MagazIN 197

Краљевски

Година IV * Број 197 * 25. октобар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2

МАГАЗИН 25.10.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

3

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

25.10.2015.

МАГАЗИН

4

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

5

Свечана академија поводом ослобођења у Првом светском рату

МАГАЗИН

25.10.2015.

У ЧАСТ ХЕРОЈИМА

6

Б

жоли представници локалне самоуправе и удружења која чувају традицију ослободилачких ратова. Сазнање да се годинама уназад није поклањало довољно пажње значајним датумима из не тако далеке историје, било је повод да од 2014. почне обележавање дана кад је Краљево ослобођено у Првом светском рату, а у знак сећања на ратнике који су уткали своје животе у историју

града и тиме заслужили захвалност и почаст. Бројним жртвама рата посвећена је свечана академија под називом У част херојима отпочета уношењем заставе коју је донео капетан полиције Драган Соврлић, заменик командира Треће чете Петог одреда Жандармерије. Након интонирања химне Боже правде малобројним званицама у сали Краљевачког позоришта обратио се

Фото: М. Радовановић

ројним значајним датумима које обележава у овом месецу Краљево је придружило 22. октобар као дан када је 1918, после скоро четири године окупације у Првом светском рату, ослобођено од аустроугарске војске. Тим поводом су, тачно у подне, на споменик ратни цима који су пали за слободу отаџбине у ратовима вођеним између 1912. до 1918. године венце поло-

7

25.10.2015.

МАГАЗИН

8

председник Скупштине града Сретен Јовановић. Наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта, која је почела у зору 14. септембра 1918. године, гласила је: „Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебљивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”. Резултат те операцијe били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – заједничке државе јужних Словена, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918. Након борби за Ниш 10. октобра 1918. године, Прва српска армија, под командом војводе Петра Бојовића, наставила је напредовање у Поморављу до 15. октобра, када је задржана на непријатељским положајима на Буковику, Послонским и Мојсињским планинама. Немачка 11. армија се из Ниша повукла на моравске положаје. Овде је уз помоћ новопристиглих аустроугарских јединица организовала одбрану на линији Краљево - Крушевац - Књажевац. Тек пристигла аустроугарска 30. дивизија била је распоређена на левој обали Западне Мораве, од Краљева до Велике Дренове. Пошто је тог 15. октобра ослобођен Крушевац, српска војска је прекинула напредовање из логистичких разлога – пре свега због недостатка артиљеријске муниције. Кад су резерве артиљеријске и друге муниције попуњене, српске снаге су прешле у офанзиву 22. ок-

тобра не знајући да је непријатељ током претходне ноћи већ започео одступање на целом фронту. За само 38 дана непрекидних борби спрпска војска стигла је са Солунског фронта до Краљева, па је тако коњичка патрола капетана Јовановића из Извиђачког ескадрона, Другог коњичког пука Коњичке дивизије Прве армије, 22. октобра 1918. године, око 19 часова, прегазила Ибар, покрај спаљеног дрвеног моста, и ушла у Краљево дочекана цвећем и радошћу јер је тако окончана трогодишња окупација Краљева. Две хиљде житеља, или тек половина од броја становника које је Краљево имало новембра 1915. када су га окупирали Аустро-Угари, радовало се слободи и туговало за жртвама. А њих, жртава, у Србији, током Првог светског рата било је много. Од око 4.000.000 становника изгинуло је 1.247.435, што је било 28 одсто од целокупног броја становника 1914. године, а безмало 60 одсто мушке популације. Од овог броја, 402.435 војника и официра заувек је оставило своје кости на ратиштима на којима је војевала српска војска. О каквим ратницима се ради најречитије говоре речи њиховог непријатеља, фелдмаршала Аугуста фон Макензена, који је крајем 1915. године командовао групом армија три државе, Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске, које су, тада, окупирале Србију. Један такав војсковођа који је, одмах по окупацији Београда наредио да се сахране сви изгинули српски војници на Топчидеру и да се направи споменик на коме је, на немачком и српском, написано „Овде почивају српски јунаци“ је, једне прилике изговорио и: „Ја необично ценим и волим вас из Шумадије. Ви сте херојски народ, пун части и поноса;, народ велике и сјајне будућности.“

Деценијама се сећању на ове жртве поклањало мало пажње, а Дан ослобођења нашег града у Првом светском рату малтене да није ни обележаван до прошле године. Пре неки дан у нашем Народном музеју организована је изложба под називом „Култура сећања“ посвећена трагичном страдању Краљева октобра 1941. године са поднасловом „Ко не памти, изнова проживљава“, па ми се чини да не губи на аутентичности и кад су у питању догађаји везани за страдање Краљева у Првом светском рату. Стицајем историјских околности октобар и новембар су месеци у којима је наш град у претходна два светска рата доживљавао и своје најтужније и најрадосније дане – дане окупирања и дане ослобађања. Због тога, а и оних који и данас знају да замере како се, ето, често посвећујемо организацији оваквих скупова на којима се бавимо прошлошћу, желим да укажем на погубност наше заборавности и спремности да зарад пролазних дневно-политичких интереса мењамо свој однос према тим значајним датумима из наше историје који су камен темељац нашег постојања као слободног народа. Уосталом, и суморна свакодневица на међународној политичкој сцени жестоко нас подсећа на бројне догађаје из наше прошлости којима се, хтели не хтели, некад несвесно, враћамо трагајући за одговорима на изазове који нам се, и данас, као малом слободарском народу, намећу. Научимо понешто на светлим примерима наших предака показаним у борбама за слободу. С надом да смо данас, сећајући се својих славних предака, понешто и научили, а што нам може, у будућности, користити, срдачно Вас поздрављам.

9

Ослобођење Краљева у Првом светском рату

СУДБИНСКИ О сторија Србије у последњих сто година испуњена је многим страдањима, али после њих је скоро увек долазило до слободе и васкрса. Зато је велика част сведочити о бесмртним делима наших светих предака. Пре сто година српску државу су сложно бранили, без обзира на порекло и статус у друштву, сељаци, народни трибуни, интелектуалци и доктори са париске Сорбоне. Поред свих слабости које се у сваком историјском тренутку појављују у једном друштву, српска држава је била добро организована, солидно уређена и већински насељена морално одговорним и карактерним људима чији је патриотизам био елитна снага њене војске. Зато је и било могуће одбранити Србију у 1914. години, и супротставити се далеко надмоћнијем непријатељу у тројној инвазији из 1915.године коју су заједнички спровели Немци, Аустроугари и Бугари. У јесен 1915. године Краљевина Србија, њен краљ Петар I, влада, скупштина, војска и колоне избеглица кренули су на најтежи пут у својој нововековној историји. Град Краљево је у тим октобарским данима био незванични престони град у којем се у једном тренутку нашло преко сто хиљада људи. Иако су српски војници пружали снажан отпор, непријатељске војске састављене од аустријско-немачких трупа ушле су у Краљево 6. новембра (24. октобра) 1915. године. На широком простору од планине Гоча, преко Чемерна, Ивањице па све до Ариља вођене су жестоке борбе између српских и аустроугарских трупа. Српски војници

МАГАЗИН

25.10.2015.

И

10

који су погинули у борбама против надмоћнијег непријатеља, бранили су своју отаџбину и омогућили повлачење главнини снага српских армија. Била је то последња одбрана југозападне Србије. Од 24.октобра, односно 6. новембра 1915. године по новом календару, када је у Краљево ушла 85. бригада 43. дивизије XXII аустроугарског корпуса, за преостале становнике града започео је један од најтежих периода. Довољно је само навести да је у Србији Краљево, после Београда, Шапца и Смедерева, претрпело највећа разарања. Трогодишња аустријско-немачка окупација, прва у 20. веку за град Краљево, обележена је систематским отимањем и реквизицијама. Према званичним подацима аустроугарских окупационих власти, у Краљеву је 1916. године живело око 3.100 становника. Ослобођење Краљева је по неким проценама доживело између 2.000 и 3.000 становника. Ако се зна да је у Краљеву уочи рата живело око 5.000 становника, тај број је од 1914. до 1918. године умањен за половину. Месец октобар има посебан значај у историји краљевског града. Дана 7. октобра прославља се краљ Стефан Првовенчани, свети Симон монах. Октобра месеца 1915. године Краљево је имало улогу незваничне престонице Србије. У октобру 1915. године аустроугарске и немачке трупе су ушле у Краљево и започеле своју тргодишњу окупацију. Ослобођење града десило се управо између 22. и 23.октобра 1918. године На победоносном путу српске војске од пробоја Солунског

фронта до коначног ослобођења државе у новембру 1918. године нашло се и многострадално Краљево. Становници Краљева и краљевачког краја у току Великог рата били су распети на неколико страна. Један део се повлачио преко Албаније, на Крф, у Бизерту и Марсеј, други део је био у концентрационим логорима широм Аустроугарске, док је трећи део био под немачко-аустријском окупацијом. На Солунском фронту ратовало је много војника из краљевачког краја. У последњим данима октобра Прва српска армија ослободила је и Краљево. Оно што је сасвим сигурно да је Краљево у току ратних година много пропатило и да су њени грађани поднели велике жртве. Зато је ослобођење града дочекано са великом радошћу. Сматрамо да је после непуних сто година изузетно важно да достојно обележавамо значајне датуме из историје Краљева, али да је потребно и да се у наредном периоду уложи додатни напор како бисмо од заборава сачували спомен на страдале војнике и цивиле из краљевачког краја. Ослобођење Краљева у Првом светском рату добиће пун смисао онога тренутка када објавимо сва имена жртава краљевачког краја и места где су страдали, када уредимо гробља и подигнемо споменике. Између осталог на тај начин ћемо ојачати самопоштовање, али и натерати странце, који нас често не разумеју, да нас више уважавају. Тада ћемо бити сигурни да смо достојни потомци наших херојских предака. Др Драгољуб Даниловић

Фото: М. Радовановић

КТОБАР

Др Драгољуб Даниловић

11

12

МАГАЗИН 25.10.2015.

13

14

МАГАЗИН 25.10.2015.

15

Тридесет девета седница Градског већа

МАГАЗИН

25.10.2015.

ОД НОВЕМБРА БЕЗ „

16

- „Аутотранспорт“ раскинуо уговор са градом о обављању градског и приградског превоза. – Ускоро конкурс за распоређивање нерасподељених средстава за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања којим ће медијима бити подељено пет милиона динара. – Трочлана делегација Краљева у Нијагара Фолсу. – Посета донатору Миломиру Главчићу, сусрет са канадским министром иностраних послова и представницима Срба из овог места. – Током августа Краљевчани пили исправну воду и удисали ваздух са вредностима штетних материја испод граничних и толерантних

Фото: М. Радовановић

„АУТОТРАНСПОРТА“

17

25.10.2015.

МАГАЗИН

18

ако је члановима Градског већа као прва тачка дневног реда тридесет девете седнице предложено разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за август ове године чини се да је за добар број грађана значајнија друга од чијег правовременог решавања зависи одвијање приградског и градског ссабраћаја од 1. новембра. Вршилац дужности генералног директора „Аутотранспорта“ Зоран Маричић је пред крај септембра упутио писмо градоначелнику Краљева којим га обавештава да ово предузеће отказује уговор о поверавању превоза путника у градском и приградском саобраћају на територији града од 1. новембра ове

И

године. „Аутотранспорт“ се налази у поступку поновне приватизације, а у току је објављивање трећег Јавног позива за учешће у поступку прикупљања понуда за продају капитала друштва. Како се, према закону о приватизацији, поступци принудног извршења не могу покренути против предузећа за која је до ступања на снагу овог закона Агенција за приватизацију објавила јавни позив за продају капитала и имовине до 31. октобра реално се може очекивати да рачун „Аутотранспорта“ буде блокиран од стране поверилаца, а да ће хипотекарни повериоци покренути поступак продаје имовине друштва ради наплате потраживања, па у таквим условима ово преузеће неће моћи да обавља основну делатност. Отказ уговора до-

стављен је у законском року од 30 дана како би град могао на време да изабере новог превозника и обезбеди да делатност јавно градског и приградског саобраћаја несметано функционише. Градско веће је дало сагласност градоначелнику да, због прекида обављања комуналне делатности превоза, а ради отклањања поремећаја и задовољења потреба корисника услуга, непосредном погодбом закључи уговор о привременом обављању превоза са другим превозником у року од највише шест месеци. На седници је усвојено решење о распоређивању нерасподељених средстава за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања којим ће медијима бити подељено пет милиона

динара одобрених ребалансом буџета за ову годину. За расподелу средстава ће бити расписан конкурс у форми јавног позива којим ће бити дефинисан јавни интерес, износ средстава, субјекти који имају право учешћа, критеријуми за оцену пројеката, рокови у којима се спроводи конкурс и информације о потребној документацији. Износ средстава намењених пројектима производње медијских садржаја не може бити мањи од 90% износа опредељених за конкурс, а за појединачна давања може се определити највише 5% од укупно опредељених средстава. Градско веће је утврдило састав трочлане делегације која је већ отпутовала у Нијагара Фолс где ће у уторак 26. октобра бити потписано Писмо

пријатељства са представницима овог канадског града. Сем посете Миломиру Главчићу, који је Краљеву за изградњу моста преко Ибра и куповину апарата за магнетну резонанцу већ донирао милион и по евра, планиран је сусрет са канадским министром иностраних послова и представницима Срба који живе у овом граду. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току августа узорковао на основни преглед 162 узорка воде за пиће из мреже градског водовода и 15 узорака сирових вода са црпних станица и констатовао да су сви били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је узоркована вода из реке Ибар за анализу на фенолне материје и утвр-

ђено да у њима вредности за фенолне материје нису прелазиле вредности прописане правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања констатовано је да је вода за пиће из мреже градског водовода у току августа била хигијенски исправна. Средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида и азотдиоксида биле су испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а вредности чађи испод максимално дозвољених. Средње вредности суспендованих честица су биле изнад граничних и толерантних само 13. августа на мерном месту Пљакин шанац. Т. Радовановић

19

Четврт века Социјалистичке партије Србије у Краљеву

МАГАЗИН

25.10.2015.

НАЈСТАРИЈА ЛЕВИЧАРСКА СНАГА

20

- Социјалистичка партија Србије најстарија активна партија од увођења вишестраначког система. - Градском одбору СПС је поводом јубилеја стигао велики број телеграма међу којима посебно место заузима онај који је упутио председник Ивица Дачић. - На последњим локалним изборима су социјалисти остварили до сада најбоље резултате. – Краљево ће за десет година бити један од најбогатијих градова у региону. - Ивица Дачић није гуру секте, па да морају људи да га гледају као божанство. – Краљево најсрпскији град. - Сарадња и поштовање између различитих политичких опција узор другим градовима

21

календару значајних догађаја Градски одбор Социјалистичке партије Србије у Краљеву је 20. октобар уписао као дан оснивања. Четвртвековним постојањем и радом у локалним оквирима Социјалистичка партија Србије се доказала као најстарија левичарска организација, али и најстарија активна партија од увођења вишестраначког система. О томе сведочи успех на локалним, али и парламентарним, изборима, пријем нових чланова и поверење које свих ових година ужива међу грађанима Краљева. Посебну снагу ове политичке организације представљају Социјалистичка омладина и Форум жена који се безброј пута доказао у области хуманитарног рада. Ово су поруке упућене јавности са скромне свечаности одржане поводом значајног јубилеја у просторијама Градског одбора Социјалистичке партије Србије која четвртвековно постојање обележава низом акција. Прва је организована у просторијама Трансфузије Опште болнице „Студеница“ где је током хуманитарне акције добровољног давања прикупљена значајна количина крви, а следећа два дана касније у просторијама Народне библиотеке „Стефан

МАГАЗИН

25.10.2015.

У

22

Првовенчани“ где је Форум жена Градског одбора СПС, у сарадњи са мултисекторским тимом за заштиту од насиља, био организатор предавање на тему „Превенција насиља над женама“ којом се прикључио кампањи „Заштитимо жене“. Значајан догађај у раду Градског одбора увеличали су потпредседник Социјалистичке партије Србије Предраг Марковић, народни посланик и заменик председника Извршног одбора Ђорђе Чабаркапа, саветник председника партије Миомир Премовић, градоначелник Краљева Томислав Илић и представници локалних политичких странака, Српске напредне странке, Демократске странке, Демократске странке Србије, Покрета Двери, Покрета за Краљево, Нове Србије, Јединствене Србије, Покрета Сложно за Краљево, Српског покрета обнове и Партије уједињених пензионера Србије. Градском одбору СПС је поводом јубилеја стигао велики број телеграма међу којима посебно место заузима онај који је, уз наду и веровање да ће заједно следити трасирани пут, упутио председник Ивица Дачић. - У 25 година постојања било је

важних догађаја и збивања који су опредељивали судбину Републике Србије и њених грађана, али и наше партије. Зато је дан партије прилика за подсећање и заокруживање свега онога што сте до сада урадили, али и да започете активности приведете крају. На данашњи дан треба да сте поносни, али никада потпуно задовољни, јер се увек може и више и боље. Свих ових година били смо јединствени, истрајни и постојани. Када је требало да се мењамо ми смо се мењали. Када је требало да трпимо ми смо трпели. Када је требало да будемо храбри и одважни ми смо то били држећи се увек оне заједничке мисли која је обележавала нас социјалисте, градити боље и праведније друштво. У том смислу верујем да учешћем у власти можемо да помогнемо да наша земља која стално, па и ових дана, трпи притиске великих сила, крене путем напретка, а самим тим и бољег живота за све грађане. У грађењу тог бољег живота социјалисти ће увек давати свој несебични дорпинос остављајући печат за нека времена и генерације које долазе. У нади да ћемо мудро, истрајно и сложно ићи даље упућујем вам искрене честитке – поручио је

Дачић. Период од двадесет пет година обележен је бројним проблемима и кризама које су социјалисти превазилазили да би чланови и симпатизери поверење на најбољи начин показали на последњим локалним изборима на којима су социјалисти остварили до сада најбоље резултате. Председник Градског одбора Драган Вулић овај успех сматра додатном обавезом да партија и у наредном периоду, као активни учесник владајуће коалиције, буде на услузи грађанима и омогући бољи живот у граду. Социјалисти су у различитом односу партиципирали у власти од 2002. године. После неколико тешких година успели да се врате са значајнијим учешћем од 6 одсто да би 2012. остварили 13,9 са уверењем да ће на наредним изборима следеће године постићи још бољи резултат. - Увек смо се нашли да помогнемо грађанима онолико колико је то Градски одбор био у прилици. Треба подсетити да су пре 2002. године стожери власти биле друге политичке партије, а да је СПС давао допринос колико је у том моменту имао проценат гласова – потврдио је Вулић уз подсећање да су социјалисти увек проналазили начине за решавање проблеме грађана.

Свечане прилике као што је обележавање четвртвековног јубилеја посебан су повод за изражавање оптимизма, а овог 20. октобра најдаље је отишао потпредседник социјалиста Предраг Марковић потврдом да ће за десет година Краљево бити један од најбогатијих градова у региону. Томе треба да допринесе нова визија Србије на којој раде стручни тимови ове партије, али и председник Ивица Дачић који је најближим сарадницима показао особине какве се не срећу често код партијских вођа. - Ивица Дачић окупља људе који су другови, а не поклоници. Има једна доза равноправности и самосталности у раду људи око Ивице Дачића који није гуру секте па да морају људи да га гледају као божанство – каже Марковић подсећањем да се Краљево сврстава у ред најсрпскијих градова. Овакав став произилази из сазнања да је Краљево, иако Србија у средњем веку није имала озбиљну престоницу, место у коме је крунисано највише владара. Уједно је и град мученик због трагедије коју је доживео у октобру 1941. године и место величанствене борбе која се завршила поразом. - Борба у којој људи дају своје жи-

воте величанствена је и кад се заврши поразом, а то важи за све борбе које водимо. Важно је да се боримо и да дајемо све од себе иако више силе неки пут одлучују о томе. Тако је и сада кад наша држава даје све од себе, али су немерљиве силе које су против нас. Шта ми можемо да радимо? Можемо да ратујемо са целим светом. То смо пробали и није ишло. Можемо да јачамо и да чекамо, јер држава није посао од једног дана. Ви сте овде у најстаријој српској земљи, а Краљево и околина су онде где ћемо моћи да гледамо шта је наша прошлост. Нажалост, то ће теже ићи са нашим светињама на Косову. Осам векова је овај град стварао и чувао државу и зато верујем у будућност Краљева. Овде видим слогу међу људима, видим сарадњу и поштовање између различитих политичких опција због чега можете да послужите као узор другим градовима. Овде је вредан народ, радан народ, народ који уме да ради и да стиче, па се надам да ћемо 2025. године опет моћи да дођемо у богато Краљево, да опет буде град просперитета, а да ће СПС допринети томе колико може, а ја мислим да може – поручио је Марковић. Т. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 25.10.2015.

25

Нови фронт на политичкој сцени Србије

МАГАЗИН

25.10.2015.

СТРУКА ИЗНАД ПОЛИТИКЕ

26

- Улазак у политику као начин да се заштити од различитих подметања која су указивала на намеру одређених групација да покрену аферу због наводног узимања пара. – Демократе пропустиле шансу да створе праву државу. - Српској политичкој сцени је потребна нова снага којој ће на првом месту бити интерес земље а не лични џепови, аутомобили, власт, моћ и све што иде под руку са њом. - Само прошле године откривено 40 хиљада новооболелих од малигних болести. - Срби болесна нација што је директна последица бомбардовања, а о томе нико неће да говори. - Придруживање Европи, некој другој организацији или НАТО, мора да иде на референдум. - Куповина и распродаја локалних медија од стране људи наклоњених актуелној власти је дно дна. - Актуелна власт која за претходне четири године није понудила било какву нову идеју за опоравак економије сем смањења пензија и плата у јавном сектору. – Од 1991. Србија сиромашнија за два милиона становника. - Нови лидер Санда Рашковић Ивић?

Даница Грујичић

27

Фото: М. Радовановић

а велики број бирача у Србији прилично изненађујуће је на последњим председничким изборима деловала појава еминентног неурохирурга проф. др Данице Грујучић. Четири године касније она потврђује да су разлози за учешће били углавном приватни, јер је улазак у политику био начин да се заштити од различитих подматања која су, на основу неких информација, била припремана. Поуздане информације указивале су на намеру одређених групација да покрену аферу у чијем би се средишту, због наводног узимања пара, могла да нађе начелница Одељења за неурохирургију Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије. Други разлог је велико незадовољство радом претходне власти која је имала идеалну шансу да направи праву државу, али су демократе које су у својим редовима имале сјајне људе пропустиле прилику да их искористе. Уместо њих на површину су испливали други и без икаквог искуства и референци у раду постали министри, а

МАГАЗИН

25.10.2015.

З

28

таква пракса настављена је и након мајских избора 2012. године. Даница Грујичић је уз Јадранку Шешељ била једини женски кандидат на изборима за председника Србије, а кандидатуру Социјалдемократског савеза прихватила је након сазнања да није ништа гора од осталих кандидата. И поред уверења да нема реалних шанси за било каквим резултатима, а избори су показали да је освојила најмањи број гласова, преовладали су лични разлози, да заштити свој интегритет, и незадовољство постојећом политичком сценом. Као и пре четири године Даница Грујичић и данас верује да је на српској политичкој сцени потребна нова снага којој ће на првом месту бити интерес земље а не лични џепови, аутомобили, власт, моћ и све што иде под руку са њом. И поред бројних критика који се са свих страна упућују на актуелну власт добрим се оцењују потези министра здравља др Златибора Лончара, између осталог и због доприноса да се после тринаест година чекања набави линеарни акцелератор што значи да

велики број пацијената неће умирати чекајући на зрачење. Српско здравство је богатије и за гама нож који је могао бити набављен још 2007. године, а све указује на широко медицинско знање и образовање министра који је инсистирао да се набави у овом тренутку. Поразно делује сазнање да нема много људи тог калибра који би могли да помогну што указује на потребу да се добро протресе државна администрација, али не начин на који се то у последње време ради настојањем да се смањи број лекара. - Све друго што се тиче спољне политике мени се не допада. Ја сам неко ко је оријентисан према источној варијанти и мислим да нас као Срба неће бити ако се не окренемо Русији. После онаквог нељудског бомбардовања 1999. године као лекар морам да кажем да смо бомбардовани муницијом са осиромашеним уранијумом, да је на брду Пљачковици изнад Врања радијација била 200 хиљада пута већа од нормалне, а нико о томе неће да прича. Чак су и Уједињене нације у скривеном извештају једног Се-

негалца потврдиле да је то била еколошка катастрофа и да је против Србије вођен хемијски рат, јер су бомбардовали хемијско-индустријска постројења, а ни о томе нико неће да прича. Разноразне канцерогене материје су отишле у земљу, па у воду, и нико ни о томе неће да говори иако имамо епидемију малигних болести, а само прошле године је било 40 хиљада новооболелих. Ми смо болесна нација што је директна последица бомбардовања, а ни о томе нико неће да говори – каже др Грујичић. Анализом статистичког броја оболелих људи од леукемије доказано је да се подудара са периодом од седам година када после неког инцидента бујају системски малигнитети као што су леукемија и лимфоми. Такав скок је у нашој земљи доказао проф. др Слободан Чикарић иако га оспоравају теорије које нису засноване на математичкој рачуници. Најгоре у свему је што је доказано присуство агресивних форми малигних болести о којима, поред Чикарића и Данице Грујичић, на трибинама широм земље

говори и бивши начелник Службе атомско биолошко хемијске одбране војске тадашње Југославије генерал Слободан Петровић. - Што је најгоре 7. јула ове године је после 16 година са само једним уздржаним гласом Народна скупштина усвојила закон по коме је сваки чиновник НАТО у овој земљи дипломата за кога закони ове земље не важе, а што је најгоре, ако се неком не допадне евентуална промена власти, неки луди генерал може да позове НАТО у помоћ да се, забога, бори за демократију у Србији. Ми смо под окупацијом од 7. јула када је Скупштина усвојила тај закон и то не могу да схватим, па било какво придруживање Европи, некој другој организацији или НАТО, апсолутно мора да иде на референдум. Уз све то присутна је ужасна блокада медија, а куповина и распродаја локалних медија од стране људи наклоњених овој власти је дно дна, што неко ко ужива било какву наклоност великог броја грађана, као што је садашњи премијер, себи не би смео да допусти. Блокада медија коју нисмо

осетили ни за време Слободана Милошевића, и тај грозни закон по коме је НАТО наш пријатељ а не злочиначка организација која треба да нестане, су две ствари које ми највише боду очи – каже др Грујичић. Организација Здрава Србија на чијем се челу налази др Грујичић залаже се за реорганизације здравствене службе због страха да постојећи буџет неће још дуго бити у ситуацији да издваја за лекове. О томе сведочи податак да тренутно постоји једанаест лекова за лечење карцинома дојке од којих ни један, само зато што су скупи, није на листи оних који се финансирају средствима Републичког фонда за здравствено осигурање. У таквој ситуацији намеће се потреба за алтернативнм видовима осигурања и повећања свести о томе шта је примарна, шта секундарна, а шта терцијерна здравствена заштита коју у овом тренутку може да плати мање од пет одсто становника. Реорганизација примарне и секундарне здравствене заштите упућује на потребу враћања институције поро-

29

25.10.2015.

МАГАЗИН

30

дичног лекара. Рачуница показује да би се издвајањем само 50 евра годишње по становнику за породичног лекара у Србији створило 350 милиона евра за примарну здравствену заштиту. То би, верује др Грујичић, допринело да зараде у овој области буду три пута веће, а и пацијенти би били задовољнији здравственим услугама. Присутно је и уверење да би осигуравајућа друштва имала већи интерес да улажу у опремање лабораторија, јер би се највећи број прегледа завршавао у таквим ординацијама. На ово указују позитивна искуства Кубе у којој је откривање различитих врста канцера у раној фази четири пута веће него у Сједињеним Америчким Државама у којима ради велики број специјалиста, а мали број лекара опште праксе. - Сад долазимо у ситуацију да око 3.000 докторки треба да иде у пензију јер је госпођа Кори Удовички, за коју не знам зашто је уопште ангажована, поистоветила некога ко ради у администрацији, и на државним је јаслама, са докторком која има тридесетогодишње искуство и право да ради до 65. године ако хоће. Долазимо и до питања родне равноправности, јер терате у пензију жене које имају огромно искуство, а нећете да примите младог доктора на њихово место – каже др Грујичић. Бројни су разлози због којих је организација Здрава Србија потписала уговор о сарадњи са Економским покретом др Бранка Драгаша. Повод за овакав став је поверење у у економисту чији план и програм економског развоја и преображаја Србије сведочи о лидеру који има идеју за излазак из кризе. Насупрот њему је актуелна власт која за претходне четири године није понудила било какву нову идеју за оправак економије сем смањења пензија и плата у јавном сектору. Становници Србије деценијама уназад живе у нади да ће се десити нешто епохално, а др Грујичић све више верује да је на српској политичкој сцени неминовна појава организације или људи који иза себе немају репове, којима

је Србија на првом месту и чије би идеје допринеле да се већ за четири или пет година осети знатан помак у квалитету живота. Иако је Здрава Србија хуманитарна организација др Грујичић сведочи да има политичке амбиције. У времену кад не постоји странка која би објединила ставове бројних малих покрета у земљи указала се потреба за њиховим уједињавањем пред предстојеће изборе. Рачуница показује да је 960 хиљада гласова оних који на претходним нису прешли цензус од пет посто по закону припало напредњацима и то су гласачи, уз оне који нису ни изашли на изборе, на које рачунају покретачи нове политичке идеје. - Дубоко верујем да 95 посто становника Србије воли ову земљу, и да је свим националностима у интересу да се у Србији добро живи. Ово је ипак земља српског народа и ми немамо другу домовину насупрот другима који можда и могу негде да оду. Ми смо народ који нестаје, много младог света је отишло из земље, а ни једна власт није урадила ништа да то заустави. Процењује се да је од 1991. године око милион младих људи отишло из земље, а ако је свако имао бар једно дете то је два милиона људи мање у Србији за само 25 година. То мора да се заустави и да се потпуно промени однос према дијаспори од које се не може само тражити новац. Дијаспори треба створити услове да дође овде, донесе новац и запосли људе који овде немају посла, али не са платом од 20 хиљада него да минимална буде 50 хиљада динара – каже др Грујичић. Познато је да лоша економска ситуација тера све више људи у сферу сиве економије, полукриминала и криминала. Средње класе готово да нема, а нико није задовољан, па се алтернатива види у новом покрету људи чистих образа који имају референце, а нису били умешани у било какве афере. Сем безидејности, и настојања да се на власти одржи уз помоћ скупих кредита Међународног монетарног фонда, актуелној власти се замера и

слепо испуњавање свих захтева Европске уније, ма колико међу њима има и добрих. Као и бројни други учесници српске политичке сцене и нова снага рачуна на младе који нису у довољној мери укључени у политички покрет, али и на добар део пензионера окренутих против актуелне власти након што су им умањене пензије. - Мој долазак у Краљево је везан за разговор са др Јовашевићем и жељом да се направи велика коалиција, а били смо у Прокупљу и разговарали са људима из Топличког краја којима се допада ова идеја. Ако су људи спремни да потисну своје сујете и личне инересе, и раде заједно зарад неког вишег циља, значи да воле земљу. Краљево је важан град и срамота је да људи у њему живе лоше. Позвала бих и жене да се више укључе у ову кампању, јер су се мушкарци показали као лоши владари. Разговарала сам са Сандом Рашковић Ивић и мислим да би она могла да буде лидер око кога би могли да се окупимо. Чекамо одлуку о расписвању избора најављену за 15. октобар. Да сам на Вучићевом месту ја их не бих расписивала, али да сам на његовом месту, кад већ имам апсолутну већину, не бих ставила Дачића за министра иностраних послова, него свог човека – каже др Грујичић. Иако избори нису расписани бројни учесници политичког живота су уверени да је предизборна кампања почела одавно. Уз позив свим удружењима на простору од Врања до Суботице да приступе јединственом фронту за освајање власти његови челници поручују да их више од функција занима стварање нормалне државе. Ако би опција којој приступа све већи број малих покрета успела да освоји власт бољитак би могао да се осети већ за четири године. У супротном се страхује да би Србија остала без нових милион становника за мање од 25 година. Да би се дошло до толико жељених промена најважнијим се сматра издизање струке изнад политике. Т. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 25.10.2015.

33

Без длаке на језику: Микица Вучинић

МАГАЗИН

25.10.2015.

ГРАД ИЗГУБЉЕНЕ НАДЕ

34

- Усвајањем новог закона пред изборе 2012. године власт настојала да из изборне трке елиминише све мале странке. – Пред изборе 2012. године Ниједан од понуђених одговора уписан у регистар као странка националних мањина. – Након избора један посланик у Народној скупштини. - Национална странка радикалног центра која се залаже за очување државотворности Србије. - Предизборна обећања нису испуњена, грађани су преварени, а три године је изгубљено у хајци на лопове који су, у вези са земљотресом, били у претходној власти. - Одговорност је појам који фигурира још само у вокабулару опозиције. - Бројне изјаве представника власти служе за замајавање јавности. - У граду влада огромна апатија и нико не брине о омладини и незапосленим лицима. Ниједан од понуђених одговора има локални програм који се односи на незапослена лица

Микица Вучинић

35

Фото: М. Радовановић

ако на краљевачкој политичкој сцени постоји скоро три године бројне акције странке Ниједан од понуђених одговора, усмерене ка пружање помоћи локалном становништву, нису привукле пажњу локалних медија у мери у којој то заслужују. Ово потврђује председник Градског одбора Микица Вучинић уз подсећање да су од оснивања, сем повремених обраћања јавности са жељом да се укаже на неиспуњена обећања представника локалних власти, значајније бројне хуманитарне акције. Београдска централа странке је на почетку рада изразила спремност да помогне неком од краљевачких удружења грађана, а избор је пао на оно чији су предмет интересовања деца која болују од церебралне парализе. Податак да ни један од предлога пројеката за доделу средстава, којим локална самоуправа помаже рад удружења грађана, није наишао на разумевање усмерили су чланове друштва према ресорним министарствима. Сазнање да она додељују средства недовољна за нормалан рад, а да се локална самоуправа оглушила на захтев да им, бар на реверс, додели један рачунар како би лакше могли да комуницирају са ресорним министарствима, било је повод да председник

МАГАЗИН

25.10.2015.

И

36

Никола Тулимировић, у то време посланик ове странке у Народној скупштини, након само месец дана од првог сазнања за проблем потврди како чврсто стоји иза датог обећања да га обезбеди. Активисти странке су се укључили и у прикупљање помоћи за суграђане који су током претходне године били жртве мајских поплава, а посебно задовољство представља сазнање да су, током ускршњих празника, пригодним поклонима обрадовали бројне пацијенте Одељења дечје хирургије. Странка Ниједан од понуђених одговора се са бројним проблемима среће још од оснивања 2009. године. Највећим се сматра потреба за прикупљањем 10 хиљада потписа потребних за регистрацију чиме је тадашња власт, усвајањем новог закона пред изборе 2012. године, настојала да из изборне трке елиминише све мале странке. Додатни камен спотицања у то време је био обавеза да се за регистрацију десет хиљада потписа грађана уплати око три милиона динара што се за сваку нову политичку организацију без довољно развијене инфраструктуре показало као изузетно велико оптерећење. - Пред изборе 2012. године смо били сатерани у ћошак, заседао је и

Главни одбор, а председник странке успео да хакује политички систем. Стручњаци из великих странака су правили закон онако како њима одговара, да би спречили политичко ангажовање сваког појединца и на политичкој сцени обезбедили монопол оних који имају паре. Ми смо пронашли рупу у закону, а наш председник Тулимировић предложио да се Ниједан од понуђених одговора у регистар упише као странка националних мањина. Као такви смо учествовали на изборима и успели да се изборимо за једног посланика у Народној скупштини – објашњава Вучинић. Незадовољство грађана политичким системом, и истим странкама које се на власти повремено смењују током четврт века, повод је за необичан назив странке Ниједан од понуђених одговора. Вучинић потврђује да Ниједан од понуђених одговора, по усвојеном програму, припада изразито националним странкама радикалног центра која се залаже за очување државотворности Србије. То је био и повод да се Уставном суду поднесе захтев за оцену уставности Бриселског споразума који се у бројним политичким круговима, пре свега опозиционим, сматра изузетно штетним. Уверење да ни Уставни суд не фун-

кционише како треба, и да је под великим утицајем актуелне власти, довољно је оправдање што још нема одговора на поднети захтев. Председник Тулимировић је био посланик до прошлогодишњих ванредних парламентарних избора на којима је, из процедуралних разлога, изостало учешће странке на чијем се челу налази. - Због медијске блокаде коју доживљавамо нисмо успели ни да објаснимо јавности зашто странка није учествовала на изборима. Иако смо скупили 10 хиљада потписа две хиљаде из Војводине физички није могло да нам стигне до одређеног рока. Изборну листу смо предавали минут пре закључења у ноћи кад их је пристигло укупно пет. Закон предвиђа да се свим учесницима избора омогући рок од 48 сати за исправке и допуну документације, уколико није комплетна. Четири листе су добиле ту шансу, а наша је одбијена у старту што није било велико изненађење јер смо седам дана пре предаје имали дојаву да ће бити одбачена. И данас није јасно како је Изборна комисија унапред могла да зна да наша документација неће бити комплетна – објашњава Вучинић. Разлоге за овакво понашање у странци тумаче страхом власти да би, након података да се пред изборе

2014. године опасно приближавају цензусу потребном за улазак у парламент, у највишем представничком дому могли да имају и пет посланика. Опасност од странке која би могла да буде значајна снага у опозиционом блоку довољан је повод за њено елиминисање из изборне трке. Посебну повољност властима представља сазнање да према закону има право и на гласове свих оних који нису успели да изборе место у парламенту. Ниједан од понуђених одговора на политичкој сцени не види потребу за склапање предизборног коалиционог споразума са било којом другом политичком опцијом, а вера у сопствену снагу јача пред пролећне локалне изборе на којима ће се појавити самостално. - Ми смо Краљево назвали градом изгубљене наде. Суштина је у томе да предизборна обећања на претходним изборима нису испуњена, да су грађани преварени, а да је изгубљено три године у хајци на некакве лопове који су, у вези са земљотресом, били у претходној власти. Све време су само замајавали народ, па суштински нисмо добили ништа. Нова власт има седам народних посланика који су могли доста ствари да излобирају, а нису. Тачно је да се посланици баве систем-

ским законима, али је суштина у томе да се сваки сети одакле потиче, и где је изабран, па да у републичком парламенту форсира град по питању инвестиција. Ми то нисмо видели, а садашња власт је само завршила оно што је претходна оставила иза себе. Зато сматрамо успешнијом претходну власт како због инфраструктурних пројеката тако и због санирања последица земљотреса и решавања проблема у месним заједницама – каже Вучинић. Странка која тражи место на локалној политичкој сцени настоји да укаже на бројна изневерена очекивања од актуелне власти и на тој платформи гради рејтинг пред наредне изборе. У изневерена очекивања убраја и изостале ефекте мартовског меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске. Представници власти су ово такмичење најављивали као прилику за долазак значајних привредника и инвестиције које ће створити услове за отварање нових радних места. Вучинић подсећа на оне далековидије који су и тада знали да од тога неће бити ништа, као ни од организације такмичења у оквиру ФЕД купа које ће у Краљеву бити одржано у фебруару наредне године. Ма колико да је од пуштања у ре-

37

25.10.2015.

МАГАЗИН

38

довни саобраћај моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице прошло више од годину дана актуелна власт у приближавању новим изборима не пропушта прилику да подсети како је то велики успех актуелне коалиције која има већину у локалном парламенту. Ниједан од понуђених одговора сматра да моста не би још дуго било без значајне донације што је повод за још једно подсећање да се актуелна власт није посебно истакла у било којој другој области. Да несрећа буде већа одустаје се и од започетих инфраструктурних пројеката у које су уложена значајна средства. У такве се убраја изградња сточне пијаце у Адранима која је одавно требало да буде готова, а све је присутније уверење да би уместо ње на локацији која делује све запуштеније могла да никне нова индустријска зона. Овакво понашање још једном ставља акценат на питање одговорност доносиоца погрешних одлука и трошење знатних средстава која су могла бити употребљена корисније. Одговорност је појам који фигурира још само у вокабулару опозиције. О

томе сведоче бројне изјаве које служе за замајавање јавности, а последње су везане за отварање Аеродрома Морава чију оправданост нико не доводи у питање. И поред тога ситуација се годинама не мења, изграђени објекти се не користе, а на аеродромској капији је и даље велики катанац. Микица Вучинић подсећа на неке од инвеститора који су исказали интерес за рад у Краљеву али су врло брзо, након првих разговора са представницима власти, одустајали од првобитне идеје и посао настављали у другим срединама. Највећим проблемом ипак се сматра незапосленост, а и поред силних обећања током скоро четири године нове власти није отворен ни један од обећаних погона. Још поразније делује сазнање да највећи део оних који траже посао, неки и више од деценије, не виде ни трачак светлости на крају тунела. - Суштина је да у граду влада огромна апатија и да нико не брине о омладини и незапосленим лицима. Градска власт нема слуха за такве про-

блеме а кроз скупштину усваја нове цене пореза на имовину и уређења градског грађевинског земљишта. Није добро што су вишеструко повећани порези у односу на градове у блиском окружењу, па чујемо и приче привредника који размишљају да баш због тога изместе производне погоне у друге средине. Ниједан од понуђених одговора има локални програм који се односи на незапослена лица. Након локалних избора залагаћемо се да им град изађе у сусрет и у буџету предвиди средства којима би им се месечно исплаћивала нека надокнада. Од државе нису добили ништа па их сматрамао дискриминисним лицима због чега градска власт треба да им помогне и кроз инвестиције решава питање незапослених. НОПО нема длаку на језику па ће након избора, да ли као власт или опозиција, захтевати од Београда инвестиције које су изостале током претходне четири године. Тражићемо поспешивање и решавање проблема привреде, јер за стање у коме смо дотакли дно не може бити

крива само локална самоуправа иако је и премијер потврдио незадовољство руководством града и његовим кадровима – каже Вучинић. Да не би био само пуки критичар свега што чини власт НОПО нуди и конкретна решења, а резултат шестомесечних активности је предлог пројекта са којим су упознати сви политички чиниоци у граду. Пројекат под називом Краљево Србија рејсинг центар подразумева обнављању аутодрома на Берановцу на коме се последње четири године, због проблема који вуку корене из прошлости, не одржавају ни ауто трке. Уверење да Војска Србије има доста проблема са одржавањем овог простора повод је за инсистирање да град, република и Ауто-мото савез Србије заједнички пронађу решење како да објекту врате бар део атрактивности коју је имао пре више деценија. Посебан повод за ово залагање је најава изградње новог аутодрома у Београду. Ниједан од понуђених одговора се жестоко противи оваквим настојањима због уверења да у Краљеву

постоји изузетан потенцијал од непроцењиве важности за бројне генерације које долазе. За реактивирање значајног спортског објекта везује се и оживљавање грађевинске индустрије и запошљавање одређеног броја оних који годинама чекају посао на евиденцији Националне службе за запошљавање. Једна од идеја подразумева закуп простора на период од најмање двадесет година и организацију бројних манифестација у летњим месецима. Колико овакве идеје наилазе на прихватање јавности потврђује податак да се грађани масовно одазивају на позив да потпишу петицију којом се тражи реализација пројекта. Уз хиљаду оних који су на петицију ставили својеручни потпис идеју подржавају и бројни становници бивших југословенских република којима је пружена могућност да се о овоме изјасне путем интернета. - Наша власт до пре неколико месеци није ни знала шта може да буде на Берановцу док нисмо понудили пројекат у виду документације, идеја и примера. Један од њих потврђује да се

на паркингу чачанског „Аутопревоза“, у време одржавања европског такмичења у аутомобилизму, током два дана окупило више од 20 хиљада посетилаца спремних да плате улазницу од осам стотина динара. Кад упоредимо тај паркинг са потенцијалом какав има Краљево свесни смо зашто нам грађани дају масовну подршку и потврђују легитимност ове идеје. Велики број потписа повод је за прелаз на другу фазу у којој их, представљајући ову идеју, прикупљају наши кандидати за одборнике, па добијамо све већу подршку на терену у месним заједницама. Преко виђених шампиона који су потписали петицију и људе у Ауто-мото савезу смо убедили у оправданост потребе да Краљево буде уцртано на мапу аутомобилизма и крајем октобра буде домаћин завршне трке шампионата Србије. Сматрамо да је ово велика шанса и прилика да заједничким снагама изградимо нешто и оставимо новим генерацијама – каже Вучинић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 25.10.2015.

41

Грдица годину и по након поплава

МАГАЗИН

25.10.2015.

БЕЗ ТРАЈНОГ РЕШЕЊА

42

- Четрдесет милиона евра донација Еропске уније расподељено за решавање проблема свих градова на плавном подручју, а на списку нема Краљева. – На крају грађевинске сезоне нема података о радовима на трајној заштити од поплава. - Парцијално решење се односи само на један део Грдице и не уважава позицију других месних заједница, Сирче, Опланића, Поповића, Баског поља, Мрсаћа, Адрана и других. - Без регулације водотока Западне Мораве између милочајског и камиџорског моста нема обилазнице око града, дела пута Појате - Прељина нити трајног решавање питања градске депоније. - Подршка за заказивање ванредне седнице Скупштине града која би требало да пружи одговор на најважније питање, докле се стигло по питању трајне заштите целог подручја од поплава и да ли ће се у Грдици изводити било какви радови

одатак да је Краљево једини град у земљи у коме на истеку грађевинске сезоне није ништа урађено по питању трајне регулације плавних подручја нови је повод за незадовољство мештана Грдице након сазнања да су значајни радови обављени у Шапцу, Лозници, Крупњу, Тополи, Чачку, Обреновцу и другим местима. За разлику од њих становни-

П

цима поплављених подручја са територије града Краљева остаје да се задовољавају обећањима која председник месне заједнице Грдица Раде Ерац сматра лажним, а став заснива на изјавама градских челника изреченим током године. Прву је 8. јула, пре више од сто дана, изрекао градоначелник Краљева кад је у медијима јавно обећао да ће радови на из-

градњи заштитног бедема на десној обали Западне Мораве у Грдици почети за највише петнаест дана. Кад се то није догодило проговорио је члан Градског већа Миломир Шљивић и пре нешто више од два месеца, тачније 20. августа, у јавном наступу на локалној телевизији обећао да радови почињу за десет дана. Ерац подсећа и на сличне изјаве које су пре месец дана

43

25.10.2015.

МАГАЗИН

44

давали начелник Рашког управног округа и председник Скупштине града обећавши да ће радови почети најкасније до половине октобра. - Сви рокови су прошли, а на терену нема машина. Зато је битно да о овоме обавестимо јавност о тој чињеници, јер за њу зна око две хиљаде људи који су непосредно погођени поплавом. Они који нису непосредно угрожени још увек могу да верују да је то готово, а није ни започето. Према информацијама из озбиљних новинских кућа, као што су Новости, сведоци смо да је 40 милиона евра донација Еропске уније расподељено за решавање проблема свих градова на плавном подручју, а да на том списку нема Краљева. Спорна је и чињеница да и оно што се у овом тренутку ради, а немамо праву информацију шта се ради, да је то половично и парцијално решење које је изнуђено, јер га вероватно не би ни било да није било протеста грађана и свега што је организовано у Грдици. То је парцијално решење зато

што се односи само на један део Грдице и апсолутно не уважава позицију других месних заједница, Сирче, Опланића, Поповића, Баског поља, Мрсаћа, Адрана и других. То је решење привремено зато што се добрим делом не уклапа у нешто што је коначна верзија инфраструктуре на том подручју, а то значи да би у коначној причи највећи део тог бедема, а ја сумњам да је могуће радити у зимским условима, могао да се сруши зато што ничему не би служио, па је добрим делом само бацање пара – каже Ерац. Мештани Грдице су на неколико протеста, а и у Скупштини града, тражили трајну регулацију водотока Западне Мораве на простору између милочајског и камиџорског моста. То, по њима, значи исправљање водотока и скраћивање за километар и по како је предвиђено постојећом пројектном документацијом. Ово је услов без кога не може бити регулисна ни једна крупна ствар у Краљеву, јер без регулације водотока Западне Мораве нема

обилазнице око града, нема дела пута Појате - Прељина нити трајног решавање питања градске депоније. Пројекат подразумева измештање тока Мораве према Сирчи за пет стотина метара и проширење простора за градску депонију. У Грдици су уверени да без ових радова нема издвајања сто хектара за индустријску зону, а тиме ни новог запошљавања на територији града. - Ако се у овој земљи, према тврдњи актуелне министарке за грађевину, тренутно гради 150 километара пута, и ако је од те цифре 87 километара аутопута, зар је могуће да нико у овом граду није толико моћан да издејствује пет шест километара обилазнице око Краљева који би решили све ове проблеме – каже Ерац. Председник Месне заједнице Грдица најављује да ће од свих одборничких група у Скупштини града тражити подршку за заказивање ванредне седнице која би требало да пружи одговор на најважније питање, докле се стигло по питању трајне за-

штите целог подручја од поплава и да ли ће се у Грдици изводити било какви радови. Пред мештанима угрожених подручја су две могућности, деловање кроз институције локалне самоуправе и ванинституционално најављеним протестима грађана. Тренутно се разматрају и једна и друга опција, а коначни потези биће познати кад се о овом проблему изјасне представници локалне самоуправе. Посебну зебњу међу становницима поплављеног подручја ствара сазнање да би оно што се дешавало у мају прошле године могло да се понови, јер географски и инфраструктурни услови нису промењени ни на који начин. Највећим кривцем за велико незадовољство Грдичани сматрају актуелну власт уверени да није способна да учини било шта озбиљно за град. Потврду овог става виде и у летошњој изјави премијера Александра Вучића који је у Врњачкој Бањи замерио Карљевчанима на неамбициозности. Информације да се нешто ипак

ради не могу да задовоље мештане Грдице, јер се активностима на терену не решава трајно питање заштите плавног подручја. - То је парцијално решење за само један део Грдице, а у коначној изведби инфраструктуре ће бити ван функције, јер ће бити са ове стране бедема на коме ће бити аутопут и обилазница око Краљева па неће да значи ништа. Ми ћемо тражити и извештај по том питању, а 80 чиновника Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ и извршна власт треба да одговоре да ли је могуће изводити радове у зимским условима. Спорно је и питање имовинско-правних односа који нису решени, па ћемо тражити одговор на питање како је могуће то извести. Ако треба да се гради бедем он мора да прође кроз нечије имање, а колико ја знам до дана данашњег тај проблем није решен. Евентуално очекивање да ће неко доборовољно пристати да један део имовине уступи за такве иннфраструктурне објекте је највећим делом депласиран због чињенице да

је у свим случајевима у којима се то радило земља плаћана. Са друге стране довољно је да само један власник земљишта на траси не пристане, па је џабе правити бедем ако имате рупу у њему. Сви рокови су прошли, а ми никога нисмо вукли за језик, ни били по ушима, да даје лажна побећања - каже Ерац. Евентуално померање почетка радова за пролеће поједини политички фактори везују за најављене локалне изборе што би припадницима владајуће коалиције могло да послужи као потврда још једног великог успеха. У Грдици нису спремни да поверују у овакве информације ма колико су уверени да народ више неће да трпи овакво понашање. Једини избор о коме се ових дана говори у Грдици је онај који потврђује потребу да куће, покретна и непокретна имовина, више не буду изложени ономе што се на овим просторима дешавало у мају прошле године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

25.10.2015.

МАГАЗИН

46

Милија Славковић Бато

Петнаест година од демократских промена: Милија Славковић Бато (2)

- Највећи број становника ових простора наивно је веровао да ће са падом комунистичке власти наступити период просперитета, а Србија колико сутра постати равноправна чланица Европске уније која свима обезбеђује бољи живот. – Србија петнаест година у предсобљу Европске уније. - Деведесетих година прошлог века Србија је била знатно ближе Европској унији него што је данас. - Представници актуелне власти не шкртаре у обећањима о препороду пропалих предузећа док је на евиденцији Националне службе за запошљавање све више оних који траже посао. - На водећим местима у граду годинама су исте снаге, са повременим прелетима према партијама које у одређеном тренутку представљају значајнију снагу на политичкој сцени. - Гласачко тело у Краљеву је специфично и због великог броја придошлица који су, након две деценије у овој средини, стекли право гласа и дају легитимитет онима који омогућавају да град деценијама тапка у месту.

Фото: М. Радовановић

ИЗНЕВЕРЕНА ОЧЕКИВАЊА

47

уфорија која је почетком последњег квартала 2000. године завладала највећим делом остатка некада велике земље дала је додатни ветар у леђа опозицији након што је читаву деценију пре тога безуспешно покушавала да прекине полувековну владавину комуниста. Превелика очекивања чинила су бројна обећања посебно примамљивим, а бурни догађаји почетком октобра у значајној мери утицали на даљи ток догађаја у овом делу Европе. Петнаест година касније учесници историјских догађаја покушавају да се присете детаља и баце мало више светла на бројне догађаје о којима и данас владају опречна мишљења. Један од њих је Милија Бато Славковић који се неколико година пре октобарских збивања ненадано нашао на политичкој сцени и заузео значајно место у локалној власти, а исто толико изененада се и повукао из политичког живота. Специјално за МагазИН сведочи о бурним догађајима из октобра 2000. године када је највећи број становника

МАГАЗИН

25.10.2015.

Е

48

ових простора наивно веровао да ће са падом комунистичке власти наступити период просперитета, а Србија колико сутра постати равноправна чланица Европске уније која свима обезбеђује бољи живот. Врло брзо се показало да су очекивања нереална ма колико су бајке о Европској унији као спасу за Србију годинама касније причали учесници политичког врха који су једини уживали у плодовима дотадашње борбе. Једна за другом чланице Европске уније постајале су Словенија, Бугарска, Румунија и друге земље некадашњег источног блока, потом и Хрватска, а Србија и даље чека у предсобљу ове асоцијације. Из угла учесника бурних догађаја који су довели до демократских промена деведесетих година прошлог века чини се да је Србија тада била знатно ближе Европској унији него што је данас. Такав став проистиче из уверења да је тадашњи премијер Зоран Ђинђић имао довољно ауторитета и енергије да истера ствар до краја. У

бројним круговима је и данас уврежено уверење, ма колико о њему провејавале различите приче, да је тек после убиства постало јасно шта је значио за Србију. Тридесет пет година је прошло од првих демонстрација у Приштини на којима је јавно затражен статус републике за Аутономну покрајину Косово и Метохија. Све што се од тада дешавало на овим просторима у значајној мери се одразило на судбину Краљева као првог већег града према коме су још од тог времена, а посебно пред крај деведесетих година, похрлиле десетине хиљада избеглица. - Долазак многих људи са Косова и Метохије много је утицао на ситуацију у граду коме се држава није одужила на начин који заслужује с обзиром на велики прилив становнштва. Много њих је на овим просторима већ имало куће и плацеве, па су први дошли, а други су наставили према Чачку али су већ од Прељине упућивани даље према Београду. Кад су дошли имали су пара што је утицало на нагли скок

цена станова и то је трајало пуне две до три године. Сем комуналних проблема због великог броја нових корисника услуга незадовољство локалног становништва изазвала је чињеница да су се дошљаци масовно запошљавали у државним предузећима – каже Славковић. Након промене власти отпочео је процес транзиције који се посебно погубно одразио на бројна краљевачка, до тада успешна, предузећа. Најгоре су прошли највећи колективи, „Магнохром“ и „Фабрика вагона“, у којима ни годинама након раскида уговора о приватизацији многе ствари нису јасне, или се не саопштавају јавности. Осим што ни до данас из власништва „Фабрике вагона“ нису издвојени простор Спомен гробља, стадиона ФК Слога и зграде Техничке школе предузеће је оптерећно великим износима које треба да исплати бившем власнику, а све је водило ка стечају са којим су се суочили радници након што је већина искористила социјални програм и напустила колектив.

Ништа боље, каже Славковић, није прошао ни „Магнохром“ за кога је приватни власник платио милион и 200 хиљада евра а из њега, рачунајући готове производе и исечену ротациону пећ, према незваничним информацијама извукао читавих двадесет милиона. Тешке дане проживљава „Аутотранспорт“, а неизвесна је и судбина „Ливнице“ као јединог здравог дела „Фабрике вагона“. Како је добар део малих приватних предузећа везан за њене производе „Радијатор инжењеринг“ је показао жељу да је преузме уз надокнаду која не би била већа од 700 хиљада евра. Представници актуелне

власти не шкртаре у обећањима о препороду пропалих предузећа док је на евиденцији Националне службе за запошљавање све више оних који траже посао. Ситуацију додатно компликованом чини сазнање да и поред значајних средстава из фондова Европске уније Краљево није у ситуацији да понуди ни један квалитетан пројекат као основу за добијање средстава. Контрадикторне информације о инвестицијама стижу и са републичког нивоа што ствара додатну конфузију у средини у којој се на привредном плану не дешава ништа значајно. Иако то званично није потврдио из Краљева

- У блиској будућности не треба очекивати значајнији напредак што је повод да све више младих напушта Краљево и шансу за бољи живот тражи у другим срединама, најчешће у иностранству

49

су брже него што су стигли отишли инвеститори заинтересовани за поједине локације. Осим тога што таквих локација нема превише помињу се и ситни лични интереси појединаца који представљају највећи камен спотицања у привлачењу било каквих инвестиција. - Краљево је данас тамо где је пре неколико година, као долина глади, био Крагујевац. Крушевац има „Хенкел“, Чачак „Слободу“ која нешто ради, Ужице војну индустрију, „Путеве“ и „Јединство“, а и у Новом Пазару има доста јаких приватника који добро раде. Једино у Краљево није донето ништа ново, а највећа фирма је пре издвајања Дома здравља био Здравствени центар „Студеница“ са око 1.700 радника. Мало нас извлаче такве

фирме, мало војске и полиције, а више нема ни неког великог приватника. Имамо проблеме са „Амигом“ која је запошљавала око 500 људи а сада, због проблема политичке природе, не више од 200. И „Радијатор инжењеринг“ има проблеме, па од приватних фирми лепо ради „ГИР“, има мало трговине, али је и то танко. Све зависи од сарадње са републичким властима и Владом која је спасила Смедерево. Таквог интересовња државе овде није било, а немамо ни човека који би могао нешто да уради. Ни раније нисмо имали неког сем Милоша Нешовића који је нешто донео Краљеву. Раде Јовић је био посланик, а нити је шта могао да уради, нити га је ко шта питао. Сад их имамо највише, а

МАГАЗИН

25.10.2015.

- Нисмо успели јер нисмо нашли праве људе иако има много паметних, али неће да се баве политиком

50

опет ништа. Увек је било тако, а сад кад у скупштини власт има оволику већину, и могу да донесу шта хоће, и не можеш ништа. Очекују нас нови локални избори, можда и неки други, а нисам сигуран да може да дође до неких промена – каже Славковић. Основним узроком тешког стања сматра се недостатак људи способних да покрену град из мртвила које је све израженије. На водећим местима у граду годинама су исте снаге, са повременим прелетима према партијама које у одређеном тренутку представљају значајнију снагу на политичкој сцени. Уверење да се годинама тапка у месту, са по којим кораком уназад, учвршћује уверење о потреби нових људи а таквих нема, или им они који су заузели значајна места у власти не дозвољавају да покажу квалитете. Можда и због тога што би се тек тада показало колико су мање способни. Гласачко тело у Краљеву је специфично и због великог броја придошлица који су након две деценије у овој средини стекли право гласа и дају легитимитет

онима који омогућавају да град деценијама тапка у месту. - Нисмо успели јер нисмо нашли праве људе иако има много паметних који неће да се баве политиком. Онда дођу они који хоће, а нису кадри иако то воле. Деведесетих година сам седео са људима из тадашње опозиције и први пут чуо да ће по доласку на власт нешто добро да наплате. Тек тада ми није било јасно за шта се то боримо. Рекли су ми да сам наиван због уверења да сам у политику ступио са жељом да утичем да сви живимо боље. Онај који је то причао добро је наплатио политичко ангажовање, а наплаћује га и данас кад је поново део власти. Такви пролазе, а не би требало – каже Славковић уверен да сличних појава, са много тежим последицама, има и на вишим нивоима организовања власти. Без обзира на тешку ситуацију и све веће сиромаштво у држави показало се да за такве још има довољно којечега што је на дохват руке и може да се узме. Све наводи на закључак да

у блиској будућности не треба очекивати значајнији напредак што је повод да све више младих напушта Краљево и шансу за бољи живот тражи у другим срединама, најчешће у иностранству. Због тога су све популарнији курсеви страних језика, а поред немачког појачано је интересовање и за скандинавске језике. Поразно делује сазнање да сваке године из Србије оде око 35 хиљада људи. Ако се зна да је толика разлика између оних који се роди и умру јасно је зашто сваке године нестаје град средње величине од седамдесетак хиљада становника. Они који су у потрази за бољим животом у иностранство кренули шездесетих и седамдесетих година прошлог век враћају се, јер са пензијама које су стекли овде могу лагодније да проведу остатак живота, али је њихов број занемарљив у односу на оне који одлазе. - Они који су 5. октобра кренули на протест у Београд потврђују како у то време нису могли да претпоставе да ће после 15 година бити горе него што

је било, ма колико да и данас има оних који добро живе. Све је изневерено, узрока има много и свако може да их тумачи на различите начине и тражи кривце. Мислим да смо на граници издржљивости. Свако гледа како да преживи, а нико се нешто ни не буни. Старији се повлаче и одлазе у пензију, а код млађих нема енергије потребне за значајније покрете. Људи се сналазе, и у принципу може да се живи, али треба да се ради, а ми нисмо показали да смо много радан народ. Остало нам је то још од Турака којима је требало дати десет одсто од онога што се произведе. Зато смо и производили само онолико колико је најнеопходније. Дуго је владало уверење да ће вечито трајати ситуација у којој се на добром радном месту, уз добру плату, чека пензија. Тога више нема, а долазе нове генерације које се васпитавају на другачији начин. Све хоће, а неће да раде – каже Славковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

52

МАГАЗИН 25.10.2015.

53

Октобар месец правилне исхране

МАГАЗИН

25.10.2015.

ГОЈАЗНОСТ ПРОБЛЕМ ЗА ЦЕО ЖИВОТ

54

- Тежиште кампање је стављено на унапређење квалитета исхране целокупног становништва са акцентом на исхрану деце и младих, а све у циљу превенције гојазности као једног од највећих ризика за настанак многих обољења. - Правилна исхрана ће и убудуће бити у фокусу националне здравствене политике. - У исхрани становништва, посебно младих, све мање се користи воће и поврће, а све је присутније прескакање важних оброка. - Бар један оброк дневно за заједничким столом у кругу породице. - Школске кухиње су се у дугом периоду показале као значајан фактор у исправној исхрани. - Податак да је брза храна релативно јефтина само је привид ако се зна да од ње нема никакве користи. - Лоше навике у исхрани и недовољна физичка активност удружени фактори ризика који доприносе развоју кардиоваскуларних и малигних болести, дијабетеса и свих хроничних незаразних болести

55

д 2001. године октобар се сматра месецом правилне исхране, а шеснаести дан обележава као Светски дан хране. Кампања посвећена правилној исхрани сврстава се у ред најдужих, а спроводи се уз помоћ Министарства здравља, Завода за јавно здравље, установа у систему здравствене заштите, посебно домова здравља, васпитно-образовних установа, невладиног сектора и целокупне заједнице. После пуних петнаест година приметно је да се тежиште активности са установа у систему здравствене заштите све више помера на целокупну заједницу, вртиће, школе, медије и удружења грађана. Основни циљеви кампање се од почетка нису мењали, а тежиште је стављено на унапређење квалитета исхране целокупног становништва са акцентом на исхрану деце и младих, а све у циљу превенције гојазности као једног од највећих ризика за настанак многих обољења. Као општи циљ кампање све више се намеће и потреба за борбу против сиромаштва, у последње време и против глади. Светски дан хране сваке године има посебну тему. Ове године то је Социјална заштита и пољопривреда и прекид ланца сиромаштва руралних подручја чиме се указује на значај социјалне заштите посебно у подручјима која се баве пољопривредом. Као и свих претходних година и ове је, у оквиру кампање, расписан традиционални наградни конкурс за израду ликовних и литерарних радова деце предшколског и школског узраста, а на Светски дан хране у Народној бибилиотеци „Стефан Првовенчани“ додељене пригодне награде најбољима у неколико категорија. Тема конкурса била је правилна исхрана од њиве до тањира, а циљ да се укаже на значај свих сегмената друштва, у коме је систем здравствене заштите само једна карика, у обезбеђењу здраве хране и правилне исхране становништва. После 15 година посебан акценат је стављен на информисање широке, али и стручне, јавности и едукацију о принципима правилне исхране деце школског узра-

МАГАЗИН

25.10.2015.

О

56

ста и младих. Из краљевачког Завода за јавно здравље стиже обећање да ће правилна исхрана и убудуће бити у фокусу националне здравствене политике, посебно гојазност која је у порасту и код деце и код одраслих, а један је од значајних ризика у порасту хроничних обољења. Примаријус др Драгана Тендјера Милићевић из Завода за јавно здравље указује на резултате истраживања који потврђују да је гојазност у порасту код одраслог становништва, али и код деце. Због тога се као императив намеће захтев да се здруженом енергијом великог броја партнера направи искорак ка значајном циљу и допринесе промени негативних показатеља у здравственој статистици. - Успели смо да домови здравља, и установе типа специјалних болница и болница, посвећују већу пажњу принципима правилне исхране, али и да анимирамо целокупну заједницу, посебно медије, да пренесу оно што желимо да поручимо широј јавности. Показало се да није довољно само информисање, па морамо мењати навике и настојати да се смањи број киоска на којима се продаје брза храна, а да забранимо да буду близу школа и да у школама уводимо кухиње са здравим оброцима. То мора бити политика државе, и свих сегмената од министарства пљопривреде, просвете и здравља, а за све у циљу превенције онога што не ваља како би одржали свест о томе колико је правилна исхрана значајна за опште здравље појединца – каже др Тендјера Милићевић. Бројна истраживања показују да се у исхрани становништва, посебно младих, све мање користи воће и поврће, али и да је све присутније прескакање важних оброка. Уколико се томе дода податак да се уместо црног све више користи бело брашно, а да се из дана у дан повећава употреба бројних пецива и нездраве хране, онда је јасно због чега стручњаци упозоравају на опасност и потребу промене навика у овој области, али и државне политике. Познато је да на исхрану највише утиче начин живота. Сазнање да се

због потребе за обезбеђењем услова за живот све мање пажње посвећује правилној исхрани, посебно најмлађих, упућује на потребу за мењањем навика у овој области и настојање да се бар један оброк дневно проведе за заједничким столом у кругу породице. Родитељи најчешће немају довољно података о томе шта деца, посебно она која иду у школе, користе у свакодневној исхрани. Истраживања показују да је то најчешће брза нездрава храна која укључује различите врсте пецива, али и разноразне освежавајуће напитке који се на негативан начин одражавају на процес одрастања. Осим газираних најмлађи користе и енергетска, пића па са недовољно здравом храном уносе у организам празне калорије, од којих немају користи а имају штете, и само привремено задовољавају потребу за јелом. Финансијска ситуација је у значајној мери утицала на активност школских кухиња које су се у дугом периоду показале као значајан фактор у исправној исхрани. Сазнање да се и у њима, тамо где још постоје, деци нуде само различита пецива указује на потребу да се од ресорних министарстава до школа интензивира низ активности ка елиминисању нездраве хране из свакодневног живота. Податак да је брза храна релативно јефтина само је привид ако се зна да од ње нема никакве користи. - У пракси се стање погоршава, а ми смо немоћни. Као референтна установа за подручје Рашког округа видимо, а виде и у Институту за јавно здравље и министарствима, да ствари не иду жељеним током, па увек постоји „изговор“ да је ситуација тешка. У акционим плановима и стратегијама постоји правилна исхрана, али је мртво слово на папиру као и многе друге ствари које нас обавезују, а уједно спречавају, да не остваримо крајњи циљ. Ја радим у превентиви и оптимиста сам поготово кад видим како деца здраво размишљају и као сведоци реалне ситуације у животу упозоравају нас на опасности. Очигледно је да финансијска ситуа-

Фото: М. Радовановић

Прим. др Драгана Тендјера Милићевић

57

МАГАЗИН

25.10.2015.

ције утиче на исхрану. Правилна исхрана би била јефтинија кад не би недостајало време да припремите храну.

58

Све више смо сведоци да млади родитељи посежу за лежерним могућностима да се храна донесе, па да са

Награде У категорији ликовних радова деце предшколског узраста и млађих, од 3 до 6 година, најбољи су били шестогодишњаци Божидар Миловић, Ђурђа Адамовић и Мартин Груић из вртића „Шврћа“, „Полетарац“ и „Лане“. Најбољи рад међу ученицима нижих разреда дело је ученице 4-1 разреда Основне школе „Светозар Марковић“ Марте Веселиновић. За нијансу слабија биле су Мејра Рамичевић, ученица 3-2 разреда новопазарске Основне школе „Рифат Бурџевић Тршо“ и Нађа Божић из 4-5 школе „Светозар Марковић“. У категорији ученика виших разреда најбољи су Вања Крушевац, ученица 5-3 разреда краљевачке школе „Свети Сава“, Алексија Самчевић из 85 школе „Рифат Бурџевић Тршо“ и ученик осмог разреда школе „Александар Стојановић“ из Дежеве Миљко Стојановић. Најбоље литерарне радове написали су ученица 6-2 разреда Основне школе „Бане Миленковић“ из Новог Села, Јана Јанић ученица 4-4 разреда школе „Светозар Марковић“ и Хана Тртовац из 4-4 разреда школе „Рифат Бурџевић Тршо“, Награда ван категорије припала је Старијој васпитној групи вртића „Полетарац“ за три групна рада.

једне стране имамо кризу и сромаштво, а са друге доставу хране. У био шоповима имамо на располагању велики асортиман намирница које нису јефтине, а самим тим ни приступачне каже др Тендјера Милићевић. Стручњаци препоручују да се у исхрани претежно користе намирнице произведене у домаћем окружењу и не подлеже маркетиншким кампањама док покушавају да докажу како прехрамбени производи које рекламирају представљају храну са изузетним карактеристикама која решава све здравствене проблеме. Незаобилазни фактор здраве исхране је умереност која уз широку лепезу сезонских прехрамбених производа из локалне средине представља поуздан рецепт за здравље. Повод за овакав став је и чињеница да су и ензими које користи пробавни тракт већ прилагођени овој врсти исхране. Стручњаци упозоравају да је макробиотика, ма колико била присутна у свакодневној исхрани, ипак прилагођена неким другим поднебљима и не-

потребна у локалној средини, поготово кад су у питању најмлађи којима се препоручује конзумирање што веће количине воћа и поврћа са простора на којима живе. Сем што су намирнице овог порекла најкорисније није без значаја ни податак да представљају и најјефтинији фактор здраве исхране. На значај правилне исхране указује се од најранијег узраста, па деца још у вртићима кроз различите активности, усмерене на припремање најједноставније хране, стичу прва искуства и сазнања о њеном значају за здравље. Ма колико то било присутно у свакодневном животу показало се да није довољно, а резултати бројних истраживања показују да неправилна исхрана утиче на све присутнију појаву гојазности. Гојазност је прво уочена у Сједињеним Америчким Државама па се, као и многе друге ствари које захваљујући агресивном маркетингу долазе са запада, проширила и на остале делове света, а све је присутнија и у Србији. Додатни фактор који, уз неадекватну исхрану, у знатној мери утиче на

здравље је смањење, или потпуни изостанак, физичке активности. Доказано је да су лоше навике у исхрани и недовољна физичка активност удружени фактори ризика који доприносе развоју кардиоваскуларних и малигних болести, дијабетеса и свих хроничних незаразних болести. Оне су све више у фокусу здравствене политике јер су у порасту, а повезане са удруженим факторима ризика заједничким за све њих. Стручњаци препоручују да се што више једе код куће и издвоји довољно времена за припрему хране. У чврстој вези са тим треба да буде бар један заједнички обед у породици током дана, јер се то показало као значајан фактор за развој. Младим родитељима се препоручује да пред полазак у школу припреме деци ужину, интегрално пециво са неким намазом и што чешће неку воћку. У последње време се све значајнијом сматра вечера која сем потребе да буде заједничка треба да садржи веома битан кувани топли оброк. И поред сазнања о нехајном од-

носу према овој све је присутније сазнање о потреби да се са едукацијом почне од најранијег детињства како би се у свести најмлађих учврстила свест о значају правилне исхране. Неопходном се сматра и појачана активност медија на промовисању правилне исхране, али и веће присуство стручњака у њима са акцентом на значај здравих стилова живота. - Гојазност је присутна и код нас, а почиње у најранијем детињству. Проблем је врло комплексан, а узрок није увек само неправилна исхрана. Зато је неопходно да се у решавању проблема крене што пре, јер ако се закасни може бити прекасно. Ако су деца гојазна у детињству велика је вероватноћа да ће бити и као одрасли, а један од фактора за ову појаву често је и наслеђе. Иако има много узрока један је сигурно неправилна исхрана и додаци храни и напицима који су по правилу окидач за прекомерну тежину, па онда и гојазност као проблем за цео живот – каже др Тендјера Милићевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

25.10.2015.

МАГАЗИН

60

Ове године у Буковици по седми пут

ДАН ГРЕЈАНЕ РАКИЈЕ

Фото: М. Радовановић

- У Буковици тренутно има свега 165 кућа што је за трећину мање од 230 колико их је било пре само 30 година .- У истуреном одељењу матичне школе из Самаила има само 23 ђака који похађају прва четири разреда. - Највећи проблем представља велики број нежења од којих је најстарији дубоко загазио у осму деценију живота. - Бројни проблеми који су се окомили на ово природним ресурсима богато село учинили су да они који могу одлазе, а село полако одумире. - Претходно руководство месне заједнице није водило довољно рачуна о колективном интересу. - Буковица је славила Покров Свете Богородице, популарну Покровицу, све до 1967. године кад је истог датума у краљевачком Спомен парку почело обележавање сећања на стрељане у октобру 1941. године. - Такмичење у испијању грејане ракије неке од наредних година

61

25.10.2015.

МАГАЗИН

62

Жичкој повељи Стефана Првовенчаног из 1220. године као једно од дарованих насеља жичком епархијском властелинству помиње се Буковица, село које је као и оближња река добило име по обиљу букове шуме. Данашња Буковица се налази у северозападном делу општине Краљево и простире на 1.026 хектара на надморској висини између 276 и 383 метра, а по подацима из 1997. године у Буковици је живело 679 становника у 197 домаћинстава. Од 1948. године, кад је у овом селу живело 930 становника, број се константно смањивао до 504 пунолетних, просечне старости од 45,4 године, колико их према попису из 2011. године има у 194 домаћинства. Милосав Милосављевић познатији као Кенеди каже да у селу тренутно има свега 165 кућа што је за трећину мање од 230 колико их је било пре само 30 година. Иако је само 14 километара уда-

У

љена од центра Краљева Буковица се чини много даљом, јер до ње током дана стижу само два аутобуса. Богато село у коме се највећи број домаћинстава бави воћарством нема ни продавницу, па су мештани принуђени да за најосновније потрепштине путују по неколико километара до неког од суседних села, Врдила, Јарчујка или Самаила. До пре неколико месеци није било ни кафане као јединог места где би током дугих зимских вечери, кад обаве све послове на породичној економији, мештани могли уз чашицу разговора да кују планове за наредну сезону. У истуреном одељењу матичне школе из Самаила има само 23 ђака који похађају прва четири разреда. Они мало старији путују до Самаила удаљених четири километра аутобусом који из Буковице полази читав сат и по пре него што почне настава. Има и нешто средњошколаца, али не превише, а највећи проблем представља

сазнање да у селу постоји велики број нежења од којих је најстарији дубоко загазио у осму деценију живота. Прошле године је, каже Кенеди, основан Фудбалски клуб БСК 2014. који првенствене утакмице повремено игра на теренима у Прогорелици, Самаилима, Мусиној реци или Врдилима. Постојало је некада, каже још, игралиште каквог није било у ближој околини, али је после враћања земљишта некадашњим власницима преорано, а свлачионица се срушила сама. Игралиште мањег формата је асвалтирано, па је целокупна активност најмлађих мештана везана за простор око њега. Млади се окупљају око културно-уметничког друштва основаног са комшијама из Самаила, а мало оптимизма уноси сазнање да је заједничким радом на локалном гробљу направљена капела, иако се у цркву иде до суседних Врдила. Након овогодишњих избора за са-

вете месних заједница на територији Краљева и у Буковици је дошло до промене руководства, а кад су руковођење преузели млади људи, прво су поправљени путеви кроз село. Иако је ситуација боља него што је била мештани верују да би, уз помоћ локалне самоуправе, могло да буде и боље. Старији мештани се сећају времена кад је у аутобусима на релацији према граду и назад тешко било пронаћи слободно место. Данас готово да нема оних који су запослени у краљевачким предузећима, па им једино остаје да се баве пољопривредом. Ова година је погодовала воћарској производњи а рано воће, претежно крушке, шљиве и кајсије, трешње и вишње, врло брзо је нашло место на руском тржишту. Са јабуком је било проблема, јер је због велике понуде цена пала, па су опаднице продаване за шест а рукобранице 21 динар по килограму. Већ дванаест су година буковички

воћари усмерени преме руском тржишту. Да није Руса, каже Кенеди, пијаце би биле препуне а нико са сигурношћу не може да тврди каква би била продајна цена. У читавом крају има довољно простора за нове засаде различитог воћа, па је све приметније интересовање младих за укључење у воћарску производњу. Проблем је недостатак воде за заливање што у великој мери утиче и на приносе. Они мало имућнији копају артерске бунаре, а други гледају према локалној самоуправи са надом да би могла да помогне да се бар део проблема реши. Читав крај је усмерен на воду која мрежом дугом 17 километара долази из Каоне, а да није војске у Мрсаћу која је користи велико је питање како би се снабдевали Буковица, Роћевићи, Лазац и Самаила. Ситуацију додатно погоршава сазнање да је бар трећина корисника прикључена нелегално, па не плаћају ни одржавање, а није до-

вољно познато ни ко газдује целим системом. Бројни проблеми који су се окомили на ово природним ресурсима богато село учинили су да они који могу одлазе, а село полако одумире. Иако има само 25 година Небојша Стефановић се није много двоумио кад су му мештани понудили да буде председник Месне заједнице Буковица. Без довољно искуства у раду, свестан да није ни мало једноставно радити са народом, прихватио се одговорног задатка након сазнања да претходно руководство није водило довољно рачуна о колективном интересу. Њега и неколицину вршњака у Савету Месне заједнице водила је идеја о бољем животу који би омогућио младима да остану на селу. - Претходници су радили како су радили, гледали су своје интересе и нису обраћали пажњу на народ, а како им је функционисала месна заједница тако им сада функционише ватрогасно

63

МАГАЗИН

25.10.2015.

друштво које су основали. Добили су из Словеније ватрогасно возило, а из Краљева нам долазе ватрогасци да гасе пожар јер људи нису довољно оспособљени за посао којим треба да се баве. Ја само гледам интерес села, јер сам тако васпитан у угледној породици из које потичем – каже Стефановић. Пословична нетрпељивост поделила је и мештане Буковице, па су и протеклог викенда седми по реду Дан грејане ракије славили подељени. И док је ново руководство месне заједнице славило испред позорнице на којој су се смењивала културно уметничка друштва старо је организовало прославу под шатром у друштву певачице. Седму по реду манифестацију Дани грејане ракије организовала је Месна заједница Буковица у сарадњи са Етно центром Гегула који је истог

64

дана организовао пете Гегулине дане српске ракије, воћа и вина. Леп јесењи дан био је прилика да се у центру села окупи на стотине радозналаца из овог и околних места у ишчекивању резултата овогодишњег такмичења. Одавно заборављена вашарска атмосфера подсетила је на дане кад се живело много безбрижније, а љубазни домаћини потврдили жељу да ове, а и следећих година, окупе што више посетилаца са ширег региона како би бар једног дана мање мислили на свакодневне проблеме. - Жеља нам је да не дозволимо да у селу влада мржња него да је, ако и постоји, истерамо и будемо прави домаћини који у весељу дочекују своје пријатеље. Културу треба да показујемо са великим срцем, па смо позвали и осниваче Ракијаде да заједно наставимо традицију започету пре

седам година. Кад је старо руководство правило Ракијаду нису изашли пред народ да се обрате, да им пожеле добродошлицу, да се са сваким куцну, изљубе и попију ракију, него су то препустили оснивачима и оставили их на цедилу, а они се повукли у ватрогасно друштво па је тих година све било мало стопирано – каже Стефановић. Братислав Каровић Брацо подсећа да се идеја о организовању Дана грејане ракије родила случајно док су петорица пријатеља уз пиће ћаскали за кафанским столом у покушају да обнове сеоску славу која се редовно обележавала све до пред крај шездесетих година прошлог века. Буковица је славила Покров Свете Богородице, популарну Покровицу, све до 1967. године кад је истог датума у краљевачком Спомен парку почело обележавање сећања на стрељане у октобру 1941.

године. - У једном тренутку смо, на предлог Славољуба Миљковића Цака који је кум ове манифестације, дошли на идеју да организујемо Дан грејане ракије. Сви смо здушно прихватили предлог и за 17 дана га приредили уз помоћ мештана овог села. Сматрали смо да је манифестација успела ако окупимо стотинак људи, а како их је било преко 1.500 били смо изузетно задовољни. Тадашњи одбор је чинило пет људи, Славољуб Миљковић, Бранко Јевтовић, Микица Бунарџић, Рацо Бажалац и ја. После прве године манифестацију смо пренели на месну заједницу која има статус правног лица и уз ситне проблеме, које смо решавали у ходу, дошли до седме године. Моја је жеља била да манифестација има и такмичарски карактер, па се већ трећу годину све више екипа над-

меће у припремању грејане ракије. Ове године имамо 15 такмичара који долазе из Мрчајеваца, Баљевца, Варварина, Ласца и других места, а новина је и трибина на тему пољопривреде. Размишљали смо да уведемо и такмичење у испијању грејане ракије, али смо то оставили за неку од наредних година – каже Каровић. Добру идеју подржао је град Краљево, а ЈКП „Чистоћа“ позајмила тезге за сајамски део манифестације како би различити производи били на што адекватнији начин приказани многобројним посетиоцима. Организатори су се потрудили да створе све услове како би у суботу 17.октобра подно Троглава и Јелице, на десној страни Мораве познатом по производњи воћа отпочела још једна манифестација која поприма све озбиљнију физиономију и прераста ло-

калне оквире. Манифестација поред такмичарског има и сајамски карактер, јер је познатим произвођачима воћа и ракије из овог краја пружена могућност да изложе своје производе и угосте колеге из других делова Србије. У госте су стигли и организатори других туристичких манифестација у Србији, Купусијаде, Пасуљијаде, Пројаде, Ракијаде са жељом да припреме своје производе и понуде их на дегустацију. За пословне људе и привреднике уприличене су трибине, округли столови, прес корнери и састанци. Низ пратећих манифестација је и ове године допринео да Дан грејане ракије буде масовинији као и паралелно одржани пети по реду Гегулини дани воћа, српске ракије и вина. Међу учесницима су били познати произвођачи ракије и вина из округа, а део стваралаштва показало је петнаестак излагача домаће радино-

65

25.10.2015.

МАГАЗИН

66

сти. Многобројним посетиоцима најатрактивнији су били наступи Етно уметничког клуба „Черењски“ из Баљевца, Културно уметничког друштва „Радиша Поштић“ из Мрчајеваца и домаће снаге оличене у наступу фолклорне групе Културног центра Самаила. Меморијални турнир у малом фудбалу ове године је, по седми пут, одржан у част оснивача манифестације Славољуба Миљковића Цака. - Желео сам да направимо састанке, трибине и округле столове, па сам позвао академика проф. др Радета Биочанина који је са сарадницима одржао трибину на тему Иновације у пољопривреди са акцентом на нано и био технологију. То је најсавременије сад што се примењује у пољопривреди, а ми пратимо трендове јер је овај крај такав да у производњи можемо максимално применити баш био технологију. Поред њега гости су професор Предраг Дашић са Више техничке школе из Трстеника и мастер Јелена Боровчанин, докторант код

професора Биочанина – потврдио је Милан Јовичић, произвођач познатог бренда „Гегула“. Петнаест пријављених за надметање у спремању грејане ракије оцењивао је стручни жири у коме су, поред др Биочанина са Департмана за биомедицинске науке Државног универзитета у Новом Пазару, били Милун Тошић из Мрчајеваца и Живомир Миленковић. - Били смо у деликатној ситуацији да одредимо ко је најбољи. Дуго смо обилазили све такмичаре и на крају одлучили да прво место доделимо екипи Месне заједнице Лазац, друго Гледићу, а треће поделе Бранка Трифуновић из Буковице и Верица Гера из Оазе мира „Лопатница“. Определили смо се да специјалну награду добије Винарско удружење из Трстеника – објаснио је др Биочанин. Да је задатак жирија био посебно тежак потврђује и Живомир Миленковић подсећањем да су сва три члана стрпљиво и по неколико пута обилазили такмичаре у настојању да открију

нијансу која их издваја од осталих. Милун Тошић из Мрчајеваца је место у жирију заслужио напорима да у овом месту буде организована прва Купусијада. Ове године је други пут био у Буковици потпуно уверен да манифестација Дан грејане ракије иде добрим путем и све више добија на значају. - Ово место је богом дано за производњу шљиве и ракије, па бих идуће године, ако је могуће, волео да овде буде и неки лампек. Оцењивали смо посебно сваки штанд и начин како такмичари припремају грејану ракију. Сви су били добри, па су одлучивале нијансе, а највећу количину ракије смо најбрже попили код ових који су освојили прво место – каже Тошић. Екипу победника предводио је председник Месне заједнице Лазац Милан Илић. - Прихватили смо позив из Буковице, организовали се и дошли. У Ласцу имамо ракију изузетног квалитета и то је познато вековима уназад. За добру грејану ракију је потребно искуство, а ја сам га стицао од малих

ногу. За такмичење смо донели своју ракију, јер себи највише верујемо, а кад се споје крушка караманка и шљива ранка добије се ракија непобедива у целом свету. На руку нам је ишло лепо време, па су дошли људи са свих страна да се, у недостатку некадашњих сабора, дружимо на други начин – каже Илић уз подсећање да су му овом приликом помагали заменик председника месне заједнице Милоје Јанковић, да је ракију грејао Доћа Миладиновић, а прасе уз помоћ Аца Матовића најбоље испекао Иван Руменић. Славило се у Буковици до дубоко у ноћ уз подсећање на времена у којима је било много више дружења. До следеће године такмичарима који су овом приликом остали без награда остаје да се боље припреме а организаторима да манифестацију обогате новим садржајима како би привукли што већи број учесника и посетилаца и још више превазишли локалне оквире. У Буковици сви верују да то могу. Т. Радовановић

Ракијаду Буковица слави, а на скуп су дошли само прави. Скупили се са свих страна људи свако своју ракију понуди.

Лазачка је ракија позната више вреди од сувога злата, леп јој укус, а арома фина позната је она од давнина.

И из Ласца стигли ракијаши такмичење ни једног не плаши. Сви ће флаше с ракијом извући противнике до ногу потући.

Такмичење само нека крене и ракију нека нам процене, комисија ракију нек проба, и видеће шта је права роба. Лаки Лазац

67

68

МАГАЗИН 25.10.2015.

69

70

МАГАЗИН 25.10.2015.

71

25.10.2015.

МАГАЗИН

72

Нови видици пред избор занимања

ФЕСТИВА - Четворосатни Фестивал науке у Медицинској школи прилика за упознавање са предностима које нуде крагујевачки Природно -математички и чачански Агрономски факултет. – Разговор матураната са студентима, асистентима и истраживачима прилика да се из прве руке сазнају информације које могу бити одлучујуће у избору будућег занимања Циљ бројних фестивала науке који се одржавају различитим поводима је да афирмишу познате и промовише

неафирмисане научнике са домаћих и страних простора, али и да подстичу интересовање за науку врло једно-

ставном демонстрацијом чињенице колико је она сама по себи интересантна, инспиративна и забавна.

Домаћин једног таквог фестивала средином недеље је била краљевачка Медицинска школа, а организатори Прородно-математички факултет из Крагујевца, Агрономски факултет из Чачка и Школска управа Краљево. Иако је намењен првенствено ученицима завршних разреда средњих школа фестивал је привукао велику пажњу многобројних посетилаца који су током четири сата свратили до фискултурне сале Медицинске школе.

Поред великог броја занимљивих огледа, експеримената, мозгалица и другог краљевачким матурантима је пружена прилика да разговарају са студентима, асистентима и истраживачима и из прве руке сазнају информације које могу бити одлучујуће у избору будућег занимања. Природне науке последњих година губе трку са бројним из сфере друштвених, па је фестивал посебна прилика за сусрет са почетницима у науци,

али и истраживачима које подржава ресорно министарство. Непобитна је чињеница да природне науке немају адекватан третман у средњим школама, јер су због лоше материјалне ситуације различити кабинети прилично осиромашени, или потпуно затворени. Зато су манифестације сличне овој у Медицинској школи прилика да се ученицима кроз интересантне експерименте прикаже само део онога што пружају природне науке. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

АЛ НАУКЕ 73

74

МАГАЗИН 25.10.2015.

75

На репертоару Биоскопа „Кварт“

ПОСЛЕДЊИ ДАН КИДС ФЕСТА великој сали Мултимедијалног центра „МР КВАРТ“ данас се завршава четвородневни Кидс Фест отпочео у четвтак пројекцијом документарног филма „Један живот“. Преко пет милиона година Земља је еволуирала у невероватно богатство и различитост, а „Један живот“ је прослава најмаштовитијих и брилијантних прича о опстанку у животињском царству која води гледаоца кроз пун циклус живота. Филм открива да сва бића, било да имају крила, пераја, два или осам пара ногу, спаја невероватна прича, а прелепе секвенце и напредна технологија снимања учиниле су да буде нешто што до сада није виђено на великом платну. Истог дана је приказана и анимирана фантазија „Змајева кугла: Ускрснуће“ чији су главни јунаци З-борци који морају да се супротставе Лорду Бирусу, Богу деструкције. Како само Бог може да се бори против Бога, а нико од З-бораца то није Бог, све њихове „обичне“ моћи су узалудне, па морају да се удруже и створе Супер Саијанског Бога како би могла да почне епска борба. Филм „Грудвица“ приказан другог дана доноси дирљиву и емотивну причу о Алану „Шљампавом“ Маршу и његовом псу Грудвици. Алан је убеђен да ће локалне власти дозволити Грудвици да од дивљих мачака и паса заштити колонију малих пингвина у Мидл Ајланду. Веран приказ пријатељ-

МАГАЗИН

25.10.2015.

У

76

ства међу животињама никога неће оставити равнодушним, а због успешно обављеног задатка врста пастирских паса Маремано постаје главни заштитник угрожених животиња далеких предела. „Змајева кугла: Битка богова“ потврђује да су, у недостатку вође, преостали Фризини војници под командом ванземаљца Сорубе одлучни у намери да оживе Фризу. Они долазе на Земљу и скупљају његове делове у намери да га саставе, а кад у томе успеју Фриза почиње са тренинзима, враћа се на Земљу након чега следи невороватна епска борба. „Змајева кугла: Битка богова“ је деветнаести филм по реду у светски популарној франшизи чији се број фанова мери стотинама хиљада. „Капетан Сабљозуби“ је узбудљива пиратска прича о дечаку Пинкију који неуморно трага за истином о несталом оцу. Малишан учествује у авантури која га, са пиратима жељним да пронађу егзотичну земљу Лама Раму, води преко великог океана. У земљи чудеса, Пинкијев живот ће се променити из корена, а он ће коначно добити одговор на питање ко му је отац. „Капетан Сабљозуби“ представља један од најскупљих дечијих остварења икада снимљених у Норвешкој. „Зозонци у земљи ветра“ прати причу о Зозонцима који живе у градићу Пуф у коме све ради захваљујући енергији ветра. У новој авантури Врана - вештица је одлучна да отме Главни

точак који све покреће, док шест нераздвојних пријатеља покушавају да је спрече и спасе дивни град. Породични филм је испуњен акцијом и позива биоскопску публику да преузме активну улогу, а фантастични ликови и веселе шале наглашавају значај обновљивих извора енергије Данас су на репертоару два филма од којих први „Бамзи и Град лопова“ сведочи о покушају тројице пријатеља да спасу баку од злог Рејнарда Фокса. Он ју је киднаповао и спречио да спрема медогром, специјални мед који Бамзија претвара у најснажнијег медведа на свету. Стога Бамзи и његови пријатељи крећу на опасно путовање кроз шуму Гоблина до Града Лопова. ,,Бамзи и Град лопова” је шведски цртани филм о најјачем меди на свету, а на телевизији се појавио још 1966. године кад је стекао светску популарност. У фокусу филма „Прдопрах доктора Проктора“ је нејаки дечак Мрва са ватрено црвеном косом. Након што се једног сунчаног дана усели у Топовску улицу, и сретне Лису и готово лудог професора, почиње дивна авантура у филму који се бави неваљалим близанцима, дугачким пудинзима од карамеле и још дужим анакондама. Филм је снимљен на основу истоименог романа Џоа Незбоа из 2007. године, а прича говори о дечацима који уз помоћ прдопраха и ексцентричног доктора Проктора лете чак у свемир!

77

25.10.2015.

МАГАЗИН

78

Транспортер: Наслеђе Сниман у Паризу филм обилује бројним акционим сценама, брзом вожњом и пуцњавом које гледаоце држе приковане за седишта током целог трајања. Узбудљиви акциони трилер о познатом транспортеру Френку Мартину враћа се на велика платна, а још жешћи, напетији и препун акције, нови наставак доноси нову причу. Три једноставна правила су и даље непромењена: никада не мењај договор, имена нису битна и никада не отварај пакет. Поред великих имена европског филма као што су Ед Скреин, Реј Стивенсон и Габријела Рајт у филму једну од главних улога игра и познати

српски глумац Радивоје Буквић у улози окрутног криминалца Карасова који је главна сметња Транспортеру за остварење планова. Филм се приказује до 28. октобра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Хотел Трансилванија На редовном репертоару је и даље „Хотел Трансилванија“ за који су ствари коначно кренуле на боље јер је Дракулин хотел, који је у почетку као своје госте прихватао искључиво чудовишта, сада је отворен и за људе. Оно што сада највише мучи омиљеног Дракулу је његова озбиљна забринутост да његов унук, који је пола човек, а пола

вампир, не показује знаке правог вампира. Док се Мавис налази у посети код Џонијевих родитеља, где је очекује прави културни шок, Дракула моли за помоћ своје пријатеље Франка, Мураја, Вајна и Грифина како би са својим унуком Денисом прошао кроз „вампирски тренинг“. Међутим, нико од њих није свестан чињенице да Дракулин стари и врло старомодни отац Влад долази у породичну посету хотелу. Када Влад сазна да његов праунук није чистокрвне вампирске крви, а да је сада у хотелу Трансилванија чак и људима дозвољен боравак, ствари ће постати врло... шишмиколике! Филм је по сценарију Роберта Шмигела и Адама Сендлера режирао

Генди Тартаковски, а гласове главним јунацима су позајмили Адам Сендлер, Кевин Џејмс, Стив Бушеми и други. Филм се приказује од 28. октобра, а пројекције почињу у 16,30 сати.

Панама „Панама“ је љубавни трилер у коме се главни јунак Јован, између осталих девојака, виђа и са Мајом која му делује наивно и неискусно, али га њено понашање постепено све више интригира. Пратећи видео снимке и трагове са интернета Јован открива назнаке Мајиног паралелног живота и уплиће се у сопствену игру лажи и љубоморе, па се губи очајнички покушавајући да

открије ко је заправо Маја. У филму који је, по сопственом и сценарију Јелене Вуксановић, режирао Павле Вучковић главне улоге тумаче Славен Дошло, Јована Стојиљковић, Милош Пјевач, Тамара Драгичевич и Јелисавета Орашанин. Пројекције почињу у 22 сата.

Последњи ловац на вештице Модерни свет крије бројне тајне, а највећа од свих је да вештице као опака натприродна бића, која намеравају да ослободе и против света нахушкају Црну Смрт, и даље живе међу нама. Вековима су се широм света целе војске ловаца на вештице бориле

против ових страшних непријатеља, а међу њима је и Каулдер, храбри ратник који је успео да убије свемоћну Вештичју краљицу и десеткује њене следбенике. У тренуцима пре смрти Краљица га је проклела и учинила бесмртним, и тако заувек одвојила од вољене супруге и кћерке. Данас је Каулдер једини припадник своје врсте који столећима лови вештице док чезне за одавно изгубљеним вољеним члановима породице. Али, Каулдер и не слути да га ускоро чекају епске битке које ће одлучити о томе хоће ли људска врста преживети. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати. Т. Радовановић

79

80

МАГАЗИН 25.10.2015.

81

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 25. D 31. ОКТОБРА

МАГАЗИН

25.10.2015.

25. октобар

82

732. — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко поразио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу. 1415. — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске. 1495. — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори. 1616. — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије. 1815. — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Алипашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка. 1918. — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском. 1936. — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин. 1938. — Либија постала део Италије. 1949. — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство

југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955. 1956. — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада. 1971. — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван. 1983. — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар. 1995. — На основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали. 2001. — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра. 2010. — У Београду отворен 55. Међународни сајам књига.

26. октобар 1896. — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније (Етиопија) и призната независност Абисиније. 1905. — Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину). 1911. — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником. 1917. — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 1955. — Генерал Нго Дин Дием про-

гласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963. 1955. — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље. 1961. — Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде. 1972. — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије

Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва. 1976. — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу. 1986. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1994. — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља. 1998. — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале. 1999. — Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних

мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор. 2000. — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу. 2001. — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001. 2002. — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.

27. октобар 1795. — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД. 1806. — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене. 1807. — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португала. 1810. — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду. 1871. — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци. 1891. — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова. 1904. — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа. 1918. — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета. 1922. — Под притиском фашистичког покрета Бенита Мусолинија италијанска влада поднела оставку. 1944. — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен. 1962. — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је

постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе. 1966. — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком. 1969. — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку. 1971. — Конго променио назив државе у Република Заир. 1973. — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага. 1978. — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир. 1979. — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства. 1991. — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза. 1981. — Совјетска подморница С363 се насукала у шведским територијалним водама. 1998. — Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини. 1998. — Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку. 1999. — Хаљина, коју је холивудска звезда Мерлин Монро носила док је певала „Happy Birthay, Mr. President“ председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији. Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра. 2000. — Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска

83

атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот. 2001. — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера.

МАГАЗИН

25.10.2015.

28. октобар

84

306. — Син римског цара Максимијана, Максенције, заобиђен приликом поделе власти 305., прогласио се за цара у Риму. 312. — Победа Константина I над ривалом Максенцијем бици код Милвијског моста најавила је победу хришћанства над паганством. 1453. — Угарски краљ Ладислав V Посмрче крунисан за краља Чешке у Прагу као Ладислав I. 1492. — Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније. 1628. — Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом заузеле, после вишемесечне опсаде, упориште протестаната, Ла Рошел. 1746. — У земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи. 1836. — Проглашена федерација Перуа и Боливије. 1918. — После распада Аустроугарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет. Република Чехословачка с председником Томашем Масариком проглашена у новембру 1918. 1919. — У САД ступио на снагу Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола. 1922. — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим. Два дана касније краљ Виктор Емануел III поверио Мусолинију мандат за састав Владе. Фашистички режим трајао до

јула 1943. 1940. — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији. Уз помоћ Немаца Грчка окупирана у априлу 1941. 1962. — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Фицџералд Кенеди да ће обуставити блокаду те земље. 1974. — Шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларцију којом су затражили стварање независне палестинске државе. 1982. — На општим изборима у Шпанији убедљиву победу однела Социјалистичка радничка партија Фелипеа Гонсалеса. 1992. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс.

1995. — У пожару који је избио у метроу главног града Азербејџана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи. 2000. — На Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове. Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале. 2001. — Председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.

29. октобар 439. — Вандали, предвођени краљем Гејсерихом, освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци. 588. — Тежак земљотрес погодио

Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства. 1814. — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци. 1881. — У Јапану основана прва национална политичка странка. 1888. — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“. 1918. — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. 1923. — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства. 1929. — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала

темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи. 1941. — У Осијеку су усташе стрљале шесторицу Јевреја због давања прилога за "Црвену помоћ" 1956. — Суецка криза: два дана уочи француско-британског напада на Египат израелска војска напала Синајско полуострво. 1961. — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике. 1964. — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија. 1996. — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст.

1998. — Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права. Ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом „Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије. 1999. — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом. 2000. — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу. 2001. — Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану. Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа.

30. октобар 1485. — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа. 1864. — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург. 1905. — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода. 1918. — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја. 1922. — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији.

85

86

МАГАЗИН 25.10.2015.

1938. — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД. 1961. — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детониларало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану. 1974. — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу. 1975. — Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка. 1975. — Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану. 1990. — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи. 1995. — Са 50,6 одсто гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције. 1998. — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“. 2000. — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и вожач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА. 2001. — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

31. октобар 475. — Ромул Августул је проглашен за цара Западног римског царства. 683. — Током опсаде Меке, у пожару је уништена Каба. 1848. — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом. 1848. — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била

успостављена револуционарна влада. 1864. — Невада је постала савезна држава САД. 1871. — На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872. 1912. — Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака. 1922. — Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији. 1925. — Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979. 1940. — Победом британске авијације завршена је битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Уједињеног Краљевства. Пошто су Британци су преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије. 1941. — После 14 година градње завршен је споменик Маунт Рашмор. 1956. — Бомбардовањем египатских аеродрома, Уједињено Краљевство и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе. 1961. — У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља. 1984. — Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика. 1991. — На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље. 1999. — Током 113. фудбалског дербија између „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић. То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији. 2000. — Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се налазили први становници Међународне свемирске станице.

87

Савет за безбедност саобраћаја

МАГАЗИН

25.10.2015.

ПОВОЉНИЈЕ СТАЊ

88

- У првој половини 2015. стање безбедности саобраћаја повољније у односу на исти период прошле године. - Највећи број саобраћајних незгода догодио се у насељу у улици. – Повећан број тешко повређених и саобраћајних незгода са материјалном штетом. – Од 232 саобраћајне незгоде у 106 повређено 153 лица. – У првих шест месеци шест погинулих, 39 тешко повређених и 108 особа са лакшим телесним повредама. – Мање повређених и настрадалих лица код возача моторних возила, бициклиста, путника и деце до 14 година, а више погинулих у категорији пешака и возача трактора Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима је, на основу података добијених од Полицијске управе, сачинио извештај о стању безбедности саобраћаја на под-

ручју Краљева у првој половини 2015. који потврђује да се оно може оценити повољнијим у односу на исти период прошле године. Повољније стање безбедности саобраћаја огледа се у сма-

њењу броја погинулих лица, броја лакше повређених, укупно настрадалих, укупног броја саобраћајних незгода и броја незгода са настрадалим лицима. У истом периоду бележи се

неповољније стање безбедности саобраћаја у погледу теже повређених лица и саобраћајних незгода са материјалном штетом. Извештај за прво полугодиште потврђује да се највећи број саобраћајних незгода догодио у насељу у улици. У овом периоду значајно је повећан број саобраћајних незгода на путу ван насеља чије се последице огледају у већем броју погинулих и повређених лица. Анализа структуре повређених и настрадалих лица потврђује да су забележени позитивни резултати код возача моторних возила, бициклиста, путника и деце до 14 година, а негативни тренд запажа се у категорији погинулих пешака и возача трактора. Подаци Полицијске управе Кра-

љево потврђују да су основни узроци саобраћајних незгода непрописне радње, неприлагођена брзина условима пута и низ других фактора који спадају у групу осталих узрока. Припадници Полицијске управе и Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима чине велике напоре како би утицајем на учеснике у саобраћају допринели да број страдалих буде што мањи. Најзначајније су активности на смањењу броја смртно страдалих лица, а искуство показује да се најбољи резултати постижу појачаном контролом саобраћаја од стране Саобраћајне полиције, прецизним координисањем кампања и едукацијом што у значајној мери утиче на повећања безбедности саобраћаја и смањење тежине повреда

које настају као последица саобраћајних незгода. У првих шест месеци ове године евидентиране су 232 саобраћајне незгоде од којих 106 са настрадалим лицима и 126 са материјалном штетом. Њихове последице огледају се у 153 особе које су на неки начин постале жртве саобраћајних незгода. Од укупног броја шест особа је погинулих, 39 су теже повређене док су повреде код 108 лица окарактерисане као лакше. У насељу у улици су две особе изгубиле живот а 52 повређено, док је у раскрсници повреде задобило 15 особа. Пролаз државних путева кроз насеље био је кобан за једну страдалу особу и седам које су повређене, док су на путу ван насеља живот изгубиле три особе, а повређено је њих 73. Т. Р.

Фото: Г. Шљивић

ЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

89

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

25.10.2015.

МИРНИЈЕ У

90

У ОКТОБРУ

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 12. до 18. октобра сведочи о повећаном броју кривичних дела у односу на претходну недељу. Инспектори Криминалистичке полиције су у овом периоду евидентирали 27 кривичних дела од којих се чак осам сврстава у област привредног криминала па је, захваљујући томе, знатно више од уобичајеног познатих извршилаца. У поређењу са претходним статистичким периодом у области јавног реда и мира се бележи извесно смиривање о чему сведочи податак да је евидентирано седамнаест прекршаја од којих чак дванаест отпада на туче. Радује податак да је број саобраћајних незгода преполовљен, а да се епилог десет евидентираних у Саобраћајној полицији мери са четири у којима је повређено шест лица и шест са материјалном штетом. Једна особа је задобила теже телесне повреде, код пет других су оне оцењене као лакше, а материјална штета је процењена на 600 хиљада динара. У истом периоду повећан је број саобраћајних прекршаја, а припадници Саобраћајне полиције су санкционисали 374 оних који се нису придржа-

С

вали саобраћајних прописа. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице учествовали су у гашењу три пожара у којима је причињена штета од 610 хиљада динара.

Шверц цигарета Припадници Министарства унутрашњих послова из Краљева и Новог Пазара су, у сарадњи са Пореском управом, пресекли ланац шверца акцизне робе и пронашли 530 паклица разних врста цигарета и 21 килограм резаног дувана без неопходне документације. Полиција је, приликом контроле возила „рено“ борских регистарских ознака којим је управљао педесетседмоогодишњи возач из Бора, цигарете и дуван открила у Кућанима код Рашке. Возило и пронађену акцизну робу су привремено одузели радници теренске контроле Пореске управе, а против возача је поднета кривична пријава због сумње да је извршио кривично дело недозвољен промет акцизним производима. Т. Радовановић

91

Отворен нови спортски објекат поред Ибра

МАГАЗИН

25.10.2015.

ТЕРЕТАНА НА

92

а десетом месту листе одобрених пројеката, чију реализацију финансира Министарства омладине и спорта ради подршке локалним самоуправама у спровођењу омладинске политике, нашао се и краљевачки под називом „Подршка и промоција упражњавања здравих стилова живота младих на подручју града Краљева“ укупне вредности милион и 400 хиљада динара. Министарство је доделило милион и 200 хиљада за изградњу теретане на отвореном чије је отвање најављено за почетак октобра, а из оправданих разлога одложено петнаестак дана. Иницијатива за изградњу теретане на отворена потекла од младих који се баве спортским активностима, али се за реализацију чекала погодна прилика која се указала кад је ресорно ми-

Н

нистарство расписало конкурс за суфинанисирање пројеката којима се локалне самоуправе подржавају у спровођењу омладинске политике. У изради пројекта су учествовали Пројектни центар и Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, а након спроведене процедуре јавне набавке изабран извођач „Asaco“ из Чачка који је понудио најбоље услове. Након што су завршене потребне административне процедуре уз договор стручних служби Дирекције за изградњу као најбоља је изабрана локација на градској плажи дуж стазе испод Атлетског стадиона за коју се верује да пружа највише могућности за коришћење. Основ за то је сазнање да велики број спортиста за тренинге користи терене на отвореном, а теретана би могла, као и свим грађанима, да по-

служи за бољу физичку припрему. Добављач из Чачка је направио 11 справа вредних милион 77 хиљада и 120 динара, а иако су радионички израђене у договореном року од 40 календарских дана и изведени и потребни радови на изради адекватних бетонских стопа за постављање, из Дирекције за изградњу је препоручено да монтажа не буде извршена пре 5. октобра, јер је за наредни дан планирано свечано отварање. Како је за тај дан најављен и долазака министра Вање Удовичића, а испоставило се да то није у ситуацији да учини, отварање је одлагано све до 23. октобра кад је објект свечано предат на коришћење. Пројектом је предвиђено одржавање десет јавних часова физичког васпитања на којима ће 300 краљевачких средњошколаца бити у ситуацији

А ОТВОРЕНОМ

ства, могле да буду грађене на Ратарском имању, Војном насељу, Рибници и другим местима. Због тога се чекају нови конкурси министарства како би се у конкуренцији 160 канцеларија изборило за део скромних средстава која се издвајају за младе. Реализацијом

два пројекта у само две године Канцеларија за младе се доказала као поуздан партнер способан да реализује одговорне задатке што је повод да министарство и убудуће са довољно поузданости може да се ослони на краљевачку омладину. Т.Р.

Ко је Asаco Иако на интернет адреси www.asаco.rs атрактивна презентација пружа довољно података о могућностим и активностима овог предузећа у Агенцији за привредне регистре нисмо могли да пронађено податке да као такво постоји.

Фото: М. Радовановић

да се упознају са свим функцијама теретане, а у локалној самоуправи верују да би теретана могла да се користи свих 365 дана у години. У Канцеларији за младе кажу да је ово само прва у низу теретана на отвореном које би, ако се пронађу сред-

93

94

МАГАЗИН 25.10.2015.

95

Мала помоћ краљевачким кошаркашицама

МАГАЗИН

25.10.2015.

БОРБА ЗА ОПСТАНАК

96

К И РАВНОПРАВНОСТ

- Да је женска кошарка у Краљеву у подређеном положају у односу на мушку у истом рангу такмичења потврђује податак да јој је у првом кварталу ове године додељено шест пута мањи износ средстава. – Краљевачке кошаркашице се после пет година вратиле у Прву лигу без иједног пораза у претходној сезони такмичења. – Без помоћи локалне самоуправе мали изгледи да се задржи прволигашки статус. – Женска Мрежа Демократске странке поклонила комплет дресова

97

25.10.2015.

МАГАЗИН

98

осле пет година напорног рада Женски кошаркашки клуб „Краљево“ је, на крају пролећног дела првенства, успео да се врати у Прву лигу. Краљевачке кошаркашице су се прошетале кроз првенство и са стопроцентним учинком, без иједног пораза, доказале да су спремне за највиши ранг такмичења. Колико су биле супериорне у односу на остале екипе сведочи податак да су све утакмице добиле са разликом од 20 до 30 кошева. Костур екипе су током целог првенства чиниле играчице поникле у млађим селекцијама клуба, а из утакмице у утакмицу стицале све веће самопоуздање што је у знатној мери допринело коначном успеху. Сазнање да је пред нови циклус

П

такмичења прволигашке услове задовољавала само најбоља Јелена Чковрић наметнуо је потребу да се екипа ојача са још три играчице што неминовно повлачи и знатна материјална средства, пре свега за њихов смештај и исхрану. Да је женски спорт у подређеном положају сведочи податак да је из градског буџета за финансирање мушке екипе КК Слога у првом кварталу ове године, од укупно нешто више од два и по милиона намењених кошаркашком спорту, додељено милион и 900 хиљада динара. Женском кошаркашком клубу „Краљево“, који се такмичи у истом рангу и има сличне трошкове, припало је свега 300 хиљада динара. Био је то повод да Женска мрежа

Демократске странке прискочи у помоћ и као приватну донацију уручи кошаркашицама дресове и спортску опрему како би лакше отпочеле такмичење у новој сезони. Сем скромне помоћи Женска мрежа настоји да укаже на подређен положај женског спорта у локалној средини и скрене пажњу јавности на успех кошаркашица које су током две последње првенствене сезоне претрпеле само један пораз. Основа за захтев да се положај женског и мушког спорта у локалној средини изједначи лежи и у чињеници да на то обавезује закон. Женска мрежа Демократске странке и овим потезом показује жељу да се у свим сферама живота бори за родну равноправност, али и да подстакне друге да се укључе у сличне ак-

тивности. После два кола, и исто толико пораза, краљевачке кошаркашице се налазе на претпоследњем месту првенствене лествице. Жеља руководства да у првој години по повратку у највиши ранг задрже прволигашки статус у овом тренутку у највећој мери зависи од локалне самоуправе и средстава која клуб добија из градског буџета. Трошкови такмичења су велики, а поред одласка на утакмице у друге градове и као домаћин треба платити судије, делегата, редаре и друге што није мали износ кад се зна да у осиромашеним условима нема спонзора, нити било какве друге помоћи са стране. Ако се томе дода податак о трошковима играчица које су дошле из дру-

гих средина онда је јасно у колико се незавидном положају налази овај клуб. Колико су младе кошаркашице скромне показује и податак да нису превише спремне за разговор о проблемима који их тиште. Најречитија је Татјана Живановић која се после седам година одсуства, и ангажмана у другим клубовима, вратила старом јату. Уз појачања која су стигла из Београда, Бора, Ваљева, и помоћ црнопуте кошаркашице из Африке, верује да би до краја првенстене трке кошаркашице могле да обезбеде сигуран пласман за такмичење и у наредној сезони, а за то треба обезбедити и довољну количину пара. Дванаестогодишње кошаркашко искуство, наступи у екипама Радничког

из Крагујевца, новосадске Војводине, београдског Вождовца, Ковина и других, као и у Јадранској лиги и репрезентацији Србије, довољни су за уверење да краљевачким кошакашицама може да помогне како би још дуго остале у елитном такмичењу, али само ако локална самоуправа буде имала мало више разумевања и бар за нијансу променила однос према женском спорту. Да су мушка и женска кошарка равноправне бар у једном делу сведочи податак да је посета на њиховим утакмицама, мерено бројем гледалаца, готово истоветна. И због тога руководство клуба очекује помоћ града без које сигурно неће моћи да оствари зацртане циљеве. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs