Issuu

Краљевски

Година IV * Број 195 * 11. октобар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 11.10.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

11.10.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Краљевданска беседа: Др Драгомир Ацовић

МАГАЗИН

11.10.2015.

ЖИЧА КАО КРУН

остоје места којима се приступа у тишини, скрушено, места где не идете средином простора већ се држите постранце, места која поседују сопствену личност, снагу и тајновитост, места у којима нисте домаћин већ ученик и слуга! Таква места су чаробна, древна, натопљена успоменама и сећањима, места ван времена. У њима обитавају светост и светлост, и не зна се где престаје једно, а где почиње друго! То су једнодимензионална места; у њима нема дужине и ширине, постоји само висина! Такво је место Жича! Речено је да у народној свести и традицији Срба Жича није само мана-

стир. Жича је седиште државе, њено срце. Ту се потврђује и освештава Богом дато владалачко право над српским народом, ту се Краљ венчава са својом судбином. У Жичу се улази на врата на која свако улази, а излази на врата на која само Краљ излази! У Жичу се улази мали, а излази велики! У Жичу се долази слаб, а излази моћан! У Жичу се улази гологлав и грешан, а излази крунисан и миропомазан. У Жичу улази човек, а излази Краљ! Имао сам част и привилегију да овде, у Краљеву, у граду које је своја стара имена Рудог Поља и Карановца достојно заменило апелативом Краљево, у неколико наврата говорим о нашим средњовековним круниса-

њима и миропомазањима. Није ми, дакле, први пут да о томе зборим пред Краљевчанима, а - опет - све ми се чини да неће бити наодмет да о тој ванвременској теми прозборим још коју реч, да се они који знају подсете, а они који не знају да сазнају. На државни престо, по правилу, ступа се на основу барем једног од четири критеријума: интервенцијом вишње воље, избором по привилегованом праву, вољом претходника или интервенцијом признате силе. Било који од поменутих основа да је у питању, суштина је трансформација којом се један од мноштва преображава у мноштво у једном. Бити владалац управо то значи: престајете

бити појединац у свету и постајете свет у појединцу! Владалачко право заснива се на легитимитету и легалитету. Прави и неспорни владалац је само онај који поседује оба квалитета. Легитимитет у себи може садржавати и легалитет; легалитет не подразумева увек и легитимитет. Легалитет је питање моћи; легитимитет је питање права и правде. Зато је препознавање и доказивање легитимитета суштинско питање владавине. Легитимитет може бити јаван и неспоран, или скривен и подложан доказивању. Ако је скривен, мора се открити по процедури која је митска и мистична, и обухвата предсказање или пророчанство, трагање за означеним,

препознавање предсказаног, признање судбински неминовног и консекрацију откривеног. Код Срба, читав процес препознавања и доказивања легитимности згодио се у једној генерацији, започет са Стефаном Немањом, препознат у Светом Сави, признат и посвећен у Стефану Првовенчаном, запечаћен тројним примањем монашке расе кроз Стефана, Саву и Симона, три иницијала С којима се онај четврти, Срби или Србија, неминовно прибројао да створи наш национални, културни и етнички Тетраграматон! Када постоји легитимитет, створени су услови за консекрацију. Она по својој природи и манифестацијама

може бити тајна, полутајна или јавна, а увек подразумева градацију преображаја: одрицање од претходног себе - очишћење од корупције духа и тела акламацију достојности - преузимање нове личности - примање духа или посвећење - преузимање реликвија или регалија - преузимање ексклузивног овлашћења и, коначно, адулацију од стране оних над којима се новопримњена власт има спроводити! Консекрација код хришћана садржи традиционално две различите компоненте: крунисање и миропомазање. Крунисање и Миропомазање представљају чин посвећења којим владар преузима владарске инсигније, регалије, и постаје Божији помазаник.

Фото: М. Радовановић

НИДБЕНО МЕСТО

11.10.2015.

МАГАЗИН

Крунисање је обред, за разлику од Миропомазања које је Света тајна. Могу се обавити у оквиру јединственог чина посвећења владаоца, а могу бити и раздвојени, временски и локационо. У оквиру историјске праксе, поједини владари су посвећивани и само Крунисањем, или само Миропомазањем, или су на власт ступали и без једног и без другог, формалним поступком који је у том времену и простору био прилагођен околностима или традицији, и који је сматран валидним. Правну валидност чину консекрације дају четири елемента: место консекрације, ауторитет који врши консекрацију, инструмент консекрације и процедурална, односно канонска исправност чина консекрације. Место консекрације може имати посебну тежину при разматрању валидности чина. Locus coronandi, у зависности од случаја, традиције, праксе и митског контекста може бити перманентан и обавезујуће, инциденталан и необавезујуће или политички и култно арбитраран. Први случај је најчешћи, други знатно ређи, а трећи близак прагматизму који повезујемо са новијим временима. Жича је први случај! Стари Завет, као култно меродаван и нормативно императиван, одређује Јерусалимски храм као Locus immutabilis за консекрацију краља над изабраним народом. Место консекрације је испред једног од два стуба (Јакин и Боас) на улазу у Храм; ту се обавља “предаја сведочанства”, крунисање, миропомазање и акламација и, коначно, појање химни и псалама. Средњовековна српска владарска крунисања обављана су у складу са конфесионалним статусом и политичком позицијом Срба у свом времену. И поред веома скромних извора, чини се да је обред крунисања и тајна миропомазања у Срба увек поседовао извесне специфичности у односу на одговарајући савремени византијски или римски пропис. То се објашњава, једним делом, идиосинкразијом српског односа према цркви, а другим делом веома јаким прожимајућим и конфронтираним утицајима Истока и Запада.

Најстарији подаци о владарским крунисањима у Срба потичу из Летописа попа Дукљанина, где се као први владалац над којим је обављен овај обред посвећења наводи митски краљ Светипук, чији је крунидбени храм био црква Св. Марије у Диоклеји. Обредкрунисања је, према истом извору, био саображен прописима Римске цркве. Без обзира на непоузданост Летописа, чини се да крунисање тада није сматрано ни обавезним ни уобичајеним делом владарске инвеституре; на престо се ступало, и круна преузимала, и без формалног посвећења монарха. За краља Градихњу се посебно наглашава његов избор, можда се под тим подразумевала акламација, од стране војске. Историјски гледано, краљ Михајло је вероватно први владар у Зети који је прошао кроз потпуни римски церемонијал крунисања, а чинодејствовао је барски архиепископ уз саслуживање других епископа. Рашки велики жупани су владарско посвећење примали у оквиру обреда који је свакако обухватао неку врсту хиротесије коју је обављао епископ, а са њим можда и претходни велики жупан, ако је инвеститура вршена за његова живота, као што то Теодосије описује у случају Стефана Немање и сина му Стефана, будућег Првовенчаног краља. Осим хиротеси-је, велики жупан је устоличаван и инвестиран венцем, пекторалом и светим оружјем. Није сасвим из-весно да ли се овај обред обављао у цркви, мада би то било сасвим у складу са савременом праксом и у Византији и на Западу, као што не мора бити извесно ни да је читав обред имао јединствену форму и да је обављан у оквиру јединственог ритуала. Са првим овенчањем Стефана Првовенчаног започиње велики циклус краљевских немањићких крунисања. Према различитим изворима, Стефан је био крунисан као краљ једанпут или два пута. Свакако је крунисан у Жичи 1217. године, а ако је било и другог крунисања, онда и око 1221. С oбзиром да је чин крунисања и миропомазања обавио Свети Сава у архиепископској цркви, основу кру-

нидбеног обреда (по оскудним подацима из Теодосијевог, и још оскуднијих из Доментијановог житија Стефана Првовенчаног) морала је чинити византијска пракса. Обред је започео сазивањем сабора и бденијем дан уочи Спасовдана, и сутрадан је настављен Архијерејском литургијом. После Великог входа, Свети Сава је призвао брата у олтар; по принетим молитвама и благослову (вероватно после Причасна), огрнуо га је багреницом (хламидом), опасао бисерним појасом (можда лоросом) и крунисао, а потом миропомазао. Затим је уследио призив владарског имена новокрунисаног краља, представљање народу и Многољетствије. Јавно исповедање вере новог краља обављено је наредног дана на сабору, и пропраћено општом заклетвом на највише православне светиње. Жичком повељом, првовенчани краљ је одредио да се сва потоња крунисања српских краљева имају вршити у Жичи. О крунисању краља Радослава зна се да је обављено у Жичи, а изричито се помиње да је инвестиран и скиптром! И за краља Владислава се зна да је крунисан у Жичи, заједно са својом супругом. О Урошу I архиепископ Данило II вели само да је преузео престо, а ни о начину ступања на трон краља Драгутина нема више података. Краљу Милутину је владарску власт и инсигније старији брат Драгутин предао на скупу у Дежеви 1282. године, ивестирајући га регалијама, оружјем и уводећи га у престо. Иако се то изричито не наводи, на основу помена Многољетствија којим је пропраћена предаја власти уобичајило се да се сматра како је да примопредаја морала бити обављена у цркви, што не мора бити тачно. Постоје тумачења да је пренос власти извршен по угледу на инвеституру Младог краља, кога за живота владар придружује своме престолу, и да се Милутин после Драгутинове смрти није ни крунисао по потпуном владарском обреду. Стефан Дечански је крунисан на Богојављенског сабору 1322. године, скупа са сином Душаном као Младим краљем, што је вероватно први случај двојног крунисања код Срба, а чинодејствовао

Др Драгомир Ацовић

МАГАЗИН 11.10.2015.

је архиепископ Никодим. Оставши сам владар, Душан је 1331. сазвао сабор и поново се крунисао за краља, а обред је на празник Мале Госпојине у придворној цркви у Сврчину обавио архиепископ Данило II. Пошто су служени вечерње и бденије, Душан је крунисан, а потом га је архиепископ Данило увео у престо и изговорио беседу, на коју је краљ одговорио сопственом престоном беседом, излажући оно што би се данас назвало програмом владавине. Треће Душаново владарско крунисање, овај пут царско, обављено је на Васкрс 1346. године у Скопљу, уз чинодејствовање српског и бугарског патријарха и грчких епископа, а уз цара је за краља крунисан и његов син Урош. Када је, и где, обављено царско крунисање Урошево није нам познато. Осим године 1365, ни место ни прецизније време краљевског крунисања Вукашина Мрњавчевића и сина му Марка нису познати. Коначно, босански бан Твртко крунисан је за краља Србије и Босне сугубим, двоструким, венцем у Милешеви на дан Св. Димитрија 1377. године. Дакле, да ли је Жича била Locus immutabilis српске владарске консекрације? Не само изрека Жичке повеље, већ и историјска пракса, указују да јесте сматрана таквом, и да је посвећење у Жичи било веома битно за легитимитет владарске сукцесије у Срба. Чак и у земљама где је крунидбена пракса без великих дисконтинуитета одржавана кроз векове да се лако установити да постоје извесна прагматична одступања од норме: у Енглеској, поред константе Вестминстерске опатије, краљевска крунисања у разним периодима обављана су и у катедрали у Глостеру, а шкотска, осим у Скону, још и у капели дворца у Стирлингу, Келсоу, Холирудској опатији, цркви Св. Руда; француска крунисања, осим у катедрали у Ремсу, обављана су и у Св. Трофиму у Арлу и у Нотр-даму у Паризу, немачка, осим у Ахену, још и у Франкфурту, мађарска у Секешфехервару, али и у Естергону, катедрали Св. Матије у Будиму и у храму Св. Мартина у Братислави... Дакле, Жича није ништа мање

древно, освештано и непроменљиво извориште легитимитета српских краљева него било које од оних која се неоспорно сматрају таквим у старим европским монархијама. Пропашћу српске државне самосталности тихо су се угасили и обреди и службе које припадају сувереним владаоцима. Протећиће четири стотине година пре него што се у Србији поново укаже потреба да се размишља о посвећењу владаоца. У првој половини 19. века знатан број европских монархија више није упражњавао обред посвећења. Неке старе европске монархије напустиле су ову традицију још у Средњем веку (Шпанија) или у периоду великих верских и политичких превирања у Европи (Португал, Данска, Пољска); неке су у времену консолидације после Наполеонских ратова одустале од крунисања (Грчка, Холандија, Хановер, Белгија, Баварска, Саксонија, Виртемберг), неке су променом династије измениле и принцип ступања на престо (Француска, Италија). Српски владаоци из династије Обреновића, као вазали османског царства, примали су инвеституру у виду повеље, херваније и поклон-сабље од султана. Међутим, сви кнежеви из Милошевог дома, са изузетком Милана Обреновића II, миропомазани су у Београду по ступању на српски трон (Милош 1830, Михаило 1840, Милан 1868.). Сама служба миропомазања, обновљена у Жичи и за краљеве Александра Обреновића и Петра Карађорђевића 1889. и 1904. године, није мењала своју структуру: бденије уочи службе, архијерејска Литургија проширена пригодним призивима у оквиру великог јектенија и са посебном молитвом митрополита после сугубе јектеније, миропомазање владара по челу, очима, ноздрвама, устима, ушима, прсима, надланицама и длановима пред Царским дверима после причешћа клира, причешће владаоца унутар олтара по начину свештенослужитеља, и многољетствије по завршетку заамвоне молитве. Краљ Петар I једини је од нововековних српских владалаца који је и миропомазан и крунисан. У односу на референтну крунидбену службу руских

царева, у церемонијал крунисања краља Петра уведена су извесна мања, али нужна, одступања. Изостављено је полагање заклетве, које је српски краљ апсолвирао у складу са Уставом одмах по ступању на трон 1903, изостављено је крунисање краљице, јер је краљ у то време већ био удовац, али је најзначајнија измена начињена издвајањем свете тајне миропомазања од крунисања. За разлику од крунисања, обављеног у београдској Саборној цркви, миропомазање је извршено у Жичи, 25. септембра 1904. године. После уједињења у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца краљевска крунисања нису обављана. Верска нехомогеност нове државе, као и напуштање древне традиције у другим европским монархијама, учинила су да се крунисање и миропомазање почне посматрати пре као проблем и евентуално трошак, а мање као неопходни чин преласка човека у јединствени статус Богомпосвећеног и Богомпомазаног владаоца. Такво посматрање било је, како је историја показала, најскупља могућа грешка за Србе и за Србију! Грешка коју и данас плаћамо, и плаћаћемо је док нас поново не озаре Свети Сава и преподобни монах Симон! Даме и господо, ми се данас, на навечерје Краљевдана, окуписмо у Краљеву да се споменемо великих краљева српских, а пре свега оног који је био Првовенчани и који је са оцем и братом изродио династију без које не би ни нас било. Њему у част носи име овај град, који управо походе Његове свете мошти. Завршићу речима које сам већ једном упутио вама, житељима овдашњим, који носите грб са седам златних круна, вама, чуварима Свете Жиче, чија је Краљево порта, а сва Србија парохија! Када, и ако, буде Божија милост да се то једнога дана деси, можемо бити сигурни само у једно: ТО ЋЕ ОПЕТ БИТИ У ЖИЧИ! ТО ЋЕ БИТИ У КРАЉЕВУ! Зато зборимо и ходајмо тихо. Овде је уснио један велики сан; уснио, али не и умро! Када тај сан проговори, и ми ћемо се пробудити. Ако Бог да!

Свечана седница Скупштине града

МАГАЗИН

11.10.2015.

УРУЧЕНА ОКТОБАР

- Добитник Октобарске награде града Краљева за 2015. годину драмски уметник Небојша Дугалић. – Заслужна организација Краљевачко позориште, а појединци Радојко Јанић, Слободан Маринковић и Драгана Типсаревић. – Градоначелник Краљева доделио захвалнице Горану Пузовићу, Невени Јовановић, др Мирјани Мишић, проф. др Зорани Михајловић и Братиславу Гашићу. – У име награђених захвалио се Небојша Дугалић

Фото: М. Радовановић

РСКА ПРИЗНАЊА

програм обележавања 7. октобра као Дана Краљева уврштена је традиционална Свечана седница Скупштине града која је на друге личила само по томе што је почела са петнаест минута закашњења и што ју је по протоколу отворио актуелни председник. У препуној сали Краљевачког позоришта претходио јој је филм „Од Краљевдана до Краљевдана“ као подсећање на успехе актуелне власти и значајније догађаје између два празника. Пословник о раду Скупштине града не препознаје свечане седнице, па ова одржана 7. октобра и нема редни број о чему сведочи податак да је, након 33. од 2. октобра за 15. заказана 34. по реду, па можда због тога на њој није запажено значајније присуство одборника. Свечане седнице Скупштине града годинама су одржаване у згради Градске управе у сали са редним бројем један у којој одборници и на редовним заседањима разматрају најразличитија питања од значаја за живот у Краљеву. Комфор који пружа Мултимедијални центар „Кварт“ био је повод да се пресели у овај простор, а ограничени капацитет додатни мотив да претходне године буде одржана у великој сали Дома Војске Србије. Лутање је ове године настављено, па је Свечана седница одржана у до сада најмањем простору, сали Краљевачког позоришта са тек нешто више од 200 седишта, злобници кажу због инсистирања да ова установа октобарско признање прими у својој кући. Као што налаже ред присутнима се након поздрава на почетку седнице обратио председник Скупштине града друг Сретен Јовановић да би игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон подсетио да је у време Саве и светог краља Стефана Првовенчаног, чије мошти вековима чува братство овог манастира, и поред притисака са свих страна Србија доживљавала велике узлете. Када су војске Четвртог крсташког рата у 4. веку, уместо одласка на исток, заузеле Цариград он је проглашен за нови Рим и место у коме је сконцентрисана светска моћ. Вековима касније

МАГАЗИН

11.10.2015.

преци Светог Саве су васпитавани да је то нови Рим из кога су црпели идентитет све док крсташки бојовници франачке војске уз помоћ Млетака нису поробиле Византију и, уз Латинско царство, формирале небројано мањих кнежевина, па су и светогорски монаси били изложени великим репресијама - У Србији је тек завршен грађански рат. Тешко је било на општем плану, у свету, у васељени, тешко у Србији. Утом, каже Свети Сава, стиже посланица од брата Стефана и кнеза Вукана да дође и донесе мошти преподобног Симеона овамо до Студенице. Ситуација је била јако тешка и мучна, али и у тим недовољним условима Сава каже, нема предаје. Почињу дуготрајну активност, прво у Студеници а потом шире, да помогне брату Свети Сава и

обилази српске земље, уноси у Студенички типик 12. и 13. главу које му дају аутономију и полако иде ка самосталности да држава и црква живе слободно. То је био циљ активности Светог Саве, па иако се све то десило у нашем комшилуку, у Жичи и Краљеву, није довољно истакнуто у душама људи, па благотворно делује ово што је владика благословио и допринео да се мошти пренесу у Краљево и Жичу и да им се народ ту поклони – казао је Тихон. Најсвечанији део седнице представља уручење награда и признања за ову годину након што је Скуштина града потврдила предлоге Комисије за награде и признања. Градоначелник Краљева Томислв Илић је ове године доделио захвалницу дипломираном инжењеру пољо-

привреде Горану Пузовићу, директору Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“, а основ за признање је сазнање о великом доприносу који је Пузовић дао у регулисању водотокова на територији Краљева. Захвалница је мала потврда успешне сарадње након прошлогодишњих поплава кад је до изражаја дошла професионалност и одговоран однос према страдалницима који су се у том тренутку нашли у незавидној ситуацију. Чланица репрезентације Србије, која је освојила златну медаљу на Европском првенству, Невена Јовановић је захвалницу заслужила врхунским резултатима у области спорта и промоцијом Краљева у свету као члан екипе која је освојила прву златну медаљу у историји женске кошарке.

Амбасадор др Мирјана Мишић, начелник Одељења за миграциону политику и социјалне споразуме у Министарству спољних послова Републике Србије, дала је велики допринос неговању културе и сећања на традицију пријатељских и савезничких веза Србије и Француске и промоцији града Краљева ван граница земље кроз ангажовање у организацији културно-еколошке и туристичке манифестације „Дани јоргована“ која је 23. пут одржана под покровитељством града Краљева у организацији Друштва српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“. Ове године је прослављено 765 година пријатељства српског и француског народа, а манифестација се, захваљујући ангажовању Мирјане Мишић, пренела на Београд

и француске градове. Уверење да ни једна маркетиншка агенција не може да брендира Србију као српска дипломатска мрежа, која покрива више од 178 земаља света, било је довољно да јој се додели престижно признање. Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије проф. др Зорана Михајловић захвалницу је заслужила због великог доприноса у решавању инфраструктурних проблема везаних за социјално становање у Краљеву као и других питања важних за град из надлежности министарства на чијем се челу налази. Грађани Краљева имали су прилику да у директном разговору са министарком, и њеним стручним службама, изнесу своје проблеме, а помоћ граду Краљеву није изостала ни у примени новог закона о планирању и изградњи. Министар одбране Републике Србије Братислав Гашић је захвалницу заслужио великим дорпиносом у санацији последица поплава 2014. године и помоћи поплављеном становништву на територији Краљева. У образложењу је истакнуто да су, захваљујући личном и професионалном ангажовању, људство и ресурси Министарства одбране и Војске Србије стављени на располагање граду Краљеву приликом пружања помоћи поплављеном и угроженом становништву, санације последица поплава и отклањања штета насталих услед елементарне непогоде огромних размера. Диплома заслужне организације града Краљева за 2015. године припала је Краљевачком позоришту за вишедеценијске успехе у позоришној уметности. Настављајући традицију првог поратног професионалног театра, Народног позоришта Ранковићева основаног 1949. године, Краљевачко позориште ове године обележава 15 година професионалног деловања. Иако је укинуто 1956. глумци аматери су наставили позоришни рад великим успесима обележивши на себи својствен начин другу половину прошлог века. Позориште је добитник најзначајнијих награда позоришпног аматеризма СФРЈ и учесник

МАГАЗИН 11.10.2015.

на релевантним позоришним фестивалима у Србији, а представе за децу добитници су највиших награда за професионално драмско стваралаштво за децу и младе што је било довољно да се кандидује за значајно признање. Диплома заслужног грађанина припала је оснивачу и власнику предузећа „Радијатор инжењеринг“ Радојку Јанићу за привредна достигнућа и истрајни рад у тој области, јер предузеће на чијем се челу налази запошљава више од 350 радника и представља окосницу привреде Краљева и Рашког округа. Изузетан хуманиста и добротвор увек је био спреман да помогне и допринесе добробити локалне заједнице, цркава и манастира, а ове године је донирао котао за грејање Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ како би нова радна јединица „Ратарска капија“ са 212 деце могла несметано да ради. Професор Слободан Маринковић је исто прознање заслужио због испољене хуманости и оригиналности уметничких дела као аутор споменичког комплекса на Тргу Јована Сарића посвећеног погинулим Краљевчанима у ратовима од 1991. до 1999. године. Процењено је да овај комплекс као оригинално уметничко дело има изузетан значај за Краљево, јер симболика таласа који се одбијају о зид представља победе у ратовима, извор живота и ново рађање. Драгана Типсаревић је Диплому заслужног грађанина заслужила резулта-

тима у библиотекарству и мисионарењу књиге и читања. Уверење да иза успеха једне од најуспешнијих библиотека у Србији стоји велики вишегодишњи рад, знање и залагање Драгане Типсаревић ,која је своје идеје, упорност и неодустајање успела да пренесе на читав колектив, било је довољно да, пред одлазак у пензију, буде проглашена за заслужног грађанина. Додатни мотив предлагача је податак да је добитник Вукове награде као једног од најпрестижнијих признања за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе на свесрпском културном простору. Октобарска награда је ове године уручена истакнутом драмском уметнику и професору Академије уметности у Београду Небојши Дугалићу. Додељена му је за врхунска достигнућа у драмском тумачењу живота и света и доприноса који је дао афирмацији српске културе, посебно унапређењу духовног живота и културе града Краљева. Еминентни глумац и редитељ је каријеру почео у драмској групи Краљевачког позоришта, а ни после одласка није запоставио и заборавио родни град и његово позориште, па помаже и промовише Краљево и његов духовни и културни идентитет свуда и на сваком месту што га чини амбасадором културе града и ослонцем у промишљању културне политике. Град му овом наградом узвраћа дар љубави и оданости којом Краљево и културу

земље несебично дарује принц српског глумишта. У име свих награђених захвалио се Небојша Дугалић. - Ја сам одрастао крај Жиче и она ме увек подсећала на то да је наша једина и истинска домовина заправо она небеска и да је све ово земљаско само пут ка њој. Али, ипак имамо и овоземаљско станиште, место одакле никада нити сам успео нити ћу успети да одем. Мој град, моје Краљево и моја Жича. Једино што сам увек поуздано знао о себи јесте да где год ме буду ови земаљски и светски путеви водили биће то само зато да би ме подсећали да је моја одговорност да блистам лепотом својих извора. А тај извор је управо овде. Кад су великог савременог филозофа Емила Сиорана, који је још као дечак напустио своје румунско село и отишао у бели свет да тамо учи школе, и постао један од највећих филозофа у историји, пред крај живота питали како би се после свега што је прошао осврнуо на свој живот он је рекао само једну реченицу. Не знам шта ми је требало да напуштам своје село. Мени се та реченица догодила и пре него што сам одавде отишао. И сви моји путеви биће сасвим сигурно само једно мојсијевско лутање док се, надам се, једног дана поново не скрасим на месту свог извора – рекао је Дугалић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

Обраћање председника Скупштине града Краљева Сретена Јовановића

СРБИЈА ПРИЗНАТА И ОД СВИХ ЦЕЊЕНА ЕВРОПСКА ДРЖАВА важени градоначелниче, начелниче Рашког управног округа, посланици, одборници, представници града и Рашког округа, отварам свечану седницу Скупштине града Краљева посвећену дану града – Краљевдану. Поздрављам, Преосвештеног владику жичког господина Јустина и присутне оце, представнике Владе Републике Србије, државне секретаре у министарствима здравља, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и одбране, Њихове екселенције - амбасадора Канаде, амбасадора Палестине, конзула амбасаде Палестине, амбасадора Ирана, представницу амбасаде Бугарске... Поредставнике братских и партнерских градова, представнике градова и општина Рашког округа и из окружења.... Сабрали смо се данас и овде, ево, осамнаести пут заредом да, како слави Немањића и првом краљу Стефану Првовенчаном доликује, обележимо Дан града Краљева - Краљевдан. Данас наша Српска православна црква и верни јој народ славе Светог Симона Монаха, што је духовно име Стефана Првовенчаног, другог сина Стефана Немање, родоначелника

славне династије Немањића, династије која је поставила темеље српске духовности и државности. У Жичи је, јануара 1217. године, Сава Немањић, потоњи први српски архиепископ, на главу свога брата Стефана ставио папску круну, симбол међународног признања Србије као независне државе. Чињеница да се у непосредној бизини Краљева налази тако значајан споменик – сведок српске државности и духовности, грађен складно спајајући највише домете тадашње романске и византијске културе, које су се баш на овим просторима делом сажимале обележавајући трајно духовну вертикалу српског народа смештеног и онда и сада на размеђи истока и запада, разлог је што је 22. септембра 1998. године тадашња Скупштина општине донела Одлуку и 7. октобар установила као Дан, тада општине, а данас града Краљева. Таквом одлуком, везивањем Дана града Краљева за часно име Стефана Првовенчаног, Светог Симона Монаха, задат је трајни циљ свим потоњим генерацијама па, дакле, и нама, да јавно делајући имамо пред собом као идела и крајњи циљ домете још тада задате Србија призната и од свих цењена европска држава.

На нама је да се, вршећи поверене нам јавне дужности, стално преиспитујемо јесу ли наша чињења, дела наших генерација, она права плоча узидана у тако високе, а већ достизане циљеве. Стога и данас у овом свечаном дану - Краљевдану, застанимо бар трен, погедајмо себе и једне друге у очи и запитајмо се јесмо ли као припадници једне епохе бар на трагу тако задатих циљева. Ако јесмо, а дела и време ће нам судити, добро је! Ако, пак, зрна сумње и недоумица има, застанимо, саберимо се, погледајмо најпре у грб државе и четири оцила који поручују Само слога Србина спасава, а потом и у грб нашег града, који нас заувек обавезује да деламо тако да нама добро буде, а никоме зло. Опростите ми што данас и у овом свечаном трену изговорих ове речи, посебно ако оне у вама изазваше недоумице. Ако их, пак, примате као наше – заједничке, онда нек нам је срећан Краљевдан. Живело Краљево! Живела Србија!

МАГАЗИН 11.10.2015.

Обраћање градоначелника Краљева Томислава Илића

ВРЕМЕ НАЈВИШИХ УЗЛЕТА СРБИЈЕ Ваше преосвештенство, Оче Игумане, Часни оци, Уважени гости, Драги пријатељи! име Града Краљева, односно локалне самоуправе, као њен челник, односно градоначелник, желим да овај дан, заједно са нама, проведете и свечарски и радно, у пријатељском разговору и разумевању. Краљевдан, у црквеном календару, посвећен преподобном Симону монаху, односно светом краљу Стефану Првовенчаном, првом српском владару који је крунисан у манастиру Жичи, чије су мошти ових дана походиле ову светињу и нашу средину, обележавамо и као Дан града Краљева. Сама чињеница да је овај дан у чврстој вези са светородном владарском лозом Немањића и временом највиших узлета Србије и српског народа, у државном, војном и духовном смислу, обавезујућа је за свакога од нас. Овај празник свакако јесте један од оних дана када се морамо запитати шта смо урадили за бољитак, колики смо труд уложили да поправимо оно што је, пред налетима времена и непогода сваке врсте, попустило и накривило се. Ту запитаност свако од нас мора имати, посебно ми које је народ овластио и послао да у његово име какав посао обавимо. Нема тог рада и труда који нас

може уморити када приносимо граду и људима, кад радимо за опште добро и будуће генерације. Ето нам примера Савиног, Стефановог, Милутиновог... Јелениног, Миличиног, Милунке Савић... Сви побрајани, а могло би се још набрајити, свако у свом времену, радили су и деловали баш у овим крајевима, у Долини векова, чија се вратница, и временска и природна, налази баш овде, у Краљеву. Драги Пријатељи! Много смо тога започели, и ми и наши претходници. Изгледни су многи послови, изгледно је боље време од овога, али се најпре баш са овим временом морамо изборити. Направили смо, обновили и реконструисали, чули смо малочас, око 20 километара улица, тргова, сеоских путева. Санирали бројна клизишта, обновили покидане комуникације. Изградили смо мостове у Драгосињцима и Раваници, а ускоро ће бити израђени мостови на Мусиној реци и Лопатници. У плану је изградња још осам оваквих прелаза преко река. Изграђено је или реконструисано око 28.000 метара водоводне и канализационе мреже. Обновљена је Интернистичка болница, и матарушки Геронтолошки центар, изграђени су станови за расељене ромске породице, малишанима је на употребу предат вртић на Ратарској капији, обновљено је петнаестак сеоских домова, довршена је и отворена велелепна Хала спортова... За који дан започећемо изградњу заштитног бедема у Кулагића ади и Грдици, Музичке

школе у Обилићевој улици, увелико припремамо урбану регенерацију Доситејеве улице... Обезбедили смо новчану помоћ за унесрећене у прошлогодишњим поплавама, а донације су примила бројна домаћинства, пољопривредници нарочито... Уважена господо! Дани и месеци пред нама биће време изазова, великих искушења али и време могућег узлета и опоравка. Чекају нас велики и важни послови. Нећемо их ваљано обавити ако међу нама не буде заједништва, договора и добре воље. У том погледу, имамо се на кога угледати. Сви се, наиме, морамо учити и поклонити пред доброчинствима Миломира Главчића, поткопаоничког Србина који деценијама већ живи у Канади. Огромне донације, најпре за изградњу моста преко Ибра, а ове године за набавку магнетне резонанце, омогућиле су нам да лакше и брже прелазимо са обале на обалу. Са обале сиромаштва и недаћа, на обалу просперитета и здравља. Мало је рећи „хвала“ јер задужбине таквих људи, као што је Главчић, непропадљиве су, а хуманост немерљива. У нади да ћемо умети лоше дане да претворимо у добре, невоље у радости, поразе у победе, честитавам вам данашњи празник: Срећан вам Краљевдан. Нама добро, а никоме зло.

МАГАЗИН 11.10.2015.

Мошти светог краља Стефана Првовенчаног походиле Краљево

МАГАЗИН

11.10.2015.

kraq se vr

- Онима који су током земаљског живота испуњавали јеванђељске заповести, и били богоугодни, Господ оставио нетрулежна целосна тела као велику светињу и дар свима који остају иза њих. – И у српском народу има оних који су угодили Богу, па им је оставио нетрулежне мошти и подарио скупоцени дар да буду непропадљиве. - Пред осмовековни јубилеј Манастира Студенице 1983. године, са благословом Цркве, извршено пресвлачење моштију преподобног Симона монаха. - Кожа и кости су биле сасушене, али нетрулежне, а они који су гледали пресвлачење сведоче да је Симон имао и косу. - Долазак у Краљево најављен је као велика радост за све којима се пружа могућност да осете присуство краља, осете његове свете молитве и чудотворне моћи код којих су многи вековима н алазили исцелење и лек за тешкоће и болести

Фото: М. Радовановић

ratio ku}i

МАГАЗИН

11.10.2015.

ратство Манастира Студенице вековима чува мошти првог српског краља Стефана Провенчаног. Ковчег у коме се налазе за јавност се отвара у ретким приликама, а редовно само једном у току године. Још је ређе да ковчег напусти манастирско здање, а до овог октобра то се десило само једном у протеклих сто година. Због тога се непроцењивим сматра значај благослова епископа жичког Јустина да мошти светог краља, потоњег Симона монаха, у уторак 29. септембра крену према Краљеву како би у време краљеве недеље верници могли да им се поклоне. Православна црква сматра живот највећим и најскупоценијим даром који је Бог подарио човеку као небоземном бићу са земљаним телом и која потиче из небеске отаџбине. Оне који су током земаљског живота испуњавали јеванђељске заповести, и били богоугодни, Господ је прослављао кроз историју хришћанског рода остављајући им нетрулежна целосна тела као велику светињу и дар свима који остају иза њих. Од 1054. године, кад је дошло до цепања јединствене цркве на источну и западну, мошти појединих светитеља имају искључиво православни народи из чијих редова потичу васељенски светитељи као што су Свети Николај архиепископ миликијски чудотворац, свети апостол и јеванђелист Лука, свети апостол Марко чије мошти почивају у истоименој цркви у Венецији, свети првомученик и архиђакон Стефан и други. Црква сведочи да и у српском народу има оних који су угодили Богу, па им је оставио нетрулежне мошти и подарио скупоцени дар да буду непропадљиве иако се зна да ће тела свих на крају васкрснути и сјединити се са својим душама за живот вечни. Краљево је у периоду од 29. септембра до 7. октобра имало изузетну прилику да буде домаћим моштима светог краља Стефана Првовенчаног, другог по рођењу сина Стефана Не-

мање коме је свети Симеон мироточиви у монаштву оставио на управу српску државу и српски народ. Протојереј ставрофор Љубинко Костић сведочи да је то било на Сабору у престоном граду Расу на Благовести 25. марта 1196. године. - Том приликом блажени старац Немања је, указујући на престолонаследника, изговорио народну поуку и поруку синовима како треба живети и владати се, сваки на свом месту и положају. Посаветовао је свог сина да се труди у сваком добром делу, да буде добра срца према народу хришћанском, да се брине о црквама и њеним служитељима, да са задовољством слуша архијереје и свештенике, да поштује и пази монахе да би се они молили за њега, да ни у чему не буде зазоран пред Богом и људима. Свети краљ Стефан Првовенчани је и управљао по речима и саветима Стефана Немање који је отишао у Хиландар где се налазио његов најмлађи син Растко. Стефан Првовенчани је био ожењен принцезом Евдокијом, ћерком Алексија Анђела брата грчког цара Исака Анђела. На позив оца и брата похитао је у Хиландар да сребром, златом и другим даровима помогне изградњу манастира како би заблистао у пуном сјају. Сава се вратио из Хиландара у тренутку кад се уређивала Србија да би над очевим моштима у Студеници помирио завађену браћу Стефана и Вукана. Мошти светог Симеона остају у Студеници и једно време су биле посебан благослов за српски народ и српску државу, а и данас се налазе у каменој гробници са десне стране студеничке цркве посвећене успењу Пресвете Богородице – објашњава Костић. Свети Сава је у Манастиру Жичи крунисао брата Стефана за првог српског краља, а он постао први српски архиепископ и поглавар Српске православне цркве која је постала аутокефална након благослова из Никеје.

На Спасовдан 1221. године у Жичи је одржан црквено-народни сабор на коме је Свети Сава изговорио чувену беседу о правој вери и поучио народ да буде чврст у вери православној, да се клони богомрских јереси и раскола, да се вером и покајањем одвраћа од свих заблуда. На светој литургији краљ Стефан је са народом три пута прочитао православни симбол вере, а о потресном призору у Храму Спасовом сведочи податак да је народ са својим краљем гласно исповедао истиниту веру и проклињао сваску јерес. Свети Сава је стајао усред народа и као други Мојсије, претеча или крститељ, свима од свих тражио да се покају. Кад је после неколико година оболео краљ Стефан је позвао брата Саву да га замонаши, па је свети краљ Стефан Првовенчани постао монах Симон пре него што је предао дух свој Господу 24. септембра 1224. године. Сахрањен је у Манастиру Студеници поред свог оца Симеона Мироточивог, а кад су касније његове мошти ископане видело се да су нетрулежне. И данас постоје живи сведоци догађаја из 1983. када је пред осмовековни јубилеј Манастира Студенице са благословом Цркве извршено пресвлачење моштију преподобног Симона монаха. На челу синодске комисије је био епископ рашко-призренски, касније патријарх, Павле а кад су мошти пред народом пресвучене после свете литургије видело се да су целе. Кожа и кости су биле сасушене, али нетрулежне, а они који су гледали пресвлачење сведоче да је имао и косу. Познато је да су Немањићи били риђи и плави, а баш таква коса је стајала на краљевој глави. Мошти српских светаца доживљавале су различите судбине. Свети Сава је био мученик и после смрти, јер је његове мошти на врачарском платоу спалио Синан паша. И друге су уништене, по неке и сачуване захваљујући благослову божјем. Добри чу-

Љубинко Костић

11.10.2015.

МАГАЗИН

вари су им увек били монаси који су их у историјским тешким периодима, током ратова, буна и турских најезда, склањали и преносили из манастира у манастир, по који пут и у земљу закопавали. После првих путовања Светог Саве у Свету земљу записано је да су мошти Симона монаха пренете у Жичу да би након најезде угарских племена поново биле враћене у Студеницу. Бурна историјска збивања оптерећена ратовима водила су мошти према Црној реци, потом Сопоћанима, где су мировале пуних 150 година, да би након најезде Турака сакривене у земљу. - Кад се 1629. године сам свети Симеон јавио патријарху Пајсију, рашком митрополиту, затражио је да га изваде из земље. Свето тело је извађено и пренето у Црну Гору, у Манастир Светих архангела, а 1701. опет враћено у Студеницу да би 1790. свети краљ, преко Београда био пренет у Војводину у Војловицу. Следеће године је преко Гроцке стигао у Рајновац да би 1792. био враћен у Студеницу и ту остао до 1806. одакле је пренет у Вра-

ћевшницу и ту остао до 1813. године. Након завршетка Првог срског устанка преко Београда и Земуна пренет је до Манастира Фенек у Срему, а одатле 1815. преко Беочина и Београда у манастир Каленић да би 1839. још једном

У најтежим тренуцима у историји српски народ је током великих искушења црпео снагу из моштију светаца које су окупатори увек настојали да униште све духовне и материјалне трагове културе. На почетку априлског рата 1941. године главнокомандујући немачке авијације Александар Лер је од Хитлера добио наређење да се прво униште овакви споменици па су бомбардовани Народна библиотека, Патријаршија и Жича која је имала 40 хиљада књига и мноштво рукописних књига и докумената, јер су монаси настојали да сачувају оно што је највредније.

био враћен у Студеницу – објашњава Костић. Постоји запис као сведочанство о значају који је преносу моштију придавао кнез Милош Обреновић јер је, као мудар владалац, на овај догађај позвао многе конзуле и самог великог везира. У Студеници, која је тек припојена Србији, до 1833. године није било монаха, па је Милош у договору са београдским митрополитом Петром Јовановићем за пренос моштију одредио 19. август 1839. године. У манастиру Каленић је служено велико вечерње, а сутрадан света архијерејска литургија пре него су мошти свечано кренуле и истог дана стигле до Љубостиње. Запис из тог периода сведочи да је епископ ужички Никифор, са још тројицом епископа, изнео мошти пред врата, па су прво један опход око храма начинили свештеници носећи ковчег са моштима светог краља. Други круг су их на рукама носили државни чиновници, а трећи кметови и народ. У Љубостињи је записано да је свету архијерејску литургију служио

епископ тимочки Доситеј, а у Карановцу епископ шабачки Максим. Мошти су свуда дочекиване свечано, а након литургије у Карановцу поворка је продужила до Лопатнице где су мошти смештене да преноће у колиби специјално направљеној за ту прилику. Следећег дана је у Студеници дочекан кивот и унет у малу Краљеву цркву уз бденије у великој Саборној цркви. - У четвртак ујутру обукли су се сви архијереји и са мноштвом и свештенством пошли са литијом до мале цркве и изнели кивот који је братство манастира носило до западних врата Саборне цркве. Носили су га свештеници, чиновници, па кметови, и спустили пред западне двери велике цркве, а затим последњи пут сами архијереји и унели у цркву где је Симон монах почивао све до 1915. године кад наступа злосрећно време Првог светског рата и потреба да се чувају и скривају светиње, вредне црквене реликвије и највредније мошти светог краља које су пошле на пут голготе српске војске преко Албаније. После рата су дошле до манастира Острога где су биле до 14. априла 1919. а тога дана однете

преко Никшића, Рисна, Зеленике и Сарајева у Земун одакле су 11. маја свечано пренете у Београд. У свечаности су учествовали представници државних културних установа и црквених власти. Цркву је представљао митрополит београдски Димитрије, потоњи патријарх српски и први патријарх обновљене и сједињене Српске православне цркве. Дочекали су их митрополит црногорско-приморски Данило, сви архијереји, месно свештенство и ученици Богословије. Мошти су ту остале до половине маја, а онда преко Младеновца, Аранђеловца, Рудника, Горњег Милановца, Чачка и Краљева стигле до Студенице где су нашле коначни мир. Од тада нису нигде преношене, а ове године имамо благослов владике жичког Јустина да мошти походе Манастир Жичу коју је подигао сам краљ који долази у своју кућу – каже Костић. Долазак у Краљево најављен је као велика радост за све којима се пружа могућност да осете присуство краља, осете његове свете молитве и чудотворне моћи код којих су многи веко-

вима налазили исцелење и лек за тешкоће и болести. Мошти Симона монаха дочекане су у Жичи 29. септембра а следећег дана, након свете архијерејске литургије коју је са свештенством и монаштвом служио епископ Јустин, у поподневним часовима допремљене до Храма Свете Тројице где је прилика грађанима да им се поклоне пружена до 3. октобра. Тога дана је литија са владиком, свештенством, монаштвом и благочестивим народом кроз град кренула преме Храму Светог Саве где су мошти светог краља остале до поподневних сати 7. октобра што је било довољно времена да се прикупи духовна снага и енергија потребне да се лакше преброде све тешкоће, а радости и згоде актуелног тренутка буду увећане молитвама преподобног Симона монаха. Духовно оснажење има посебан значај кад се зна да велики број грађана само једном у животу има прилику да буде сведок оваквог догађаја, јер се веома ретко дешава да светитељске мошти буду покренуте. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

Градски одбор Српске напредне странке

РАЗГОВОР ГЛУВ

МАГАЗИН

11.10.2015.

- Обраћање јавности потпредседнице Градског одбора Српске напредне странке Маје Даниловић остаће запамћено по томе што је изазвало бурну реакцију у јавности и на друштвеним мрежама. – Седница Скупштине града прилика да поједини опозициони одборници, и усамљени политички стрелци, искористе дневни ред за девалвирање свега позитивног у граду. - Ребалансом буџета за ову годину се обезбеђују средства да се у готово свим месним заједницама изгради бар по један инфраструктурни објекат

Фото: М. Радовановић

ВИХ ТЕЛЕФОНА

браћања представника локалних политичких странака јавности нису превише честа појава, а интензивирају се пред изборе или у ситуацијама када су изазване писањем медија или деловањем неистомишљеника. По правилу обраћања не трају превише дуго, а најчешће личе једно другом, и док представници коалиције на власти овакве прилике користе за хвалисање успесима опозиционим партијама су увек прилика за још једну критику појединих потеза власти. Последње обраћање јавности потпредседнице Градског одбора Српске напредне странке Маје Даниловић остаће запамћено по моного чему, осим педесетоминутног трајања и по бурним реакцијама које су њене изјаве изазвале пре свега на друштвеним мрежама. Представници локалне самоуправе и Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ из редова напредњака искористили су прилику да, одмах након последње седнице Скупштине града, потврде

МАГАЗИН

11.10.2015.

како награде и признања која се додељују поводом Дана Краљева Краљевдана ове године одлазе у праве руке. Седница Скупштине града повод је и за закључак да су поједини опозициони одборници, и усамљени политички стрелци, покушали да искористе дневни ред за девалвирање свега позитивног у граду, а изношење непримерених квалификација, које су се односиле на социјално и географско порекло појединих суграђана из редова ове странке, буде испод границе доброг укуса и нивоа јавног тренутка. Напредњаци замерају опозиционим колегама због оптужби које се везују за мајске поплаве прошле године, али и уништавање краљевачке привреде које је довело до затварања бројних предузећа. - Најжешћи критичари заборављају чињеницу да су, у време економског суноврата, пропасти јавних предузећа, фабрика и социјалног пропадања у нашем граду, они били не само сведоци него директни учесници у свему и то у дужем временском периоду. Код

нас нема заштићених и свакоме ко располаже било каквом информацијом, или поседује доказе против било кога од нас, на располагању стоје надлежни државни органи. Ми смо наследили катастрофално стање, не кукамо него износимо чињенице и улажемо огромне напоре да то стање брже мењамо. Врло се самокритички односимо према нашим грешкама, према резултатима, па први говоримо о пропустима, а доказ је последња седница Скупштине града на којој смо отворено казали да нисмо задовољни реализацијом капиталних пројеката од стране Дирекције за планирање и изградњу. Наше људе на важним функцијама први мењамо, ако проценимо да нису добро радили свој посао, а на њихово место доводимо способније, одговорније и озбиљније – потвдила је Даниловић. По оној старој, ко о чему баба о уштипцима, напредњаци не престају са хвалисањем због организације тениског меча Светске лиге Дејвис купа између репрезентација Србије и

Хрватске иако је од њега прошло више од пола године. И док су пре меча довољно ауторитативно тврдили да ће Краљевчани највише месец и по дана касније, половином маја, бити у ситуацији да уживају плодове овог значајног такмичења пола године касније склонији су уверењу да у спорту не мора све да се мери парама. Значајнијим од тога, ма колико да су из локалног буџета потрошена значајна средства, сматрају похвале такмичара, стручних штабова, спортских и политичких функционера, па чак и публике Чини се да је иницијална каписла за обраћање јавности ипак било извештавање медија којим су главешине политичких партија у граду све незадовољније, посебно у ситуацијама кад се помиње њихов и рад странака којима припадају. - У последње време, а посебно након последње седнице Скупштине града, ваши извештаји су директно извређали одборнике, па је иза тога остао веома горак укус. Каква порука се шаље новинарском квалифика-

цијом да за одлуку скупштине може да гласа само неко ко није нормалан, иако је та одлука добила потребну већину одборника – каже Даниловић. Иако се већ дуже говори о ванредним парламентарним изборима одлука о томе би требало да буде донета током овог месеца. И ма колико су локални значајнији за грађане Краљева парламентарни су повод за подсећање на безрезервну подршку председнику Владе Србије „да настави пут спровођења реформи, заштити и очувању економских и националних интереса земље, јачању угледа Србије у свету“. Напредњаци верују да би избори допринели да ни у Краљеву не влада атмосфера у којој „није ни лако, ни једноставно, нити могуће, радити, јер се оспоравају очигледни резултати и успеси“. Повод за такав став је уверење да се оспорава и минимизира санација клизишта, изградња мостова, путне инфраструктуре и других објеката. Прилика да се учини више види се у ребалансу буџета за ову годину којим се обезбеђују средства да се у готово

свим месним заједницама изгради бар по један инфраструктурни објекат. Напредњаци још не могу са сигурношћу да тврде какав, јер ће то зависити од потреба сваке средине понаособ и могућности које пружа ограничени износ средстава. Злонамернима би се могло учинити неоснованим поновно помињање јединства унутар најужег партијског руководства, или у колацији, иако је не тако давно председник Градског одбора Небојша Симовић ставио тачку на ово питање и потврдио да о томе више неће бити речи. Оно што се дешавало током четрдесетоминутног дијалога појединих представника медија и чланова градског одбора напредњака више је личило на разговор глувих телефона него дијалог равноправних саговорника. После пуних педесет минута од почетка остаје горак утисак да медији нису добили жељене одговоре на конкретно постављена питања и уверење напредњака да је једино њихово тумачење исправно. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

Петнаест година од демократских промена: Драгојло Бажалац (2)

МАГАЗИН

11.10.2015.

ОКТОБАР 2000. И ПОСЛЕ ЊЕГА

- Зоран Ђинђић није био спреман да прихвати место председника Народне скупштине и центар власти пренесе у парламент. - Краљево је страдало због људи и односа локалне и централне власти. - Основни кривци што је Србија пропала су припадници безбедносних служби који су и после октобра 2000. године контролисали све. - У земљу је стигло доста пара како би се обновила привредна делатност, али није било значајнијег ефекта јер су за време санкција међународне заједнице изгубљена многа тржишта. - Петнаест година уназад није улагано у занављање технологије, а изостало је очекивано учешће немачких и јапанских компанија у приватизацији. - Они који су успешно водили бројна предузећа избачени су из њих, па су отворили приватне фирме и преживљавали, а нових који би требало да их замене није било. - Краљево је одувек трпело последице лоше организованости домаћих снага које су деценијама попуштале под притиском дошљака са југа. - Јавне набавке се проводе на специфичан начин, јер неко мора да узме паре, прво странка па онда остали

Драгојло Бажалац

Фото: М. Радовановић

урни догађаји из октобра 2000. године и данас изазивају опречна мишљења што је повод за покушај да се, у разговору са њиховим актерима, баци мало више светла и створи реалнија слика онога што се дешавало. Истакнути члан Демократске странке Драгојло Бажалац, у то време и члан најужег општинског руководства, је и пре 5. октобра почео да губи интерес за активно учешће у политичком животу, јер је већ обезбедио ново радно место у Електропривреди Србије. Стиче се утисак да ни тада међу краљевачким демократама, које су са Српским покретом обнове чиниле окосницу локалне власти, није владало претерано јединство, па је као велико изненађење примљено инсистирање Мила Корићанца да постане председник Извршног савета. Бажалац верује да то није било потребно Корићанцу, нити корисно за Краљево, у време кад се рачунало да би на овом месту моного више могли да пруже дотадашњи председник Звонко Обрадовић или Милан Вуковић који су већ упознали технологију локалне власти и припремали се да одрже континуитет. Различитих ставова по питању функција било је и на републичком нивоу, а страначки органи предлагали Зорану Ђинђићу да уместо премијера прихвати место председника Народне скупштине и центар власти пренесе у парламент. Добро је било познато да је Миле Корићанац годинама уназад помагао рад Демократске странке чиме је задобио поверење и пријатељство Зорана Ђинђића што је био повод за став да са неке од значајнијих позиција у Београду, а стиче се утисак да је могао да бира, може много више да помогне Краљеву него са позиције локалног политичара. Након формирања нове локалне власти ипак је постао председник општинске владе, а Бажалац се све више повлачио из политичког живота. Демократе нису успеле да убеде Милена Пановића да прихвати место председника Скупштине општине, па се на том месту нашао др Љубиша Јовашевић. Драгојло Бажалац сведочи да се у новоформираној

МАГАЗИН

11.10.2015.

Влади Србије нико није разумео у привреду, сем Небојше Човића коме су доделили место координатора за Косово и Метохију. - Оно што је остало од привреде још је радило, али је и то почело да пропада. Кренуле су наопаке приватизације, а то се посебно негативно одразило на Краљево у коме више нема производње, а кад нема призводње нема ни осталог. Краљево је страдало због људи и односа локалне и централне власти. У целој Србији је ишло наопако, а Ђинђић је као филозоф информације добијао од либералних економиста који су сматрали да ће привреда, иако је била на стакленим ногама, сама да се опорави. Ни ја нисам могао да претпоставим којим ће путем да се иде даље. Знали смо да је тешка ситуација и да ће морати да крене поштено, а ништа није могло да се изведе на други начин, јер су суштинску власт задржали људи из безбедности који су покупили паре од приватизације и углавном све контролисали. Дуго време после овога, а и за време Коштунице, стари дебеовци су контролисали све, па су основни кривци што је Србија пропала – сматра Бажалац. Власт је чинила неуобичајено широка коалиција странака чији су челници имали поверења у Ђинђића који је, сем што је био вредан, имао визију даљег развоја земље. Приватизација је вршена под страним утицајем, а то је област која ни премијеру није била довољно јасна. У земљу је стигло доста пара из иностранства, како би се обновила привредна делатност, али се показало да није било значајнијег ефекта, јер су за време санкција међународне заједнице изгубљена многа тржишта. Сем тога петнаест година уназад није улагано у занављање технологије, а изостало је очекивано учешће немачких и јапанских компанија у приватизацији. - Уместо њих појавили су се хохштаплери који су гледали да очерупају и оно мало што је остало, а добар кривац је и Владан Батић, јер су се око њега формирали неки одреди за узимање фирми. Тако није смело да се

ради већ оставити у њима људе који су знали да раде, а поставити некога да их контролише. Шта су направили не знам, али је све прилично уништено. Завладала је корупција, а више није било политичког противника да би се вадили на њега. Ђинђић је иза себе имао Немце од којих се нешто могло очекивати, али се мало уморио кад је видео каква су се паучина и талог накупили. Ја сам све гледао изблиза и знам да је много донација добила Електропривреда Србије. Имало је још нешто од фирми, „Телеком“, „Аеродром“ и „Дунав“ док није пропао, због мућке са међународним осигурањем, а за то је крив Мирољуб Лабус – објашњава Бажалац. Бројни учесници политичког живота и данас жале што након убиства премијера Зорана Ђинђића нису одржани парламентани избори. Уместо тога договорено је да се ништа не мења, а да место премијера преузме Зоран Живковић. Иако је био одличан сарадник Зорана Ђинђића показало се да није дорастао новој функцији. И теоријска наука је била подељена, па су значајну улогу у привредном животу покушавали да заузму факултетски професори који никада реално нису радили ништа. Они који су до тада колико толико успешно водили предузећа избачени су из њих па су отворили приватне фирме и преживљавали, а нових који би требало да их замене није било. - Иза тога дође Коштуница који је поштен човек, а воли само власт. У његово време су направљене приватизације и све продато у старо гвожђе. Иако смо имали услова нисмо успели да у „Магнохром“ уђе „Горење“, пропадне „Јасен“ и основна производња у „Магнохрому“ због санкција кад је изгубљено тржиште. Имали смо и нагло повећање броја становника од око 40 хиљада, али ни то нисмо искористили и од тога се дуго нећемо опоравити. Добили смо и Пеђу Микића, сада саватника председника Србије за привреду, који је донео три милиона марака и пожелео да уложи у банку коју је водио Стаменко Чола-

МАГАЗИН

11.10.2015.

ковић. Он није смео да их прими, али је попустио кад су му то наложили из Београда. Зоран Ђинђић је више пута долазио у Краљево. Био је обдарен, али му је фалио саветник за привредна, и по мало државна, питања, јер није добро познавао државну администрацију. Његова највећа несрећа је што је Душану Михајловићу препустио Министарство унутрашњих послова, мада је питање да ли би и неко други могао више да уради, јер је било доста криминалаца. Они који су имали паре појавили су се уз нову власт, а одрекли старе – прича Бажалац. У Краљеву је привреда потпуно стала. Док је Зоран Ђинђић био жив по нешто је од републике и могло да се узме уз посредовање Мила Корићанца. Након тога дошло је до поремећаја на релацији између локалне самоуправе и централних власти за

шта се највећи део кривице упућује на тадашњег председника Скупштине општине. Краљево је одувек трпело последице лоше организованости домаћих снага које су деценијама попуштале под притиском дошљака са југа. Они који су дошли направили су доста јаку мрежу која је водила главну реч у граду, а много тога није промењено ни до данашњих дана. Некада је Краљево било седиште значајних државних компанија које су једна за другом или одлазиле или биле трансформисане до мере да не представљају значајан фактор у привредном животу. После „Телекома“, који је одавно отишао, сличну судбину доживљава „Електросрбија“ која је сведена на регионални центар без правног статуса. Међу бољим познаваоцима прилика у овој области све је присутније уверење да би за годину

дана могла да падне и коју степеницу ниже. - Централизовали су ЕПС само да би узели јавне набавке, јер уштеда на укрупњавању нема. Важно им је само да центар Београда има струје, и шта их брига шта се ради по селима. Прво што ће да ураде погасиће јавну расвету по селима, јер локална самоуправа неће имати пара да то издржава. Ако не буду имали повлашћену цену за јавну расвету, а цена утиче на штедњу, и снабдевање ће бити мало проблематично иако на рачунима имају пара, али не одржавају ништа. Јавне набавке се проводе на специфичан начин, јер неко мора да узме паре, прво странка па онда остали – каже Бажалац. Осам година у пензији довољно је времена да се буде ван токова какви владају у великим системима, а године чине да се по нешто и заборави. Ипак, и даље је присутно уверење да без ве-

ликог броја запослених не може бити говора о опоравку. Све што се дешавало након 2000. године на негативан начин се одражавало и на пољопривреду. Иако услови за развој постоје, уз улагање значајних средстава, а и тржиште спремно да прихвати већу количину пољопривредних производа, ни на овом подручју нема битнијих помака. У време кад су, након демократских промена 2000. године демократе биле значајан учесник у власти, у општини је постојало 200 објеката за тов стоке, а седам хиљада грла само у Витановцу, у којима се остваривало 200 хиљада кубика природног прираста годишње. Тога више нема, а све је мање запослених и у највећим приватним предузећима на којима се још заснива привредни живот Краљева. После 2000. године је брзо скочио стандард, али то је било лажно на бази донација.

- Нисмо успели у држави, а поготово не у Краљеву као великој општини са хетерогеним становништвом, па не знам да ли моћи нешто да се оствари, јер је ситуација све тежа. Смедеревску железару и Бор држе порески обвезници, а Краљево нема такву климу, па не видим која би производња могла да запосли људе. Не помаже више ни аутопут, јер су све инвестиције већ прошле, па не видим шта ће да их привуче ако до сада није. Краљево нема шта да понуди, а нема више ни раднике. У Србији смо годишње имали по 500 лиценци за вариоце, а сад их за рад у Обреновцу увозимо из Пољске. Колико је мајстора имала „Фабрика вагона“, а сада их више нема? Нема ни приватника, јер су они квалитетнији већ отишли у Београд и то је велика штета. Шта у таквој ситуацији може и градоначелник да уради кад је неки Микић зајашио.

Иду локални избори, а не знам шта ће ко у Краљеву да понуди осим, причам ти причу. Не знам ни ко ће заменити Вучића који опстаје док извршава налоге из иностранства. Кад то буде завршио проћиће као и претходни, јер се ни сада ништа не пита. По свим реалним показатељима ми смо тотално пропали, а он због избора повећава плате и пензије. Да је Миле Корићанац вршио координацију са републиком, и радио за Краљево, била би шанси за напредовање. Он не би прогонио социјалистичке директоре јер није био осветољубив, па би помагао и то би могло да донесе резултат – верује Бажалац. Та прилика је одавно пропуштена, а резултате погрешне политике на леђима на најбољи начин осећају готово сви становници Краљева. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

11.10.2015.

МАГАЗИН

Десанка Кастратовић

Без длаке на језику: Десанка Кастратовић (1)

- Незапосленост као последица лоше економске политике најдиректније погађа младе приморавајући их да, после студија, на евиденцији Националне службе за запошљавање чекају да се догоди чудо. – Политичко запошљавање нема алтернативу. - Кад се двадесетпетогодишњак суочи са чињеницом да нема ни џепарац онда не размишља која га идеја вуче ка политици, већ од чега ће да живи. - Јавна је тајна да је партијска књижица најбоља гаранција за запослење. – Политика се превише меша у све сфере живота, понајвише тамо где јој уопште није место. – Културни садржаји нису увек прилагођени укусима и потребама младих. - Знатна средства се троше на ствари које немају ефекат и неисплативе су. - Међу младима је ескалирало насиље, па су и медији препуни негативних информација. - Образовање од првих дана битно утиче на формирање личности недовољно заинтересованих за збивања у околини у којој одрастају

Фото: М. Радовановић

СВЕ МАЊЕ НАДЕ ЗА МЛАДЕ? 47

оразну чињеницу да се представници власти младих сете само пред изборе, кад су им уста пуна обећања о већем степену бриге према овој категорији становништва, потврдио је велики број припадника ове генерације током разговора вођених са циљем да се открије шта је то што већи број њих спутава да значајније учествују у политичком животу. Све израженија тежња за чланство у политичким странкама, у којима виде једини начин за запошљавање, не може да одагна чињеницу да највећи број припадника ове категорије становника, чија се горња граница стално подиже и тренутно стоји на 35 година, чека да њихове проблеме решава неко други. У таквој ситуацији ретки су случајеви активног политичког ангажовања младих пре пунолетства, а међу оне који су још за време средње школе почели да се баве друштвеним проблемима сврстава се Десанка Кастратовић, одборница Демократске странке у Скупштини града. Први корак на путу који води ка активнијем политичком ангажовању, свесна ситуације у којој се земља налази, направила је још као гимназијалка и стрпљиво чекала потврду о пунолетству да би могла да се прикључи странци чије је ставове у то време младима на најбољи начин приближавао Зоран Ђинђић. Свест о потреби да настави тим путем знатно је ојачана након убиства премијера Србије што је био повод за активније занимање за политички живот. Жеља за ширење видика, изван оног што опредељује будућу професију, водила је ка разним врстама неформалног образовања, пре свега оног које подразумева ангажовање у политичком животу. Тако су посебне сфере интересовања постали јавни наступи, креирање јавних политика, савремена социјалдемократија, људска права, лидерство, позиција жене у политици. Десанка Кастратовић припада незнатном проценту младих који су након студија одлучили да се врате у Краљево. Повратак се поклопио са мајским изборима 2012. године када је изборила место у локалном парла-

МАГАЗИН

11.10.2015.

менту што је преко чланства у Савету за родну равноправност и Комисије за статут и управу водило ка месту координаторке Женске одборничке мреже. Десанка је чланица Градског одбора Демократске странке у Краљеву и Председништва Демократске омладине испред региона Централне Србије. У време кад су проблеми највећег броја Карљевчана одређени друштевно-политичком ситуацијом младом човеку је, због препрека и проблема са којима се сусреће, сваким даном све теже. Један од основних проблема је незапосленост као последица лоше економске политике која најдиректније погађа младе приморавајући их да, после студија, са евиденције Националне службе за запошљавање чекају да се догоди чудо. - Млади су у Краљеву свесни свих тих проблема, па покушавају да дођу до посла учлањењем у политичке странке, јер немају алтернативу, а таква је ситуација у целој земљу. Кад се са 25 година суочите са чињеницом да немате ни џепарац онда не размишљате која вас идеја вуче ка политици, већ од чега ћете да живите. Велики је друштвени проблем што људи приступају политичким организацијама зарад неких инетреса, посла или новца, а не примарне улоге странака да кроз рад у организацији будемо друштвено корисни и да на тај начин као појединци обликујемо наш град, дешавања у њему и сам врх државе. Већина партија се сети младих у време предизборне кампање. Када треба нешто да се одради увек су ту, али је мало оних који могу да утичу на доношење одлука. Имала сам срећу да врло млада постанем одборница и изборим да мој глас може да се чује, али немају сви ту прилику. – каже Кастратовић. Иако се као противници политичког запошљавања све више декларишу и челници партија на власти, мада прећутно подржавају запошљавање оних за које процене да су најоданији, одлука младих да приступе некој од странака владајуће коалиције је све

израженија. Јавна је тајна да је партијска књижица најбоља гаранција за запослење, па су сви спремни да зажмуре пред чињеницом да млади једино на тај начин долазе до посла. Поразно делује сазнање да ни стручна пракса након завршеног факултета не може да се обави без чланства у некој од владајућих страначких организација. Код оних који су завршили факултете преовладава уверење да на тржишту рада немају никакве шансе зато што њихова радна места заузимају неквалификовани или они који су високе школе завршили на начин различит од дуготрајног мукотрпног учења. У Краљево су се вратили само они који нису имали могућност да остану у Београду без обзира што мало верују да би до посла могло да их доведе знање које су стекли. - Млади кажу како не могу ништа да промене, а ја сматрам да морају да се изборе и нађу место у граду у коме је присутна потпуна апстиненција, а људе на власти не занима шта се овде дешава. Млади нису равнодушни, али је ситуација таква и не дозвољава им да нешто ураде, па верују како ће неко други да дође и промени стање, а кад дођу избори не желе да гласају јер немају за кога. Већ 20 година овим градом владају исти људи, а ми који имамо шансу да нешто кажемо не можемо да се изборимо. Зато је све присутније опредељење младих да што пре оду из Србије, а да се никада не врате, јер је друштво постало такво да им не пружа шансу да се на прави начин искажу. У граду не постоји омладински центар, па они који имају таленат и желе да покажу то што знају немају простор за то. Иако обезбеђење простора за рад младих свака власт обећава у предизборним кампањама нико се није позабавио питањем где ти људи иду, да ли лутају улицама или се сакупљају на неким местима, јер осим по кафићима, једино још у играоницама и кладионицама могу да проведу слободно време. Кад одборници опозиционих партија за дневни ред седнице Скупштине града предложе неко од питања од инетереса за младе већина по правилу не дозво-

МАГАЗИН 11.10.2015.

љава да се узме у разматрање. Нико не пита младе шта им треба него се понуди нешто што они мисле да треба и ево вам па видите шта ћете са тим – каже Кастратовић уверена да би највећем броју младих Краљевчана Дом омладине, евентуално скејт парк, користио више него затворени базен чија је градња дефинисана буџетом града у децембру прошле године. Иако су у претходном периоду разматране различите локације на којима би могао да буде смештен Дом омладине испоставило се да град не може да уступи ни једну од постојећих, јер се ни не зна шта све има у својини. Код по литички писменијих припадника ове категорије становника преовладава уверење да је највећи камен спотицања политичка воља коју профилише снага тек неколицине коалиционих партнера. Све то је само још један мотив онима који су завршили факултете да се не враћају у Краљево. Здрава локална заједница заснива се на младим људима, а њима треба омогућити да се развијају како слободно време не би проводили на улици и у кладионицама. Значајан утицај на однос власти према младима требало је да изврши Канцеларија за младе основана пре две године, а пре него је изабран координатор у Демократској омладини су сматрали да то треба да буде нестраначка личност. Доказ да је направљен погрешан из бор види се и у чињеници да ни Савет за младе ни Канцеларија за младе нису подржали Омладинску радну акцију „Краљево 2015“ која се сматра специфичним начином окупљања. Узрок таквом стању Кастратовић види у превеликом мешању политике у све сфере живота, понајвише тамо где јој уопште није место. Да није све црно показује пример прошлогодишњих мајских поплава када се стотине младих самоорганизовало и показало колико су спремни да раде ако им се пружи шанса. Поразно делује сазнање да нема ко да их организује, па се још једном намеће став о потреби политичког ангажовања, или бар укључења у организације цивилног друштва.

- Не могу да замислим младог човека са 18 година кога не занима како ће сутра да живи, да га не интересује шта се са њим дешава, а то је последица ситуације у којој се налазимо. Ми нисмо криви за то што је све угашено, па не треба ни да сносимо терет тих грешака и да се сада на нама ломе копља – каже Кастратовић. Иако је највећи број културних дешавања у граду оријентисан према младима и даље постоје различити ставови у погледу онога што им се нуди. Већина њих, чије ставове заступају они који су били спремни да разговарају и на ову тему, не оспорава да се нуди доста културних садржаја, али ни то да нису увек прилагођени укусима и потребама младих. Зато знатно примеренијим сматрају бројне манифестације које организују алтернативне групе или организације цивилног друштва. У такве се сврстава Анфитеатар, фестивал који је и овог лета због позитивне енергије оставио јак утисак на све који су у дворишту Основне школе „4. краљевачки батаљон“ могли да посматрају позоришне представе каквих нема на репертоару локалног позоришта. Значајним се сматрају све активности Друштва умишљених краљевачких сликара чији чланови ентузијазам и неисцрпну енергију користе за покретање хуманитарних акција, концерата и других активности. Званична културна сцена се одвија на тромеђи између Народне библиотеке, Народног музеја и Краљевачког позоришта, а највећи број садржаја примерених младима долази из Културног центра „Рибница“. Ставови оних који не припадају владајућој гарнитури се и по питању културних садржаја разликују од ставова радника у култури који снагу, уместо из ентузијазма, црпе из градског буџета. То је понекад основни разлог и што првобитно веома интересантне идеје полако почињу да губе на интензитету, а то је показао и пети по реду Међународни џез фестивал „ЏезИбар“. Иако је у једном тренутку допринео подизању квалитета културне понуде све више се потврђује да због специфичности музике не при-

влачи довољно интересовање публике. То потврђује потребу за сталним праћењем токова у овој области и прилагођавањем потребама конзумената културних садржаја како би се одржао првих година профилисан карактер фестивала. У специфичним оконостима које у највећој мери утичу на стање у различитим областима живота често се најзначајнијим сматра недовољна количина средстава неопходних за задовољење елементарних потреба. - Утисак је да се знатна средства троше на ствари које немају ефекат и неисплативе су, па млади више нису заинтересовани ни да оду у позориште. Мислим да им је и то скупо, јер за улазницу морају да издвоје новац који немају. У демоктратској држави медији креирају и дају слику општег стања, а данас је та слика мало искривљена и оно што нам се приказује није баш као што је у реалном животу. Имамо риалити програм који је доминантан на свим телевизијама, а емисије нису прилагођене младима па промовишу вредности које нису у складу са тим како млади треба да гледају на живот и понашају се. Међу младима је ескалирало насиље, па су и медији препуни негативних информација. Све је под великим утицајем владајуће структуре, па има мало простора да се стање прикаже онаквим какво јесте. Иако су повремено медији критички настројени према неким дешавањима сматрам да не треба само нападати већ понудити нове садржаје и омогућити другима да кажу како решавати битне проблеме – каже Кастратовић. Општем утиску великог броја припадника генерације која се сматра младом у великој мери доприноси систем образовања, јер од првих дана битно утиче на формирање личности недовољно заинтересованих за збивања у околини у којој одрастају. То је један од повода због кога добар део младих сматра да би га требало усмерити на креирање личности које размишљају критички, па на тој основи створене ставове претачу у исправне одлуке. Т. Радовановић

Отворен Кабинет за магнетну резонанцу

МАГАЗИН

11.10.2015.

ОКОНЧАН ЗНАЧАЈАН ПОСАО

- Општа болница „Студеница“ добила најсавременији дијагностички уређај који ће омогућити да се на најмању меру сведу листе чекања пацијената са широког простора од Ужица до Ниша. - Повољности брзог и прецизног дијагностификовања обољења могу да очекују пацијенти са простора Рашког, Расинског и Моравичког округа, али и северног дела Косова и Метохије. - Менеџмент Опште болнице „Студеница“ представља светлу тачку и сврстава се у ред најуспешнијих у земљи

Фото: М. Радовановић

кромном свечаношћу у холу хируршког блока Опште болнице „Студеница“ свечано је пуштен у рад апарат за магнетну резонанцу, вредан више од пола милиона евра, који је граду поклонио Миломир Главчић. Пре него је, у присуству бројних гостију, вршилац дужности директора болнице др Зоран Мрвић отворио врата адаптиране просторије у приземљу откривена је пригодна плоча којом се изражава захвалност донатору због доприноса да се Краљево сврста у ред ретких градова у земљи који имају савремен уређај овог типа. На плочи су урезане речи дародавца који потврђује да сваког дана устаје и леже са осмехом због сазнања да се у Србији његовом дару неко радује, јер помоћ другима сматра и наградом за себе. Као што је раније најављено као последњи рок за пуштање у рад савременог уређаја одређен је Дан Краљева Краљевдан, а представници локалне самоуправе и Рашког управног округа нису крили задовољство након сазнања да је у рекордно кратком року успешно завршен значајан део посла. Од

МАГАЗИН

11.10.2015.

идеје до реализације прошло је само седам месеци током којих је, поред упорног и напорног рада, било и препрека друге врсте, посебно извештавања дела медија која су оцењана штетним. Упркос свему пројекат је успешно приведен крају, а Општа болница добила најсавременији дијагностички уређај који ће омогућити да се, уколико потпуно не елиминишу, на најмању меру сведу листе

чекања пацијената са широког простора од Ужица до Ниша. Поред становника са простора Рашког округа све повољности брзог и прецизног дијагностификовања обољења могу да очекују они који долазе са простора Расинског и Моравичког, али и северног дела Косова и Метохије. Чињеница да нови апарат омогућује дијагностику комплетног тела, и да се може урадити контрастна ме-

Реч донатора Желим да се захвалим управи града Краљева, начелнику округа, градоначелнику и директору болнице што су апарат у року прибавили и ставили га у рад. Волео бих ипак да се он што мање користи јер би то значило да сте ви, моји Срби, у добром здрављу. Ја знам да тај апарат, ма колико да је модеран и моћан, здрављу народа не може помоћи без лекара и других запослених у тој болници, па и њих уз највише поштовања, поздрављам. Жао ми је што данас нисам са вама, али ја мислим стално на моју Србију. Одатле добијам и по десет писама дневно. Хтео бих свима да помогнем, но нисам у могућности. Знам да је тамо тешко. Ипак вам кажем, борите се и не чекајте да вам држава да посао. Иако је овде у Канади, а и у другим државама у којима сам боравио, било кризе ја никада нисам био без посла и увек сам га сам себи прибављао. Тако сам од сиромаха постао имућан, па сада могу и другима да помогнем и да се, као данас, радујем због радости оних којима помажем.

тода, говори да ће моћи да се заврши комплетна патологија која буде индикована за овај апарат. Уместо најављене посете министра здравља свечаности је присусутвовао државни секретар у овом министартству проф. др Берислав Векић и уверио се да је Општа болница добила изузетно важан, квалитетан и значајан апарат за нуклеарну магнетну резонанцу. Посебно значајним сматра се хумани гест донатора, јер су у данашње време ретки људи који осећају друштвену одговорност као повод да помогну српском здравству које трпи изузетно тешке последице наслеђеног стања из прошлости због неповољне старосне структуре запослених, амортизоване технике и лимитираних финансијских средства. У таквој ситуацији менеџмент Опште болнице „Студеница“ представља светлу тачку и сврстава се у ред најуспешнијих у земљи. Поред значајних средстава за рад, обезбеђених на различите начине, из ове здравствене установе стижу обећања о новим донацијама које ће у још већој мери допринети пружању бржих и квалитетнијих здрав-

ствених услуга. Није безначајна ни помоћ локалне самоуправе која у оквиру ограничених могућности настоји да помогне кад год је то могуће. Да ни Министарство здравља не седи скрштених руку доказују различите активности и финансијска помоћ усмерена ка Општој болници и Дому здравља Краљево. Од 2012. године Министарство је за опрему и инвестиције у Краљеву определило 133 милиона динара, а у последње две 21 милион за нову опрему, у 2015. до сада још 17. - Директно смо помогли адаптацију простора за магнетну резонанцу у износу од милион и по динара, а наставићемо да помажемо Општу болницу која треба да прерасте у још већи центар који ће збрињавати комплетан Рашки округ и шире од тога. По питању кадрова имали смо изузетног разумевања, па смо у 2015. години одобрили 45 нових радних места за Општу болницу, за седам лекара а остале за средњи и виши медицински кадар. И Дом здравља је добио десет нових радних места, од тога четири за нове младе лекаре. Ми ћемо и даље да пра-

тимо кадровску политику, јер нам је жеља да подмладимо кадар а све у склопу рационализације са којом се суочавамо – поручио је проф. др Векић. Уз захвалност донатору из Рашког управног округа стиже информација да се делегација Краљева спрема на скори пут у Канаду због посете Миломиру Главчићу који обећава неке нове донације. Миломир Главчић се у више наврата доказао као велики патриота и донатор спреман да помогне земљи порекла након што је у тешкој међународној утакмици зарадио довољно новца да то може. Осим последњих 547 хиљада евра уложених у апарат за магнетну резонанцу, и куповине новог санитетског возила за потребе рашчанског здравства, Главчић је улагао у спорт, културу, цркве... Време великог славља прилика је за подсећање на сенку која је пала на цео поступак због пласирања полуистина и неистина којима је из Краљева послата лоша порука евентуалним новим донаторима. Т. Радовановић

Јединствена стална поставка у згради Градске управе

МАГАЗИН

11.10.2015.

РУДНО БОГАТС

- Лојанички геолошки парк би, уз само још два у Европи, био потенцијално атрактивна дестинација за бројне туристе. - У околини Краљева има полудрагог и драгог камења, али и знатних количина угља на простору Западно-моравског басена који се од Котленика и Јанока протеже све до Чачка. – Квалитет уљних шкриљаца са овог простора и до сто пута већи од оних у Алексинцу. - У непосредном окружењу детектоване су знатне количине бората, грађевинског камена као значајног материјала за израду аутопутева, потом магнезита, јатара, нафте и веома перспективна лежишта воде као сировине за флаширање

Фото: М. Радовановић

ТВО КРАЉЕВА

МАГАЗИН 11.10.2015.

бележавање Дана Краљева и сазнање је прошло 189 година од времена када је кнез Милош Обреновић издао налог да се испита геолошка грађа и рудно богатство овог краја повод су за формирање сталне поставке у холу на првом спрату зграде Градске управе под називом „Рудно богатство Краљева“. Колекција од тридесетак минерала и стена биће смештена у две витрине од којих је прва доступна јавности од 7. октобра, а комплетирање друге очекује се најкасније за месец дана. Кад је пре две године формирано Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове родила се идеја о колекцији изузетних примерака рудног богатства. Повод је потреба да се укаже на могућност комерцијалне експлоатације која је изостала, а ако постоји обавља се на неодговарајући начин. У Одељењу за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерскогеолошке и сеизмичке послове подсећају на жељу за реализацију пројекта Лојанички геолошки парк који би, уз само још два у Европи, био потенцијално атрактивна дестинација за бројне туристе. Овакво уверење заснива се на ставу да кроз сличан у Чешкој сваке године прође више од сто хиљада туриста који долазе из свих крајева света. Сазнање да су рудна богатства у прошлости била добар повод за ратове у различитим деловима света повод је за став о потреби промене односа према постојећим ресурсима и адекватнијој експлоатацији онога што је природа стварала вековима. У околини има знатних количина угља на простору Западно-моравског басена који се од Котленика и Јанока протеже све до Чачка, а потврђено је присуство уљних шкриљаца чији је квалитет, како показју истраживања, и до сто пута већи од оних у Алексинцу. У непосредном окружењу детектоване су знатне количине бората, грађевинског камена као значајног материјала за израду аутопутева, потом магнезита, јатара,

нафте и веома перспективна лежишта воде као сировине за флаширање. На обронцима Гоча је регистровано присуство полудрагог и драгог камена, насталог у праисторији деловањем вулкана који су били активни на овом подручју, а уз бање као бисере геолошког наслеђа ово би требало да буде посебна сфера интересовања у будућности. Због свега је неопходна адекватна припрема за време које долази, јер би обезбеђење истражног и експлоатационог права требало да створи знатну предност у привлачењу инвеститора. Камен из околине Краљева значајан је и за најављену реконструкцију железничких праваца, посебно кад се ради о насипању доњег носећег слоја. Потреба за овом врстом материјала је толика да расположиве резерве нису довољне да задовоље ни најављену реконструкцију пруге од Београда до Софије, па се као неминовност намеће увоз камена. Жеља организатора изложбе је да заинтересује стручну јавност и инвеститоре како би препознали природне ресурсе и допринели њиховој заштити на адекватан начин, али и да подстакне размишљање о рударству као примарној привредној грани као носиоцу развоја сваког напредног друштва. Нови Закон о рударству и геолошким истраживањима пружио је могућност јединицама локалне самоупораве да преузму део надлежности ресорног министарства што је био повод да се, због сазнања о важности рударства и геолошких истраживања, при Градској управи формира Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове. Захваљујући ентузијазму запослених у том одељењу формирана је јединствена поставка сачињена од примерака рудног богатства Краљева и околине која се сматра примером добре праксе, јер у Србији нема локалних самоуправа која се на овај начин односе према рудном богатству. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

„Професионалац“ отворио нову позоришну сезону

- Наставља се континуитет добрих представа и добре игре Краљевачког позоришта. - Око пројекта се окупио веома занимљив тим сарадника који су целој представи дали посебан печат. - У глумачкој екипи су Зоран Церовина у улози Теје Краjа, Горица Динуловић у улози секретарице Марте, Биљана Костантиновић као мајка и Боба Стојмировић, глумац из Крушевца коме је ово прва сарадња са Краљевачким позориштем. – До краја месеца Краљевчане очекује учешће на два значајна фестивала, Јоаким фесту у Крагујевцу са представом „Пиџама за шесторо“ и 21. по реду „Зорановим данима“ у Зајечару са представом „Кокошка“

Фото: М. Радовановић

СВЕДОЧАНСТВО О ВРЕМЕНУ ЛОМА

раљевачко позориште је у четвртак 8. децембра шездесет осму сезону од оснивања отво рило двеста тридесетим по реду премијерним извођењем једне представе. У питању је „Професионалац“ Душана Ковачевића кога је, након дугогодишњег глумачког рада и обављања значајних дужности, између осталих и директора позоришта, на сцену поставио доајен краљевачког глумишта Миломир Недељковић. Дебитантско остварење је повод за потврду великог задовољства због прилике да, уз помоћ тима који је у потпуности разумео мисаони и емотивни склоп идеје, искаже нека размишљања о времену које је ломило и изломило велики број становника Србије. - Када данас у позоришту размишљате о репертоару, за моја искуства и знања, је готово немогуће да немате Душана Ковачевића. Он је у потпуности спознао токове размишљања и емоција у народу и на прави начин, добрим квалитетним језиком и

МАГАЗИН

11.10.2015.

чврстом драматуршком структуром, открио слике из живота. Његово позориште показује живот, и то чини са снажном поетиком пред којом се осећам почаствован због свега што сам, некада као глумац а сада и као носилац основне естетске идеје, учествовао и радио – каже Недељковић уз потврду да је све време припреме представе група функционисала хомогено и врло одговорно и дајући све од себе радила на откривању свеколике слојевитости овог изванредног текста. То је и повод за чврсто уверење да ће, с обзиром на интересовање публике, бити настављен континуитет добрих представа и добре игре Краљевачког позоришта. Драма Душана Ковачевића „Професионалац“ написана је 1989. године и бави се тернутком када су се са Берлинским зидом срушили многи снови о комунизму. У горкој комедији детаљи проживљених живота осведоченог опозиционара и његовог полицијског иследника искрасавају из

тајних полицијских досијеа и оживљавају пред публиком кроз невеселе ситуације и догађаје осветљене хумором и апсурдом. Неочекивани сусрет и болна истина доводе до погледа на прошлост из потпуно другачијег угла. „Професионалац“ је тужна комедија о свим нашим временима прошлим, за сва времена будућа. Након премијере, у склопу обележавања дана Краљева Краљевдана, следи реприза 27. октобра, а затим приближавање публици у оквиру редовног репертоара. Да се представа нађе пред Краљевчанима у значајној мери је допринео Душан Ковачевић уступајући без накнаде права на коришћење текста за представу. Како због раније преузетих обавеза није био у могућности да присуствује премијери његов долазак у Краљево у позоришту очекује до краја овог месеца, или касније у време извођења представе. Директор Краљевачког позоришта Миодраг Динуловић потврђује да се

око пројекта окупио веома занимљив тим сарадника који су целој представи дали посебан печат. - Костимограф је млада Милица Радовановић којој је ово прва ауторска костимографија у матичној кући, јер је она Краљевчанка, потом Мирољуб Аранђеловић Расински човек који је име и презиме српске позоришне композиције, па Радомир Стевановић дизајнер светла Атељеа 212. У глумачкој екипи су Зоран Церовина у улози Теје Краjа, Горица Динуловић у улози секретарице Марте, Биљана Костантиновић као мајка и Боба Стојмировић, глумац из Крушевца коме је ово

прва сарадња са Краљевачким позориштем – каже Динуловић уз подсећање да до краја месеца Краљевчане очекује учешће на два значајна фестивала. Први је Јоаким фест у Крагујевцу, најзначајнија манифестација ове врсте у делу шумадијске области коју отвара представа „Пиџама за шесторо“ Краљевачког позоришта а потом учешће на „Зорановим данима“ у Зајечару где ће се са представом „Кокошка“ Николаја Кољаде, коју је режирао Рале Миленковић, заједно са осталима борити за „Зоранов брк“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

МАГАЗИН

11.10.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Пан Тродимензионална фантастична породична авантура „Пан“ је потпуно нова пустоловина која говори о почецима најдражих ликова из приче коју је написао Ј.М. Бари. Петар је несташан дванаестогодишњак неодољивог бунтовничког духа, који му не помаже у мрачном лондонском сиротишту у којем проводи живот, али током једне невероватне ноћи, духом одлази у чаробну земљу пирата, ратника и вила, звану Недођија. У тој земљи ће покушати да пронађе своје место, а доживеће најневероватније авантуре и преживети борбе на живот или смрт, успут

тражећи истину о мајци која га је давно оставила. Након што се удружи са новим пријатељима како би победио окрутног пирата, Петар открива своју судбину – постаће херој који ће заувек остати запамћен као Петар Пан. По сценарију Џејсона Фукса и Ј.М. Барија филм је режирао Џое Рајт, а главне ликове тумаче Леви Милер, Герет Хедлунд, Хју Џекмен, Руни Мара и други. Филм је на репертоару до 14. октобра а пројекције почињу у 17,30.

Пут до славе Дванаест људи је ходало по Месецу, али само је један човек, Филип

Петит – ходао по непрегледној празнини између два торња Светског трговинског центра. Уз помоћ ментора Папе Рудија и необичне групе међународних регрута, Петит и његова дружина надјачаће све изгледе, издаје, размирице и безбројне опасности како би успели у лудом плану. Роберт Земекис, редитељ ванвременских хитова као што су „Форест Гамп“, „Изгнаник“, „Повратак у будућност“, „Полар Експрес“ и „Лет“ поново користи најмодернију филмску технологију како би публици дочарао емотивну и фантастичним ликовима испуњену причу. Уз иновативну фотореалистичну технологију и 3Д ефекат, филм „Пут до славе“ је истинско филмско искуство и права

прилика за филмофиле да осете како је то бити у облацима. Ово је један од ретких филмова намењен свим генерацијама, права истинита прича испричана на начин какав до сада публика није имала прилике да види. Уз све то, сам филм је љубавно писмо Паризу и Њујорку седамдесетих година прошлог века, а изнад свега љубавно писмо упућено кулама близнакињама Светског трговинског центра у њиховом пуном сјају. Поред Земекиса сценарио потписује и Кристофер Браун, а у главним улогама се појављују Џозеф ГордонЛуит, Бен Кингсли, Шарлот Ле Бон и Џејмс Беџ Дејл. Филм траје два сата и три минута а

пројекције почињу у 19,30 сати.

Марсовац Током мисије на Марсу, након застрашујуће олује, посада свемирског брода Арес грешком оставља астронаута Марка Ватнија на ненастањеној планети, претпостављајући да је умро. Ватни је преживео и нашао се сам у застрашујућим условима, па са мало намирница покушава да опстане. Зато се мора ослонити на инвентивност, домишљатост и дух како би преживео и пронашао начин да на Земљу пошаље сигнал да је још увек жив. Милионима километара даље

НАСА и тим међународних научника неуморно раде како би „Марсовца“ вратили кући, а његове колеге из посаде истовремено кују план за одважну, можда и немогућу, мисију спасавања. Док се прича о невероватној храбрости развија, свет се уједињује у жељи да се Ватни сигурно врати на Земљу. Научно фантастични филм који траје скоро два и по сата по сценарију Дру Годара и Енди Вира режирао је Ридли Скот, а у главним улогама се појављују Мет Дејмон, Џесика Частеин, Мајкл Пена, Џеф Дениелс и други. Филм се приказује до 14. октобра у пројекцијама које почињу од 21,30. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 11. C 17. ОКТОБРА

МАГАЗИН

11.10.2015.

11. октобар

1521. — Папа Лав X доделио је енглеском краљу Хенрију VIII титулу „Бранитеља вере“ пошто је краљ објавио књигу у којој је осудио идеје верског реформатора Мартина Лутера. Хенри VIII је 12 година касније оспорио ауторитет римокатоличке цркве, а 1534. се прогласио поглаваром англиканске цркве. 1531. — Војска швајцарских католичких кантона поразила је код Капела снаге града Цириха и његових протестантских савезника. У бици је погинуо и протестански верски реформатор Улрих Цвингли, један од највећих теолога реформације. 1698. — Споразум у Ден Хагу између Енглеске и Француске. 1882. — Илкин атентат: ЈеленаИлка Марковић покушала, у чину личне освете, да убије српског краља Милана Обреновића у београдској Саборној цркви. 1899. — Почео је Други бурски рат између јужноафричких бурских држава Трансвал и Орање и Велике Британије. 1939. — Група америчких научника, међу којима и Алберт Ајнштајн, обавестили су председника САД Френклина Д. Рузвелта о могућности производње атомске бомбе. 1962. — Папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870. Сабор је трајао до 1965. и најавио је значајне реформе католичке цркве у њеном прилагођавању модерном свету. 1976. — У Кини је, под оптужбом за заверу ухапшена „четворочлана

банда“ - удовица Мао Цедунга Ђанг Чинг и три бивша висока функционера. 1980. — Двојица совјетских космонаута окончали су дотад најдужу мисију у космосу. У броду „Саљут 6“ они су провели у свемиру 185 дана. 1985. — Четири америчка ловца пресрела су египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ и приморали га да слети на Сицилију, где су отмичари ухапшени. Отмичари су се 9. октобра предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис. 1988. — Говор папе Јована Павла II прекинут је у Европском парламенту у Стразбуру када је британски посланик из Северне Ирске, протестантски свештеник Јан Пејзли, почео да узвикује „антихрист“, развивши транспарент на којем је писало „Јован Павле II - антихрист“. 1993. — У атентату у Ослу тешко је рањен Вилијам Нигард, норвешки издавач „Сатанских стихова“ Салмана Рушдија, британског писца индијског порекла, којег је ирански верски вођа Хомеини осудио на смрт. 1998. — Ни након седмочасовних разговора у седмој рунди преговора, председник СР Југославије Слободан Милошевић и специјални амерички изасланик Ричард Холбрук нису постигли договор око решавања косовске кризе на основу резолуције УН од 23. септембра. Поред претњи војном интервенцијом НАТО-а, Милошевић је одбио Верификациону мисију која би пратила спровођење резолуције. 2002. — Војни суд у Нишу осудио је четири припадника Војске Југославије на вишегодишње казне затвора због ратних злочина над цивилним становништвом током рата на Косову.

12. октобар 1810. — Дан када су се венчали баварски принц Лудвиг и саксонска принцеза Тереза постао је догађај године и временом се претворио у баварске Октобарске свечаности пива и кобасица у Минхену (Октоберфест). 1860. — Издат Канун за Лесковац. 1897. — У Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, и сахрањени у порти Саборне цркве. 1928. — У дечјој болници у Масачусетсу први пут су на пацијенту оболелом од полиомиелитиса примењена „гвоздена плућа“. 1934. — Једанаестогодишњи Петар II Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, након што је 9. октобра у атентату у Марсељу убијен његов отац краљ Александар I. 1941. — У селу Засавица код Сремске Митровице, нацистички окупатор је стрељао 1057 Јевреја: 56 из Шапца, 800 избеглица из Аустрије и 201 избеглицу из Немачке, Словачке, Пољске и Русије. 1942. — У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији. 1944. — Започела Београдска операција којом је Београд ослобођен од немачких окупатора 1960. — Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, изнервиран што је велики број посланика у Генералној скупштини спавало, совјетски лидер Никита Хрушчов ски-

нуо је ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута. 1964. — У орбиту око Земље лансиран је совјетски васионски брод „Васход 1“, прва свемирска летјелица са вишечланом посадом. 1968. — Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме оборила је проамеричког председника Арнулфа Аријаса Мадрида. 1984. — Током годишње конференције Конзервативне партије у хотелу „Гранд“ у Брајтону, у којем је боравила Маргарет Тачер, британски премијер, експлодирала је бомба коју су подметнули припадници ирске терористичке организације ИРА. Пет људи је погинуло, а 30 је рањено. 1992. — У Каиру је погинуло више од 550 људи у земљотресу чији је епицентар био близу великих пирамида у Гизи. 1999. — УН су симболично прогласиле за шестомилијардитог становника Земље бебу рођену у Сарајеву. Мајци новорођеног дечака уручена је сребрна медаља мира УН. 1999. — Војним ударом власт у Пакистану преузео је генерал Первез Мушараф. 2001. — У пожару је изгорела Саборна црква у Нишу, једна од највреднијих у Србији. Грађена је од 1856. до 1872, а пројекат је израдио најпознатији српски архитекта 19. века Андреј Дамјановић. Нобелова награда за мир додељена је Уједињеним нацијама и генералном секретару Кофи Анану. 2002. — у бомбашком нападу на ресторан и дискотеку на индонежанском острву Бали, погинуле су 202

особе, углавном страни туристи. 2011. — Европска комисија препоручила да се Републици Србији одобри статус кандидата за пријем у Европску унију. 2014. - Др Санда Рашковић Ивић избрана за председницу ДСС-а

МАГАЗИН

11.10.2015.

13. октобар

409. — Вандали и Алани су прешли Пиринеје и из Галије упали у Хиспанију. 1307. — Почео прогон Темплара 1792. — Председник САД Џорџ Вашингтон положио камен-темељац Беле куће, председничке резиденције у Вашингтону. 1860. — Прва фотографија из ваздуха направљена из балона изнад Бостона у САД. 1884. — Лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи. 1923. — Турски парламент прогласио Анкару, бившу Ангору, престоницом Турске. 1943. — Италија после капитулације објавила рат Немачкој, свом бившем савезнику у Другом светском рату. 1944. — Ресник ослобођен од Немаца. 1972. — Совјетски путнички авион „Иљушин 62“ срушио се у близини московског аеродрома. У до тада највећој авионској несрећи погинуло свих 176 путника и чланова посаде. 1976. — Боливијски теретни авион „боинг 707“, ком је по полетању отпао један мотор, пао на главну улицу Санта Круса. Погинула три члана посаде и више од 100 особа на тлу. 1977. — Четири Палестинца отела изнад Медитерана авион немачке компаније “Луфтханса” који је летео из Мајорке и преусмерили га у Могадиш у Сомалији. Немачки командоси успешно савладали отмичаре и ослободили путнике 17. октобра. 1988. — Лабораторијско испитивање показало да је „Торински покров“, у ком је, према веровању многих хришћана, сахрањен Исус Хри-

стос, лажан и да потиче из Средњег века. 1990. — У цркви Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви одржана прва литургија после 73 године. 1993. — Суд у Хамбургу прогласио кривим Немца Гинтера Пархеа због рањавања ножем југословенске тенисерке Монике Селеш. Осуђен условно на две године затвора. 1997. — Британски премијер Тони Блер срео се с лидером Шин Фејна Геријем Адамсом, што је био први сусрет британског премијера и лидера Северне Ирске после више од 70 година. Британски суперсонични аутомобил први успео да на тлу пробије звучни зид, постигавши брзину од 1.222,7 километара на час. 1998. — После седмодневних интензивних преговора и под претњом

војне интервенције НАТО председник Југославије Слободан Милошевић прихватио долазак Верификационе мисије ОЕБС која ће пратити спровођење резолуције Уједињених нација о Косову од 23. септембра и ваздушну посматрачку мисију над Косовом. 2000. — У нападу на амерички војни брод у јеменској луци Аден погинуло 17 морнара. САД за напад оптужиле саудијског држављанина у егзилу Осаму бин Ладена.

14. октобар 1322. — Војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља Едварда II. Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске. 1702. - Битка код Фридлингена током Рата за шпанско наслеђе. Фран-

цуска војска извојевала је Пирову победу над восјком Светог римског царства. 1806. — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата. У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску. 1809. — Бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској. 1892. — Први трамвај у Београду 1912. — У Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела. 1913. — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.

1933. — Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви. 1939. — Више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница „У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод „Ројал оук“. 1941. — Немци у Другом светском рату стрељали око 6.000 цивила из Краљева и околине. 1944. — Британске и грчке снаге ослободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941. 1947. — Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид. 1964. — Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг.

1973. — У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације. 1988. — Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност. 1994. — Нобелову награду за мир поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат. 2000. — Алија Изетбеговић, последњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Гењац. 2001. — У нигеријском граду Кано убијено најмање 200 антиамеричких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.

15. октобар 1529. — Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог. 1582. — У Шпанији, Португалу и папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар. 1894. — Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске. Без доказа осуђен на доживотну робију, али је после великог негодовања јавности и ангажованог иступа писца Емила Золе откривен прави кривац, а Драјфус рехабилитован. 1928. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика. 1941. — Краљевачки октобар - Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева. 1949. — У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „бур-

11.10.2015.

МАГАЗИН

жоаски ревизионисти и титоисти“. Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности. 1964. — Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао Алексеј Косигин. 1993. — Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци. 1997. — Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо. 1998. — На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову. 2000. — Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком.

2008. — У Србији први пут пуштен у рад IPTV. Провајдер је Телеком Србија

16. октобар 1793. — На гиљотини погубљена Марија Антоанета 1813. — Почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне. 1837. — Српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова. 1846. — Први пут изведен већи оперативан захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону. 1872. — Сима Лозанић је постављен за суплента хемије и хемијске технологије на Великој школи у Србији на катедри коју је до тада водио Михаило Рашковић. 1910. — Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара у широком луку облетео ко-

њичко тркалиште. Летјелица изложена у Музеју ваздухопловства у Сурчину. 1946. — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа. 1953. - основане су Вечерње новости. 1964. — Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем. 1973. — Државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То одбио да прими награду. 1978. — Пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II. 1984. — Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960. 1996. — На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без

карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство. 1998. — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени. 2001. — Британска авио-компанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет „конкорда“ за Њујорк, после 15 месеци забране летења. За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена. 2002. — Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.

17. октобар 1797. — У италијанском месту Кампоформио потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута Млетачка република. Француска добила млетачке поседе у Албанији и острва у Јонском мору, а Аустрија Венецију, Истру, Кварнер, Далмацију и Боку которску. 1854. — Током Кримског рата британске, француске и турске трупе по-

челе опсаду Севастопоља и после 11 месеци заузеле најзначајнију луку руске црноморске флоте. Мировним споразумом у марту 1856. разорен град враћен Русији. 1855. — Енглез Хенри Бесемер патентирао поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему „Бесемеров челик“. 1912. — Србија и Бугарска, девет дана после Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра придружила им се и Грчка, чиме је почео Први балкански рат. За непуних месец дана ослобођен готово цео Балкан, а рат завршен примирјем 3. децембра. Мировни уговор, којим се Турска одрекла готово свих својих поседа у Европи, потписан у Лондону 13. маја 1913. 1931. — Амерички гангстер Ал Капоне осуђен на 11 година затвора због избегавања плаћања пореза. 1945. — Пуковник Хуан Перон извршио државни удар и дошао на чело Аргентине. 1973. — Арапски произвођачи нафте повећали цене и смањили производњу нафте као одговор на подршку САД Израелу у арапско-израелском сукобу. То је изазвало једну од најтежих економских криза после Другог светског рата у развијеним западним земљама.

1984. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Ентони Мајлса. 1988. — Као одговор „митинзима истине“, које је организовало руководство Србије, на Косову почеле масовне демонстрације Албанаца. 1989. — У најтежем земљотресу у САД од 1906, који је погодио подручје Сан Франциска, погинуло 67 и повређено више од 600 особа. 1991. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1997. — На Куби сахрањен Ернесто Че Гевара, три деценије пошто је убијен у Боливији. Посмртни остаци положени у маузолеј у граду Санта Клара. 1998. — У Лондону, где се опорављао од операције, ухапшен бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче. Хапшење извршено на захтев Шпаније за изручење ради суђења за убиства на стотине шпанских држављана током његове диктаторске владавине Чилеом. Ослобођен у марту 2000, а по повратку у Чиле Апелациони суд у јулу 2001. суспендовао судски процес, прогласивши Пиночеа ментално неспособним. Потом преиначио своју одлуку и установио да је Пиноче способан за суђење.

МАГАЗИН 11.10.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

11.10.2015.

МИРНИЈИ ПОЧЕ

а у првој недељи октобра безбедност на територији Краљева не иде жељеним током потврђује седмични статистички преглед стања јавне безбедности за период од 28. септембра до 4. ктобра који сведочи да је број кривичних дела, у односу на претходну недељу, повећан за трећину. Инспектори Криминалистичке полиције су евидентирали 34 дела општег криминала, а успели да идентификују извршиоце само шест. За исти проценат смањен је број прекршаја у области јавног реда и мира, па је прошлонедељних 24 заменило 16 нових од којих седам отпадају на туче, а девет на прекршаје који се у полицијској терминологији третирају као остали. Другу недељу заредом бележи се смањење броја саобраћајних незгода, а припадници Саобраћајне полиције

су, између две недеље, евидентирали само четири од којих једну са повређеним лицем и три са материјалном штетом. Једна особа је задобила лакше телесне повреде, материјална штета процењена на 800 хиљада динара, а забележен је рекордно мали број од 189 саобраћајних прекршаја. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу три пожара, једног са повређеним лицем и два у којима је евидентирана незнатна материјална штета. Последњи месец трећег квартала остаће упамћен по 125 кривичних дела, од којих се само осам сврставају у област привредног криминала, али и по томе да су инспектори Криминалистичке полиције успели да открију починиоце 45, што је само мало више од трећине. Интересантан је и податак о броју

прекршаја као повода за ремећење јавног реда и мира, јер се са 83, од којих 40 отпада на туче а 43 на остале прекршаје, септембар сврстава међу мирније месеце у овој години. Од 40 саобраћајних незгода, колико су евидентирали припадници Саобраћајне полиције, 16 је као последицу имало повређена лица, а 24 само материјалну штету. Седамнаест особа је задобило лакше телесне повреде, код четири су оне процењене као теже, а материјална штета је премашила милион и 600 хиљада динара. Слику стања у саобраћају током септембра употпуњава податак о 1.607 прекршаја оних који се нису придржавали прописа у овој области. Током месеца припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу три пожара и констатовали да је у само једном причињена штета од 800 хиљада динара.

ЕТАК ОКТОБРА

Дрога стиже са југа Припадници Министарства унутрашњих послова су на Заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“, у месту Муре код Рашке, запленили килограм и 122 грама марихуане и тако пресекли ланац трговине опојним дрогама са подручја Аутономне покрајине Косово и Метохија. Том приликом су ухапсили и, по налогу заменика вишег јавног тужиоца, задржали до 48 сати двадесетпетогодишњег А.З. из Новог Пазара који се сумњичи за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. Полиција је, приликом контроле путничког моторног возила марке „сеат кордоба“ новопазарске регистрације којим је управљао осумњичени, дрогу пронашла испод предње хаубе у простору за смештај мотора.

Наставља се шверц дувана Припадници Mинистарства унутрашњих послова су, у четвртак у вечерњим часовима, запленили велику количину резаног дувана чија се вредности процењује на више од пола милиона динара и тако пресекли ланац трговине акцизном робом. Полиција је у Адранима, приликом контроле путничког моторног возила „фиат ланча“ београдских регистарских ознака у коме су се налазили Шапчани, возач (1989) и путници (1988 и 1974), пронашла 160 килограма резаног дувана без неопходне документације. Возило и дуван су привремено одузели припадници Пореске управе, а против осумњичених је, по налогу заменика основног јавног тужиоца, поднета кривична пријава због основа сумње да су извршили кривично дело

недозвољена трговина у саизвршилаштву.

Страдао возач камиона У уторак је на шумском путу у Вранешима у саобраћајној незгоди живот изгубио двадесетпетогодишњи возач теретног моторног возила из Заклопаче. До незгоде је дошло када се камион марке „фап“ краљевачке регистрације натоварен трупцима преврнуо због обрушавања дела пута. Том приликом је возач камиона испао из кабине и задобио тешке телесне повреде опасне по живот, па је пребачен на Одељење хирургије Опште болнице у Краљеву где је преминуо у вечерњим сатима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs