MagazIN 199

Краљевски

Година IV * Број 199 * 8. новембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2

МАГАЗИН 8.11.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

3

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

8.11.2015.

МАГАЗИН

4

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

5

МАГАЗИН

8.11.2015.

Тридесет пета седница Скупштине града

6

ИЗОСТАЛО УСВАЈАЊ - Ванредна седница Скупштине града заказана на захтев 28 одборника опозиције. - Одборници владајуће већине одбили да разматрају извештај извршне власти по питању до сада предузетих мера на плану трајне регулације водотокова и изградње заштитног бедема и годину и по дана након катастрофалних мајских поплава у Краљеву се не стишава бура коју с времена на време подгревају одборници опозиционих странака у Скупштини града. Чврсто уверење да за разлику од свих средина у земљи погођених поплавама једино у Краљеву ни после толико времена није урађено ништа на трајном решавању заштите угроженог подручја повод је за захтев

Н

да се одржи још једна ванредна седница Скупштине града и разматра извештај извршне власти по питању до сада предузетих мера на плану трајне регулације водотокова и изградње заштитног бедема. Захтев за заказивање седнице потписало је 28 одборника Покрета социјалиста, Покрета за Краљево, Демократске странке, Двери и Либерално-демократске партије. Стандардних петнаест минута за-

кашњења до почетка било је довољно да се утврди присуство 58 од укупно 70 одборника Скупштине града што је било довољно за рад и одлучивање. Након што је усвојен извод из записника тридесет четврте седнице одржане 15. октобра, и потврде да нема нових предлога за допуну и измену предложеног дневног реда, 33 уздржана одборника владајуће већине нису били спремни да подрже размат-

ЊЕ ДНЕВНОГ РЕДА рање извештаја. То је било довољно да председник Скупштине града Сретен Јовановић, после само петнаест минута, закључи седницу за коју није утврђен дневни ред. Градоначелник Краљева Томислав Илић је потврдио да је локална самоуправа приступила решавању овог питања након једне од претходних седница Скупштине града, а да је до застоја дошло због проблема са израдом елабората. Проблем је превазиђен, а са Јавним предузећем „Србијаводе“ и Канцеларијом за помоћ и обнову поплављених подручја обезбеђена средства за изгрдању заштитног бедема, а најкасније до почетка наредне недеље по скраћеном

поступку се очекује расписивање јавне набавке за избор извођача радова. - Све што је било до локалне самоуправе ми смо урадили и завршили. Сад је све превасходно на „Србијаводама“ и ја се надам да ће тендер бити завршен за месец дана, а након тога одређен извођач и бити уведен да изводи радове – потврдио је Илић. Председник Месне заједнице Грдица је обавештен о почетку радова уз захтев да посредује како власници парцела на којима треба да се изводе не би правили проблеме. Градоначелник је потврдио да се бедем поклапа са трасом будућег аутопута Појате-Прељина и тако одбацио све инсинуације да би након што он буде изграђен

морао да се руши. Потврда да су предузети први кораци на трајној заштити овог подручја од поплава је и почетак радова на регуацији потока Чађавац као прве фазе изградње заштитног бедема. Најзадовољнији су и овога пута три локалне телевизије којима за петнаестак минута рада следује по 120 хиљада динара, а разлог за незадовољство немају ни одборници који су стекли право на дневницу. Буџет је сиромашнији за додатних приближно пола милиона динара колико кошта припрема и одржавање седнице. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

7

8

МАГАЗИН 8.11.2015.

9

Извештај о предузетим мерама на заштити од поплава

МАГАЗИН

8.11.2015.

НА ПОТЕЗУ С

10

- Кад Дирекција Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ по скраћеном поступку спроведе јавну набавку биће створени услови за почетак радова на изградњи заштитног бедема у Грдици. – За радове вредно нешто више до 23 милиона динара у плану јавних набавки Дирекције Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ планирано 22 милиона звештај по питању до сада предузетих мера на плану трајне регулације водотокова и изградњи заштитних бедема, који је одборницима Скупштине града уручен непосредно пред одржавање тридесет пете седнице, изазвао је бројне недоумице због којих 33 одборника владајуће коалиције није било спремно да подржи његово стављање на дневни ред. Градоначелник Краљева Томислав Илић је 3. новембра упутио парла-

И

менту извештај на нешто мање од две куцане странице позивајући се на одлуку усвојену на седници Скупштине града 22. јуна. Одлука подразумева да се приступи изради пројекта и извођењу хитних радова за заштиту насеља Грдица од великих вода реке Западне Мораве и притока Чађавац и Моравац. Строге административне процедуре подразумевале су договор свих релевантних чинилаца да се изради и усагласи пројектни задатак, а након тога Дирекцији за планирање и из-

градњу „Краљево“ изврши пренос средстава потребних за израду пројектне документације на основу решења градоначелника о промени апропријације корисника буџета. Договорене активности укључују измену плана јавних набавки Дирекције за планирање и изградњу, доношење решења о покретању поступка набавке Пројекта хитних интервенција и спровођење поступка набавке. Према извештају достављеном свим одборницима планиране актив-

СРБИЈАВОДЕ

ности су текле по договореном плану, па је Дирекција за планирање и изградњу могла на време да изради и усагласи пројектни задатак. На основу тога решењем градоначелника о промени апропријације корисника буџета од 16. септембра Дирекцији за планирање и изградњу је пребачено пет стотина хиљада динара за спровођење поступка набавке за израду Пројекта санације и хитних радова. Надзорни одбор Дирекције је донео одлуку о измени Плана јавних набавки у коме је предвиђена нова позиција која се односи на израду пројектне документације на реализацији Пројекта хитних радова на рехабилитаицији система за заштиту насеља Грдица од поплава. На основу спроведеног поступка јавне набавке директор Дирекције је донео одлуку о избору најповољније понуде за израду пројектне документације, а 13. октобра је донето решење којим се овлашћује лице

да прати реализацију уговора. Уговор о изради пројектне докуменатације потписан је са Заводом за заштиту од бујица и поплава Института за водопривреду „Јарослав Черни“, а у оквиру измене и допуне програма уређења грађевинског земљишта, који је усвојен на седници Скупштине града 15. октобра, за ту сврху су планирана средства од 500 хиљада динара. Институт је Пројекат санације и хитних радова на систему за заштиту насеља Грдица од поплава – санација и хитни радови на изградњи деснообалног насипа уз реку Запана Морава на потезу од улива Грдичке реке до високе обале низводно од насеља Грдица доставио Дирекцији 20. октобра, а следећег дана је достављен директору Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима Марку Благојевићу и Владимиру Столовићу из Дирекције Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“.

Спорни извештај градначелника Краљева потврђује да се наставак активности односи на расписвање јавне набавке коју Дирекција Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ по скраћеном поступку треба да спроведе у року од наредних десет дана након чега ће бити створени услови за почетак радова и именовање радне групе за несметано извршење пројекта хитних радова. Потврђено је да ће радови започети на основу дозволе о хитним радовима, а имовинско-правни бити решавани током следеће годину дане. Иако предмер и предрачун радова који је дат у пројекту дефинише износ од 23 милиона 560 хиљада и 630 динара у плану јавних набавки Дирекције Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ планирана су средства од 22 милиона динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

Реакције на последњу седницу Скуштине града

МАГАЗИН

8.11.2015.

ШИБИЦЕРСК

12

КА ПОЛИТИКА

- Скандал да Скупштина града не усваја сопствени извештај је преседан на политичкој сцени Краљева у последњих 50 година. - Политика се своди на то да у предизборној кампањи копамо рупу за базен, па онда пребацујемо у Грдицу да би се сликали. - Све што се дешавало од заказивања тридесет пете седнице Скупштине града до потврде да није усвојен дневни ред у Покрету Двери доживљавају као лепу и добру фарсу и прилику да се узму дневнице, а опозиција оптужи за неодговорно понашање према буџету

13

онашање одборника владајуће већине да уздржавањем од гласања онемогуће разматрање извештаја извршне власти по питању до сада предузетих мера на плану трајне регулације водотокова и изградње заштитног бедема изазвало је бурну реакцију опозиције. Председник Месне заједнице Грдица, и независни одборник Скупштине града, Раде Ерац подсећа да је тачно 129 дана пре одржавања последње седнице градоначелник Краљева обећао почетак радова на изградњи заштитног бедема за две недеље, а педесетак дана након тога и градски већник Миломир Шљивић потврдио да ће почети најкасније за десет дана. Обећањима су се пре два и по месеца придружили председник Скуштине града и начелник Рашког управног округа и као последњи рок за почетак радова одредили 15. октобар. - Помоћник градоначелника не знамо за шта Вук Коњикушић обећава је почетак радова не знамо када. Суштина приче је само једна, Скупштина

МАГАЗИН

8.11.2015.

П

14

није одржана зато што се покушава продати рог за свећу. Оно што је битно за град, без чега овај град не може мрднути даље у било ком погледу, је изградња обилазнице и дела пута Појате-Прељина који би, само као колатералну корист у случају Грдице, имао и заштиту тог насеља од поплава. Ово што се нуди је парцијално и привремено решење које је изнуђено, кошта свега 22 милиона динара, а оно што је јефтино не може бити добро. Подаци говоре да је Србија од Европске уније за регулацију водотокова добила 40 милиона евра, а од тога овај град није добио ни динара. Зато се изнуђено решење највећим делом не уклапа у трасу будуће обилазнице, а ово што ће се евентуално радити може да се руши што другим речима значи бацање пара – каже Ерац не одбацујући унапред ни једну од најављених варијанти као начин да се изврши додатни притисак на локалну самоуправу. Опозиција подсећа да ни после

скоро четири године не постоји комуникација између локалне и републичке власти, а најбољи доказ је да још није почело решавање најзначајнијег питања за највећи број становника Грдице које би било решено регулацијом тока Западне Мораве на простору између камиџорског и милочајског моста. То је, верује Ерац, основни услов за изградњу обилазнице око града и решавање питања градске депоније које захтева измештање тока реке за пет стотина метара према Сирчи, чиме се ствара додатних сто хектара за изградњу индустријске зоне уско повезане са запошљавањем великог броја оних који вапе за било каквим послом. - Од мајских поплава нико није размишљао ни о оваквом парцијалном решењу о коме се почело размишљати тек кад су они који владају видели 500 људи на улицама овога града. До тада се водило рачуна о дистрибуцији карата за Дејвис куп, садњи јоргована и путовањима по Француској Русији и

тако даље. Скандал да Скупштина града не усваја сопствени извештај је преседан на политичкој сцени Краљева у последњих 50 година. У држави се у овој години гради 150 километара пута, од тога 87 километара аутопута, а у Краљеву које у републичкој скупштини представља седам посланика ни један милиметар. Краљево има помоћника председника државе за привреду, па се поставља питање да ли је он заинтересован за нешто што се зове индустријска зона, за пола милиона евра које је потраживао од града Краљева или за простор „Фабрике вагона“ која више не постоји. Тренутно решење заштите једног дела насеља у Грдици отвара питање сигурности осталих делова плавног подручја у Адранима и доњем делу Сирче који би, по принципу спојених судова, могли бити додатно угрожени. Посебно значајним сматра се податак да су сви други градови поред обилазница улагали у значајне инвестиционе пројекте, бензинске пумпе, хотеле, представништва разних фирми и про-

изводне погоне који су запошљавали велики број радника. Иако је на простору од камиџорског до милочајског моста најплоднија моравска земља цена једног ара не прелази вредност од 50 евра, јер оно што власници парцела посеју Морава однесе па морају да сеју и три пута у сезони. Због тога нема интензивне пољопривредне производње за коју би се обезбедили услови трајним решењем заштите од поплава. Рачуница показује да би вредност земљишта десетоструко порасла, а интензивна пољопривредна производња могла да задовољи потребе пет градова величине Краљева. - Очигледно је да се овде иде са неком шибицерском политиком. Ми ћемо мало лагати тај народ, лагаћемо на кратке стазе, онда понудити решење које је јефтино, а људи ће то прихватити зато што бољег нема. Политика се отприлике своди на то да у предизборној кампањи копамо рупу за базен, па онда пребацујемо у Грдицу да би се сликали и тамо и

овамо. То је политика шибицерске власти Предрага Микића и Цана са пијаце – каже Раде Ерац. Сваки потез власти добра је прилика опозицији да на њену адресу упути безброј критика које имају већу тежину у време кад се очекују локални избори. У таквим ситуацијама повод је најчешће оно што највише боли велики број становника, у овом случају заштита од поплава. Све што се дешавало од заказивања тридесет пете седнице Скупштине града до потврде да није усвојен дневни ред у Покрету Двери доживљавају као лепу и добру фарсу и прилику да се узму дневнице, а опозиција оптужи за неодговорно понашање према буџету. - Да би фарса била потпуна непосредно пре седнице добијамо извештај по питању до сада предузетих мера на плану трајне регулације водотокова и изградњи заштитних бедема. Папир је потписао градоначелник, а они који су поднели извештај не налазе за сходно да тај извештај образложе. С

15

МАГАЗИН

8.11.2015.

Обећања

16

Од тренутка кад је успостављена актуеална локална власт опозиција упозорава на бројна неиспуњена обећања о реализацији мегаломанских пројеката, а чињеница да ни један није реализован потврђује тезу о намери да се јавност замајава, а пажња скрене са све теже социјалне ситуације у граду. Шеф одборничке групе у Скупштини града Вукомир Митровић подсећа да је још 2012. године Краљево посетила група амбасадора који су обећали да ће из својих земаља довести бар једног инвеститора и допринети да град буде без незапослених. Након тога нико од њих није поново дошао, а ни било која инвестиција. - Месецима се причало како ћемо постати лука и решавати све могуће привредне проблеме. Постаћемо центар, не треба нам више ни Бар ни Солун и све ће се решавати на територији Краљева. Прошле и претпрошле године месецима је трајала халабука око пројекта Краљевград, вредног неколико десетина милиона евра, уз потврду да ће добит од једног таквог пројекта на годишњем нивоу бити сто милиона евра. То значи да ће у буџет града бити инкасирано пет садашњих, градоначелник би имао само један проблем, како да распореди паре, а ми би били најсрећнији град на земљиној кугли. У скуштини смо донели одлуку да се преузме Дом друштвених организација и реше многи проблеми уста-

нова за које се плаћају високе закупнине. Чак смо донели и скупштинску одлуку која још није укинута, а Дом друштевних организација више није власништво града. Министар Гашић је обећао да ће Дом војске бити власништво града, да ћемо тамо имати позориште, уметнике, музичаре... Гашић је добио Диплому заслужног грађанина Краљева, а Дом војске није власништво града – подсетио је Митровић уз потврду да град и даље месецима издваја десетине хиљада евра за смештај Музичке школе „Стеван Мокрањац“, а да се ништа не ради на изградњи обећане нове зграде. Ништа боља није ни ситуација ни са пуштањем у рад Аеродрома „Морава“ које је министарка Зорана Михајловић, после неколико одлагања, најавила за половину септембра ове године, а готово да је заборављена градња карго центра који би требало да реши проблем шире регије. Нема помака ни кад је у питању градња индустријске зоне у близини аеродрома и поред скупштинске одлуке о задуживању како би се купило земљиште за ту намену. Осим тога није познато где, од кога и по којој цени. На почетку мандата представници власти су обећавали да ће „Аутотранспорт“ бити јавно предузеће, а почетком овог месеца генерални директор отказао уговор о превозу путника у градском и приградском саобраћају, јер то више није у могућности да врши.

обзиром да тај извештај није велики, а не може бити велики јер ништа није предузето па нема шта ни да се описује, није био велики труд прочитати те две стране. Онај ко је читао те две стране могао је у њима да види гомилу нелогичности, а нико од релевантних чинилаца за спровођење ове одлуке није нашао за сходно да објасни шта су то разматрали на својим састанцима. Пројекти који треба да предупреде евентуалне поплаве, а за њих је апропријацијом одвојно 500 хиљада динара, предати су на руке господи Марку Благојевићу и Владимиру Столовићу који је одлучио да у наредних десет дана, по скраћеним поступцима, створи услове за почетак радова. Пројекат је предат 21. октобра, десет дана је било 31. данас је 4. И овде имамо једну нелогичност. Планирана су средства од 22 милиона, а пројект је израчунао износ радова у висини од 23 милиона – образложио је председник каже шеф одборничке групе Покрета Двери Драган Весовић уз опаску да држава има паре за овакве пројекте. Повод за такав закључак изводи на основу изјаве председника владе везану за повољну оцену Међународног

монетарног фонда која ствара услове за повећање плата и пензија. Како та варијанта није у оптицају паре би могле да се искористе за заштиту од поплава. У редовима опозиције је све чвршће уверење да би, као од маја претходне до маја ове године, одлагање могло да траје у недоглед што се сматра још једним начином да се, како рече, народу замажу очи. Чини се да је ванредна седница требало да послужи опозицији да, више него одборницима, бирачима поред телевизијских екрана упути јасну поруку пред очекиване локалне изборе. Уверење да би машине на десној страни Западне Мораве могле да се појаве током изборне кампање довољно је за закључак да би, ако падне снег, то била добра прилика да сви на њему оставе бар трагове. Да је током сувише дугог периода урађено мало потврђује и шеф одборничке групе Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић. Разлог оваквом стању види у изстанку децентрализације као начину да се ограничи ауторитет једног човека, макар он био и председник владе, који контролише

сва министарства и јавне привредне субјекте. Сазнање да и поред компатибилности локалне и републичке власти и даље испаштају грађани Краљева повод је за подсећање на унутрашње сукобе унутар владајуће групације. И поред покушаја да се докаже како ће ускоро почети изградња заштитног бедема, макар на делу плавног подручја, остаје отворено питање имовинских односа на простору на коме је планирана градња. - Људи тек треба да буду обавештени да део имања који су засејали пшеницом треба да буде изузет за ове радове, а онда се вероватно очекује да џабе дају земљу. Немогуће је убедити ове људе да дају земљу џабе кад имате случај Ракићеве улице у Грдици која је коштала 15 милиона динара, а води до једне куће, где је изузимање извршено тако што су грађани набили у џепове око 40 хиљада евра. Кад имате такав пример инвестиције, која је апсолутно непотребна, онда је номогуће убедити ове људе да дају џабе земљу ма колико она била вредна или безвредна – каже Ерац. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 8.11.2015.

19

8.11.2015.

МАГАЗИН

20

Милорад Луковић

Петнаест година од демократских промена: Милорад Луковић (2)

- Иако није било информација о организованом нападу на полицију многе учеснике догађаја из октобра 2000. године разуверио је податак да је стигао камион са камењем и моткама, а помињало се и ватрено оружје. - Док је вођена огорчена борба за освајање зграде Радио -телевизије Србије група малолетника је заузела полицијску станицу у Улици мајке Јевросиме одакле су узели пушке. - Они који су током протеста били изложени највећим опасностима врло брзо су схватили да од обећаног бољитка неће бити ништа. - Више од свега учеснике драматичних догађаја боли сазнање да су после 15 година на власти снаге против којих је тада вођена огорчена борба са неизвесним исходом. - Они који су издали изворне принципе, и прешли међу социјалисте и напредњаке, не могу да донесу бољитак народу. - Србија стала кад је убијен Зоран Ђинђић што је за већину грађана у овој земљи било крај политичке борбе

Фото: М. Радовановић

ПЉУВАЊЕ НА ИДЕАЛЕ

21

22

МАГАЗИН 8.11.2015.

етнаест година након промена које све мањи број становника земље сматра демократским и даље владају бројне недоумице, и опречна мишљења, о догађајима који су кулминацију достигли 5. октобра 2000. Тада се испред зграде Народне скупштине окупио велики број противника режима од којих нису сви били довољно упознати са свим што се дешава, а посебне недоумице везане су за улазак у зграду након које је из ње покуљао густ облак дима. Мало више светла на овај догађај баца Милорад Луковић који је међу првима ушао зграду. Кад је полиција на улазном степеништу поставила кордон који је требало да спречи улазак у зграду почеле су прве чарке и увреде са једне и друге стране. На тргу се већ појавио комби са кога би челници опозиције после 15 сати требало да се обрате окупљенима кад је из руку једног старије Чачанина према кордону полетала флаша што је деловало као иницијална каписла за избијање сукоба. Бројчано слабијим припадницима полиције једини начин да заустеве масу чије се намере непредвидиве био је сузавац од кога су сигуран заклон демонстранти тражили на различите начине, а Луковић га је нашао у аутобусу паркираном у непосредној близини. Кад су се изнад на небу појавили први хеликоптери, и наговестили жешћи сукоб са полицијом, Луковић је мало у шали, а мало и озбиљно, предлагао да се преврне аутобус и направи барикада као добра заштита у случају напада полиције. Петнаест година након драматичних догађаја Луковић сведочи како није имао информацију о организованом нападу на полицију, али је многе од учесника касније разуверио податак да је стигао камион са камењем и моткама, а помињало се и ватрено оружје. - То је било јасно, јер је било ратно стање а ми дошли да срушимо власт. У једном тренутку смо почели да пробијамо кордон на улазу, јер се чуло да су неки момци прошли кроз врата. Мајица ми је била покидана, па сам је наквасио водом да бих могао лакше да дишем. Са групонм навијача сам се

П

пробио са бока где су била велика врата која смо пробили помоћу неких балвана и ушли у ходник пре свих док је још трајала борба са полицијом са предње стране. Са камиона испред Скупштине лидери су подизали расположење и тражили од масе да се не повлачи, а наредба је била да се пробије кордон и уђе у скупштинску зграду. Кад смо се нас стотинак пробили унутра почели су да бацају сузавац. Ходници су полукружни, па не знаш да ли те тамо чека метак или нешто друго. Доле у подруму неко је запалио велику количину папира, па је створен утисак да гори скупштина. Кад су наишли полицајци и један почео да нас гура штитом повучем га за маску и скинем је, он почне да се гуши, а ја ставим себи на лице. После тога смо их потиснули у велику скупштнску салу где се њих стотинак предало и скинуло шлемове. Иако је било и ружних ствари страшно ми је кад неко после толико година каже да су лопови запалили и опљачкали скупштину иако знам да је било људи које не интересују протести, и који су дошли нешто да ћапе. Мој циљ је био да срушимо један систем макар изгорео Београд. Било је речи да долазе са авионима и тенковима што је значило да, ако дође до примене силе, почиње тотални рат – прича Луковић. Све време протеста уз Луковића су као трофеји били полицијски штит, маска и пендрек, код осталих по која столица, микрофон, слика из скупштинске зграде. При првом сукобу са полицијом Луковић је добио ударац пендреком у раме, а због болова био принуђен да се повуче до аутобуса. У тренутку кад је на демонстранте бачен сузавац изашао је не марећи много за повреду, а ни за живот. Иако се у једном тренутку учинило да су болови престали признаје да их осећа и данас. Чини се да је моного жешћа борба вођена пред зградом телевизије одакле су се чули и пуцњи из пушака. Пре него су разјарени демонстранти из зграде избацили директора Драгољуба Милановића у холу је отпочео обрачун са једним од уредника који је добио

неколико јаких удараца. Присебнији од осталих били су Луковић и двојица момака из Лознице и Ваљева који су га, са јакном преко главе да би избегли линч, кроз разјарену масу спровели до зграде републичке скупштине. Док је вођена огорчена борба за освајање зграде, из које је кроз полупана стакла на вратима и прозорима избијао густ црни дим, јављено је да је група малолетника заузела полицијску станицу у Улици мајке Јевросиме одакле су узели пушке. - Причало се да су то били неки криминалци регрутовани од ДОС-а. Мене то није занимало па сам, у страху да не направе хаос, са групом момака за које ни данас не знам ко су кренуо тамо. Узео сам дванаестак пушака, пребацио их преко рамена и однео до скупштине да предам шефу Штаба за заштиту. Све се завршило око два после поноћи кад је Коштуница на телевизији покушавао да објасни шта се дешава. На улицама је било још доста народа и док се пред скупштином славила победа пронела се вест да према граду крећу тенкови. Неки од аутобуса су се већ вратили у Краљево, а ја нисам желео док се ствар не заврши и сазнамо на чему смо. Пред зору видимо да се стишава ситуација, људи се растурају а ми се пакујемо да би овде, где нас је чекала маса, стигли око подне. Ишли пред СУП и прозивали начелника да поднесе оставку, а ја од оног сузавца нисам могао да говорим неколико дана. Изашли смо на позорницу са трофејима, а после су од мене тражили да вратим пендрек и остало. Нисам желео да вратим, али сам касније дао Милу Корићанцу, а он однео у Скупштину и предао – прича Луковић о ономе што се догађало 5. октобра 2000. године. Они који су током протеста били изложени највећим опасностима врло брзо су схватили да од обећаног бољитка неће бити ништа, а повод за такав закључак биле су све оштрије свађе око значајних места у локалној управи. Више од свега учеснике драматичних догађаја боли сазнање да су после 15 година на власти снаге против

23

8.11.2015.

МАГАЗИН

24

којих је тада вођена огорчена борба са неизвесним исходом. Боли и уверење да је највећи цех платио народ, па иако нема редова за уље, шећер и бензин у Краљеву они који нису чланови владајуће странке немају шансе за запослење. Иако је Луковићу пружена прилика да ради уз минималну зараду, и заради 960 динара дневно, тешко може да верује причама о бољем животу. Милорад Луковић не спада међу оне који сматрају како актуелна власт не чини ништа да би побољшала све гору социјалну слику града. Али, не верује ни да би они који су издали изворне принципе, и из странака тадашње опозиције прешли међу социјалисте и напредњаке, могли да донесу бољитак народу. - Ја сам 2007. године остао без

посла са још 30 курираа у општини, и три године нисам радио ништа, али сам сваки дан долазио и гледао их у очи да виде да сам ја један од тих који их је довео на власт. Мислим да је Србија стала 2003. године кад је убијен Зоран Ђинђић што је за већину грађана у овој земљи било крај политичке борбе. Тада се видело да је дошло до црте, јер кад може премијер да буде убије шта да очекује народ, кад живот премијера није сигуран како ће бити живот обичног човека? Због тога људи више немају снаге да се боре, а немају ни могућности јер млади од 20 година, који су убијени интернетом и чији се живот свео само на компјутер, немају мотива да се боре за боље. И не размишљају да се боре у друштву које је направило да ако ниси члан странке, или ниси дао паре неком директору,

не можеш да се запослиш. И ја сам могао да купим диплому, и будем неки директор иако имам само основну школу, али ме је било срамота јер је то против идеала за које сам се борио. Не могу да будем као они, јер бих тако бих пљувао самог себе и не бих могао да спавам са тиме. Овако могу сваког да погледам у очи, јер ништа од те политике нисам добио сем посла за који примам 21 хиљаду динара – каже Луковић. Иако поделе никада никоме нису донеле ништа добро оне међу странкама на краљевачкој политичкој сцени битно су утицале на живот највећег броја грађана. Мало је која странка након тога учинила било шта значајније, а онима који немају посла, а тиме ни могућност за нормалан живот, мала су утеха нова спортска дворана,

мост преко Ибра и затворени базен. Иако је и из Конарева, где живи Милорад Луковић, у власти био довољан број појединаца у овом делу града ни у другој декади 21. века све куће немају воду ни прикључак на канализациону мрежу. Из Краљева је у неке друге средине већ одведено све што је вредело, прво седиште Телекома, а потом и Електросрбије, па је све мање могућности и за улагање у инфрасртуктуру. - Живиш од онога колико ти да Београд, а и ту се види неспособност политичара. У другим градовима се нешто дешава, а 90 посто наших политичара има за циљ да оде у Београд. Ту су да искористе масу која ће да их гласа и прогура, а кад буду аванзовали град их више не интересује. То сви ми знамо и то је страшно. Јавна је тајна у

граду да СНС није у спрези са централом у Београду и да Вучић није добро са Пеђом Микићем који је алфа и омега власти у Краљеву. Кад су пре четири године момци које познајем као добре људе кренули да промене жуте лопове саветовао сам им да добро размисле да се не би разочарали као ја. Жао ми је због свега, јер и ја као грађанин плаћам цех тога што нико ништа не ради. Не знам да ли је тачно или није али се прича да Вучић не да паре Краљеву. Није дошао овде, а неће ни доћи, јер овде немамо квалитетне људе. Стање у Краљеву је тешко и не могу да схватим одакле овај народ плаћа ово што плаћа. Сваки дан причам да се и у кафани све види, а кад је петком празан „Париз“ најбоље се види докле смо догурали у борби за преживљавање у

ситуацији из које нема излаза. Октобра 2000. године смо имали циљ да дође бољитак, и било је до одређног тренутка кад су људи из власти изгубили компас. Видели су да могу да раде шта хоће, да узимају колико хоће, да их нико не контролише и раде исто као и они пре, али у много већој мери, па не могу да схватим како могу да спавају. Нема посла, нема лечења, нема сигурности, нема ништа и сигуран сам да је у односу на претходини период горе. Ондашње власти су, без обзира на грешке и привилеговане у њиховим редовима, обичним људима омогућавали да се лече, да раде и да могу да плаћају струју. Данас ако немаш да платиш долази извршитељ, узима све из куће и ћао – каже Луковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 8.11.2015.

27

МАГАЗИН

8.11.2015.

На помолу решење проблема насеља у Доситејевој улици

28

РАДОВИ ПОЧИЊУ У МАРТУ

Фото: М. Радовановић

- Потписан прелиминарни Споразум о сарадњи на реализацији Пројекта стамбене обнове после земљотреса 2010. године којим су утврђена права и обавезе потписника у сврху урбане регенерације стамбеног насеља у Доситејевој улици. - Пројектом је предвиђено рушење 21 објекта за колективно становање и изградња четири нова са укупно 353 стана корисне површине17 хиљада квадратних метара. - Већином гласова жирија најбољим је оцењено решење израђено у сарадњи пројектантских кућа „Ре-акт“ из Београда и „Гејт“ из Ваљева под руководством допломираног инжењера архитектуре Гордане Шишовић. – Током наредне четири године по једна осмоспратница. – Укупна вредност пројекта око 13 милиона евра

29

д катастрофалног земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године прошло је пет година, а станари дела насеља у Доситејевој улици још живе у неадекватним и небезбедним становима. Током свих ових година са различитих места су стизала оптимистичка обећања о скором почетку радова и кад год би то било готово извесно појавило би се нешто што их је спречило. Неадекватан однос према њима, и све мање наде да ће се било када уселити у безбедне станове, био је повод да грађани овог дела града протест изразе на улицама Краљева. Компликована процедура утицала је да се рокови продужавају све до ове недеље кад је потпредседница Владе Србије, и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић посетила Краљево и са градоначелником и директорком Републичке агенције за становање по-

МАГАЗИН

8.11.2015.

О

30

тписала прелиминарни Споразум о сарадњи на реализацији Пројекта стамбене обнове после земљотреса 2010. године. Споразумом на који су, поред министарке, потписе ставили градоначелник Краљева Томислав Илић и директорка Републичке агенције за становање Маја Лакићевић утврђена су права и обавезе страна потписница у сврху урбане регенерације стамбеног насеља у Доситејевој улици. Циљ пројекта је обезбеђивање одговарајућег стамбеног простора породицама чији су дотрајали и нефункционални станови додатно озбиљно оштећени у земљотресу који је задесио Краљево у новембру 2010. године. Пројектом је предвиђено рушење 21 објекта за колективно становање и изградња четири нова са укупно 353 стана корисне површине17 хиљада квадратних метара. Пројекат финансирају република Србија средствима кредита Развојне

банке Савета Европе, град Краљево и Инвестициони фонд за Западни Балкан који је са Удружењем архитеката Србије реализовао позивни урбанистичко-архитектонски конкурс за идејно решење Пројекта урбане регенерације насеља у Доситејевој улици. Већином гласова жирија најбољим је оцењено решење израђено у сарадњи пројектантских кућа „Ре-акт“ из Београда и „Гејт“ из Ваљева под руководством допломираног инжењера архитектуре Гордане Шишовић. Министарка Михајловић је нако потписивања споразума потврдила да ће сви станови по површини бити већи него досадашњи, а да је укупна вредност пројекта око тринаест милиона евра. Прелиминарни радови на изградњи четири осмоспратне зграде, од којих ће до 2019. сваке године бити грађена по једна, почињу крајем марта следеће. Новац ће бити обезбеђен из

буџета, а министарка обећава да ће све активности током градње бити реализоване кроз јавне позиве и тендере. Значајним се сматра и податак да ће отварањем радова бити запослен велики број Краљевчана, а то је и један од циљева владе који доприноси да се у Србији живи боље. Министарка је у краљевачком Народном музеју отворила и изложбу „Урбана регенерација Краљева“ пројеката који су учествовали на конкурсу за израду идејног решења стамбених зграда насеља у Доситејевој улици. Ма колико се обилазница око Краљева чини значајном за град током следеће године сигурно неће бити радова на овом пројекту, а могућност да отпочну најављују се за 2017. Нема ништа ни од аутопута Појате-Прељина јер је до застоја дошло због захтева да се на одређеним деоницама мења просторни план. Одговорни задатак је

пребачен на Министарство грађевинарства, а како на којој деоници буде завршен кренуће и извођење, али сигурно не током следеће године. Много пута помињан почетак рада Аеродрома још једном је одложен, па након неколико обећања министарке током ове остаје да се сачека и почетак наредне године. Министарства привреде и финансија су усагласила ставове о статусу аеродрома, а до краја године се очекује сагласност Министарства одбране које је и иницирало процес конверзије војног аеродрома у мешовити. Иако се за Краљево интересантном чини најављена реконструкција пружног правца Краљево-Крагујевац ни за реализацију овог пројекта до сада није било довољно пара, па се очекује да би и овај процес могао да крене са мртве тачке током наредне године. Министарка као један од озбиљних задатака у наредном периоду

најављује реформу јавних предузећа. Почетак је реформа Железница Србије са циљем да предузеће постане профитабилно без обзира што један део и даље опстаје само захваљујући субвенцијама. Почела је реформа Електропривреде Србије што би требало схватити и као најаву сличних активности у другим јавним предузећима. Циљеви реформе дефинисани су у меморандуму потписаним са Међународним монетарним фондом, а она се изводи по договореној динамици. Србија годинама уназад настоји да пронађе начин како да у легалне токове уведе око милион и по бесправно подигнутих објеката од којих су скоро 85 одсто породичне куће. Из ресорног министарства стиже најава да ће врло брзо, а најкасније за шест месеци, бити предузете све активности како би се ови објекти легализовали а власници не би дошли под удар Кривичног закона. Т. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 8.11.2015.

33

Писмо пријатељства градова Краљево и Нијагара Фолс

МАГАЗИН

8.11.2015.

ОСНОВ ЗА ВЕЛИК

34

КА ОЧЕКИВАЊА

- Успостављањем пријатељских односа су, стављањем потписа на Писмо пријатељства, 26. октобра потврдили градоначелници Нијагара Фолса и Краљева Џејмс М. Диодати и Томислав Илић. – Краљево у канадско-српској комори при амбасади ове земље у Београду која окупља седамдесетак потенцијалних инвеститора. – Српској ијаспори у Канади представљени пројекти везани за спортске објекте, затворени базен, атлетски стадион, индустријске хале, објекте на Гочу. – На Видовдан у Нијагара Фолсу скуп петнаестак хиљада Срба са простора Северне Америке

35

8.11.2015.

МАГАЗИН

36

ековно присуство вредне српске заједнице у канадском граду Нијагара Фолс познато је и потврђено 1916. године оснивањем Српске народне одбране као најстаријег удружења Срба у овој земљи. Заједнички интерес ојачавања и развоја пријатељства и сарадње повод је да градови Краљево и Нијагара Фолс изразе жељу за успостављањем пријатељских односа што су, стављањем потписа на Писмо пријатељства, 26. октобра потврдили градоначелници Џејмс М. Диодати и Томислав Илић Уз истицање значаја светски признатог српског изумитеља, инжињера и физичара Николе Тесле, који је пројектовао и развио прву електрану на свету у граду Нијагара Фолс, изражена је захвалност Канађинима српског порекла у овом месту за несе-

В

бичну помоћ и стални допринос развоју Краљева. Потврђујући да је пријатељски однос између два града успостављен у духу заједничког интереса градоначелници су потврдили спремност да наставе са истраживањем могућности размене, посебно у области туризма и културе као најбољег што два града имају. Потписивање Писма пријатељства између два града има предисторију у сарадњи тамошњих Срба и њиховом доприносу развоју родних крајева, посебно Краљева коме је Миломир Главчић донирао више од милион и по евра за градњу моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице и куповину апарата за магнетну резонанцу. Потписивању значајног документа у великој мери је кумовао амбасадор Србије у Канади Михаило Папазоглу и, поред туризма и културе, најавио

учешће Краљева у канадско-српској комори при амбасади ове земље у Београду. - Дошло је до успешне сарадње између два града, и потписања споразума о сарадњи, чему је помогао сам чин Миломира Главчића. Потписивање значи доста за Краљево зато што смо аутоматски постали чланови привредног савета при амбасади Канаде где смо заједно за столом са свим онима који су потенцијални инвеститори у Србији. Имамо привилегију да барем једном месечно седимо са њима, а и информацију о великом интересовању за улагање у Србију – потврдио је по повратку Илић. Седамдесетак чланова пословне заједнице при канадској амбасади су веома активни и састају се бар једном месечно, што олакшава проток информација и реализацију значајних

пројеката. Потенцијалним инвеститорима и представницима дијаспоре у Канади представљено је неколико атрактивних пројеката, а од инвеститора се очекује да у наредном периоду искажу жељу за улагање у реализацију неког од њих. Миломир Главчић је из засеока Попе у селу Ковачи код Јошаничке Бање отишао је из Србије давне 1947. године и од тада никада није долазио у родни крај, али ни у једном тренутку није престао да мисли на њега. Доказ томе је податак да годинама улаже у изградњу значајних објеката у овом крају, али и другим деловима Србије, а помаже и бројним појединцима. На старту десете деценије живота Главчић је виталан човек који ни једним гестом не показује да је, након дуготрајног напорног рада, стекао велико богатство. Члан краљевачке делегације на-

родни посланик Зоран Бојанић потврђује да је као председник парламентарне групе пријатељства Србије и Канаде одласком у Нијагара Фолс направио први корак ка унапређењу сарадње две земље од које се у наредном периоду очекују значајни резултати. Прилика за учвршћивање сарадње је Видовдан следеће године кад се у овом месту окупљају Срби са простора целе Северне Америке. - На тај велики скуп дође око 15 хиљада Срба, па би било добро да нека наша делегација буде тамо и види који је пројекат прошао. Иако нисмо разговарали о конкретним понудама представили смо пројекте везане за спортске објекте, затворени базен, атлетски стадион, индустријске хале, објекте на Гочу – каже Илић. Иако је Нијагара Фолс првенствено туристичко место, кроз које годишње

прође 12 милиона гостију из целог света, од којих се четири милиона у неком од 107 хотела задржи између три и седам дана, град са 83 хиљаде становника поседује значајне прерађивачке капацитете и металску индустрију, а читав крај је познат по производњи квалитетних вина. Интересантним се чини податак да су власници највећих хотела у близини водопада представници друге и треће генерације Срба који су се населили у овој северноамеричкој држави. Препуни позитивних утисака из Канаде сви чланови делегације су уверени у успешан исход посете Нијагара Фолсу посебно након сазнања да је за то заинтересован и амбасадор Папазоглу. Повољност је и податак да министар иностраних послова Канаде долази из овог места. Т. Радовановић

37

Нови пакет мера за помоћ малим и средњим предузећима

МАГАЗИН

8.11.2015.

КА ВЕЋОЈ КОНКУРЕНТ

38

- Нови пакет услуга Привредне коморе Србије са циљем да се унапреди пословни амбијент, подигну конкурентност и ефикасност домаће привреде и пружи подршка сектору малих и средњих привредних друштава, обухвата правну помоћ, финансијски консалтинг, подршку за излазак на инострана тржишта и помоћ у аплицирању за фондове Европске уније. - Нови програм за подршку малим и средњим предузећима приликом куповине опреме омогућава компанијама из сектора малих и средњих предузећа да аплицирају за набавку нове или опреме старе до пет година, као и делова за машине и специјалне алате. – До краја новембра очекује се расписивање јавног позива за средства у износу од 250 хиљада динара до два и по милиона. - Учешће компаније износи пет посто, 25 посто су средства планирана програмом, а банке ће под специјалним условима одобравати остатак од 70 одсто

Фото: М. Радовановић

ТНОСТИ НА ТРЖИШТУ

39

ривредна комора Србије организује серију едукативних радионица под називом „Развој предузетништва, ефикасније пословање и јачање конкурентности“ намењених сектору малих и средњих привредних друштава са циљем да се унапреди пословни амбијент, подигну конкурентност и ефикасност домаће привреде и пружи подршка сектору малих и средњих привредних друштава. Радионице се одржавају у периоду од почетка октобра до краја децембра у регионалним привредним коморама на територији Србије, а последња током минуле недеље у Краљеву. Један део ових тема је привредницима представљен у првој половини године, а интересантност тема уз сазнање да сви нису упознати са детаљима, повод је да се и пред крај окупе како би се упознали са законском регулативом и предностима за бржи излазак на нека тржишта. Партнери Привредне коморе Србије у реализацији радионице били су Регионална привредна комора Краљево, Министарство привреде и Управа царина Министарства фина-

МАГАЗИН

8.11.2015.

П

40

нсија уз логистичку подршку компаније ДХЛ. Координатор Инфо сервиса Привредне коморе Србије Божана Јакшић представила је краљевачким привредницима нови пакет услуга који обухвата правну помоћ, финансијски консалтинг, подршку за излазак на инострана тржишта и помоћ у аплицирању за фондове Европске уније. На радионици је представљен и портал poslovanje.rs на коме се налазе бројне информације о расположивим изворима финансирања, базама потенцијалних пословних партнера, информације о ЦЕ знаку, Форуму привреде о прописима као и Бизнис Инфо сервис Привредне коморе Србије који у року од 48 сати обезбеђује информације потребне за дневно пословање. Портал је намењен микро, малим и средњим привредним друштвима, а треба да пружи важне информације за пословање и помогне им да послују ефикасније и остварују боље резултате. Суштина портала су извори финансирања, а привредна друштва могу врло једноставно и лако да се упознају са свим који постоје на нашем

тржишту. Привредницима је пружена јединствена прилика да добију детаљне информације о споразумном финансијском реструктурирању као начину решавања финансијских проблема и информације о контролисању приватног обезбеђења. Услуге које Привредна комора Србије пружа привредницима су бесплатне, а укључују све врсте консалтинга везаног за пословање привредних друштава, посебно када се ради о правним питањима, спољнотрговинске царинске политике, израде бизнис планова, помоћ при аплицирању за кредите и фондове Европске уније повезивање са ино партерима и другим услугама које може да пружи. У циљу јачања конкурентности малих и средњих привредних друштава Министарство привреде нуди мере финансијске подршке са нагласком на Програм подршке малим предузећима за набавку опреме у овој години. Сем јачања конкурентности привредних субјеката циљ ових мера је да допринесу унапређењу њиховог пословања и интернационализацији,

као и креирању нових радних места кроз инвестиције у опрему. Саветник у сектору за развој малих и средњих предузећа у Министарству привреде Милица Затезало представила је и Програм подршке малим и средњим предузећима за набавку опреме, а представљен је и стандардизовани сет услуга за мала и средња предузећа у овој години. Pривредници су упознати и са основним циљевима и мерама подршке овом сектору у оквиру недавно усвојене Стратегије за подршку развоја малих и средњих предузећа и конкурентности, као и осталим програмима финансијске подршке. Услуге се односе на предузећа која започињу бизнис, али и она која већ дуже времена послују на домаћем тржишту. Нови програм за подршку малим и средњим предузећима приликом куповине опреме биће реализован до краја године, а омогућава компанијама из сектора малих и средњих предузећа да аплицирају за набавку нове или опреме старе до пет година, као и делова за машине и специјалне алате. Средства ће бити пласирана у сарадњи са пословним банкама, јавни

позив је завршен па се очекује да буде објављена листа оних које ће учествовати програму, а током овог месеца очекује се расписивање јавног позива за мала и средња предузећа која могу да конкуришу за средства у износу од 250 хиљада динара до два и по милиона. Учешће компаније износи свега пет посто, 25 посто су средства планирана програмом, а банке ће под специјалним условима одобравати остатак од 70 одсто. Како би олакшали рад малим и средњим предузећима, а и комуникацију са Управом царина, самостални саветник у Одељењу за транзит робе при Управи царина Горица Вељовић представила је мере за поједностављење царинске процедуре, кућно царињење, поједностављење по фактури, овлашћени привредни субјекти, овлашћени прималац и овлашћени пошиљалац. Поред тога било је речи о транзитном систему који је почео да се примењује почетком ове године. Почетком следеће године се очекује улазак у заједнички транзит који ће обухватити земље Европске уније, Ди-

рекције за европске интеграције, Турску и Македонију, а електронски поступак без папира и папирне декларације треба да олакша и убрза транзит робе. Представници Управе царина истичу да досадашње искуство потврђује велико интересовање за кућно царињење јер поједностављени поступак убрзава и олакшава рад, а постоји и могућност царињења ван радног времена и у просторијама привредног субјекта. Посебну пажњу привукао је део посвећен питањима, коментарима и сугестијама предузетника на представљене мере. Једнодушна оцена свих присутних је да се развој домаће привреде може очекивати једино у синергији свих надлежних институција и привредника, па се овакав вид комуникације, размене информација, икустава и примера из свакодневних активности сматра одличном приликом за унапређење пословног амбијента, подизање конкурентности и ефикасности домаће привреде што је и био циљ радионице Привредне коморе Србије. Т. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 8.11.2015.

43

8.11.2015.

МАГАЗИН

44

Анкица Пантовић

Синдикат у борби за радничка права

- Како ко од нових дође на директорску функцију почиње игнорисање и кажњавање оних који нису из његове странке. – Притисак на запослене да се учлане у владајућу странку како би уживали бројне привилегије. – У колективу се тачно зна ко је чији, а људи који су уз СНС имају много више привилегија него старији радници на које се врши притисак. – Иако закон ограничава годишњи одмор на 30 дана према решењима у Предшколској установи одобравано 46. – У годишњи одмор убрајани и рађени дани. – Директорки у раду помажу три помоћника, а у зависности од тога ко је на власти мењају се статут и правилници. – Васпитачицама које су биле принуђене да заврше факултет призната само виша стручна спрема. - Спутава се свака лична иницијатива која је годинама красила запослене у овој установи

Фото: М. Радовановић

ЖИВОТ ПОД ПРИТИСКОМ

45

еценијама је на територији државе постојао само један синдикат чија се улога сводила на учешће у организацији различитих манифестација и обезбеђивању зимнице за чланове. Са променама у друштву мењала се улога синдиката, а јављало се све више различитих удружења запослених ове врсте са јединственим циљем да се, у првом реду, сачувају права запослених. Након 34 године радног стажа, и три неуспела покушаја да постане директор Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Анкица Пантовић са места председника Самосталног синдиката у овом колективу обећава жестоку борбу за остварење ускраћених права свих запослених. Директори свих јавних предузећа и установа су одувек постављани по политичкој линији, а на основу коалиционих договора оних који су у датом тренутку чинили већину у локалном парламенту. У Краљеву су то тренутно напредњаци од чијег преузимања одговорности за функционисање Предшколске установе почиње период страха који је све присутнији међу највећим делом запослених, првенствено онима који нису чланови странке. Није необично да однос према синдикалним организацијама буде у најмању руку непријатељски, поготово ако се на његовом челу налази особа која припада супротној политичкој опцији. У таквој ситуацији користе се различита средства притиска, и по правилу оправдавају позивањем на закон. У Предшколској установи то је и настојање да се на огласне табле у појединим организационим јединицама не постављају обавештења којима се запослени, било да су чланови синдиката или нису, обавештавају о значајним дешавањима. Уверење да синдикална организација, ма које врсте, треба на подједнак начин да служи свим запосленима, чак и онима који нису њени чланови, повод је за чврсто опредељење да Пантовић пре месец дана прихвати понуду и стави се на чело оног бројнијег у Предшколској установи „Олга Јови-

МАГАЗИН

8.11.2015.

Д

46

чић Рита“. - Прихватила сам улогу зато што имамо поприлично проблема што се тиче радника, јер како ко од нових дође на директорску функцију почиње игнорисање и кажњавање оних који нису из његове странке. Сматрам се особом која има храбрости да стави тачку на то, јер сам се и до сада стално препирала око права радника уверена како сви треба да буду равноправни. Раније је ситуација у установи била много боља, сви смо били поштовани и цењени, а није било лоших међуљудских односа. Од кад је одговорност преузео Г17 плус, не зна се која је гарнитура гора. Људи су терани да се учлане у странку да би могли да уживају многе привилегије. Могао си да дођеш на посао кад хоћеш, да одеш кад хоћеш, да се супроставиш колегиници без обзира на њено искуство у раду. То се наставља и данас, тачно се зна ко је чији, а људи који су уз СНС имају много више привилегија него старији радници на које се врши притисак. То је било посебно изражено у периоду када се причало да они са шездесет година и шест месеци стажа морају у пензију. Над њима је вршен терор, тражило се да потпишу решења за пензију, а давали су им и више дана годишњег одмора – каже Пантовић. У синдикату нелогичним сматрају решење којим се одобрава годишњи одмор од 46 у ситуацији кад закон то ограничава на 30 дана. Након само 22 дана једној радници је стигло ново решење што је био повод да на седници Управног одбора председница синдиката постави питање ко ће да сноси одговорност за негативне последице оваквог поступка. Куриозитетом посебне врсте сматра се став председника Управног одбора да су у годишњи одмор урачунати и до тада зарађени дани. Мало је међу запосленима у Предшколској установи оних који су спремни да јавно проговоре о стању у колективу. Овакав став додатно оптерећује у ситуацији кад актуелна власт не реагује ни на бројна упозорења опозиционих одборника са скупштинске говорнице која указују на бројне

неправилности у раду установе. Сваку од њих руководство одлучно демантује, а онима који се осећају угроженима преостаје да ћуте док представници синдиката машу гомилом папира којима доказују да су у праву. Колико је атмосфера напета сведочи податак да је особи која одбије да потпише решење о пензионисању запрећено забраном уласка у собу са децом, а о бахатости сведочи податак да је и пре одласка педагога у пензију запослен још један, па сада раде два. - Све је замршено откако су напредњаци дошли на власт. Помоћник директора је дошао по политичкој линији као сарадник за физичку културу. Био је заинтересован за место директора, али није могао да буде постављен јер није имао стручни испит. Иако није имао лиценцу, ни положен државни испит, па није могао да буде ни помоћник директора, постављен је после само три месеца рада код нас. Тако сада имамо три три помоћника директора, раније нисмо имали ни једног, а зависно од тога ко је на власти мењају се статут и правилници – прича Пантовић. У дванаест вртића, рачунајући и онај у Ушћу, у Предшколској установи је запослено око 350 радника. Уз 32 нова у објекту Ратарска капија 326 је у сталнм радном односу, а остали по уговорима са различитим основама. Од укупног броја запослених скоро половину, односно око 155, представљају васпитачице. Запослене у овој установи највише муче плате које нису мењане годинама. То посебно погађа васпитачице које су, у тренутку кад им је то условљено да не би радиле у јасленом делу, биле принуђене да завршавају факултет. То им није валоризовано кроз зараду, па примају ону која одговара вишој стручној спреми. Ово не би било чудно да није случај само у Краљеву. О томе сведочи податак да је у другим градовима колегиницама које су заједно слушале предавања и полагале испите ово право признато, па васпитачице у Врњачкој Бањи имају осам хиљада динара месечно већу плату. И поред ангажовања адвоката

47

МАГАЗИН

8.11.2015.

и информације централе синдиката из Београда да је другима признато право на зараду по основу високе стручне спреме, у Краљеву је ствар заташкана. Сада се са нестрпљењем очекује нови закон о платним разредима по коме би сви радници у земљи у истој групацији примали исти износ зараде. Посебно интригантним сматра се сазнање да има и васпитачица које су примане на основу конкурса, а којима је признато право на високу стручну спрему. Политика запошљавање омогућила је да један од помоћника директора има нижу стручну спрему од васпитачице којој се оспорава висока. Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ више нема ни логопеда, јер је некадашњи постављен на место помоћника директора, а ни сарадника за физичку културу који је постао помоћник баш као и једна васпитачица. Незадовољство међу запосленима изазива сазнање да је некада директор ове установе, са приближно истим

48

бројем радника, успешно обављао послове без иједног помоћника. Старо правило да је најбољи начин за проверу какав је ко човек прилика да му се повери макар и најмања власт потврђује се и у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“. Мисле то многи а јавно говоре само поједини, најчешће кад то осете на сопственој кожи. Уверила се у то и Анкица Пантовић кад је најновије руководство установе почело да мења правила која су важила деценијама. Лична сујета често је повод да се занемари интерес деце, родитеља, васпитача и организација са којима се годинама уназад одвија успешна сарадња. Председница синдикалне организације потврђује да се спутава свака лична иницијатива која је годинама уназад красила запослене у овој установи. - Ја сам васпитач коме су на првом месту деца са којима радим, а потом њихови родитељи који ме подржавају свидело се то директорки установе или не. И она је васпитач, па ме у одређе-

ним ситуацијама изненађује њено понашање с обзиром да је раније знала да критикује директоре. Мислила сам да ће баш због тога бити много боља за своје колегинице, али се показало да фотеља мења све. Дај човеку власт, па ћеш да видиш какав је. Довољно сам јака и не може ништа да ме обруши. Имам став и мишљење, уздигнем се изнад свих и не спуштам на ниво појединих. Нажалост, нисам прелетач, симпатизер сам само једне једине странке и остаћу док сам жива, а они који су данас чланови једне партије сутра су друге, треће... Кад бих се учланила у владајућу странку положај би ми се у сваком случају поправио. Измислили би ми неко ново радно место, можда бих била неки саветник или слично – каже Пантовић којој је у ранијем периоду измакло место директора установе и поред подршке свих релевантних чинилаца у колективу. Догодило се то у време кад је против другог кандидата вођен кривични

поступак, а изостала сагласност министра просвете да буде изабран следећи са листе. Ресорно министарство је место на коме правду траже многи запослени у образовном процесу. Тражила га је и Анкица Пантовић, а актуелни помоћник директора на истом месту проверавао шта јој је министар одговарао. Искуство показује да су ставови више од три стотине запослених различити. И док се велики број плаши за судбину, и углавном избегава да се изјасни, велики је број оних који гунђају а најмање спремних да јавно, макар и на састанцима у оквиру колектива, указују на проблеме. Најчешће се без посебних коментара усваја све што предложи менаџмент установе уз по коју примедбу храбријих спремних да изнесу мишљење. Осим рада у припремно предшколској групи Анкица Пантовић је већ у првом месецу мандата председника синдикалне организације прионула на посао у ишчекивању да јој се за то, у

складу са законом, обезбеде одговарајући услови. Захтев је током првог месеца изостао због увођења у посао, примопредаје дужности и документације о досадашњем раду. Зато у овом тренутку најважнијим сматра обезбеђење места на коме би могла да прима чланове синдиката и планира синдикалне активности. Прогнозе да би менаџмент могао да има више разумевања за синдикални рад нису превише оптимистичке поготово након сазнања да се онемогућава и постављање обавештења чланству на огласним таблама у неком од објеката. - Ситуација се значајно променила последњих пар година и то на горе. Зато ћу тражити на увид сва акта како бих видела шта стоји у њима и да ли су складу са законом. Немамо ни колективни уговор иако смо га радили, јер није усвојен од стране локалне самоуправе. С обзиром да има извесних измена у закону мораћемо да радимо нов, па иако је то задатак директорке ја као представник синдиката имам

право да будем присутна као и на седницама Управног одбора и учествујем у раду кад су на дневном реду тачке које се односе на раднике чији интерес штитим. Иако у таквим околностима не могу ништа да сакрију од мене могуће је да ме, уколико постоје теме које не би било пожељне да чујем, не би ни позвали на састанак – каже Пантић. У оквиру предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ раде вртићи Полетарац, Младост, Весељко, Лане, Бамби, Пљакин шанац, Шврћа, Звездани гај, Невен и Ратарска капија. Осим њих у рад су укључене и приремно предшколске групе од којих је требало да буде шездесетак, али су неке затворене. Услов за рад у селима је најмање петоро деце, у граду између двадесет и тридесет. О ситуацији каква влада у овој установи најбоље сведочи податак да је и Пантовић, након кандидатуре за место директора, из центра града пребачена на периферију и у Грдици провела пуних пет година. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 8.11.2015.

51

8.11.2015.

МАГАЗИН

52

Димитрије Јовановић

Без длаке на језику: Димитрије Јовановић (1)

- Школа је постала вулгаризован начин живота и понашања, а у данашње време је све друго сем институција. – Право пријатељство је остварило тек двоје или троје људи у старој Грчкој, а све остало је пријатељство из сродности, користољубља, интереса и симпатија, јер тражи много више него што данашњи човек може да да другоме. - Иако западна цивилизација настоји да прикаже како праве вредности баштини на вредностима старе Грчке то је једна у низу крупнијих превара којом настоји да обезбеди легитимитет свом начину понашања. - У свим временима је било добрих и лоших моралних норми, доброг и лошег живота. - Човек је рођен као егоиста, а алтруизму се учи. - Телевизија је направљена да преноси културу и приближава је онима који не читају Достојевског, Томаса Мана или Хегела али је постала преносач ђубрива. - Кад се људи покваре највише смрде интелектуалци и највећи смрад долази од њих

Фото: М. Радовановић

ФИЛОЗОФ И САТИРИЧАР

53

време по многима поремећених вредности у друштву све је више критичара који кривицу за такво стање траже међу политичарима, а основ за такво понашање најчешће су субјективни ставови без много жеље да се сагледају сви фактори који утичу на њега. У таквим условима ретки су они којима је основ за став о времену исцрпна анализа бројних фактора који утичу на ситуацију, али и познавање друштвених кретања кроз историју од настанка човечанства. Међу такве се убраја Димитрије Јовановић који је пред крај шездесетих година прошлог века пожелео да за животни позив одабере ветерину, а на предлог професора Бранка Павловића завршио на филозофији. У време кад је матурант краљевачке гимназије требало да донесе коначну одлуку избор је пао на Скопље, јер је у Београду била присутна све већа политизација факултета, посебно групе за филозофију. Да је избор био исправан потврдила су светски позната имена предавача, Јолче Јосифовски, Вук Павловић, Загорка Мицић... који су студенте уводили у недовољно познат свет промишљања. Јак осећај према завичају одувек је давао посебан тон и боју животу који су профилисали литература и људи које је сретао, а баш они су, каже Јовановић, највеће богатство које је стекао. Све то је утицало да одбије понуду за асистентско место на факултету и врати се у Краљево проводећи највећи део времена уз књигу, не само због разоноде. Алавост на књигу допринела је да врло рано почне да промишља, а кад данас сабере све што се током година дешавало, понекад помисли да и није требало толико. Јовановић признаје како је дуго одолевао да не пише, а кад више није могао да избегава морао да почне иако је у почетку написано најчешће бацао, јер није волео да објављује нити учествује у јавном животу, сем као сатиричар. - Почео сам врло рано да пишем сатиру, а после једне или две књиге афоризама то постаје морање и више није питање избора хоћеш ли или нећеш. Не верујем да неко поуздано зна зашто

МАГАЗИН

8.11.2015.

У

54

се пише, поготово кад је поезија у питању. Може бити да то неко диктира, а можда сами пишемо. Бранко В Радичевић је имао обичај да каже како никад није умео да започне песму, а кад се почне то иде. Има низ теорија о томе иако нисам могао ни да дођем до каквог поузданог закључка када је то у питању – каже Јовановић. Велика љубав према деци, и оно што је о њиховој психологији прочитао на српском и француском језику, један је од разлога што је један период радио у школи и предавао у свим средњим изузев Медицинске. То искуство је добра основа за став о школском систему и школи која је, са малим изузецима, постала вулгаризован начин живота и понашања, а у данашње време је све друго сем институција. - Школа прати вредности друштва и склона је променама. Знам то јер сам радио у време које називају комунизмом, а то са комунизмом нема никакве везе. Називају га и социјализмом, а то нема никакве везе ни са социјализмом. То је вулгаризација, пародија комунизма и социјализма као што је ово пародија капиталистичких вредности. Једино што је било добро је да сам изашао из школе кад сам схватио да долазе нове вредности и начини понашања којима нисам хтео да се приклоним. Оставио сам је и радио друге послове, правио сам лутке, и ту био најзадовољнији, држао Кафе „Либеро“, радио у Културном центру „Рибница“, Народном музеју и као усамљеник објављивао књиге, а нисам био члан удружења књижевника. Нисам ни ја схватао много тога од света, дружио сам се са људима и имао много другара, јер је право пријатељство немогуће. Остварило га је тек двоје или троје људи у старој Грчкој, а све остало је пријатељство из сродности, користољубља, интереса и симпатија, јер тражи много више него што данашњи човек може да да другоме – каже Јовановић. Питање пријатељства се неминовно везује за праве вредности које су некада постојале, али само у одређеној мери. Иако западна цивилиза-

ција настоји да прикаже како их баштини на вредностима старе Грчке дубоко је уврежено веровање да је то једна у низу крупнијих превара којом настоји да обезбеди легитимитет свом начину понашања. Много тога се прихвата и на нашим просторима и покушава да се наметне као апсолутно правило ма колико се цивилизација сматрала обликом који је могао да има неког смисла само у старој Грчкој. Тамо су, каже Јовановић, успостављене праве вредности, а на сва друга питања нису нађени одговори пошто трајних ни нема. У таквим околностима сваки разговор о циљу и постојњу цивилизација битно мења своје одреднице што већина филозофа није узимала у обзир, па због тога и има низ погрешних тумачења. Историја показује да је у свим временима било добрих и лоших моралних норми, доброг и лошег живота јер је човек рођен као егоиста који се алтруизму учи. Управо због тога и није тако добар како људи настоје да прикажу, сем можда у првобитној заједници иако је тада одлучивала снага, а данас количина покварености. - У роману Калуђер и хајдук, који нема посебне литерарне али има историјске вредности, Стојан Новаковић пише о средњовековној Србији и описује властелу и властеличиће. Слично данашњим грамзивцима и отимачима описује с једне стране сиротињу и са друге појаву хајдука и улогу религије и вере у човековом животу. Људи сходно својим поимањима припадају различитим сталежима, па свима не треба исто, чак ни слично. Тако земљораднику не треба Достојевски ни много писаца. Људи размишљају на различите начине, јер нема потребе да размишљају исто. Касније долази до различитих врста превара, па се стварају нови обичаји. Ако се сруше стари, а не

55

8.11.2015.

МАГАЗИН

56

створе се нови, људи долазе у ситуацију да не знају шта ће са собом јер су у глави вредности побркане. Развитак технике и технологије су колико позитивно толико и негативно утицали на развој цивилизације и културе свакога народа. То што је донела појава телевизије осетило је много људи , а описали бројни српски филозофи. Телевизија ја направљена да преноси културу и приближава је онима који не читају Достојевског, Томаса Мана или Хегела али, како то Фром лепо примећује, уместо тих културних вредности добили смо једног преносача ђубрива. Да је био у праву потврђује податак да је на програмима више од 90 посто ђубре, а може да се притрпи тек пет посто осталог садржаја – каже Јовановић. Србија је током вековне историје пролазила кроз бројне компликоване ситуације и из свих излазила чиста образа ма колико то у различитим круговима тумачено различито, не ретко с намером да се њена улога прикаже прљавом што је то случај и у последњим ратовима. Јовановић припада онима који верују да је Србија направила велику грешку кад је по зав-

ршетку Првог светског рата приступила стварању Југославије. Као командант војске, која је извојевала велике победе у Великом рату, краљ Александар Карађорђевић је све поништио стварањем нове државе са којом почиње нагли пад Србије и српства, али и дотадашњих обичаја. Последњи ратови потврђују неадекватан однос према онима који су бранили отаџбину, а не разликује се значајно од оног након Првог светског рата који је у приповеци Све ће то народ позлатити описао Лаза Лазаревић. Није много бољи био ни однос Европе која није пропуштала прилику да отме по који од делова Србије, а то чини и данас. Много је оних који су писали о таквим стварима, али то не долазе до ширег круга људи можда и због тога што све мање читају. Томе у значајној мери доприносе и бројни дневни листови од којих, сигуран је Јовановић, не вреди читати ни један сем по који недељник или часопис који излази месечно. Однос западних и словенских вредности добро је уочио и о њима, од романа Корени и Деобе, писао и Добрица Ћосић.

- Када су наши људи отишли на запад на школовање некритички су примили оно са запада па хтели да пренесу и накалеме у наше друштво, а то не може јер само одређене вредности могу да се приме. Запад је своју културу покушао да ствара у средњем веку, а ако изузмемо погроме и лов на вештице тек је ренесанса учинила нешто зачуђујуће, па тада почиње превредновање свих вредности. Данас је запад усавршио ту технику, а демократија је флоскула која служи као што је многима и Бог служио као покриће за многе злочине, отимачине и оживљавање најнижег у човеку. Данас су господин Човек и Жена му они који стварају безвредну цивилизацију у којој је забава све, а испред тога интерес и капитал. Пишући о капитализму Џон Лок је рекао да је његов основни проблем како некоме ограничити богатство и утврдио да за то не постоје механизми. Ово што се дешава данас не слути на одржање цивилизације, не само ове него цивилизације уопште. Ми припадамо православним хришћанима и то се не може занемарити. Србија је одавно напустила своје извориште и данас више није на раскр-

шћу. У њој има сјајних људи, али много више издајника, па данас не смеш да кажеш издајнику да је издајник. Има их и у политици. Они су плаћеници, и то није тајна, а када се људи покваре највише смрде интелектуалци и највећи смрад долази од њих. Све је то кулминирало, па ни многи умнији нису могли да ми докажу да демократија није само реч. Сматрам да је само реч и да служи као покриће над свим злочинима – каже Јовановић уверен да је у Србији власт отуђила од народа све што је вредело, Српску православну цркву, Српску академију наука и уметности, Удружење књижевника и бројне друге институције које су доживеле крах. Србију су као државу стварали Немањићи, а Свети Сава је повезао са православљем да би се након Другог светског рата црква у потпуности отуђила од народа. У таквим околностима грађен је комунизам на начин да власт и црква, пропагирајући једнака права за све, приграбе највише за себе. Због тога је сиромаха исто колико и у Средњем веку, иако просјацима није дозвољена прошња ни испред манастира. Историја потврђује да је

народ у Србији вековима уназад највише веровао попу и учитељу. Из угла пажљивијег посматрача чини се да су га изневерили и један и други, а да им је остављено да живе са родољубивом интелигенцијом која је подељена. Трагику појачава сазнање о великом броју сјајних писаца, не увек и добрих људи, што ситуацију у којој је неко врло добро обавио задатак и раздели српство чини посебно опасном. - Скоро је преминуо др Драган Недељковић, сјајан Србин и човек који је живео српски и говорио српски. Имали смо таквих људи, а имамо их и сада, па ипак Коста Чавошки, иако један од великих умова, не може да постане члан Академије за разлику од дугих који су ушли да би били кртице. Имамо и сјајних људи који су сасвим објаснили наш дух и духовност. Професор Мило Ломпар је о томе написао књигу коју су читали интелектуалци, али углавном они који то већ знају. То што је написано не допире до народа јер обичан човек гледа телевизију, дакле ђубре, чита дневне новине, потпуно је дезоријентисан, дакле необавештен, и чињеница је да много греши на изборима јер је прихватио вредности

имати, имати и само имати. Не може се деловање Николаја Велимировића, или патријарха Павла, поистоветити са данашњим, или некима од тадашњих свештеника. Знамо да је много свештеника пострадало за свој народ, а није се најело и напило, возило лимузине и отимало новац да би градило велелепне грађевине. Јесу у Средњем веку грађени манастири, али нас то данас спасава да имамо свој идентитет. Није се грабило, нису ни писци, а Србију то много кошта, највише уништавање обичаја и села. Ми смо земља села и уместо да имамо највећу производњу хране у свету ми смо уништили пољопривреду, а све то је дошло са запада кад су наши интелектуалци донели тенденцију да се овде праве фабрике. Властодршци су после Другог светског рата знали како се уништава Србија, па су људе са села преварили да дођу у град. Да од сељака направиш фабричког радника потребно је много времена, а то овде није успело. То је на крају крајева убило и Краљево што и сами видимо – каже Јовановић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 8.11.2015.

59

Теме о којима се ћути

МАГАЗИН

8.11.2015.

ИСЛАМИЗАЦИЈА СТАРЕ РАШКЕ

60

- Непобитна је чињеница да је велика већина муслимана, садашњих Бошњака, српског порекла и православне провенијенције. – Хришћани су се постепено исламизирали, јер као такви нису могли дуго да опстану у турској војној аристократији. - Како је градско становништво било привилеговано у односу на сеоско, и ослобођено многих пореза, исламизирано се јавља само у ретким паланкама и варошицама. - Према записима турског географа из 17. века на простору целе Старе Србије, коју су чиниле Стара Рашка, Косово и Метохија и део сееврозападне Македоније, регистровано је само 226 албанских домаћинстава. - Иако су у српским земљама још увек били малобројни муслимани су стали на страну турске државне идеје, па су се тако Срби поделили и борили једни против других за империјалне интересе заједничких непријатеља. Највећи број великих везира био је српског порекла

Салих Селимовић

61

Фото: М. Радовановић

поред потребе да се јавно проговори о неким проблемима и саопшти истина без обзира на цену која се за то плаћа, како би генерације које долазе имале јаснију слику о збивањима у прошлости као основи за стабилнију будућност, и даље постоји велики број тема о којима најодговорнији не желе да говоре. Узрок је најчешће дневно политичка ситуација која настоји да избегне било какве конфликте како би се сачувао мир у кући без обзира на чињеницу да такав мир још нико није сачувао. Уверење да постоје многе ствари за које се зна а о којима нико не жели да говори повод је да историчар, публициста и професор Салих Селимовић, на позив краљевачке подружнице Хуманитарне организације „Стара Рашка“, баци више светла на овај проблем. Селимовић је познат по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним нагласком на демографске и миграционе процесе у Рашкој области, а до сада је објавио више од 70 научних радова и шест књига од којих је последњу „Прилози прошлости Старе Рашке“ стручна јавност оценила као историографски

МАГАЗИН

8.11.2015.

И

62

бисер. Иако у историји постоји доста познатих чињеница о исламизирању српског становништва и даље је присутна потреба да се говори о друштвени историјским збивањима чије су последице и данас актуелне. Потреба је већа кад се зна да се све више запоставља национална историја и врши ревизија давно утврђених истина које нису резултат нових, што је случај и са феноменом исламизације. И данас се, у интересу политике, разним фалсификатима настоји оспорити непобитна чињеница да је велика већина муслимана, садашњих Бошњака, српског порекла и православне провенијенције. Селимовић потврђује да међу локалним муслиманима има и оних турског и албанског порекла, али је њихов број занемарљив у односу на већину који имају српске корене. Тврдњу да су муслимани готског, илирског или богумилског порекла Селимовић оспорава чињеницом да су Готи само протутњали кроз ове крајеве на путу на запад у време кад Илири одавно више нису ни постојали, јер су већ били романизовани и већ христијанизовани. Да нису ни богумили

потврђује податак по коме они нису ни били никакав посебан народ, већ само једна од многобројних калуђерских секти у оквиру православља. И пре доласка Турака Османлија знало се за ислам и муслимане који су били присутни као појединци, или у оквиру мањих група. Свети Сава их је у својим списима називао исмаилитима, и сматрао за једну секту у хришћанству, а они су нестали и пре доласка Турака Османлија на ове просторе. - Исламизација као историјски процес настаје тек постепеним турским освајањима наших земаља после Косовске битке крајем 14. века. То су тада били спорадични случајеви и тек у 15. и 16. веку тај процес постаје значајнији по обиму и по последицама. Први конвертити на подручју древне Рашке су се појавили око половине 15. века што је забележено у дубровачким архивским фондовима. У првом турском попису ових подручја, такозваног Скопског крајишта, из 1455. године појављују се муслимани Турци, феудални господари села и заселака. То су били тимарници спахије, а од њих 180 било је домаћих 50 хришћана који ће се постепено исламизи-

рати, јер као хришћани нису могли дуго да опстану у турској војној аристократији. У време тог пописа на скоро целом простору Старе Рашке пописано је 24.795 српских имена и само 65 албанских, док је број домаћих муслимана био апсолутно занемарљив. Током друге половине 15. века процес исламизације је најпре захватио вилајет Рас, а Нови Пазар, који је већ половином тог века био урбано насеље, приликом пописа 1485. године имао је већину муслиманског становништва, 167 муслиманских и 71 хришћанску кућу. Околна села су имала српско православно становништво, јер је харач плаћало 1.865 сеоских домова а тај намет су плаћали само хришћани. На Сјеничко-пештерској висоравни 1477. године су пописана три домаћа исламизирана домаћинства у селу Раждаги, а у истом селу су и 1585. биле само три муслиманске куће. У осталим деловима исламизација добија радикалнији замах тек у првој половини 16. века и то око реке Повласнице и Буковице код Пљеваља. И тада је Пријепоље имало 34 куће мислимана, а 63 хришћана, па је остало записано да је било велика хришћанска варош.

Санџак - Санџак је турска реч и значи застава. У првој фази развоја османске државе султан је бегу додељивао заставу као симбол војне и управне власти на одређеној територији, па је по тој речи тако називана и територија. После 1865. године санџаци су добили статус управног подручја у рангу округа, без икаквих политичких, верских и етничких посебности, а у турском царству је било много санџака. Почетком 19. века их је било 290 и ни један није задржао то име осим овог који као такав фигурира у медијима и изазива асоцијације које нису ни мало пријатне. У Турској су санџаци укинути 1921. гдине и више се нигде не помињу као некаква територија осим код нас. Новопазарски санџак је основан око 1790. године и постојао је до 1817. Поново је формиран 1865. године, а 1870. дефинитивно издвојен из Босанског вилајета и припојен новооснованом Косовском вилајету. У западни део тог санџака аустроугарске трупе су ушле 1879. године, па је настао период двовлашћа због чега је Турска тај део одвојила од Новопазарског и 1880. године формирала Пљеваљски санџак. После издвајања још неких срезова и остатака Новопазарског санџака 1902. године ће бити формиран Сјенички санџак. И поред тога аустроугарска, немачка и турска дипломатија су и даље упорно тако називали непостојећи санџак. У новије време остало је име Санџак да би се по сваку цену представила његова посебност, коју никад није имао у односу на друге санџаке, изузев што је имао саобраћајни и геостратешки положај. Изворно и историјски је најисправније говорити о Старој Рашкој и Рашкој области, која је нешто мања од области коју је покривала древна Рашка. Иако се то често поистовећује није исто, па тај ембрион српске средњовековне државе не би смео да се на овај начин дезавуише, јер само тако можемо да избегнемо непријатне асоцијације на не тако давну и по много чему лоше упамћену прошлост – каже Селимовић.

63

8.11.2015.

МАГАЗИН

64

За време турског пописа 1604. године у Сјеничкој нахији су пописна 694 домаћинства од којих је само 120 било муслиманских. У исто време у Нововарошкој нахији пописане су 1.104 куће, хришћанских је било 993, а 111 муслиманских. Слично стање је било и у осталим нахијама Старе Рашке као што су Бихор, Трговиште, Будимље, Комарани, Бања, Радовна, Остатија, Моравица – објаснио је Селимовић. Како је градско становништво било привилеговано у односу на сеоско, и ослобођено многих пореза, исламизирано се јавља само у ретким паланкама и варошицама. Према записима турског географа из 17. века у Рожајама су живели само Срби, а у Бихору уз њих и Арбанаси. На пештерској висоравни, у сјеничкој котлини, тутинском крају и Моравици око Ивањице живели су искључиво Срби, а на простору целе Старе Србије, коју си чиниле Стара Рашка, Косово и Метохија и део сееврозападне Македоније, регистровано је само 226 албанских до-

маћинстава. У ратовима крајем 17. и почетком 18. века Срби и Клименте су као добровољци учествовали на страни Аустрије и Венеције, а ратна разарања и огромне људске жртве, као и сурова турска одмазда, довели су до масовних сеоба преко Саве и Дунава, да би се у опустеле крајеве населио велики број брђана, Херцеговаца и католичких албанских малисорских племена. Осим њих досељавали су се и Васојевићи, Дробњаци, Бјелопавловићи и Ровчани. Иако су у српским земљама још увек били малобројни муслимани су стали на страну турске државне идеје, па су се тако Срби поделили и борили једни против других за империјалне интересе заједничких непријатеља. Кад су Турци схватили да се домаћи муслимани много жешће супростављају хришћанским силама отпочела је интензивнија исламизација на простору Старе Србије, па су цео 18. и прва половина 19. века протекли у знаку радикалније исламизације Косова и Ме-

тохије, Сјеничко-пештерске висоравни, Моравице, Бихора, Будимља, Штавице, Корита, Рожаја, Плава, Коморана и Вранеша. Посебна пажња посвећена је исламизацији албанских католичких малисора који су се у ратовима доказали као веома сурови и ефикасни у одмаздама и терорисању српског православног па и српског муслиманског становништва које је преко Златибора, Голије и Јавора бежало на сигурније просторе. И поред свега људи се нису лако одрицали пређашње вере и народних традиција, па су 1848. године новине објавиле чланак у коме се наводи да на Пештери има кућа у којима живе два брата, један муслиман а други хришћанин. Заједно су славили Бајрам и Божић, а у чувању традиције посебно су биле познате жене. Двоверје је до скора било присутно на сјеничко-пештерској висоравни, па су и православци и муслимани славили Илинден и Ђурђевдан, неретко Савиндан и Божић, што показује да се хришћанска традиција није могла тако лако изгубити.

- Има примера и касније исламизације, па се у селу Вршац код Пријепоља део породице Томашевић исламизирао и узео презиме Потурак, а на једној фотографији из 1919. године се види Ружица Пејовић са два сина, Алијом и Луком. У околини Новог Пазара неки православци се исламизују почетком 20. века, али су у народу остали познати као Марковићи и Драшковићи. Према предању и сјенички Абдулаховићи су исламизирани почетком 20. века. Мало је српских презимена којих нема код муслимана. Примера ради то су Зорнићи, Ровчани, Папићи, Ћоровићи, Кучи, Бошковићи, Бранковићи, Калезићи, Куртовићи, Луковћи, Личине, Атлагићи, Чолаковићи, Зуковићи, Токовићи, Зимоњићи, Вељовићи, Весковићи, Вишњићи, Делевићи, Мировићи, Мартиновићи, Кораћи, Ђурђевићи, Ђукићи, Лекићи, Лукачи, Тмушићи, Енаровићи, Обућине, Чолаковићи, Чоловићи, Скоке, Ркаловићи, Пурковићи, Маслаци, Звиждићи... Чак сам нашао да је Поповић муслиман

који није хтео да промени презиме – каже Селимовић. Узроци исламизације су различити, а главним се сматра економски моменат због чињенице да је конвертита био ослобођен главног пореза, главарине и харача, а властела задржавала имања и добијала титуле ага и бегова. Други разлог је друштвено-политичке природе, јер је ономе ко је постајао муслиман ислам помагао да на друштвеној лествици напредује до највиших државних и војних положаја. Трећи разлог је данак у крви коме је подлегало само сеоско становништво. Турци су непогрешиво бирали најздравију и најпаметнију мушку децу из сеоских средина узраста од 10 до 19 година и одводили их на школовање у Једрене и Истамбул да би стварали јаничаре које су називали царским синовима. Најспособнији и најобразованији су заузимали највише положаје на двору и у османлијској империји, а позната је чињеница да је највећи број великих везира био српског порекла. Шеснаести и прва половина седамнаестог века

познати су као време српских везира и паша, а то је и период у коме османска империја доживљава највећи успон у историји. Историја бележи и појединачне случајеве исламизације због спаса од крвне освете, или неке друге велике невоље, мада је било и оних који су у ислам прешли из духовне потребе. Поступак прихватања ислама је био веома једноставан, па је конвертит пред хоџом или неким достојанствеником требало да призна да је Алах једини бог, а Мохамед његов посланик. Обичај је налагао да добије арапско, турско или персијско име и усклади ношњу са ношњом других муслимана. Селимовић потврђује да није било непосредне принуде у ширењу ислама осим у спорадичним случајевима, у локалним оквирима, због уцена, разних притисака и претњи на важним геостратешким тачкама, као што је случај са Рашком облашћу или Санџаком, где је преовладавао турски државни интерес. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 8.11.2015.

67

8.11.2015.

МАГАЗИН

68

Халовин у Вили Магдала

ПРИЈАТЕЉИ НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО

Фото: М. Радовановић

- Халовин је на западу последњи јесењи празник којим се обележава крај бербе житарица, а везује се за плодност и обезбеђење довољне количине хране да би се након дуге зиме дочекало пролеће. - Уз пар успешних изложби у различитим деловима Европе, Немачкој и Бугарској, друга половина године је обележена рођенданском у Краљеву и сталном поставком слика Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић у Београду

69

оћ вештица је светковина која се обележава 31. октобра, у ноћи уочи Свих светих, а порекло вуче из келтске митологије и паганских обичаја који се везују за њу. Овај празник у новије време најчешће обележавају костимиране забаве, прављење лампе од тикве, гледање хорор филмова, читање страшних прича и много тога другог. У земљама у којима се празнује Ноћ вештица, популарни Халовин, деца иду од врата до врата и траже слаткише како не би урадили нешто неваљало. Ирски имигранти су у деветнаестом веку верзију ове традиције пренели у Северну Америку, а Ноћ вештица се прославља у Сједињеним Америчким Државама, Ирској, Канади, Уједињеном Краљевству, Шведској, Порто Рику, Јапану, Новом Зеланду и у неким деловима Аустралије. Порекло овог празника датира још од античке келтске светковине посвећене паганском божанству у време док су живели на просторима данашње Ирске, а своју Нову годину славили 1. новембра. Веровали су да се тада духови мртвих враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве, па су њихови пагански свеште-

МАГАЗИН

8.11.2015.

Н

70

ници градили огромне ломаче око којих су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве божанствима, а у току прославе носили костиме углавном од животињских глава и коже. Према неким изворима жртвовали би и по којег живог човека да би умилостивили богове и од њих за узврат добило срећу и берићет. Кад су схватили да тога нема ништа празник је добио другу димензију, а слави се у част живих и мртвих којима владају само позитивне силе. Неколико последњих година краљевачка сликарка Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић настоји да овај обичај устали у Краљеву што је био повод да се у Вили Магдала последњег дана октобра седми пут окупе пријатељи и поштоваоци њеног рада. - Ми смо узели тај празник као повод да се дружимо на отвореном пошто долази јесен, а потом зима, и да се у ово време окупимо да би се дружили на отвореном уз лепе ђаконије и јесење плодове, кувано вино, ракију, традиционални гулаш, чорбу од бундеве и друге. Наставићемо да то чинимо и убудуће уз сталне пријатеље, али и нове који долазе.

Ово је у свету ноћ различитих манифестација по градовима, у позориштима, на улицама где се организују процесије. Пале се логорске ватре, људи су маскирани, шале се и бирају најкреативнију маску и костим. Деца иду маскирана од куће докуће са корпицма, певају песмице и добијау поклоне, па је ово великим делом и дечји празник. Ми импровизујемо у том стилу, али мало уже него што би било да је укључен цео град, или држава. Халовин је у Америци после Божића највећи празник за који се троши највише пара – објаснила нам је Хаџи Милена. Добар део живота проведен у Немачкој потврђује да се овај дан обележава и у ресторанима, породичном дружењу и улицама које су пред наступајућу зиму последња прилика за масовнија окупљања на отвореном простору, а леп јесењи дан добар повод да се, уз по који колачић, попије и кувано вино уз обавезну бундеву. Халовин је на западу последњи јесењи празник којим се обележава крај бербе житарица, а везује се за плодност и обезбеђење довољне количине хране да би се након дуге зиме доче-

кало пролеће. Ноћ вештица је повод за размишљање да се у Магдали прошири простор за окупљање, јер је број оних који у ово време посећују љубазне домаћине из године у годину све већи. Поред традиционалног гулаша гости су и ове године највеће интересовање показали за чорбу која се служила из повелике бундеве уз обиље зимских плодова ораха, бадема и лешника. Све је зачињено довољном количином слаткиша и великом дуплом тортом. За разлику од ранијих година, када је у припремање укључен добар део пријатеља, Хаџи Милена се ове потрудила да их ослободи обавезе и највећи део посла око припремања обави сама уз свесрдну помоћ супруга Брана који јој је највећа подршка у свему што ради. А ове године је урадила много. Уз пар успешних изложби у различитим деловима Европе, Немачкој и Бугарској, друга половина година је обележена рођенданском у Краљеву и сталном поставком радова слика у Београду. - Година је била врло успешна, осећам се лепо и срећно улазим у следећу. Зато грлим пријатеље у знак

захвалности што постоје, и што су овде због мене, па док они уживају ја играм око њих – каже Хаџи Милена. Почетак долазеће године је прилика за путовање у Грчку и изложбу у Лариси од радова који настану тамо. Ово би требало, подсећа Хаџи Милена, да буде замена за раније планиран боравак у Израелу који је изостао због нестабилне ситуације у овој земљи. Следи и редован одлазак на конгресе који се традиционално одржавају у Немачкој, а прилика су и за нове изложбене поставке од најновијих радова. Дружење са пријатељима је повод за посебно осећање задовољства због сазнања да баш они представљају највеће богатство. Традиционални маскенбал у вили Магдала ове године је изостао због обавеза у Немачкој, а Милена и Бране обећавају да ће оно што је пропуштено врло брзо бити надокнађено. - Ранијих година смо били скептични, јер нису сви пријатељи били спремни да се на овај дан костимирају плашећи се да не буду ружни и шта ће ко да им каже. Ове године нисмо правили маскенбал, па су се уплашили да више нећу

никад правити ништа ако се не маскирају. Зато су почели да се маскирају великим делом костимима које ја имам, а по неко донесе и нешто своје. Волимо да глумимо добре виле и нека мистична бића, па смо обучени у костиме ведрих боја. Желимо да променимо нешто, носимо ведре и љубичасте боје, јер је и живот шарен. Носимо различите врсте шешира и већерас смо шаренији него обично како све не би било мртво и скучено, јер не живимо у свету Дракуле и вампира. Код нас нема мрака, ми смо добре вештице, позитивне и веселе, јер волимо свакога. Нас не чини одело, наша душа је светла, а ту позади су паркиране наше метле лимузине које користимо за брисање пода. Бог је био милостив па нам је дао лепо време за ово празнично, успешно и интересантно вече. Планови остају исти као и свих претходних година, само ћемо ово вече обогатити новим садржајима да буде интересантније како би људи могли мало да размишљају и да им не буде досадно – каже Хаџи Милена. Т. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 8.11.2015.

73

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

8.11.2015.

Снупи и Чарли Браун: Филм о клињама

74

Култни амерички аутор Чарлс Шулц поклонио је свету авантуре Чарлија Брауна и његовог најбољег пријатеља Снупија који су се са дружином на великом платну последњи пут појавили 1980. године у филму „Bon Voyage, Charlie Brown (And Don’t come Back!)“ чији је продуцент био син Чарлса Шулца Грег. Чарли Браун дружина је живела углавном кроз стрип чије је оригинално име „Peanuts“, а који у америчким новинама излази од 1950. године. Снупи, Чарли Браун, Луси, Лајнус и екипа Клиња по први пут се појављују на великом платну на другачији начин, у анимираном 3Д филму! Чарли Браун, најдражи и најсимпатичнији губитник, започиње епски и херојски задатак док његов најбољи пријатељ, вољени бигл Снупи, креће у потеру за својим највећим непријатељем Црвеним Бароном. Из пера Чарлеса М. Шулца и креатора филмова „Ледено доба“ и „Рио“,

„Снупи и Чарли Браун: Филм о Клињама 3Д“ ће доказати да сваки губитник има свој дан. Филм се приказује од 5. новембра а пројекције почињу у 17,30 сати.

Спектра Тајанствена порука из прошлости послаће тајног агента Бонда у мисију у Мексико Сити а потом Рим где ће упознати Луцију Скиару, прелепу и мистериозну удовицу познатог криминалца. Бонд ће се инфилтрирати на тајни састанак и открити постојање злокобне организације познате под именом Спектра. У међувремену у Лондону нови директор сектора за националну безбедност Макс Денбикс истражује Бондове раније задатке и тражи разлоге због чега је МИ6, ког води М уопште потребан. Агент 007 тајно затражи помоћ, како би пронашао Медлин Сван, ћерку његовог непријатеља код којег се налази траг који води до откривања Спектре. Као ћерка убице Медлин ра-

зуме Бонда више од било кога другог а он, како се приближава срцу Спектре, сазнаје за застрашујућу повезаност између себе и непријатеља ког све време покушава да пронађе. „Спектра“ је двадесет четврти наставак најдуговечнијег филмског серијала у историји чији је претходни филм „Skyfall“ на светским биоскопским благајнама инкасирао преко 1,1 милијарде долара и постао најкомерцијалнији наставак франшизе. Ради се о новом акцијском спектаклу о најпознатијем тајном агенту на свету Џемсу Бонду којег по четврти, и последњи, пут тумачи Даниел Крејг док је улога главног негативца поверена добитнику престижне награде Оскар Кристофу Валцу. Режију потписује Сем Мендез, који је био редитељ и на претходном филму из Бонд франшизе, а у филму се појављују и Моника Белучи, Ралф Фајнс, Наоми Харис, Ендрју Скот и многи други. Филм се приказује до 11. новембра а пројекције почињу у 19,30 и 22,00.

75

76

МАГАЗИН 8.11.2015.

77

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

8.11.2015.

МИРНИЈИ КР

78

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 26. октобра до 1. новембра сведочи о благом порасту кринималитета што потврђује податак да је у односу на само недељу дана раније порастао број евидентираних кривичних дела. Друга половина октобра показује и већи учинак инспектора Криминалистичке полиције у откривању починилаца па су познати они који су учествовали у вршењу осам од укупно 27 кривичних дела општег криминала. Статистички подаци показују да је стање у области јавног

С

реда и мира знатно повољније, јер је број прекршаја скоро преполовљен. Број туча је троструко мањи док је број од девет осталих прекршаја у структури укупно 14 евидентираних идентичан оном од недељу дана раније. Иако је седам саобраћајних незгода, које су евидентрали припадници Саобраћајне полиције, за један мање последице су теже јер су, од укупно седам, пет за последицу имале повређена лица, а две само материјалну штету. Пет особа је задобило лакше телесне повреде, материјална штета је процењена на 170 хиљада динара, а број евиден-

РАЈ ОКТОБРА

тираних прекршаја, који је у односу на претходни период почео да расте, достигао је 325. После једне бурне припадници Ватрогасно-спасилачке јединице имали су мирну недељу и нису имали потребе да интервенишу.

Одузето оружје Припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су и, по налогу заменика основног јавног тужиоца, задржали до 48 сати четрдесетједногодишњег Краљевчанина

Н.П. због сумње да је извршио кривично дело које се третира као недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Полиција је приликом успостављања нарушеног јавног реда у послепоноћним сатима на Тргу српских ратника у Краљеву код осумњиченог пронашла и, уз потврду одузела, пиштољ „ЦЗ“ калибра 7,65мм за који није поседовао дозволу за држање и ношење. Осумњичени је, у законском року, приведен основном јавном тужиоцу у Краљеву. Т. Радовановић

79

80

МАГАЗИН 8.11.2015.

81

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 8. E 15. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

8.11.2015.

8. новембар

82

1519. — Шпански освајач Ернан Кортес стигао је у Мексико, где су га Астеци, верујући да је он реинкарнација астечког божанства Кецалкоатл, примили с највећим почастима. 1520. — По наредби данског краља Кристијана II извршен је покољ више од 80 шведских свештеника и племића. „Стокхолмско крвопролиће“ подстакло је устанак којим је, под вођством Густава Васе 1521. Шведска ослобођена данске власти. 1620. — Одиграла се битка код Беле планине, прва битка у Тридесетогодишњем рату, у близини Прага. 1793. — Први пут је за јавност отворен Лувр, дворац француских краљева од 1204., који је одлуком револуционарне владе 1791. претворен у музеј. 1805. — Смедеревски диздар Мухарем Гуша Бошњак предао је кључеве града вођи Првог српског устанка Карађорђу. Тим чином Смедерево се уврстило међу прве српске вароши које је Карађорђе ослободио од Турака. 1858. — После победе над турском војском на Грахову, Црна Гора је добила међународно утврђене границе према Османском царству, за које су гарантовале велике силе - Русија, Аустрија, Француска и Пруска. 1889. — Монтана је постала 41. држава САД-а. 1895. — Немачки физичар Вилхелм

Конрад Рендген открио је икс-зраке који су по њему названи Рендгенови зраци. За тај изум добио је 1901. Нобелову награду за физику. 1917. — Совјет народних комесара успостављен је као нова влада Русије с Лењином на челу. Лав Троцки постао је комесар за иностране послове, а Стаљин комесар за народности. 1923. — Спречен је покушај Адолфа Хитлера у Минхену да с генералом Ерихом Лудендорфом изведе Пивнички пуч. Вођа нациста ухапшен је четири дана касније и осуђен на пет година затвора, али је крајем 1924. амнестиран. Током боравка у затвору написао је књигу „Мајн кампф“ (Моја борба), која је касније постала библија нацизма. 1937. — Нацисти су у Минхену приказали филм „Вечни јеврејин“. 1941. — Основана је „Албанска комунистичка партија“. 1942. — Савезничке снаге под командом генерала Двајта Ајзенхауера почеле су искрцавање у северној Африци у Другом светском рату. Борбе против немачко-италијанских трупа завршене су 13. маја 1943. победом Савезника. 1944. —У Народноослободилачкој борби ослобођени су Штип, Неготино и Струга. 1960. — Џон Ф. Кенеди победио Ричарда Никсона на председничким изборима и тако постао најмлађи човек

који је икада изабран на ту функцију. 1971. — Објављен је четврти по реду албум чувене британске групе Лед зепелин, на ком се налазила и њихова најпознатија песма "Stairway to Heaven". 1977. — Грчки археолог Манолис Андроникос открио је гробницу Филипа II Македонског у Кутлешу (Вергина). 1989. — Даглас Вајлдер изабран је за гувернера Вирџиније, као први црнац у историји САД који је постао гувернер једне америчке државе. Истог дана Дејвид Динкинс изабран је за првог црног градоначелника Њујорка. 1992. — Здруженим нападом јединица Војске Хрватске, ХВО-а и Армије БиХ на Невесиње почела једна од најжешћих битака Рата у БиХ, позната као Митровданска офанзива. 1995. — Република Македонија званично је постала 38-а чланица Савета Европе. 1998. — Суд у Бангладешу осудио је на смрт 15 бивших официра, оптужених за убиство бангладешког председника шеика Муџибура Рахмана у војном удару у августу 1975. 2001. — Припадници Јединице за специјалне операције Србије ("црвене беретке") почели су протест у центру за обуку у Кула. Четири дана касније они су транспортерима блокирали цео центар и део ауто-пута у Београду. Протест је завршен 17. новембра

након преговора с владом Србије. 2001. —Француски горњи дом парламента, Сенат, усвојио је закон којим се Корзици дозвољава ограничена аутономија, из којег су претходно избачени многи кључни чланови. 2002. —Савет безбедности УН на јавној седници једногласно је усвојио Резолуцију 1441 о разоружању Ирака. 2006. — Проглашен модерни Устав Републике Србије који дефинише Космет као саставни део Србије.

9. новембар 694. — Краљ Визигота на Пиринејском полуострву Егика, оптужује Јевреје да помажу муслимане и осуђује на ропство. 1282. — Папа Мартин IV екскомуницира краља Петра III од Арагона. 1494. — Породица Медичи постаје владарска у Фиренци. 1799. — Наполеон Бонапарта изводи државни удар 18. бримера, збацујући власт директоријума. 1872. — Велики пожар у Бостону. 1918. — Немачки цар Вилхелм II абдицира и Немачка постаје република Вајмарска република. 1937. — Јапанска војска улази у Шангај. 1938. — Кристална ноћ, први масовни чин антијеврејског насиља у нацистичкој Немачкој.

1953. — Камбоџа је постала независна од Француске. 1989. — Хладни рат: Источна Немачка отвара контролне пунктове у Берлинском зиду дозвољавајући грађанима слободан пролаз у Западну Немачку. Народ креће да разваљује зид. 1993. — Мостарски стари мост се срушио у Неретву после вишедневног бомбардовања са хрватске стране. 1996. — Мајк Тајсон доживео први пораз од Ивандера Холифилда, који је освојио трећу титулу у супертешкој категорији. 2005. — Венус експрес мисија Европске свемирске агенције је лансирана из Бајконура у Казахстану.

10. новембар 1444. — Битка код Варне: османски султан Мурат II односи убедљиву победу над крсташима предвођеним краље Пољске и Угарске Владиславом III. 1910. — На иницијативу Павла Поповића, Александра Белића и Јована Скерлића, основано Друштво за српски језик и књижевност, ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама. 1928. — Хирохито крунисан за 124. јапанског цара. 1969. — Први пут емитована америчка дечја ТВ емисија "Улица Сезам".

1975. — Владе СФРЈ и Италије потписале Осимски споразум о коначном решењу граничних питања. 1989. — Бугарски комунистички лидер Тодор Живков смењен с власти након 33-годишње владавине. 1991. — У Вуковару почеле уличне борбе између припадника ЈНА и хрватских полицијских снага. 2006. — Председник Србије, Борис Тадић, расписао парламентарне изборе за 21. јануар 2007.

11. новембар 308. — Римски цар Галерије прогласио свог старог саборца и земљака Лицинија за свог августа-савладара. 1500. — Француски краљ Луј XII и Фердинанд Арагонски потписали су тајни споразум у Гранади о подели Италије. 1889. — Вашингтон је постала 42. држава САД. 1918. — Склопљено примирје између победничке Антанте и немачке војске у Компијењској шуми (Француска), чиме је окончан Први светски рат. Маршал Јозеф Пилсудски прогласио је независну републику Пољску. 1941. — С територије Совјетског Савеза у Другом светском рату почело је емитовање програма радио станице „Слободна Југославија“. 1942. — Немачке трупе су у Другом

83

8.11.2015.

МАГАЗИН

84

светском рату запоселе и неокупирани део Француске, под контролом квислиншке владе у Вишију. Истог дана немачке и италијанске трупе су окупирале и француско острво Корзика. 1944. — Почела је Батинска битка у којој су јединице совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату, после тешких борби 23. новембра поразиле немачке снаге. 1945. — Одржани су први послератни избори у Југославији на основу којих је конституисана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. 1952. — Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу су први пут приказали свој изум - видео рекордер. 1961. — Совјетски град Стаљинград је преименован у Волгоград. 1965. — Премијер Родезије Ијан Смит једнострано је прогласио независност од Уједињеног Краљевства, која је режим беле мањине прогласила илегалним и увела трговинске санкције.

1971. — Сенат САД је ратификовао уговор којим је Јапану враћено острво Окинава, одузето крајем Другог светског рата. 1975. — Проглашена је независност Анголе, после пет векова португалске колонијалне власти. Први председник Народне Републике Анголе постао је Агостињо Нето. 1992. — Енглеска англиканска црква је напустила вековну традицију и допустила женама да буду свештенице. 1996. — Председник Гватемале Алваро Арсу је саопштио да је с герилским покретом постигнут споразум о окочању 36-годишњег грађанског рата у тој централноамеричкој земљи. 2000. — У запаљеној жичари у једном тунелу испод глецера Кицштајнхорна у масиву Хохен Тауерн, у аустријски Алпама, живот је изгубило 159 особа. Ступио је на снагу Закон о Централној банци Црне Горе, чиме је заокружена монетарна власт у Црној Гори, инаугурисана пре годину дана, увођењем немачке марке у платни промет

те републике. 2001. — Дан након пријема Кине у Светску трговинску организацију, члан те организације постао је и Тајван. 2002. — Председник компаније Мајкрософт, Бил Гејтс поклонио је 100 милиона долара за борбу против АИДС-а у Индији. 2003. — Бугарски председник Георги Прванов допутовао је у дводневну посету Србији и Црној Гори. Он је први бугарски шеф државе који је након 53 године, званично посетио Београд. Сједињене Америчке Државе увеле су економске и дипломатске санкције Сирији, због подршке „палестинском отпору израелској окупацији“. 2004. — Парламент Литваније ратификовао је нови Устав Европске уније. Литванија је прва чланица Уније која је усвојила европски устав.

12. новембар 1812 — Након повлачења из Москве, остаци Наполеонових трупа пре-

трпели су тешке губитке на реци Березини. 1918 — проглашена је Прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла I. 1920 — потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку. 1927 — Лав Троцки, једн од лидера „леве опозиције“ унутар партије, искључен је из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер СССР. Троцки је интерниран у Алма Ату, потом 1929. прогнан из земље, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику. 1932 — Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој. 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у

Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника. 1944 — У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили "Тирпиц", последњи велики ратни брод нацистичке Немачке. 1948 — Јапански суд за ратне злочине осудио је на смрт бившег премијера, генерала Хидекија Тоџоа и још шест јапанских вођа у Другом светском рату. 1956 — Београдско позориште „Атеље 212" је у адаптираном делу зграде „Борбе“ извело прву представу, „Фауста“ Јохана Волфганга Гетеа. 1969 — Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца због жестоких критика стаљинизма у роману „У првом кругу“. Указом Врховног совјета, најчувенији совјетски дисидент је 1974. протеран из СССР. 1970 — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану (Бангладеш) живот је изгубило најмање 200.000 људи. 1974 — Јужна Африка је суспендо-

вана из Генералне скупштине УН због политике апартхејда. 1981 — Амерички спејс-шатл „Колумбија“ је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прва свемирска летелица која је употребљена по други пут. 1993 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995 — потписан је Ердутски споразум којим се територија Сремскобарањске области (део самопрокламоване Републике Српске Крајине) утврђује као део Републике Хрватске. Споразумом је предвиђен једногодишњи период под међународном управом. 1998 — Немачки Дајмлер-Бенц се спојио са америчком фирмом Крајслер групом и настао је Дајмлер-Крајслер. 1999 — На подручју планине Бајгора, на Косову срушио се авион Светског програма УН за храну типа „АТР-42". У несрећи су погинули сви путници (21) и три члана посаде. 2001 — Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен за ратне злочине на подручју Дубров-

85

ника 1991, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. У оквиру нагодбе са Тужилаштвом Јокић је 27. августа 2003. признао кривицу, а 18. марта 2004. осуђен је на седам година затвора. 2001 — У удесу авиона америчке компаније Аирбус-300, који је пао на оближње куће одмах по полетању са њујоршког аеродрома „Џон Ф. Кенеди“, погинуло је свих 260 путника и пет особа које су се нашле на месту несреће. 2004 — За председника Румуније изабран је градоначелник Букурешта Трајан Басеску, који је био кандидат опозиционе Алијансе Националне либералне странке и Демократске странке. 2012 — Изашао је други албум групе Ван дирекшон, под називом Take Me Home.

МАГАЗИН

8.11.2015.

13. новембар

86

1887. — Сукоби и обрачуни у центру Лондона што је касније названо Крвава недеља. 1941. — Први британски носач авиона Арк ројал погођен у Другом светском рату немачким торпедом близу Гибралтара. Наредног дана потонуо. 1942. — Почела одлучујућа ваздушно-поморска битка јапанских и америчких трупа код Гвадалканала, у Тихом океану. У тродневним борбама обе стране претрпеле велике губитке у бродовима, али су стратешки успех постигли Американци. 1944. — Партизанске јединице Народноослободилачке војске Југославије ослободиле Скопље у Другом светском рату. 1945. — Француски генерал Шарл де Гол изабран гласовима свих 555 посланика за председника привремене владе, после чега је формирао коалициони кабинет у који је ушло и пет комуниста. 1970. — Хафиз ел Асад војним ударом прузео власт у Сирији. 1975. — Светска здравствена организација објавила да су у Азији, први пут у историји, искорењене велике бо-

гиње. 1980. — Амерички свемирски брод Војаџер I послао прве снимке Сатурна направљене из близине. 1985. — У ерупцији вулкана Невадо дел Руис у централној Колумбији разорен град Армеро. Погинуло 25.000 људи. 1994. — Швеђани на референдуму одлучили да се прикључе Европској унији. 1999. — У земљотресу у Турској погинуло више од 450 људи, око 2.500 повређено. 2000. — Председник Филипина Џозеф Естрада оптужен за корупцију. Под притиском протеста грађана и војске 20. јануара 2002. повукао се са власти, а 16. априла предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2001. — Борци антиталибанске Северне алијансе ушли у главни град Авганистана Кабул. Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио босанске Србе Душка Сикирицу, Дамира Дошена и Драгана Колунџију на затворске казне од 15, пет и три године затвора за злочине против човечности над муслиманским цивилима 1992. у логору Кератерм у Приједору.

14. новембар 1533. — Шпански освајачи под командом Франсиска Пизара заузели град Куско, престоницу царства Инка, на територији данашњег Перуа. 1770. — Шкотски истраживач Џејмс Брус открио извориште Плавог Нила у језеру Тана у северозападној Етиопији. 1847. — У Швајцарској избио грађански рат снага Швајцарске конфедерације и седам католичких кантона, окончан крајем истог месеца поразом кантона. 1885. — Почео Српско-бугарски рат, објавом од стране краља Србије, Милана Обреновића. 1910. — Капетан Еуген Елај авионом узлетео, први пут у историји ваздухопловства, са палубе брода Бирмингем, усидреног у луци Хемптон роудс, у САД. 1918. — Томаш Масарик изабран за

првог председника Чехословачке. 1979. — У земљотресу у провинцији Корасан, на истоку Ирана, погинуло 385 особа. 1983. — Прве крстареће ракете САД стигле у британску ваздушну базу Гринхем комон, упркос протестима пацифиста. 1984. — У Лос Анђелесу ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. У САД побегао 1948, власти САД упорно одбијале да испуне захтев СФРЈ за екстрадицију. Изручен 12. фебруара 1986, у мају исте године осуђен на смрт. 1988. — Палестинско национално веће прихватило Резолуцију 242 Уједињених нација и нову политичку стратегију која подразумева признавање државе Израел, мировне преговоре о Блиском истоку и одбацивање тероризма. 1989. — Национални покрет црнаца SWAPO убедљиво победио на првим изборима у Намибији. 1991. — Камбоџански принц Нородом Сиханук вратио се у земљу после 13 година изгнанства. 1994. — У тропској олуји Гордон на Хаитију погинуло 829 особа. 1999. — Ступиле на снагу санкције Уједињених нација против Авганистана, донете због одбијања власти да изруче Осаму бин Ладена, који је, према тврдњама САД, главни организатор бомбашких напада на амбасаде САД у Кенији и Танзанији. 2000. — На конференцији Пакта за стабилност југоисточне Европе, први пут одржаној у Београду, Југославији обећана помоћ од пола милијарде евра. 2001. — Пет наследница СФРЈ постигло договор о почетку припрема за расподелу 74,5 милиона долара у злату, прве рате укупне заоставштине од око две милијарде долара. 2003. — Краљ Свазиленда Мсвати формално прихватио нови устав, по ком је сва власт у рукама краља.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs