MagazIN 193 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 193 * 27. септембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 27.9.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

27.9.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Тридесет пета седница Градског већа

МАГАЗИН

27.9.2015.

ЗАХУКТАВАЊЕ ПРЕД СЕДН

- У последњем кварталу спортистима 12,65 милиона динара. – Културном центру „Рибница“ кућа фрнцуско-српског пријатељства и „Градска књижара“. – Октобарска награда и ове године 70 хиљада. – Четири породице стекле право на једнократну новчану помоћ за санацију стамбених јединица и решавање стамбеног питања у оквиру отклањања последица од земљотреса. – Основној школи „Ђура Јакшић“ из Конарева нови котао. – Разматрано више нацрта одлука о изради планова детаљне регулације и издавању у закуп пословног простора. – И у јулу Краљевчани пили здраву воду и удисали чист ваздух. – Три дана у јулу вредности суспендованих честица у ваздуху изнад граничних и толерантних вредности на мерном месту Полицијска управа

Фото: М. Радовановић

НИЦУ СКУПШТИНЕ ГРАДА

рву јесењу седницу Градског већа, тридесет пету од конституисања, обележио је неуобичајено дуг списак тема које су се нашле на дневном реду. Међу двадесет шест предложених на челу листе је, по обичају, било разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за јул ове године. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току јула узорковао на основни прегелд 152 узорка воде за пиће из мреже градског водовода и 12 узорака сирових вода из црпних станица и констатовао да су сви бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У исто време једном недељно је из реке Ибар узоркована вода за анализу на фенолне материје и констатовано да у свим узорцима, након четири анализе електро-фотоемтријском методом, вредности за фенолне материје нису прелазиле вредности прописане Правилником о

МАГАЗИН

27.9.2015.

хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног рауматрања констатовано је да је вода за пиће из мреже градског водовода у тику јула била хигијенски исправна. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида и азотдиоксида биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима, индекса црног дима испод максимално дозвољених врдсности. У истом периоду измерене вредности суспендованих честица су биле изнад граничних и толерантних вредности три дана на мерном месту Полицијска управа. Помоћник градоначелника за област управљања пројектима и локално-економског развоја и начелник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове образложили су предлог за доношење закључка о повлачењу закључка Град-

ског већа од 28. августа и утврђивању Предлога програма обнове објеката јавне намене у надлежности града Краљева, а разматран је и нацрт одлуке о изради измене Плана детаљне регулације „Центар града Краљева“. Већници су разматрали више нацрта одлука о изради планова детаљне регулације, „Део другог градског прстена на деоници од Улице Карађорђеве преко реке Ибар до будућег кружног тока на правцу Скопљанска улица – Жички пут“, „Други градски саобраћајни прстен на деоници од петље „Магнохром“ преко Кулагића аде до Ибарске магистрале“, канала Маква за прикупљање и одвођење атмосферских вода са подручја Шеовца, регулације потока Чађавац-Моравац од ушћа

у реку Западну Мораву до улице Тике Коларевића, „Центар и Чибуковац“, „Врба“ и „Ратина“ са циљем да се утврде предлози одговарајућих одлука за наредну седницу Скупштине града. Прва половина последње седнице посвећена је разматрању Извештаја о реализацији Одлуке о буџету града Краљева и Извештаја о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева за првих шест месеци ове године, а било је речи и о изменама Одлуке о хватању и збрињавању напуштених паса. У оквиру прве тачке другог дела дневног реда разматран је Нацрт одлуке о начину држања паса и мачака, а брига о кућним љубимцима била тема Предлога програма контроле и

смањења популације напуштених паса на територији града Краљева. Прва следећа седница Скупштине града требало би да потврди предлог Градског већа да се Културном центру „Рибница“ дају на коришћење два објеката у центру града, први у Улици цара Душана познат као кућа фрнацуско српског пријатељства и други објекат „Градска књижара“ у Омладинској улици. Пред члановим Градског већа нашла су се и два предлога за давање у закуп пословног простора и предлог да четворо суграђана добију једнократну новчану помоћ за санацију стамбених јединица и решавање стамбеног питања у оквиру отклањања последица од земљотреса. Све већи број захтева за достављање информација од јавног значаја повод је да за то буде одређено лице које ће поступати по њима, а приближавање Дана Краљева Краљевдана да буде потврђена висина појединачног новчаног износа Октобарске награде

од 70 хиљада динара. До окончања седнице чланови Градског већа разматрали су предлоге решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве за обезбеђивање недостајућих средстава у складу са Споразумом о уређивању међусобних права и обавеза у реализацији Програма или мера активне политике запошљавања за ову годину и обезбеђивању недостајућих средстава за набавку и уградњу котла у Основној школи „Ђура Јакшић“ из Конарева. Спортисти и спортске организације у последњем кварталу могу да очекују додатних 12 милиона и 650 хиљада динара на име учешћа града у финансирању дела трошкова у области спорта,а разматран је и један приговор на локацијске услове које је издало Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено – комуналне делатности, у вези са реконструкцијом и доградњом пословног објекта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.9.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

Без длаке на језику: Срђан Кнежевић (2)

МАГАЗИН

27.9.2015.

ЖИВОТ ОД ОБЕЋАЊА

- У Краљеву нема одговорности ни за највеће пропусте власти. – На бројна упозорења да се врше кривична дела не реагују ни полиција ни тужилаштво. - У опозицији је присутно уверење да одборници владајуће већине гласају само за оне предлоге за које први руку подигне председник Скупштине града. – За телевизијске преносе седница Скупштине града потрошено сто хиљада евра. - Годинама уназад најзначајнија места заузимају исти људи који се после сваких избора препознају у програмима оних партија које имају бољи рејтинг.

Срђан Кнежевић

Фото: М. Радовановић

ако се одговорност помиње као главна карактеристика свих носилаца јавних функција на различите начине се тумачи у редовима представника власти и оних који се сматрају опозицијом. Опозициони прваци, посебно одборници у Скупштини града, потврђују да у Краљеву нема одговорности ни за највеће пропусте власти каквим се сматрају догађаји с пролећа прошле године кад је тадашњи градоначелник Драган Јовановић најавио поплавни талас од само тридесетак сантиметара. Све што се после тога дешавало добро је познато свима који су пратили догађања везана за поплаве, посебно власницима више од пет стотина кућа које су претпреле ненадокнадиву штету. Одборник Покрета за Краљево у Скупштини града Срђан Кнежевић потврђује да још нико од представника власти није одговорио на питање како је дошло до пласирања погрешних информација у време кад технологија омогућава лаку комуникацију и брзе информације о свакој промени на терену. Податак да нико за то није одговарао, а све се ућутало након оставке градоначелника образложене погоршаним здравственим стањем, указује на потребу да бар за веће пропусте неко буде позван на одговорност. У конкретном случају и за погрешну информацију због које добар део покућства и покретних ствари није измештен на сигурну локацију и тако избегнута катастрофа још неутврђених размера. Иритирајуће и даље звучи опаска представника власти да је највећи број власника оштећених објеката зидао

МАГАЗИН

27.9.2015.

објекте су на овом подручју градили они који својим примањима нису могли да плате трошкове куповине атрактивнијих и сигурнијих локација. То не ослобађа одговорности оне који су дужни да и таквима достављају тачне информације, у овом случају о опасности од високог поплавног таласа. Властима се приговара и због неадекватног односа према власницима

- Чланови Градског већа само формализују оно што пре сваке седнице договоре челници њихових партија поплављених кућа и након што се вода повукла. Ма колико се представници локалне самоуправе упињали да докажу како су учинили све што је у том тренутку било потребно неспорна је чињеница да су становницима поплављених подручја у помоћ први прискочили волонтери који су се организовали сами што у редовима опозиције ствара слику власти каква није ни потребна. - Боље би било да закључамо општину, а тамо оставимо само оно око матиче службе, па да се сами организујемо у овом граду јер би нам свима било много боље. За време поплава видело се колико смо спремни да се суочимо са елементарном непогодом, а показало се да нисмо спремни ни после толико времена. Доносе се неки папири и стратегије, а ја се питам колико у магацинима имамо чарапа, гаћа, пешкира или чизама за случају да

- Чврсто опредељење власти потврђује да оно што предложи опозиција не вреди ни пола луле дувана куће на плавном и потенцијално несигурном земљишту. Нико од њих и не покушава да схвати разлоге због чега је то тако иако је разлог исувише једноставан за раумевање. Стамбене

проширења административног апарата, а на почетку мандата актуелне власти из Покрета за Краљево нуђена два волонтера уместо проширења Градског већа. Иако је покриће за проширење пронађено у закону повод за проширење је потреба да се побољша безбедност у саобраћају и комуникација са владом. Кад је две године касније дошло до реконструкције

треба да се притекне у помоћ. Нема ништа што најбоље говори о организацији друштва – каже Кнежевић. Представницима власти се од самог формирања приговарало због

извршне власти ни један од оних који су сматрани за најмеродавнијим за побољшање стања у ове две области није остао у Градском већу, а ни број чланова није смањен. Иако је градоначелник био енергичан у ставу да повећање броја чланова неће утицати на веће оптерећење градског буџета мало је оних који верују у то поготово кад се зна колики су трошкови стално запослених и оних који примају функционални додатак. Неспорно је да је у свим случајевима приоритет био да се удовољи све већим апетитима коалиционих партнера иако чланови Градског већа само формализују оно што су пре сваке седнице договорили челници њихових партија. - Шефови партија донесу дневни ред и кажу Већу за шта се гласа. Ништа не радиш, дођеш два пута месечно на састанак, примиш 50, 60 хиљада динара и баш те брига. Лепа плата, ништа не радиш, а немаш ни одговорност кад је поделиш са још десет људи. Тако је било и кад је формирано радно тело пред изборе за чланове савета месних заједница. Сви су за то дигли руке осим мене иако сам указивао да је формирање противуставно и противзаконито. Касније је и Министарство за државну управу и локалну самоуправу потврдило да се радило против устава и закона, па председници свих месних заједница раде потпуно нелегално. У нормалном систему сви су они

МАГАЗИН

27.9.2015.

нелегални, али ово није нормалан систем. Они раде, сви се праве блесави, а нико не реагује чак ни на нелегално коришћење бирачких спискова. Није реаговало ни тужилаштво, ни полиција иако је то што се ради кривично дело – објашњава Кнежевић. Једна од највећих замерки на рад владајуће већине односи се на перманентно игнорисање свих предлога опозиције, а током скоро четири године било их је на стотине. Покушавали су опозициони одборници на различите начине да тестирају расположење власти и увек наилазили на непребојни зид, чак и кад су на предлог дневног реда за седницу Скупштине града достављали на стотине амандмана и предлога за измену и допуну с намером да блокирају рад. Кад ни овако агресивно понашање није успело да промени чврсто опредељење власти

- Чланови Градског већа су послушници који су место у највишем извршном органу заслужили по коалиционом договору потписаном пре избора

да оно што предложи опозиција не вреди ни пола луле дувана одустало се од покушаја да се блокира рад Скупштине града због жеље да се само подсети на неадекватан став према добром делу представника народа. Опозициони одборници тек с времена на време упуте по који предлог и напишу по који амандман како би умирили своју савест иако су свесни да не могу да прођу непробојни зид који је од првог дана новог сазива Скупштине града изградила владајућа већина. Да би показали да ипак цене опозиционе колеге одборници владајуће већине су били спремни да у појединим случајевима мало олабаве блокаду и подрже по који радни закључак као што је, на захтев Покрета за Краљево, био о оснивању Дома омладине. - Никад више није поменут а нису пустили да уђе у процедуру да стварно донесемо одлуку о оснивању Дома омладине. Уместо тога основали су Канцеларију за младе која не ради, јер је сами минирају. И даље се води рововска борба јер је у њиховој глави учвршћен став како морамо да седимо једни наспрам других у два рова. Иако стално тврде да пружају руку опозицији питам се како је то могуће кад не подржавају ни један наш предлог, чак ни кад смо нудили да их изнесу као своје, али ни то не може јер их је срамота – каже Кнежевић. Седнице Скупштине града показале су да опозициони одборници на њих долазе много боље припремљени, а са скупштинске говорнице се углавном чују ставови њихових представника. Из визуре заменика шефа одборничке групе Покрета за Краљево колеге из владајућих партија по који пут прелистају материјал тек током седнице чак и у случајевима кад је он за једну тачку припремљен на педесет страница. У опозицији је одавно присутно уверење, а на то наводи искуство из досадашњег рада, да одборници владајуће већине гласају за оне предлоге за које први руку подигне председник Скупштине града. Због тога су уверени да би резултати гласања најчешће били сасвим другачији кад би би му послов-

– Предлози опозиције не могу да прођу непробојни зид који је од првог дана новог сазива Скупштине града изградила владајућа већина ник налагао да се изјасни последњи. Доказ томе су поновљена гласања у случајевима кад су, из ко зна којих разлога, резултати гласања били различити од договорених на састанку шефова коалиционих странака. Колико је рад највишег законодавног органа плодотворан, и колико интересује оне који су након избора направили већину, сведочи податак да их Пословник о раду не обавезује да присуствују седницама, па је по који пут скупштинска сала прилично празна. У довољном броју прикупе се само за гласање, а није редак случај да се и оно одложи док се не прикупи довољан број одборника потребних за усвјање појединих предлога. Исти систем рада опозиција препознаје и у Градском већу чији чланови механички изгласавају све што су пред заседање договорили шефови странака владајуће већине. Уверење да су чланови Градског већа само послушници који су место у највишем извршном органу заслужили по коалиционом договору потписаном пре избора наводи на размишљање о потреби промене изборног система. У Покрету за Краљево верују да би у случају непосредних избора састав Градског већа био знатно другачији, а чињеница да локални парламент само формално потврђује оно што је предложило веће указује на став да није ни потребан, јер само прави велике трошкове. Једна од значајних улога Градског већа везује се за трошење пара из градске касе од којих се незнатан део додељује медијима. - И ту влада хаос, паре се деле по систему колико ти мени толико ја теби.

МАГАЗИН 27.9.2015.

Има и медија који не постоје а добијају паре, али и оних који су добили паре да не пишу ништа. Због тога су медији једно у овом периоду, а друго у предизборној кампањи, па ћемо тек да видимо ко је коме колико обећања, или пара, улетео. Српска напредна странка ће сигурно да улети паре, али само неким медијима, а Покрет за Краљево неће моћи ништа да понуди ни једном да би стварао слику о њему. Тај хаос им очигледно одговара зато што парама које дају медијима купују мандате. Исто је и са невладиним организацијама где имамо пар фантомских којима се додељују средства, а нема никакве контроле трошења. Посебна прича су преноси седница Скупштине града за које је од почетка ове власти потрошено сто хиљада евра. Јефтиније би било да смо купили камере и само закупили време на телевизији у време одржавања седница – верује Кнежевић. Уверење да у Краљеву нема битних помака на боље, да се услови за живот стално погоршавају а стандард опада, засновано је на ставу да годинама уназад најзначајнија места заузимају исти људи који се после сваких избора препознају у програмима оних партија које имају бољи рејтинг. Такво стање није промењено ни након последњих избора кад су се у партијама владајуће већине напрасно појавили политички противници који су на власти били и пре две деценије. У опозиционим редовима је одувек владало уверење да су најистакнутији представници власти неспособни, а од тог става не одступају ни данас. Још поразније делује уверење да више од две деценије нису спремни ни за какве промене

чак ни у својим редовима. Показали су то последњи избори у редовима најјаче владајуће странке што је опозицију подсетило на ћораве кутије с краја прве половине двадесетог века. У таквој ситуацији највећем броју бирача, који на власти одржавају мали број оних који су смислили начин да је се домогну, остаје само нада да би могло бити боље. - Обећаваш му како ћеш да га запослиш, држиш га за нос и нудиш шаргарепу, а он се нада. То траје два мандата док не одеш у пензију, а он остаде на улици са лажним обећањима. Ни члановима Српске напредне странке није лако, јер и међу њима постоји незадовољство. Зато и не могу да схватим оне који пристају на шаргарепу испед носа. Никог не кривим што се запослио преко партије, јер овде не може другачије. Манипулише се и са јавним радовима који су се показали као шаргарепа за овај јадан народ који живи у нади да ће да добије неку мрвицу, а не добије ништа. Хвале се да су поставили на здраве ноге Пластметал, а натерали су их да одустану од потраживања и узму социјални програм иако су имали право и на једно и на друго. Људи су спремни на незамисливе жртве да би радили, а спасилац их шаље на биро за запошљавање – каже Кнежевић. И док представници власти готово

Људи су спремни на незамисливе жртве да би радили, а спасилац их шаље на биро за запошљавање

- Јавни радови су се показали као шаргарепа за овај народ који живи у нади да ће да добије неку мрвицу, а не добије ништа све активности правдају настојањем да се обезбеди бољи живот становника локалне заједнице опозиција у њима види само начин за скупљање политичких поена, посебно пред очекиване локалне изборе. У том контексту се гледа и на најновије приче о страним улагањима у пољопривредну производњу и потписивање уговора са евентуалним инвеститорима који највероватније неће бити реализовани ако дође до промене власти. На ово указују искуства из последњих локалних избора и бројна обећања свих страна од којих, верује Кнежевић, ништа није испуњено. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.9.2015.

Поразно стање српске пољопривреде

МАГАЗИН

27.9.2015.

КРАЈ МИТА О УСПЕШНОМ ПОСЛУ

. - У периоду од 1960. до 2012. године из задружног сектора нестало више од 400 хиљада хектара квалитетног обрадивог земљишта вредног пет милијарди евра. - Од 1. септембра 2017. године Србија има обавезу да купцима из Европске уније омогући куповину пољопривредног земљишта под истим условима као и домаћим. - Ући у Европу и бити роб није исто што и ући са развијеном пољопривредом. - Ко има тапију на земљиште има и тапију на одређен део државе. - Анаграм од слова назива „Бриселски споразум“ гласи „Узели Србима српско“. - Европска унија би могла врло брзо да доживи судбину Србије кад, након примене Трансатланског трговинског споразума, по дампиншким ценама буде преплављена производима на бази генетски модификованих организама. - У 280 хиљада старачких домаћинстава нема наследника или оних који су спремни да обрађују земљу. – Први пут у историји Србије мање од половине укупне површине отпада на пољопривредно земљиште

Фото: М. Радовановић

Др Миладин Шеварлић

ензионисани професор Пољопривредног факултета у Београду др Миладин Шеварлић убраја се у неуморне борце против генетски модификованих организама, али и добре познаваоце стања у пољопривреди која се све више помиње као недовољно искоришћени ресурс српске привреде. Пажљивим праћењем дешавања у овој области долази се до закључка да је српска пољопривреда у неким аспектима изнад нивоа на коме је била у претходном периоду, а у неким и испод оног на коме је била пре више од три деценије. То се првенствено односи на организацију породичних пољопривредних задруга која се оцењује крајње неповољном јер, по речима стручњака, не достиже ни десети део нивоа на коме је била пре тридесет и више година. У таквој ситуацији сматра се рак раном српске пољопривреде кад се држава потпуно повукла из процеса удруживања очекујући да пољопривредни произвођачи почну да се удружују спонтано. Уверење да се спонтано дешавају само побачаји довољно је индикативно да упућују не крајњу забринутост кад је у питању један од значајних аспеката

МАГАЗИН

27.9.2015.

потврђује званична статистика што оправдано води ка питању шта се са њим догодило. Забрињавајуће делује и податак да вредност овог земљишта, по цени од 12 хиљада евра по хектару, показује да је незнано куда нестало пет милијарди евра, а да би исто толика количина пара уложена у пољопривреду могла да је подигне до неслућених висина. - Имамо период пљачкашке приватизације, а то одговорно тврдим зато што су хектари најквалитетнијег земљишта уређени у великим комплексима такозваних пољопривредних и пољопривредно-индустријских комбината, пре свега у Војводини, у првом циклусу продавани по цени од максимално неколико стотина марака. Данас један хектар таквог земљишта, ако се ради о првој класи, вероватно вреди тридесетак хиљада евра. Од 1. септембра 2017. године Србија има обавезу да, по Споразуму о стабилизацији и придруживању, купцима из Европске уније омогући купо-

вину пољопривредног земљишта под истим условима као и домаћим. Ако ја као професор универзитета имам годишњу зараду на нивоу једномесечне плате колеге из Холандије како можемо да будемо равноправно конкурентни у мојој земљи и да ли ћу ја у њој да будем у потлаченом и поробљеном положају. О томе нико у овој земљи не води рачуна, јер је свима само стало да уђемо у Европу не питајући за цену, а ући у Европу и бити роб није исто што и ући са развијеном пољопривредом – каже др Шеварлић. Већ од јесени 2017. године очекује се повећано интересовање пре свега за оно што је остало од већих уређенијих земљишних комплекса као што су воћарске плантаже, посебно Пољопривредни комбинат Београд који се још књиговодствено води у државном власништву. Досадашње искуство потврђује да ће овакви комплески бити изложени максималном притиску, и куповини по сваку цену, под потенцијално неповољним условима за са-

- Организација пољопривредних задруга не достиже ни десети део нивоа на коме је била пре тридесет и више година развоја ове привредне гране. Овакав став упућује на потребу већег ангажовања државе и њених органа јер су чињењем, и не чињењем, у великој мери допринели да пљачком, која се оцењује највећом у дугогодишњој историји земље, пољопривреда буде доведена у ситуацију да тешко може да се развија. Аутор студије Пољопривредно земљиште у Републици Србији, објављеној ове године, сведочи да је у периоду од 1960. до 2012. године из задружног сектора нестало више од 400 хиљада хектара квалитетног обрадивог земљишта. Да податак није произвољан

- Не постоји ни једна држава која је дозволила продају пољопривредног земљишта пре стицња пуноправног чланства у Европској унији, а да ли ћемо ми уопште бити чланица Европске уније остаје велики знак питања без обзира колико се поједине политичке гарнитуре упрежу и колико несхватљивих уступака на штету националних интереса чине да бисмо то постали

МАГАЗИН

27.9.2015.

- Председник партије је власник златне акције, чланови главног одбора мали акционари, а чланство партије сиротиња раја која таламбаса од избора до избора зарад једне чашице освежавајућег напитка, сендвича, или евентуално буду награђени дневницом у бирачком одбору у месној заједници

дашњег власника. Посебно забрињавајуће делује уверење да онај ко има тапију на земљиште има и тапију на одређен део државе што се на најнегативнији начин показало на примеру Косова и Метохије. Доктор Шеварлић је одлучан у оцени да су сви који су продавали земљиште на територији јужне покрајине продвали и део територије Републике Србије, а да су највише зарадили они који су то чинили у првој фази. Све је чвршће уверење да у новим околностима неће бити поштеђени ни они који су куповали велике земљишне комплексе. Када странци буду покуповали све што вреди, а они са већим капиталом имају неупоредиво веће шансе на тржишту, страхује са да ће на удар доћи и власници великих земљишних поседа којима прети опасност од аквизиције посредством филијала иностраних банака, Европске банке за обнову и развој или Светске банке. На све неповољнији положај домаћег потрошача указују страни натписи на скоро свим значајнијим продајним објектима. - Имамо све називе на енглеском језику, а назив na продавницама „Shop and go“ буквално значи купи и бежи. Каква је то маркетиншка порука потрошачу ако треба да уђу и крваво зарађени новац оставе у продавници где их на вратима чека натпис на енгле-

– Током 2002. године из пољопривредних предузећа, задруга и прехрамбене индустрије отпуштено 92 хиљаде радника

ском језику, за већину купаца неразумљивим, који значи купи и бежи. Следећи пут ће да нам кажу пошаљите нам новац и бежите, јер нећете ни добити робу. Не постоји ни једна држава која је дозволила продају пољопривредног земљишта пре стицња пуноправног чланства у Европској унији, а да ли ћемо ми уопште бити чланица Европске уније остаје велики знак питања без обзира колико се поједине политичке гарнитуре упрежу и колико несхватљивих уступака на штету националних интереса чине да бисмо то постали, а кад се нудите морате да будете спремни да чините ужасне уступке на терет националних интереса. Потписивањем Бриселског споразума потврђује да су екипе стручњака уз помоћ компјутера правили комбинације како да дођу до назива који је априла ове године открио панчевачки сатиричар. Он је од слова две речи Бриселски споразум направио анаграм који гласи „Узели Србима српско“. Дакле, не можемо говорити о аграру кад су угрожени национални

интереси, а ја сам дубоко убеђен да су национални интереси Србије изузетно угрожени Бриселским споразумом – каже др Шеварлић. Глобални процеси либерализација трговине утицали су да тржиште буде све отвореније. Србија се према Споразуму о стабилизацији и придруживању и Прелазним трговинским споразумом обавезала да током шест година постепено смањује царинске стопе за увоз свих производа, роба и услуга из земаља чланица Европске уније. Данас може да стопира једино увоз само неких, углавном група пољопривредних, производа уколико у одређеном временском периоду дође до повећања увоза изнад 30 процената у односу на претходни трогодишњи просек, а то је учињено само једном, и то са великим закашњењем, за групацију млека и млечних производа. Економски знатно јаче земље Европске уније субвенционишу пољопривредну производњу неупоредиво већим средствима, а последња одлука да издвоји додатних пола милијарде евра треба њеним чланицама да обезбеди још већу конкурентност на тржишту. Стручњаци предвиђају да би и Европска унија могла врло брзо да доживи судбину Србије кад након примене Трансатланског трговинског споразума по дампиншким ценама буде преплављена производима на бази генетски модификованих организама. У

27.9.2015.

МАГАЗИН

таквим околностима Србија, која се налази на путу ка европским интеграцијама, може да очекује још неповољнији положај од овог у коме се данас налази. У таквим околностима врло је тешко изводити закључке о крајњем циљу иако се зна да иза сваке трговине осим финансијских стоје и неки скривени циљеви. Посебно забрињава податак да су сељаци на издисају, а да то нико ни не покушава да схвати. Подаци последњег пописа становништва потврђују да је од последњег у Србији уништено 150 хиљада породичних пољопривредних газдинстава, а то је петина укупног броја из 2002. године. Израчунато је да чак 300 хиљада људи нема ни минималне услове за егзистенцију а да додатних 280 хиљада старачких домаћинстава немају наследнике или их имају али неће да обрађују земљу. Атак на српску пољопривреду представља и милион и по хектара који су изузети из ње, па се земља први пут нашла у ситуацији да мање од поло-

– Између два пописа становништва у Србији уништено 150 хиљада породичних пољопривредних газдинстава, а 300 хиљада људи нема минималне услове за егзистенцију вине укупне површине отпада на пољопривредно земљиште. Последице се огледају у 25 региона који не могу да обезбеде прехрамбену сигурност становништва, јер немају минимум од 20 ари обрадивог земљишта по особи. Више од сазнања да од укупно 165 локалних самоуправа у 45 не постоји овај минимум забрињава податак да то никога посебно не интересује. Од предизборних обећања да ће милијарде бити уложене у системе за наводњавање нема ништа, као ни пара за реконструкције канала од Међувршја долином Западне Мораве, а оно мало што се по овом питању ради у Војводини симболично је у односу на укупне потребе пољопривреде. Најтежа је ситуација у сточарству које је уништено са приватизацијом,

јер су нови приватни власници бивших пољопривредних предузећа уништавали само два елемента, раднике и стоку. Тако је 2002. године из пољопривредних предузећа, задруга и прехрамбене индустрије отпуштено 92 хиљаде радника - То је 300 хиљада гладних уста и празних гуша у Србији, а сточараство је преполовљено јер ни један нови бизнисмен, изузев малог броја, није хтео да задржи довољан број радника који би у три смене опслуживали сточарство као грану која захтева присуство човека 24 сата свих 365 дана у години. Ми смо приватизовали комбинате војвођанског агробизниса по моделу црногорског туризма. Црногорци хоће месец и по дана у току летње сезоне да издају кревете, а да по основу тога

живе преосталих десет и по месеци, а војвођански агробизнисмени да потпуно механизованим процесима у производњи жита и индустријског биља раде само десет дана у години и да живе преосталих 355 дана на конто тога – каже др Шеварлић. Домаћи пољопривредни произвођачи су у неповољном положају у односу на стране инвеститоре јер не могу да добију исти износ субвенција по једном новоотвореном радном месту, али ни да обезеде право власништва над пољопривредним земљиштем или права коришћења под условима под којима се оно даје странцима. Ма колико било присутно уверење да уситњени поседи у знатној мери утичу на екстензивну производњу стручњаци поручују да се са двадесетак ари плантажног узгоја шумских јагода може издржавати четворочлана породица. Сличан је случај и са пола хектара малине под условом да постоји систем за наводњавање и противградна мрежа, а иста површина под пластеницима довољна је за економску одрживост са

максимално пет врста поврћа. Велика одговорност за организовање пољопривредне производње лежи и на доносиоцима одлука, а струка им препоручује да мало више ослушкују глас српских домаћина и „не достављају нацрте закона који су полуписмени и показују апсолутно одсуство културе и уважавања оних којима су упућени“. Добар пример је Закон о задругама у коме добар познавалац прилика у овој области већ на први поглед уочава да се изради приступили механички, а не креативно. Занемарено је и старо латинско правило да закон треба писати кратко, јасно и језиком који је разумљив и онима који су полуписмени и неписмени, јер се и на њих односи. Насупрот томе домаћи закони се пишу тако да ни факултетски образовани по некад не могу да разумеју шта је писац хтео да каже, а то не служи на част ни законодавцу ни праву, па различите судије исте чланове истог закона тумаче на сасвим супротан начин. У таквој ситуацији и спорови пред домаћим судо-

вима трају по више од две деценије, па је тешко говорити о правди ако се поступак и приведе крају. Др Шеварлић је прилично сумњичав по питању оптимизма у држави у којој политичке партије функционишу по систему затвореног акционарског друштва. - Председник партије је власник златне акције, он одлучује о свему, ко ће бити на посланичкој листи, који ће кандидат заузети прво место, и бити обавезно посланик или нешто више, а ко 250. и неће бити јер се никада није десило, нити ће се десити, да једна партија освоји свих 250 посланичких места. Чланови главног одбора су мали акционари који још нешто и могу да ућаре, а чланство партије сиротиња раја која таламбаса од избора до избора зарад једне чашице, или флашице, освежавајуећг напитка, једног сендвича, или евентуално буду награђени дневницом у бирачком одбору у месној заједници – каже др Шеварлић. Т. Радовановић

Четврт века такмичења у кувању пасуља

ПРВИ КОРАК ПО

МАГАЗИН

27.9.2015.

- На двадесет петом такмичењу кувара у спремању пасуља рекордан број учесника из Србије, Румуније и Македоније. - После 25 година начињен тек први корак ка комерцијализацији манифестације која ће доносити знатно више новца. - Помак већи за двеста и нешто хиљада пута

ОСЛЕ 25 ГОДИНА - Двеста хиљада динара комерцијалне зараде од тезгица и играоница на централном тргу. – Пробијен буџет од 800 хиљада динара. – Сукоб који у Краљеву траје годинама не дозвољава граду да напредује. – Краљево ратује само са собом

ао што приличи манифестацији са дугогодишњом традицијом јубиларно, двадесет пето по реду, такмичење кувара у припремању пасуља најављено је као догађај од посебног значаја за развој туризма у Краљеву, али и на територији Рашког управног округа. То су десетак дана пре него што је дат знак да се испод рекордног броја котлића потпале прве ватре потврдили градоначелник Краљева Томислав Илић, начелник Рашког управног округа Небојша Симовић и директор Туристичке организације Краљева Драган Рајичић. Међународном карактеру популарне пасуљијаде требало је да допринесе и учешће гостију из Румуније, Македоније и Црне Горе, а национални значај манифестације потврди долазак државног секретара у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Зорана Рајића. Туристичка организација Краљева је овог септембра двадесет пети пут

МАГАЗИН

27.9.2015.

организовала такмичење кувара у спремању пасуља под називом „Сребрни казан“, трећи пут у спремању рибље чорбе „Рибљи котлић“ и први пут ревијално припремање традиционалних српских јела „Доручак крај Ибра“. Велику фешту требало је да зачини око 300 чланова културно-уметничких друштава, концерти „Освајача“, Мериме Његомир, Чеде Марковића и Гордане Лазаревић. Већ први дан манифестације је окупио 45 учесника који су се надметали за титулу најбољег у спремању рибље чорбе што је било увод у централну манифестацију на којој се појавило 66 учесника спремних да покажу да су, кад је у питању спремање пасуља, знатно напредовали од претходне године. Иако је годинама уназад постојала тенденција да се такмичење из центра града измести на погоднију локацију до тога није дошло све до ове кад су такмичари на довољном растојању

један од другог распоређени дуж новог шеталишта у Улици „4. краљевачки батаљон“. Част да отвори 25. Сребрни казан припала је државном секретару који је специјално за МагазИН потврдио задовољство због великог броја учесника манифестације, али и сазнања о враћању традицији и размени искустава са гостима који су дошли из других земаља. - Драго ми је што је локална самоурава препознала природне предности самог Краљева и вратила се на обале Ибра. Надам се да ће Краљево наставити да подстиче овакве манифестације, а и министарство их подржава, јер је то нешто што нас зближава у овим тешким временима. У Србији има око 200 такозваних ијада и свака је добродошла. Битно је да народ има разлог да се окупља и да се присећа неких старих вредности које смо заборавили, а задовољан сам да има пуно младих који ће ово наста-

вити уз богат културно-уметнички програм. Ову идеју треба ширити и не гледати уско да ли су то риболовачка или удружења љубитеља кулинарства. Треба анимирати месне заједнице да дођу и да свако нешто покаже, али не претварати манифестацију у вашар. Суштина је у дружењу, размени мишљења и искустава и то је најбитније, а комерцијални ефекат је занемарен, јер је важно да се враћамо вредностима које су нас некада красиле – поручио је Рајић. Државног секретара је само неколико дана касније демантовао директор Туристичке организације Краљева у изјави једној од локалних телевизија кад је потврдио да је ове године остварен „помак већи за двеста и нешто хиљада пута него што је било пре три године“. - Наиме, остварили смо више од 200 хиљада динара комерцијалне зараде од онога што је у ова три дана могло да се види на нашем централ-

ном тргу. То су биле тезгице и разне играонице, а оно што је било на градском кеју везано је за још један део тог базара који је постојао и то је новац који је најзад враћен у односу на оних 800 хиљада колико је планом и програмом било предвиђено за ову манифестацију – казао је уз потврду да ће буџет ипак бити пробијен. За колико тешко да ће икада бити познато као ни много пута раније кад су немилице трошена средства из поприлично празне градске касе. Рајичић је потврдио да је после 25 година начињен тек први корак ка комерцијализацији манифестације која ће доносити знатно више новца. - Ретко када се деси да организација буде у неком великом плусу, јер што је већа манифестација долазе и познатији певачи, већи су трошкови и све вуче једно друго. Најважније је да направимо манифестацију која неће коштати град Краљево, али ће зато на стотине људи имати некаквог ћара и

зарађивати новац, а да не помињем долазак туриста са стране – рекао је Рајичић. Само неколико дана раније потврђено је да све што ће се дешавати током три дана, уз много богатији забавни програм него ранијих година, пореске обвезнике који пуне буџет града неће коштати више него кад је манифестација трајала само једно пре подне. Било како било „Сребрни казан“ је од поднева, кад су запаљене прве ватре, окупио поприличан број пролазника који су чежњиво посматрали крчакање пасуља а само најупорнији, или најгладнији, сачекали да меродавна комисија каже своје како би навалили на оно што су припремили такмичари. Иако је пре почетка манифестације било различитих информација о цени једне порције пасуља на неколико места је приметно истакнуто да кошта пуних 200 динара што је знатно мање од прасећег печења које

27.9.2015.

МАГАЗИН

је мирисом, а златастом бојом, привлачило погледе свих који су прошли поред Градске терасе. Негде на половини стазе који се од централне позорнице протеже уз Ибар сместио се штанд Удружења Омладинска радна акција Краљево. Око казана су се окупили акцијаши који су прошле године први пут учествовали на пасуљијади и како рекоше освојили високо место и признање за лепо уређен штанд. То је био повод да ове године дођу спремнији уверени да би у јакој конкуренцији могли и да победе. Њих тридесетак је и пре почетка такмичења донело разне ђаконије како би угостили пријатеље и случајне пролазнике, а на оно што су радили током лета требало је да подсећа лутка у бригадирској униформи и нешто алата за рад. Главна куварица Милена Рашић припремила је довољну количину сувих ребара, сланине, сувог меса и доста зачина уверена да ће ловоров лист, бибер, црни и бели лук уз мало

босиљка и запршке, са алевом паприком на свињској масти, пасуљу дати посебан шмек. На богатој и лепо декорисаној трпези нашла су се и традиционална српска јела, пите, кифлице, крофне, штрудле, домаћи ајвар, слатко, џем, сезонска салата и много тога другог. Око лонца су се поред Милене врзмали, и повремено пазили да пасуљ не покипи, још Лука Петровић, Марко Матић, Срђан Вујић, Мара Богдановић, Невена Петровић, Срећко Мијаиловић, Милан Трлајић, Дејан Милошевић, Стефан Мићић, Мила Обрадовић и други чланови удружења. Уиграној екипи није много сметало што су међу њима чланови различитих политичких опција. Као и током лета, док су заједничким снагама покушавали да пошуме голети које је не тако давно направио пожар, потврдило се да је једина политика рад, дружење, комуникација и позитивна енергија. Недалеко од краљевачких акцијаша пасуљ је припремала група Грдичана којима није било тешко да

саставе квалитетну екипу на први помен учешћа у надметању са другим куварима. Председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац окупио их је на штанду дизајнираном у етно стилу какав приличи оваквим манифестацијама. - Ово су људи из једне улице, кућа до куће, тако да се само наставља дружење које свакодневно имамо у комшилуку. Било би добро да ова манифестација прерасте у нешто што имају друге општине на далеко организованијем нивоу. Гуча је настала тако што су два човека укрстила трубе, а данас у ово место дође милион људи, па се остварује и некакав приход. Не верујем да од ове наше манифестације град има неке велике финансијске користи, али она, Весели спуст, Пројада и сличне треба да прерасту у нешто од чега ће да има користи. Имамо оно што ретко који град има на својој територији, најзначајније историјске споменике, српску долину краљева и традицију какву нема ни

један други град у Србији. Овде су бање, излетишта, и све оно што у оваквим условима без много улагања, али са много пропаганде и маркетинга, може да да финансијски ефекат какав имају манифестације попут Гуче, Егзита, Дринске регате и осталих – каже Ерац уверен да би посета била знатно већа да је манифестација, као и претходне 24 године, одржана у центру града. И овога пута се показало да је то мање важно од надметања у кувању пасуља, ића и пића које се обилато точило, али и дружења које је посебан мотив да манифестација траје и следећих четврт века. Највеселије је било на штанду Нове Србије на коме су госте, који су се смењивали, забављала чак три хармоникаша и подсећали на старе и заборављене песме из ових крајева. Стални гост манифестације министар за ванредне ситуације Велимир Илић се, након што је обишао све такмичаре, најдуже задржао на штанду Нове

Србије, а пристигли су још градоначелник Краљева и начелник Рашког управног округа са сарадницима. - Манфестација је лепа и служи да се људи мало опусте, па то треба очувати и гајити. Локација је боља, има хладовине и пријатно је за људе који заседну. Нова Србија је једна од ретких националних опција које 20 година чува традицију јер је врло битно да сачувамо јела, музику, обичаје и културу. Боримо се за краља колико можемо, јер без краља не ваља, а свих ових година остали смо своји на своме и нисмо мрднули ни лево ни десно. Видите колико нас муче ови из Европске уније са поглављима, јер нису отворили ни једно а да ли ће, и кад ће, није познато. Ми треба да се боримо да јачамо српско село, наше фирме, пољопривреду, да почнемо да градимо и радимо и да не бринемо много о Европској унији. Плакаће они, молити и звати нас да уђемо тамо, а ми треба мало да се клинчимо и да не

трчкарамо и питамо их кад ће да отворе поглавља. Нека дођу они мало нас да моле, јер Србија мора да зна шта хоће, прво да будемо унутра јаки и сложни, а онда нам нико не може ништа – потврдио је министар Илић. Као добар познавалац ситуације у Краљеву склон је веровању у постојање сукоба који траје годинама и не дозвољава граду да напредује. И баш због тога је уверен да Краљево ратује само са собом, па је логично што нема видљивијих резултата у развоју. До резултата води стабилна власт способна да се одржи у континуитету, а такве у Краљеву нема. Уверење како ништа не може да буде идеално води ка потреби да се пронађу одговорни људи који ће, уз континуитет власти, утицати на стварање стабилног бирачког тела које гарантује јединство. Бошко Несторовски је трећи пут заредом стигао у Краљево из Јабуке код Панчева како би колегама из Удружења македонске националне мањине за Рашки округ „Кирил

МАГАЗИН

27.9.2015.

Пејчиновић“ помогао да пасуљ буде што укуснији. Искуство из сличног такмичења које се осам година одржава у овом месту добра је основа да уз мало сувих ребара и паприка буде демистификовано спремање пасуља по рецептима које многи кувари сматрају тајном. Друштво „Сељаци“ чине добри пријатељи из села надомак Краљева, из Милочаја, Цветака, Мрсаћа, Самаила, Бапског поља, Грачаца. Мијат Лазовић потврђује да су се скупили искључиво због дружења, а уз такмичарски припремили су казан од сто литара у који су, уз доста меса и зачина, ставили и 20 килограма пасуља што би требало да буде довољно за две стотине богатих порција намењених Краљевчанима. За добар укус најзаслужни ји су шпиц ребра, кобасице, коленице, суво месо, остале мирођије и запршка од брашна и алеве паприке на масти. Дејан Јевремовић са искусном екипом представља Месару Стефан смештену поред Малог Аса у Карађорђевој

улици. Иста екипа већ годинама учествује у овој манифестацији, а страх да би измештање са централног градског трга могло да створи проблеме ове године се показао оправданим. - Навикао сам на центар града, близу је чесма па можемо добро да функционишемо. У центру града је боље јер нема много станова, а овде су нагомилани, па много дима иде према њима – каже Јевремовић. Док се пасуљ крчка не пропушта да укаже на задовољство због учешћа великог броја младих људи у такмичењу уверен да би сваке следеће године могло да их буде још више. Пасуљ се крчкао и у котлићу удружења пензионисаних железничара које је, како рече Бранко Васић, прошле године освојило Сребрни казан. То је и повод за став да све што се ове године освоји испод тога сматра неуспехом. Изванредне утиске са такмичења у спремању пасуља носи и градоначелник Краљева Томислав Илић који је

обишао све такмичаре. - Утисци су изванредни зато што је јубиларни 25. Сребрни казан најпосећенији и, као што сам чуо, има 66 пријављених учесника, а први пут је из центра града измештен на прелепи кеј. Надам се да ће ова манифестација следеће године бити још бројнија тако да ће је у наредном периоду град још више подржати и преселити поред реке Ибар, а слушајући реакције грађана мислим да је локација боља него у центру града – каже Илић. Начелник Рашког управног округа је и председник Организационог одбора који је уложио максималне напоре да обезбеди услове како би такмичење протекло у најбољем реду. Пред крај напорног дана подсетио је на више пута изречен став да туризам и пољопривреда представљају развојну шансу Краљева и целог округа. - Ово је један вид туризма, јер људи долазе у Краљево да обиђу различите манифестације. Много је такмичара из других градова, и других земаља,

много је људи са стране стигло у Краљево и то доноси једну нову причу отварања у туристичком смислу. Ова је манифестација добро и јако успешно организована, а најбитније је да Краљево и Рашки округ спајају пољопривредну производњу са туризмом. Далеко смо од високих технологија и тешких индустрија, па су туризам и пољопривреда велика развојна шанса. Вероватно да ће неко рећи зашто манифестација није у центру града. Ипак има неке симболике у томе и мислим да ће и ова локација у неким наредним годинама бити интересантнија него што је то први пут - истиче Симовић. Председник београдске подружнице Завичајног друштва Краљево Милан Новаковић допутовао је чим је из Краљевског МагазИНа сазнао за одржавање манифестације. Београдски завичајци подржавају све активности пријатеља из родног града баш као што су само неколико дана раније при-

суствовали отварање изложбе Прича о хлебу у организацији краљевачког Народног музеја. - Све што се догађа у Краљеву, а преноси се у Београд, морају да подрже и пропрате завичајци. Ми смо део Краљева, Краљево је свима нама у срцу и немамо другог избора. Већ сам пробао пасуљ и остале ђаконије, па предложио градоначелнику и начелнику округа да део ове атмосфере пренесу у Београд и укључе у оквиру манифестације „Кајмак бал“ или дружења под називом „Нек се свира нек се пева, стижу наши из Краљева“. Ова локација је много лепша него у центру града, не прља се трг, а улица је затворена и претворена у шеталиште. Увек подржавам нешто овако са жељом да се мало изађе из локала, па да се покаже и у Београду – каже Новаковић. Двадесет пето по реду такмичење „Сребрни казан“ завршено је по једнима изузетно успешно, по другима

просечно, а трећима много горе него до сада. Утисци су различити, а замерке једних упућиване су на нешто што другима није падало у очи. И док је једнима сметао дим, другима музика, трећи су сматрали да је боље било да пасуљ буде поклоњен народној кухињи. Било је међу посетиоцима бројних који су сматрали да манифестација исувише подсећа на сеоски вашар, али и других који су баш у томе видели посебну чар. Још једном се потврдила она стара да стотину људи одликује исто толико ћуди, а да је све њих веома тешко помирити. Као и много пута до сада о манифестацији се прича још само неколико дана по заврештку и у посебним приликама кад политички противници буду покушавали да докажу допринос унапређењу туризма или организацију још једне приредбе која је градску касу осиромашила за скоро милион динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.9.2015.

Након јубиларне пасуљијаде

МАГАЗИН

27.9.2015.

ТРАЈНА МРЉА

А ОД ПАСУЉА

Фото: М. Радовановић Г. Шљивић

- На јубиларну двадесет пету по реду пасуљијаду подсећају само још масне мрље на тротоару дуж Улице „4. краљевачки батаљон. – Масне мрље изазвале бес великог броја Краљевчана. – Без видних резултата након покушаја да се улица опере. – Нема података о реаговању инспекцијских служби и Комуналне полиције

27.9.2015.

МАГАЗИН

ош се није стишала еуфорија која прати организацију двадесет петог по реду такмичења кувара у спремању пасуља „Сребрни казан“, а редакције краљевачких медија су претрпане позивима незадовољних грађана који указују на ненадокнадиву штету какву је током само два септембарска дана претрпело пре само годину дана реконструисано шеталиште дуж Улице „4. краљевачки батаљон“. Још док је овај део улице био препун учесника такмичења, и радозналих посматрача који су очекивали да их неко позове да бар пробају оно што су припремали, чуле су се прве замерке због страха да би која од новоуграђених бетонских плоча у тротоар могла да попусти од удараца приликом цепања дрва. У том тренутку је мало ко претпостављао да би штета могла да буде далеко већа. Колико су сумњичавији суграђани били у праву видело се већ наредног

дана кад су на велики јубилеј почеле да подсећају мање или више изражене масне мрље дуж читавог дела улице на коме је одржавано такмичење. Да флеке нису само резултат немара појединих учесника сведочи податак да их има много више него што би

могле да буду изазване случајним просипањем масноће. Није поуздано да ли се било ко бавио утврђивањем узрока, још мање откривањем оних који су направили за сада још неутврђену штету. Није познато ни да ли су учесници такмичења са организаторима

потписивали било какав уговор којим би се обавезали да надокнаде евентуалну штету. Поздано се зна да је штета направљена, да и после неколико дана након завршетка на такмичење подсећају велике масне мрље, а они мало злобнији указују да се још осећа мирис куваног пасуља, роштиља, печења и ко зна чега све још. Много тога што се дешавало током три дана такмичења остаће заувек тајна као и то да ли је Комунална полиција реаговала исто онолико ревносно колико и док прогања децу која кроз главну улицу возе бицикл, или власнике клима уређаја са којих по неком пролазнику за врат падне по која кап воде. Пре нешто мање од месец дана комуналци су, праћени начелницом инспекцијских служби, покушавали да из куће у улици Душана Поповића избаце болесне псе. Ни седам дана након пасуљијаде нико се од њих није огласио

да бар наговести истрагу и утврди кривце за штету која је настала. Да сперу срамоту већ првог дана након пасуљијаде покушали су радници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, али у томе нису имали превише успеха. Поновили су то и следећег дана, али виднијих резултата није било, па се у уторак на кеју накратко појавила екипа радника са посебним уређајима за скидање флека. И док су безуспешно покушавали да бар мало умање штету директор Туристичке организације Краљева је одлучно тврдио како не може да дозволи да улица остане оваква. Ових дана масне флеке изазивају различите коментаре, а галерија њихових фотографија појавила се и на друштвеним мрежама. Мало доконији Краљевчани, који су имали довољно слободног времена и стрпљења да упоређују интензитет масноће, тврде да је највећа флека остала на месту на

коме су се, уз саму позорницу, на мангалу два дна вртели прасићи. Они мало злобнији подсећају да су баш на том месту за столом најчешће виђали представнике организатора, градске челнике и виђеније Краљевчане за обилно постављеним столом. Нико од њих, кажу, није приметио да се било ко од прозваних машио новчаника да плати оно што је поједено, и попијено. Пролазници који су имали привилегију да мало путују изван земље потврђују да нешто овако није могуће нигде у свету сем у Србији. У свакој уређеној земљи, а локални политичари упорно тврде да то Србија јесте, свако ко начини овакву штету морао би да је отколони, уз то и да плати високу казну као опомену другима да нешто слично не чине. Сваки коментар овог става изазвао би, верујемо, бурне реакције оних који се сматрају прозваним. Зато се и уздржавамо од њега. Т. Радовановић

У Општу болницу стигла нова магнетна резонанца

МАГАЗИН

27.9.2015.

ЛЕК ЗА НЕВ

- Магнетна резонанца је нешто најбоље што су икада добили Краљево и Рашки округ. - Све активности око куповине магнетне резонанце у дугом периоду је пратила негативна кампања. - Свечано отварање новог дела дијагностичког центра планирано за 7.октобар кад се обележава Дан Краљева. – На магнетну резонанцу у Краљеву упућени пацијенти са подручја Рашког, Расинског и Моравичког округа, али и северног дела Косова и Метохије. - Апарат ће радити у две смене иако магнетна резонанца не спада у хитне дијагностичке методе

Фото: М. Радовановић

ВЕРНЕ ТОМЕ

ада је пред крај прошле године наговештена могућност куповине магнетне резонанце за потребе Опште болнице „Студеница“ многи су у Краљеву сумњичаво вртели главом уверени да је то само још једно од празних обећања и начин за прикупљање јефтиних политичких поена. Ни нешто касније, кад се у буџету града за ову годину појавила ставка којом се за куповину софистицираног уређаја обезбеђује педесет милиона динара, није било превише одушевљења а разлози за критику нађени су у уверењу да је знатна средства боље у ложити у Дом здравља који је, после издвајања из Здравственог центра „Студеница“, прешао под ингеренцију локалне самоуправе. Повод за критику овога пута је било уверење да би магнетна резонанца, као власништво грађана Краљева, једног дана могла да пређе у руке приватног власника здравствене установе. Представници власти су пред крај

МАГАЗИН

27.9.2015.

фебруара ове године, у предвечерје првог меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, најавили донаторску вечеру са циљем прикупљања недостајућих средстава за куповину магнетне резонанце, а онда се изненада појавио донатор спреман да уложи више од пола милиона евра за овај апарат што је неверним Томама било повод за бригу о судбни 50 милиона динара из буџета за које се сумњало да би могли да буду злоупотре бљени. Од првог помена куповине магнетне резонанце за иницијаторима ове идеје вукли су се репови, а повод за бројне критике везиван за непостојање тендера, старост и врсту уређаја, његову цену и много тога другог. Пре мање од месец дана, кад су завршене све административне процедуре, и било извесно да ће магнетна резонанца стићи у Краљево, огласили су се представници болнице, локалне

самоуправе и Рашког управног округа и најавили да ће све дилеме бити разрешене у последњој трећини септембра. Двадесет четвртог дана деветог месеца у години из Немачке је пред Хируршки блок Опште болнице стигао велики шлепер, а радници уз помоћ тешке дизалице на тле спустили уређај који је изазвао толико узбуђења у јавности. Чини се да су више од особља болнице били задовољни представници града и округа којима би испуњење обећања могло да донесе значајне поене пред најављене локалне изборе. Због тога су ваљда представници медија морали да причекају нешто више од сат и по док се врате из Драгосињаца где су имали заказано сликање за телевизију на завршеном мосту преко реке Товарнице на путу за Брекињу. Повратак у Краљево прилика је за подсећање да је магнетна резонанца стигла и да ће све неверне Томе, које су од првог дана сумњале у ову причу,

видети да је то најбоље што су добили Краљево и Рашки округ. Камион са опремом није могла да спречи ни блокада границе настала као последица избегличке кризе, а представнике власте и даље највише мучи негативна кампања која је у дугом периоду пратила све активности око куповине магнетне резонанце. Монтажа магнетне резонанце представља почетак треће фазе заокруженог процеса, па се очекује да до средине наредне недеље стручњаци из немачког „Сименса“ заврше све радове пре него се уређај укључи први пут. Вршилац дужности директора Опште болнице др Зоран Мрвић потврђује да су грађевински радови у просторији у којој ће бити смештена магнетна резонанца завршени на време, а да је свечано отварање овог дела дијагностичког центра планирано за 7.октобар кад се обележава Дан Краљева. - Сам апарат ће покрити једну ши-

року област на простору три региона, Расински, Рашки и Моравички округ, али и северни део Косова тако да ће становници широке територије јужно од Ужица, па све до Ниша, бити ослоњени на Краљево, Општу болницу и магнетну резонанцу. Кадар смо обучили, али ћемо обуку наставити и даље. Обучена су четири лекара и седам техничара, а до Нове године ћемо имати супервизоре из клиничких центара, па се надам доброј услузи. Наше је да оправдамо поверење министарства, донатора, локалне власти и грађана, па верујем да неће бити дугих листи чекања што ће зависити и од капацитета апарата. У лекаре не сумњам, добро су савладали ову област и надам се скором успешном почетку рада – рекао је др Мрвић. Интересовање за нови уређај постоји што потврђују пацијенти који се распитују за могућност заказивања снимања. У болници кажу да то неће бити могуће, нарочито не првог месеца након пуштања у рад, док се не

установе потребни протоколи и од Министарства здравља не добије сагласност за коришћење нових технологија. Како се не би стварале непотребно дуге листе чекања апарат ће радити у две смене иако магнетна резонанца не спада у хитне дијагностичке методе, а правилник Републичког фонда за здравствено осигурање прописује да пацијент пре него добије упут изврши снимање на скенеру. Др Мрвић потврђује да је магнетна резонанца једна од најбољих дијагностичких метода која је, што се сматра најважнијим, потпуно нешкодљива. Након што магнетна резонанца буде пуштена у рад Краљево ће се сврстати у ред референтних дијагностичких центара на простору Србије, а градоначелник обећава да ће локална самоуправа и убудуће подржавати све акције које су везане за Дом здравља и Општу болницу како би, уз коришћење савремене опреме, пацијентима пружили адекватнију здравствену заштиту. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.9.2015.

27.9.2015.

МАГАЗИН

Немања Гавриловић

Фантастични свет анимације

ДРОГА ЗА ЦЕО ЖИВОТ - Анимирани филм се показао супериорнијим од играног, јер ауторима даје много више слободе и моћ да креирају објекте и ликове према својим потребама. - Аниматор је ослобођен свих ограничења, па може да удахне живот било каквом лику, или животињи, што у играном филму није увек изводљиво. - Анимирани филм се показао као начин за лакше поистовећивање са ликовима, па се гледалац брже везује за њих зато што нису реалне особе. – Време израде анимираног филма три пута дуже од играног. - Тродимензионална анимација је толико присутна у играном филму да је онај у коме се појављују роботи и разна чудовишта све више анимиран. – Београдски Студија „Илузија“ је један од ретких у Европи који се бави традиционалном дводимензионалном анимацијом. - Анимација је присутна и у домаћим играним филмовима, али се своди на специјалне ефекте, експлозије или креирање објеката који не постоје

рви сусрет најмлађих са литературом најчешће се везује за стрипове, а са филмском уметношћу од појаве телевизије за цртане филмове. Овакав пут обележио је одрастање редитеља, продуцента и аниматора Немање Гавриловића који је, током 15 година у филмској индустрији, учествовао у стварању бројних кратких и неколико дугометражних филмова, а за рад добијао награде на бројним фестивалима. У Краљево је први пут допутовао почетком овог месеца да би, као члан међународног жирија, учествовао у оцењивању остварења приказаних на трећем међународном фестивалу краткометражног филма Краљевски филмски фестивал. Све оно што се кроз стрипове и цртане филмове таложило негде у подсвести испливало је на површину током студија математике кад се родила жеља за повезивањем стечених знања у заокружен процес анимације. Анимирани филм је на студента деловао као посебна врста дроге која је стварала утисак опчињености покретом створеним на папиру. Резултат је постепено удаљавање од математике и све чвршћа веза са филмом, у конкретном случају анимираним. Годинама пре тога, а и касније, „Хајдук у Београду“ Градимира Стојковића био је незаобилазна лектира коју су млади са уживањем читали. Узбудљива прича о одрастању Глигорија Пецикозе Хајдука показала се као изазовна тема за први анимирани филм, а познанство са аутором додатни мотив за размишљање о оживљавању ликова на филмском платну. Аутор књиге се након завршеног Факултета драмских уметности показао као довољно ауторитативна личност да студента математике упознаје са тајнама филма. Ма колико да услови у којима је од идеје требало прећи на реализацију нису били повољни за израду „Хајдук у Београду“ се сматра значајним јер је био први корак ка данашњем студију „Илузија“ из кога су изашли бројни анимирани филмови. Први кратки филмови водили су младог аутора ка различитим фестива-

МАГАЗИН

27.9.2015.

лима а успех на њима био је прилика за позив да на Вишој електротехничкој школи, првој у Србији која је у редовну наставу увела предмет анимација, стечена знања као предавач преноси на млађе генерације - Било је то давне 2002/3. године кад смо окупили младе које је занимала анимација, па смо направили доста кратких филмова, а ја први пут 2004. победио на фестивалу кратког метра са филмом „Бубица“. То ми је отворило прилике за нова познанства, па сам дошао до добрих људи из света филма, али и анимације, и почео да учим. Почеле су да ме интересују ствари на које до тада нисам обраћао пажњу, као што су драматургија и монтажа, радио сам и неке докуметарне филмове и учио све и свашта, а најзначајније је што сам то чинио у пракси. Ја нисам школовани филмаџија, више сам програмер и математичар што ми је помагало јер су у свету анимације потребне и такве ствари. Кад ме је 2004. дохватила српско-америчка фирма почели смо први пут да радимо српске дукометражне анимиране филмове и направили „Ноар“ који је завршен 2007. године. То је нека врста дипломе јер је радити три четири године на дугометражном филму потпуно другачије од свих до тада урађених кратких филмова. Прошли смо пуно техника, експериментисали, пробали и не само што је филм рађен овде него нам је дистрибутер био Wild Bunch, а премијера била у Кану где смо имали прилике да заиста осетимо какав је тај гламурозан свет – објашњава Гавриловић. Почетни успех додатни је мотив за још посвећенији приступ послу и експериментисање током рада на неколико серија, али и реализацију идеје о формирању Удружења филмских аниматора „Илузија“. Сличних форми било је и раније, али не и удружења овог типа основаног са циљем да се едукује што више људи и укључи у израду нових филмова. Повод је сазнање да је на првом дугометражном филму радило само пет аниматора што ни изблиза није довољно за обављање веома захтевних

задатака. Аниматори који су до тада радили на филму увелико су зашли у позније године живота, и нису били превише заинтересовани за даље усавршавање, па се јавила потреба за онима са којима је могуће реализовати нове идеје. Велики број радионица и предавања, али и кратких и рекламних филмова, водио је ка оснивању прве школе за анимацију без обзира колико било тешко доћи до људи потребних за почетак рада. Када је кроз школу прошло педесетак младих створена је основа за формирање Студија анимираног филма „Илузија“ који годинама успешно удовољава захтевима различитих наручилаца, углавном из иностранства. Резултат рада су различити кратки и рекламни филмови, али и музички спотови за оне који пожеле да им главни јунаци буду анимирани ликови. Показало се да је ово посебно изазован задатак јер постоји заокружена прича која има почетак и крај, музика и текст песме као добра основа за почетак рада. „Илузија“ је већ у првој години рада на тржиште избацила више од 60 минута анимираног филма што је била новина за Србију у којој је ова форма потпуно запостављена. Почетком деведесетих година престао је да постоји студио који је доста сарађивао са Загреб филмом па настаје велики јаз у овој области, а ни загребачка школа цртаног филма није више оно што је била. - Данас постоје студији али више раде 3д анимацију и специјалне ефекте него што производе ауторске филмове и конкретну карактер анимацију. Под анимацијом сматрам ликове са осећањима и током мисли, а не само експлозије, померање кола и објеката. Карактер анимација је ствар која ме посебно занима, а оно на шта сам више морао да обраћам пажњу је проучавање филма. Без обзира да ли је цртани, анмимирани или какав год други то је филм за који важе иста правила кадрирања и монтаже, па смо сви морали да их проучавамо и радимо по тим захтевима. После неколико година рада за друге решио сам да се вратим ономе што сам желео на почетку, а то

27.9.2015.

МАГАЗИН

је да правим своје филмове, па смо покренули за многе изненађујући пројекат израде дугометражног анимираног филма „Фантом из опере“. Држимо се оригиналне приповетке из 1925. године кад је Фантом из опере са Дракулом и Франкенштајном сврставан у класична филмска чудовишта, а филм заиста био јако моћан. Хтели смо да у филм вратимо елементе хорора и покажемо колико је фантастична опера са 13 спратова потпуног гламура и пет спратова подрума из доба Париске комуне у којима имате собе за мучење, старе затворе и ко зна колико закопаних тела. Грађевина је настала на језеру из кога излазе огромни стубови, а у два света влада фантомско биће за које се не може са сигурношћу закључити да ли заиста постоји. Укључили смо у филм аутора књиге и поставили ситуацију да има значајнију улогу као неко ко покушава да докаже како фантом постоји. Фантом је толико позната тема да су ме засврбеле руке да направимо филм и сад смо у про-

цедури заокруживања, имамо сценарио, одрађене неке делове, трејлер и доста кампања за скупљања пара. Тренутно промовишемо филм јер хоћемо да заокружимо буџет до краја и направимо први „Илузијин“ дугометражни анимирани филм. Верујем у наше људе који су врло квалитетни и интелигентни па овде за мање пара можемо да добијемо квалитет који парира светском – каже Гавриловић. Све што се догађало од формирања студија за анимирани филм учвршћује уверење у још већи успех ка коме води петоро људи, аниматори, композитор, дизајнери, а по потреби се ангажују и други сарадници. Анимирани филм се показао супериорнијим од играног, јер ауторима даје много више слободе и моћ да креирају објекте и ликове према својим потребама. Живи глумци и камера то често не дозвољавају понајвише због сазнања да сваки од учесника у процесу стварања лика има засебно мишљење. У таквим околно-

стима самостални аниматор је ослобођен свих ограничења, па може да удахне живот било каквом лику, или животињи, што у играном филму није увек изводљиво. Управо због тога Немања Гавриловић више од свих осталих воли анимирани филм поготово након сазнања о свести све већег броја људи да није намењен само деци, а искуство показује да је у свету све више озбиљних анимираних филмова прављених за одраслу публику. Посебно су интересантни они који настају у Јапану где готово нема разлике у односу анимираног и играног филма. Посвећеност озбиљним темама по који пут подстакне жељу да се уради и по који филм за децу, а у глави плодног аутора већ се врзма неколико идеја за класичне цртане филмове типа Тома и Џерија. Такви, каже Гавриловић, у данашње време нису популарни, али у њему не тиња уверење да би околности у скоријој будућности могле да се промене.

Анимирани филм се показао као начин за лакше поистовећивање са ликовима који као да носе маску, па се гледалац лакше везује за њих баш зато што нису реалне особе. Колико се у свету озбиљно приступа анимираном филму сведочи и сазнање да је све више озбиљних фестивала који се баве овом врстом филмског изражавања - Анимирани филм морате да посматрате као регуларни филм. Ми имамо сценарио, а и припреме су исте као и за сваки други филм. Морамо да размишљамо како ће да тече прича без обзира да ли је примењена 2д или 3д техника, стоп моушн или папет анимација, и како додирнути публику да би је оставили замрзнуту у столици. Велика предност у анимираном филму, а Дизни је то пренео и на терен играног, је да пре него снимите и један кадар имате цео филм припремљен као стрип, па сваки члан тима зна шта треба да се дешава. То је касније пренето на играни филм, а наш приступ је такав да некад директно почнемо да

пишемо цртајући, поготово за кратке филмове, јер је лакше да размишљате у облику стори борда и да ликове из главе пренесете на папир, него да кренете да се бавите речима. За дугометражни филм мора да постоји тачно одређена процедура, јер је дужа форма другачија, а анимирани није толико скуп као играни, али је време израде бар три пута дуже – каже Гавриловић спреман да потврди тезу како све више нестаје граница између играног и анимираног филма. Почев од Матрикса преко Аватара до најновијег Хитмена тродимензионална анимација је толико присутна, па је играни филм у коме се појављују роботи и разна чудовишта све више анимиран. Седам година рада на анимирању хипер реалистичких тродимензионалних ликова, креираних да преваре гледаоца, повод су за повратак оловци и папиру јер оно претходно губи смисао у ситуацији кад се може снимити и камером. Љубав према класичном анимира-

ном филму зачета у најранијем детињству основа је рада Студија „Илузија“ који се сврстава у ред ретких, поготово у Европи, који се баве традиционалном дводимензионалном анимацијом. За разлику од тродимензионалне анимације, у којој главни део посла завршавају компјутери, код дводимензионалне се све исцртава руком што даје посебну драж у креирању сваког покрета. Дугогодишње искуство показује да компјутери чине аниматора лењим јер дозвољавају да се опусти тако да су крајњи резултат често превише лабава анимација или монтажа. Светска искуства потврђују да прави аниматор не може да постане уколико нема иза себе бар двадесет секунди класичне анимације. Због тога је приступ најпознатијем светском студију Пиксел онемогућен свима који иза себе немају бар један 2д анимирани филм. Повод је сазнање да се у класичном начину рада боље савладава контрола времена и простора, а

27.9.2015.

МАГАЗИН

користе закони физике толико потребни да се научи како лик отвара врата или прозор, како функционишу прсти и слично. Правила анимације везују се за позоришну глуму која је по који пут и пренаглашена како би утицала да довољно концентрисани буду и посетиоци из последњих редова. Анимација се показала као свет између филма и позоришта, а опет део филма у коме морају равноправно да буду заступљени цртачки и филмски таленат, јер је сваки аниматор и глумац који мора да одглуми покрет, поготово кад су у питању емоције. Гавриловић објашњава да је понекад потребно направити посебно дискретне покрете, а кад не може ништа друго да се уради остаје једино да се оловком притисне јаче у нади да би могла да се покаже емоција. Анимирани филм је безброј пута показао да може да буде само јурњава мачке и миша, али да на изузетно сугестиван начин покаже бол и патњу као у филму „Лепотица и звер“. Аутори су у трагању за најбољим начином креирања ликова приступали различитим техникама, између осталих и ротоскопији која подразумева исцртавање ликова према унапред снимљеном играном филму. Очекивани резултат је у филму „Хобит“ изостао, па се анимација иако дискретна показала досадном због начина на који су симулирани покрети. У периоду од сто година, колико постоји анимирани филм, створен је велики број мање или више успешних филмова међу којима има и оних који су надмашили сва очекивања. Анимација је присутна и у домаћим играним филмовима, али се своди на специјалне ефекте, експлозије или креирање објеката који не постоје. - У документарном филму о Николи Тесли направили смо ва-

Краљевски филмски фестивал - Ја сам први пут у Краљеву и драго ми је да град у коме има доста младих живи. Краљево је врло леп, сређен, животан и организован град којим сам веома задовољан. Друго велико изненађење је селекција филмова на фестивалу. Имао сам прилике да посећујем различите фестивале и гледам различите филмове, од кратких играних и документарних до анимираних. Зато сам врло задовољан селекцијом иако нама тројици није било ни мало лако да преломимо који је филм најбољи. Претпостављам да и други жирији имају сличне дилеме, али знам да чак и када гледате низ средњих, просечних и добрих филмова није лако одржати концентрацију. Међутим, овде се десило нешто изненађујуће а то је да нас филмови држе будним. Сваки од оних које смо гледали има и негативне и позитивне тачке тако да смо уживали у њиховом проучавању и разлагању, а оно што ме је фасцинирало је одличан селекциони део због чега је било веома тешко да преломимо који су најбољи. После треће године не бих волео да фестивал мења дух, јер је као локални јако приступачан и пријатељски настројен због чега је људима драго да дођу у Краљево. Оно што је потребно, као и код већине других, је више финансија како би могло да се дође до више људи. Кад су фестивали у питању хоћу да укажем на значај надахњивања младих аутора, јер се на оваквим местима стварају контакти који су посебно важни у овој области стваралаштва. Мени је требало доста времена да схватим колико наша професија зависи од тога, па се надам да ће идуће године бити четири хиљаде филмова. Знам да организаторима неће бити лако, али би било добро да прошире фестивал на више дана, да доведу нове људе и организују различите радионице. Надам се да ће фестивал остати веран и анимираном филму, да нас не заборави, јер смо и ми део игре – рекао је последњег дана фестивала у Краљеву Немања Гавриловић.

ријанту да ванземаљац који је живео међу нама извештава својој нацији о Тесли. Имали смо моменат где се глумац попео на кров да би имао бољи пријем, па је почео да скида људску масу иза које је био цртани лик. То је једини пројекат такве врсте у земљи у којој је анимација у лошем стању иако на Факултету примењених уметности имамо смер анимације, а управо излази прва генерација дипломираних аниматора. Годишње са факултета излази троје до петоро људи, а за дугометражни анимирани филм је потребно најмање тридесет до четрдесет. Због тога ће нам требати доста времена док не добијемо довољан број младих људи који имају довољно искуства да би покренули ствар онако како треба. Најбоље је да то буде кроз филмове као што је „Фантом из опере“ који се показао као изводљив пројекат, драма са мало акције и нешто што може квалитетно да се изведе, а то је врло битно – каже Гавриловић. Филмови попут „Фантома из опере“ прилика су за одмеравање снага на међународној сцени и поређење са иностраним пројектима. Немања Гавриловић од оних који школују младе аниматоре очекује да не забораве да је анимација ипак филм на који се примењују сва правила режије и монтаже каква важе и за игране или друге врсте филмова. Да се анимирани филм технички не разликује од играног потврђује филмска трака на којој се види само низ статичних фотографија које оживљавају због несавршености чула вида посматрача. Пажљивијим посматрањем долази се до закључка да је анимација старија од играног филма, јер су и у старом Египту људи на зидовима исцртавали разне покрете а пролаз поред њих стварао утисак симулације покрета. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.9.2015.

МАГАЗИН

27.9.2015.

На репертоару Биоскопа Кварт

Поред мене Деведесетпетоминутна драма „Поред мене“, коју је по сценарију Милене Богавац режирао Стеван Филиповић, прати младу гимназијску професорку историје Ољу која је пуна ентузијазма и заинтересована за алтернативне методе едукације. Она живи у браку са сликаром Угљешом чија је последња изложба изазвала бурне реакције у јавности, па група хулигана управо изложбу види као повод

да је нападне, а потом снимак напада постави на интернет. Кад Оља следећег дана открије да је то урадио неко од њених ученика свима одузима мобилне телефоне и запрети одласком у полицију ако сами не пријаве кривце. Професорка у афекту одлучује да их закључа у школској згради док то не ураде па, уместо планираног одласка на екскурзију, ученици IV-3 остају закључани у школи – без мобилних телефона и интернета. Од тог тренутка све групе у разреду, од спортиста и навијача, преко фен-

серки и хипстера, до штребера и готичарки, у покушају да нађу решење принуђени су да по први пут раде заједно. Неки од њих су у паници, попут одликашице Софије коју покушава да заведе кошаркаш Страхиња, а његова девојка Јелена и другарице не могу да прежале отказану екскурзију. У исти време школски дилер Тадија и екипа са којом ради имају и већих проблема, а Лазар и Исидора у незаборавној ноћи виде прилику за журку која ће да протресе темеље школе. Нове љубави, стара непријатељства и дубоко чуване

тајне испливаће на површину у ноћи која ће променити све, а Ољини ученици ће по први пут бити у ситуацији да поред себе остале особе виде неким другим очима. Можда ће неко до краја вечети и пронаћи одговор на тему састава „Љубав“, коју им је задала разредна. Улоге у филму туначе Христина Поповић, Мирјана Карановић, Драган Мићановић, Никола Глишић, Милица Мајкић, Матеа Милосављевић, Катарина Пешић, Растко Вујисић, Марко Панајотовић, Миливоје Миша Стани-

мировић, Дарко Ивић, Јован Здравковић, Никола Драгутиновић. Филм се приказује до 30. септембра, а улазница стаје 300 динара.

Млађи референт Оскаровци Роберт Де Ниро и Ен Хатавеј главни су јунаци забавне приче о приправнику модног часописа, којег глуми управо Де Ниро! У овој комедији о седамдесетогодишњем пензионеру Бену, који је при-

том и удовац па се осећа врло бескорисно живећи прилично монотоним животом, Роберт Де Ниро је још једном показао сјајну хумористичну страну. Како би се укључио у друштво, осећао се корисним и повратио живахност у свој живот, одлучио је да се запосли као приправник у редакцији модног часописа! Филм је по сопственом сценарију режирала Ненси Мајерс, а поред Де Нира и Ен Хатавеј једну од водећих улога тимачи Нед Волф. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.9.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 27. СЕПТЕМБРА F 3. ОКТОБРА

МАГАЗИН

27.9.2015.

27. септембар

1540. — Папа Павле III одобрио је булом „Regimini militanPs eccleciae“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола. 1922. — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо. Краљ је постао 1913, а први пут је абдицирао 1917. када је његова одлука о неутралности Грчке у Првом светском рату изазвала незадовољство у земљи и међу западним савезницима. 1937. — Основана Осма београдска гимназија 1939. — Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19дневни отпор Варшављана и заузели град. 1940. — Немачка, Италија и Јапан потписали су у Берлину десетогодишњи војни и економски пакт познат под називом Осовина Берлин-РимТокио. 1947. — У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија (Информбиро). Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу Совјетског Савеза, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту. 1962. — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада. 1964. — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саоп-

штила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату. 1968. — Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара. 1970. — На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану. 1990. — Иран и Велика Британија су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге „Сатански стихови“ британског писца индијског порекла Салмана Рушдија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од „фатве“, смртне казне којом је запрећено Рушдију. 1996. — Снаге фундаменталистичког исламског покрета Талибана заузеле су главни град Авганистана, Кабул, и обесиле бившег шефа државе Наџибулаха. 1997. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1998. — Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке. 2000. — Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије (ДОС)

на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића. У експлозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара. 2001. — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство.

28. септембар 351. — Битка код Мурсе (данашњи Осијек): Римски цар Констанције II по цену великих жртава поразио западног узурпатора Магненција. 1066. — Нормански војвода Вилијам, касније енглески краљ Вилијам I Освајач, искрцао се с војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и почео освајање Енглеске. 1687. — Турско складиште муниције које се налазило унутар Партенона је било погођено млетачким гранатама. Резултујућа експлозија је тешко оштетила здање и његове скулптуре. 1864. — У Лондону основана Прва интернационала, за коју је оснивачки документ под називом „Инаугурална адреса и Статут“ написао Карл Маркс. 1944. — Јединице Црвене армије у Другом светском рату прешле у Србију

на основу југословенско-совјетског договора. 1949. — Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље „социјалистичког лагера“, Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. и Чехословачка 4. октобра. 1965. — Приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе изгубиле живот. 1988. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Анатолија Карпова. 1990. — У Скупштини Србије усвојен нов Устав, уведен вишестраначки политички систем, а покрајине Војводина и Косово изгубиле атрибуте државности и постале територијалне аутономије. 1994. — У невремену у Балтичком мору у близини финске обале потонуо ферибот „Естонија“. У тој највећој мирнодопској поморској несрећи у Европи погинуло више од 900 особа. 1996. — У Вучитрну на Косову бачене две експлозивне направе у круг војне касарне, а у селу Рудник и месту Подујево нападнуте полицијске станице. Оружани напади косовских Албанаца на пунктове српске полиције учестали у наредним месецима, што је почетком 1998. довело до отворених сукоба. 1998. — После две недеље уличних немира и насиља који су запретили да ће оборити Владу силом, албански премијер Фатос Нано поднео оставку. 2000. — Савезна изборна комисија саопштила коначне резултате председничких избора у Југославији, према којима Слободан Милошевић и Војислав Коштуница иду у други изборни круг. Сматрајући да су резултати фалсификовани, присталице ДОС почеле масовне протесте широм земље. Почео палестински устанак. Непосредан повод била посета тадашњег лидера израелске опозиције светим местима у јерусалимском старом граду. У наредне две године погинуло више од 1.000 Палестинаца и више стотина Израелаца.

2001. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо санкције Судану, уведене 1996. пошто је та земља одбила да изручи осумњичене за атентат на египатског председника Хоснија Мубарака, 1995. у Етиопији. Укидање санкција тражили Египат и Етиопија.

29. септембар 480. п. н. е. - Битка код Саламине: Грчка флота под командом Темистокла поразила персијску флоту цара Ксеркса. 61. п. н. е. - Римски војсковођа Помпеј прославио свој трећи тријумф након победе над медитеранским пиратима. 1227. — Папа Гргур IX изопштио из цркве цара Светог римског царства Фридриха II пошто је цар избегавао да испуни своју заклетву и крене у крсташки рат. 1273. — Избором грофа Рудолфа I Хабсбурга за краља Светог римског царства, окончана је свађа око пристола. То је био почетак успона Хабсбурговаца на положај најмоћнијег немачког племства, које је готово непрекидно до 1806. владало царством. 1399. — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине. 1739. — У Нишу потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат. 1911. — Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију. 1918. — Бугарска је након пораза на Солунском фронту у Првом светском рату потписала примирје са Савезницима („Солунско примирје“). 1923. — На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини. 1938. — Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски

27.9.2015.

МАГАЗИН

споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата. 1940. — Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком. 1941. — У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу. 1957. — У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом. 1958. — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани. 1967. — Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система. 1970. — Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе. 1979. — Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину. Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за „геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права“. 1988. — Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир. 1993. — Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије. 1994. — Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје Војске Републике Српске.

1999. — Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином. 2000. — Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева. 2001. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.

30. септембар 1399. — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо. 1846. — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба. 1912. — Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти. 1915. — Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања. 1941. — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца. 1949. — Окончан берлински „ваз-

душни мост“ успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница. 1962. — Расисти изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци. 1965. — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи. 1966. — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника, остао само Рудолф Хес. Боцвана стекла независност. 1970. — Ричард Никсон допутовао

у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији. 1980. — У симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту. 1988. — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико. 1990. — СССР нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током шестодневног израелско-арапског рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе с Јужном Корејом. 1991. — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид. 1992. — Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима. Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би

требало да милионе Руса претворе у капиталисте. 1993. — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи. 1994. — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова. 1999. — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност. 2000. — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти. 2005. – Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазваши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.

1. октобар 331. п. н. е. — У бици код Гавгамеле Александар Македонски је победио персијског цара Дарија III. 1777. — Потписан Уговор у Сан Илдефонсу, између Шпаније и Португала. 1910. — Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство. 1914. — Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте. 1918. — Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака. 1926. — У Београду отворена пијаца на Зеленом венцу. 1928. — У СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде. 1938. — Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Великом Британијом и Француском.

1943. — Савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ. 1946. — Међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине поцињене у Другом светском рату. На смрт осуђно њих 12, три добила доживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година. 1949. — Проглашена НР Кина. 1979. — Зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами. 1982. — Лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита. 1988. — Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза. 1989. — Данска је постала прва у свету која је дозволила брак хомосексуалаца. 1996. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни. 1997. — Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику. 1999. — Руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана. 2000. — Широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара.

2. октобар 1187. — Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јеруса-

27.9.2015.

МАГАЗИН

лим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат. 1608. — Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп. 1870. — Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим. 1924. — Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова. 1935. — Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији. 1944. — После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен. 1946. — Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину. 1975. — Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД.

1989. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Гарија Каспарова. 1990. — На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти. Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали. 1991. — Почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде. 1998. — Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије. 1999. — Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље. 2000. — Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је „савест потпуно мирна“, док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином

ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом. 2002. — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид. 2003. — Јужноафрички писац Џон Максвел Куци добио Нобелову награду за књижевност за 2003. 2009. — Ирска на референдуму ратификовала Лисабонски споразум са 67,13% за ратификацију. На референдум је овог пута изашло 58% грађана Ирскае.

3. октобар 2333. п. н. е. — Према легенди утемељена Краљевина Кореја. 382. — Окончан Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота. 1796. — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црно-

горци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици. 1824. — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика. 1866. — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција. 1906. — На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908. 1929. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина. 1932. — Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа. 1938. — Патентиран поступак инмпулсне кодне модулације ПЦМ 1944. — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији 1952. — Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала

прву атомску бомбу. 1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу. 1981. — После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача. 1989. — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“. 1991. — Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“. 1995. — Председник бивше југословенске републике Македоније

Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули. 1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија. 1999. — У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић који је том приликом лакше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега. Први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе. 2001. — Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД. 2010. — Патријарх српски Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији.

МАГАЗИН 27.9.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

27.9.2015.

САМО ПРИВИДН

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 14. до 20. септембра сведочи о драстичном смањењу броја евидентираних кривичних дела. Инспектори Криминалистичке полиције евидентирали су укупно њих 17 од којих само једно из области привредног криминала. Мали број кривичних дела повод је за задовољство тим пре што је мање од 17 било само током три недеље у овој години. Иако по броју откривених починилаца нема битнијег помака податак да су познати они који су извршили више од половине кривичних дела током претходне недеље даје наду да се ситуација у овој области поправља.

Поређењем броја евидентираних прекршаја у области јавног реда и мира током две последње недеље могло би се доћи до закључка да је ситуација знатно погоршана, јер је 11 из претходног статистичког периода мало у односу на 28 из последње недеље. Још више брине податак да је у њиховој структури број туча утростручен у односу на период од пре само недељу дана, а да је број осталих прекршаја више него удвостручен. Много разлога за задовољство не пружају ни подаци о стању у саобраћају о чему сведоче погоршани параметри у свиме елементима. Укупан број од 12 саобраћајних незгода је тек за једну већи него у претходном стати-

стичком периоду, али су већи материјална штета, број повређених, као и саобраћајних прекршаја. Четири саобраћајне незгоде су као исход имале повређена лица, а од укупно шест код једног су повреде окарактерисане као тешке док су код преосталих пет као лакше. У истом периоду причињена је материјална штета од 290 хиљада динара, а припадници Саобраћајне полиције су евидентирали 413 прекршаја несавесних учесника у саобраћају. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу једног пожара у коме није утврђен износ материјалне штете.

О ПОБОЉШАЊЕ

Напад на полицајце Припадници Министарства унутрашњих послова су, по налогу заменика основног јавног тужиоца у Краљеву, ухапсили и задржали до 48 сати осамнаестогодишње М. Л. и Л. В. којима се на терет ставља сумња да су извршили кривичнo делo напад на службено лице у вршењу службене дужности. Осумњичени су претили, вређали, омаловажавали, а затим и физички напали припаднике полиције који су, непосредно након поноћи у кафеу у Улици 4. краљевачки батаљон, успостављали нарушени јавни ред у чијем су нарушавању учествовала М.

Л. и Л. В. Двојица припадника полиције су приликом интервенције задобила лаке телесне повреде, а осумњичени су, ради саслушања, у законском року приведени основном јавном тужиоцу у Краљеву.

Расветљено разбојништво Починиоци разбојништва који су почетком недеље уз претњу ножем од ученика Техничке школе изнудили новац нису ни слутили да ће ван домашаја органа реда бити мање од једног дана. О томе сведочи кратко саопштење Полицијске управе Краљево у коме се потврђује да су припадници

Министарства унутрашњих послова, у уторак у преподневним сатима, расветлили разбојништво извршено претходног дана. Због сумње да је извршио разбојништво по налогу заменика основног јавног тужиоца је ухапшен, и задржан до 48 сати, осамнаестогодишњи Краљевчанин И.Т. који је у понедељак, сат иза поднева, у Улици индустријској испред Машинско–техничке школе „14. октобар“, уз претњу ножем, одузео новац од петнаестогодишњег ученика. У полицији је потврђено да ће осумњичени, по истеку задржавања, бити приведен основном јавном тужиоцу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.9.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs