MagazIN 201 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 201 * 22. новембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 22.11.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

oktobar - novembar 2015.

МАГАЗИН

22.11.2015.

читаност између 13. октобра и 11. новембра

Краљевски

МАГАЗИН

200 пута са читаоцима широм света за само три године

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

22.11.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Четрдесет друга седница Градског већа

МАГАЗИН

22.11.2015.

РАЗМЕНА СТАНОВ

- Чланови Градског већа нису подржали измене и допуне Одлуке о водоводу и канализацији и предлога решења о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за наредну годину. – Спортистима пет милиона, а Дирекцији за изградњу шест и по за инвестиционо одржавање ојачањем коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева. – Власницима станова у Доситејевој улици замена по принципу метар за метар уз доплату вишка стамбеног простора по цени која ће бити накнадно утврђена очетком друге половине новембра пред члановима Градског већа нашао се извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за септембар ове године. Извештај потврђује да је и у овом периоду на

основни преглед доспело 142 узорка воде из градског водовода и 12 сирових вода са црпних станица и да су сви били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је вршена анализа воде из Ибра на фенолне материје и констатовано да у узорцима који су четири пута анализирани спектро-фотоме-

тријском методом садржај ових материја није прелазио вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће па је, на основу анализе и стручног разматрања, констатовано да је вода за пиће из мреже градског водовода у току септембра била хигијенски исправна. Средње двадесетчетворочасовне

вредности сумпордиоксида, азотдиоксида и тешких метала су биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима, а вредности индекса црног дима испод маскимално дозвољених. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендова них честица су биле изнад граничних и толерантних током два дана, 18. и 19. септембра, и то на мерном месту у близини Полицијске управе. Чланови Градског већа су разматрали нацрте одлука о изменама и допунама Одлуке о утврђивању доприно са за уређивање грађевинског земљишта, о такси за превоз путника, изменама и допунама Одлуке о водо воду и канализацији и предлога решења о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за наредну годину. Већници нису били спремни да

подрже све предлоге, па последња два нису добила довољан број гласова како би били потврђени на наредној седници Скупштине града. Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“је одобрено шест и по милиона динара за инвестиционо одржавање ојачањем коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева, уз учешће грађана од 15 одсто, у месним заједницама Прогорелица, Стубал, Витановац, Роћевићи, Гокчаница и Врба. Краљевачки спортисти у последњем кварталу ове године могу да очекују расподелу додатних пет милиона динара колико износи учешће града у финансирању дела трошкова у овој области. За становнике дела насеља у Доситејевој улици најзначајнији је нацрт одлуке о условима за закључење уговора о размени непокретности и начину расподеле станова у оквиру „Пројекта

стамбене обнове после земљотреса у Краљеву“. Уговор са Министарством грађевине и урбанизма обавезује локалну самоуправу да са садашњим власницима станова склопе одговарајуће уговоре како би могао да им буде додељен простор у новим зградама. Нови станови ће бити већи од досадашњих, а власници ће морати да доплате разлику у квадратури по цени која ће бити накнадно одређена. Према усвојеној одлуци, која подразумева да уговори буду потписани у року од три године, град Краљево ће са власницима станова у постојећим стамбеним зградама обухваћеним пројектом закључивати предуговоре, а онда и уговоре о размени непокретности са задржавањем претходног правног статуса. Размена ће се вршити по принципу метар стамбене површине старих станова за исту површину у новим стамбеним зградама. Т. Р.

Фото: М. Радовановић

ВА У ДОСИТЕЈЕВОЈ

Повећан ниво штетних честица у ваздуху

ОПАСНОСТ ВРЕБА склопу редовног праћења квалитета ваздуха и аерозагађења на територији града Краљева, Завод за јавно здравље свакодневно обавља узимања узорака ваздуха за анализу. Добијени резултати у периоду од првог новембра па надаље показују оптерећење ваздуха честицама PM 10 и повећану концентрацију у анализираним узорцима. До повећане емисије штетних гасова у атмосфери у јесењем периоду долази због активирања великог броја индивидуалних ложишта и повећава фреквенција моторних возила у већем делу града. Због временских прилика, повишеног атмосферског притиска, топлих дана и хладних ноћи, долази до

МАГАЗИН

22.11.2015.

температурне инверзије, кондезације водене паре и стварања магле, што на нивоу атмосфере у којем се обављају дисање и људске активности доводи до стварања честица PM 10 од водене паре и повећане концентрације загађујућих материја из атмосфере. Ове честице могу имати надражајно деловање и провоцирати тегобе код срчаних и плућних болесника, али и других осетљивих категорија становника, посебно деце и старих. После анализе добијених резултата и обиласка терена стручни тим Завода за јавно здравље Краљево препоручује да се у периоду када је ваздух јако загађен, а квалитет ваздуха са аспекта утицаја на здравље

људи се оцењује као нездрав, све активности треба ускладити са временским приликама. То значи да се у јутарњим и вечерњим сатима не препоручују активности које подразумевају боравак на отвореном. Због тога у овим временским интервалима посебно осетљиве групе, хронични плућни и срчани болесници, стари и деца, треба да избегавају, а остали да скрате време боравка на отвореном и тешке физичке активности. Променом понашања и прилагођавањем активности, могуће је смањити негативни утицај аерозагађења на здравље људи, а посебно код осетљивих категорија становника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

А УЈУТРУ И УВЕЧЕ

МАГАЗИН 22.11.2015.

22.11.2015.

Почела предизборна кампања демократа

МАГАЗИН

ОД ВРАТА ДО ВРАТА 14

Фото: М. Радовановић

- Од промене на челу државе након мајских избора 2012. до новембра ове године јавни дуг са 15 порастао на 26 милијарди евра. - Режим се, на основу званичних података институција ове земље, ове године у просеку задуживао 102 евра у секунди, 6.135 евра у минути. - Српска напредна странка већ у првом мандату задужила Србију више него Милошевић, Коштуница и Тадић заједно. - Животни стандард је далеко нижи него пре само три године. - Представници Српске напредне странке нису имали ни јасан план, нити знање, да руководе локалном самоуправом, а немају ни подршку републичких власти. - Стране инвестиције су данас три пута мање него пре три године. – Од 84 члана Демократске странке који су ухапшени у већини случајева није ни покренут било какав поступак

верење да у Србији постоји медијска цензура повод је да Демократска странка покрене акцију „Од врата до врата“ која ће се одвијати на простору целе Србије са циљем да се у непосредном разговору са грађанима укаже на драматичност ситуације и понуде решења како да се она поправи. Акција је отпочела у Краљеву где је у четвртак боравио председник Демократске странке Бојан Пајтић са сарадницима који су обилазили насумично одабране станове у зградама за колективно становање и индивидуалне стамбене објекте, а са грађанима разоварали на улици, у продавницама, кафићима... Боравак у Краљеву био је добра прилика за оштру критику свих потеза актуелне власти са посебним освртом на најављену продају Телекома. Демократама прилично неубедљиво делује став министра финансија Душана Вујовића да је продаја најуспешнијег српског предузећа неопходна да би се рефинансирали раније узети кредити под неповољним условима. Податак да је од промене на челу

МАГАЗИН

22.11.2015.

државе након мајских избора 2012. до новембра ове године јавни дуг са 15 порастао на 26 милијарди евра довољан је повод за велику забринутост у редовима демократа. - Режим се ове године у просеку задуживао 102 евра у секунди, 6.135 евра у минути и то је јасно на основу званичних података институција ове земље. Били смо у праву када смо рекли да ће Српска напредна странка већ у првом мандату да задужи Србију више него Милошевић, Коштуница и Тадић заједно. Показало се да је то била исправна теза, а да се кроз задуживање покривају рупе које су последица неспособности власти и прикрива непостојање инвестиција. Министар Вујовић је рекао да већа примања показују да је Србија на добром путу. Не само да им се привиђају инвестиције него им се привиђа и некакав добар пут. Нажалост истина је потпуно супротна. Просечна зарада у Србији је у односу на август ове године за готово 2 одсто нижа. Животни стандард је далеко нижи него пре само три године. Кад узмемо у обзир да је пре

годину дана цена литра уља била сто динара а сада 140, да је килограм шећера био 50 а сада 75 динара видимо колико је дрматично опао стандард грађана Србије и колико су подношљиве економска и социјална ситуација у овој земљи – истакао је Пајтић. Због тога је Демократска странка са својим програмима, предлозима и истином, кренула међу грађане Србије, од врата до врата док не обиђе све средине у земљи, уверена да је једина инфраструтурно способна да се у свим локалним срединама обрати сваком грађанину. Да челници Демократске странке у Краљеву три године упорно објашњавају како представници Српске напредне странке у почетку нису имали ни јасан план, нити знање, да руководе локалном самоуправом, а немају ни подршку републичких власти, подсетио је одборник у Скупштини града Милан Вучетић. Посебно опасним сматра се став министарке за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички да ће следеће године бити мање средстава

за финансирање локалних самоуправа. То је добар повод да демократе закључе како ће Краљево и околни градови из централног дела Србије бити принуђени да финансирају Београд на води и друге куле и градове. - Три године смо објашњавали како не треба да буде, а у периоду до наредних избора објашњаваћемо грађанима како треба да буде. Окупили смо људе са озбиљном репутацијом и кредибилитетом, имаћемо одговоре на сва битна питања која се односе на успешан рад локалне самоуправе, и надам се да ће то грађани успети да препознају како би се изборили да Краљево мало оживи – каже Вучетић. За странку социјалдемократске оријентације каква је Демократска неприхватљива је штедња на начин како је доживљава актуелни режим. Уверење да је смањивање плата и пензија супротно највишем правном акту земље било је повод да се пред Уставним судом Србије покрене поступак за оцену уставности. Демократе нису спремне да прихвате аргументацију суда, коју сматрају неправничком, да

је оваква мера неопходна како би се успоставила финансијска стабилност земље. Уверење да је ово политичка аргументација заснива се на чињеници да су уставни судови у другим земљама у сличној ситуацији оспорили смањивање пензија што се није догодило само у Србији. То и јесте разлог зашто је демократама овај начин штедње неприхватљив у социјалном, економском и правном смислу. Решење за успостављање финансијске стабилности демократе виде у постојању два јавна сектора. Један би чинили просвета, здравство и безбедност и на њих не би смели да се примењују облици штедње као у јавним предузећима и преобилној државној администрацији. Демократе подсећају да се последица оваквог начина понашања актуелне власти огледа и у четири хиљаде здравствених радника који су током сваке од три последње године напустили земљу. Податак да се политика субвенција показала погрешном повод је за потребу о успостављању јединствених критеријума за домаће и стране ин-

веститоре. - Показало се да ова власт није у стању ни са тим субвенцијама да привуче стране инвестиције које су данас три пута мање него пре три године. Зато је неопходно да се уместо политике субвенција изврши подршка инвеститорима кроз инфраструкттурне и пореске олакшице. Потребне су промене у пореској политици и политичком систему, јер када се посланици бирају са листа они су само слуге руководстава својих странака и ништа више. Ако се успостави систем да посланици дођу у парламент на основу резултата, а не на основу воље руководства странака, тада ћемо имати виши степен одговорности и сасвим другачије функционисање извршне власти – поручио је Пајтић. Демократе се залажу и за обавезно средње образовање као услов да се брже крене напред. Досадашње искуство показује да образовање у политичком смислу доводи до тога да на власт долазе људи који нису компетентни, немају искуство, а прво стичу као председник или потпредседник

22.11.2015.

МАГАЗИН

владе. Жртва погрешне политике били су и поједини Краљевчани који су, након доласка напредњака на власт, доспели под лупу истражних органа, али им кривица није доказана. И то је један од повода за закључак да је актуелни режим дошао на власт са причом о борби против корупције, али се све што су касније чинили показало да се ради о лажним борцима против ове негативне појаве. Добар доказ је податак да је било ухапшено чак 84 члана Демократске странке, а да у већини случајева није ни покренут било какав поступак. Податак да су изречене само три пресуде, а да су све биле ослобађајуће, довољно индикативно говори на који начин се води борба против корупције. Пајтић има податак да су се „кумови и најближе окружење председника владе, и људи блиски напредној странци, баснословно обогатили“. Био је то повод за стално подсећање

током претходних недеља уз обећање да ће бити настављено и у онима које следе. - У овој земљи се не суди по томе да ли постоји кривична одговорност, него да ли постоји политичка воља оних који желе неког да осуде и то јесте показатељ да је Демократска странка у праву када тражи отварање поглавља 23 и 24, јер је очигледно да не постоји довољно унутрашње снаге унутар правосуђа да се избори са политичким притисцима. Неопходно је да се кроз преговоре о тим поглављима обезбеди независност институција, слобода медија и поштовање људских права. Тога сада нема и о томе је у последњем извештају говорила Европска комисија. Говорила је оштрије него што смо очекивали, јер они обично дипломатским речником кроз еуфемизме оцењују стање у одређеној држави. Рекли су да постоји цензура, насиље над политичким противни-

цима и не постоји независност институција – каже Пајтић. Медијска блокада и својеврсна цензура информација које не одговарају странкама на власти израженија је код медија са националном покривеношћу него код локалних, па је и то један од повода да се у оквиру акције „Од врата до врата“ грађанима укаже на тренутну ситуацију у Србији и приближе идеје на којима се заснива изборни програм. Дезинформације које се пласирају у јавности у вези продаје Телекома повод су за подсећање да је влада Зорана Ђинђића ову компанију вратила у својину грађана. Због тога се недовољно уверљивим сматра образложење истакнутих представника актуелне власти да је продаја неопходна због рефинансирања неповољних кредита. Да такав став нема реалну основу демократе виде у чињеници да власт није навела ни један

егзактан пример неповољног кредита који је рефинансиран. Посебно дискутабилним сматра се тврдња премијера Александра Вучића да у буџету има довољно пара што води ка закључку да је, у таквој ситуацији, продаја Телекома последње што би влада требало да уради. Слични ставови односе се и на продају пољопривредног земљишта странцима. Након обиласка великог броја станова и кућа први човек демократа је задовољан реакцијама грађана на основу којих учвршћује уверење да демократе на пролећним изборима наредне године имају велике шансе за добар резултат. - Имали смо и тешке околности, и малтретирања, претње и хапшења, а и у тим околностима је требало трчати трке. Ја вам честитам на храбрости и чињеници да вас има оволико. Сигурно је да има алтернативе овом режиму, сигурно је да су људи

препознали и ко лаже, и ко краде и ко земљу гура у пропаст. Једни друге не морамо да убеђујемо у то. Важно је да покажемо да смо ту, да радимо, да смо, храбри да смо спремни да изађемо на црту и да на пролеће на изборима што већи број градова у Србији вратимо политичком кокусу коме припада, Демократској странци и оним групама које ће бити заједно са нама на изборима – поручио је Пајтић члановима странке. Седница Главног одбора Демократске странке најављена за следећу недељу треба да постави темеље изборног програма за следеће изборе. Председник демократа обећава да ће он бити прегледан и јасно супростављен ономе што се данас види као политика у Србији коју оцењује политиком гажења средњег слоја људи, гажења знања, стручности, поштеног односа према послу и гажења пристојног дела Србије. Управо то је

посебан мотив за уверење о неопходности победе пре него што актуелна власт, каже Пајтић, успе да отера из Србије најбоље из ове земље. Сем безброј пута поновљене истине да земљу масовно напуштају млади људи није редак случај да одлазе и стручњаци различитог профила стари и до шездесет година. Одлазе добре занатлије, професори, лекари, инжењери, спортисти, сви који имају прилику или могућност да негде побегну. Демократе обећавају да неће и да ће остати на мегдану све док не извојују победу. До тада ће у фокусу интересовања бити само владајућа странка, а не оне које нису на власти. У таквим околностима посебно тешко пада сазнање да бивши први човек демократа Борис Тадић у готово свим наступима више напада Демократску странку него власт. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.11.2015.

Петнаест година од демократских промена: Др Љубиша Јовашевић (1)

МАГАЗИН

22.11.2015.

СМЕНА ПОСЛЕ ТРИ НЕУСПЕЛА ПОКУШАЈА

- На локалним изборима 2000. године ДОС освојио 47 од 70 одборничких места у Скупштини општине Краљево. - Освајање власти је повод за поделу плена, а то у овој средини никад није било лако. - Опасност од сукоба првих дана октобра 2000. године била је повод да се затражи неутралност војске, а полиција упозори да свака агресивност према грађанима повлачи одговарајуће последице. – Пред крај септембра појавиле су се прве информације о могућој ликвидацији челника ДОС-а. - Септембарски избори 2000. године били су последњи на којима су посланици бирани директно, а према касније усвојеном Изборном закону бирачима је понуђена могућност да поклоне поверење некој од странака или коалиција. - Затегнуто стање у коалицији трајало је до 21. фебруара 2001. године кад је било чигледно да ДС и ДСС не могу да буду заједно. – Излазак из коалиције повод за смену председника Скупштине општине

Фото: М. Радовановић

Др Љубиша Јовашевић

еценијама се у Србији нагомилавало незадовољство народа, а ескалирало у јесен 2000. године која се сматра прекретницом у новијој историји земље. Читавих десет година пре тога, од настанка вишестраначја, опозиција је на различите начине покушавала да прекине полувековну владавину комуниста и Србију уведе у ред демократских земаља. Др Љубиша Јовашевић се још 1989. сврстао међу истакнуте опозиционаре, а следеће године у Београду био један од оснивача Демократске странке Србије. Након бурне јесени 1995. и преузимања власти после локалних избора у Краљеву следеће године дотадашња опозиција је настојала да се колико толико одупре социјалистима који су чврсто држали власт на републичком нивоу. Из Демократске странке Србије искључени су одборници који су ушли у коалицију Заједно, у Краљеву је распуштен Општински одбор, а др Јовашевић добио задатак да као повереник странке формира нови. Био је то повод за активније учешће у по-

МАГАЗИН

22.11.2015.

литичком животу и опозиционо деловање све до септембра 2000. године за кад су заказани избори за председника Савезне Републике Југославије, недуго затим и локални на којима је ДОС, чији је координатор у Краљеву био др Јовашевић, остварио убедљиву победу и 47 одборничких места у локалном парламенту. Скупштину су до пуног броја од 70 чланова попуњавали одборници са листе Српског покрета обнове и Социјалистичке партије Србије. Односи у коалицији на власти нису били посебно добри, па одборници Демократске странке Србије нису могли да успоставе приснији контакт са демократама због чега су се осећали маргинализованим. Нова власт је суочена са великим финансијским проблемима, неплаћеним рачунима за телефонске услуге, утрошену струју и друго у општинској администрацији, јавним предузећима и установама, али и потраживањима запослених у локалној управи који су заостале зараде покушавали да наплате штрајком. У време кад је опозиција вишенедељним протестима и шетњама кроз

град покушавала да изврши притисак на власт др Јовашевић се противио таквом начину изражавања незадовољства уверен да лупањем у шерпе не треба узнемиравати становнике и плашити децу. Због тога је и тада био маргинализован да би кормило ДОС-а у граду преузео тек у другој половини 2000. године. После првог круга председничких избора у септембру 2000. године Слободан Милошевић је инсиситирао да се иде у други, јер је очекивао да ће тада добити довољну подршку грађана. Опозиција није била спремна да прихвати овакав предлог, па је широм земље организовала демонстрације уверена да је њен кандидат за председника др Војислав Коштуница изборио победу у првом кругу. Задатак да их организује у Краљеву добила је Демократска странка Србије уз коју су у протесте били укључени чланови и симпатизери Демократске странке, Нове Србије, Социјалдемократија Вука Обрадовић, Демохришћанске странке Србије, синдиката и низа мањих странака. Освајање власти је повод за поделу

плена, а то у овој средини никад није било лако, па победници нису могли да се договоре око квота за учешће у власти. Кад ни вишечасовни преговори нису дали резултат морали су да буду укључени експерти из Београда и помогну да се крене са мртве тачке. - Преговори су трајали цео дан, а завршили се око три четири сата ујутру следећег кад смо успели да договоримо неке квоте, да би тада избио сукоб између мене и Зорана Николића који је припадао Новој Демократији. Многи су заборавили да је он нестао неколико дана пре закључења изборних листа, а ја био задужен испред ДОС-а да предам нашу. Нисам могао да га добијем, а ни његови из Нове демократије нису знали где је. Према договору имао је четири места на листи од којих је попунио два. На неки чудан, и данас необјашњив, начин друга два су припала Српском покрету обнове, али смо једно ипак успели да освојимо и убацимо Александра Терзића из Опланића. Неколико пута сам покушавао да питам Николића о чему се ради, али ми никад није дао адекватан одговор тако да ни данас не знам због чега је то

урадио – сећа се др Јовашевић. На велике демонстрације у Београду 5. октобра 2000. године из свих крајева земље кренуле су колоне аутобуса и аутомобила. Највећи број учесника није знао шта би све могло да се догоди, али је већи број њих претпостављао. Међу ретке који су били упознати са планираним дешавањима, а на основу информација од претходног дана, био је др Јовашевић. Власт је покушавала да спречи долазак великог броја људи у главни град, па су на прилазним путевима постављане барикаде због чега је велики број оних који су кретали према Београду имао у џепу упут за лекарски преглед. Незадовољство које је у народу тињало данима пре 5. октобра ближило се кулминацији, а опасност од сукоба била повод да др Јовашевић затражи да се војска не меша, а полицију упозори да свака агресивност према грађанима повлачи одговарајуће последице. - Затражио сам да се у знак бојкота затворе све радње. Трговци су их затворили тако да је град 5. октобра био паралисан. Десетак дана пре тога, 24.

септембра, код мене је дошао Миле Корићанац са информацијом да се спрема његова и моја ликвидација и предложио да се склонимо у шуму. Одбио сам то јер сам се, ако се нешто тако и спрема, осећао сигурнијим овде међу људима. Док сам 17. септембра радио са пацијентима јављено је да је др Коштуница пред долазак у Краљево каменован, а да је групу која је то радила предводио неки мајор Делибашић. Знао сам да је то организовано од стране полиције, али и да га је на Тргу српских ратника стрпљиво чекало 12 до 15 хиљада људи. Појавио се тек увече и одржао говор на бини која је ту стајала 15 дана – прича др Јовашевић. При првом разговору са др Јовашевићем 28. јуна у Крушевцу, у време док још није био кандидат за председника, Коштуница је потврдио како још размишља да ли да прихвати кандидатуру. Повод је био страх да тешко може да уједини доста различиту скупину челника великог броја странака које су претендовале на поделу власти. Било је више него јасно како може да их уједини једино агресивна политика со-

МАГАЗИН

22.11.2015.

цијалиста оличена у Слободану Милошевићу, још више у лику његове супруге која се налазила на челу Југословенске левице. У то време многима, па ни Коштуници, није било довољно јасно колико би уједињени могли да опстану на политичкој сцени Србије. Још јача била је дилема да ли је баш он личност која може да помири велике идеолошке разлике између водеће Демократске странке и бројних мањих, које очигледно нису биле национално оријентисане у широкој коалицији. Страх се показао оправданим након освајања власти кад су на видело изашле идеолошке разлике које су довеле до сукоба, па је Демократска странка Србије остала сама чврсто се држећи раније утврђених ставова. О бурним догађајима у Београду знало се онолико колико су о томе извештавали медији, а након што је опозиција прогласила победу требало је конституисати Народну скупштину. Први наговештаји о томе стигли су до др Јовашевића око 18 сати 5. октобра кад му је, као изабраном народном посланику, јављено да дође у Београд.

Само сат касније према главном граду су кренула два аутомобила, па иако су већ у Прељини примећене прве препреке пропуштени су без провере да би заобилазним путевима, избегавајући највећи део Ибарске магистрале, стигла до Лазаревца а потом наставила ка Београду. - Ушли смо у Београд после 21 сат и приметили поремећај у саобраћају. Семафори нису радили, коловозом су се кретали пешаци, а по улицама је било доста стакла. У једном аутомобилу смо били ја, Сретен Симеуновић, Драган Здравковић и Јовица Чукаловић. О догађајима тог дана знао сам колико и остали. Везу смо пре 5. октобра одржавали помоћу сателитског телефона који је добила Демократсска странка, а који нису ометали. Пошао сам са Здравковићем до зграде Скупштине града Београда и приметио велики број људи од којих су многи, приметно уморни, седели у парку. Кад сам пришао улазним вратима она су се отворила, а кад сам ушао видео сам људе који су носили маске и хеклере. Запамтио сам да су сви били малтене типски обучени, у фармеркама и

неким фискултурним патикама, а имали су капуљаче и маске са повезом за очи. Један је ишао испред мене и повео ме на спрат до канцеларије која је припадала градоначелнику Београда. Ту сам затекао неке чланове Демократске странке и ДХСС које сам знао од раније, а било је и нас седморо из ДСС, међу њима Зоран Шами, Александар Правдић, Бобан Јоксимовић, Борисава Крушка, Љиљана Чолић. У једном тренутку се појавио Горан Свилановић, потом и Драгољуб Мићуновић, али Коштунице и Ђинђића није било. Седели смо све док у три сата нисам схватио да смо остали само ми из ДСС и неки непознати људи за које ми се учинило да су залутали. Било ми је чудно да нема и других, па сам једва убедио ове да се разиђемо – прича др Јовашевић. Испред главне поште, преко пута Народне скупштине, било је неколико камиона без цирада са наоружаним људима који су носили фантомке. Седели су мирно у камионима и нису никоме спречавали пролаз. Следећег дана су сви посланици обавештени да остану у Београду док не буде консти-

туисана Савезна скупштина, а на почетак се чекало дуго због преговора које су водили Војислав Коштуница и Слободан Милошевић. Кад се појавио на телевизији и честитао Коштуници Милошевић је потврдио је да ће након пораза на изборима имати више времена да се посвети свом унуку. Скупштина није одржана ни следећег дана већ 7. октобра кад је скуп изабраних посланика заказан у Центру Сава. Септембарски избори 2000. године били су последњи на којима су посланици бирани директно, а према касније усвојеном Изборном закону бирачима је понуђена могућност да поклоне поверење некој од странака или коалиција. - У Краљево се враћам 9. октобра и затичем ситуацију да је Предраг Стојановић лобирао да буде председник Скупштине општине. Демократе траже да ја као координатор прихватим ту функцију, скупљају се неки потписи одборника ДОС-а, све било решено, ја постајем председник и преузимам нека документа и акте које је оставио дотадашњи председник

Младомир Новаковић. Демократе су знале како функционише власт па хватају главне позиције јер желе да имају превласт у Извршном већу. Кад сам схватио да се ради о велики финансијским проблемима ангажовао сам економисту из Магнохрома Драгана Марковића да уђе у веће као потпредседник за финансије. За неколико месеци смо успели да консолидујемо финансијско стање и вратимо дугове, а кад је почео штрајк запослених у општини хтео сам да искористим законско право и затражим отказе за начелнике одељења, шефове и запослене ако се не врате на посао. Познато је да службеници трче према ономе ко је на власти, а кад смо схватили да чиновници држе сву власт у општини, демократе су хтеле да уведу своје људе а ја морао да стопирам како би се одржао неки континуитет који се свео на чланове Српског покрета обнове. Затегнуто стање је трајало до 21. фебруара 2001. године кад је било чигледно да ДС и ДСС не могу да буду заједно, па сам раскинуо коалицију а они на то одговорили покушајем да ме смене. Три пута су поку-

шавали без успеха да би на крају, кад нису имали другог избора, успели да ме смене распуштањем скупштине и увођењем привремених мера 2003. године – каже др Јовашевић. Од првих дана нове власти Краљево су оптерећивали бројни проблеми. Први су везани за водоснабдевање кад је на информацију о појави фенола у водоводу почело да се говори о ангажовању Института за водопривреду „Јарослав Черни“ који је и до тада на овом простору остваривао велику зараду. Био је то повод да председник Скупштине општине ангажује немачке стручњаке да испитају стање водовода, а влада ове земље донира милион и 200 хиљада марака за решавање питања водоснабдевања. Уз стотак хиљада долара донације Интер СОС-а промењени си вентили у Карађорђевој улици, код Леснине и у главним улицама и ископавани бунари са тракама које треба да акумулирају воду. Тако је обезбеђена довољна количина здраве пијаће воде која задовољава потребе грађана. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.11.2015.

Трибина Двери и издавачке куће Катена мунди

- Како су се развиле најбрже растуће економије света и зашто се ти рецепти не дозвољавају Србији? - Јован Душанић у књизи „Неолиберализам“ на полемички начин разоткрива све митове неолиберализма и показује праве путеве економског развоја за Србију. - Држава се лишила права на самостално вођење економске политике од тренутка кад је са Европском унијом потписан Споразум о стабилизацији и придруживању који ограничава самостално деловање у многим областима, па и у области економске политике. - Млада издавачка кућа Катена мунди постала је значајно седиште српских интелектуалаца па је на последњем Сајму књига уврштена међу пет најбољих издавача, а њена енциклопедија Магнум кримен проглашена за један од издавачких подухвата године. - Домаћа производња и домаћи потрошач треба да буду важнији од Међународног монетарног фонда, Светске банке, приватизације и либерализације увоза којим су отворене границе за страну робу, па смо остали без тржишта, профита, привредних и природних богатстава у рукама

Фото: М. Радовановић

ЕКОНОМСКА ОКУПАЦИЈА СРБИЈЕ

ема која последњих година посебно окупира највећи број становника земље је економска ситуација, а повод за то сазнање да њене негативне последице на најбољи начин сваког дана осећају у кућном буџету. Економска ситуација је тема сукоба различитих мишљења на српској политичкој сцени, а један од начина да се по која реч проговори из угла каквог нема у медијима је трибина под називом „Економска окупација Србије“ коју су организовали Српски покрет Двери и издавачка кућа Катена мунди. Гости Краљевчана били су економски аналитичар, финансијски и пословни консултант који више од 20 година живи у Лондону мр Небојша Катић, познати економиста проф. др Јован Б. Душанић, колумниста у дневном листу Политика и председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић. На трибини je представљена књига „Из другог угла“ Небојше Катића који се раније није оглашавао на овај начин иако је у Србији постојало огромно интересовање за његове економске анализе, а то и читалачка жеља за разговор са аутором показују колика је међу Србима потреба за оригиналним евроскептичним погледом, критичким ауторима и садржајима. Јован Душанић у најновијој књизи „Неолиберализам“ на полемички начин разоткрива све митове неолиберализма и показује праве путеве економског развоја за Србију. О учешћу у неколико расправа у Академији економских наука на тему економског неолиберализма Душанић каже како је на њима успевао да изнесе ставове, што је касније у целости и објављено у зборницима са ових расправа. Изузетак је последња којом се враћа у време претходне деценије када су његови радови у водећим економским часописима и зборницима са саветовања у Научном друштву економиста по правилу били скраћивани, или у целости одбацивани. Постоје у Србији аналитичари који тренутно стање у земљи сматрају својеврсном окупацијом, а уверење да она поред економског има и правни

МАГАЗИН

22.11.2015.

аспект заснива се на ставу о одузимању суверенитета из чега произилази још поразнији који сведочи да без суверенитета нема ни државе. Иако се суверенитет огледа и у вођењу економске политике на примеру Србије се показује да он не постоји. Основа за овакво мишљење лежи у уверењу да се држава лишила права на самостално вођење економске политике од тренутка кад је са Европском унијом потписан Споразум о стабилизацији и придруживању који ограничава самостално деловање у многим областима па и у области економске политике. Према овом споразуму Србија се обавезала да хармонизује законодавство са законодавством Европске уније, али и да садашње и будуће примењује и тумачи у складу са њеним тековинама што се у стручним круговима тумачи као развлашћивање грађана и пореских обвезника, јер законодавство не води Народна скупштина као врховни законодавни орган већ се оно кроји ван земље по мери Европске уније у њеним органима. Основним извором правне несигурности у процесу придруживања, који се поистовећује са процесом десуверенизације, сматра се тумачење постојећег права у складу са правним тековинама Европске уније. - То конкрено значи да кад један грађанин има спор пред судом он не зна како гласи норма која ће бити примењена, па је судија дужан да домаћу норму тумачи у складу са законима и директивама Европске уније и у складу са праксом судова Уније. Ово је прворазредни извор правне нестабилности у Србији и прворазредни извор развлашћивања – каже др Душанић. О економским аспектима десуверенизације говорио је Небојша Катић чији економски уводи имају посебну тежину, јер долазе од аутора који већ двадесет година живи и ради у Лондону па би требало да буде заговорник неолибералног приступа економији а он то није. Да је млада издавачка кућа пробраног укуса Катена мунди постала значајно седиште српских интелектуалаца потврђује и председник Српског

покрета Двери Бошко Обрадовић. То јој је омогућило да после само три године рада на последњем Сајму књига буде уврштена међу пет најбољих издавача, а њена енциклопедија Магнум кримен буде проглашена за један од издавачких подухвата године. Уреднички тим је успео да од Катене мунди направи респектабилну издавачку кућу која је, издавањем дела духовне и националне литературе, попунила огромну празнину на српској културној сцени. Посебно значајним сматра се податак да су за њу везана водећа српска интелектуална имена, а за три године је објавила више од 40 наслова међу којима су дела академика Косте Чавошког проф. др Мила Ломпара, др Мише Ђурковића, проф. др Слободана Антонића, проф. др Зорана Чворовића, магистра Владимира Димитријевића, Добрице Ерића, Зорице Кубуровић и низа других савремених аутора. Последња издања која су представљена на Сајму књига, укључујући књигу академика Василија Крестића али и низ других најпрестижни јих аутора, омогућила су да Катена мунди буде стециште најзначајнијих аутора и најзначајнијих тема. Посебно место у издавачком опусу заузима група аутора који су се бавили економским темама, а то је до појаве Катене мунди недостајало на овим просторима. - Едиција Српско становиште, у којој објављују савремени српски интелектуалци, постала је богатија за два изузетна издања која су на најбољи начин отворила економску проблематику данашње ситуације. Двојица најреспектабилнијих имена српске интелектуалне елите, када се говори о економији, економским текстовима и сагледавању актуелне српске економске ситуације, Небојша Катић и Јован Душанић представљају најаутентичније прдставнике српске интелектуалне економске мисли не само у стручном него и патриотском, националном и сваком другом погледу, а Катени мунди чини велику част што су се определили да ова два капитална дела објаве у нашој издавачакој кући – каже

Бошко Обрадовић

МАГАЗИН

22.11.2015.

Обрадовић. Душанићева књига „Неолиберализам“ настала је као плод учешћа у бројним расправама на Академији економских наука где је годинама водио дебате са идеолозима неолиберализма. Наслов књиге указује на потребу да се коначно рашчисти са појмовном збрком и укаже на последице неолибералне пословне доктрине која је у Србији присутна од 5. октобра 2000. године, а до данас је потпуно уништила домаћу привреду, банке, трговину, пољопривреду и све што се назива домаћом производњом, а сматра домаћим економским интересом. Књига „Из другог угла“ покушава да на све кључне митове неолиберализма одговори баш тако. Чине је колумне које су својевремено објављиване у дневном листу Поли-

тика и интернет блогу аутора, а сада су први пут скупљене на једно место и представљају ризницу његових ставова о кључним економским питањима. - Ове две књиге доносе оно што нам је било потребно, а то је деконструкција неолибералног економског мита који живимо последњих 15 година. То су велике приче Вашингтонског консензуса о приватизацији, либерализацији и свим другим видовима неоколонијалног ропства у које се уводе мали народи, мале привреде и мале државе, под изговорима некакве модернизације, а све време се доводе у зависност од Међународног монетарног фонда, Светске банке и других страних центара моћи. Домаће привреде се уништавају, а од стране страних економских моћника преузимају домаћа тржишта и тиме слаби

економска моћ државе, јер се сав профит који се овде остварује износи у иностранство. У ове две књиге може из другог угла да се виде изузетно релевантна, питка и читљива мишљења о свему што је код нас донедавно било, а још увек је, један велики фетиш и велики мит о томе да су страни инвеститори решење за наше економске проблеме, да су решење приватизације и фиксирани курс динара. Ту је низ тема о којима смо толико пута слушали да ће решити све наше економске проблеме, низ уговора и договора са Међународним монетарним фондом и Светском банком, разне реформе јавних предузећа, продаја привредних и природних добара за наше добро, и све што слушамо 15 година и што нас води у сигурну економску, и сваку другу пропаст. Овде је све први пут си-

стематски, и на једном месту, анализирано и показано која је то лаж, какви су то лажни митови који служе само да би остварили туђе економске и политичке интересе, а то није једина и најважнија ствар за ове две књиге. Оно што је још важније јесте да ове књиге нуде и решење. Оне нису само критика неолибералног економског концепта јер на много места показују шта треба радити другачије, најчешће сасвим супротно од онога што ради економски неолиберализам, да бисмо данас уопште могли да изађемо из српске економске кризе – каже Обрадовић. Најдрагоценијим делом књига сматрају се мали економски програми које би, верује Обрадовић, уместо страних експерата и назови експерата ангажованих да воде економску политикуу Србији, требало да користе српски политичари и држава. Уверење

да је неолиберални концепт изживео своје трајање, и довео земљу до потпуног колапса, основ је за уверење да би у времену које тек долази при креирању економске политике требало много више пажње посветити ауторима као што су Катић и Душанић. У Српском покрету Двери је све чвршће уверење да треба кренути путем супротног неолиберализму, оним који се сматра економским патриотизмом, владавином домаћег економског интереса и улагањем искључиво у домаћу привреду и пољопривреду, банкарство и трговину. У таквим условима домаћа производња и домаћи потрошач треба да буду важнији од Међународног монетарног фонда, Светске банке, приватизације и либерализације увоза којим су отворене границе за страну робу, па смо остали без

тржишта, профита, привредних и природних богатстава у рукама. Све то је чврста основа за став да ове две књиге имају изузетан значај због којег се њихови аутори сматрају првим перима српске економске интелектуалне мисли. Значајним се сматра и податак да су колумне намењене читаоцима који не морају имати нарочито економско образовање, па се због тога као кратке форме лако читају. Књиге одликује и ретко добар, могло би се рећи јединствен, стил због чега су текстови довољно јасни, а доста јака аргумента ција за ставове које износе аутори по правилу нуде решења. Још једном је потврђен став да велики економист може бити само онај који има широко образовање, а такво имају аутори књига које су представљене краљевачкој јавности. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.11.2015.

Драган Марковић

МАГАЗИН 22.11.2015.

Без длаке на језику: Драган Марковић (1)

- Приватизација „Фабрике вагона“ је била нужно зло, јер је интересовање за куповину показао само Индустријски савез Донбаса из Украјине. - Као велики произвођачи челика Украјинци су дошли у Краљево да праве вагоне, али се показало да немају искуства у том послу. – У тренутку куповине нови власник није знао да дуг „Фабрике вагона“ износи 22 милиона евра. - У време кад је интерес за куповину показао немачки „Сименс“ процењено је како није добро да Немци, који су на овом месту стрељали више од две хиљаде људи, купе „Фабрику вагона“ са Спомен парком. - . Од две и по неисплаћене зараде у време доласка Украјинаца дуг се до проглашења технолошких вишкова попео на 27. - Челници синдиката су се у капитализму понашали као социјалистичко комунистички председници. – Отпремнина после више од 20 месеци прве опипљиве паре које је запослени могао да види

Фото: М. Радовановић

НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ

одинама уназад су проблеми у којима се налази „Фабрика вагона“ повод за сукоб различитих погледа на тренутно стање, али и узроке који су овај колектив довели на ивицу понора. У тренутку кад се налази пред покретањем стечајног поступка само опседнути научном фантастиком верују да би могло да се догоди чудо. О правом стању у колективу и даље се пласирају различите информације из којих се, између редова, чита о сукобу различитих интереса. Сукоб који месецима тиња између малобројних који су се, стицајем околности, у последњим данима нашли на одговорним функцијама доживљава кулминацију, а информације из овог колектива потврђују да су руке од „Фабрике вагона“ дигли заштитник капитала и председник Надзорног одбора. Директор најављује скору конференцију за медије на којој ће изнети најновије податке о стању у колективу, а онима који су у њему провели деценије живота остаје да се сећају и жале за старим временима.

МАГАЗИН

22.11.2015.

После тридесет пет и по година рада Драган Марковић се са бројним колегама нашао на улици. Дугогодишњи рад на различитим местима у „Фабрици вагона“ омогућио је адекватно сагледавање проблема кроз које је колектив пролазио, а синдикална активност у време промене власничке структуре била прилика за свеобухватнију и реалнију слику стварног стања које потврђује да је она много комплекснија него што то на први поглед изгледа. Први видљивији проблеми у овом колективу појавили су се пре четврт века кад је међународна заједница Србији увела економске санкције и прво довела у незавидан положај предузећа која се баве производњом инвестиционих добара. Највећу штету претрпела су она у којима је циклус производње, од уговарања до испоруке готових производа, дуг. Међу њима је и „Фабрика вагона“ која је непосредно пред увођење санкција имала уговорен посао деценије, израду хиљаду вагон цистерни за фран-

цуског наручиоца. Ступањем на снагу санкција све активности на даљој реализацији уговора су стопиране што се прво одразило на осипање радне снаге. Квалитетнији мајстори су спас потражили у приватним предузећима, или сопственом бизнису, а у „Фабрици вагона“ остала режијска радна снага и драстично погоршала баланс између производних и непроизводних радника. У настојању да сачува социјални мир држава није збрињавала људе кроз социјалне програме, и технолошке вишкове, па је највећи број радника користио вишемесечна плаћена одсуства. Иако нису радили уз какву такву апанажу уплаћивани су порези и доприноси, а предузеће имало само трошак који се повећавао великом брзином што је довело да Фабрика вагона, али и многа друга слична предузећа, почну све више да тону. У тренутку кад су резерве новца исцрпене, и запретила опасност од укидања зарада, радници су се обратили суду који је доносио пресуде у њихову

корист, јер није утврђен поремећај у пословању. Десетак година је углавном вршен ремонт вагона за потребе домаће железнице, делимично градња нових, као што су вагон цистерне за Словачку, па компоненте за друге произвођаче вагона тако да је фирма одржавана у радном стању, а због негативног односа режијских и производних радника трошкови пословања бивали све већи. - То се показало кад је власт почела да ради по директиви Међународног монетарног фонда и Европске комисије, па запослени ни криви ни дужни, иако нису креатори такве политике, плаћају цех транзиције земље и зато сам ја, после 35 година радног стажа, незапослено лице. После демократских промена 2000. године почела је да се назире лажна социјална политика. Обезбеђене су неке паре преко Фонда за развој, кредита и подстицаја, али су отишле у потрошњу. Није се радило на занављању опреме и освајању нових програма, па

је „Фабрика вагона“ прво изгубила трку у делу друмског програма у оквиру кога смо радили камионске приколице и смећаре. Кад су друга предузећа из те бранше прелазила на ваздушно огибљење ми смо остали на гибањском, нисмо пратили нова технолошка достигнућа, нити занављали опрему, па смо дошли у ситуацију да изгубимо тржиште. Време за израду једног вагона у свету је било око 1.600, а код нас 2.500 до 3.000 сати током којих се утроши сусптанца за производњу, па поједемо остатак који би требало да остане. Радници ангажовани у приватним предузећима били су и даље формално запослени у „Фабрици вагона“ а овим фирмама је било довољно да остатак пореза и доприноса, за који се фабрика задуживала док су радили на црно, претворе у профит. То је било дозвољено, јер је домократска власт чувала социјални мир. Неко ће мало да шверцује, неко ће мало да ради на црно, неко на пијаци, да сви буду задовољни, а ми ћемо да владамо. Сад

је дошло време за подвлачења црте, па је неко рекао не можете да трошите више – каже Марковић. У таквим околностима су радници, менаџмент, али и Агенција за приватизацију, у будућег купца гледали као сламку за коју се треба ухватити пре него се потпуно потоне. Испоставило се да је прва приватизација била нужно зло, јер је интересовање за куповину показао само Индустријски савез Донбаса из Украјине. Према неким сазнањима податак да је једини добио је у Агенцији за приватизацију и због тога за комплекс „Фабрике вагона“ понудио свега 200 хиљада евра. По тада важећем закону понуда није могла да буде нижа од 10 одсто обрта капитала из претходне године, а како је он износио два милиона долара 200 хиљада је била одговарајућа сума. Као велики произвођачи челика Украјинци су дошли у Краљево да праљве вагоне, али се показало да немају искуства у том послу. Да нису дошли са амбицијом да нанесу штету, као што је то био случај у „Магнохрому“, сведочи

МАГАЗИН

22.11.2015.

податак да из „Фабрике вагона“ нису изнели ништа. Оставили су два ЦНЦ струга, проточну пескару и кранове, које су кроз инвестициони програм унели у „Фабрику вагона“. - У тренутку када су купили „Фабрику вагона“ продат им је само тадашњи холдинг као матица предузећа, а после су се појавили дугови зависних друштава као што су „Вагоноградња“, „Процесна опрема“, „Друмска возила“ и друга. До тада нису имали праву информацију да је укупан дуг „Фабрике вагона“ био 22 милиона евра. Годинама су се слагали дугови према банкама и према банкама у стечају с обзиром да је фабрика била оснивач и депонент Инвест банке, Беобанке и Југобанке кад смо као велико извозно предузеће направили преко 30 хиљада вагона за тржишта целог света од Бразила преко Европе до Индије. Уз велике каматне стопе ту су биле и инфлаторне године када је нешто изгубило смисао, а то што се нагомилавало нико није отписивао. Ту су и дугови према Енергогасу, дугови за порезе и доприносе, струју, градско грађевин-

ско земљиште, дуг према Дирекцији за имовину, јер је „Фабрика вагона“ била власник пола града – каже Марковић. Дуго се у Краљеву шпекулисало са информацијом како је локална власт пропустила прилику да пре продаје из власништва „Фабрике вагона“ изузме простор Спомен парка, Градски стадион, зграду и простор око Машинске техничке школе „14. октобар“ и градске колоније... Челницима локалне самоуправе је и данас мало позната информација да је простор Спомен парка у припреми за приватизацију још 2000. године, на предлог општинског правобраниоца, вансудским поравнањем пренет у власништво града. Као председник Скупштине акционара Драган Марковић је био укључен у пренос у време кад је интерес за куповину показао немачки „Сименс“, а процењено како није добро да Немци који су на овом месту стрељали више од две хиљаде људи купе „Фабрику вагона“ са Спомен парком. У документацији која је презентирана будућем купцу наведено је да од стотинак запослених у „Термопла-

стици“ само три радника преко суда траже неисплаћене зараде, па нови власници нису крили незадовољство кад су сазнали да само три радника нису тужили фирму. Покушај да се то реши мирним путем питање са Агенцијом за приватизацију није дао резултат, а због политичког поремећаја у земљи, у сукобу интереса проруских и проамеричких групација, Украјинци нису успели да у Србију пребаце новац у тренутку кад су дуговали две и по зараде. У тренутку кад је затражен раскид уговора о приватизацији мало ко је размишљао о судбини радника, а локална власт није поступила како се очекивало. Од државе се очекивало да преузме исплату зарада или обезбеди послове. Од две и по неисплаћене зараде у време доласка Украјинаца дуг се до проглашења технолошких вишкова попео на 27. За две године боравка у Краљеву Украјинци су редовно исплаћивали зараде и направили нешто више од 200 нових вагона за немачке железнице и 50 плато вагона за Железнице Србије.

У делу јавности и даље постоје недоумице око тога шта су Украјинци купили. Марковић потврђује да су купили капитал, односно акције уз обавезу да следећих пет година инвестирају, а кад испуне инвестиционе обавезе да добију решење и постану већински власници. - Кад су дошли и почели да сагледавају стање у предузећу нити ко исплаћује плату, нити се шта догађа у делу производње. Уговарају се послови, радници долазе, бавимо се чишћењем радног простора, али на врх месеца не примамо плату, јер нема производње. То је био повод за штрајк, а након преговора који су трајали од 11 до 7 увече потписали смо споразум да се исплате две заостале зараде. Кренуло се са производњом вагона са 1.300 до 1.400 радника чији је број осцилирао због природног одлива. Плате стижу сваког месеца, а радници који сада одлазе у пензију виде да су тада најпоштеније уплаћивани порези и доприноси, јер Украјинци нису хтели да извргавају закон. Били су шкрти на инвестицијама, јер су најблаже речено били

преварени кад им је било приказано много мање дугова него што је било. Ипак су били спремни да све дугорочно надокнаде, али није било политичке воље ни разумевања од стране челника синдиката који су се у капитализму понашали као социјалистичко комунистички председници. Синдикат је извршио притисак на Агенцију за приватизацију, купопродајни уговор је раскинут, држава постала власник 82,12 одсто капитала, а ми плаћамо цех – каже Марковић. У тренутку раскида купопродајног уговора у „Фабрици вагона“ је постојала одређена количина вагона у различитој фази израде. Рачун је био блокиран и пре доласка Украјинаца, а такав остао и по њиховом одласку. Преко фонда за развој су обезбеђена средства за градњу 80 најмодернијих плато вагона за превоз контејнера који су и данас у експлоатацији, па је почела исплата зарада, али не и уплата пореза и доприноса, а обавезе за утрошене енергенте плаћане су на кашичицу док се дуг увећавао. У припреми за приватизацију запо-

сленима радни стаж је повезан само до 31. децембра 2010. године. Од тада до данас нема уплата доприноса, а додатну конфузију у пословање уводи држава у настојању да вишак радника реши по принципу добровољности након чега се, у првом тренутку, више од 400 запослених пријавило за одлазак. - Тврдим да је то супротно упутству о спровођењу социјалног програма зато што је било потребно да се са послодавцем потпише уговор о међусобним правима и обавезама. У Закону о раду пише да је запосленом, приликом отказа уговора о раду, послодавац дужан да исплати све приспеле обавезе, а то су неисплаћене зараде у бруто износу, јер их као само такве познаје закон. Приступа се потписивању споразума, где се сваком запосленом само евидентирају неисплаћене зараде, они узимају отпремнину и одлазе јер су, после 20 и нешто месеци, то биле прве опипљиве паре које је запослени могао да види – каже Марковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.11.2015.

Сигуран пут до врхунских резултата

МАГАЗИН

22.11.2015.

ДОБАР САВЕТ ЗЛАТА ВРЕДИ

- Основни програми рада Пољопривредне саветодавне и стручне службе Краљево обухватају саветодавство, здравствени и стручни преглед семена, расада и садног материјала, издавање фито сертификата за експорт и реекспорт, рад прогнозно извештајне службе и програм мера заштите здравља биља, као и спровођење биолошког програма мера селекције у сточарству. - Сваки пољопривредни произвођач који има регистровано газдинство у току једне године има право на бесплатну анализу земљишта са десет парцела. - Пољопривредна саветодавна и стручна служба Краљево покрива простор 22 локалне самоуправе. - Поред дана поља, стрних жита, кукуруза, кромпира и соје, од новембра текуће до марта наредне године саветодавци организују бесплатна предавања, трибине и радионице на којима едукују пољопривредне произвођаче

Векослав Савић

Фото: М. Радовановић

д изразито пољопривредне земље у првој половини двадесетог века Србија се након Другог светског рата све више окретала индустријализацији запостављајући пољопривредну производњу која се нешто интензивније развијала само у оквиру великих пољопривредно-индустријских комбината. Највећи број њих је готово нестао током транзиције која се на најпогубнији начин одразила на пољопривреду чији су носиоци у последње време искључиво приватни земљопоседници. Тешка ситуација у овој области није мимоишла ни Краљево, а тек с времена на време се у политичким круговима пољопривреда помене као један од значајних ресурса за развој укупне привреде. У врме интензивног развоја ове привредне гране било је јасно да се до значајних резултата долази уз помоћ стручних служби, па је Србија још 1953. године на овом простору формирала Пољопривредну станицу за заштиту биља која од 1. августа 1958. функционише као Пољопривредна станица са

МАГАЗИН

22.11.2015.

самосталним финансирањем. Као таква постојала је све до 1972. године кад је ликвидирана одлуком Привредног суда у Крагујевцу, након чега ове послове преузима новоформирана пољопривредна станица за заштиту биља под називом Завод за пољопривреду „Ибар“ која у оквиру Холдинг предузећа „Воћар“ послује до 15. јуна 1996. године. Влада Србије је на основу Закона о пољопривредним службама још 1991. године, као оснивач без свог учешћа над постојећим структурама, преузела оснивачка акта свих пољоприврдних станица и завода за пољопривреду, па од 16. јуна 1996. Завод за пољопривреду „Ибар“, након издвајања из „Воћара“, послује као друштвено предузеће Завод за пољопривреду „Ибар“. Иако је као такво, према Закону о приватизацији који је за ову врсту предузећа предвидео промену власничке структуре, подржављење или стечај, Завод могао да послује до 2008. годину дана раније је Агенцији за приватизацију поднет захтев на основу

кога је извршено подржављење. Основ за то је став Владе Србије и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде о значајном потенцијалу у пољопривредним службама, заводима за пољопривреду и пољопривредним станицама, па је дотадашњи Завод за пољопривреду „Ибар“ 17. октобра 2008. године прерастао у Пољопривредно саветодавну и стручну службу „Ибар“ са стопостотним државним капиталом. Само две године касније, 15. септембра 2010. долази до нове промене кад је оснивач донео одлуку да промени назив предузећа које и данас послује као друштво са ограниченом одговорношћу под називома Пољопривредна, саветодавна и стручна служба Краљево. Иако је током више од пола века приметан значајан развој технологије и технолошких поступака, којима се прилагођавала и ова служба, основни задаци се нису знатније мењали. Тако и данас основни програми рада обухватају саветодавство здравствени и

стручни преглед семена, расаде и садног материјала, издавање фито сертификата за експорт и реекспорт, рад прогнозно извештајне службе и програм мере заштита здравља биља, као и спровођење биолошког програма мера селекције у сточарству. Директор предузећа, дипломирани инжењер за сточарство Векослав Савић, потврђује да Пољопривредна саветодавна и стручна служба Краљево запошљава 15 радника од којих 13 дипломираних инжењера пољопривреде, једног дипломираног хемичара ангажованог у лабораторији и техничког секретара. У својој лабораторији служба врши бесплатну агрохемијску анализу плодности земљишта за сва регистрована пољоприведна газдинства, а на основу квота које одређује ресорно министарство. У последње две године тај износ достиже четири хиљаде анализа с тим да сваки пољопривредни произвођач у току једне године има право на бесплатну анализу земљишта са десет парцела. На основу агрохемијске ана-

лизе, али и података о предсетвеној структури, тренутној и жељеној за следећу сезону, власници парцела добијају препоруку за ђубрење и лечење земљишта како би резултати сетве били што већи. - Имамо девет дипломираних инжењера пољопривреде који раде на саветодавним пословима разврстаним у четири групе, за сточарство, ратарство и повртарство, воћарство и виноградарство и групи за заштиту биља. Сви саветодавци имају минимално двадесет одабраних газдинстава која прате од почетка до краја године и дају им савете како би унапредили производњу и дошли до већег профита. Одељење за здравствени стручни преглед семена и садног материјала, првенствено кад је у питању производња семенског кромпира и садног материјала воћа и винове лозе, ради вегетативни преглед у пољу а узорке са терена шаље у овлашћену лабораторију. Произвођач за сваку парцелу и сорту добије, или је не добије, здрав-

ствено уверење, а на основу њега у министарству апробационо уверење да је усев, или садни материјал, прихваћен и на основу тога се, у овлашћеној штампарији, штампа одређени број етикета. Све етикете су заштићене холограмом, и не могу да се фалсификују, а произвођач је дужан да их стави на сваку врећицу – објашњава Савић. Пољопривредна саветодавна и стручна служба Краљево обавља санитарне послове на територији града Краљева и општина Врњачка Бања, Рашка и Ивањица, а у контролу семена расаде садног материјала укључени су још Нови Пазар, Тутин и десет општина Златиборског округа. Осим територије Рашког управног округа извештајна служба и програма мера за заштиту здравља биља присутни су на простору северног дела Косова и Метохије, тачније Косовско-митровачког округа. Плодност обрадивог земљишта се проверава, а главни одгајивачки програм мера селекције обавља, на територији Краљева, Врњачке Бање, Рашке и Ива-

МАГАЗИН

22.11.2015.

њице што доприноси да Пољопривредна саветодавна и стручна служба Краљево покрива простор 22 локалне самоуправе. На основу потписаних уговора за рад служби се трансферишу потребна средства, а тржишну оријентацију остварује из дотација за здравствене и стручне прегледе семена и садног материјала из производње коју су произвођачи пријавили ресорном министарству. Служба пружа различите услуге свима који за то искажу потребу, без обзира да ли су им газдинства регистрована као пољопривредна или нису, а сем локалних самоуправа успостављена је чврста сарадња са Регионалном привредном комором Краљево, Ветеринарским институтом, Пољопривредно-хемијском школом „Др Ђорђе Радић“, пољопривредним произвођачима и правним лицима која делују на територији на којој су јој поверени послови. Поред организације дана поља, стрних жита, кукуруза, кромпира и

соје, у време кад вегетација мирује, од новембра текуће до марта наредне године, саветодавци по селима организују бесплатна предавања, трибине и тако додатно едукују пољопривредне произвођаче. Дани поља су постали традиционална манифестација која је ове године одржана већ три пута. У редовне активности убраја се и семинар Зимска школа за пољопривредне произвођаче која ће у времену од 25. до 27. новембра у сали Регионалне привредне коморе Краљево окупити између 60 до 100 спремних да стекну додатна знања и прихвате нове технологије пољопривредне производње. Широку лепезу разноврсних активности допуњава издавање билтена и брошура који се бесплатно дистрибуирају пољопривредним произвођачима, а служба је укључена и у систем тржишних информација које се, на основу праћења цена са зелене, кванташке и сточне пијаце, сем у билтенима објављују и у медијима који за то покажу интересо-

вање. Досадашње искуство сведочи о великом интересовању за рад Пољопривредно саветодавне и стручне службе што на најбољи начин потврђује велики број оних који присуствују различитим предавањима, трибинама и радионицама. Да нису само неми посматрачи доказује активно учешће у раду сваког од скупова поготово кад је у питању примена нових технологија у различитим видовима пољопривредне производње. Сваки пут кад у нешто нису сигурни Пољопривредна саветодавна и стручна служба је ту да им пружи логистичку и научну подршку. Сем стручних послова ништа мање важна није ни помоћ код регистрације пољопривредних газдинстава и попуњавања различитих врста образаца приликом аплицирања за субвенције, дизел гориво, вештачка ђубрива и друга средства којима се поспешује пољопривредна производња. - Међу посетиоцима наших предавања, трибина и радионица још увек

се запажа прилично шаренило, али има и сталних што је било посебно изражено ове године кад је порасло интересовање за подизања засада малине. Поред захтева за анализу земљишта на којима се планира засад произвођачи се интересују где се набавља садни материјал, како се подиже засад, како да се сервисира и штити од болести и штеточина да би дали што већи принос квалитетних и зрелих плодова. У производњи малина предњачи ивањички крај где је ове године, по некој процени, засађено око хиљаду и две стотине хектара што је омогућило огроман приход. Седамдесетих година прошлог века и Краљево је имало велику производњу малина, али су се са временом засади крчили да би се у последње време појачало интересовање за ову врсту производње. Деведесетих година прошлог века краљевачка Хладњача је имала две локације и прерађивала око 300 тона малина годишње. Ово подручје је богом дано за производњу малине

због чега је са мешовитим капиталом изграђена хладњача у Врдилима, а тренутно је у у стопостотном власништву америчког држављанина. И у Ратини имамо две хладњаче, „Сикобери“ и бившу „Воћареву“ коју је откупило предузеће „Пантелић“ – каже Савић. Највећу препреку интензивнијој производњи представљају уситњене парцеле и традиција у сваштарењу од које се пољопривредни произвођачи ретко одричу. Деценијама уназад ово подручје је било познато по производњи млека и меса, а све што су пољопривредници произвели на својим површинама прерађивано је управо кроз њих. Директор Пољопривредно саветодавне и стручне службе Векослав Савић подсећа да је некада на овим просторима успешно пословало пет кланица које су извозиле беби биф у Италију, Грчку, Израел и Уједињене Арапске Емирате. Извозне квоте су у међувремену изгубљене иако произвођачи и даље показују велику жељу

да раде под условом да им се обезбеди сигурно тржиште и наплата. Много пута су показали способност да произведу квалитетне производе, али и жељу да их неко организује како би за производе које изнесу на светску пијацу добили и адекватну надокнаду. Из Пољопривредно саветодавне и стручне службе Краљево стиже потврда о заинтересованости да пружи помоћ индивидуалним пољопривредним произвођачима и правним лицима која за тим искажу потребу. Сем у службеним просторијама у Улици Зелена гора 29 саветодавци су са свим капацитетима током целе године присутни на терену. У случајевима кад захтеви произвођача превазилазе оквире програма којима се баве посредују у тражењу решења контактима са институтима, пољопривре дним факултетима, националним лабораторијама и другима који могу да допринесу задовољавајућем решавању проблема. Т. Радовановић Фото: М. Радованови

Нови допринос јачању туристичких потенцијала

МАГАЗИН

22.11.2015.

ГОЧКА ПРУГА

- Књига др Милана Матијевића под називом „Гочка пруга“ настала је као резултат истраживања у циљу подршке идеји о ревитализацији пруге која је од 1916. до 1959. године служила за превоз дрвене грађе са Гоча. - На шумској прузи Краљево-Гоч педесетих година прошлог века саобраћале су три троосовинске и пет четвороосовинских парних локомотива које су вукле 21 вагон за превоз огревног дрвета и 35 плато вагона за превоз трупаца. - Композиције које су транспортовале дрвену грађу опслуживало је 16 машиновођа, 16 ложача и 114 кочничара. Велика букова стабла обарана су ручним тестерама, а на један вагон је могло да се утовари између осам и дванаест трупаца

Фото: М. Радовановић

Др Милан Матијевић

руга узаног колосека са распоном шина од свега шездесет сантиметара водила је од Краљева према Гочу, а са још четири такве у Србији изграђена је за само годину у време аустро-немачке окупације 1916. године са циљем да се убрза експлоатација шумског богатства. Како се пред налетом вишеструко надмоћнијег окупатора српска војска у то време, са великим бројем цивилног становништва, већ повукла преко Црне Горе и Албаније до Грчке, па није било довољно способне радне снаге, у Краљево су из логора доведени заробљени руски и италијански војници којима је помагало нешто мало мобилисаног домицилног становништва. Хроничар је записао да су се заробљени војници разликовали по томе што су Италијани носили шешире, а Руси качкете. Били су смештени у посебно саграђеним логорима око којих је стражу чувала једна бугарска јединица. Експлоатација грађе са Гоча вршена је све време окупације и трајала до јесени 1918. године кад су окупатори,

МАГАЗИН

22.11.2015.

приликом повлачења са ових простора, запалили дрвени мост преко Ибра и тако за извесно време онеспособили ову путну комуникацију. Након ослобођења земље пруга је у власништву Дирекције шума опстајала између два рата, а држава све време под концесијом је уступала на коришшћење различитим предузимачима. Пруга је била у употреби све до 1959. године кад је, због дотрајалости дрвеног моста преко Ибра, инспекција забранила даљи саобраћај док се не изврши његова реконструкција. Дрвно индустријски комбинат „Гоч“, коме је држава поверила на управљање пругу, није био у могућности да инвестира у реконструкцију па је она демонтирана, локомотиве предате на коришћење другим корисницима, а транспорт грађе настављен друмским превозом који је доживљавао експанзију. Транспорт грађе са Гоча се између два рата обављао се веома успешно све до 1934. године кад је због велике кризе у свету запретила опасност да буде затворена. Успротивио се краље-

вачки банкар, и саветник Моравске бановине, Петар Богавац и предложио да се уступи на коришћење неком предузимачу, па је право на коришћење, уз обавезу да производи прагове за железницу, добио Миљко Петровић који је и раније за потребе Дирекције шума вршио коњским запрегама превоз дрвене грађе са Гоча. У настојању да транспорт учини што јефтинијим на одређеним деоницама је градио водоточила од дасака, у њих уводио воду планинских река и допремао цепанице до почетне станице Гочке пруге узаног колосека познате као рижа. Због тога су га радници звали газда од риже, а касније и њега прозвали Миљко Рижа, па је после рата цела пруга коју је реновирао названа Рижина пруга. Рижа је морао да ради и за време Другог светског рата а Немци, који су контролисали све, користили су грађу за окупационе потребе. После ослобођења Рижа је оптужен да је стекао богатство као ратни профитер због чега је осуђен на затворску казну од седам година уз губитак грађанских права. Након што је

издржао део казне вратио се у Краљево и ту умро, а пруга је прешла у државно власништво и била под управом Југословенских државних железница. - Ја сам испричао причу о прузи да се не заборави, али и са циљем да допринесем афирмацији покренуте иницијативе за ревитализацију Гочке пруге. Желео сам да дам нов импулс у коришћењу природних ресурса Гоча, а поред осталих природних локалитета који красе овај део Југозапдне Србије и туристичких ресурса околних бања и Краљева – каже аутор књиге др Милан Матијевић и објашњава да се траса пруге дуга 20 километара, са још четири за укрштање, протезала до Сокоље. Полазила је од старе железничке станице у Краљеву, прелазила крагујевачки друм, пролазила преко плаца Среске шумске управе и Ибарском улицом силазила испод Пљакиног шанца. Преко моста на Ибру у правцу Ветеринарске станице настављала је Гочком улицом поред Кнеже-

вића млина, ту прелазила преко реке Рибнице и излазила у Јовац да би наставила према Каменици и даље ка Гочу. Из Немачке су допремљене четири парне локомотиве са двадесет вагона, од којих један затворен са фуруном за грејање у зимским условима. Док је имао фирму Рижа је запошљавао више од две стотине радника, а због брже експлоатације на стрмим теренима празни вагони су уз помоћ сајле извлачени на врх брда да би натоварени до Сокоље били спуштани уз помоћ специјалних кочница. Највише је експлоатисано буково дрво јер се показало као најпогодније за импрегнацију и израду железничких прагова. Проблеме у транспорту стварале су различите димензије железничких колосека па ја на локацији данашњег Ауто-мото друштва вршен претовар на вагоне узаног, а од 1929. године и нормалног колосека. Све време аустро-немачке окупације дрво је, прво као целулозно, одвожено у

Мађарску, Аустрију и Немачку. У Рибници је фирма Радовановић-Кнежевић имала велики млин, а поред њега парну стругару која је касније радила на електрични погон. У њој је резана грађа коју су Аустријанци возом преко Крушевца транспортовали до Сталаћа и даље према северу. Огромну количину дрвене грађе експлоатисали су без надокнаде, а једини трошак била је исхрана заробљеника и радника који су често долазили из Босне. У време кад су интензивно грађене нове пруге јавила се потреба за великим бројем прагова на које су постављане шине. Прагови одређеног формата резани су на Гочу, а потом транспортовани до Ћићевца где је још 1882. године изграђена фабрика за импрегнацију. Повод је био почетак изградње пруге од Београда према Нишу на којој је почетак радова сребрним будаком означио краљ Милан Обреновић. Фотографија из доба аустро-немачке окупације приказује трговце и

МАГАЗИН

22.11.2015.

банкаре док на железничкој станици, окићеној сликом Фрање Јосифа, чекају долазак воза и представнике аустријског капитала који су долазили да погледају прашумске састојине букве на Гочу. Друга, из периода од неколико година касније, приказује обновљени мост преко Ибра којим пролазе питомци Војне академија при повратку са логоровања у Жичи. Др Матијевић сведочи да је почетком Другог светског рата пруга једно време престала са радом, а Рижа за потребе немачког окупатора резао грађу са великих залиха. Гоч су у то време запосели борци партизанског одреда „Јово Курсула“, а тек након што је, пред крај децембра 1941. у саставу Прве пролетерске бригаде Народноослободилачке војске, кренуо у Босну успоставили су контролу над планином. Она је у првим месецима окупације изостала, јер Немци нису имали довољно јаку и бројчано велику поседну јединицу која је могла да контролише планинске пределе.

На шумској прузи Краљево-Гоч педесетих година прошлог века саобраћале су три троосовинске и пет четвороосовинских парних локомотива које су вукле 21 вагон за превоз огревног дрвета и 35 плато вагона за превоз трупаца. У то време композиције које су транспортовале дрвену грађу опслуживало је 16 машиновођа, 16 ложача и 114 кочничара. Велика букова стабла обарана су ручним тестерама, а на један вагон је могло да се утовари између осам и дванаест трупаца. Док су за време аустријске окупације на овој траси саобраћала само два воза дневно након Другог светског рада број полазака се учетворостручио и због потребе за огревним дрветом које су на Гочу, у оквиру јединствене радне акције, секли краљевачки омладинци. На трасу пруге узаног колосека, која је водила од Краљева до Сокоље, данас подсећа само још узани, каменом озидан, пролаз изграђен 1932. године испод старог моста преко Ибра.

Кад је пруга демонтирана на траси којом се кретала изграђен је друмски пут. Локомотиве са Гочке пруге су пребачене до Подунаваца и биле ангажоване за превоз шљунка од спрудова на Западној Морави до железничне станице у овом месту где је вршен претовар на вагоне са распоном точкова од 75 сантиметара који су саобраћали од Краљева према Сталаћу. Група ентузијаста љубитеља старих пруга, са Живомиром Милашиновићем и др Миланом Матијевићем, покренула је 8. априла 2008. године, у оквиру Завичајног друшва Краљево, иницијативу за обнављање Гочке пруге. Овај датум је изабран због сазнања да је на тај дан 1959. године према Краљеву пошла последња композиција воза натоварена трупцима. Након оснивања удружења под називом „Гочка пруга“ идеја о ревитализацији је добила правни легалитет чиме су се стекли услови за конкретизацију преосталог дела посла. - Снимили смо филм о прузи, а

отворен је и изложбени простор у згради Месне заједнице у Каменици у којој се налазила железничка станица са четири колосека. Чланови удружења верују да би обнављање пруге дало нови импулс у коришћењу природних ресурса Гоча и туристичких ресурса Краљева, Врњачке и Матарушке Бање као и бројних планинских локалитета који красе овај део земље. Око иницијативе се окупио већи број чланова Завичајног друштва, радника са железнице, инжењера вагоноградње, грађана Краљева и мештана села испод Гоча. Иницијатива је изазвала пажњу љубитеља старих пруга, а добили смо подршку и од господина Глибетића, иницијатора и главног носиоца ревитализације Шарганске осмице која представља специфичну туристичку атракцију. Пруга излази на врх Златибора, а по вечличини промета је, после Београда и Новог Сада, трећа путничка благајна у Србији – каже др Матијевић. Ревитализација Гочке пруге је по-

стала саставни део реконструкције краљевачког железничког чвора, а за наставак активности на пројектовању трасе неопходно је да се прибаве подаци из катастра који би потврдили које се парцеле налазе у државном власништву. Тек након тога очекује се широка акција на прикупљању средстава за израду пројекта, а након тога и за његово извођење. У удружењу верују да би један део средстава могао бити обезбеђен из међународних извора, а повољност је сазнање да у бројним европским земљама постоје јака удружења заштићених старих пруга на којима саобраћају вагони идентични онима из старих времена. Реконструисана пруга морала би да се простире новом трасом с обзиром на чињеницу да је на старој изграђен друмски пут, али и да се прилагоди условима терена на простору од Краљева до Сокоље. Кад је грађена у време окупације није било услова за ревизију пројекта, па је и Миљко Петровић дуж читаве трасе морао да по-

ставља упозорења о опасностима које су претиле. Само део података о бројнима који су страдали на овим просторима објављен је у филму у коме су преживеле машиновође и возовође износиле податке о неопрезностима запослених на превозу трупаца и становника ових крајева. На Рижину пругу данас подсећа спомен соба у Каменици чији су најредовнији посетиоци студенти Шумарског факултета који на Гочу обављају део стручне праксе. Ма колико се идеја о ревитализацији Гочке пруге у појединим круговима сматра утопистичком не разликује се много од оне при првом помену градње Шарганске осмице. Након што је постављена траса колосека око ње су ревитализоване железничке станице, изграђени хотели и ресторани што је повод за наду да би нешто слично, макар и у мањем обиму, могло да буде и поред обновљене Гочке пруге. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.11.2015.

Завичајно дружење у Београду

МАГАЗИН

22.11.2015.

НЕК' СЕ ИГРА, НЕК' СЕ ПЕВА –

ружење са старим пријатељима је увек прилика да се освеже сећања, обнове стара и остваре нова пријатељства, одржи и негује љубав према завичају. Захваљујући помоћи донатора и Градске управе града Краљева и иве године су створени услови за завичајно дружење са пријатељима, рођацима, друговима, старим љубавима... да дођу и својим присуством обогате годишње дружење Дружење је заказано за суботу 28. новембра од 19 сати у ресторану Дома ваздухопловства у Земуну, улаз из улице Штросмајерова 3, уз богату вечеру и музички програм „Звуци нашег завичаја, где се Ибар са Моравом спаја“ у извођењу ансамбла „Данилушка“ и музичара

из Краљева. Београдска подружница Завичајног друштва Краљево и овога пута позива све који уздрхте кад чују да се помиње Краљево, песме о Ибру и Морави, Жичи и Студеници, селима Милочај, Опланићи, Поповићи, Сирча, Врба, Ратина....., који носе љубав Ибарско-поморавског краја, да се придруже, јер деца Ибра и Мораве то никад не забораве. Краљевчани из Београда биће домаћини краљевачким Краљевчанима, који ће по обичају и традицији понети за уздарје домаћину напитак који се годинама „мучио и чамио“ у столетним бурићима предака. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

– СТИЖУ НАШИ ИЗ КРАЉЕВА

Резервације и куповина карата по цени од 1.500 динара: • 25. и 26. 11. 2015. у времену од 12-15 часова у Удружењу Крагујевчана, Булевар Деспота Стефана бр.12, 8 спрат или • на рецепцији ресторана „Дедиње“ Дома војске Србије у Београду, улаз из Француске улице 27. 11. 2015. год. у времену од 11-13 часова. Информације на телефоне: 066 047 737, Мирослав Радак, и 064 225 22 83, Драгољуб Обрадовић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Кокосаурус мали диносаурус Омиљени лик серије дечјих сликовница, које су преведене на 24 језика, стиже у биоскопе са својом веселом дружином. Кокосаурус је мали змај који бљује ватру, али није положио испит из летења па не сме да иде на излет који организује његов разред. Као да то није довољно незгодно, задужују га да, док се не врате, чува свеже засађену ватрену траву захваљујући којој змајеви имају јединствену моћ. Иако ће учинити све како би доказао да је подједнако вредан као и други, Кокос ће и овог пута упрскати ствар, a све због свог великог срца. Филм се приказује до 25. новембра у пројекцијама које почињу у 16,30.

МАГАЗИН

22.11.2015.

Жртвовање пиона

Названа је партијом века и привукла више пажње од било ког шаховског такмичења икада. Светско првенство у шаху одржано у Рејкавику 1972. године, у коме су учествовали Американац Боби Фишер и бранилац титуле руски шахиста Борис Спаски, прерасло је у бојно поље Хладног рата. Биографска драма „Жртвовање пиона“ показује шта се дешавало иза сцене и допушта да завиримо у психу такмичара. Совјетска школа шаха је дуго била на врху, и сматрало се да је Спаски непобедив, али је најмлађи шаховски првак Фишер, који је са двадесет година освојио америчко првенство, постигао најбољи резултат у историји. Живео је за шах, али су његову генијалност засенили ексцентрична личност и контроверзни испади. Филм приказује погоршање Фишеровог менталног стања током лета 1972. године, док његова параноја и манија да одржи концентрацију прелазе границу нормале толико да захтева да се уклоне све камере јер му бука одвраћа пажњу. Према сценарију Стивена Најта и Стефана Рајвела филм је режирао Едвард Цвик, а у главним улогама наступају Лајв Шрајбер, Лили Рејб, Тоби Мегвајер, Питер Сарсгард и други. Пројекције почињу од 18 сати.

Игра у тами „Игра у тами“ је друштвено ангажован филм за који се верује да ће широј јавности отворити очи за проблеме какви су трговина људима и присилна проституција. Филм је љубавна прича мотивисана приповетком „Аска и вук“ Нобеловца Иве Андрића у којој окрутан и немилосрдан Вук, огрезао у прљаве послове везане за трговину женама, захваљујући добро разрађеној мрежи секс трафикинга у своје канџе увлачи Аску. Плесом и лепотом она успева да у Вуку пробуди љубав и човечност, али и сан о естради и бољем животу а он се, након што први пут спозна љубав, мења из корена. Филм је заснован на истоименој представи ауторске екипе која стоји и иза овог филмског пројекта. Према сценарију Ђорђа Милосављевића филм је режирао Вук Радивојевић а, у главним улогама наступају Тамара Драгичевић, Виктор Савић, Вук Костић, Борка Томовић, Владица Милосављевић, Ненад Ненадовић и Игор Дамњановић. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Игре глади: Сјај слободе 2 У гранд финалу спектакуларне хит франшизе „Игре глади“ Кетнис Евердин, након што је постала вођа масовне побуне потлачених, заједно са Дистриктом 13 покреће свеопшту револуцију против аутократског Капитола. Кетнис наставља улогу хероине која се у невероватној бици за преживљавање бори за свој народ. Изузетна, Оскаром награђена Џенифер Лоренс постала је Птица Ругалица, која се најзад решила окова и слободно раширила крила. Док је Панем разорен свеопштим ратом Кетнис и председник Сноу ће се суочити по последњи пут. Она и њени верни пријатељи Гал, Финик и Пита су послати у опасну мисију: ризиковаће своје животе да елиминишу председника Сноуа. На том путу их чекају смртоносне замке, опасни непријатељи и срцепарајуће одлуке које су много теже од оних које је могла имати у аренама… Филм се приказује до среде у пројекцијама које почињу у 22 сата.

Саша Полугић најбољи на Светском првенству у кик боксу

МАГАЗИН

22.11.2015.

КРАЉЕВО РАСАДНИК ШАМПИОНА

- Само озбиљним, мукотрпним и упорним радом стиже се до врхунских резултата. - Из све плиће градске касе локална самоуправа малим клубовима даје колико може, али тек кад задовољи све веће прохтеве такозваних великих спортова који се у последње време не могу похвалити значајнијим резултатима. – До светског трона са 160 хиљада динара из градске касе. – Светски шампион нема стално запослење. – Велика жеља тренера Вуковића је да Полугић током наредне године изазове актуелног европског шампиона у професионалном боксу, а да меч буде одржан у новој хали спортова у Краљеву

Саша Полугић

Фото: М. Радовановић

удни су критеријуми по којима су се спортови од настанка делили на мале и велике при чему критеријуми по правилу нису били остварени резултати на домаћој и светској сцени. Оваква уверења нису заобишла ни Краљево у коме је предност, самим тим и највише пара из градске касе, давана екипним такмичењима у фудбалу, кошарци и одбојци. Деценијама уназад тек ту и тамо се на локалној спортској сцени појављивао и по који нови спорт и у одређeном периоду окупљао ограничен број заљубљеника, а до ове године није познато да је било који од њих у кратком периоду успео да се издигне из локалних оквира и стварањем шампиона потврди примат на светској сцени. У последњој недељи октобра то је успело Кик бокс клубу „Краљево“ чији је најбољи представник Саша Полугић успео да се издигне изнад свих и са Светског првенства врати са златном медаљом. Пут до ње није било ни лак

МАГАЗИН

22.11.2015.

ни кратак, а питање је да ли би и започео да се пре више од деценије недовољно сложни поклоници нове борилачке вештине нису окупљали око клубова „Кобра“ и „Шкорпион“. Пре пуних дванаест година ујединио их је доказани спортски радник Станоје Костић и потврдио да се само заједно, озбиљним, мукотрпним и упорним радом стиже до врхунских резултата. Од првих дана почели су да се нижу значајни резултати на републичком нивоу, а међу успешније у том периоду убраја се Владимир Табер. Након њега наишла је генерација талентованих такмичара међу којима су били садашњи тренер Радован Вуковић, потом Иван Ђорђевић Мангани који је освојио треће место на првенству Европе, Небојша Ракић, Стефан, Бојан и Горан Вуксановић и други. Први значајнији међународни успех 2002. године је остварио Слободан Маринковић освајањем шампионске титуле на Европском првенству у

Будви, потом Милетић који се окитио шампионском титулом на јуниорском првенству света и Марија Ристовић, вицешампионка Европе и трећепласирана на првенству света у Паризу. Кроз клуб је од оснивања прошао велики број такмичара од којих је највећи број одустајао од даљег рада, јер није постојао ни минимум услова за напредовање. - Радимо у скромној адаптираној сали поред куглане на Атлетском стадиону у којој је некада била кафана. Сем што је мала није адекватна за ову врсту спорта, а и поред рада у тешким условима постижемо врхунске резултате. Велику потешкоћу ствара нам то што морамо да радимо у више група, јер сала не може да прими већи број такмичара иако је наменски адаптирана за борилачке спортове. Имамо увек доста такмичара који, као и у другим мањим местима, кад достигну одређен ниво одлазе на студије тако да је присутно велико осипање – каже

Костић. Из све плиће градске касе локална самоуправа малим клубовима даје колико може, али тек кад задовољи све веће прохтеве такозваних великих спортова који се у последње време не могу похвалити значајнијим резултатима. Због тога је Кик бокс клубу „Краљево“ ове године припало тек 160 хиљада динара што је најмања сума од оснивања. Ако се зна да је четвртина потрошена на чланарину Кик бокс савезу, што је услов за учешће у такмичењима, јасно је у каквим се условима стварају светски шампиони. Иако се клуб обавезао да Саши Полугићу исплати дванаест скромних месечних износа на име хранарине успео је да то учини за само четири месеца. У клубу верују да би након последњих резултата Саше Полугића локална самоуправа могла да одреагује на адекватнији начин и помогне да се у наредној такмичарској сезони остваре бољи резултати.

Радован Вуковић потврђује да и поред великог потенцијала за бављење овим спортом у Краљеву нема довољно истрајних као што је Полугић који је у клуб дошао 2007. године. Време потребно за постизање врхунских резултата потврђује потребу за стрпљењем и великим радом. И док су бројни талентовани чланови клуба након одређеног времена, из различитих разлога, напуштали активно бављење овим спортом Полугић ни у једном тренутку није помишљао да стане. Супер тешка категорија у којој наступа од увек је била најатрактивнија за посматраче што је био додатни мотив да истраје у жељи за постизањем врхунских резултата. Искусном тренеру је више него такмичарима јасно да је пут до врхунских резултата дуг и напоран. Онај којим је прошао Полугић био је добра основа за стицање великог такмичарског искуства које му омогућава да у ринг улази хладне главе што омогућава да на

сваки ударац противника реагује на адекватан начин, а то у значајној мери олакшава рад тренера. - Потребне су године вежбања, спаринга и мечева да би то могао да уради. Ми смо у Краљеву имали велики проблем, јер нисмо могли да пронађемо адекватног спаринг партнера који би током припрема за светско првенство могао да парира врхунском такмичару. Доста смо радили на техници, али то што се научи мора да се пред велике мечеве примени у спарингу који омогућава да уочим недостатке и грешке. Што је више спаринг партнера то је боље и за њега, па је Полугић у потрази за партнерима био принуђен да одлази у друге градове. Пред светско првенство се три недеље припремао на Тари, где су били сви репрезентативци, тако да је тек тада имао адекватне спаринг партнере. Дуго смо радили јер је за овај спорт од изузетне важности да се поред физичке обави и адекватна психичка при-

22.11.2015.

МАГАЗИН

према јер човек који уђе у ринг треба да има невероватну жељу за победом, и елиминише трему, а тек кад то постигне може да очекује примену свега што је до тада учио. Ако преовлада трема ускрати се све што смо до тада радили, а онда нема резултата – каже Вуковић. Каквим се физичким напорима Полугић излагао током припрема за најзначајније такмичење потврђује податак да је током лета и по највећој врућини облачио више тренерки како би смањио тежину. Појављивање на отвореном простору често је изазивало подсмехе зачуђених посматрача недовољно упућених у захтев да мања тежина у оквиру категорије ствара услове за много комфорнији рад. Саша Полугић је дуго чекао позив селектора националног тима да брани боје земље на неком од значајнијих међународних такмичења. Под будним оком стручњака био је пуне три године све док се од активног бављења овим спортом није опростио далеко искуснији вишеструки првак Европе и светски шампион Гаги Јовановић. Колико је било поверење у Полугића сведочи податак да је са Јовановићем укрстио рукавице на опроштајном мечу који је потврдио раскошни таленат. Од тог тренутка посебну пажњу на Полугића усмеравају и други такмичари у истој категорији жељни да сазнају да ли ће се појавити на неком од такмичења. Већ после првог појављивања на јуниорском првенству Европе 2009. године почели су да стижу позиви за учешће и на другим значајним такмичењима која су окупљала најбоље кик боксере са Балкана, Европе или света. Као и у многим другим спортским дисциплинама кочница ка још бољим резултатима по правилу је финансијска ситуација. Трошкови исхране и опреме су велики, па и припреме за значајна такмичења коштају доста, а Полугић нема ни стално запослење. Повремено је ангажован на пословима обезбеђења у угоститељским објектима, а није редак случај да по завршетку смене у раним јутарњим часовима уместо на одмор оде на тренинг или

такмичење. Ризиком посебне врсте сматра се и најмања повреда на послу којом се ускраћује могућност да учествује на такмичењима. Управо због тога очи светског шампиона и руководства клуба усмерене су према локалној самоуправи у ишчекивању да схвати важност учешћа на значајним такмичењима и омогући Полугићу да се са њих врати овенчан новом славом. Колико у Краљеву нема разумевања за овај спорт потврђује податак да је светски шампион, због велике љубави према кик боксу, и до сада од скромне зараде финансирао куповину најнужније опреме. Поред квалитетних рукавица које се хабају током тренинга, а коштају и до 150 евра, неопходни су шушкавци, бандажери, штитници за ноге и много тога другог. У ситуацији кад готово сви спортисти полажу право на поделу све мањег и тањег финансијског колача кик боксери нису ни покушавали да колико толико средстава затраже од спонзора. Након освајања титуле светског шампиона уверени су да ће бар неко препознати интерес да уложи у Полугића кога и наредне године очекују значајна такмичења. Прво веће је првенство Европе на коме Србија брани титулу вицешампиона, а Краљевчани верују да би на њему могли да остваре и значајније резултате. Првенство је прилика да се Полугић реваншира најбољем руском такмичару за прошлогодишњи пораз са само два поена разлике после кога је морао да се задовољи титулом вицешампиона Европе. Велика жеља тренера Вуковића је да Полугић током године изазове актуелног европског шампиона у професионалном боксу, а да меч буде одржан у новој хали спортова у Краљеву. Последње надметање најбољих светских кик боксера одржано је последње недеље октобра у Београду, а посебан мотив за српске такмичаре је била жеља да пред домаћом публиком остваре добар резултат. Пут до златне медаље водио је Полугића преко три изузетно тешка меча у којима је супериорни Краљевчанин до

финала победио најбоље кик боксере из Црне Горе, Литваније и Хрватске да би у одлучујућем мечу укрстио рукавице са Бразилцем Фелипе Мишелетијем који је у полуфиналу савладао до тада неприкосновеног руског такмичара. И поред значајне разлике у висини у корист Бразилца окретни тешкаш је, захваљујући првенствено ножним ударцима, успео да разбије чврсту одбрану и освоји прво место. - Иако на Сашу многи нису рачунали имао сам велику трему и потајно желео да из кола у коло прође без повреда. Темпом, великим срцем и храброшћу успео је да изненади све, чак и мене, и у финалу победи атлетски грађеног и невероватно физички и технички спремног Бразилца, мада је и улазак у финале био велики успех. Ово је успех над успесима, јер имамо девет првака света у различитим категоријама мушке и женске конкуренције, а друга смо земља на свету по броју освојених медаља – каже Вуковић. До следеће сезоне значајних такмичења Полугића и Вуковића чека још много рада, а основни услов је да се такмичар сачува од евентуалних повреда које су увек могуће, поготово у најтежој категорији у којој се упућују снажни ударци ногама и рукама. Вуковић потврђује да приликом блокирања противничких удараца често страдају потколенице и стопала и ма колико да се у жару борбе на то не обраћа посебна пажња бол се повећава након меча што је много значајније кад се зна да следећег дана чека нов са јачим противником. У финални меч на последњем шампионату света Полугић је ушао са повређеном ногом, али то сем њега и тренера нико није смео да зна како баш то не би било искоришћено као предност у одлучујућој борби. Настојање великих клубова да у своје редове доведу што већи број квалитетних такмичара повод је за бројне примамљиве понуде и услове за даљи рад што ствара реалну опасност да и актуелни првак света у категорији К1 крене путем који нико у Краљеву не жели. Не желе то ни у клубу, али ни да му ускрате могућност да још више напредује. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.11.2015.

РИБНИЦА - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

0:3

МАГАЗИН 22.11.2015.

Из Полицијске управе Краљево

ЧЕТВОРО МРТВИХ недељи кад се обележава Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода на подручју Краљева су, у три саобраћајне незгоде у само једном дану, живот изгубиле четири особе, док су две повређене. У судару путничког и теретног моторног возила у улици Јована Дерока, око 8 часова је живот изгубила тридесеттрогодишња Краљевчанка која је управљала путничким аутомобилом марке „мерцедес“, док је лаке телесне повреде задобио возач „пунта“. У саобраћајној несрећи, која се у Стублу догодила у уторак око 20 часова, живот је изгубио педесетједногодишњи мушкарац из Трстеника на којег је, приликом изласка из такси возила и преласка коловоза, налетело путничко возило марке „опел корса“ којим је управљала четрдесетосмогодишња Трстеничанка. Три сата касније, у саобраћајној несрећи која се догодила у Карађорђевој улици, у судару путничких возила живот су изгубили шездесетшестогодишњи возач „југа“ из Краљева и његова шездесетпетогодишња супруга, док је шездесетпетогодишњи возач „фаит типа“ задобио тешке телесне повреде. У свим случајевима увиђај је извршио заменик основног јавног тужиоца, у присуству припадника Саобраћајне полиције из које стиже упозорење свим учесницима у саобраћају да се придржавају прописа из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, јер је то најсигурнији начин да сачувају своје и туђе животе. Податак да су инспектори Криминалистичке полиције у другој недељи

МАГАЗИН

22.11.2015.

новембра евидентирали 23 кривична дела, од којих се једно сврстава у област привредног а остала област општег криминала, сведочи о знатном смиривању у области криминалитета. Значајним се оцењује и успех у откривању починилаца, а податак да су познати учесници више од половине евидентираних кривичних дела, сведочи о не тако честом успеху полиције. Иако је број прекршаја којима се процењује стање јавног реда и мира идентичан као и у првој недељи новембра приметна је разлика у структури у којој су број туча и осталих прекршаја изједначени. Из Саобраћајне полиције стиже информација о знатном смањењу броја саобраћајних незгода, а Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 9. до 5 новембра сведочи да је12 из претходне недеље заменило само пет од којих је само једна као последицу имала два повређена лица, а четири само материјалну штету. По једна особа задобиле су лакше и теже телесне повреде, а материјална штета је процењена на три стотине хиљада динара. Припадници Саобраћајне полиције су констатовали да се 350 учесника у саобраћају огрешило о прописе којима се регулише понашање у овој области, а само два прекршаја мање него претходне недеље не уливају превише наде у знатну промену понашања првенствено возача. Припадници Ватрогасно спасилачке јединице интервенисали су у гашењу једног пожара који је причинио штету од сто хиљада динара. Т. Радовановић

Х У ЈЕДНОМ ДАНУ

У заједничкој акцији припадника Министарства унутрашњих послова из Краљева и Крушевца расветљено је седам кривичних дела преваре извршених на подручју Врњачке Бање и Александровца. Полицајци су ухапсили и задржали до 48 сати шездесетједногодишњег С. П. из Врњачке Бање за кога се основано сумња да је, од априла ове године, преваром довео у заблуду седам особа из Краљева, Александровца и Београда да му позајме, или дају, новац ради прибављања радне дозволе и визе за рад у Швајцарској. Основано се сумња да је С. П. на овај начин прибавио противправну имовинску корист од око три милиона динара. Након саслушања судија за претходни поступак Основног суда у Краљеву је, на предлог тужиоца, осумњиченом одредио притвор до 30 дана, а због сумње да је преварио већи број грађана из Полицијске станице Краљево позивају оштећене који као осумњиченог препознају особу на фотографији да непосредно, или на бројеве телефона 036/364-128 и 036/364-116, пријаве ова кривична дела.

Фото: Г. Шљивић

Преваром до милионске зараде

МАГАЗИН 22.11.2015.

ВРЕМЕПЛОВ

МАГАЗИН

22.11.2015.

ДОГОДИЛО СЕ ОД 22. E 28. НОВЕМБРА

22. новембар 1497. — Тражећи морски пут у Индију, Португалац Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде, на крајњем југу Африке. 1699. — Данска, Русија, Саска и Пољска, после победе над шведском војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске. 1842. — На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен. 1868. — Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији. Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика. 1943. — У Либану проглашена независност. Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920. Арапске земље, Велика Британија и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946. 1963. — У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди (на слици) и гувернер Тексаса Џон Коноли. Истог дана потпредседник САД Линдон Џонсон је положио заклетву као 36. председник САД. 1972. — Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину. 1974. — Генерална скупштина УН дала статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији. 1975. — Хуан Карлос постао краљ Шпаније, два дана послесмрти диктатора Франсиска Франка. Последњи шпански монарх био Алфонсо XIII, 1931. побегао из земље. 1977. — Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке. Редовни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи. 1989. — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомбашком нападу погинуло још 16 људи. 1990. — Прва премијерка у исто-

рији Велике Британије Маргарет Тачер због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту. 1992. — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима. 1995. — После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ. Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992. 2001. — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни. 2002. — Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.

23. новембар 1531. — Миром у Капелу завршен други грађански рат у Швајцарској. Римокатоличке области признате као део Швајцарске Конфедерације. 1831. — Дводневни штрајк лионских ткача прерастао у организован устанак лионских радника. Устаници заузели кључне пунктове у Лиону и успоставили привремену владу. Њихови захтеви за повећање надница нису прихваћени, а војска почетком децембра угушила устанак. 1889. — У салону Пале ројал у Сан Франциску постављен први џубокс. 1891. — Деодорода Фонсека, вођа преврата 1889. којим је оборено Бразилско царство, први председник Бразила, због сукоба с Конгресом присиљен да напусти положај. 1932. — Спајањем краљевстава Неџд и Хиџаз формирана Краљевина Саудијска Арабија, с краљем Абдулом Азиром ибн Саудом.

1961. — Доминиканска Република променила назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго. 1971. — Кина постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација. 1980. — У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији погинуло 2.735 особа, повређено најмање 7.500. 1983. — СССР напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања крстарећих ракета САД у Европи. 1989. — Око 300.000 људи се окупило на централном тргу Вацлавске намести у Прагу захтевајући демократске реформе у Чехословачкој. 1996. — Отет етиопски авион „боинг 767“ са 163 путника и 12 чланова посаде пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива. У несрећи погинуло 125 особа. 1999. — Председник САД Бил Клинтон стигао на Космет, где је посетио америчку војну базу Бондстил код Урошевца и разговарао с представницима Срба и косовских Албанаца. Клинтон од Албанаца тражио да опросте Србима и поручио им да је време за борбу прошло. 2001. — У сукобима Израелаца и Палестинаца на Западној обали убијен вођа војног крила Хамаса Махмуд Абу Ханод. Трибунал у Хагу подигао трећу оптужницу против бившег председника Југославије Слободана Милошевића, за геноцид у Босни и Херцеговини. Милошевић раније оптужен за злочине на Косову и Хрватској. 2002. — Нови премијер Пакистана Мир Зафарула Кан Џамали положио заклетву и формално успоставио цивилну власти после трогодишње војне диктатуре. 2003. — Под притиском демонстраната и опозиције, дугогодишњи председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео оставку због фалсификовања изборних резултата. За председника Грузије 15. јануара 2004. изабран лидер грузијског Националног покрета Михаил Сакашвили.

МАГАЗИН

22.11.2015.

24. новембар

1642. — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија. 1859. — Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина "Порекло врста". Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света. 1896. — Основан Педагошки музеј (Београд) 1941. — Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату. Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон. Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града. 1963. — Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Даласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат. 1974. — Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја. 1976. — Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске. Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова. 1989. — Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша. На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек. 1992. — На југу Кине срушио се путнички авион "боинг 737". У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде. 1995. — Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака.

1998. — Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића. 2000. — Око 900.000 људи протестовало на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА. На челу протестне колоне били премијер Шпаније Хосе Марија Аснар и други државни и политички званичници. Председник Југославије Војислав Коштуница допутовао у Загреб на Самит на врху држава Југоисточне Европе и Европске уније, у прву посету неког српског званичника Хрватској од распада СФРЈ. 2003. — Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног кривим за учешће у рушењу авиона Пан ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.

25. новембар 1783. — Последњи британски војници су напустили Њујорк, након завршетка Америчког рата за независност. 1877. — Избила је Тополска буна на Становљанском пољу близу Крагујевца, када су Лепенички и Јасенички батаљони одбили да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу уочи Другог српско-турског рата и покушали да на власт доведу Петра Карађорђевића. Устанак је угушен 29. новембра, а од 70 учесника оптужених за велеиздају, 24 су осуђена на смрт, од којих су седморица стрељана. 1884. — У Сент Луису у америчкој држави Мисури Џон Мајенберг патентирао је млеко у праху. Отворен је први течај енглеског језика у Великој школи у Београду. 1915. — Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.Након окончања дејства у долини Велике и Јужне Мораве(Битка на Морави (1915)),у повлачењу војника праћених избеглицама,

живот је изгубило више од 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године. 1918. — Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. 1936. — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма. 1941. — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у Другом светском рату. 1943. — Одржано прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Мркоњић-Граду. 1952. — У Лондону је први пут изведена "Мишоловка" Агате Кристи, позоришни комад који се и данас приказује у позориштима широм света. У лондонском позоришту Сент Мартин непрекидно се изводи већ 50 година.

1965. — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Касавубу. Касније је проглашена Демократска Република Конго, 1971. назив је промењен у Република Заир, а њен председник је узео име Мобуту Сесе Секо. 1969. — Члан "Битлса" Џон Ленон вратио је титулу Реда Британске Империје коју му је 1965. доделила краљица Елизабета II, у знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра. 1970. — Јапански писац Јукио Мишима, је починио јавно рутуално самоубиство (харакири), у знак протеста против "вестернизације" Јапана. 1975. — Суринам добио независност од Холандије 1992. — Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993. 1996. — Више од 100.000 људи протестовало је улицама Београда због судског поништавања победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима, оптужујући

председника Слободана Милошевића да је покрао изборе. 2001. — Америчка компанија "Едвансд сел технолоџи" саопштила је да је клонирала људски ембрион. Према изјави научника достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића. 2002. — Председник Црне Горе Мило Ђукановић поднео је оставку. Дан касније предложен је за мандатара нове црногорске владе. УНМИК преузео контролу над општинском администрацијом у северном делу Косовске Митровице, коју су до тада контролисали Срби. Тиме је након три године и пет месеци међународна заједница успоставила власт на читавој територији Косова. 2013 — Изашао је трећи албум групе Ван дирекшон, под називом Midnight Memories.

26. новембар 1703. — У дводневној „Великој олуји“ у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи. 1865. — Објављена је књига Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“ 1880. — Велике силе су присилиле Турску да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878. 1914. — У Првом светском рату експлодирао је британски ратни брод „Булворк“, док је у њега укрцавана муниција. Од 750 чланова посаде преживело је само њих 12. 1918. — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровић-Његоши и да се краљевина Црна Гора присједини краљевини Србији. 1922. — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер. Картер и лорд Карнавон били су први људи који су ушли у гробницу после више од 3.000 година, када је у њу положен фараон. 1940. — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона

пољских Јевреја. 1941. — Шест јапанских носача авиона у великој тајности испловило ка америчкој луци Перл Харбор. 1942. — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу. 1949. — У Индији је прихваћен устав којим је Индијска Унија постала република у оквиру британског Комонвелта. Устав је ступио на снагу у јануару 1950. 1965. — Француска је лансирала први вештачки сателит. 1967. — Народни ослободилачки фронт прогласио је у Адену Народну Републику Јемен (Јужни Јемен), након 128 година британске колонијалне владавине. 1978. — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану. 1979. — Међународни олимпијски комитет гласао је да се, после 21 године одсуства, Кини обнови чланство у тој организацији. 1986. — Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад у Ирачко-иранском рату погинуло је 48 цивила. 1987. — Тајфун је на Филипинима разорио око 14.000 кућа, погинуло је 270 људи. 1990. — Савет безбедности УН је одобрио мировни план за Камбоџу. 1993. — Први генерални штрајк у Белгији после готово пола века парализовао је привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима. 1998. — У заједничкој декларацији током посете кинеског председника Ђанга Цемина, Јапан је изразио дубоко кајање због акција које је предузео у Кини у Другом светском рату. 2000. — Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић је на ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије поново изабран за председника партије. Милошевић је у

јуну наредне године изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2001. — Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи након тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти. 2009. — Радикалка Гордана ПопЛазић на седници скупштине Србије гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић.

МАГАЗИН

22.11.2015.

27. новембар

1095. — Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао европске витезове у Први крсташки рат. 1879. — Француска скупштина из Версаја премештена у Париз. 1895. — Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел написао је у Паризу тестамент којим је велико богатство завештао за развој науке и књижевности и борцима за мир. Нобелова награда додељује се сваке године, почевши од 1901. 1912. — Шпанија установила протекторат над Мароком. 1940. — У Румунији профашистичка "Гвоздена гарда" убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу. 1940. — Немачка у Другом светском рату анектирала француску покрајину Лорену. 1941. — Последње италијанске јединице предале се савезничким снагама у тврђави Гондер у Етиопији. Савезници заробили 23.000 италијанских војника. 1942. — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон. 1968. — Припадници југословенске војске и полиције угушили масовне демонстрације Албанаца на Косову и Метохији на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике. Демонстрације одржане на Дан заставе, државног празника Албаније.

1970. — Другог дана свог путовања по земљама Азије и Океаније, прерушени колумбијски сликар покушао је ножем убити папу Павла IV. 1978. — У градској већници Сан Франциска, бивши градски супервизор Ден Вајт је убио градоначелника Џорџа Москона и геј политичара Харвија Милка. 1989. — У експлозији у ваздуху колумбијског "боинга 727", који је летео на линији Богота-Кали, погинуло свих 107 путника и чланова посаде. Претпоставља се да је у авиону била бомба. 1990. — Министар финансија Џон Мејџор изабран је за шефа Конзервативне странке и премијера Уједињеног Краљевства, након оставке Маргарет Тачер. 1991. — Маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Кије Сампана, који је евакуисан у Бангкок да не би био линчован. 1991. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање мировних снага у Југославију. 1996. — У јеку протеста због крађе гласова на локалним изборима у Србији власти прекинуле рад Радија Б92, Радио Индекса, две најслушаније београдске радио-станице које су стално и детаљно извештавале о грађанском протесту. Радио-станице наставиле рад 5. децембра. 1996. — У експлозији гаса у руднику угља у кинеској провинцији Шанси погинуло више од 90 рудара. 1997. — У сукобима српских снага безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један Албанац, четири полицајца повређена. 2000. — Агенција Уједињених нација за сиду објавила да је од почетка пандемије сиде пре 20 година од те болести умрло више од 21 милион људи широм света. 2000. — Норвешки краљ Харалд V отворио, у западној Норвешкој, најдужи тунел за друмски саобраћај на свету. Тунел дугачак 16.900 метара потукао рекорд Ст. Готард тунела у Швајцарској, који је пуштен у промет 1980, а дугачак је 16.300 метара. 2001. — НАСА је саопштила да је

свемирски телескоп Хабл открио атмосферу планете удаљену од Земље 150 светлосних година. То је први пут да је атмосфера планете која се налази ван Сунчевог система директно опажена. 2001. — У Русији је званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који се транспортује казахстанска нафта у луку код Новоросијска на обали Црног мора. 2004. — Духовни поглавар православних хришћана васељенски патријарх Вартоломеј I преузео је у Ватикану од папе Јована Павла II посмртне остатке Светог Хризостома и Светог Грегорија. 2006. — У Спомен-подручју Јасеновац, у присуству највиших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти. 2006. — Парламент Канаде је одобрио предлог премијера Стивена Харпера којим су Квебечани добио статус

„засебне нације унутар Канаде“. 2009. — Експлозија бомбе у возу који је саобраћао између Москве и Санкт Петербурга је избацила воз из колосека и изазвала смрт 28 особа и повреде 96 особа

28. новембар 1443. — Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје. 1520. — Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име. 1821. — Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији. 1830. — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напу-

стили Београд. 1830. — Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића. 1905. — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије. 1908. — Експлозија у руднику угља у Мариани у Пенсилванији однела 154 жртве. 1912. — Албанија прогласила независност од Отоманског царства. 1919. — Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент. 1920. — У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа. 1941. — Црвена армија у Другом светском рату избацила немачке трупе из Ростова. 1942. — У пожару који је уништио ноћни клуб "Цоцоанут Грове" у америчком граду Бостон погинуло 491 особа. 1943. — У Техерану су у Другом светском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови "у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити решено после рата". 1950. — У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије. 1962. — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић,

преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије. 1954. — Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижевност. 1960. — Мауританија добила независност од Француске. 1964. — У Хановеру основана "Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс" (НПД). 1971. — Припадници палестинске терористичке организације "Црни септембар" убили су јорданског премијера Васфи Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији. 1975. — Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор. 1979. — Новозеландски авион "DC10" ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде. 1986. — Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна (Високо) и РК Борац (Бања Лука). 1987. — Приликом пада јужноафричког авиона "Боинг 747" у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1989. — Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку после пораза на изборима. 1994. — Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији. 1996. — Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том месту био од 12. маја 1992. 2000. — Украјински политичар Олександер Мороз јавно је оптужио председника Леонида Кучму за учествовање у убиству новинара Георгија Гонгадзеа. 2008. — Покренута РТС Дигитал, прва српска искључиво дигитална телевизија.

МАГАЗИН 22.11.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs