и Београда и ове године понело ласкаво признање „Дама регион“. – Награде за достигнућа у области социјалне заштите уручио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин. – Организатор манифестације Удружење грађана „Дете у срцу“. – Држава још није адекватно одговорила на хуманитарни рад

раљевачко Удружење грађана „Дете у срцу“ организатор је манифестације на којој се додељују годишња регионална признања успешним женама из различитих области рада. Посебним признањем, а све са циљем подршке програму родне равноправности, ове године је награђено 12 дама из Краљева Крагујевца, Ниша и Београда. Жене из различитих сфера живота, бизниса, политике и културе, признање су заслужиле доприносом друштвеној заједници. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин групи од 12 жена уручио је годишња регионална признања „Дама региона 2015“, за достигнућа у области социјалне за-

штите. Награде су добиле др Гордана Дамјановић, клинички психолог Беатрис Грозданић, предузетнице Слађана Трипковић, Живка Трифуновић и Марушка Топаловић, директорка предузећа „Мак Ди“ Верица Воштинић, уметница Биљана Јакић, новинарка Виолета Симовић, менаџерка Мирјана Ратковић, директорка Центра за социјални рад у Краљеву Светлана Дражовић, мајка шесторо деце Татјана Миладиновић, директор бугарске компаније Траце ПЗП Десислава Николова. Уручујући признања министар је потврдио да се људи разликују по хуманости, колико су у стању да дају, да учине нешто и помогну, али и да се свако друштво суштински мери не по томе како се

односи према својим најбогатијим, него према најсиромашнијим, најслабијим члановима. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ове године је, у сарадњи са бројним донаторима, обезбедило више од 45 милиона динара ванбуџетске помоћи за различите сврхе, од дечијих стипендија, пакетића, куповину ортопедских помагала и стипендије за најсиромашније, а министар Вулин напоменуо да као држава још нисмо адекватно одговорили на хуманитарни рад, нисмо некога ослободили од ПДВ-а у значајнијем обиму, или донели закон којим ћемо кроз разне пореске олакшице помагати и стимулисати такву врсту рада. Т. Радовановић

Фото; М. Радовановић

Подршка деци из угрожених група

МАГАЗИН

29.11.2015.

ЗАВРШЕН ПРОЈЕК

КАТ „СУПЕР БУС“

државањем креативне радионице у краљевачком СОС Дечијем селу, у којем борави 70 деце без родитељског старања, завршен је овогодишњи „Супер Бус“ пројекат у организацији Фондације СОС Дечија села Србија и компаније Вип мобиле. Током седмомесечног периода мобилни тим едукатора је обишао петнаест градова и општина, а у креативно-едукативним садржајима осмишљеним са циљем да им омогуће да разумеју и савладају различите потешкоће које стоје на путу одрастања учествовало је више од 1.700 деце из социјално угрожених група. Током реализације пројекта „Супер Бус“ посебан акценат је стављен на преко шест хиљада деце без родитељског старања која су смештена у хранитељске породице или домове широм Србије. Као један од највећих проблема деце без роди-

тељског старања идентификован је период осамостаљивања када, након напуштања домова или породица хранитеља, немају све услове потребне за самосталан живот, сем материјалне стабилности ни решено стамбено питање. Поред деце са проблемима у понашању и сметњама у развоју, жртвама вршњачког или породичног насиља, деце из ромских и других социјално угрожених породица, у оквиру „Супер Бус“ пројекта по први пут су организоване активности за децу из дисфункционалних породица које су додатно ослабљене последицама прошлогодишњих поплава. Фокус деловања „Супер Бус“ тима у овим подручјима био је на нематеријалним, психичким последицама катастрофе које, иако мање видљиве, не смеју бити третиране као мање важне. Неочекивано велики губици, и изненадна промена

свакодневице, изазвали су дугорочни стрес код становника, нарочито код деце и младих, па је неопходан континуирани рад са њима како би се што лакше интегрисали у друштво након високо стресног периода кроз који су прошли. Компанија Вип мобиле је почетком године Фондацији СОС Дечија села Србија донирала три милиона динара за формирање покретног центра за рад са децом под називом „СуперБус“. Новац је намењен за куповину новогодишњих поклона за пословне партнере и запослене, а део прихода од СМС порука, које корисници шаљу током новогодишњих и божићних празника, Вип намењује у хуманитарне сврхе. Део ове суме прикупљен је захваљујући корисницима који су се прикључили акцији за помоћ деци из угрожених група, слањем СМС поруке на хуманитарни број. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.11.2015.

Саша Полугић

МАГАЗИН 29.11.2015.

Из града кога напуштају сви прво одлазе најбољи

КРАЉЕВО СЕ ОДРИЧЕ СВЕТСКОГ ШАМПИОНА

езброј пута је доказано да шампиони, поготово они светски, не расту на грани. Гаје се годинама са много љубави, и уз много рада, у здравој средини која пружа оптималне услове за раст и развитак. По који никне окружен коровом, па му је због тога неопходно указати много више пажње него онима који расту у здравој средини. Мало је градова у Србији који се

могу похвалити да су изнедрили светске шампионе. Међу такве је недавно сврстано Краљево, а част да се нађе на листи изузетних указана је након што је двадесетдвогодишњи Саша Полугић освојио титулу светског првака у најтежој категорији кик-бокса. Љубитељи спорта у Србији су безброј пута били сведоци спектакуларних дочека спортиста након великих успеха. Није редак случај да је појединцима, поготово у

мањим срединама, исказивано велико поштовање а да су даривани аутомобилима, становима и ко зна чиме све. Саша Полугић је на поклон добио могућност да се фотографише са градским челницима. Први корак ка трону направио је пред крај зиме 2007. године кад се са старијим братом Драгомиром обрео у мемљивој просторији испод трибина Атлетског стадиона. У то време ученик

Фото: М. Радовановић

- Док се у многим срединама светски шампиони дарују аутомобилима и становима Саша Полугић је на поклон добио могућност да се фотографише са градским челницима. – Светском шампиону у Краљеву понуђено радно место и плата од 20 хиљада динара ако напусти кик-бокс. – Саша Полугић четири пута најбољи спортиста Краљева. – Пред последње првенство света три месеца у добровољном карантину. – Једина награда светском шампиону пехари, медаље и тапшање по рамену. – Медаље и пехари најбољи лек у тешким тренуцима

МАГАЗИН 29.11.2015.

Угоститељске школе у Врњачкој Бањи Саша је као заљубљеник у фолклор слободно време проводио на пробама културно-уметничких друштава Краљева и Врњачке Бање. Љубав према фолклору није слабила ни кад је ушао у свет кик-бокса, али су га све веће обавезе у спорту полако одвајале све до тренутка кад је морао да изабере само једно. Крај ове године потврда је уверења да није погрешио. Први дани проведени у просторији за тренинге везани су само за посматрање поготово након јасне препоруке родитеља, Радице и Срећка, да овим спортом може да се бави само рекреативно без размишљања о било каквим мечевима. На том узрасту родитељи су још увек ауторитети чија је реч последња, па су Саша и Драгомир марљиво тренирали и после само три месеца почели да показују боље резултате него они који су у овом спорту годину или две. Кик-бокс је толико окупирао Сашу да је, без обзира што су се родитељи љутили, често бежао са часова да би стигао на тренинг. Ни у школи није било превише разумевања за раскошни таленат који су видели само тренери у клубу. Љубав према боксу има дугу традицију у породици Полугић. Боксом су се, бавиле и две претходне геенрације, али само рекреативно. Да учини корак више први се усудио Драгомир и већ на првом наступу у оквиру првенства Србије освојио бронзану медаљу. То је био додатни мотив за Сашу да 10. марта 2008. године, непуну годину дана од првог контакта са новим спортом, изађе на јуниорско првенство Србије и након два маестрална меча у финалу нокаутом освоји шампионску титулу. - Реткост је да неко након првог наступа освоји турнир, а ја сам на самом старту постао првак Србије. То ме је још више мотивисало, па сам и следеће године после четири меча освојио златну медаљу и добио позив да 2009. браним боје Србије на јуниорском првенству Европе у Пули. Током целог полуфиналног меча сам имао предност, а захваљујући неискуству изгубио са разликом од само једног

поена па сам морао да се задовољим трећим местом. Следеће године је било светско првенство за јуниоре на коме сам након тесног пораза у финалу постао вуцешампион, а успеси су ме мотивисали да све више радим, па сам у седамнаестој години на свој захтев прешао у категорију сениора. Иако је услов за прелаз из Б у А класу најмање 15 мечева, ја сам са само осам прешао и освојио првенство у тој категорији. Више од успеха значило ми је то што су родитељи схватили шта ми значи спорт и више нису правили проблеме – каже Саша. Крајем школовања настаје нов период у животу младог човека који покушава да обезбеђењем запослења створи основу за даљи живот. Као доказани спортиста у светским оквирима, и најбољи спортиста Краљева у 2009. години, Саша се са дипломом конобара запутио према локалној самоуправи уверен да ће дотадашњи резултати бити довољна препорука за помоћ приликом запослења. Дочекали су светског шампиона људи задужени за спорт, потапшали га по рамену и обећали посао конобара у Хотелу „Турист“ уз плату од 20 хиљада динара месечно. Једини проблем је било то што се радно време по који пут поклапало са тренинзима, али ни то није било нерешиво. Зато су му предложили да напусти бокс. - Било ми је смешно да то каже неко ко је у локалној самоуправи задужен за спорт. Изашао сам и наставио да се бавим кик-боксом, а радио по кафићима као конобар или обезбеђење – прича Саша. На колико је одрицање био спреман будући светски шампион сведочи припрема за првенство Европе прошле године кад је већ од раних јутарњих часова одлазио на тренинг, а онда на посао у неком од кафића све до другог тренинга у 19,30. Од 21 поново на посао све до раних јутарњих сати, никада пре два, и тако сваки дан до викенда. А викендом после уводног тренинга рад до оног у вечерњим сатима, па обезбеђење у неком од кафића до три или четири ујутру. Два три сата до следећег тренинга довољно је

тек да прилегне у кафани и тако цело лето. Резултат је познат, друго место и сребрна медаља након пораза од руског боксера кога очекује и на следећем првенству. У таквим је условима Саша Полугић четири пута проглашаван за најбољег спортисту Краљева. - Било је стварно тешко. Одем кући и питам маму где треба да идем, јер не знам да ли треба да идем да радим као конобар, као обезбеђење или на тренинг. Да не причам о тренинзима кад радим обезбеђење до 4 или 5 ујутру, а у 6 креће рад са тренером. Не спавам, туширам се, пијем кафу, ред бул и гуарану. Скувам два литра кафе и пијем, онда одем на меч па, иако ми се спава, током дана боксујем два три четири меча и освојим првенство Србије. Онда се вратим као шлогиран и не знам где сам. Кад радим обезбеђење наилазим на разне дебиле, и пијане који праве проблеме, јер хоће да се докажу нешто. Има проблема и са старијим људима, а кад приђем некоме ко може да ми буде отац он скочи зато што га опомињем. Нико нема поштовања него одмах скачу, па често буде и ризично. По граду носе ножеве, пиштоље и ко зна шта све, па сам имао неколико озбиљнијих проблема, али све се накрају завршило добро – прича Саша уз потврду да нема превише лепог мишљења за своје вршњаке. Међу младима је све мање жеље за бављење спортовима који траже велико одрицање, а не пружају ништа. Најбољи пример је светски шампион коме су једина награда пехари, медаље и тапшање по рамену. У таквој ситуацији с правом се поставља питање мотивације за рад који води било каквим резултатима, посебно оним врхунским. Пред последње првенство Европе Саша Полугић се самоиницијативно повукао у карантин и пуна три месеца није излазио нигде. Изласци подразумевају и по коју чашицу пића, а то се не сме на путу ка врхунским резултатима. Разноразна славља подразумевају и добру храну, а ни то није дозвољено. Ако се апстиненцији додају бројне непроспаване ноћи и друга

29.11.2015.

МАГАЗИН

одрицања понекад се с правом постави питање чему толики рад и одрицања. Они мало лабилнији склони су одавању пороцима да би лакше поднели терет тешке ситуације у којој се налазе. Саша је уверен да се омладини не поклања потребна пажња, па због тога нема довољно стимуланса да се бави спортом. Њега и у најтежим тренуцима на чврстим позицијама држи поглед на медаље и пехаре којих је из дана у дан све више. Оне су, каже, најбољи лек у тешким тренуцима. После великог успеха, а на крају још једне календарске године, неизоставно се поставља питање о плановима за наредну сезону. - Вероватно ћу да пређем у други клуб, јер у Краљеву немам услове ни за тренинг ни за живот. У лепе приче и обећања више не верујем. Милион пута сам слушао празне приче и обећања, а на крају не буде ништа, тако да ни при последњем сусрету са градским челницима ништа ново нисам чуо, чак сам се и насмејао док су причали. Није мени циљ да ме овде неко запосли и примим 20 хиљада динара месечно као конобар. Немам стан а морам да размишљам о будућности тако да немам шта да тражим овде, поготово не са људима који само обећавају а ништа не предузимају поводом било чега. Сви знају да ме тапшу по рамену, дижу и величају као неког свог, а уствари дођу само да се сликају – каже Саша. И за последње светско првенство са кога се вратио овенчан славом победника Саша се спремао без ичије помоћи. Сам је од скромне зараде куповао рукавице, штитнике, кацигу, а за сваки од њих треба издвојити по 150 евра. Од града је четири пута добијао пехар, од клуба по две или три хранарине од по девет хиљада динара током целе године. Младом човеку од 120 килограма треба адекватна исхрана, а то кошта баш као и боксерске рукавице које су само потрошни материјал. Трају два до три месеца, а онда треба нових 150 евра само за то, плус за тренерке, мајице, шорцеве, шушкавце за тренинг... Мало више разумевања од осталих показали су у

теретани Колосеум где већ две године део тренинга обавља бесплатно. - Вероватно ћу да пређем у Црвену звезду. Најбитније је да имам добре услове за тренинг и велику пажњу тренера који ме, док сам се припремао за светско првенство, нису одвајали од својих чланова. Црвена звезда има три сале за тренинге, прави ринг, супер вентилацију, сауну, теретану. Овде нам је сала буђава, кад дође зима на тренингу морам да носим јакну, а тако не могу да тренирам. Током лета доле температура буде плус педесет. Док други тренирају у врхунским условима овде тренирам у буђи, влаги, прашини, туширам се у неком вц-у, катасрофа. Као једини светски првак из Краљева немам чему да верујем и не могу да губим годину по годину. Док си успешан сви те само тапшу по рамену, а кад почнеш да падаш нико те не види, па следи заборав – каже Саша који се окушао и у професионалним кик-бокс мечевима. Они се од аматерских разликују јер нема никакве заштите, нема штитника, ни кациге, па остају само рукавице и голе ноге. Боксује се три рунде по три или пет минута, а у више од 35 професионалних мечева Саша је изгубио само десетак. Правим спортистима какав је Полугић највише смета што у професионалном кик-боксу нема допинг теста, па такмичари користе различита стимулативна средства. У наступима на аматерским такмичењима врхунског ранга постоји строга контрола, па је лишен могућности да користи било шта што би помогло да лакше савлада све напоре. Једино што преостаје је да у професионалним мечевима настоји да вештином савлада супарника који у пету рунду улази опуштен и свеж као да је тек ушао у ринг. Кик-бокс није олимпијски спорт па су у професионалном делу дозвољена свакојака стимулативна средства без којих би такмичар у свим другим околностима при јачем ударцо одавно лежао на поду. Саша Полугић у децембру пуни 23 године и озбиљно размишља о будућности за какву у Краљеву не види перспективу. Петогодишњи уговор са

Кик-бокс клубом „Краљево“ је истекао у септембру, а једномесечни прелазни рок почиње првог јануара следеће године. Старији брат је већ члан Црвене звезде која му је у Београду обезбедила солидан посао и сигурна примања, па може максимално да се посвети спорту, а Саша жели само то. - Најбитније је да не размишљам ништа, да растерећен слушам и радим. За напредовање увек има простора, а ја себе ни сада не сматрам као шампиона света. Замишљам да су сви бољи од мене и да морам много да радим, јер је тешко одбранити титулу. До сада сам ја био ловац, а сада сви јуре мене не би ли ме скинули са трона. Пет пута ми је пуцала аркада изнад левог ока, а и нос због чега сам морао на операцију. После једног ударца коленом пукао је на почетку друге рунде, а ја боксовао до краја треће и победио. Пре тога су ми зауставили крварење и ставили вазелин, а кад год осетим гутао крв да не би прекидали меч. Сам сам себи рекао ако изгубиш, шта си урадио, ем ти је пукао нос, ем си изгубио меч. После операције сам био седам дана у болници и скоро три месеца нисам смео да примам ударце. Сваком боксеру у току спаринга напрсне нос, па оде у страну јер не може да дише, али нико не обраћа пажњу па је то као добар дан – каже кроз смех Саша. И поред свих тешкоћа спорт се показао као добра заштита од бројних проблема. Сашино искуство потврђује да постаје начин живота и поред повремених разочарења, посебно након појединих одлука судија које нису у складу са показаним у рингу. Више од разочарења те врсте боли сазнање да као првак света не може да обезбеди бар добре рукавице. У време док је све извеснији одлазак из Краљева најважније је да га послужи здравље. То је једино што би могло да га одвоји од спорта у коме је доспео до највиших висина. Мало бољи услови допринели би да ту остане још дуго. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

После вишемесечних припрема премијера мјузикла Спамелот

МАГАЗИН

29.11.2015.

И КРАЉЕВЧАНИ

онти Пајтонов Спамелот је мјузикл комедија базирана на филму „Монти Пајтон и Свети Грал“ и један је од најпопуларнијих икада одиграних на Бродвеју. Оригинална Бродвејска продукција је урађена 2005. године а Спамелот одмах добио Тони награду за најбољи мјузикл као и још две са истим називом, Сари Рамирез за улогу Даме из Језера, и Мајк Николсу за најбољу режију мјузикла. На тој додели Спамелот је био номинован за 14 Тони награда. Током скоро пет година театарског

живота на Бродвеју, представа је изведена више од 1.500 пута, видело ју је више од 2 милиона људи, а зарадила је више од 175 милиона долара. Спамелот прича о краљу Артуру који путује краљевством окупљајући витезове округлог стола да би, када стигне у Камелот добио наредбу од бога да пронађе Свети грал у пустоловини у којој му помаже верни слуга Петси. Краљ Артур је приказан као весео и луцкаст владар, а питорескна потрага кроз краљевство је заправо авантура са мноштвом урнебесних до-

годовштина. Потрага одводи дружину на чудна места, у окружење необичних људи и бројних опасности које угрожавају егзистенцију. Прича је базирана на књизи Ерика Ајдла, оригиналног члана групе Монти Пајтон, која је основа сценарија филма Монти Пајтон и Свети Грал, а музику су компоновали Џон Дупре и Ерик Ајдл. Мјузикл који обилује традиционалним британским хумором и у препознатљивом пајтоновском маниру изврће реалност на комичан и саркастичан начин на београдску сцену до-

носи „Proscenium producQon“ а софистициран хумор екипа глумаца коју предводи Никола Којо у улози краља Артура. Никола Ђуричко је сер Ланселот, Гордан Кичић не тако храбри сер Робин, а Срђан Тимаров Петси. Лик сер Галахада тумачи Дејан Луткић, принца Херберта Иван Марковић, сер Бедевира Мирољуб Турајлија, а Госпу од Језера Јелена Јовичић која је превела текст представе. Комад „с љубављу мазнут“ из филма који се на специфичан начин бави критиком друштва, и обилује тра-

диционалним британским хумором, на сцену је поставио Радослав Рале Миленковић. Оригиналне композиције извео је оркестар под диригентском палицом Весне Шоуц, за кореографију је била задужена Јелена Арсић, а амбијент средњовековне Енглеске са 170 оригиналних костима донели су костимограф Снежана Шимић и сценограф Весна Поповић. Након Бродвеја, мјузикл је био изузетно успешан и у Великој Британији, Немачкој, Шпанији, Шведској, Чешкој, Француској, Мађарској, Белгији, Канади, Мексику, Холандији, Норвешкој,

Јапану, Јужној Кореји… Након премијерног извођења у Центру Сава очекује се да мјузикл настави живот у великој дворани Дома синдиката, а најављено је и гостовање у Новом Саду. Међу онима који су дали скроман допринос великом успеху представе има и Краљевчана који су у потрази за послом напустили овај град. Оно што знају, а није могло да се види у Краљеву, видело је неколико хиљада посетилаца на великој сцени Центра Сава. Т. Радовановић

Фото: Proscenium producQon

И У СПАМЕЛОТУ

МАГАЗИН

29.11.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Смрдљива бајка И у слици и у звуку филм садржи јединство супротности. Смрад и бајку. Романтику у шахту. Држање за руку на депонији смећа. Кадар сцене са камером без статива у апокалиптичном амбијенту. Ноћне сцене на клупи слично као филму „Светлости велеграда“ Чарлија Чаплина. Сцене на депонији инспирисане филмом „Додескаден“ Акира Куросаве. Доминантна боја у фотографији биће боје рђе. Јер рђа и јесте свуда око њих. Мома је скитница који живи у напуштеној фабрици и пати од депресије. Ема је скитница која живи у шахту и лечила се од алкохолизма. Ема је некада давно изгубила бебу и то је преокренуло њен живот. Мома се заљубљује у Ему. Они почињу да живе заједно у потпуној немаштини. Једно другом улепшавају дане. Венчавају се.

Венчава их Краљ клошара који живи на депонији. Мома и Ема одлазе на медени месец и том приликом наилазе на остављену бебу поред контејнера. Настављају породични живот у троје… Филм је по сопственом сценарију режирао Мирослав Момчиловић, а главне улоге тумаче Жарко Лаушевић, Јелена Ђокић, Петар Божовић, Бојан Жировић, Милош Влалукин, Небојша Љубишић, Александар Ђурица, Милош Самолов, Небојша Илић, Марко Гверо. Пројекције почињу од 20 сати.

Мост шпијуна Драматични трилер који се ослања на низ историјских догађаја је прича о Џејмсу Доновану, адвокату из Бруклина који је гурнут у средиште Хладног рата када ЦИА затражи његову помоћ у преговорима о ослобађању

заробљеног америчког пилота шпијунског авиона У-2. Током педесетих у раној фази Хладног рата расту тензије између САД и СССР, а страх и параноја ескалирају када ФБИ, под оптужбом за слање шифрованих порука у Русију, ухапси Рудолфа Абела, совјетског агента који живи у Њујорку. Након што одбије сарадњу затварају га до суђења, а влади је потребан самостални адвокат који би га бранио, па се обраћа Доновану, бившем тужиоцу на Нирнбершком суђењу и високо цењеном у правној заједници. Преузимање тог случаја учинило би га јавном особом и његова породица би била под будним оком и изложена презиру, а можда и опасности. Због преданости начелима правде и заштите основних људских права Донован ипак пристаје и жели да Абел добије поштено суђење без обзира на

држављанство. Док припремају одбрану између њих се развија веза која се темељи на узајамном поштовању и разумевању. Донован се диви Абеловој снази и оданости па се ангажује максимално како би спречио смртну казну тврдећи како је овај био само добар војник који је следио упутства своје земље. Кад је нешто касније у совјетском ваздушном простору током извиђачке мисије оборен амерички шпијунски авион У-2, а пилот осуђен на 10 година затвора у Русији ЦИА категорично тврди да не зна ништа о тој мисији јер се боји да ће пилот бити присиљен да открије поверљиве информације. Уверивши се у Донованову вештину оперативац Хофман жели да га ангажује за националну сигурносну мисију велике важности па овај креће за Берлин како би преговарао о размени заробљеника.

Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 22 сата.

Мали принц Прва анимирана верзија класика светске књижевности је адаптација чувеног истоименог романа Антоана де Сент Егзеперија, једне од најчитанијих књига свих времена продате у око 140 милиона примерака. У ужурбаном модерном времену Девојчица одраста уз строгу, амбициозну и пожртвовану мајку која је припрема за реалан живот у свету одраслих. Она упознаје Авијатичара, суседа, старијег ексцентричног, али љубазног човека и међу њима се рађа топло и искрено пријатељство. Он је уводи у необичан свет где је све могуће, свет у који га је давно увео Мали Принц, дечак са друге планете кога је срео када се његов авион срушио у Са-

хари. Тако почиње магично и емотивно путовање Девојчице кроз сопствену имагинацију и универзум Малог Принца. Девојчица полако корача магичним и емоционалним стазама Малог принца, стазама властите маште у универзум који запањује. Путем ће открити сву вредност детињства и на крају спознати да су везе међу људима оно што је највредније у животу, а да се најбитније ствари препознају срцем. У филму синхронизованом на српски језик главне улоге тумаче Анђела Џаферовић, Алекса Радујко, Јелена Томашевић, Михајло Миша Јанкетић, Никола Булатовић, Драган Вујић Вујке, Иван Јевтовић, Снежана Јеремић Нешковић, Милан Антонић, Предраг Дамјановић, Наташа Балог. Филм се приказује до 2. децембра у пројекцијама које почињу од 18 сати. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.11.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

29.11.2015.

НАЈОПАСНИЈЕ

рећа недеља новембра ће у аналима Полицијске управе Краљево бити забележена по три саобраћајне незгоде у којима су живот изгубиле четири особе, али и по тренду пораста броја кривичних дела. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 16. до 22. новембра сведочи да су инспектори Криминалистичке полиције евидентирали 30 кривичних дела од којих два припадају области привредног, а

остала области општег криминала. О успеху у откривању починилаца сведочи податак да су познати извршиоци само осам кривичних дела, а да се за осталима и даље трага. Благо погоршање се запажа и у области јавног реда и мира о чему сведочи 15 прекршаја од којих се пет односи на туче, а 10 на оне који се карактеришу као остали. Иако број од осам саобраћајних незгода, у односу на ранији период, није посебно забрињавајући поразно

делује податак да су у четири са настрадалим лицима четири особе изгубиле живот, а да је по једна претрпела теже и лакше телесне повреде. Материјална штета је процењена на 760 хиљада динара, а 374 прекршаја у овој области за 24 је више него недељу дана раније. Мирно је било једино у области заштите од пожара, па припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису имали потребе да интервенишу. Т. Радовановић

У САОБРАЋАЈУ

У циљу припреме возила за безбедније учешће у саобраћају, Министарство унутрашњих послова Републике Србије, у сарадњи са Ауто-мото савезом Србије и Асоцијацијом техничких прегледа возила, у периоду од 23. до 28. новембра је спровело традиционалну превентивно-пропагандну акцију појачане контроле саобраћаја под називом „Исправно возило – безбедно возило“ Основни циљ акције је бесплатнa проверa техничкe исправности возила како би се благовремено отклониле уочене неправилности, а тиме остварили повољни предуслови за безбедно одвијање саобраћаја. Од акције се очекује да допринесе повећању степена исправности возила на путевима. Из Министарства унутрашњих послова је власницима упућен апел да провере исправност својих возила како би што спремније дочекаали одвијање саобраћаја у отежаним условима изазваним појавом снега, кише и поледице. По завршетку ове акције припадници Саобраћајне полиције ће интензивно вршити контролу техничке исправности свих возила, а због учињених прекршаја непоштовања правила саобраћаја према возачима ће бити предузете законом прописане мере. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Исправно возило – безбедно возило

МАГАЗИН 29.11.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 29. НОВЕМБРА H 5. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

29.11.2015.

29. новембар

1777. — Сан Хозе, Калифорнија је основан као el Pueblo de San José de Guadalupe. Ово је прво цивилно насеље или pueblo у овом делу Калифорније. 1781. — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање. 1830. — Новембарски немири избијају у Пољској. 1847. — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови. 1864. — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо. 1872. — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке. 1877. — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут. 1890. — Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје. У Вест Поинту у у, Америчка Морнаричка академија је победила Академију копнене војске са 24:0 у првој утакмици америчког фудбала између армијске и морнаричке акадеије. 1915. — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији. 1929. — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол. 1943. — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу. 1944. — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације. Алфред Блалок и Вивијен Томас

врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе. 1945. — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003. 1947. — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја. 1950. — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје. 1952. — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт. 1961. — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика). 1963. — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија. 1963 – Five minutes aXer takeoﬀ from Montreal, Trans-Canada Air Lines Flight 831 crashed, killing all 118 people aboard. 1963. — Канадски DC-8 на лету лету 831 се срушио, убивши притом свих 118 особа у авиону. 1965. — Лансиран је канадски сателит Aloue`e 2 . 1967. — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара објављује своју оставку. 1975. — Бил Гејтс први пут користи име „Micro-soX“ (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену. 1981. — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем. 1982. — Совјетска инвазија Авгани-

стана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана. 1987. — Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе. 1990. — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991. 1992. — Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса.

30. новембар 1609. — Галилео Галилеј је по први пут посматрао и направио цртеже Месеца путем свог телескопа. 1700. — У бици код Нарве шведске трупе краља Карла XII победиле надмоћнију руску војску Петра I. У бици погинуло око 10.000 Руса и 600 Швеђана. На исти дан 1718. Карло XII, шведски "краљ ратник", симбол националног јунаштва, погинуо при нападу на Норвешку. 1782. — Велика Британија и САД потписале примирје и тиме завршен Амерички рат за независност. 1838. — Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Веракруз. 1853. — Русија у Кримском рату уништила турску флоту у бици код црноморске луке Синопе. 1872. — У Глазгову одиграна прва фудбалска утакмица две репрезентације, Енглеске и Шкотске. Меч завршен

резултатом 0:0. 1939. — Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску почело совјетско-фински "Зимски рат", окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље. 1967. — Аден, Јужни Јемен и Јужноарапска Федерација, 17 султаната, стекли независност после 128 година британске колонијалне владавине и формирали Народну Републику Јужни Јемен, која је на исти дан 1970. добила назив Народна Демократска Република Јемен. 1975. — Афричка држава Дахомеј променила назив у Народна Република Бенин. 1995. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио одлуку да 31. јануара 1996. буде окончана троипогодишња мировна мисија у Босни и Херцеговини. 1996. — Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима. Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата. 1999. — Путнички брод с 302 путника преврнуо се близу источне кинеске обале. Несрећу преживеле 22 особе. 2000. — У Пјонгјангу се срели рођаци из Северне и Јужне Кореје, који су близу педесет година били раздвојени. 2002. — Турска је укинула 15 година дуго ванредно стање на југоистоку државе, чиме је завршена ера сукоба турских снага и курдских сепаратиста, током којих је погинуло око 30.000 особа.

IV. Шпанија независност Португала признала тек 1668. 1821. — Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније. 1822. — Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро I. 1835. — Ханс Кристијан Андерсен објавио своју прву књигу бајки. 1903. — Приказан први вестерн филм „Велика пљачка воза“. 1906. — У Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова.

1918. — Одлуком данског парламента Исланд стекао независност. У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом. Провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустроугарске, ујединила се с Румунијом. У састав Румуније ушао и румунски део Баната и још неке покрајине. Тај датум Румуни славе као национални празник, Дан уједињења. 1925. — У Локарну у Швајцарској потписани споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра

1. децембар 1640. — Португал после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао

29.11.2015.

МАГАЗИН

се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Те споразуме прекршио Адолф Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку и Пољску. 1941. — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизон у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка) 1971. — У Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ. 1976. — Ангола постала чланица Уједињених нација. 1981. — У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион „DC-9 super 80“ љубљанског „Inex-adria авио-промета“ ударио у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло свих 178 путника и чланова посаде. 1988. — Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље. 1989. — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана. 1991. — На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР. 2000. — Лидер Партије националне акције Висенте Фокс Кесада инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929. 2001. — У два напада палестинских

бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30. У нападима повређено преко 200 особа. 2002. — За председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.

2. децембар 1254. — Краљ Сицилије Мафред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство. 1804. — Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске. 1805. — Наполеон у бици код Аустерлица, познатој као „битка три цара“, са 75.000 војника победио руску и аустријску војску, које су изгубиле 70.000 од 95.000 људи. 1823. — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио документ, Монроову доктрину, којим је прокламована изолационистичка политика САД. У том тренутку усмерена против интервенционистичких намера Свете алијансе европских сила према бившим шпанским и португалским колонијама у Јужној Америци, та политика касније под геслом „Америка Американцима“ добила јако национално обележје. 1848. — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I. 1852. — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом. 1901. — Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом. 1942. — На универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут демонстрирана нуклеарна ланчана фисија. 1950. — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област. 1954. — Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Макартију због његовог

свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти. 1971. — Совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс. Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајн и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата. 1972. — У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа. 1982. — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јута у америчком граду Солт Лејк Сити применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана. 1990. — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932. 1994. — Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манил-

ском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа. 1998. — СФОР у Бијељини ухапсио Радислава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора. 2001. — Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света. 2003. — Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.

3. децембар 1694. — У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран

сваке треће године. 1910. — У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод. 1912. — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону. 1944. — У Атини избио грађански рат између Владе, коју је подржавала Уједињено Краљевство, и Фронта националног ослобођења. Мир постигнут на конференцији у Варкизи 12. фебруара 1945, када су се представници Владе и ЕАМ-а споразумели да плебисцитом буде одређен облик владавине у Грчкој. 1952. — Густа магла која је Лондон прекривала наредна четири дана узроковала смрт тровањем сумпордиоксидом великог броја људи. 1962. — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД. 1967. — Јужноафрички хируг Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана. 1971. — Почео индијско-пакистански рат због Кашмира, завршен 17. децембра победом Индије и одвајањем Бангладеша, дотад Источног Пакистана, у посебну државу. 1975. — У Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије. 1984. — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“. 1989. — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене радничке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије. 1993. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује

Анатолиј Карпов. 1995. — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната. 1997. — У главном граду Канаде Отави представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина. Неколико земаља, међу којима САД, одбиле да се прикључе споразуму. 2005. — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia FoundaQon) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.

4. децембар 1110. — Крсташи су освојили Сидон. 1154. — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV. 1639. — Енглески астроном Џеремаја Хорокс обавио прво посматрање проласка Венере. 1563. — Одржано је последње заседање Тридентског концила. 1791. — Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету. 1829. — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији. 1841. — Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено "Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић. 1943. — Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој.

29.11.2015.

МАГАЗИН

1974. — У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191. 1977. — На југу Малезије погинуло 100 особа приликом пада авиона који је отела јапанска терористичка група „Црвена армија“. Диктатор Жан-Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље. 1980. — У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португала Франсиско Са Карнеиро. 1991. — Отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985. 1995. — Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини. Први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром. 1998. — Последњи борци Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага. 2001. — Израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.

5. децембар 1766. — Лондонска аукцијска кућа „Кристи“ одржала је прву аукцију. 1917. — Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест

милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918. 1931. — Храм Христа Спаситеља у Москви у Москви је уништен у налогу Јосиф Стаљин. 1933. — Конгрес САД ратификовао је амандман 21. Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануар 1920. на основу 18. уставног амандмана. 1934. — Жене су у Турској добиле право гласа. 1945. — Током вежби пет америчких бомбардера полетело је из ваздушне базе у Флориди и никада се нису вратили. Претпоставља се да је „Изгубљена ескадрила“, како су названи, нестала у „Бермудском троуглу“. 1952. — Основан Музеј Николе Тесле у Београду 1962. — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе. 1977. — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела. 1978. — У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахла-

вија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину. 1993. — Градоначелник Беча рањен је у својој кући у експлозији писмабомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији. 1995. — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“. Армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника. 2001. — Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај. 2006. — Телеком Србија купио 65% државног капитала Телекома Српске за 646 милиона евра, чиме је за 179 милиона евра надмашио понуду Телекома Аустрија. Уговор о купопродаји потписан је 19. јануара 2007.

МАГАЗИН 29.11.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs