MagazIN 198

Краљевски

Година IV * Број 198 * 1. новембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2

МАГАЗИН 1.11.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

3

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

1.11.2015.

МАГАЗИН

4

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

5

Напредњаци прославили Свету Петку

МАГАЗИН

1.11.2015.

ЗАШТИТНИЦА ПУНИ

6

- Света Петка заштитник и путоказ напредњацима на путу економског, привредног и политичког опоравка земље и града. - Од заштитнице се очекује да и у наредном периоду помогне да се у тешким тренуцима борбе за очување економских и националних интереса земље, и немерљивог културног и верског богатства српског народа, сви проблеми лакше и брже реше. – Следеће године домаћин славе Месни одбор Српске напредне странке из Чибуковца

Ж

естока политичка борба која с времена на време поприма елементе озбиљног сукоба стишава се у посебним приликама, а то

је прошле недеље била напредњачка слава. Да су славе у Србији повод да се забораве сукоби послужило је окупљање у просторијама Градског одбора

Српске напредне странке где је пресецањем славског колача обележена страначка слава Света Петка. Била је то прилика да се на једном месту окупе

ИХ СЕДАМ ГОДИНА

чланови најужег руководства странке, чланови и симпатизери, коалициони партнери, представници опозиционих странака, али и они који још нису успели да обезбеде место у локалном парламенту. Домаћин славе Срђан Ђуровић је, обраћајући се гостима, подсетио да је Света Петка у народу позната као заштитница породице, деце и жена а да је напредњацима свих седам претходних година била заштитник и путоказ на путу економског, привредног и политичког опоравка земље и града. Од заштитнице се очекује да и у наредном периоду помогне да се у тешким тренуцима борбе за очување економских

и националних интереса земље, и немерљивог културног и верског богатства српског народа, сви проблеми лакше и брже реше. Домаћин славе ће следеће године бити Месни одбор Српске напредне странке из Чибуковца, а пракса да се обележава на нов начин биће настављена и након тога пошто колач буде пресечен у просторијама Градског одбора. Никада још на једној страначкој слави није било толико гостију као ове године код напредњака што се у политичким круговима оцењује као знак великог поштовања заснованог на снази једне странке. Чини се да је пошто-

вање много мање него обележавање значајних историјскиг догађаја као што су Дан државности, пробој Солунског фронта, Краљевдан, 14. октобар, Дан ослобођења Краљева у Првом светском рату и многи други. Уз бројне ђаконије, иће и пиће, дуго се разговарало о различитим темама, најмање политичким. Место уз шанк су све време чврсто држали најистакнутији чланови Српског покрета обнове, а остали она која су им највише одговарала, некима поред богато постављеног стола, оним стидљивијим у позадини. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

7

8

МАГАЗИН 1.11.2015.

9

Краљевачки Македонци обележили славу удружења

МАГАЗИН

1.11.2015.

МАКЕДОНЦИ Н

10

- Удружење „Кирил Пејчиновић“ свима који имају жељу пружа прилику да се на најразличитије начине упознају са културним вредностима Македоније, њеном историјом и традицијом, али и са садашњим могућностима и потенцијалима у свим областима

У

дружење грађана македонске националне заједнице за Рашки округ „Кирил Пејчиновић“ сврстава се у ред најактивнијих организација цивилног друштва у Краљеву. О томе сведоче редовна недељна окупљања чланова удружења и бројне манифестације које организују или, на позив других, само учествују. Удружење је као непрофитна и неполитичка организација отвореног типа основано 2008. на дан када православна црква слави Свету Петку што је

био повод да се овај датум установи и као слава која се сваке године обележава у просторијама удружења. Тако је било и ове године кад су се чланови удружења још једном окупили са пријатељима и, након сечења славског колача, подсетили на све што је за живота чинила Света Петка. Удружење „Кирил Пејчиновић“ свима који имају жељу пружа прилику да се на најразличитије начине упознају са културним вредностима Македоније, њеном историјом и

традицијом, али и са садашњим могућностима и потенцијалима у свим областима. Прилика за то су редовни састанци сваке среде, дружења, радионице и бројне манифестације као што је недавно одржан пети по реду фестивал македонске народне музике под покровитељством Министарства културе. У препуној свечаној сали Градске управе поред гостију из Росомана и Кавадараца наступио је и Краљевчанин Филип Трајановски, члан беорадске

групе Вокал 5. На фестивалу су учествовали Фолклорна група „Карановац“ и Новица Неговановић са деветогодишњим сином Новицом солистом на хармоници. Српска православна црква празнује дан Преподобне мати Параскеве, Свете Петке, заштитнице жена и светитељке која је помагала болеснима и сиромашнима. Света Петка као једна од највећих мисионарки хришћанске вере поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Молдавији, долазе и припадници других религија верујући у њену исцелитељску моћ. Српска православна црква и православни верници у Србији обележавају празник Свете Петке која је, као историјска личност, сврстана у ред светих, а посебно јој се обраћају жене свих вера и нација сматрајући је

својом заштитницом. Прве записе о светој Петки оставио је Григорије Цамблак, међу којима је и опис преноса њених моштију из Видина у Србију до Београда 1403. године. Мошти су пренете заслугом монахиње Јефимије и кнегиње Милице које су дозволу измолиле од султана Бајазита. Верује се да су, од времена деспота Стефана Лазаревића, мошти сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке, а да су јој на поклоњење долазили и православци и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије. У епархијама Српске православне цркве светој Петки је посвећено око 250 храмова, а у Београду је најпосећенија капела на Калемегдану саграђена на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести, јер у њој се

чува мали прст светитељке. Према народном предању капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су и порушене у време турске владавине. Данашња капела и црква, место ходочашћа где се сваке године на Петковицу окупљају многобројни верници, изграђена је 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића. Свештеник Александар Јевтић потврђује да је Света Петка једна од доста заступљених крсних слава у српском народу, јер је она од најраније младости на територији Византије у једанаестом веку чинила многа добра дела и провела живот у настојању да покаже како жена у православљу може бити призната кад живи животом какав је господ одредио. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

НАЈАКТИВНИЈИ

11

12

МАГАЗИН 1.11.2015.

13

14

МАГАЗИН 1.11.2015.

15

После вести о покретању стечаја у „Фабрици вагона“

МАГАЗИН

1.11.2015.

ВАПАЈ ЗА СПА

16

- Краљево је познато као град из кога се исељава највећи број младих људи, а они који су преузели одговорност за организацију живота у овој средини на то не обраћају пажњу. - Стављање катанца на врата „Фабрике вагона“ није случајно и могло би да буде резултат нечијег приватног интереса. - Власт само затвара фабрике, а ништа не отвара, али зато врло радо путују по свету, а лимит им је отварање теретане на отвореном. - Педагошке службе не могу да обављају основну улогу кад су затрпане административним пословима који се из године у годину увећавају. - Законом о платним разредима неће бити обухваћена јавна предузећа као генератори неправде коју на својим леђима носе просветни радници. - Урушавањем здравства и просвете власт урушава и будућност државе

Фото: М. Радовановић

АС КРАЉЕВА

17

Н

МАГАЗИН

1.11.2015.

изу недаћа које прате Краљево деценијама уназад придодата је још једна. Иако је већ дуже време најављивано да би, након све већих проблема без изгледа да буду решени, могло да дође до покретања стечајног поступка над „Фабриком вагона“ међу бројним Краљевчанима, а судбина многих је деценијама везивана за овај колектив, тињала је нада да би у последњем тренутку могло бити пронађено повољније решење. На вест о покретању стечајног поступка прва је реаговала Демократска странка која је, како тврде њени челници, и до сада показивала одговорност према бројним темама без обзира на чињеницу да се ни успеси

18

ни неуспеси не могу везивати само за један датум или једне људе. Демократе подсећају да је „Фабрика вагона“ почела да ради 1924. године у време кад се на челу града налазио председник општине из редова њихове странке, а прва постројења каснијег индустријског гиганта део су надокнаде за ратну штету причињену током Првог светског рата. „Фабрика вагона“ је израсла из Железничке радионице основане далеке 1922. године и прерасла у колектив за који ће наредних девет деценија бити везане судбине многих Краљевчана. Друга половина треће деценије двадесетог века значајна је и по отва-

рању Фабрике авиона 1926. године из које је први авион полетео две године касније. Краљево је у то време било град у који су да раде долазили људи из Западне Европе, ту остајали и стварали породице. Демократе подсећају да је Краљево данас познато као град из кога се исељава највећи број младих људи, а парадоксом посебне врсте сматрају податак да алармантну ситуацију готово да не примећују они који су преузели одговорност за организацију живота у овој средини.

- Уништавају се привредни ресурси, приватне фирме се гасе, приватна предузећа су у стечају, угашена је Електросрбија а сада и „Фабрика вагона“.

Демократска странка сматра да „Фабрика вагона“ није требало да се гаси, а да је било жеље, снаге, упорности и знања локалне власти да до овога не би дошло. Фабрика је могла да настави са радом, а са добрим професионалним менаџментом, који није оптерећен политичким утицајима, и квалитетном радном снагом од инжењера, бравара, вариоца могла је да ради, али држава није дала ни динар да је спаси. Слушамо сваки дан колико даје за смедеревску железару. То су милиони и милиони евра. Цена челика је ниска на светском тржишту, а све железаре у свету су у губитку и отпуштају раднике. Наша држава финансира железару, а није могла да одвоји неки ми-

лион и спаси „Фабрику вагона“ – каже одборник Демократске странке у Скупштини града Горан Вучинић. Основ за овакав став је уверење и потреба за ремонтом постојећих и градњи нових вагона, али и освајање нових производа које би могао да покрене добар менаџмент. Покретање стечаја је доказ да за то не постоји интерес што је повод за стављање катанца на врата најпознатијег краљевачког колектива, јединог те врсте у земљи. Међу демократама провејава уверење да стављање катанца на врата „Фабрике вагона“ није случајно и да би могло да буде резултат нечијег приватног интереса што би требало да по-

каже време. Тек након прве приватизације широј јавности је познат податак да су Украјинци уз „Фабрику вагона“ купили део Спомен гробља, стадион ФК „Слога“, зграду Машинско-техничке школе „14. октобар“. Властима се замера што ни након раскида уговора о приватизацији највећи део овога није изузет из власништва „Фабрике вагона“, па у току стечајног поступка може постати средство за намиривање потраживања поверилаца. Демократама посебно смета што се град додатно задужује и средствима кредита од 120 милиона динара на још недефинисаној локацији гради индустријску зону која је могла да буде и на

19

1.11.2015.

МАГАЗИН

20

простору „Фабрике вагона“.

- Нико не води рачуна о привреди. Ова власт само затвара фабрике, а ништа не отвара, али зато врло радо путују по свету, Канада, Русија, Француска, Пољска. Свуда иду, а лимит им је отварање теретане на отвореном – каже Вучинић. Све што се ових дана дешавало повод је за апел свим демократским снагама „којима је стало да град престане да пропада, да крене даље да се развија, да буде као што је некад био, да људи долазе овде да живе, да ово буде добро место за живот“, да се уједине у покушају за спас Краљева. Прошлонедељни штрајк упозорења просветних радника на простору целе Србије краљевачке демократе виде као начин да се заштити достојанство и осигура повољнији материјални положај. Образовни процес у Србији оптерећен је све већим про-

блемима међу којима је и велики број неоправданих изостанака, и негативних оцена из великог броја предмета, због чега су ученици принуђени на приватне часове. Узрок оваквом стању просветари виде у плановима и програмима наставе због којих педагошке службе не могу да обављају основну улогу кад су затрпане административним пословима који се из године у годину увећавају. Уместо да се боре за повољније услове рада просветни радници су принуђени да се баве материјалним положајем у уверењу да су понижени. И поред чињенице да је у овој области запослен највећи број високообразованих кадрова просечне плате су испод републичког просека, а то просветари не могу да прихвате. Један од захтева просветних радника који је влада прихватила односи се на доношење Закона о платним разредима, а повод за додатно незадо-

вољство је сазнање да њиме неће бити обухваћена јавна предузећа као генератори неправде коју на својим леђима носе просветни радници. Са посебним нестрпљењем очекује се почетак наредне године кад треба да отпочне примена овог закона што би могло да буде повод за још интензивније изражавање незадовољства. Све што се последњих година дешава у овој области повод је за закључак да урушавањем здравства и просвете власт урушава и будућност државе. Демократе боље од других препознају важност проблема због чега подржавају просветне раднике у праведној борби за побољшање статуса. Податак да четворчлана група Министарства за просвету припрема нацрт новог Закона о универзитету, којим се смањује број буџетских студената, повод је за оштру реакцију демократа који овај потез власти сматрају

погрешним и супротним реформи универзитета. Став се заснива на уверењу да свима треба пружити исте шансе за школовање и напредовање у струци без обзира на социјални статус, а смањивање броја буџетских студената се сматра додатно погрешним кад се зна да све већи број високообразованих људи напушта земљу. Од четири стуба на којима почива свака држава, економији, привреди, здравству и просвети, последња два су сведени на просјачке гране, економија је у траговима, а привреда не постоји. Узрок оваквом стању је немаштина и изостанак било чега што би могло да покрене напред привреду и економију као основи на којој бољитак могу да очекују здравство и просвета. Овакве и сличне ставове демократа објашњава Данијела Миладиновић потврдом да патологија у просветном систему, од односа према просветним радницима преко планова и програма

и онога што деца уче, па све до затрпавања асминистрацијом у здравству, озбиљно доводи у питање квалитет образовања и пружања здравствених услуга.

- Да ли су преча јавна предузећа и група паразита које издржава оно мало привреде која тавори, и гура им високе плате, или је прече ко ће и како нашу децу да учи, а народ да лечи. Суштина је да нема стратегије за развој просвете, па деца морају да плаћају студирање јер нема критеријума као што је таленат, добар ученик или студент који са стипендијом од осам и по хиљада динара не може да преживи један месец. Велики број родитеља паметне деце не може да поднесе велике трошкове што значи да ће само богати моћи да се школују и напредују – каже она. Демократе ни овом приликом нису бирале речи којима би окарактерисале актуелну локалну власт која није ништа

учинила како би конверзијом у власништво града спасила бар део имовине „Фабрике вагона“. У ситуацији кад је покренут стечај више ништа не може да се уради како би се спасила имовина коју су деценијама увећавале генерације Краљевчана. Време које долази неминовно води ка распарчавању имовине и поделу међу повериоцима за шта је, по демократама, крива „бахата и неспособна власт која не зна шта ради, па може да се поиграва са нечим што је наше“. Овом приликом је изостало подсећање на период из не тако далеке прошлости кад су демократе биле на власти. И тада су просветни радници штрајковали из истих разлога, а представници локалне самоуправе запошљавали своје чланове у јавним предузећима и обећавали повољно решавање статуса „Фабрике вагона“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 1.11.2015.

23

Према извештају Светске банке

МАГАЗИН

1.11.2015.

СРБИЈА НАЈБО

24

- Србија најбоља на свету у реформи грађевинских дозвола и плаћања пореза. - Скоком на педесет девето место у новом Doing business извештају Светске банке Србија је остварила најбољу позицију у последњих девет година. – Од земаља региона боље пласиране Македонија, Словенија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Мађарска и Црна Гора.- Слабије позиције заузимају Грчка, Босна и Херцеговина и Албанија Скоком на педесет девето место у новом Doing business извештају Светске банке Србија је остварила најбољу позицију у последњих девет година. Изузетан успех је резултат рада Заједничке групе за унапређење позиције земље у престижном међународном рангирању о лакоћи пословања, која је основана у децембру прошле године на иницијативу Националне алијансе за локални економски развој. Светска банка је оценила да је у две

од десет области, издавање грађевинских дозвола и плаћање пореза, Србија у последњој години највише напредовала у односу на свих 189 светских економија. Напретку у области издавања одобрења за градњу допринело је смањивање трошкова добијања дозволе 7 пута и висока оцена за контролу квалитета градње. У категорији плаћања пореза успех је резултат увођења електронског подношења пореских пријава и обједињене уплате

пореза и доприноса на зараде, чиме је број плаћања скраћен са 67 на 42 годишње. Потпредседница Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој Ана Брнабић верује да ће напредак бити потврђен и на другим листама кад буде узета у обзир прва година примене обједињене процедуре и прелазак на систем електронске грађевинске дозволе. Подаци говоре да је у последњих пет година

изражен снажан пад у категоријама уписа имовине и добијања кредита, а стагнација у категорији оснивања предузећа. Због свега се очекује да Заједничка група Владе Србије усвоји Акциони план за спровођење Програма за унапређење позиције Србије на Doing business листи који предвиђа конкретне мере у 2016. и 2017. за сваку од 10 категорија које мери Светска банка. - Неопходно је да Влада истраје у процесу увођења електронске грађевинске дозволе и убрза прелазак на електронске сервисе који смањују одлазак на шалтере што се највише вреднује и суштински олакшава пословање. Потребна је боља повезаност државних институција чиме се осигурава већа ефикасност поступања и биће препоручено јачање комуникације између Агенције за привредне регистре и локалних филијала Пореске управе. Такође, важно је да добијемо квалитетан закон о државном премеру и катастру како

бисмо поправили ефикасност уписа имовине – каже Брнабић. По засебним областима Србија се на Doing Business листи позиционира на различите начине. У области отпочињање пословања заузима шездесет пето, а области добијање грађевинских дозвола сто тридесет девето место. Кад је у питању добијање прикључка на електроенергетску мрежу Србија је на Doing business листи шездесет трећа, док у области укњижбе држи седамдесет трећу позицију. Листа потврђује да је код добијања кредита на педесет деветом, код заштите права мањинских акционара осамдесет првом, а код плаћања пореза на сто четрдесет трећем месту. Извршење уговора заузима седамдесет трећу позицију, прекогранична трговина двадесет трећу, а решавање стечаја педесето место. У односу на земље региона Србија се лагано пробија на листи на којој је са дванаестим местом најбоље ранги-

рана Македонија. Од Србије су још увек боље Словенија на двадесет деветом месту, Румунија на тридесет седмом, Бугарска на тридесет осмом, Хрватска на четрдесетом, Мађарска на четрдесет другом и Црна Гора на четрдесет шестом. Иза Србије су Грчка на шездесетом, Босна и Херцеговина на седамдесет деветом и Албанија на деведесет седмом месту. Значајним се сматра да је током претходне године само Босна и Херцеговина била лошије рангирана од Србије у односу на регион. Заједничку групу за унапређење позиције Србије на листи Doing business предводи потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић док стручну и администра тивно-техничку подршку пружају Национална алијанса за локални економски развој и Републички секрета ријат за јавне политике. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ОЉА НА СВЕТУ

25

Пет година после катастрофалног земљотреса

МАГАЗИН

1.11.2015.

ПРЕВЕНТИВА НАЈБОЉА ЗАШТИТА

26

- Након земљотреса утврђено оштећење на 16 хиљада индивидуалних стамбених објеката и осам хиљада станова у зградама за колективно становање. - Током неколико месеци након земљотреса инструменти Сеизмичког завода су на овом простору регистровали око седам стотина потреса мањег интензитета који су додатно оштетили бројне стамбене објекте. – Оштећења шесте категорије утврђена на око осам стотина стамбених објеката, а изграђено је 465 нових монтажних кућа. - Иако су власници објеката предвиђених за рушење добили решења Одељења за урбанизам, и временски рок у коме то треба да учине, 170 објеката и данас стоји. - Нема довољно свести о осигурању од штете изазване елементарним непогодама иако накнада за то на годишњем нивоу износи тек неколико хиљада динара са могућношћу да се плати у више рата

Фото: М. Радовановић

Здравко Максимовић

27

МАГАЗИН

1.11.2015.

У

28

уторак се навршава пет година од када је Краљево у новембру 2010. године погодио земљотрес катастрофалних размера који је однео два људска живота и причинио огромну материјалну штету. У првим јутарњим часовима земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале извео је на улице цео један град, а из свести највећег броја Краљевчана ни после пет година нису избледеле слике највеће природне катастрофе у новијој историји. Неколико месеци је град живео у стању ванредне ситуације и ма колико да се оно нормализовало последице земљотреса су и данас видне на неким објектима у најужем делу града. Непосредно по престанку опасности према свим стамбеним објектима на подручју погођеном земљотресом упутиле су се бројне екипе стручњака грађевинске струке који су у Краљево дошле из свих крајева земље. Након што су сређени записници са терена констатовано је мање или веће оштећење на око 16 хиљада индивидуалних стамбених објеката и осам хиљада

станова у зградама за колективно становање. Зградама различитих установа бавила су се ресорна министартсва, па је бригу о болничким капацитетима преузело Министарство здравља, а школским Министарство просвете. Начелник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације, инжењерско геолошке и сеизмичке послове Градске управе Здравко Максимовић сведочи да је према степену оштећења 16 хиљада индивидуалних стамбених објеката сврстано у шест категорија. Прву су чинили они код којих су оштећења била најмања, а шесту објекти које је требало рушити јер нису гарантовали довољан степен безбедности за живот власника и чланова њихових породица. Током неколико следећих месеци инструменти Републичког сеизмолошког завода су на овом простору регистровали око седам стотина потреса мањег интензитета који су додатно оштетили бројне објекте што је захтевало поновни излазак на терен специјали-

зованих комисија које су за велики број стамбених објеката извршиле накнадну прекатегоризацију. Максимовић потврђује да се држава први пут, због обимних разарања великог броја стамбених и других објеката на релативно малом простору, срела са системским проблемом. Додатни проблем представљао је смештај оних чије су стамбене јединице највише угрожене, посебно чланова старачких домаћинстава који нису поседовали помоћне објекте у којима би могли да станују до стварања услова за повратак у нормалан живот. Локална самоуправа је уз помоћ државе реаговала брзо, првенствено у решавању највећих проблема, па је већ након месец дана отпочела изградња а на месту порушених објеката прве монтажне куће никле пре завршетка календарске године. Иако су комисије оштећења шесте категорије утврдиле на око осам стотина стамбених објеката у следећих неколико месеци изграђено је 465 монтажних кућа.

Разлика између ова два броја резултат је чињенице да сви власници нису могли да докажу да су у њима и становали у време кад се догодила катастрофа. Власницима објеката на којима су утврђена оштећења из првих пет категорија исплаћено је онолико новца колико су комисије процениле да је довољно да се обаве радови на санацији. Новац за реконструкцију исплаћиван је по утврђеној процедури, а на основу унапред дефинисаних критеријума. Стручњаци потврђују да је без обзира на оштећење сваки од објеката могуће реконструисати, али је било потребно утврдити шта је исплативије, рушење старе и градња нове куће или комплетна реконструкција до нивоа који обезбеђује сигурност за дужи временски период. Свима за које је утврђено било какво оштећење омогућено је да током наредне две године поднесу захтев за надокнаду штете надлежној служби локалне самоуправе, што је

било довољно да потребне услове испуне и они који то нису могли у време земљотреса. Након истека предвиђеног рока утврђено је да нема нерешених случајева, а власницима стамбених објеката незадовољним решењима сртучних комисија остављена могућност да право на надокнаду остварују на друге начине. Стамбени објекти сврстани у једну од прве три категорије нису захтевали обимнију санацију док је за оне из четврте и пете била неопходна израда пројекта од стране сертификованог лица или овлашћене фирме. Власницима стамбених објеката код којих је утврђен први степен оштећења исплаћено је по двадесет хиљада динара, онима чије су куће сврстане у другу категорију по тридесет, а у трећој четрдесет хиљада динара. Подаци Одељења за послове одбране и ванредне ситуације, инжењерско геолошке и сеизмичке послове потврђују да је то право остварило 3.530 лица из прве, 4.759 из друге и 2.713 из треће категорије. Знатније оштећење је у

четврту категорију уврстило 1.188, а у пету 625 објеката чијим је власницима исплаћена прописана надокнада. Уз то су сви добили и одређену количину грађевинског материјала према опису из записника које су направиле комисије. Према званичном извештају Одељења за привреду и финансије, преко кога је вршена исплата, власницима објеката сврстаних у прве три категорије исплаћено је око 322 милиона динара, а додељен и грађевински материјал вредан скоро 146 милиона. Власницима кућа сврстаних у четврту и пету категорију оштећења поред материјала потребног за санацију оштећења исплаћено је 318 милиона динара. У ову суму урачунат је паушал од 100 хиљада за оштећења четврте и 120 пете категорије намењен првенствено изради пројеката неопходних за извођење обимнијих радова. Оштећења у зградама за колективно становање утврђивана су по другој методологији, а власницима за отклањање последица земљотреса

29

МАГАЗИН

1.11.2015.

исплаћено нешто више од седамдесет седам милиона динара. Додатних 8 милиона и 620 хиљада припало је власницима новоизграђених монтажних кућа како би могли да подмире трошкове прикључка на водоводну и канализациону мрежу. Приближно три хиљаде власника стамбених објеката није било задовољно првобитном проценом оштећења па је на решења уложило жалбе од којих је, каже Максимовић, већина решена позитивно. Највећа оштећења утврђена су на објектима ближим епицентру земљотреса, па је у сирчанском крају на месту дотрајалих изграђено 48 нових монтажних кућа, а значајна оштећења претрпели су и стамбени објекту у Јарчујку и Чибуковцу, посебно након серије накнадних потреса који су додатно угрозили статичку стабилност. Када је 1. јула 2013. године формирано Одељења за послове одбране и ванредне ситуације, инжењерско геолошке и сеизмичке послове Градске управе преузета је документација из дотадашњег Одељења за отклањање

30

последица земљотреса које је све послове обављало за потребе Градског штаба за ванредне ситуације.

- Са престанком ванредне ситуације престао је и основ за ангажовање додатних средстава и људи, па је један број стамбених објеката из шесте категорије остао неуклоњен. До тада су их уклањали припадници Војске Србије и власници чија је обавеза, по закону, била да сруше сваки објекат који угрожава било чију сигурност. Иако су сви добили решења Одељења за урбанизам, и временски рок у коме то треба да учине, 170 објеката предвиђених за рушење и данас стоји. Поступак санације зграда у Југ Богдановој улици се продужио па су две завршене ове године, а за трећу траје поступак јавне набавке. Закаснило се јер је првобитно предвиђено да буде укључена у пројекат урбане регенерације, али је после гашења посебног рачуна обавезу преузео град, а пошто у буџету за то нису била предвиђена средства морало је да се сачека до следеће године. Овим су обухваћена лица која су

остварила право на надокнаду штете, а до гашења рачуна нису успела да остваре то право – каже Максимовић. Велике природне катастрофе које су погодиле Краљево у последњих пет година причиниле су велике штете, а последице неће бити саниране у дугом периоду. Значајнијим од тога у надлежном одељењу Градске управе сматрају чињеницу да није дошло до промене свести становништва иако није отклоњена опасност од понављања ситуације од пре пет година. Још једном се потврдило да се локална заједница, и цело друштво, у оваквим ситуацијама баве само последицама без покушаја да узроке траже код себе, можда и због тога што су стамбене објекте градили на местима и на начин на који није требало. Осим тога код највећег броја оних који су претрпели знатну штету, али и других, ни даље нема довољно свести о осигурању од штете изазване елементарним непогодама иако накнада за то на годишњем нивоу износи тек неколико хиљада динара са могућношћу да се плати у више рата. Прошлогодишње

мајске поплаве у којима је поплављено више од пет стотина кућа показале су да су само три биле осигуране. У Одељењу за ванредне ситуације сумњичаво врте главом при помисли да највећи број грађана и даље не зна како да се понаша кад дође до елементарних непогода овог типа.

- Свако има своје проблеме, и најмање се бавимо заједничким, па не знамо како да реагујемо у ванредним ситуацијама да би умањили последице, а оне су се пре пет година огледале у две жртве и великом броју повређених, посебно током санације штете на објектима. Наше одељење рaди на томе да сваки грађанин буде обавештен, да увек има доступну информацију од чега је његов објекат угрожен, у ком степену ко реагује, коме се обраћа, који су путеви и планови евакуације. Зато у месним заједницама имамо мрежу повереника Цивилне заштите, а са скупштинама станара настојимо да направимо планове евакуације да свако зна пут и безбедно место на које треба да се склони – каже Максимовић

уверен да је успех и у директној вези са интересом који грађани показују за ову тему. Уверење да оно што се догађало прошле и ранијих година није најгоре што може да се деси води ка ставу о потреби много теренског рада. Проблем посебне врсте представља недовољан број извршилаца у Одељењу за ванредне ситуације, а након што лицима која су на стручној пракси ових дана за то истекне рок предстоји период едукације нових. Све указује да се и поред чињенице да је превентива најбоља заштита баш њој поклања најмања пажња. Све што се након земљотреса 2010. године учинило на отклањању последица сматра се битним због генерација које долазе, па међу стручњацима влада уверење да би последице бројних елементарних непогода биле далеко мање да су коришћена искуства бројних ранијих генерација. С тим у вези уврежено је уверење да би директна штета од 11 милиона динара коју су прошле године проузроковале поплаве на територији Краљева биле

много мање. Оне друге, које се односе на губитке у привреди, још нису у потпуности утврђене.

- Превентива је свима на задњем месту, а требало би да је на првом. Добро је да смо ове године први пут добили паре за цивилну заштиту и опремање повереника и објеката са противпожарним апаратима и давно заборављеним комплетима прве помоћи. Ми смо једини град у Србији који то ради тако, а сваког викендa имамо људе из других градова којима преносимо искуства. До сада је било десет градова, а доћиће још десетак до краја пројекта који финансира влада Јапана преко Уједињених нација. Систем цивилне заштите мора да буде реалан са људима таквим какви јесу. Зато смо организовали врло успешну вежбу у вртићу, следећа је у Ушћу, а кад би успели да вратимо прву помоћ у основне, а цивилну у средње, школе то би био огроман помак. Иако је урађено доста нисмо извукли довољно поуке, јер смо се уместо превентивом бавили последицама – каже Здравко Максимовић. Т. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 1.11.2015.

33

34

Микица Вучинић

МАГАЗИН 1.11.2015.

Без длаке на језику: Микица Вучинић (2)

ДРУГАЧИЈИ ОД СВИХ

О

позиционе партије су као основни задатак прихватиле критику свега што чини актуелна локална власт, а на краљевачкој политичкој сцени су најгрлатије оне које имају представнике у Скупштине града. Разлог је могућност да са говорнице локалног парламента, користећи

најчешће недовољну сналажљивост председавајућег, директне телевизијске преносе користе као могућност да се више него одборницима обрате грађанима. Ванпарламентарним стран кама је ускраћена та могућност, а ни локални медији им не посвећују довољно пажње што потврђује и пред-

седник Градског одбора странке Ниједан од понуђених одговора Микица Вучинић. Прилика коју и оваквима пружа МагазИН чини се као својеврсна исповедаоница и једини начин да, поред основних смерница страначког програма, проговоре по коју реч о многим стварима које их

Фото: М. Радовановић

- Ниједан од понуђених одговора подржао оснивање новог удружења књижевника насталог из потребе да се издвоји из оног који је под директним утицајем актуелне власти. - Културни лоби је генератор великог броја пропуста на шта указује и обимна документација понуђена надлежним органима. - Најбоља заштита од одговорности, најчешће и од закона, прелет у странку на власти. - О многим стварима у граду одлучују недодирљиви који не подлежу никаквој одговорности за велики број пропуста у раду. – Средства из Фонда за пољопривреду деле се на основу партијске припадности. – Ниједан од понуђених одговора у изборну трку улази са људима који се нису бавили политиком, па нису ни били у ситуацији да буду компромитовани на било који начин.

- Владајућа коалиција одавно започела кампању у околним селима у којима се активности на инфраструктури представљају личним а не доприносом средстава из фондова Европске уније

35

МАГАЗИН

1.11.2015.

тиште исто онолико колико и бројне грађане Краљева. Сви критичари власти посебно су осетљиви кад је у питању трошење пара из све сиромашније градске касе што је повод за оштру критику идеје о градњи туристичког комплекса Краљевград. Ма колико идеја о градњи била атрактивна чини се поприлично нереалном у граду у коме се све већи број становника сусреће са проблемом пуког преживљавања. Уверење да и поред све већих проблема локална средина располаже бројним неискоришћеним потенцијалима повод је за сумњу у начин на који њени челници представљају могућности потенцијалним инвеститорима. Овакав закључак се изводи на основу податка да већ годинама ни један од њих није у овој средини отво-

36

рио било какав озбиљнији производни погон, што се у редовима опозиције види као недостатак воље и жеље да се охрабре инвеститори како би улагали у локалну средину. Посебан потенцијал за покретање са мртве тачке Вучинић види у све запуштенијем простору на аутодрому на Берановцу као месту на коме би приватни инвеститори нашли интерес за улагање на основу чињенице да се у области аутомобилског спорта врте велике паре.

- Наш план подразумева да се на овом простору сваког викенда организује нека друга манифестација. У овом спорту не возе се само трке на кружним стазама већ и брдске трке, рели, дрифт, један на један... а Агенција за безбедност саобраћаја може да направи план и програм за обуку нових

возача, да се обави обука спортске вожње, али и организују разни концерти типа Егзита и Бир феста. После земљотреса су организовани концерти за помоћ Краљеву, а како је манифестација Хепицентар замрла могли би да обновимо такву врсту пројекта и подигнемо атрактивност града на великом простору аутодрома. На трке шампионата Србије долазе посетиоци из свих крајева земље и сви оставе нешто у овом граду. Кад би било више тих манифестација био би нам јачи буџет и више не би представљали проблем никакви мостови које би, уместо из донација, могли сами да финансирамо – сигуран је Вучинић. Уместо тога организују се манифестације које се финансирају из буџета, а не доносе никакву материјалну корист. Ниједан од понуђених одговора

није против организације ни таквих, али верује да би их требало обогатити новим садржајима и агресивним маркетингом направити својеврсни бренд од кога би било опипљивије користи. Критички однос према бројним збивањима у граду повод је да Ниједан од понуђених одговора подржи оснивање новог удружења књижевника насталог из потребе да се издвоји из оног који је под директним утицајем актуелне власти. То је и доказ да се у редовима ове странке води рачуна о креирању културне политике оптерећене бројним проблемима и нерашчишћеним ситуацијама из претходних година које бацају сенку на област која се сматра најздравијом у граду. Вучинић неспорним сматра постојање културног лобија који је генератор великог броја пропуста на шта

указује и обимна документација понуђена надлежним органима. Годинама уназад показало се да је најбоља заштита од одговорности, најчешће и од закона, прелет у странку на власти коме нису одолели ни бројни културни посленици који су се у неким ранијим временима налазили на челу различитих институција. Ниједан од понуђених одговора посебно истиче пример Културног центра „Рибница“ и извештаје буџетског инспектора који су, уместо на седници Скупштине града, завршили у фиоци неког од локалних моћника да би угледала светлост дана уколико то некада некоме буде политички одговарало. Бар покретање истраге било би нормално у било ком уређеном друштву, а сазнање да је изостала наводи на различите негативне описе ситуације у којој се данас налази Краљево. Да је политика уплетена у све сфере живота, па и културу, потврђују и овогодишњи предлози за доделу октобарских признања која ће, каже Вучинић, кад његова странка буде дошла на власт и дошла у прилику да одлучује, бити додељивана на другачији начин. До тада ће, верује он, о многим стварима одлучивати недодирљиви који не подлежу никаквој одговорности за велики број пропуста у раду. Доказ таквој тврдњи су дешавања везана за издвајање одељења Основне школе „Вук Караџић“ на Берановцу од матичне, а на основу петиције мештана Берановца, Јовца, Метикоша, Кованлука, Каменице и Драгосињаца 2013. године. Петиција је упућена

Скупштини града а иницијативу грађана је, каже Вучинић, подржало и ресорно министарство. Скупштина града се изразила позитивно, а школа је требало да почне да функционише самостално од почетка ове школске године. Податак да се то није догодило међу опозиционим партијама ствара сумњу и сврсисходност постојања локалног парламента који није способан да исконтролише спровођења у дело ни одлуке које донесе. Ма колико да се појам опозиција односи на широку лепезу политичких субјеката, странака и покрета, међу члановима странке Ниједан од понуђених одговора влада уверење да се битно разликују од многих који припадају овој групацији.

- Ми се разликујемо од остале опозиције, иако смо критичари суштина је да дајемо и неке предлоге решења, а једно смо дали по питању аутодрома. Кад је школа на Берановцу у питању опозиција није препознала праву сврху потребе да буде самостална, па су тврдили да Српска напредна странка тамо намешта радно место бившем градоначелнику Краљева. Најмањи је проблем ко ће тамо бити директор, а много важнија самосталност установе којом се потврђује општи интерес. Имамо решења и за поправљање стања у пољопривреди која има довољно потенцијала. Наши грађани су вредни људи и успешни пољопривредници, а кад их питате да ли су добили било какву помоћ од града сви ће рећи да нису. Тачно је да постоји Фонд

37

МАГАЗИН

1.11.2015.

за пољопривреду, тачно је да се издвајају нека средства, али видимо да то иде по партијској припадности и да се не сагледава коме су она потребна. НОПО има сасвим другачији приступ том проблему и сматрамо да нашим пољопривредницима треба дати конкретнију помоћ. Суштина је да се помогне да се директном помоћи какве нема, а финансирање путем пројеката се показало као неадекватно јер највећи број пољопривредника не прати телевизију, не познаје интернет, и не зна шта ради Фонд за пољопривреду – каже Вучинић. Да се рад једне странке као што је Ниједан од понуђених одговора не би свео само на критику потврђује веб сајт под називом „Ударник“ којим ова странка помаже грађанима да нађу најбржи пут до запослења. То је претраживач огласа за посао који се приказују из јединствене базе података нађених путем Интернета и из понуда добијених из различитих извора, кога је покренуо председник странке Никола Тулимировић полазећи од пре-

38

тпоставке да ће бесплатно оглашава ње, као нова могућност за предузећа, морати да повећа број објављених огласа за посао. Покретање сајта било је повод да и у Краљеву промоција буде извршена испред просторија филијале Националне службе за запошљавање. Иако се чини малим кораком ка решавању проблема из ове области веб сајт се сматра брендом странке Ниједан од понуђених одговора на републичком нивоу баш као што је пројекат Краљево Србија рејсинг центар на локалном. Све што се дешавало од оснивања странке добар је повод да НОПО буде посебно киван на медије чији је положај у директној вези са количином срестава која се за информисање од јавног значаја издвајају из градског буџета. Незадовољство начином расподеле средстава повод је и за сумњу о злоупотребама, а све се на идиректан начин одражава и на могућност да се у равноправној борби са осталим политичким субјектима представи суграђанима.

- Не видим разлог да три телеви-

зије врше пренос седница Скупштине града. Кад би се на тендеру изабрала једна уштеделе би се знатна средства и упутила према медијима која на тржишту не могу да зараде колико телевизије. И код медија је приметно незадовољство начином на који су дељена средства, а они који су некада важили као опозициони сада иду линијом мањег отпора према локалној власти – каже Вучинић. Пред најављене локалне изборе Ниједан од понуђених одговора спрема се за самостални наступ након уверења о некоректним понудама за ступање у коалицију. Главни адут странке је уверење да у изборну трку улази са људима који се нису бавили политиком, па нису ни били у ситуацији да буду компромитовани на било који начин. У редовима странке нема виђенијих политичара али има, каже Вучинић, часних и поштених људи који су се доказали у различитим занимањима. Зато се и ово везано за странку сматра споредним због жеље да се допринесе перспективнијој будућности

свих становника локалне заједнице. Приближавање избора прилика је за прегруписавање снага на политичкој сцени и тражење простора на коме би требало показати предност у односу на остале кандидате. Простора нема много јер су чланице владајуће коалиције одавно започеле кампању што се на најбољи начин манифестује у околним селима у којима се активности на инфраструктури представљају личним а не доприносом средстава из фондова Европске уније. Међу опозиционим странкама је уврежено уверење да је власт и на пртходним изборима преварила грађане, а то је и најјачи адут пред наредне који се очекују најкасније на пролеће следеће године. НОПО потврђује да постоји искључиво због грађана који су незадовљни оним што нуде друге политичке опције, а да у политичку утакмицу не би ни улазили да нису уверени у успех. Након што га потврде и бирачи на изборима треба очекивати детаљно преиспитивање бројних сумњивих радњи везаних за отклањање

последица земљотреса, али и других инфраструктурних пројеката које би требало да преиспитају истражни органи.

- Тражићемо да се мења све што је било лоше у овом периоду, а прво да се доделе стимулације незапосленим лицима. Следећа ствар је да добијемо сагласност за формирање Краљево Србија рејсинг центра. Морамо мењати рад у месним заједницама и решавати животне проблеме наших суграђана. Рад месних заједница није ефикасан јер се одлуке не доносе према статуту и правилнику, па имамо доста фалш одлука. Важно је и да формирамо Фонд солидарности за помоћ незапосленим и болеснима лицима којима је новац потребан за лечење, посебно онима који чекају на скупе операције. Исто толико је важна борба против беле куге и приближавање суграђанима стимулацијом за свако дете. Имамо конкретна решења а и локални програм прилагођен грађанима и решавању њихових проблема. У њему

нема бајки нити великих политичких прича, па су уз наш програм проблеми реално решиви. Али, грађани треба да нам помогну на изборима пре свега масовним изласком и гласом за НОПО који треба да препознају као начин за решавање бројних проблема. Грађани треба да преознају и колико је важно изаћи на изборе. Неизлазак није решење колико глас по савести у покушају да се казни политички картел који није испунио предизборна обећања – каже Вучинић. Колико се Ниједан од понуђених одговора разликује од осталих учесника политичке сцене потврђује и податак да је након избора 2012. године био једина странка која је у државну касу вратила два милиона динара претеклих након предизборне кампање. Такав случај није био познат у парламентарном животу Србије, па је на захтев председника странке отворен посебан текући рачун какав до тада није постојао. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

Још један вредан дар Краљевчанима

МАГАЗИН

1.11.2015.

ДРУГА РОТА

40

- Ротари клуб Краљево даривао граду чесму у парку код Господар Васиног конака у Чика Љубиној улици на месту где је, према записима, у тадашњем Карановцу, пред почетак изградње прве зидане куће пре две стотине година ископан први бунар за снабдевање грађана водом

Р

отари клуб Краљево је од оснивања покретач бројних акција за пружање помоћи онима којима је у датом тренутку најпотребнија, посебно последњих неколико година кад је усмеравана према Здравственом центру „Студеница“. Ротаријанци су донирали две монтажне куће пострадалима од земљотреса који је пре пет година погодио Краљево, а након прошлогодишњих мајских поплава опремили су неколико домаћинстава у

Грдици. Пре нешто више од годину дана даривали су граду Ротари чесму у парку Пљакин шанац, а пре неколико дана још једну у парку код Господар Васиног конака у Чика Љубиној улици на месту где је, према записима, у тадашњем Карановцу, пред почетак изградње прве зидане куће пре две стотине година ископан први бунар за снабдевање грађана водом. Скромној свечаности испред чесме присуствовали су гувернер Дистрикта

2483, проф. др Дејан Чикара, ротаријанци из Крушевца, Чачка, Крагујевца, Ужица, Београда.., затим представници локалне самоуправе и градских институција. Ротари је највећа невладина организација на свету која у 34 хиљаде клубова окупља око милион и 300 хиљада чланова. Основана је пре 110 година у Америци, а иако није хуманитарна организација реализовала је велики број хуманитарних пројеката међу којима је

највећи искорењавање парализе који траје више од 20 година. Реализује се у Африци, а подразумева обезбеђивање питке воде у државама које је немају. Ротари има дугу и богату историју на простору Србије где је од оснивања првог клуба у Београду 1928. године окупљао тадашњу елиту краљевске престонице. Међу члановима су били председник владе Милан Стојадиновић, књижевник Иво Андрић, познати научник Мика Петровић Алас и многи други, министри, велетрговци и индустријалци, који су се понедељком окупљали у Хотелу Српски краљ преко пута калемегданског парка са идејом да служе и да се друже, али и да ураде нешто корисно у окружењу. Клуб је функционисао до почетка Другог светског рата, а реоснован пола века кас-

није 1990. године.

- Ротари је обновљен и данас у Србији имамо 59 клубова и један који се не састаје у физичком смилу него састанке одржава путем видео конференција. Ротари се шири, окупља професионалце који добро раде свој посао, али и хумане људе који желе да, поред свог посла, дају допринос у том окружењу. Финансирају се из сопствених средстава, чланарина и донација, а они који желе да помогну одређене пројекте препуштају то Ротарију који ће паре употребити наменски. Ротари је као невладина организација члан Уједињених нација и делује кроз њих, а у Ротари фондацију сливају се средства и на глобалном нивоу равномерно распоређују за реализацију

хуманитарних пројеката и других програма који су везани за развој омладине, универзитетско и постдипломско школовање, размену чланства, истраживачке активности и друго – каже гувернер Дистрикта Србија и Црна Гора Дејан Чикара. Ротари је удружење професионалаца који су се доказали као врхунски у свом послу, слободно време желе да искористе да помогну клубу, удружењу и професији, а Ротари фондација са око милијарду долара годишње помаже пројекте широм света. Повод за постављање још једне чесме је сазнање да је вода извор живота и да на што више места у граду треба да постоји по која на којој би пролазници могли да се окрепе. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

АРИ ЧЕСМА

41

1.11.2015.

МАГАЗИН

42

У простору где престају планине а спајају Ибарска клисура и Западноморавска долина, Ибар улива у Западну Мораву, на раскршћу главних и споредних саобраћајница настало је градско насеље Краљево - средиште повољно за живот и рад људи - насеље које географско-саобраћајни и економски елементи препоручују да буде центар за шире подручје. Са приградским насељима и насељима дуж саобраћајница данас функционише као јединствена урбана целина са преко 80 000 становника. Повољност овог места за живот нисмо открили ми, већ наши далеки преци а укорењивање није текло безболно и сталном узлазном линијом. Наше подручје је од самог почетка стварања српске средњовековне државе било у њеном саставу као духовни центар и играло важну улогу у привредном, друштвеном и политичком животу. Било је бурних успона и падова како у демографском, тако и у привредном и општедруштвеном животу. Падови су били најизраженији у време дугогодишње окупације од стране османско-азијатске деспотије. Још су свеже ране из систематичних и бруталних аустругарских и немачких

окупација током 1. и 2. светског рата са масовним стрељањем грађана као талаца, са разарањем, уништењем и пљачком индустријских предузећа и имовине грађана. Додатну бол донела су бомбардовања на крају 2. св. рата и при крају 20. века. За наш град је карактеристично да је више пута мењао име. Прво, Руда Поља из 1476, замењено је са Рудопоље или Карановац око 1540. године. Године 1882. добија име Краљево. У кратком периоду (1949-1955) у употреби је био назив Ранковићево, да би се поново вратио назив Краљево. Са националном и економском слободом почетком 19. века наступио је убрзан развој Карановца потпомогнут географским положајем, трговином, занатством и новостеченом административно-управном улогом. Уз све то, земљорадња и сточарство у његовој околини стварају вишак производа који се износи на тржиште. Карановац током 19. века израста у значајно градско средиште Србије. Изградњом цркве 1824. године, по заповести кнеза Милоша, одређени су нов правац и простор за развој града - простор између Старе чаршије и Пљакиног шанца. Први урбанистички план Кара-

новца по замисли кнеза Милоша урадио је Лаза Зубан 1832. године. Реализација плана почела је 1836. године када су устројена „три главна сокака“. До краја 19. века просецањем нових сокака створена је мрежа улица са данашњим карактеристикама правилног укрштања, а које полазе од централног кружног трга у четири правца. Карановац, односно Краљево је од почетка 19. века седиште изабраних прдставника народа општинског, среског, окружног или регионалног нивоа са одговарајућим управнин и извршним органима. У њему се налазе и државни органи - судови опште и посебне надлежности, полиција, војска, порески органи, пошта . Од 1854. године у Карановцу је седиште Епархије жичке. Новчани заводи и привредна удружења заснована у 19. пун развој стичу у 20. веку. Развој града пратио је и пораст житеља. Године 1834. имао је 1022, а 1921. 3570 становника. После Првог светског рата, захваљујући улагању државног и страног капитала, настаје период развоја са израженим процесом индустријализације. Од 1922. године гради се Желез-

ничка радионица која ће касније прерасти у Фабрику вагона. Фабрика авиона започета је 1926. а завршена 1928. године када су произведени први авиони. Овако нагли привредни развој имао је за последицу и значајно увећање становника, 1931. године било их је 7022, а 1939. око 12000. Краљево представља и значајан саобраћајни чвор где се укрштају главни путни и железнички правци према Чачку, Београду, Крагујевцу, Крушевцу, Рашки, Косовској Митровици и Новом Пазару. Пут поред Ибра до Рашке изграђен је од 1883-1886, пруга уског колосека Сталаћ-КрушевацВ. Бања- Краљево-Чачак 1911, и пруга нормалног колосека Лапово-Крагујевац-Краљево-Рашка-Косовска Митровица 1930-1. године. За врема Првог светског рата и аустроугарске окупације изграђена је пруга уског колосека Краљево-гоч за експлоатацију шума. У Краљеву постоји спортски аеродрома а војно-цивилни у оближњим Лађевцима. После Другог светског рата Краљево доживљава интензиван привредни, урбани и културни развој на постулатима нових друштвених односа. Основни привредни чиниоци су

Фабрика вагона, Индустрија ватросталног материјала Магнохром, Дрвни комбинат Јасен, Фабрика техничких гасова Гоч и низ пољопривредних, саобраћајних, рударских, трговинских и занатских предузећа. Краљево је данас важан просветни, културни, туристички, здравствени и спортски центар Западне Србије. Међутин, економија је у озбиљној рецесији већ више од две деценије. На подручју Града Краљева данас живи око 125 000 становника. У најбољој традицији даривања народу која је међу нама од Немањића (манастири Жича, Студеница, Градац, Сопоћани), преко кнеза Милоша и Цркве свете Тројице, Анђелка и Татије Савић, Петра Богавца, Живке Ђокић, до Оливере Радојковић –Чоловић и њихових дарова који су оплеменили овај део Србије прикључује се и Ротари клуб Краљево. Следећи своја начела и дугогодишњу праксу Ротари клуб Краљево наставља са поклонима који су на добробит овог града и његових грађана. Стална помоћ Здравственом центру Студеница, Црвеном крсту, грађанима (нарочито после земљотреса 2010), помоћ школама и награде одлика-

шима, чесма у парку на Пљакином шанцу, расвета за чесму на главном градском тргу - да би данас подарили ову чесму са водом за пиће у парку између Трга Светог Саве и Ибра у чијем су окружењу Црква, Музеј, Архив, Духовни центар, Виши суд, обданиште и стара електрична централа. Чесма је смештена у близини некадашњег бунара који је овај део града опслуживао водом. Ова чесма наставља планско и хумано уобличавање овог парка које је започето 50-их год прошлог века када је на неизграђеном простору, око Народног Музеја у Господар Васином конаку, засађено дрвеће. У међувремену, ова оаза зеленила оплемењена је крајпуташима, уметничким предметима, игралиштем за децу и модерним пешачким стазама. Симболика и насушна потреба карактеришу овај поклон граду Краљеву. Осим што ће нам приликом шетње угасити жеђ чесма нас подсећа да је вода праелемент – један од извора живота. Извор живота који је данас озбиљно угрожен и уколико желимо да опстанемо на овој планети морамо га чувати. Радомир Ристић

43

44

МАГАЗИН 1.11.2015.

45

Након освајања трећег места на такмичењу у Русији

КРАЉЕВЧАНИ НА

МАГАЗИН

1.11.2015.

- Екипа Војске Србије у конкуренцији 13 земаља са четири континента заузела треће место на тенковском биатлону. - Посада Друге бригаде Копнене војске се на такмичењу доказала као појединачно најбоља на листи од 39 екипа из 13 земаља. – Возач тенка Миливоје Тијанић се током такмичења повредио, пукла су му три пршљена и док је јаукао од болова није желео да стане док не савлада још десетак препрека.

- Било је тренутака кад 45 тона полети у ваздух и одлепи се пола метра од земље, или кад максималном брзином пређе преко бетонског зида високог 90 сантиметара

46

Н

акон позива војске Руске Федерације министар одбране и начелник Генералштаба Војске Србије одлучили су да и ове године једна екипа, састављена од четири посаде и осам чланова руководства, крене у Москву на такмичење у тенковском биатлону, најатрактивнијој и најпосећенијој од укупно четрнаест дисциплина међународног надме-

тања. Свака од четири бригаде Копнене војске је послала по три тенковске посаде да се на полигону Међа код Лесковца припремају пре него буду изабране четири, од којих једна резервна, које ће на такмичењу представљати Србију. Наредба је у Другу бригаду стигла три месеца пре почетка такмичења да би двопипомесечне

припреме отпочеле 25. маја, а након селекције по истеку прве три недеље припреме је наставило шест најбоље рангираних посада. Како је већина од оних који су се квалификовали већ учествовала на припремама за прошлогодишњи биатлон највећа пажња је усмерена на тимски рад посада и кондицирање изузетно обучених возача који се сврставају међу најбоље на

Фото: М. Радовановић

АЈБОЉИ НА СВЕТУ

свету. Услови на полигону су дозвољавали индивидуално усавршавање возача и комплетан тимски рад, а иако је нишанџијама посвећено мање пажње коначан успех се мери са више од осамдесет одсто уништених циљева. Главни део припрема усмерен је на рад са тенком и смањење времена потребног за извршење одређених радњи, јер прошлогодишње искуство

потврђује да је код оваквих такмичења драгоцен сваки секунд. Време у поподневним часовима показало се правим за подизање нивоа кондиције и издржљивости због повећаних напрезања која очекују на такмичењу. Свим екипама је пружена прилика да се такмиче на модернизованом руском тенку Т72 Б3 који се унеколико разликује од М84 из наоружања Војске

Србије. Вођа екипе Тенковског батаљона Друге бригаде Копнене војске потпоручник Миљан Петровић потврђује да је такмичарима пред полазак омогућено да један део обуке обаве на полигону у Никинцима на модернизованом тенку М84 АБ1, али не и гађање. И поред тога нишанџије су за кратко време успешно савладали

47

МАГАЗИН

1.11.2015.

начин коришћења нових уређаја и система на тенку, а који се у 90 одсто поклапају са тенком који се користио на такмичењу. Посада Друге бригаде Копнене војске од самог почетка припрема је била најбоља у свим радњама на тенку, а на самом такмичењу се доказала и као појединачно најбоља на листи од 39 екипа из 13 земаља. Полигон Алабино удаљен 40 километара од Москве грађен је посебно за ово такмичење, а испред педесет тенкова офарбаних у жутом, зеленом, црвеном и плавом бојом четири постројене тенковске чете већ првог дана су одавале импресиван утисак. Српској

48

екипи су додељена четири жута тенка, а посаде жустро прионуле на деконзервацију наоружања и подешавање справа и уређаја које користи посада. Искусним командирима, возачима и нишанџијама ништа није било посебно страно, јер се у тенку користе исти уређаји и управљачки системи као и код оних из наоружања Војске Србије. Иако су љубазни домаћили пре почетка такмичења за све учеснике организовали обилазак знаменитости у околини руководство српеке екипе је на захтев посада издејствовало да остане како би се што боље припремила за прво упуцавање. Показало се да је избор био исправан, јер је сутрадан једина била спремна да у заказано време почне гађање. И поред треме која је са приближавањем почетка такмичења код свих

учесника била све већа искусном оку вође српске екипе није могла да промакне чињеница како су све екипе дошле много боље припремљене него претходне године. Једни поред других стајали су постројени најбољи тенкисти света из Руске Федерације, Кине, Казахстана, Јерменије, Индије, Кувајта, Киргистана, Таџикистана, Анголе, Венецуеле, Никарагве, Монголије и Србије, а четири дана пре почетка такмичења требало је до савршенства довести само још неке финесе. Руководство српске екипе се послужило лукавством и, након сазнања да је у неким сегментима екипа боља од других, одустала од увежбавања тих елемената како не би откривала адуте са којима излази на полигон.

- Првог дана је била само једна трка, а ми жребом извучени да возимо

трибинама и, са још осам хиљада људи у публици, на неколико великих видео бимова гледали стазу покривену камерама. Такмичари су имали много мање видно поље и много више проблема. Заслужено смо освојили треће место, мада је могло да буде и боље, али је и ово велики успех јер смо прошле године на тенковском делу били четврти а укупном пласману, после пешадијских препрека којих сада није било, осми. Екипа Друге бригаде састављена је од истих војника као и прошле године који су добро знали детаље на које треба посебно да обрате пажњу. Кад смо се вратили као јунаке су нас дочекали заменик начелника Генералштаба и командант Копнене војске који нас је и испратио на такмичење – каже потпоручник Петровић. Командиру тенка потпоручнику

Владици Тасићу је од првог сусрета са оклопним возилом било јасно да ни један члан посаде не може да делује као појединац већ само као члан тима. Ма колико била позната савремена техника тек у унутрашњости тенка долази до изражаја сналажљивост и способост да се правилно реагује на све захтеве. За разлику од других екипа, код којих је био приметан страх од компликованих уређаја за управљање ватром, код српске није био присутан јер су сличне већ користили као и чланови екипа Руске Федерације и Индије. Иако недовољно искусан млади нишанџија је показао изузетну сналажљивост и за кратко време савладао уређај, па се доказао као изузетно добар што је у старту донело предност у односу на друге екипе. Прекаљени вук и искусни возач

Фото: Министарство одбране

први. Такмичење се састојало из три етапе. Прва у групној фази је трка налик спортским такмичењима. Пошто смо прошли ту фазу следила је штафетна трка у много озбиљнијој конкуренцији након које смо ушли у полуфинале као шести од осам екипа. Финалну трку отпочели смо са четвртог, а завршили на трећем месту одмах иза победника Русије и другопласиране Кине која се такмичила на свом тенку са војом муницијом, погонским средствима, резервним деловима и комплетном логистиком. Како је такмичење одмицало били смо све бољи и ушли у финале. Највеће заслуге припадају члановима посада које су се бориле и сваки тренутак трке, оптерећења и сваки испаљен пројектил доживљавали много другачије него ми који смо били на

49

МАГАЗИН

1.11.2015.

тенка десетар Саша Караџић посебно добро се снашао при вожњи у екстремним условима каквих нема у редовном обављању дужности. И овом приликом је показао да као сталожена особа може правовремено да реагује и у кратком времену изврши неколико компликованих радњи.

- Његово име је и официјелни спикер понављао више пута и указивао како прелеће преко препрека. Возио је тенк као на рели стази и обилазио друге такмичаре што они нису смели да раде. Било је ситуација у којима се одлично снашао, а и остали наши возачи су добро парирали другим екипама, па су оставили утисак једних од најбољих возача на свету. Машина је направљена да се не креће толико брзо, а ми радимо у екстремним условима па свако мора да пази на себе јер би у супротном последице биле фаталне за посаду. У тенку су само три човека који немају могућност да виде шта раде друге екипе, а унутра се дешава много ствари на које морате да обратите пажљу. Морам да

50

пратим шта ради возач и предухитрим могућу грешку, или га опоменем на нешто што можда видим а он не. Морам заједно са нишанџијом да припремим гађање, да пропратим његов рад и одржавам везу са командом на торњу одакле нас прати пуковник Жељко Кузмановић и даје потребне информације. На крају трке тенк је на издисају, па мора бар дан или два да се ради на њему како би се припремио за следећу. Четврта посада је у резерви за случај да се поквари неки од прва три тенка, а нама се у последњем кругу баш то десило. Ако мајстори установе да је квар настао услед замора материјала време замене тенка се не рачуна, а ако је грешка посаде онда се рачуна. Кад је техника заказала и командир затражио замену, након прве препреке а тенк се одвојио од подлоге земље у фазу лета возач Миливоје Тијанић се повредио. Доживео је тешке телесне повреде, пукла су му три пршљена и док је јаукао од болова није желео да стане док не савлада

још десетак препрека. Изашао је из тенка, омогућио да уђе друга посада, померио покварен тенк и тек онда затражио медицинску помоћ – прича потпоручник Тасић. Возач Друге бригаде десетар Саша Караџић се за прошлогодишње такмичење припремао на тенку Т72 који је у оперативној употреби од осамдесетих година прошлог века. На такмичењу је коришћен тенк какав је и у употреби Војске Србије, а ове године модификована верзија са малим изменама и сличном техником управљања. Отежавајућа околност је што се екипа припремала на тенку који је пет тона лакши од такмичарског. И док је топ лакши купола и ходни део су тежи, а такмичарски тенк за шезедесет коњских снага јачи у односу на домаћи.

- Једина препрека у штафетном делу је мењање тенка, а због разлике у висини возача треба времена да се у што краћем периоду подеси седиште и положај у односу на иснтрументе, па нађемо времена док траје брзински круг без гађања између две препреке.

Савлађивање препрека је врло опасно, па смо се двоумили да ли да их прелазимо брже или прецизније. На 12 препрека као што су противтенковски ровови, коси нагиби, водена препрека од 25 метара са дубином воде од једног метра преко којих се прелази у три круга примењује се различита тактика. Свако погрешно савлађивање доноси негативне поене, а екипа може да буде и дисквалификована. Било је екипа које су се сударале, а и ми смо добили ударац од екипе Никарагве, али нисмо оштетили тенк. Сусретали смо се са препрекама какве нисмо савлађивали овде, а било је тренутака кад 45 тона полети у ваздух и одлепи се пола метра од земље, или кад максималном брзином пређе преко бетонског зида високог 90 сантиметара. Чланови страних делегација су нам честитали на успеху и дивили се како мала земља има толики избор добрих војника – каже Караџић. Нишанџији десетару Владици Ђуричићу је знатно помогло прошлого-

дишње искуство, иако је први пут видео нову нишанску справу. Значајном за резултате гађања сматра улогу возача који у датом тренутку треба да смири тенк и промени правац.

- Циљеве који представљају имитацију тенка гађали смо топом са растојања од 1.500 до 1.800, а митраљезом 600 до 800 метара. Испред сваког циља је камера тако да се сваки погодак види. За сваку мету је одређен само један метак, а код митраљеза петнаест. Повољност је била у томе што су мете биле од стакла а при

поготку свака се разбије и промени боју – објашњава Ђуричић. Овогодишњи резултат је повод за задовољство које ствара довољно простора за размишљање да би следеће године могао да буде још бољи. Чланови екипе су једнодушни у оцени да велику захвалност дугују повређеном возачу Миливоју Тијанићу који је ризиковао живот због успеха екипе и доказао да српски војник никад не одустаје. На крају такмичења уследила су заслужена признања. Командир тенка потпоручник Тасић је, због жеље за победом, од команданта Копнене војске Руске Федерације добио Медаљу за јачање борбеног другарства, а исто признање од министра одбране Сергеја Шојгуа и возач тенка десетар Саша Караџић. Велике заслуге за коначан успех има и заменик команданта Друге бригаде Копнене војске пуковник Жељко Кузмановић који је предводио екипу Војске Србије на овом значајном такмичењу. Т. Радовановић

51

52

МАГАЗИН 1.11.2015.

53

Фото: Министарство одбране

54

МАГАЗИН 1.11.2015.

55

Петнаест година од демократских промена: Милорад Луковић (1)

МАГАЗИН

1.11.2015.

БУНТОВНИК ПО ПРИРОДИ

56

- Уверење да је Србија угрожена повод за учешће у рату као добровољац. – Рат је вођен због интереса тајкуна. - Држава је издата у свим елементима, а само они који не знају да читају између редова не могу да схвате шта се дешавало тих година. - Највећи грех владавине Слободана Милошевића није била крађа него издаја националних интереса због чега је погинуо велики број Краљевчана. - У бројним конфликтним ситуацијама по неко из опозиције је шуровао са властима.

- Огромна жеља за бољим животом пуних сто дана је мотивисала хиљаде Краљевчана да се окупљају на Тргу српских ратника, а потом крећу у шетње према различитим деловима града. - Европа и Сједињене Америчке Државе диктирале су и у највећој мери утицале на развој догађаја на Балкану

Милорад Луковић

57

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

1.11.2015.

П

58

етнаест година након демократских промена у октобру 2000. године све је присутније уверење да се у животу земље ништа значајније није променило сем што су на значајна места у државној администрацији дошли нови људи који су добро умели да искористе расположење масе за остваривање личних интереса. Међу онима који су им то омогућили биле су стотине хиљада обичних људи међу које се сврстава и Милорад Луковић, бунтовник по природи чији су животни пут од најраније младости одређивали принципи од којих није одступао ни у тренуцима кад су му се обијали о главу. Након различитих послова које је до 2000. године обављао у приватном сектору, „Фабрици вагона“ и железници плод победе валоризован је местом курира у Градској управи да би се након 2010. нашао на месту портира у Краљевачком позоришту где је запослен и данас. Бунтовнички дух се посебно манифестовао још 1987. године, пре појаве вишестраначја, а био мотивисан борбом против режима који се чинио недовољно добрим за највећи број становника велике државе. Уверење да у њој никада није постојала толико потребна равноправност пред крај осамдесетих година прошлог века било је повод за формирање Српског четничког покрета који није дуго опстао на политичкој сцени. Бројни чланови су политички рад наставили у другим странкама, а Луковићу се почетком деведесетих година највише допао програм Српског покрета обнове који је основао Вук Драшковић. Ма колико делили сличне ставове међусобни однос је остао на нивоу симпатија које нису биле довољно јаке да би га привукле у редове нове политичке опције. Основни разлог је што је СПО доживљавао као општенародни покрет, а не политичку опцију, због чега га и данас сматра најнеискренијом ствари која је постојала у Србији. Уверење заснивано на личном искуству, и ономе што је промовисала Српска реч, било је довољно да се, без много размишљања, одазове на сваки позив за учешће у протестима које је

организовала тадашња опозиција у намери да сруши полувековну власт комуниста. Почело је 9. марта 1991. године кад је Драшковић позвао грађане на рушење ТВ Бастиље, а настављено у свима током наредних десет година. Оно што се мартовских дана те године дешавало на Тргу републике било је ново искуство за бројне учеснике протеста, међу којима је био и Луковић, додатно ојачано страхом због животне угрожености. Они који су се вођени срцем нашли у великом граду били су у знатно неповољнијем положају од локалног становништва посебно кад су пред налетом милиције тражили заклон и спас од пендрека.

- У рату у Хрватској учествовао сам као добровољац. Сматрао сам да је Србија угрожена све док нисам схватио да је то рат због интереса тајкуна да зараде паре. Држава је издата у свим елементима, а само они који не знају да читају између редова не могу да схвате шта се дешавало тих година. Моји другари су сви отишли у рат, брат је отишао у Хрватску као резервиста, а ја нисам могао да не будем део те приче. Нажалост, сви смо преварени што сам схватио у контактима са официрима, а ко хоће то може да види и по начину команде и кретања. Ја нисам завршио неке школе, али ме је улица научила толико да нико није могао да ме превари. Са стотинама хиљада људи борио сам се против система, а за мене као човека највећи грех владавине Слободана Милошевића није била крађа него издаја националних интереса због чега је погинуо велики број Краљевчана. Све ово што се данас догађа је последица дешавања из осамдесетих и ко зна којих година кад нисмо ни били свесни шта нам раде – прича Луковић. Прве критике на рачун учешћа у таквом рату упутили су стриц и непокретна мајка пре него што се Милорад 1993. године запослио на железници у време кад за дневницу није могла да се купи ни једна паштета. Нешто бољу зараду нудила је стругара у Конареву и њен власник Миле Корићанац који ће у знатној мери утицати на даљи животни пут и политичко ангажовање

Милорада Луковића. Прва прилика пружила се већ почетком 1996. године кад је дугогодишње акумулирано незадовољство Краљевчана експлодирало иницирано крађом гласова на изборима. Након скоро две деценије повремено провејава уверење да је у бројним конфликтним ситуацијама по неко из опозиције шуровао са властима, а цех због погрешних потеза оних који су их увлачили у све компликованију ситуацију плаћали обични људи. Ни до данас из свести Милорада Луковића није избледело сећање на огромну жељу за бољим животом која је пуних сто дана мотивисала хиљаде Краљевчана да се окупљају на Тргу српских ратника, а потом крећу у шетње према различитим деловима града. Окупљали су се упорно свако вече дубоко уверени да су сваким даном све ближе светлу које се назирало на крају мрачног тунела, и да ће врло брзо сви почети да живе знатно боље. Време које је уследило, поготово након 2000. године, потврдило је уплив различитих интереса са стране, а код бројних учесника историјских догађаја јачало уверење да би можда било боље да до промена није ни дошло. Најгоре што се догодило била је невероватна количина мржње међу супростављеним странама. Мржња је завладала међу дотадашњим пријатељима и члановима породица које су почеле да се деле.

- Постао сам члан Демократске странке тек 2001. године после свих промена, највише да бих испоштовао Корићанца. И данас сам члан странке, али и велики критичар зато што она сноси огромну кривицу за оно што се није десило након октобра 2000. године. Од почетка смо слепо веровали лидерима. Међу људима није било страха јер се видело да је све климаво и скоро готово, а и полицајци су нас подржавали. Негде у фебруару је усвојен лекс специјалис, а већ у новембру 1996. организован контрамитинг у Београду. Са

59

1.11.2015.

МАГАЗИН

60

обе стране је била велика маса, а у три поподне кад је требало да почне митинг на Тргу републике пробили смо кордон и заузели тај простор. Били смо лице у лице једни наспрам других и само је искра недостајала да дође до грађанског рата. И тад нас је неко издао и наредио повлачење, а вероватно су то дириговале безбедносне и остале службе. Вук је повукао људе према Сави и Дунаву, а кад је полиција почела да нас туче пала је команда да седнемо на земљу. Ови из Београда су бежали, а ми не знамо где ћемо. Дошао си сам у гротло у коме одозго гађају Милошевићеве симпатизере врећама са ледом. Београд се већ отворио према опозицији која је убедљиво победила на локалним изборима. Иако се увек страдало нисам могао да будем у позадини, а то ми дух није дозвољавао, јер нисам тамо ишао да се бијем већ да протествујем – прича Луковић. Највећи број оних који су заслепљени запаљивим говорима страначких лидера били спремни на све много година касније дошли су до закључка о

издаји оних који су их позивали на бунт. Сваки нови позив за рушење система само код најоданијих је дизао морал и учвршћивао уверење о знатној промени на боље кад дође до промене власти. У Краљеву је до промене дошло 1996. и прве година била видљива жеља да се мењају многе ствари, али је резултат изостајао јер су се најважније одлуке и даље доносиле у београдским централама партија. Додатни отежавајући фактор било је сазнање да су на републичком нивоу комунисти и даље чврсто држали власт. Када су пред крај деведесетих година отпочели интензивнији немири на простору Косова и Метохије Луковић поучен искуством са хрватског ратишта није пошао за добровољцима. Довољан разлог је било уверење да је народ још једном жртвован од стране режима. Свакоме кога је уместо срца водио разум постало је јасно да су Европа и Сједињене Америчке Државе диктирале и у највећој мери утицале на развој догађаја на Балкану.

- Борио сам се против Милошевића иако је био само један шраф система који је имао масу у рукама као што је 2000. имао Ђинђић, а данас Вучић. Ти људи су одговорни што су залуђивали масу неким визијама, а на крају све преварили. Да ли је то било из интереса, због грешака, или што је био у шакама неких тајних сужби не знам, али ми смо платили цех, а моја будућност, и будућност целог града, је уништена због таквог потеза. Уништене су фабрике, а и приватизација је један од великих криваца што су у овој држави пропале многе фирме. Пропадање је почело још осамдесетих година кад се није водило рачуна ко се запошљава и да ли се послује рентабилно. Њему су наредили да распише изборе као што су наредили многима пре и после тога. Појавио се Отпор, стране службе помажу да се сруши режим и то су чињенице које су дале додатни ветар у леђа свима који смо имали циљ да срушимо Милошевића. Победили смо баш као и 1992. године кад је Милан Панић био на листи, а Милошевић преко ноћи гласовима са

Косова све срушио. Сећам се као данас да је Слободна Европа, или Глас Америке, у два ноћу објавила убедљиву победу опозиције да би у пет ујутро уз помоћ кутија са Косова било све срушено. Сви смо тога свесни, али стижу нове муке, па и не мислимо о процесима који су се десили – каже Луковић. Након бомбардовања Србије 1999. године и вести о понашању Зорана Ђинђића које су имале негативан одјек дошло се до закључка да он није најпогоднија личност за носиоца изборне листе, па је као кец из рукава извучен Војислав Коштуница. Иако Српски покрет обнове није учествовао на септембарским изборима 2000. године уврежено је уверење да су његови чланови и симпатизери гласали за ДОС. Додатно незадовољство у јавности изазвала је информација о убиству Ивана Стамболића, а велики протести широм земље отпочели су након објављивања резултата кад је опозиција схватила да је још једном изиграна. Краљево се још једном показало као перјаница опозиције, јер су проте-

сти отпочели пре него у другим срединама, а покренули су их исти људи, међу њима и Луковић, који су и четири године раније организовали протесте. Свесни да је догорело до ноката долазили су људи који су остајали без посла, али и они који су радили а да за рад нису добијали адекватну надокнаду. Сви су били сигурни у успех и нико није претпостављао да ће након 15 година Србија изгледати као што изгледа данас. Основ за то било је чврсто уверење да горе не може бити него што је било тада.

- Сестра је до тог времена већ родила три сина и ћерку, а ја критиковао јер је остала без посла а муж био инвалид. Нисам то могао да прихватим јер сам рођен у сиротињској радничкој породици и био свестан каква су времена настала. Партијски лидери су на тргу ширили оптимизам и дизали тензију, а кад би дошло до захлађења доводили нове говорнике да подигну енергију и кажу нешто ново. Имали смо протесте десетак дана након 23. септембра, а дан два пред 5. октобар ишли смо да се договоримо са Чача-

нима да заједно кренемо према Београду. Много сам више енергије имао раније него тада кад сам се плашио неког дила са властима. Стално сам говорио да идемо горе и срушимо власт, а не да будемо дан два и не урадимо ништа. Према разрађеном плану из Конарева су пошла два аутобуса, а већ у Милочају долази до застоја јер нам не дозвољавају пролаз, па почиње вербални дуел са полицацима који сваки дан са нама проводе време. Настојимо да не дође до сукоба, а кад су нас пустили спојили смо се са екипом из Чачка и наставили према Београду. У аутобусу је било и старих и младих људи који су пошли рачунајући да ће да буде само протест, јер је мали број људи знао да је то дан Д и да је готово. Очигледно је да је Милошевић направио грешку, можда што га је неко погрешно саветовао, јер полиција никога није дирала, па смо међу првима дошли до Народне скупштине и аутобус паркирали само на педесетак метара од ње – каже Луковић. Т. Радовановић

61

Трибина Савета за безбедност саобраћаја

МАГАЗИН

1.11.2015.

ЗАЈЕДНО ДО БОЉ

62

- Приликом судара при брзини од 60 километара на сат дете које мајка држи у крилу при удару у препреку испред трпи оптерећење од две тоне. - Дете тешко 18 килограма које није везано при истим условима трпи оптерећење од три и по тоне. - Удар у зид при брзини од четрдесет километара на сат производи последице пада са другог, при 60 километара на сат са петог, а при 80 километара са осмог спрата. - Деца пешаци су једна од најугроженијих категорија учесника у саобраћају, јер до десете године немају развијену перцепцију брзине. – Саобраћајне незгоде сваку породицу у Србији коштају између 160 и шест стотина евра годишње. - Деца су најугроженија од поласка у школу до дванаесте године, а највише страдају током школске године, углавном у време доласка или одласка из школе

Фото: М. Радовановић

ЉИХ РЕЗУЛТАТА

63

МАГАЗИН

1.11.2015.

П

64

одатак да је између 2010. и 2014. године у саобраћајним незгодама различитог интензитета страдало седам хиљада и осам стотина деце, а да је осамдесет двоје изгубило живот, повод је за бројне активности Агенције за безбедност саобраћаја и локалних савета у градовима и општинама. Резултат се огледа у смањеном броју страдале деце, а током претходне године у Краљеву ни једно дете није погинуло у зони школа. У Савету за координацију послова безбедности саобраћаја верују да је то резултат бројних активности спроведених у циљу повећања безбедности чему доприносе и заштитне ограде поред основних и средњих школа. Резултати истраживања показују да су половина деце која изгубе живот у саобраћају путници, а најчешће страдају зато што нису користили средства заштите, посебно седиште за млађе од три године или сигурносни појас на предњем и задњем седишту аутомобила. Ови подаци повод су да Савет за безбедност саобраћаја организује трибину намењену васпитачима и родитељима, првенствено деце предшкол ског узраста, због сазнања да су им они први пример а све што чине добро или лоше. Као и много пута раније изостало је жељено присуство родитеља што довољно говори о значају који по-

клањају овој теми. Свест о потреби додатне едукације, како би се умањиле последице неодговорног понашања и све већег броја моторних возила у саобраћају, води ка размишљању да се у основне школе уведе посебан предмет везан за ову тему, или бар идеја о томе реализује кроз часове грађанског васпитања. Деца различитог узраста у саобраћају учествују као путници, бициклисти или пешаци. Мастер безбедности саобраћаја професор Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“, и члан Савета за безбедност саобраћаја, Марија Илић подсећа да се као путници не превозе сами што је повод да се родитељима скрене пажња на важност коришћења сигурносних седишта и појасева. Приликом судара при брзини од 60 километара на сат дете које мајка држи у крилу при удару у препреку трпи оптерећење од две тоне. Истраживања показују да дете тешко 18 килограма које није везано при истим условима трпи оптерећење које достиже три и по тоне. То доказује да је коришћење сигурносних појасева неопходно и на кратким релацијама на којима се не постижу посебно велике брзине. Доказано је да удар у зид при брзини од четрдесет километара на сат производи последице пада са другог, при 60 километара на сат са петог,

а при 80 километара са осмог спрата. Посебна пажња је на трибини посвећена деци бициклистима која, иако осветљена, приликом вожње у насељу често не воде довољно рачуна о понашању, па је онима до 12 година неопходна пратња родитеља. Иста пратња потребна је и старијима од овог узраста уколико се укључују у саобраћај. Због тога се значајном сматра вожња деце у парковима, игралиштима и обележеним пешачким зонама.

- Деца пешаци су као осетљиви учесници у саобраћају једна од најугроженијих категорија, јер до десете године немају развијену перцепцију брзине и не могу да је схвате и прихвате. До брзине од 30 километара на сат знају да је то споро и да могу да стигну да пређу улицу. После 40 километара на сат деца овог узраста не знају да процене брзину, па им се мора скренути пажња да на пешачком прелазу стану и сачекају да се возило заустави. Важних пет правила су стани, ослушни, погледај лево и десно и крени тек кад се увериш да је безбедно да пређеш улицу – каже Илић. Посебно значајним сматра се чињеница да деца у свему подражавају родитеље па и кад је у питању понашање у саобраћају, прелаз преко улице на семафоризованим раскрсницама, употреба мобилних телефона

65

1.11.2015.

МАГАЗИН

66

приликом преласка улице, обилазак препреке која се налази на тротоару и слично. Податак да се на саобраћајне незгоде током једне године потроши 2,7 одсто друштвеног дохотка, знатно више од два колико отпада на просвету, води ка закључку да оне сваку породицу у Србији коштају између 160 и шест стотина евра. И то је један од разлога због којих је неопходно посветити већу пажњу понашању у саобраћају са посебним акцентом на најмлађе. Краљево се сврстава у ред градова које поклањају велику пажњу безбедности деце у саобраћају, а све до сада спроведене акције дале су позитивне резултате. Најважнијим се сматра да током претходне године нема погинулих у саобраћају, али и да је смањен број повређене деце. Савет за безбедност саобраћаја покушава на различите начине да допринесе повећању сигурности деце, пре свих обележавањем пешачких прелаза, светлосном сигнализацијом, успоривачима и обележавањем зоне школа како би возачима скренули пажњу да смање брзину. У плану је да се у зонама школа постави шест дисплеја брзине који ће сигнализирати возачима да возе пребрзо и укажу на потребу смањења брзине. Истраживања показују да су деца најугроженија од поласка у школу до дванаесте године, а да највише страдају током школске године, углавном у време доласка или одласка из школе. Најкритичнији месеци су септембар и октобар на почетку и мај и јун на крају школске године. У акцију посвећену повећању безебедности у саобраћају укључују се и ученици Електро-саобраћајне школе на чију је иницијативу покренута кампања вршњачке едукације. Током ње ученици саобраћајног смера ће обићи све школе у Краљеву, а има позива из Рашке и Новог Пазара, како би вршњацима скренули пажњу на значај правилног понашања у саобраћају са посебним нагласком на потребу поштовања ограничења брзине, вожње под дејством алкохола и коришћење

Васпитни рад Кад су немачком министру за саобраћај поставили питање шта се десило па је тако нагло опао број погинулих у земљи одговорио је да су деца са којима је рађено од малих ногу порасла.

Казне Законодавац је предвидео казну од 15 до 30 хиљада динара и изрицање заштитне мере забране управљања моторним возилом уз шест казнених поена сваком возачу поред кога се на предњем седишту налази дете. Уколико се дете превози на месту сувозача новчана казна је пет хиљада динара. Превоз детета до три године на задњем безбедносном седишту је обавеза родитеља. Изостанак седишта је последица смањеног страха од казни или високе цене седишта које кошта до 10 хиљада динара – каже Горан Радуловић из Саобраћајне полицијске испоставе Полицијске управе Краљево. сигурносних појасева.

- Шест ученица је предложило да направе радионицу за децу узраста првог до четвртог разреда основних школа. Већ смо успоставили сарадњу са неким учитељицама, па ће деца кроз игру да науче основна правила безбедности саобраћаја, посебно у окружењу школа које нису покривене тротоарима због чега при доласку и одласку морају да користе коловоз. Направићемо мрежу школа које су заинтересоване и понудити помоћ при организацији радионица. Радимо волонтерски јер су ученици изразили жељу да помогну, а у овом тренутку нам је важно да кренемо. Планирали смо да у градским школама кренемо у новембру, а са осталим касније – каже Илић. Иако је на адресе 170 родитеља послато исто толико позивница за прису-

ство трибини слаб одзив потврђује да не разумеју довољно значај саобраћајног образовања у васпитању деце. Стручњаци верују да родитељи не схватају значај сопствене улоге у васпитавању деце за понашање у саобраћају које не може бити препуштено само васпитачима. Безбедним се и даље сматрају она деца која су почетна знања о понашању у овој области стекла у предшколским установама, а наставила да надограђују кроз основно и средњошколско образовање. Статистика показује поразне податке о понашању младих возача што потврђује да је током одрастања пропуштена прилика да значајнију улогу у васпитавању одиграју родитељи и предшколске установе. Због тога се посебно значајним сматра да се деца од малих ногу уче безбедном понашању и познавању саобраћајних прописа.

- Основна улога родитеља је кад виде нешто погрешно да кажу деци да тако не треба, јер последице могу да буду катастрофалне. Родитељи то знају, чују на вестима, читају у штампи. Сваког дана се то дешава, и они знају какве су последице, али можда не могу увек да пронађу прави начин како да то саопште деци и да их упознају. Ми смо покушали да покажемо како се поступа са децом, како да им приђу да им то што треба да кажу буде схватљиво. Волели би да се у акцију укључи што више школа, да нас што више школа позове, да сарађујемо са директорима од којих очекујемо да препознају нашу улогу – каже Илић. И од родитеља се очекује укључење у све акције које имају за циљ повећање безбедности деце у саобраћају, али и да изнесу своја искуства о понашању у овој области. Ученици стручних школа, као што је саобраћајна, имају задатак да едукују своје родитеље, чланове породице, рођаке, комшије јер се само тако могу очекивати значајнији помаци у области коју, када је из године у годину све већи интензитет саобраћаја, угрожава пре свега незнање и недовољна пажња свих који су одговорни за васпитање.

Марија Илић

67

68

МАГАЗИН 1.11.2015.

69

Изложба Мирослава Симеуновића Симеуна

МАГАЗИН

1.11.2015.

МИЛОСРДНИ АН

70

- Дванаест слика формата сто пута седамдесет сантиметара настале су као израз беса, незадовољства и захтева за правдом у време бомбардовања Србије 1999. године у тренутку кад је било потребно тражити спас од размишљања шта би све могло да се деси. – Изложба пред изборе 2012. године отказана два дана пре отварања

НЂЕО У 12 СЛИКА

Г

алерија Друштва за културу и уметност у кући генерала Писковића место је на коме је после два безуспешна покушаја Мирослав Симеуновић Симеун успео да у Краљеву изложи дванаест слика великог формата насталих током бомбардовања Србије 1999. године. Иако је по формалном образовању архитекта Симеун

се још од гимназијских дана у Краљеву, шездесетих година прошлог века, бавио уметношћу као члан најужег круга стваралаца који су имали велики утицај на културна збивања у граду, а у периоду између 1962. и 1968. године били окупљени око књижевног листа „Октобар“. У овом али и листовима као што су били „Младост“, „Баг-

дала“, „Књижевне новине“ и други, објављивао је приче, песме, есеје, путописе, цртеже и вињете. У истом периоду је на Архитектонском факултету био члан Клуба младих архитеката у коме су се преводиле, писале и штампале познате свеске о савременој архитектури у свету. Седамдесетих година Симеун је

71

1.11.2015.

МАГАЗИН

72

компоновао музику, писао текстове и сам изводио своје шансоне и такозване протестне песме. Поред двадесетак радова из области грађевинарства, објављених у стручним часописима тадашње Југославије, Симеун се непрекидно бавио ликовном уметношћу, па је прву самосталну изложбу цртежа, пројеката и акварела имао још давне 1965. године у родном Краљеву. Друга је била на Мљету 1971, а после дуге паузе трећа у Цавтату 1986. године, где је тада имао кућу за одмор. Прву самосталну изложбу акварела у Београду Симеун је имао 1987, а другу 1994. године. Слике о бомбардовању Србије 1999. године у Београду је излагао три пута, у галерији „АРС“ исте године, у галерији Прес центра 2009. и на Архитектонском факултету 2011. Сви досадашњи покушаји да слике излаже у Краљеву из непознатих разлога остали су без резултата.

Дванаест слика формата сто пута седамдесет сантиметара настале су као израз беса, незадовољства и захтева за правдом у време бомбардовања Србије 1999. године у тренутку кад је било потребно тражити спас од размишљања шта би све могло да се деси.

- Због тога постоји једна слика која се зове Уједињене нације су мртве. У машти сам запалио ту зграду, а на несрећу две године после тога се стварно десио пожар, само мало даље, па је моја слика на неки начин била пророчка. Као нека врста хроничара бележио сам оно што су писале новине, и немам политички став, па мислим да је било погрешно од било које структуре овде која ми није омогућила да излажем. Сматрам да је бомбардовање злочин, то тврде сви из опозиције и позиције, а у Београду још нико није рекао да сам погрешно размишљао – каже Симеун.

Специфичност изложбе огледа се и у техници коју аутор до сада није примењивао, јер слике нису класични акварели већ врста акваграфије настале бојењем прецизних цртежа воденим бојама. Идеја да се забележе дешавања из тог периода обогаћена је са мало маште, па има и слика на којима су као бомбардовани приказани и објекти који нису били на мети НАТО авијације. Аутор потврђује да су настале због страха да би нешто тако и могло да се догоди. Тако се на једној слици види бомбардован Манастир Жича који је преживео 78 дана агресије 1999. године, али је бомбардован 1942. Рад на сликама повод је и за истраживање које потврђује да је зграда у Немањиној улици у Београду у пролеће 1999. године бомбардована на исти начин као што је ту учинила савезничка авијација 1944.

- Највећа трагедија је, по мени, била у Варварину и то ме је дуго про-

гањало као тема с обзиром да знам да је то градић без икаквог стратешког значаја. Не само да је бомбардован, и побијени људи који су се нашли на мосту, него се немачки пилот, чије је име познато, вратио и гађао људе који су дошли да помажу повређенима. Та слика је можда и понајбоља у колекцији јер показује трагичну судбину нашег народа – каже Симеун. Слика Авио отпад бележи невидљиви амерички авион Ф 117, кога је посада потпуковника Золтана оборила уз помоћ старог преправљеног радара из Другог светског рата, на отпаду са старим немачким авионима из тог периода. Обарање стелта подсетило је аутора на догађај из Првог светског рата када је редов Радивоје Рака Љутовац са брда изнад Крагујевца успео да, преправљеним турским топом из балканских ратова, обори немачки авион. Аутор признаје да му је најдража слика посвећена професору

Добровићу који је направио први урбанистички план Београда, а као перјаница савремене српске архитектуре пројектовао једино зграду Генералштаба. Њему је посвећен споменик крајпуташ на коме је приказан као обичан српски војник са шестаром и лењиром у једној, а сабљом у другој руци. Изложба у кући Писковића је трећи покушај аутора да слике прикаже Краљевчанима.

- Покушавао сам да организујем изложбу у галерији Удружења ликовних и примењених уметника „Маржик“ која је била најпознатија у Краљеву. Било је то пред изборе 2012. године, комисија је дала зелено светло и све је текло нормално. Одштампао сам позивнице и послао их пријатељима, а два дана пред отварање Иван Милуновић ми отказао без икаквог објашњења. Рекао је нешто као да то баш и није политички подобно и не би било добро да се организује баш кад су из-

бори. Не знам да ли је њега неко уплашио, или је сам проценио да то није добро, али су сви моји другови дошли не знајући да је отказано. Два пута сам разговарао са директором Народног музеја Драганом Драшковићем који има добре програме и честе изложбе. Галерија ми је била драга зато што сам ту ишао у школу и што ме за ту зграду нешто везује. Рекао је да има пуно термина заказаних унапред и да ће настојати да ме негде удене. Кад сам му се на крају обратио писмом и замолио да ми јави да ли има неке шансе никад ми није одговорио. Два пута сам му се прошле и претпрошле године обраћао писмом, а како није било одговора видео сам да од тога нема ништа – каже Симеун. Изложба Милосрдни анђео у 12 слика отворена је до 12. новембра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Загорео Задивљујуће забаван и емотиван филм је прича о љубави према храни, љубави између двоје људи и снази коју носи друга шанса. Кувар Адам Џоунс је имао све док то није изгубио. Рок звезда са две Мишелинове звездице, лошим навикама и репутацијом бившег неваљалог момка париске угоститељске сцене, сваки пут би све учинио другачије. Једино до чега му је икад стало било је узбуђење стварања експлозије укуса. Али, да би добио своју кухињу и трећу звездицу коју додељује Мишелин, а њему непрестано измиче, мораће на своју страну да придобије оне најбоље, укључујући прелепу Хелен. Према сценарију Стивена Најта и Мајкла Калесника филм је режирао Џон Велс, а главне улоге тумаче Бредли Купер, Сиена Милер, Даниел Брил и Рикардо Скармацио. Филм се приказује до 29. октобра, а пројекције почињу у 20 сати.

МАГАЗИН

1.11.2015.

Црна миса

74

Црна миса је крими трилер, настао на основу истините приче описане у књизи Дика Лера и Џерарда О’Нила, о једној од најдужих и најскандалоз-

нијих криминалистичких сага у Сједињеним Америчким државама чији је протагониста злогласни гангстер Џејмс „Вајти“ Балџер. Радња филма се одвија седамдесетих година прошлог века у јужном Бостону где агент Федералног истражног бироа Џон Коноли покушава да придобије за сарадњу гангстера ирских корена Џејмса „Вајтија“ Балџера, како би елиминисали заједничког непријатеља, италијанску мафију. Балџер је гангстер који је више од двадесет година играо двоструку игру као један од највећих америчких криминалаца, а уједно уживао сигурност и подршку пријатеља из детињства, најважније особе бостонског Федералног истражног бироа. Њихов прљави договор, којим је Балџер постао ФБИјев доушник, отео се контроли и омогућио му да учврсти своју моћ, а с временом постане највећи непријатељ и проведе 16 година на листи најтраженијих злочинаца. По сценарију Марка Малука и Џеза Батерворта филм је режирао Скот Купер, а у главним улогама наступају Џони Деп, Џоел Едгертон, Дакота Џонсон, Бенедикт Кјумбербач и други. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 22 сата.

Хотел Трансилванија „Хотел Трансилванија“ је и даље на репертоару Биоскопа „Кварт“, а доноси причу о Дракулином хотелу који је у почетку као госте прихватао искључиво чудовишта, а сада је отворен и за људе. Оно што у таквим условима највише мучи Дракулу је озбиљна забринутост да његов унук, који је пола човек а пола вампир, не показује знаке правог вампира. Док се Мавис налази у посети код Џонијевих родитеља, где је очекује прави културни шок, Дракула моли за помоћ своје пријатеље Франка, Мураја, Вајна и Грифина како би са својим унуком Денисом прошао кроз „вампирски тренинг“. Међутим, нико од њих није свестан чињенице да Дракулин стари и врло старомодни отац Влад долази у породичну посету хотелу. Када сазна да његов праунук није чистокрвни вампир, а да је сада у хотелу Трансилванија чак и људима дозвољен боравак, ствари ће постати врло... шишмиколике! Филм је по сценарију Роберта Шмигела и Адама Сендлера режирао Генди Тартаковски, а гласове главним јунацима су позајмили Адам Сендлер, Кевин Џејмс, Стив Бушеми и други. Филм се приказује до 4. новембра, а пројекције почињу у 18 сати.

75

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 1. E 7. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

1.11.2015.

1. новембар

78

79. — Ерупција вулкана Везув.

1501. — Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу.

1509. — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело.

1688. — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције.

1755. — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.

1755. — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци.

1886. — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893.

1918. — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд. Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих.

1928. — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.

1936. — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид.

1944. — Председник Националног комитета ослобођења Југославије

Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину. Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату.

1945. — Велика Британија саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину.

1946. — Карол Војтила постао је каплан. Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ.

1952. — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.

1954. — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности.

1956. — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала.

1963. — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Дијем и његов брат Нго Дин Ну.

1964. — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду.

1981. — Антигва и Барбуда је добила независност.

1987. — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.

1993. — Настала је Европска унија.

1995. — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели

мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.

1998. — Основан је Европски суд за људска права.

2000. — Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом. Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори.

2001. — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана.

2003. — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004.

2004. — Пољска је постала пуноправна чланица Европола.

2. новембар 1642. — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи.

1687. — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II. 1721. — После ратова против Ото-

манског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије.

1785. — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање.

1841. — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат.

1789. — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји.

1914. — Русија, Велика Британија и Француска су објавиле рат Турској.

1917. — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Декларацију, познату као Балфорова декларација, о оснивању јеврејске државе у Палестини.

1920. — У САД је настала прва друштвена радио станица.

1930. — Хаиле Селасије I крунисан је за цара Етиопије.

1938. — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.

1949. — За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије.

1953. — Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан.

1956. — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској.

1964. — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал.

1978. — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице "Саљут 6" након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.

1988. — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус.

1994. — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.

1995. — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата.

1998. — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.

1999. — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.

2001. — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука.

2003. — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве. Он је први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац.

2004. — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника Сједињених Америчких Држава против демократе

Џон Керија.

3. новембар 1534. — Енглески парламент усвојио је повељу којом је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве, чиме је папи одузета власт над црквом у Енглеској. Томе је претходио сукоб са папом Лавом X, који није хтео да поништи краљев брак са Катарином Арагонском и озакони његову везу са Аном Болен.

1839. — Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину.

1867. — Битка код Монтане.

1883. — Угушена је Тимочка буна, која је почела у Зајечарском округу месец дана раније, због одлуке власти о одузимању оружја, дотад повереног свим војним обвезницима. Међу вођама, који су ухапшени и стрељани, било је истакнутих чланова Народне радикалне странке. Неки од њих, као Никола Пашић, успели су да побегну

79

1.11.2015.

МАГАЗИН

80

ван земље, а странка је претрпела тешку кризу.

1903. — Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу "Нешвил", прогласила независност од Колумбије.

1912. — Закључено примирје у Првом балканском рату.

1918. — Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије. Недељу дана уочи капитулације Немачке у Првом светском рату, на ратним бродовима у Килу избила је побуна морнара која се проширила на више градова (Хамбург, Либек, Бремен), где су формиране привремене револуционарне владе. Након обрачуна власти са побуњеницима, немачки парламент је 6. фебруара 1919. укинуо њихову власт.

1946. — Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент.

1957. — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему.

1956. — Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација.

1961. — У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након погибије Дага Хамаршелда.

1964. — За председника САД је изабран Линдон Џонсон.

1970. — Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима. Убијен је 1973. у државном удару генерала Аугуста Пиночеа.

1976. — Џими Картер је постао председик САД.

1978. — Доминиканска Република је добила независност.

1991. — Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније.

1992. — Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за председника САД победио републиканца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе.

2002. — На парламентарним изборима у Турској победила је Турска партија правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна.

2004. — Џорџ Буш је постао председник САД по други пут.

2010. — Земљотрес је погодио Краљево.

рату у којој су Британаца под командом генерала Бернарда Монтгомерија поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела. Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци.

1942. — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији.

1946. — Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу).

1956. — Совјетске трупе су угушиле

4. новембар 1307. — Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије.

1576. — Шпанија је заузела Антверпен током Осамдесетогодишњег рата.

1814. — Проглашен је норвешки устав, којим је та земља постала независна Краљевина Норвешка, везана за Шведску персоналном унијом.

1890. — У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету.

1917. — Завршена је битка код Капорета италијанским поразом и повлачењем италијанске војске се до реке Пијаве.

1922. — У Долини краљева код Луксора у Египту енглески археолог Хауард Картер је открио гроб фараона Тутанкамона.

1931. — Друштво народа оптужило је Јапан због агресије на Манџурију. Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933.

1939. — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала. У марту 1941. изгласан је Закон о зајму и најму, са још већим повластицама земљама које су се бориле против фашизма у Европи.

1942. — Завршена је друга битка код Ел Аламејна у Другом светском

побуну у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар. Дотадашњи премијер Имре Нађ са још неколико сарадника склонио се у југословенску амбасаду у Будимпешти. Упркос гаранција нових власти да неће прогонити политичке затворенике, Нађ је после напуштања амбасаде 22. новембра ухапшен и након монтираног процеса погубљен у јуну 1958.

1956. — Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток.

1966. — Најтеже поплаве у историји Италије захватиле су трећину земље. У Фиренци је знатно оштећено културно благо, укључујући многе фреске на зидовима палата и цркава.

1970. — Салвадор Аљенде је ступио на место председника Чилеа, као први марксиста који је постао први председник неке латиноамеричке државе изабран на изборима.

1976. — Велика Британија је предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1.

марта 1978.

1979. — Милитантни исламски фундаменталисти окупирали су амбасаду САД у Техерану и узели 90 таоца, од којих су 52 држали заточене 444 дана. Они су тражили изручење иранског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, који је након збацивања са власти у исламској револуцији избегао из земље.

1980. — Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године.

1983. — У Либану је погинуло више од 40 израелских војника у детонацији камиона напуњеног експлозивом коју је изазвао арапски терориста-самоубица.

1991. — Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства.

1991. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров.

1995. — У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин, који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима. Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир, након мировног скупа на којем је учествовао премијер.

1998. — Након краћег примирја, на Космету су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца.

1998. — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Вишванатан Ананд.

2000. — У Београду је изабрана нова влада СР Југославије, прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића.

2002. — Кина и десет држава чланица АСЕАН-а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи.

2004. — Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија.

2008. — На изборима за председника САД, убедљивом већином изабран је Барак Обама, први Афроамериканац који ће обављати ту функцију.

5. новембар 1605. — Гај Фокс је откривен у подруму Вестминстерске палате како планира да дигне у ваздух Дом лордова у Барутној завери.

1630. — Мировним споразумом у Мадриду завршен је Англо-шпански рат, у којем су Шпанија и њена савезница Аустрија поражене на мору и

копну. На страни Енглеза борили су се Французи и Холанђани.

1688. — Вилијам III Орански се током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској.

1838. – Почео је распад Федерална Република Центроамерике отцепљењем Никарагве из уније.

1911. — Италија је анектирала турске покрајине у Либији, Триполи и Киренаику, и држала их до 1943, када су немачко-италијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке.

1914. — Француска и Велика Британија су у Првом светском рату објавиле рат Турској. Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку. Уследила је контраофанзива 3. децембра под командом Живојина Мишића која је завршена победом српске војске у Колубарској бици половином децембра.

1926. — Након четвртог атентата на Мусолинија, у Италији је донет Закон о заштити државе, којим је уведен тоталитарни фашистички режим.

1940. — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа.

1943. — У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг. Први директор био је Владислав Рибникар.

1956. — Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат; Совјетски Савез је запретио да ће употребити ракете уколико Французи и Енглези не прихвате прекид ватре.

1991. — Председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић одбацили су на Међународној конференцији о Југославији у Хагу четврту верзију Споразума за опште решење југословенске кризе, коју су понудили међународни посредници. Британски медијски магнат чешког порекла Јан Роберт Максвел нађен је мртав у водама код Канарских острва где је крстарио јахтом.

81

1996. — Пакистански председник је сменио премијера Беназир Буто под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму. Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, победивши републиканца Боба Дола.

2000. — Последњи етиопски цар Хајле Селасије сахрањен је у саборној цркви Свете Тројице у Адис Абеби, 25 година након што је, у 83. години, умро под сумњивим околностима, а потом сахрањен на начин који не доликује једном владару. Харизматични афрички вођа, који је по легенди директни потомак краља Соломона и краљице од Сабе, свргнут је након 44 године владавине у војном удару 1974.

2001. — У Београду је потписан споразум о сарадњи југословенских власти и УНМИК-а, којим су, по мишљењу српске стране, потврђени основни принципи и о

МАГАЗИН

1.11.2015.

6. новембар

82

355. — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.

1632. — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.

1860. — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.

1880. — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе

комарци.

1911. — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.

1917. — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.

1931. — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.

1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.

1950. — Основан Музеј примењене уметности у Београду 1964. — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.

1975. — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.

1986. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.

1996. — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.

1999. — Аустралијанци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.

2001. — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.

2005. — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског би-

скупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.

7. новембар 680. — У Цариграду отпочео са радом Шести васељенски сабор под покровитељством византијског цара Константина IV 1659. — Француска и Шпанија закључиле Пиринејски мир, завршен рат две земље избио 1635.

1875. — Британски истраживач Вернеј Камерон стигао на атлантску обалу Африке. Први Европљанин који је прешао Африку од обале до обале. На пут кренуо 1873. из Занзибара.

1917. — Под вођством Владимира Лењина, лидера бољшевика, у Петрограду почела Октобарска револуција и срушена привремена руска влада Александра Керенског.

1940. — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године.

1944. — Френклин Делано Рузвелт је изабран рекордни четврти пут, за председника САД.

1946. — Завршена прва савезна радна акција омладине Југославије, на железничкој прузи Брчко-Бановићи. Око 70.000 младих из целе земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило пругу дугу 90 километара.

1956. — Током Суецке кризе, Генерална скупштина Уједињених нација изгласала резолуцију којом је Уједињеном Краљевству, Француској и Израелу наложено да одмах повуку трупе из Египта.

1972. — Ричард Никсон други пут изабран за председника САД.

1973. — САД и Египат успоставили пуне дипломатске односе, прекинуте после Шестодневног рата 1967, у ком је израелска армија поразила египатске снаге и заузела Синај, подручје Газе и Голанску висораван у Сирији.

1987. — У Тунису, у државном удару који је предводио премијер Зин ел Абидин ибн Али, оборен Хабиб Бургиба, председник државе од стицања независности 1956. Али је за 84-го-

дишњег лидера, који је 1974. проглашен доживотним председником Туниса, рекао да је исувише сенилан да би владао.

1990. — Мери Робинсон на првим председничким изборима после 17 година, постала прва председница Ирске.

1996. — У паду нигеријског путничког авиона Боинг 727, око 40 километара источно од Лагоса, погинули сви путници и чланови посаде, њих 142.

2000. — Председнички избори у САД због спора око резултата довели земљу у политичку кризу без преседана. Одлуком Врховног суда САД 13. децембра за председника изабран републикански кандидат Џорџ Буш Млађи.

2001. — Белгијска национална авио-компанија Сабена поднела захтев за банкрот. Прва европска авио-компанија која је то урадила због великих губитака после напада у САД 11. септембра 2001.

2002. — У Ирану забрањено рекламирање свих америчких производа. На референдуму на Гибралтару великом већином гласова одбијен британско-шпански план о подели суверенитета над том колонијом, што је извало застој у преговорима Лондона и Мадрида.

2007. — Пред Хашким трибуналом почело суђење лидеру Српске радикалне странке, Војиславу Шешељу.

83

84

МАГАЗИН 1.11.2015.

85

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

1.11.2015.

МИЛИОНСКА ШТЕ

86

ЕТА У ПОЖАРИМА љада динара дупло је мања од претходне недеље, а знатно смањење бележи се и код 272 прекршаја у области безбедности саобраћаја. Иако пожари нису честа појава на подручју под ингеренцијом Полицијске управе Краљево два из претходне недеље, у чијем су гашењу учествовали припадници Ватрогасноспасилачке јединице, причинила су неуобичајено велику штету. Док је она у једном случају достигла милион динара у другом је, како се наводи у саопштењу Полицијске управе, поступак утврђивања и даље у току.

Појачана контрола саобраћаја Припадници Министарства унутрашњих послова су протеклог викенда, у циљу превентивног деловања, откривања и санкционисања прекршаја, на подручју града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка контролисали 553 возила и исто толико возача. Том приликом је из саобраћаја искључено 55 возача, од којих 53 због управљања возилом под дејством алкохола. Дванаест возача који су возилом управљали под дејством алкохола задржано је до истрежњења, а најдуже до 12 сати, јер су у крви имали више од 1,2 промила алкохола, и сви су, по истеку задржавања, приведени судији за прекршаје. Из Полицијске управе стижу по-

новљени апели грађанима да се придржавају прописа из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а посебно да не возе у алкохолисаном стању јер је то, уз прекорачење брзине, најчешћи узрок саобраћајних незгода са најтежим последицама. Уз то стиже и обећање да ће полицијски службеници и даље наставити са перманентном контролом саобраћаја и најоштрије санкционисати прекршаје.

Долијали лопови Резултат заједничке акције припадника Министарства унутрашњих послова из Крушевца и Краљева је хапшење три особе за које се сумња да су извршиле кривично дело тешка крађа. Припадници полиције су ухапсили и, по налогу основног јавног тужиоца у Рашки, задржали до 48 сати дебевтнаестогодишње В.Б. из Ниша и Р.Р. из Гњилана, ако и двадесеттрогодишњег Г.К. из Суботице. Они су, уз употребу физичке снаге и подесног предмета, обили продавницу мешовите робе у Кућанима код Рашке и из ње однели цигарете, кондиторске производе, алкохолна пића и новац. Део украдене робе је пронађен и враћен власницима, а судија за претходни поступак Основног суда у Рашки је, након саслушања, осумњиченима продужио притвор до 30 дана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Д

ругу половину октобра карактерише извесно смиривање безбедносне ситуације о чему сведочи мањи број кривичних дела што потврђује последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 19. до 25. октобра. Инспектори Криминалистичке полиције су у овом периоду евидентирали 22 кривична дела, сва из области општег криминала, а познати су им извршиоци само једне трећине. Насупрот томе ситуација у области јавног реда и мира постаје нестабилнија о чему сведочи за половину већи број прекршаја него недељу дана раније. Погоршање се бележи у обе категорије и док је број од 16 туча за трећину већи девет осталих прекршаја је двоструко више у односу на претходни седмични статистички период. Ако је судити по броју саобраћајних незгода у области безбедности саобраћаја је нешто мирније него претходне седмице, јер је број саобраћајних незгода мањи за петину. Од укупно осам колико, су евидентирали припадници Саобраћајне полиције, по четири су као исход имале повређена лица односно само материјалну штету. У четири саобраћајне незгоде са повређеним лицима исто толико особа је задобило повреде и док су оне код две оцењене као тешке две преостале су прошле са лакшим телесним повредама. Материјална штета процењена на 270 хи-

87

Шампионат Србије у аутомобилизму „Награда Краљева 2015“

МАГАЗИН

1.11.2015.

ДРУГИ ЖИВОТ

88

- После трогодишње паузе поново ауто трке на Берановцу. – У суботу и недељу осамдесет до сто аутомобила на најбољој стази у овом делу Европе. – Уз помоћ града најквалитетнијим асвалтом пресвучено хиљаду пет стотина квадрата стазе и пет стотина метара прилазног пута.

– Европски контролори оцењују способност организатора да наредне године на Берановцу организују једну од трка првенства старог континента. – Повећана безбедност такмичара и посетилаца.

– Једнодневна улазница само 200 динара. – У Краљеву одлука о шампионима државе у појединим категоријама. – Уговором са роком од пет година град и Спортски ауто и картинг савез Србије дефинисали обавезе у организацији такмичења

Т БЕРАНОВЦА

С

таза аутодрома на Берановцу, који је пре три и по деценије постао центар ауто мото спорта у Југославији, последњих година је била толико оштећена да није пружала довољан ниво сигурности за одржавање аутомобилских трка. Последња је одржана 2012. године да би, након тога, на популарном краљевачком аутодрому била организована само надметања мотоциклиста. Великим залагањем локалне самоуправе и Спортског ауто и картинг савеза Србије оштећења су санирана, па су створени услови за одржавање последње трке Шампионата Србије на кружним стазама у аутомобилизму током јучерашњег и данашњег дана. Интерес локалне самоуправе да оживи аутомобилски спорт у Краљеву

био је повод да градоначелник Томислав Илић у четвртак са представницима Спортског ауто и картинг савеза Србије потпише уговор којим се прецизирају обавезе две стране у стварању услова за одржавање аутомобилских такмичења током наредних пет година. Градоначелник уверева да ће сваке године бити одржане најмање три трке у нади да би број посетилаца могао да достигне размере од пре неколико деценија када се на овом месту окупљало између петнаест и двадесет хиљада заљубљеника у овај спорт. Кружна стаза дуга пет и по километара била је оштећена до границе која је угрожавала безбедност учесника трка што је био повод да буду ангажоване све комуналне службе и два пре-

дузећа, „Нови Пазар пут“ из истоиоменог града и краљевачко Јавно комунално предузеће „Путеви“ чијим је ангажовањем постављено две хиљаде квадратних метара најквалитетнијег асвалта који тренутно постоји у земљи. Поред хиљаду и пет стотина квадрата стазе новим асвалтним слојем пресвучено је пет стотина квадрата прилазног пута на капији број 2 како би се такмичарима обезбедио лакши приступ паркингу. Према подацима организатора за последње коло овогодишњег шампионата у аутомобилизму пријављено је осамдесет домаћих возача, а најављен долазак аутомобилиста из Македоније и Црне Горе уз могућност да се на старту појави и десетак аутомобилиста из Хрватске који су исказали интерес за

89

МАГАЗИН

1.11.2015.

учешће на такмичењу. Стварањем услова за одржавање такмичења у брзинским тркама отвара се могућност да се уз ангажовање Агенције за безбедност саобраћаја стаза на Берановцу претвори у својеврсни полигон за едукацију о аутомобилизму и механици, а најмлађи који за то покажу интерес упуте у тајне и науче по нешто о брзој вожњи.

- Тим искусних такмичара који имају шампионске и инструкторске лиценце држаће наставу, а потписаћемо уговоре са више школа у целој Србији, па ће се овде вршити едукација свих младих и заинтересованих за такву обуку да би могли што безбедније да буду на путу. Уговор даје наду да ће овај спорт наставити правим путем, а сви клубови и спонзори у наредних пет година могу да рачунају на Берановац за одржавање такмичења. Агенција за саобраћај је обећала да ће наредне године помоћи много више у организацији и адаптацији комплетне стазе, па ће мотористи и аутомобилисти моћи

90

још безбедније да возе на великом кругу – поручио је председник Спортског ауто и картинг савеза Србије Дејан Чоловић Од почетка ове године одржано је једанаест брдских трка Шампионата Србије, а последња у Краљеву је седма по реду на кружним стазама што је рекордан број од када је Србија самостална држава. Ово и уговор потписан са представницима локалне самоуправе даје наду да ће број трка следеће године бити још већи. Такмичење је отпочело у петак када је на плацу Баги транса у Адранима одржан технички преглед након чега је уследио ревијални дефиле кроз центар града. Све краћи дан у ово доба године разлог је што су оба такмичарска дана технички прегледи, регистрација и верификација заказани у раним јутарњим часовима да би, након тренинга у 10, прва такмичења отпочела у 13,30 сати. Уверење да је краљевачки аутодром једина права стаза на простору

Балкана, и велики изазов за све учеснике, а да се поред Београда и Новог Сада овде заокружује прича о аутомобилском спорту у овом делу Европе, повод је за очекивање да се на њој појави рекордни број такмичара. Додатни разлог је сазнање да у неким од категорија још нису познати укупни победници и да ће одлука о првацима Србије бити донета током овог викенда. Питање шампиона је отворено у најпопуларнијој класи два, па се очекују велике борбе као и класи седам у којој није решено питање победника. Како ће током два дана бити одржана дупла трка, уз могућност освајања педесет бодова, разрешење треба да донесе и такмичење у класи један која окупља најмлађе аутомобилисте. Амбиције организатора су много веће него што је национални шампионат, па се помиње могућност одржавања једне од трка за првенство Европе током наредне године.

- На овој трци ће бити неко ко ће

оцењивати наш рад, па се надамо да ћемо добити задовољавајућу оцену како би следеће године могли да аплицирамо за једну међународу трку, јер смо радили даноноћно и учинили све што је потребно како би добили лиценцу. Ако буде замерки исправићемо их како би следеће године имали једну праву међународну трку на стази која одушевљава сваког такмичара. Стаза има нагиб узбрдо и низбрдо, брзе и кратке делове и много је захтевна, а колико је интересовање за ово такмичење велико види се и по томе што данас више не можете ни једном тиму да рентирате ауто у класи хибрида или класи један. У класама три и четири има ситних промена, јер је већ крај сезоне, неки су такмичари прешли на друге стазе, неки аутомобили који су наручени нису стигли, али верујем да ће на Берановцу бити између осмадесет и сто аутомобила – каже Чоловић. Цена једноднодневне улазнице је популарна и износи свега две стотине

динара што је повод за позив посетиоцима да дођу у што већем броју и куповином допринесу да се такмичење организује што боље. Податак да је у претходним годинама на овом тркалишту било незгода са трагичним последицама повод је да организатори посебну пажњу посвете такмичарима и посетиоцима. Безбедности такмичара у првом реду доприноси најквалитетнија асвалтна подлога С11 која и у случају да падне киша омогућава знатно краћи пут кочења, заустављања и клизања аутомобила. Појачане су постојеће и уграђене нове ограде и очишћен простор око стазе за четири до десет метара. На најкритичнијим местима је уклоњена велика количина земље поред стазе и постављен шљунак као тампон зона која реба да спречи опасност од евентуалног излетања такмичара са стазе. Искуство из ранијих година потврђује проблеме везане за понашање посетилаца којима ће ове године бити омогућен приступ само доњим дело-

вима стазе. Горњи део је затворен за приступ, а организатори поручују да ће трка бити заустављена по цену да шампионат не буде завршен уколико се неко од неодговорних оглуши о упозорења и упути према простору у коме, из сигурносних разлога, није дозвољен приступ. Уколико би се десило да трка буде прекинута коначан пласман такмичара у овогодишњем шампионату биће утврђен збиром до сада постигнутих бодова. Понашање такмичара и посетилаца прецизно је дефинисан правилником о одржавању такмичења, а организаори поручују да од њега неће одступити ни у једном детаљу. Посебно упозорење упућено је такмичарима из Црне Горе који су, чуло се на конференцији за медије у Прес центру Удружења новинара Србије, били узрочници проблема на једној од претходних кружних трка на беградском Ушћу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

91

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs