MagazIN 194

Краљевски

Година III * Број 194 * 4. октобар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2

МАГАЗИН 4.10.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

3

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

4.10.2015.

МАГАЗИН

4

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

5

Тридесет шеста седница Градског већа

МАГАЗИН

4.10.2015.

ПОНОВО

6

Д

ан пред одржавање седнице Скупштине града по правилу се састаје Градско веће како би утврдило нове предлоге за допуну дневног реда и предлоге решења о којима треба да се изјасне одборници. Предлог за допуну овога пута стиже из Одборничке групе Покрета за Краљево која инсистира да се у предложени дневни ред уврсти усвајање декларације под називом „Ми не желимо ГМО на нашој територији“. Управни одбор Спортског центра „Ибар“ усвојио је текст новог статута о коме, пре него буде упућен на разматрање и усвајање Скупштини града, треба да се изјасни Градско веће. Да је спортски живот оптере-

ћен бројним проблемима сведочи и податак да ни пола године након свечаног отварања краљевачки спортисти нису почели да користе у пуном капацитету новоизграђени спортски објекат у Рибници. Разлог су високе цене закупа за коришћење спортске дворане, па се на седници Градског већа овога пута нашао предлог решења о времену и распореду коришћења спортских објеката без накнаде. Почетак нове школске године повод је за утврђивање нове цене боравка деце у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“, а обавеза Градског већа је да се сагласи са ценовником пре него се утврди предлог решења за седницу Скупштине

града. На основу извештаја представника Одељења за друштвене делатности пред члановима већа нашао се предлог о утврђивању цене услуга за помоћ у кући, као и више предлога о давању сагласности за извођење грађевинских радова, адаптацију објеката, санацију и адаптацију пословног простора и установљење права службености пролаза. Чланови Градског већа разматрали су и Извештај о раду Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева за период од првих шест месеци ове године и донели закључак о усвајању. Т. Радовановић

Фоото: М. Радовановић

О О ГМО

7

Тридесет трећа седница Скупштине града

МАГАЗИН

4.10.2015.

УСВОЈЕНЕ ОДЛУКЕ

8

- Одборници Скупштине града потврдили предлоге Комисије за награде и признања којима се Октобарска награда додељује Небојши Дугалићу, Диплома заслужне организације Краљевачком позоришту, а дипломе заслужног грађанина Драгани Типсаревић, Слободану Маринковићу и Радојку Јанићу.

О

д увођења вишестраначја у политички живот Србије седнице Скупштине града, са ретким изузецима, имају предвидљив завршетак јер владајућа коалиција довољном већином подржава све оно што се нађе на дневном реду. Да опозиција нема снаге ни да га допуни показало се и на последњој, тридесет трећој по реду, седници кад је одбијен предлог Покрета за Краљево о усвајању Декларације: Ми не желимо ГМО на нашој територији. Иако је предлог подржало 21 опозиционих одборника, 38 уздр-

жаних је било довољно да се ова тачка овог пута, као ни раније, не нађе на дневном реду. Седнице Скупштине града по правилу почињу са закашњењем које је неопходно да би владајућа већина обезбедила кворум. У петак је за то требало петнаест минута након чега је констатовано да седници присуствује 59 одборника, па су створени услови за рад и одлучивање. Какав је однос одборника према парламенту сведочи податак да је на самом почетку седнице председник

Скупштине града Сретен Јовановић морао да подсети све који су галамом ометали рад како их пословник о раду не обавезује да присуствују, па за разговоре било какве врсте могу да користе хол испред сале. Опозициони одборници у сваком потезу власти покушавају да пронађу повод за оштру критику, а овог пута је то био изостанак реализације радног закључка којим је Скупштина обавезала председника да у дневни ред заседања уврсти тачку која укључује разматрање предлога одлуке о сана-

Е О ПРИЗНАЊИМА

цији моста код дома културе у Раваници. Ставови о непоштовању одборника, и они други који то негирају, супростављани су готово пола сата пре него се прешло на разматрање предлога за доделу октобарских признања. Како су се одборници сагласили да се по прве три тачке дневног реда, разматрања предлога одлука о додели Дипломе заслужног грађанина, води јединствена расправа без ограниченог трајања дискусије она се одужила на скоро три сата. Нападе опозиционих одборника, углавном Двери и Покрета за Краљево, настојао је да бар ублажи председник Комисјие за награде и признања. Не спорећи предлоге кандидата опозиција је указивала на низ процедуралних пропуста који не приличе највишем законодавном органу, а ни значају октобарских признања. Одборници су потврдили предлоге Комисије за награде и признања

којима се Октобарска награда додељује Небојши Дугалићу, Диплома заслужне организације Краљевачком позоришту, а дипломе заслужног грађанина Драгани Типсаревић, Слободану Маринковићу и Радојку Јанићу. Други део седнице отпочео је тек након истека полусатне паузе, коју је пет минута после 13 сати одредио председник Скупштине, кад се на дневном реду нашао предлог одлуке о располагању становима у власништву града, а на основу Програма изградње станова за социјално становање. Пре него се прешло на разматрање одлука о изради планова детаљне и генералне регулације за више локација на територији града било је речи о спровођењу поступка за давање у закуп пољопривредног земљишта у државниј својини, униформама комуналних полицајаца, образовању Градског штаба за ванредне ситуације, реализацији

одлуке о буџету за првих шест месеци ове године и стању безбедности саобраћаја на путевима у истом периоду. Тридесет трећа седница Скупштине града укључила је решавање проблема везаних за хватање и збрињавање напуштених паса, држање паса и мачака, контролу и смањење популације напуштених паса и обнову објеката јавне намене. Сем кадровских питања, која су се односила на чланство у скупштинским комисијама, пред одборницима се нашао и предлог да се Културном центру „Рибница“ доделе на коришћење објекат Кућа француско-српског пријатељства и Градска књижара. Од ове седнице, до доношења новог решења, заменик шефа Одборничке групе Покрета за Краљево биће Верица Милановић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9

10

МАГАЗИН 4.10.2015.

11

12

МАГАЗИН 4.10.2015.

13

У сусрет Дану Краљева Краљевдану

МАГАЗИН

4.10.2015.

ПОЧЕЛА КРАЉ

14

- Дан града Краљевдан у славу Светог Симона, и његов имендан 19. април, датуми су дубоким коренима везани за српску средњовековну и националну историју, па их Краљево кроз симболе у имену, на грбу и застави, достојанствено узноси у славу величанствене прошлости, а због садашњости и будућности. - Средњовековни књижевник Доментијан је Стефанову круну назвао светим венцем, а српска традиција Стефана Првовенчаног Светим краљем

О

ктобар је месец кад се у Краљеву више него у другим периодима године говори о битним догађајима из даље или ближе историје. То је време кад се анализира шта је током претходних дванаест месеци урађено, а шта није, а на свечаној седници Скуштине града у знак пажње додељују признања онима који су се мало више од осталих ангажовали и истакли између два Краљевдана.

Смисао обележавања 7. октобра као Краљевдана од 1998. године има симболику засновану на средњовекововној српској државности и духовности, а неговање култа Немањића, у окриљу православне цркве и српске народне традиције, обележава се посветама две календарске седмице. Прва је Савина недеља, посвећена Светом Сави која завршава 27. јануара у славу просветитеља, због чега је ово

школска слава у Србији. Друга је Краљева недеља која се завршава 7. октобра, а посвећена је првом крунисаном краљу у манастиру Жичи из династије Немањића Стефану Немањићу. Стефан је као син оснивача династије великог жупана Стефана Немање понео епитет „Првовенчани“ и по њему остао упамћен у српским средњовековним изворима и колективном

Фото: М. Радовановић

ЉЕВА НЕДЕЉА

15

МАГАЗИН

4.10.2015.

памћењу српског народа. Након што је примио монашки завет и име Симон, после смрти је задобио ореол светости и канонизован у Српској православној цркви. Средњовековни књижевник Доментијан је Стефанову круну назвао светим венцем, а српска традиција Стефана Првовенчаног Светим краљем. Осим преподобном Симону 7. октобар је посвећен и Немањићима, краљу Владиславу и Данилу, Вукановом сину. Није случајно што се за долину Ибра, важан простор у свеукупној српској историји, не каже само „долина векова“ или „долина јоргована“, него и „долина краљева“. Неговање култа Немањића и светосавља незамисливо је без помена манастира Жиче, крунидбеног средишта српске државе, коју средњовековни извори називају мајком свих цркава, а легенда израсла из чина крунисања владара „седмовратом“. У смени ратова и људских нараштаја, није само просторна повезаност одредила Краљево за баштиника такве духовне и државне традиције, која се осликава на грбу и застави града кроз симболику седам круна. Управо нераскидиве везе са српским средњовековним краљевством, обнављане успостављањем српске државности у

16

ХIХ веку кроз чин миропомазања у Жичи, дају нарочит печат историји и значају овог града. Историјски извори бележе саме почетке насеља, која, кроз смену људских нараштаја, трају и данас. Од помена готово свих села и насеља у Жичком епархијском властелинству, која се наводе у српским средњовековним повељама, до потоњих писаних извора сагледава се историја дугог трајања и насељавања краљевачког подручја. Град поникао у њеној непосредној близини има историјски континуитет, дугачак пут развоја пређен од Рудо Поља, преко Карановца, до Краљева. Први помен насеља на месту данашњег града забележен је када се у тур-

ском катастарском попису Смедеревског санџака из 1476. године наводи село Рудо Поље. Неколико деценија касније, 1540. године, у попису се први пут наводи име Карановац, назив који је трајао више од три столећа. Када је 1882. године Србија стекла статус краљевине, а кнез Милан Обреновић крунисан за првог српског краља у новијој историји, уследила је његова посета Жичи и Карановцу. Као одговор на молбу житеља Карановца нови краљ је Указом од 19. априла 1882. године вароши даривао ново име Краљево. Дан града Краљевдан у славу Светог Симона, и његов имендан 19. април, датуми су дубоким коренима везани за српску средњовековну и на-

ционалну историју, па их Краљево кроз симболе у имену, на грбу и застави, достојанствено узноси у славу величанствене прошлости, а због садашњости и будућности. Као што традиција обавезује један од најсвечанијих тренутака сваког 7. октобра је додела признања и награда града Краљева, а на основу Одлуке о признањима и награди град је ове године доделио награде за рад и дела која заслужују посебно признање и истицање. Због тога ће овогодишња Октобарска награда бити уручена Небојши Дугалићу, истакнутом драмском уметнику, професору Академије уметности у Београду, за врхунска достигнућа у драмском тумачењу живота и света. Диплома заслужне организације града Краљева за 2015. годину додељује се Краљевачком позоришту за вишедеценијске успехе у позоришној уметности, а дипломе заслужних грађана Драгани Типсаревић за постигнуте резултате у библиотекарству и мисионарењу књиге и читања, Слободану Маринковићу за испољену хуманост и оригиналност уметничких дела, а Радојку Јанићу за привредна достигнућа и истрајни рад у тој области. Октобар је месец и бројних манифестација и културних догађаја које организују Народни музеј, Народна

библиотека „Стефан Првовенчани“ Удружење лиовних уметника „Владислав Маржик“ и други. У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ 6. октобра ће бити одржана традиционална Краљевданска беседа, а др Драгомир Ацовић беседиће о Жичи као крунидбеном месту. Два дана касније у Краљевачком позоришту ће премијерно бити изведена представа „Професионалац“ по тексту Душана Ковачевића у режији Миломира Недељковића који се појављује и као тумач главне улоге. Дечју недељу под називом „Сви смо једна породица“ ове године заједнички обележавају Народна библиотека, Црвени крст и краљевачко Друштво учитеља. Краљево ове године доживљава посебну радост да га после тачно сто година, а поводом Краљевдана, походе мошти светитеља Стефана Првовенчаног, у монаштву Симона монаха, ктитора и задужбинара Манастира Жиче који је са братом Светим Савом оснивач српске државе и самосталне Српске православне цркве. По благослову епископа жичког Јустина мошти су из Манастира Студенице, где су после Првог светског рата нашле вечни мир, према Жичи кренуле 29. септембра. Сат и по иза поднева ту су их дочекали епископ Јустин са свештенс

твом и монаштвом Жичке епархије. Била је то јединствена прилика да се дочека домаћин који долази у свој град и свој манастир. Након свете архијерејске литургије мошти су следећег дана пренете до Храма Свете Тројице где су остале до синоћ кад су у пратњи свештенства, монаштва и грађана у литији кренуле према Храму Светог Саве. Овде ће после јутрошње литургије свима који то нису могли до тада бити пружена прилика да се поклоне моштима светитеља које ће до среде боравити на истом месту да би следећег дана у поподневним часовима поново кренуле према Студеници. - Ево прилике да се сви духовно напојимо, надахнемо и прикупимо духовне снаге за све оно што се данас збива и догађа међу нама, да све тешкоће лакше пребродимо, а да нам све радости и згоде буду увећане молитвама светога краља Стефана Првовенчаног, Симона монаха – рекао је тим поводом протојереј ставрофор Љубинко Костић. Краљево се увелико припрема и за обележавање 14. октобра кад ће у Гробљу стрељаних 1941. бити изведен текст „Смрт у октобру“ Димитрија Јовановића у режији Александре Ковачевић. Т. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 4.10.2015.

19

20

МАГАЗИН 4.10.2015.

21

Након одлука о додели октобарских награда и признања

МАГАЗИН

4.10.2015.

КАКО СМО ДЕЛИЛИ ПРИЗНАЊА?

22

- Предлог да се Небојши Дугалићу додели Октобарска награда за 2014. годину, након исправке за 2015. - Секретар Књижевног клуба Краљево предлог за доделу признања потписао 9. октобра, два дана након уручења награда. – Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“ предлог за Диплому заслужног грађанина упутило два дана пре него што је за то у медијима објављен позив. – За једног кандидата три идентична текста предлога

23

24

МАГАЗИН 4.10.2015.

К

омисија за награде и признања Скупштине града Краљева је на једанаестој седници 24. августа донела одлуку о објављивању позива за подношење предлога за доделу признања и награда, а као крајњи рок одредила 10. септембар ове године, а на тринаестој по реду, одржаној 24. септембра, у складу са чланом 22. Одлуке о признањима и награди града Краљева, утврдила коначне предлоге одлука о додели признања и награде града Краљева за 2015. годину. Није познато колико је на њену адресу до овог датума пристигло предлога од којих је, без и једног против, или уздржаног, одборницима Скупштине града предложено да подрже кандидате за доделу Дипломе заслужног грађанина, Дипломе заслужне организације и Октобарске награде. Без намере да се оцењује предлог кандидата за октобарска признања много тога што је пратило пут од подношења предлога до седнице Скупштине града не би могло да служи на част онима који су на било који начин умешани у цео поступак. У име Краљевачког позоришта

предлог за доделу Октобарске награде града Краљева за ову годину потписао је директор, а основ да се додели истакнутом драмском уметнику нађен је у свеукупном доприносу афирмацији српске културе, а посебно унапређењу духовног живота и културе града Краљева. У образложењу на мање од једне странице куцаног текста потврђено је да Дугалић помаже и промовише Краљево и његов духовни и културни идентитет свуда и на сваком месту, што га чини амбасадором културе града и ослонцем у промишљању културне политике Краљева. Из Краљевачког позоришта долази предлог да се наградом „узврати дар љубави и оданости којом наш град и културу наше земље несебично дарује принц српског глумишта краљевчанин Небојша Дугалић“. Књижевни клуб Краљево је предложио да Диплому заслужне организације добије Краљевачко позориште које у последње две године бележи значајне успехе почевши од чињенице да је припремило чак 10 нових премијера које је видело преко 30 хиљада

гледалаца у Краљеву и на гостовањима широм земље и региона. Позориште је ову ласкаву награду добијало већ два пута, 1976. и 1994. године, а предлагач сматра „да је као професионално позориште заслужило да титулу заслужне установе у култури понесе и у години када обележава 15 година професионалног деловања“. Иако је рок за подношење предлога истекао 10. септембра секретар Књижевног клуба Краљево Верослав Стефановић је документ којим за значајно признање кандидује Краљевачко позориште, ако је веровати ономе што је упућено одборницима Скупштине града, потписао 9. октобра, два дана након уручења награде. Није спорна претпоставка да се ради о пропусту техничке природе, али је симптоматично то да су се у неколико предлога за доделу октобарских признања јавиле прилично велике грешке. Једна таква је након обавештења начелника Одељења за скупштинске послове повод да Краљевачко позориште упути захтев за исправку и уместо за 2014. Небојшу Дугалића кандидује за добитника Октобарске награде 2015. године.

25

МАГАЗИН

4.10.2015.

У случају предлога Књижевног клуба превид је направљен и у Одељењу за скупштинске послове, где није уочена очигледна грешка, што доказује са каквом се озбиљношћу сви који су на било који начин повезани са овим поступком односе према значајним признањима. Више него од других предлагача већу количину писмености требало би очекивати од оних који заузимају значајна места у култури града, јер би оно што напишу у овој, и сличним приликама, могло негативно да утиче на све којима би, бар кад су језик и писана реч у питању, требало да буду узор. У предлогу за доделу признања стоји да је Небојша Дугалић дипломирао у класи „Владимира евтовића“, а да је „своје прве глумачке кораке“, као да је могао туђе, „направио у драмској групи краљевачког позоришта“. Уз то предлог је препун и других правописних грешака које не би смеле да се јаве на мање од једне странице куцаног текста. На основу предлога за доделу Дипломе заслужне организације по пис-

26

мености не би могли да се подиче ни они који су испред Књижевног клуба написали тек неколико редака више од једне странице. Због тога су посебно обрадовани одборници локалног парламента којима је предочено да је током две последње године припремљено чак десет „нових премијера“, а који би могли помислити да постоје и старе премијере. Имало би још шта да се каже о овоме о чему би мало више морали да поведу рачуна они који се сматрају књижевним ствараоцима и којима је главна алатка у раду језик. Најинтересантнијим се чини предлог којим се од Комисије за награде и признања Скупштине града Краљева тражи да усвоји предлог и Диплому заслужног грађанина додели аутору споменичког комплекса „Спомен чесме и фонтане“ који представља „једино оригинално уметничко дело од изузетног значаја за Краљево, чији је аутор из Краљева, проф. Слободан Маринковић“ кога су подржале чак три групације предлагача. Први предлог је 26. августа, само

два дана након седнице Комисије на којој је донета одлука о објављивању позива за подношење предлога за доделу признања и награда, а два дана пре него је то објављено у локалном листу, поднело Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“. Предлог учесника ратова, родитеља чија су деца учествовала у ратовима од 1991. до 1999. године и грађана Краљева и околине заведен је под бројем 17-2 31. августа, а на основу чињенице да на њему нема никаквог потписа не може се поуздано утврдити од кога потиче. Трећи предлог је у деловоднику Друштва за културу и уметност Краљево из Краљева заведен 31. августа, а на писарници Градске управе града Краљева следећег дана под бројем 17-3. Интересантно је да су сва три предлога апсолутно идентична што наводи на закључак да долазе из исте кухиње. Пажљивијим посматрањем долази се до закључка да је текст трећег предлога, који је послат последњи, оригиналан а да су преостала два преписана. Закључак се изводи на ос-

нову чињенице да је део реченице у коме се наводи адреса кандидата написан руком, а на претходна два откуцан и не разликује се од остатка текста. Предлог да директорка народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Драгана Типсаревић добије Диплому заслужног грађанина образложен је на пуне три стране ситним словима исписаног текста. Долази из редакције часописа Повеља, а оверен је печатом Библиотеке. И поред грешака којима би се могло прогледати кроз прсте, иако то не приличи најистакнутијим представницима угледног књижевног часописа, могло би се закључити да је ово најкомплетнији предлог ма колико више био хвалоспев библиотеци него кандидату за престижно признање. Код овога, као и осталих предлога, није јасно шта су то кандидати учинили у периоду између два октобра за који се, како рече председник Скупштине града Сретен Јовановић додељују октобарска признања. Није безначајна чињеница да су награде намењене првенствено људима

из области културе што још једном потврђује да се у другим областима живота у Краљеву не догађа ништа значајно, бар не у толикој мери да има појединаца, или организација, који завређују комад папира као потврда успеха у току једне године. Није на одмет поменути ни оно о чему се ових дана навелико прича, а то је да готово сви предлози долазе из редова партије која чини окосницу коалиције на власти. Интересантно је да је председник Комисије која одлучује о кандидатима за награду запослен у Библиотеци, да има има значајну улогу у раду Повеље и Књижевног клуба, а да је у најужем руководству Краљевачког позоришта. Најкраћи, и најконцизнији, предлог стиже из Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ која најзаслужнијег грађанина види у лику Радојка Јанића, власника предузећа „Радијатор-инжењеринг“. Јанић је кандидатуру за високо признање истакао након што је донирао котао за грејање Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ како би нова радна јединица „Ратарска ка-

пија“ могла несметано да обавља своју, свакако не туђу, делатност. У образложењу стоји да је захваљујући овом добром делу у новој радној јединици примљено две стотине дванаесторо деце. На неким од седница Скупштине града, које су овим поводом одржаване претходних година, чуло се да није умесно да награде овог типа добијају само јавна предузећа и установе. Сазнање да ће ове године Диплома заслужне организације припасти Краљевачком позоришту, које је исто признање већ добијало два пута, код противника ове идеје упућује на закључак да би неке од наредних година поново могли да буду Народни музеј, потом Културни центар „Рибница“, можда Истријски архив, или бар њихови директори, и тако у недоглед, ваљда да би власт показала да добро раде само они које су они именовали да руководе јавним предузећима и установама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

МАГАЗИН 4.10.2015.

ПОВРАТАК КРАЉА

28

29

30

МАГАЗИН 4.10.2015.

Без длаке на језику: Срђан Кнежевић (3)

- Заменик шефа Одборничке групе Покрета за Краљево у Скупштини града Срђан Кнежевић после 20 година политичке борбе за бољи животни амбијент перспективнију будућност за себе и породицу тражи у Немачкој. - Још један у низу интелектуалаца нема намеру да се враћа у Краљево. - Ми смо изгубили корак са реалношћу, па је неминовно да се из Краљева одсели један део становника, а град сведе на паланку у којој ће углавном да раде само државни чиновници. - Са места управника у Дечјем одмаралишту „Гоч“, које се као јавна установа финансира из градског буџета, Кнежевић одлази да ради најпрљавије послове неге непокретних корисника старачког дома. - Одлазак из земље није ни приближно лак како би се то некоме могло учинити, а по који пут сузе навиру и најчвршћим особама. - Пре него што оде свако би требало бар да проба да нешто покрене, да се активира и крене, а не само да седи у башти кафића, или соби, и псује

Фото: М. Радовановић

ПОСЛЕДЊИ МОХИКАНАЦ

31

МАГАЗИН

4.10.2015.

Н

32

ајчешће помињана мана актуелне власти је изостанак било какве сарадње са републичком што у опозицији тумаче расколом међу напредњацима који су територију државе поделили на зоне утицаја. У таквој ситуацији Краљево у широком луку заобилазе сви инвеститори док представници власти покушавају да докажу како је то због чињенице да је град далеко од аутопута. Често помињан податак да перспективу за развој треба тражити у туризму опозиција види као само један у низу начина да се пажња становника локалне заједнице скрене са егзистенцијалних проблема. Сем што нема нових туристичких садржаја и постојећи су све мање интересантни, а то се најбоље запажа на примеру „Веселог спуста“. У Покрету за Краљево, чије ставове заступа одборник у Скупштини града Срђан Кнежевић, најодговорнијим за такво стање сматрају Туристичку организацију чији се највиши домет огледа у признању за најбољи флајер и летак. У таквим условима перспективни Стрит арт фестивал је изгубио приоритет и остао локална манифестација, а ни скупо плаћено појављивање у „Жикиној шареници“ није дало никакве резултате. Низу промашаја који дебело коштају грађане Краљева придодаје се и концерт Хариса Џиновића за који су издвојена значајна средства, а ни оно мало пара од улазница, много мање него што су хонорари извођача, није уплаћено болници због које је и одржан. У таквој ситуацији још једном се поставља питање одговорности оних који немилице троше паре из градске касе док се ефекти трошења не примећују. У том контексту посматра се и изградња новог павиљона дечјег одмаралишта на Гочу. Сем опасности да се градња, која је већ требало да почне, одужи у недоглед неизвесном се сматра и количина новца која би за то требало да се обезбеди буџетом за наредну годину. - Иако се локација на Гочу зове „Добре воде“ ми горе немамо воду. Имамо срећу да нам капацитети нису попуњени, јер да горе имамо 200

спортиста не би имали где да се истуширају два дана. Ми у августу имамо 50 до 60 гостију, хотел од 110 лежајева није попуњен, а правимо нов објекат са још 110. У том контексту гледам и на изградњу затвореног базена због двадесеторо деце а треба да уложимо пар милиона евра. Имамо хотеле „Термал“ и „Минерал“ који не раде, цело лечилиште је празно, а маштамо да зидамо објекте са још 600 до 800 лежајева. За 120 милиона динара планираних за куповину њиве на којој никад неће да проради карго центар могли смо да купимо Природно лечилиште Матарушка и Богутовачка Бања, па да раднике са Гоча преведемо у Матарушку Бању и направимо одмаралиште, да деца долазе у „Термал“ где имају базен, могућност да шетају по парку, оду на излет до Жиче и Студенице. Изгледа да ми нисмо способни ништа да радимо паметно, па нам очигледно треба тутор и неко ко може нешто паметно да уради у овом граду – каже Кнежевић уверен да у таквој ситуацији млад човек не може да очекује ништа. То је и повод што је недавно спаковао кофере и кренуо у Немачку уверен да ће тамо бити у ситуацији да обезбеди перспективнији живот за породицу. Тако се придружио великој групи оних који су већ отишли и тврдили позицију Краљева на листи места из којих одлази највише људи без превише жеље да се врати. Прилично песимистички звучи сазнање да из града одлази један од највећих оптимиста који је пуних двадесет година активно учествовао у политичком животу са жељом да утиче на промену амбијента који би требало да пружи боље услове за живот. Зато има довољно разумевања за све који нису успели да се одупру за Краљево толико карактеристичној апатији због које на изборе излази све мање бирача. У Покрету за Краљево верују да излазност на наредним неће бити већа од 30 одсто, а највише ће бити оних који имају шаргарепу испред носа и надају се како ће да уберу неку мрвицу. Узрок таквом стању је и то што је Српска на-

предна странка уз помоћ Телевизије Пинк убедили бираче да у држави нема бољих од њихових чланова баш као што је државна телевизија деведесетих година таквим сматрала Слободана Милошевића. - Ми смо изгубили корак са реалношћу, па је неминовно да се из Краљева одсели један део становника, а град сведе на паланку у којој ће углавном да раде само државни чиновници, где ће да буде врло мало индустрије и пољопривреде. Овде мора да дође до коренитих промена, морају фирме да се реструктуирају и да се види шта са Дечјим одмаралиштем, Осом и Туристичком организацијом. Морају да се расписују конкурси и не дозволи да на одговорно место долази само послушник који нема благе везе са том фирмом. Опозиција би бар у том делу могла да помогне, да разбије ову владајућу структуру од помоћника, заменика и специјалних саветника и тако уведе ред. То не може да се промени због слабе излазности, па се надам да ће ови апатични који апстинирају од избора да ставе прст на чело. Ако пред следеће изборе буде овакво стање власт неће моћи да држи ситуацију под контролом никаквим социјалним програмима, јер пара више неће бити па некакво незадовољство мора да букне. Очигледно је да је 70 посто грађана незадовољно само што то незадовољство никако да артикулише и преточи у један канал. Велики кривац за то је Демократска странка која је убила сваку наду да неко нешто промени у овом граду – каже Кнежевић. Један од кључних разлога за одлазак из земље је сазнање да једна плата, чак и ако се остварује у државној установи, није довољна за живот трочлане породице. Уверење да би препознавањем у програму друге политичке опције, неке од странака које чине скупштинску већину, помогло да се реши и овај проблем није могло да поколеба чврст став да не одступа од онога због чега се укључио у политички живот. Срђан Кнежевић је уместо да се сврста међу

33

34

МАГАЗИН 4.10.2015.

прелетаче одлучио да напусти Србију, можда заувек. У овом тренутку то зависи и од онога са чим се сретне у новој средини. Један од разлога је уверење да Дечје одмаралиште Гоч где је запослен, ако настави са досадашњом праксом, нема дугу песрспективу. Колико је ситуација у овој установи недовољно дефинисана потврђујеи податак да је још пре две године истекао уговор о закупу хотела на Гочу, још није обвновљен, а не зна се ни када ће. То код запослених ствара страх од могућности да објекат буде издат неком другом, а кад због планиране градње новог павиљона са радом престану постојећи капацитети може се очекивати и отпуштање радника. Страх је додатно ојачан код породица са једним запосленим чланом, посебно ако имају стамбене кредите које је са крајње рестриктивним зарадама све теже отплаћивати. У ситуацији кад супруга не ради, и нема никакве шансе да добије било какав посао, дете полази у средњу школу а финансијске обавезе притежу све више, Кнежевић је једино решење видео у одласку у иностранство. - Ја то са једном платом не могу да решим. Имам 44 године и питање је коју ћу пензију да имам за двадесет година чак и под условом да предузеће у коме радим опстане до тада. Овако како функционише сигурно не може дуго да опстане, а где ћу ја у таквој ситуацији ако некоме не лижем стопала. Ако сад то не урадим питање је да ли ћу моћи за две или три године, а у одласку видим шансу да бар зарадим неку пензију да сутра не паднем детету на терет. У овом случају бих имао пензију 18 хиљада динара, жена не би имала ништа, и од чега би живели. Због таквог стања схватам све млађе који беже одавде и уопште им не замерам. Овде се годинама борим на разне начине, али су ми године већ измакле, па мора неко ко има испред себе много више година да преузме даљу борбу – каже Кнежевић. Занимање за које се школовао о трошку државног буџета у Немачкој

није потребно. Због тога је морао да се преквалификује, а како су у новој средини најтраженији радници у здравству био је принуђен да спас тражи у новој професији и крене од најниже степенице, неговатеља у неком старачком дому. Колико је ситуација озбиљна сведочи сазнање да Кнежевић - Ја сам пре десет година имао ауто, а сада немам иако је то најосновнија потреба. Не могу да уплатим кредит за мобилни телефон и дивим се људима како преживљавају са примањима од 25 хиљада динара месечно. Одлазим како бих увео живот у неке нормалне токове иако још нисам сигуран како ће да се одвија ситуација. Десет година нисам могао да одем на одмор, а не да узем одмор како бих отишао да печем ракију, берем купине и купим шљиве да бих нешто зарадио и могао да допуним кућни буџет. Како за време годишњег одмора радим више него на послу пожелим да се бар на десетак дана искључим из свега и не мислим на ситуацију у којој се налазим, а верујем да тако размишљају и сви други који су одлучили да оду. Не заносим се тиме да ћу од зараде да направим кућу ,него да имам живот који има предвидљив ток и да могу да планирам шта ће бити са мном за пет година. Сад само преживљавам и не могу, као некада, да одем ни до Београда на концерт. Било би ми криво да нисам покушао, а да имам 35 година вероватно не бих ишао ни сада. Покушавам да ухватим последњи воз, а ако се не укрцам на време плашим се да ћу прокоцкати последњу шансу – каже Кнежевић. Иако после двадесет година политичке борбе по који пут помисли да је била узалудна утеху тражи у ставу да бар није дала ефекте које је на почетку очекивао. Ставови изречени са скупштинске говорнице у локалном парламенту утицали су на стварање препознатљивог имиџа бескомпромисног борца за стварање праведнијег амбијента за живот. Одобравање и честитке грађана мала

су утеха при уверењу да би већ на наредним изборима највећи број њих могао да поклекне пред лажним обећањима и на гласачком листићу не заокружи оно што треба. И поред тога тиња трачак наде да би опозиција могла да има већег удела у локалном парламенту и спречи владајућу већину да се понаша на начин на који је то чинила до сада. Одлазак није ни приближно лак како би се то некоме могло учинити, а по који пут сузе навиру у најчвршћим особама. После толико година настојања да утиче на промене у локалној заједници остаје једино утеха да је бар покушао, а многи нису били спремни ни на то. Да је било више спремних да се упрљају у политици можда би ситуација била другачија. - Пробао сам по невладиним организацијама, али то нико не схвата за озбиљно. Мора да се уђе у систем и да се испрља у том систему. Мени није нормално што је остао директор „Топлане“ после оног што смо изнели ми и државни ревизор, а ови из власти не могу да кажу да га нису оставили без обзира што су били уздржани. Кад такав директор остане и после извештаја ревизора то говори о потпуно трулој ствари у власти и та чињеница ме је највише разочарала. Не могу ником да кажем, немојте да идете. Али, пре него што оде свако би требало бар да проба да нешто покрене, да се активира и крене, а не само да седи у башти кафића, или соби, и псује. Најпогубније је што владајуће партије представљају да смо сви ми исти што није тачно. Ја сам увек износио личне ставове. Ми смо се у Покрету за Краљево окупили око заједничке идеје и нико никога никада није натерао да уради било шта што не жели. То ме је и привукло у Покрет – рекао нам је непосредно пред одлазак из Србије Срђан Кнежевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 4.10.2015.

37

4.10.2015.

МАГАЗИН

38

Драгојло Бажалац

Петнаест година од демократских промена: Драгојло Бажалац

- Иако су тешко прихватили промену власти социјалисти нису правили веће проблеме, па ни представници новог режима нису били превише ригидни према њима често због сазнања да у својим редовима немају довољно стручних људи да преузму апсолутну власт у граду, посебно не у привреди. – Вук Драшковић одредио председника Скупштине општине. - Сукоби између две најјаче странке коалиције на власти због инсистирања Српског покрета обнове на запошљавању бројних кадрова из њихових редова. - Сукоб је кулминирао на седници Скупштине општине кад су демократе, осетивши да прети опасност од надгласавања, напустиле салу а председник др Јовић поднео оставку. - Демократска странка није имала тврда упутства централе, а у Српском покрету обнове су ослушкивали шта ће да саопште Вук или Даница Драшковић. – Пред изборе 2000. године разлаз са Српским покретом обнове јер је Вук Драшковић тражио 40 одсто учешћа у власти

Фото: М. Радовановић

ИСТОРИЈСКИ ОКТОБАР 2000.

39

У

МАГАЗИН

4.10.2015.

понедељак 5. октобра навршава се петнаест година од тренутка када су, после вишедневног генералног штрајка и великог митинга опозиције у Београду током кога су запаљене зграде Народне скупштине и Радио телевизије Србије, представници актуелне власти признали пораз и демократским снагама препустили даљу бригу о земљи. Како и после петнаест година постоје бројне недоумице о многим дешавањима из овог периода покушали смо од актера историјских догађаја да дознамо податке који су мало познате јавности. Демократским променама у Србији претходили су бројни безуспешни покушаји опозиције да прекине полувековну владавину комуниста. Борба је, од установљења више страначја, трајала пуних десет година када је уз велику помоћ са стране опозиција коначно успела да освоји власт. Ситуација се у Краљеву донекле разликовала од оне у другим деловима земље утолико што је опозиција

40

освојила власт на локалним изборима четири године раније и до октобарских промена кохабитирала у настојању да обезбеди било какву подршку централних републичких власти. Сећање на тај период специјално за МагазИН освежава Драгојло Бажалац, један од најистакнутијих чланова Демократске странке. Опозиција је на изборима 1996. године успела да оствари предност од само једног одборника преко неопходне половине укупног броја у време кад су Скупштину чинили представници Српског покрета обнове, Демократске странке и бивших чланова Демократске странке Србије који су дошли у немилост београдске централе. Председник Скупштине општине је постао др Радослав Јовић, његов заменик др Предраг Стојановић, а председник Извршног савета Звонко Обрадовић. У приближавању последњој години другог миленијума на политичкој сцени се као невладина организација појављује Г17 плус.

Као најјача странка у коалицији која је чинила већину у Скупштини општине Српски покрет обнове је од првог дана настојао да диктира услове рада, а најодлучнији заговорници таквог деловања били су Марко Петровић и Иван Рајовић. Иако је опозиција први пут дошла на власт, а они који су се спремали да преузму одговорност за живот локалне заједнице нису имали довољно искуства, ипак су се, каже Бажалац, некако снашли. - Имали смо централну власт против нас и то је било јасно баш као што смо и ми били јасни и гласни да морамо бити савесни у раду због интереса града. То се није поклапало са страначким интересима свих чланица коалиције, јер је Српски покрет обнове имао бројне захтеве за запошљавање, па су често били против мене зато што нисам дозволио да Иван Рајовић буде директор „Ибарских новости“. Од Српског покрета обнове смо одмах добили листу ко ће шта да буде, али смо се на крају ипак договорили која су

41

МАГАЗИН

4.10.2015.

предузећа и установе у чијој надлежности. Подела није била стриктна, јер смо желели да предузећа буду на коректан начин препуштена људима који то могу да раде, па нисмо ни променили све директоре, а Српски покрет обнове јесте. Вук Драшковић им је дао налог да морају да узму „Ибарске новости“ па, иако у то време још нисам схватао колико је то важно, некако смо се нагодили да ако директор буде из једне странке председник Управног одбора буде из друге - каже Бажалац. Чланови извршног савета, у коме су поред Бажалца били Звонко Обрадовић, Стаменко Чолаковић, Милија Славковић, Миломир Шљивић, Милан Вуковић, Микица Мајсторовић... су се без проблема усаглашавали око предлога за седнице локалног парламента иако се интереси Демократске странке и Српског покрета обнове нису увек поклапали. Сазнање да је Српски покрет обнове имао већи број одборника

42

од две остале групације било је довољно за захтеве који су се углавном односили на запошљавање. Демократска странка је све време настојала да одржи какву такву равнотежу у чему су припомагали одборници из групе бивших чланова Демократске странке Србије. Лабава већина унеколико је ојачана кад им је приступио један од радикала, а само 37 од 70 одборника Скупштине општине увек било претња по стабилност новоизабране власти. Иако су тешко прихватили промену власти социјалисти нису правили веће проблеме, па ни представници новог режима нису били превише ригидни према њима често због сазнања да у својим редовима нису имали довољно стручних људи да преузму апсолутну власт у граду, посебно не у привреди. Основни циљ је био да привреда, после дугог и тешког периода санкција међународне заједнице, стане на што чвршће ноге и крене напред, па и

данас влада уверење да је пословање било задовољавајуће. На задовољавајућем нивоу је био и рад јавних предузећа која нису имала финансијских проблема, а копља су се ломила највише око превласти у „Ибарским новостима“. Из Магнохрома је у ово јавно предузеће доведен Иван Рајовић, демократе Предшколску установу „Олга Јовичић Рита“ оставили социјалистима, а свом кандидату Светлани Станић поверили на управљање Центар за социјални рад. Био је то још један од повода за изражавање незадовољства које је из Српског покрета обнове упућивано на адресу Драгојла Бажалца. - Чак су ме оптужили да шурујем са социјалистима јер смо међу одборницима имали директоре „Магнохрома“ Мика Косовца и Пера Јовановића, Зорана Јаблановића из „Аутотранспорта“ и још неких предузећа, из „Фабрике вагона“, болнице и других. Објективно

нисмо имали људе који ће их заменити, а то је разумевао и Чолаковић кога је Вук Драшковић одредио за председника општине. Ја сам се нешто попречио, јер сам се мало плашио после приватизације „Краљево-инвеста“ која није била чиста, а Миле Корићанац је вршио притисак на нас да не допустимо било какву бламажу. Отворено кажем Шљивићу да не браним да то буде неко из Српског покрета обнове, али не Чолаковић иако је вероватно најспособнији. Плашили смо се реакције народа и реалне власти, јер су нас из СУП-а стално вребали. Шљивић однекуд ископа Рада Јовића, који је већ био одборник, а ја се сложим иако сам био свестан да је боље да председник буде Стаменко који је познавао проблеме – присећа се Бажалац. Санкције су оставиле дубок траг на привреди Краљева, предузећа полако почела да посрћу, па је основни циљ

да се успостави, а потом одржава, каква таква производња и не омета уколико то зависи од локалне власти. Иако су санкције мало олабавиле у најгорем положају је био „Магнохром“ који је успевао нешто робе да прода само на истоку. Демократска странка Србије још није имала формиран општински одбор и функционисала је на нивоу повереништва на чијем се челу налазио др Љубиша Јовашевић. У Скупштини општине није имала одборнике јер је већина оних који су стекли право на то већ иступила из ове странке. Иако је време протицало нису јењавали сукоби између две најјаче странке коалиције на власти због инисистирања Српског покрета обнове на запошљавању бројних кадрова из њихових редова. Због тога је директорима јавних предузећа и установа упућено упозорење да не запошљавају нове раднике без сагласности Извршног савета.

Осим притисака од стране Српског покрета обнове и Демократске странке све су били већи апетити треће групације независних која је временом постајала све јача. Највише проблема су у таквим околностима имали председник Скупштине општине др Радослав Јовић и председник Извршног савета Звонко Обрадовић, а притисака нису поштеђени ни Чолаковић и Бажалац. Сукоб је кулминирао на седници Скупштине општине кад су демократе осетивши да прети опасност од надгласавања напустиле салу а председник др Јовић поднео оставку оставивши заменику др Стојановићу да је приведе крају. Због тога су демократе у другој просторији са великим узбуђењем посматрали телевизијски пренос седнице у страху да нешто не крене нежељеним током. Кад су се страсти стишале др Јовић је повукао оставку и наставио да ради, а Бажалац се нашао на удару Мила Корићанца

43

МАГАЗИН

4.10.2015.

који је као велики пријатељ Зорана Ђинђића у дугом периоду финансијски подржавао рад Демократске странке. Кад је над његовом фирмом спроведен стечајни поступак на кратко је отишао на простор Босне и Херцеговине да би се пред бурне догађаје у октобру 2000. године вратио у Србију као и Ђинђић који је једно време провео у Црној Гори. До сукоба између њих дошло је поводом избора шефа месне канцеларије на Рудну и поступка који је, као секретар општине, водио Владимир Илић. - Миле је тражио да се запосли одређена особа, а сем нас против су били и представници Српског покрета обнове, јер је процењено да имамо објективно бољег кандидата. Миле се наљутио што није добио подршку, а однос између одбора и одборника се

44

мало пореметио пред долазеће изборе. Одбори су имали апанажу у зависности од броја одборника, али су њихови захтеви били све већи, па смо полако почели да се разилазимо. Ми у Демократској странци нисмо имали тврда упутства централе, а у Српском покрету обнове су ослушкивали шта ће да саопште Вук или Дана, па су највише притискали. Пред изборе 2000. године договорили смо се да, ако добијемо поверење бирача, на највише функције поставимо Милана Вуковића и Звонка Обрадовића. Проценили смо да је за Краљево најбоље да Миле Корићанац буде на неком платном списку, а није нам била сметња да буде функционер у републици и да отуда добијамо информације како да се што више помогне привреди. Ђинђић је био носилац изборне кампање, а онда смо се ра-

зишли са Вуком који је у случају победе тражио 40 одсто учешћа у власти – каже Бажалац. До превирања је дошло на простору целе републике, а само неколико одбора подржавало идеју да Српски покрет обнове остане у коалицији. Кад се на политичкој сцени појавио Коштуница, којег је Ђинђић натерао да прихвати кандидатуру за председника, почела је да васкрсава Демократска странка Србије. Жеља да Извршни савет функционише што боље била је основна преокупација Драгојла Бажалца који се удаљио од рада у странци иако се приближавао 5. октобар за кад је у Београду заказан велики протестни скуп опозиције уверене да је на изборима остварила много бољи резултат него што су то приказивали представници власти. И поред тога, иако је био орга-

низован аутобуски пренос, упутио се према главном граду приватним аутомобилом у друштву са Владимиром Илићем и радикалским одборником Војиславом Јанићијевићем. Око осам сати ујутро тројка је кренула Ибарском магистралом и после само неколико километара код Милочаја сустигла повећу групу Краљевчана која је чекала нови аутобус након што се покварио онај којим су кренули према Београду. Успут ништа није наговештавало било шта од онога што ће се догодити у подне, а тек испред Лазаревца уочен је један преврнути аутомобил. Очекивање да би на скупу могло да буде доста људи, и страх да би неки могли да се отму контроли, било је довољно да аутомобил паркирају у близини Сајмишта а пут према Народној скупштини наставе пешице. Док су се Улицом кнеза Милоша

кретали према скупштини ништа није наговештавало присуство великог броја људи, али је поглед уназад од раскрснице са Улицом српских владара потврдио да се према зборном месту креће све више људи који су улазили и из споредних улица. У то време још није било мобилних телефона, па је договорено зборно место са групом Краљевчана требало да буде „Касина“ на Теразијама. - Кад је почело окупљање испред Скупштине већ смо имали неке информације о томе шта би могло да се деси. Нашли смо се у парку испред Скупштине где велику галаму није могла да надјача ни музика са јаког озвучења. Кад је почела да гори Скупштина они најближи су ушли унутра и почели да избацују архиву. Онда је бачен сузавац а ми почели да бежимо према Улици краља Милана. Звонко се

већ нагутао толико да је претила опасност да се онесвести, па смо отишли до кафане „Таково“ да се мало повратимо. Свашта се дешавало, а ми нисмо имали никакву информацију. Око 20 сати је требало да се код Сајмишта нађемо са Јанезом, и неким његовим боксерима, и ту смо чекали до поноћи не знајући шта се све дешавало иако су се над градом видели хеликоптери. Пронела се вест како Коштуница треба да се појави на телевизији, а Јанез инсистира да се што пре вратимо у Краљево јер се плашио да неко од оних који су се отргли контроли не разбије ауто. У Краљево смо стигли око четири сата ујутру 6. октобра и тек тада сазнали шта се све дешавало и да је Коштуница био на телевизији – каже Бажалац. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 4.10.2015.

47

48

МАГАЗИН 4.10.2015.

49

Прешао хиљаде километара због промоције филма

МАГАЗИН

4.10.2015.

ОД БЕРГЕНА ДО КРАЉЕВА

50

- Кратки филм је добра арена да се покаже шта и колико знају филмски ствараоци и глумци. - Лако је правити филм који траје деведесет минута, јер има довољно времена да се исприча прича коришћењем различитих сцена, више дијалога и говора. – У десетоминутном филму аутор мора бити изузетно прецизан и ефикасан да би испричо причу, и мора одмах прећи на ствар не околишући превише. - Све је присутније уверење о потреби да на фестивал дође што више филмских стваралаца, међу њима и оних који немају филмове у званичној селекцији и ревијалном делу програма. - Краљевски филмски фестивал је створио препознатљив имиџ, па су бројни гости и ове године потврдили потребу да задржи дух који има како би посетиоци уживали у томе. – Идеја за нови филм рођена поред Ибра у Прогорелици

Фото: М. Радовановић

Томас Антун Нилсен

51

4.10.2015.

МАГАЗИН

52

О

вог септембра је у Краљеву, трећу годину заредом, без велике помпе и медијске пажње али са за домаће прилике великим бројем посетилаца, одржан Међународни фестивал краткометражног филма који с правом носи назив Краљевски. То су још прве године, кад су поред домаћих приказани у то време најновији радови младих аутора из Сједињених Америчких Држава, Кине, Бугарске, Словачке, Црне Горе... потврдили бројни гости који су током три фестивалска дана боравили у Краљеву. Да краткометражни филм заузима све значајније место на културној мапи града потврђено је и ове године о чему сведочи податак да се из норвешког града Бергена према Краљеву упутио тумач главне улоге у филму „Велики бол“ Томас Антун Нилсен. О односу света према овој врсти филмског изра-

жавања сведочи податак да се према Србији упутио са циљем да промовише филм који траје једва четири и по минута у које је редитељ Нилс Ј Несе успео да смести причу обојену специфичним скандинавским хумором. „Велики бол“ прати двојицу путујућих музичара који се, после још једне ноћи проведене у хотелу, пред наредни наступ срећу у бару и конфронтирају ставове о звуковима који током ноћи допиру кроз танке зидове. Као стенд-ап комичар Нилсен је познат по бројним наступима у позоришту, али и тумачењу најразличити јих улога на филму и телевизијским серијама које се последњих десет година приказују у Норвешкој. Довољно искуства у овој области сведочи о стању кинематографије ове скандинавске земље у којој, поред комерцијалних, има места и за арти-

стичке филмове. На програму националне телевизије ове године је почело приказивање годину дана раније снимљеног серијала у коме наступа Нилсен, а до сада га је видело милион од укупно пет милиона становника Норвешке што се сматра изузетним успехом. У радњу која је смештена на почетак друге половине осамнаестог века убачене су ситуације из савременог живота, а сем реалистичног приступа догађајима телевизијска серија има и образовни карактер што је услов да се појави на националној телевизији НБЦ која нема комерцијални карактер, јер не емитује рекламе. Као таква финансира се се из државног буџета и није усмерена према спонзорима као остале три у којима преовладавају програми забавног карактера. Норвешка као земља високог стан-

дарда пружа довољно могућности за рад у различитим занимањима, а глумцима зараду од које може солидно да се живи. Уз све повољности пружа им и довољно слободног времена, а Нилсен га користи за рад у месечном часопису који се бави проблемима бескућника. Сем што указује на различите аспекте њиховог живота помаже им да бар део средстава зараде продајом часописа. На идеју да допутује у Краљево Нилсен је дошао након сазнања да је редитељ Несе пријавио филм за учешће на овогодишњем Краљевском филмском фестивалу. Првобитна намера указивала је да би на пут могли да се упуте обојица, али је редитељ због обавеза које су искрсле пут одложио за неку другу прилику. Ни сазнање да је дистанца између Бергена и Краљева прилично велика није могло да

спречи долазак амбициозног Норвежанина увереног да би корист од доласка могли да имају и он и норвешки кратки филм. Прво уверење засновано је на очекивању да би познанство са бројним младим ауторима у будућности могло да резултира плодотворном сарадњом, а друго се показало тачним већ другог дана боравка у Краљеву где се родила идеја за нови филм. - Иако је дистанца велика као авантуристи ми није сметала, јер је познанство са новим пријатељима увек представља велико богатство. Овде сам срео велики број интересантних аутора, али и људи који воле филм, а све указује да свет, без обзира на велике удаљености, постаје све мањи. Посебно ми се допада што код великог броја нових пријатеља примећујем опседнутост филмом, али и жељу да дају лични допринос ономе што се овде де-

шава – каже Нилсен. У Норвешку у потрази за послом и бољим животом сваког дана долази велики број људи из различитих делова Европе. У последње време запажено је повећано интересовање Украјинки за удају у Норвешкој, а није безначајан ни број оних који су из Србије доспели у ову нордијску земљу. Томас Антун Нилсен је пропустио отварање и у Краљево стигао тек другог дана фестивала, па није ни имао прилику да види све што је међу 117 остварења понуђено публици и жирију. Иако га је трећег дана фестивала кратки сусрет са ракијом на извесно време удаљио од дворане у којој су приказивани филмови створио је у глави глобалну слику која потврђује да није узалуд долазио. Ако се томе дода срдачан дочек, љубазни домаћини и сви које је упознао,

53

МАГАЗИН

4.10.2015.

уз то добра храна и још боље пиће, онда се одлука о доласку у Краљеву показала исправном. Краљево, каже Нилсен, у многоме подсећа на норвешки Трондхајм, али су температуре битно другачије. И док је почетком септембра у овом граду скала на термометрима показивала тек 12 Целзијусових степени у Краљеву је било пуних 35 што у поређењу са просечних шест степени током године у Бергену ствара посебан осећај. То је и повод да Нилсен добар део дана проведе заваљен у лежаљку на левој обали Ибра у Прогорелици, а кратак излет до овог места искористи за уживање у септембарском сунцу, али и разговоре о краткометражном филму. - Кратки филм је добра арена да се покаже шта и колико знају филмски ствараоци и глумци, а овај фестивал

54

волим јер има много добрих филмова из свих крајева света што даје изузетну прилику за размишљање. Има доста добрих филмова као што је француска пародија „Храбри Тарим против хиљаду и једног ефекта“, затим политички филм „Верност“ који приказује унутрашњу ситуацију у турском друштву и многи други. Сваки од њих указује на различит приступ обради теме, различите начине да се исприча прича, али и употребу различите технике. Лако је правити филм који траје деведесет минута, јер има довољно времена да се исприча прича коришће њем различитих сцена, више дијалога и говора. Ако имаш само десет минута мораш бити изузетно прецизан и ефикасан да би испричо причу, и мораш одмах прећи на ствар не околишући превише. Зато је кратки филм добра

прилика за вежбу у којој се најбоље показује колико је ко савладао занат – каже Нилсен придружујући се свима који су већ потврдили посебну важност потребе да Краљево, бар током неколико септембарских дана, постане место окупљања што већег броја филмских стваралаца. За то је потребна већа подршка локалне управе и помоћ организаторима који улажу максималне напоре да заокруже физиономију фестивала сврставајући га међу значајније догађаје у граду током календарске године. Ма колико ниво квалитета из године у годину растао све је присутније уверење о потреби да на фестивал дође што више филмских стваралаца, међу њима и они који немају филмове у званичној селекцији и ревијалном делу програма. То је добра прилика да

се по заврештку фестивала прича, а једни другима преносе утиске као повод да следеће године дођу и учествују у трци за награде. Током прве три године Краљевски филмски фестивал је створио препознатљив имиџ, па су бројни гости и ове потврдили потребу да задржи дух који има како би посетиоци уживали у томе. У малој локалној заједници каква је краљевачка од пресудног је значаја укључивање што више људи и подизање нивоа свести код оних који располажу парама о значају какав фестивал ове врсте може да има за град и шире. Неколико дана у Краљеву добра је прилика за поређење са животом у Норвешкој што показује да су разлике велике. - Град се много разликује од онога на шта сам навикао. Док у Бергену, из

кога долазим, у девет увече већ више нема никога на улицамам овде је много људи који шетају. Видео сам много људи, породице које излазе, људе који се срећу, седе на клупама док деца играју фудбал. У Норвешкој је незамисливо да кафићи током целог дана буду пуни мада ми се и то свиђа. Град је веома леп, има много добрих људи, а и добре хране. Проблем је што многи не говоре, или не желе да говоре енглески који се у норвешким школама учи од осме године. Ни амерички филмови који се приказују на телевизији нису титловани што је добра прилика да се учи језик, па готово 80 одсто људи у Норвешкој добро говори енглески – каже Нилсен уз потврду да његови сународници доста путују, а због чињенице да норвешки језик говори мало људи у свету принуђени су

да комуницирају на енглеском. Неке рачунице показују да поред пет милиона становника у матичној земљи тек још два милиона живи по целом свету. То је само један од разлога због којих све више људи са стране долази у Норвешку где обављају одговорне послове и одржавају норвешко друштво живим. Као и у неким другим земљама то не наилази на одобравање припадника десно оријентисаних партија који не пропуштају ни једну прилику да искажу незадовољство. Четири пријатна дана у Краљеву повод су за одлуку да следеће године поново дође на фестивал, овога пута са филмом за који се идеја, после незаборавне журке, родила поред Ибра у Прогорелици. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 4.10.2015.

57

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

4.10.2015.

Марсовац

58

Током мисије на Марсу, након застрашујуће олује, посада свемирског брода Арес грешком оставља астронаута Марка Ватнија на ненастањеној планети, претпостављајући да је умро. Ватни је преживео и нашао се сам у застрашујућим условима, па са мало намирница покушава да опстане. Зато се мора ослонити на инвентивност, домишљатост и дух како би преживео и пронашао начин да на Земљу пошаље сигнал да је још увек жив. Милионима километара даље НАСА и тим међународних научника неуморно раде како би „Марсовца“ вратили кући, а његове колеге из посаде истовремено кују план за одважну, можда и немогућу, мисију спасавања. Док се прича о невероватној храбрости развија, свет се уједињује у жељи да се Ватни сигурно врати на Земљу. Научно фантастични филм који траје скоро два и по сата по сценарију Дру Годара и Енди Вира режирао је Ридли Скот, а у главним улогама се појављују Мет Дејмон, Џесика Частеин, Мајкл Пена, Џеф Дениелс и други. Филм се приказује до 7. октобра у пројекцијама које почињу од 21,30 по цени од 300 динара.

Поред мене Деведесетпетоминутна драма „Поред мене“, коју је по сценарију Милене Богавац режирао Стеван Филиповић, прати младу гимназијску профе сорку историје Ољу која је пуна ентузијазма и заинтересована за алтернативне методе едукације. Она живи у браку са сликаром Угљешом чија је последња изложба изазвала бурне реакције у јавности, па група хулигана управо изложбу види као повод да је нападне, а потом снимак напада постави на интернет. Кад Оља следећег дана открије да је то урадио неко од њених ученика свима одузима мобилне телефоне и запрети одласком у полицију ако сами не пријаве кривце. Професорка у афекту одлучује да их закључа у школ-

ској згради док то не ураде па, уместо планираног одласка на екскурзију, ученици IV-3 остају закључани у школи – без мобилних телефона и интернета. Од тог тренутка све групе у разреду, од спортиста и навијача, преко фенсерки и хипстера, до штребера и готичарки, у покушају да нађу решење принуђени су да по први пут раде заједно. Неки од њих су у паници, попут одликашице Софије коју покушава да заведе кошаркаш Страхиња, а његова девојка Јелена и другарице не могу да прежале отказану екскурзију. У исти време школски дилер Тадија и екипа са којом ради имају и већих проблема, а Лазар и Исидора у незаборавној ноћи виде прилику за журку која ће да протресе темеље школе. Нове љубави, стара непријатељства и дубоко чуване тајне испливаће на површину у ноћи која ће променити све, а Ољини ученици ће по први пут бити у ситуацији да поред себе остале особе виде неким другим очима. Можда ће неко до краја вечери и пронаћи одговор на тему састава „Љубав“, коју им је задала разредна. Улоге у филму туначе Христина Поповић, Мирјана Карановић, Драган Мићановић, Никола Глишић, Милица Мајкић, Матеа Милосављевић, Катарина Пешић, Растко Вујисић, Марко Панајотовић, Миливоје Миша Станимировић, Дарко Ивић, Јован Здравковић, Никола Драгутиновић. Филм се приказује од 19,30, а улазница стаје 300 динара.

Мун: Чувар месеца Анимирани 3Д филм „Мун: Чувар месеца“ је чудесна прича о маленим пријатељима који имају велики задатак – да спасу Сунце и Месец! Када фаун по имену Мун постане чувар Месеца, неспретном незгодом у опасност доведе и Месец и Сунце. То искористи зли и корумпирани титан Некроса који Сунце жели само за себе, чиме ће пореметити равнотежу дана и ноћи. Зато Мун уз помоћ пријатеља Глима и ратника Сохонеа, који је уједно чувар Сунца, одлази на узбудљиву пустоловину како би Сунце и Месец вра-

тио на њихово место на небу. „Мун: Чувар месеца“ је првобитно замишљен као краткометражни игра ни акциони филм, али је сценариста врло брзо осмислио лик који је харпуном и канапом скинуо месец с неба. Врло брзо је схватио да краткометражни филм није довољно добро решење за причу, а анимација је отво рила врата новог царства могућности и подстакла његову машту, па је створио органски свет око Месеца и Сунца у који су се уклопили сви ликови. Циљ је био да филм буде синтеза класика анимације из златних година Волта Дизнија и филмова које потписују савремени аутори. Осим што је сјајна анимирана бајка филм је истовремено модерни 3Д филм у коме се стапају акција, авантура, осећања и хумор, поседује и снолику епску димензију, а одлучно одбацује модерне анимацијске кодове. Посебно је сложен због тога што су ликови мешавина људи, животиња и ствари. За разлику од већине других чија се стилизација ослања на 3Д, сенке и различите нијансе сиве, искоришћени су материјали и текстуре како би се оствариле зацртане жеље и циљеви. Редитељ потврђује да је сваки лик добио посебан органски идентитет који одговара елементу из околине Мун је биће шуме, Глим је од воска па се топи на сунцу и смрзава ноћу, Сохоне је минерал, неуништиви јантар. Кад су дефинисани као такви све се уклопило у заплет - ако Мун скине Месец с неба, мора постојати злоћко који жели Сунце, па се дан и ноћ удружују да би повратили сјајну звезду. Захваљујући авантури ликови одрастају а Мун, који је на почетку невин, временом поступно прихвата одговорност коју му доносе његове моћи и сазрева у великог Чувара Месеца. Пројекције почињу у 18 сати, а за улазницу је довољно одвојити 300 динара. Т. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 4.10.2015.

61

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 4. D 10. ОКТОБРА

МАГАЗИН

4.10.2015.

4. октобар

62

1209 — Немачки краљ Отон IV крунисан је за римско-немачког цара. Током три наредне године напао је Тоскану, Сицилију и јужну Италију, због чега га је папа Иноћентије II екскомуницирао. 1582 — Четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалији. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919. 1853 — Турска је, уз подршку Уједињеног Краљевства и Француске, објавила рат Русији, пошто је Русија одбила да се повуче из подунавских кнежевина Влашке и Молдавије које је окупирала да би, како је образложила, заштитила православне поданике на територији Отоманског царства. 1865 — Пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Наполеон III постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Немачкој. Пет година касније избио је француско-пруски рат у којем је Наполеон III заробљен, а у Француској је 4. октобра 1870. поново успостављена република. 1878 — Први амбасадор Кине у САД Чен Лан Пин предао је акредитиве америчком председнику Радерфорду Хејзу. 1895 — Саграђена бањалучка гимназија 1918 — Борис III постао је цар Бугарске, пошто је његов отац Фердинанд I абдицирао. Године 1923. завео је диктатуру у земљи, а у Другом свет-

ском рату био је савезник нацистичке Немачке. 1944 — Распуштен је концентрациони логор на Бањици у Београду, који су немачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз тај логор прошло је око 100.000 затвореника, од којих је око 80.000 убијено. 1945 — Основан Партизан. 1957 — Совјетски Савез лансирао први вештачки Земљин сателит - Спутњик 1. 1965 — Папа Павле VI постао је први папа који је посетио САД и који се обратио народима света са говорнице УН у Њујорку, позивајући их на успостављање трајног и праведног мира у свету. 1974 — Американац Дејвид Кунст постао је први човек који је обишао свет пешице. На путовање дуго 23.250 километара он је кренуо 20. јуна 1970. 1977 — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња, а 4. октобар проглашен је Светским даном заштите животиња. 1992 — Влада Мозамбика и побуњеници потписали су мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи. 1993 — Председник Русије Борис Јељцин употребио је тенкове да би заузео зграду парламента у коју су се забарикадирали посланици, пошто је 21. септембра распуштен парламент. Потпредседник Русије Александар Руцкој и лидери парламента предали су се војницима лојалним Јељцину после десеточасовног тенковског напада и погибије најмање 300 људи. 1999 — Командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је у Загребу на 20 година затвора. У том, највећем концентрационом логору у Југославији,

убијено је неколико стотина хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста. 2000 — Уставни суд СР Југославије поништио је председничке изборе одржане 24. септембра на којима је кандидат опозиције Војислав Коштуница победио кандидата Социјалистичке партије Србије и дотадашњег

председника Слободана Милошевића. На позив Демократске опозиције Србије да се 5. октобра окупе у протесту због тога испед Савезне скупштине, грађани из целе Србије кренули су према Београду пробијајући полицијске блокаде на путевима. 2001 — Руски авион Тупољев-154 који је из Израела летео за Москву пао је у Црно море погођен ракетом коју је грешком испалила украјинска војска на војној вежби. Погинуло је 78 путника и чланова посаде.

5. октобар 610. — У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610.-641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система. 1511. — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије. 1796. — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске

флоте 1805. у бици код Трафалгара. 1883. — Први европски трансконтинентални експресни воз „Оријент експрес“ кренуо је из Париза за Истанбул. 1908. — Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Отоманског царства, а себе царем Фердинандом I. 1910. — Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом

Брагом. 1915. — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију. 1938. — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој. 1954. — Уједињено Краљевство, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији. 1964. — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961. 1969. — Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона“, која је постала култна емисија широм света. 1974. — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској. 1983. — Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир. 1988. — Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године. 1989. — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами. 1994. — У Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте „Храм Сунца“ који су извршили обредно масовно самоубиство. 1995. — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.

2000. — Демонстрације 5. октобра 2000. — после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић, десетогодишњи неприкосновени лидер Србије и СР Југославије, следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице. 2004. — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.

6. октобар 105. п. н. е. — Битка код Араусиона (данас Оранж у Француској): Римљани изгубили око 100.000 људи у тешкој борби са варварским племенима Кимбра и Тевтонаца. 1908. — Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европске земље признале анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију признала и Краљевина Србија. 1915. — Нападом на Србију Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено с немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора, одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф. 1927. — Премијером филма „Певач џеза“ у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма. 1958. — Америчка нуклеарна подморница „Сивулф“ изронила на по-

63

МАГАЗИН

4.10.2015.

вршину код обале Нове Енглеске после два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем. 1972. — Више од 200 људи погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо. 1973. — Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суеца и на Голанској висоравни почео четврти војни сукоб Израела и Арапа, окончан 22. октобра резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација о прекиду ватре. 1976. — Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара. 1987. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Јана Тимана. 1988. — Под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су

64

покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“. 1991. — Индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000. 1998. — Под притиском међународне заједнице и претњама ваздушним ударима НАТО почело повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији. 2000. — Слободан Милошевић признао победу Војислава Коштунице у првом кругу избора за председника Савезне Републике Југославије честитајући му победу. Војислав Коштуница је постао први изабрани политичар у СРЈ који није био члан Савеза Комуниста Југославије. Савезни уставни суд потврдио победу Војислава Коштунице на председничким изборима 24. септембра. Слободан Милошевић у обраћању нацији путем телевизије признао пораз и честитао победу новоизабраном пред-

седнику. Тиме окончана постизборна криза током које су на стотине хиљада грађана широм Србије протестовале због покушаја власти да фалсификује изборне резултате.

7. октобар 1571. — Шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту. У највећој поморској бици после битке код Акцијума 31. п. н. е. погинуло је око 25.000 турских војника и потопљено 80 турских бродова. То је била и последња велика битка са бродовима на весла. 1806. — Ралф Веџивуд је у Лондону патентирао индиго. 1813. — Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804. 1879. — Потписана Двојна алијанса

1879. године између Немачке и Аустроугарске. 1908. — Након ослобађања од турске власти Крит се ујединио са Грчком. Грчка је 1912. анектирала то острво, а Лондонским уговором 1913. анексија је међународно призната. 1908. — Анексија Босне и Херцеговине Аустроугарској 1919. — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио-превозник у свету. 1940. — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима. 1949. — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република (Источна Немачка) са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом. Две немачке државе (Источна и Западна) поново су се ујединиле 3. октобра 1990. 1959. — Совјетски васионски брод

„Луна 3“ је први фотографисао тамну страну Месеца. 1981. — Потпредседник Египта Хосни Мубарак постао је шеф државе након убиства Анвара ел Садата 6. октобра. 1985. — Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца. 1992. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о формирању међународне комисије експерата за испитивање ратних злочина на простору бивше Југославије и изразио забринутост због информација о масовном убијању и спровођењу етничког чишћења. 1996. — Истражитељи Међународног суда за ратне злочине на простору бивше Југославије извадили су из масовне гробнице у Овчари крај Вуковара 200 тела.

1997. — Око 30.000 музичара, уметника, радничких лидера и политичара из целог света стигло је у Боливију на комеморативни скуп поводом 30-годишњице смрти Че Геваре. 2000. — У Београду је конституисана Скупштина СР Југославије; Војислав Коштуница је положио председничку заклетву. У наредним данима нови председник примио је многобројне државнике, а Југославија је, након десетогодишње изолације, отворила процес помирења са светом. 2000. — Словеначки скијаш Даво Карничар (38) постао је први човек који је успео да се на скијама спусти са највише планине на свету, 8.848 метара високог Монт Евереста. 2001. — САД и Велика Британија су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена. Америчке власти оптужиле су Ладена за терористички напад извршен 11. септембра на Светски трговински цен-

65

тар у Њујорку и зграду Пентагона када је погинуло неколико хиљада људи.

МАГАЗИН

4.10.2015.

8. октобар

66

316. — Римски император Лициније је поражен бици код Цибале од свог савладара Константина. 451. — Започео је са заседањем Халкедонски сабор, на коме је осуђена Еутихова доктрина монофизитства и усвојен Халкедонски симбол вере. 1856. — Велика Британија почела Други опијумски рат против Кине, у ком јој се придружила и Француска. Када су 1857. англо-француске трупе заузеле Кантон, Кина капитулирала и потписала мир у Тјенцину. 1871. — у Чикагу избио велик пожар који је, према легенди, почео у једној штали када је крава ритајући се оборила керозинску лампу на гомилу сламе и струготине. У пожару који је трајао три дана погинуло око 300 људи, а око 90.000 остало без својих кућа. 1912. — Црна Гора објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат. 1953. — Велика Британија и САД повукле своје трупе из Слободне зоне Трста и предале Италији цивилну управу у зони „А“. То је изазвало кризу у југословенско-италијанским односима, која је решена Лондонским споразумом 5. октобра 1955. 1954. — Војне снаге Северног Вијетнама ушле у главни град Ханој. 1970. — Нобелову награду за књижевност добио руски писац Александар Исајевич Солжењицин. 1975. — Жестоки окршаји у Бејруту и северном Либану однели најмање 25 живота и прекинули последње примирје постигнуто између зараћених хришћана и муслимана. 1991. — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска потврдиле своју самосталност и независност од Југославије. 1992. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1993. — Уједињене нације укинуле санкције Јужној Африци уведене 1960.

због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти. 1998. — Савет НАТО усвојио „детаљан оперативан план за ваздушне ударе у фазама“ на Косову. Председнику Југославије Слободану Милошевићу дат рок од 24 часа да испуни захтеве из резолуције УН. Влада Србије донела Уредбу о посебним мерама у условима оружаних претњи НАТО. 1999. — Инаугуралном церемонијом у прес-центру КФОР, свечаној сали некадашњег спортског центра „Боро и Рамиз“ у центру Приштине, функцију команданта међународних снага на Косову преузео немачки генерал Клаус Рајнхарт. 2001. — Најмање 114 људи погинуло када је авион компаније САС ударио у један мали авион на аеродрому Линате у Милану.

9. октобар 1621. — Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске. 1701. — У Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат, основан Универзитет Јејл. 1789. — У Аустријско-турском рату аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон заузео Београд. 1806. — Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у ком је поражена уз тешке територијалне губитке. 1915. — Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд. 1934. — Атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу. 1940. — Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију. 1944. — Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата. 1949. — Отворен је фудбалски стадион ЈНА.

1963. — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је пукла око 300 метара висока брана „Вајонт“ код Белуна, у североисточној Италији. 1970. — У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије. 1975. — Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову награду за мир. 1983. — У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужноко-

рејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје. 1992. — У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану. 1997. — Више од 200 људи погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко. 1997. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Петар Свидлер.

1998. — Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима. 2001. — Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике. 2002. — Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВдуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг. 2009. — Норвешки Нобелов Комитет је објавио да је 44. амерички председник Барак Обама лауреат Нобелове награде за мир те године. 2009. — Извршен покушај атентата на Малалу Јусуфзаи, девојчицу борца за право на школовање женске деце. 10. октобар

680. — У страначким борбама које су довеле до расцепа исламског света на суните и шиите, у бици код Карбале, на Еуфрату, убијен Хусеин, претендент на калифски престо династије Алида. Касније постао шиитски светац. 1733. — Француска објавила рат аустријском цару Карлу VI због његове подршке кнезу Августу III у намери да постане пољски краљ, уместо француског кандидата Станислава Лешћинског. Рат за пољско наслеђе трајао до 1735. 1911. — Кинески национални вођа Сун Јат Сен у Вучангу прогласио републику и почео револуцију у којој је оборена династија Манчу. Тиме завршена владавина кинеских царева која је трајала 2.000 година. Политички наследници ове кинеске републике су се после победе комуниста непосредно после Другог светског рата повукли на Тајван и тамо наставили политички континуитет Републике Кине. 1913. — Завршена изградња Панамског канала дугог 81,6 километара, којим су спојени Атлантски и Тихи океан.

1917. — Бразил у Првом светском рату објавио рат Немачкој пошто су Немци торпедовали бразилске бродове. 1918. — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића почела операције за ослобађање Ниша у Првом светском рату. Град заузет 12. октобра, а аустроугарска војска приморана да се повуче ка северу. 1941. — У Загребу су усташе срушиле синагогу 1954. — Вијетнамски лидер Хо Ши Мин ушао у главни град Вијетнама Ханој, који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе. 1964. — У Токију отворене Олимпијске игре, прве у Азији. 1975. — Филмске звезде Ричард Бертон и Елизабет Тејлор венчале се по други пут. Следеће године поново се развели. 1980. — У катастрофалном земљотресу у Алжиру погинуло 2.590 особа, а око 330.000 становника града Ел Аснам остало без домова. 1982. — САД увеле санкције против Пољске због одлуке пољске владе да забрани синдикат „Солидарност“. 1990. — СССР и Немачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке до краја 1994. У Источној Немачкој било стационирано 380.000 совјетских војника с 220.000 чланова породица. 1991. — Скупштина Србије донела одлуку да републичка застава буде тробојка, без комунистичког симбола, звезде-петокраке. 1995. — Израел у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора око 300 Палестинаца. 1996. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001. — Нобелову награду за економију добили Американци Џорџ А. Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Е. Стиглиц. Својом „анализом тржишта са асиметричним информацијама“, они су показали у којој мери информације утичу на функционисање тржишта, од продаје половних аутомобила до успона и колапса на великим берзама.

67

68

МАГАЗИН 4.10.2015.

69

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

4.10.2015.

ВАРЉИВО ПО

70

С

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 21. до 27. септембра потврђује да се, судећи према броју евидентираних кривичних дела, ситуација у овој области знатно погоршава. О томе сведочи податак да су припадници Криминалистичке полиције евидентирали за половину више кривичних дела него недељу дана раније, а од укупно 24 тек два се сврставају у област општег криминала. Много више од чињенице о знатном повећању брине податак да су познати починиоци мање од петине, а да се трага за онима који су учествовлаи у вршењу 22 кривична

дела што је двоструко више него у претходном статистичком периоду. Иако нешто мањи број прекршаја у области јавног реда и мира бар на први поглед наговештава смиривање брине податак о знатном повећању броја туча. Тако у структури укупно 24 туче учествују са 17, а остали прекршаји са 7. Значајно смиривање бележи област безбедности саобраћаја у којој је број саобраћајних незгода преполовљен. Припадници саобраћајне полиције евидентирали су их само пет од којих једну са повређеним лицем и четири у којима је причињена материјална штета процењена на 620

ОБОЉШАЊЕ

хиљада динара. О чињеници да су током протекле седмице и други учесници у саобраћају били дисциплинованији сведочи податак да је евидентирано само 330 прекршаја оних који се нису придржавали прописа за понашање у овој области.

Дрога долази са КиМ У заједничкој акцији припадника Министарства унутрашњих послова Краљева и Чачка последњег дана претходне недеље пресечен је још један ланац растурања опојне дроге. Полицајци су на државном путу у Богутовцу,

приликом контроле аутобуса косовско - митровачких регистарских ознака који је саобраћао на релацији Косовска Митровица - Београд, у торби тридесетдвогодишњег путника Н.Г. пронашла пакет облепљен селотејп траком у коме се налазило више од једног килограма марихуане. Под сумњом да је извршио кривично дело које се третира као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога полицајци су, по налогу вишег јавног тужиоца, ухапсили и задржали до 48 сати Краљевчанина Н.Г. који ће, у законском року, бити приведен вишем јавном тужиоцу. Т. Радовановић

71

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs