MagazIN 192 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 192 * 20. септембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 20.9.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

20.9.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Обележен Дан пробоја Солунског фронта

МАГАЗИН

20.9.2015.

ЈОШ ЈЕДНО СЕЋАЊ

О доприносу Среза жичког у Великом рату сведочи податак о 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби који су учествовали у пробоју Солунског фронта. - На њих подсећа 57 споменика и различитих споменичких обележја у какве спадају спомен цркве, спомен чесме, спомен звонаре и спомен плоче на задружним домовима и школама, али и галерија крајпуташа у Самаилима и Цветкама. - Након Првог светског рата престале су да постоје четири велике империје, Аустро-Угарска, Турска, Русија и Немачка, а формиран је низ нових држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. – Недовољно свести о важности пробоја Солунског фронта

Фото: М. Радовановић

ЊЕ НА ХЕРОЈЕ РАТА

МАГАЗИН

20.9.2015.

етнаести дан септембра сваке године је повод да се са посебном пажњом подсети на проток још једне године од пробоја Солунског фронта који је одлучујуће утицао на даљи ток ратних операција у Првом светском рату. Иако у Краљеву одавно нема преживелих учесника Великог рата сваког 15. септембра се полагањем венаца и цвећа на споменик српским ратницима поново подсећа на једну од највећих победа, али и трагедија српског народа. Деведесет седам година касније Краљево се у уторак још једном сетило свих ратника са ових простора који су учествовали у Првом светском рату, посебно пробоју Солунског фронта, и тиме дали знатан допринос ослобођењу Србије и свему што се након тога дешавало. Пробој Солунског фронта је исто-

ријски датум за Србију, јер су од тог дана у незаустављивом јуришу један за другим ослобађани сви окупирани градови, а српска војска коначно из Краљева протерала окупаторске снаге већ 22. октобра 1918. године. Дан пробоја Солунског фронта полагањем венаца традиционално обележава Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, а овог 15. септембра су то пред спомеником на Тргу српских ратника учинили и градоначелник Краљева Томислав Илић, представници Рашког управног округа, полиције и Војске Србије. Парастос за покој душа свих који су пали за слободу отаџбине, не само у време Првог светског рата него и небројано оних од Косовског боја до данашњих дана, служио је старешина Храма Светог Саве свештеник Сандо Радоја и подсетио да је њихово

семе из кога ће васкрснути Србија после свих невоља и недаћа које су је нашле. - Сетићемо се речи Његошевих који каже „Благо оном ко довијек живи, имао се рашта и родити“. Њихова жртва није била узалудна. Они живе у нашим срцима и у нашим молитвама. Оно што морамо чинити је ту љубав и ту мисао проследити нашим поколењима како би имали исту мисао и исту љубав према свима који су учинили да имамо данашњицу и да имамо будућност. Ови људи који су пали за слободу отаџбине остали су живети вечно управо због тога што су знали за своју будућност. Определили су се за будућност иако су знали да свако од њих појединачно није имао велике шансе да преживи све невоље које су их снашле, али су знали да ће живети кроз њихова поколења. И заиста, они

живе у срцима нашим и у мислима Божјим. Оно што свакако морамо учинити јесте да своју будућност погледамо, да је спазимо и да идемо ка њој, а она јесте управо будућност нашој деци, а пре свега будућности према Господу. Стога нека је вечан покој и слава свима који су пали за слободу – поручио је Радоја. О трагичним последицама Великог рата сведочи сазнање о милион и 200 хиљада страдалих српских војника и цивила у ратним операцијама као и од болести које су донели аустроугарски војници. О доприносу Среза жичког у Великом рату сведочи податак о 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби који су учествовали у пробоју Солунског фронта. На њих подсећа 57 споменика и различитих споменичких обележја у какве спадају спомен цркве, спомен чесме, спомен

звонаре и спомен плоче на задружним домовима и школама, али и галерија крајпуташа у Самаилима и Цветкама. Сви они трајно чувају сећање на јунаке Првог светског рата и подсећају на потребу да то чине и генерације које тек долазе.

Солунски фронт Солунски фронт је настао након што је пропао покушај савезника да у јесен 1915. године спрече пад Србије пред најездом немачких, аустроугарских и бугарских агресора. Стабилан фронт од албанске обале до реке Струме, у коме су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама, одолевао је упркос локалним акцијама све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултирала капитулацијом Бугарске и

ослобођењем Србије. Након предаје црногорске војске крајем јануара 1916. године аустроугарска војска је наставила напредовање дуж јадранске обале нападом на Албанију која је била под контролом Италије, а до краја зиме је италијанска војска истерана из скоро целе земље. У таквој ситуацији, после изгубљеног рата на Балкану, британски генералштаб је тражио повлачење свих својих војника из Грчке али су њене снаге остале, и поред нескривеног незадовољства, под притиском француске владе. Савезничке армије су се утврдиле око Солуна који је постао велики утврђени камп, а српска војска под командом генерала Петра Бојовића, након одмора и опоравка на Крфу, француским бродовима пребачена на Солунски фронт. Грчка је била неутрална, а краљ

МАГАЗИН

20.9.2015.

Константин I пронемачки опредељен, док је премијер Елефтериос Венизелос подржавао Француску. Иако је Грчка у почетку подржала француско-британску помоћ Србији, а онда јој се супротставила, ројалистичка влада је након Венизелосове оставке званично осудила, али се није супротставила надмоћнијим савезничким снагама које су се искрцале у Солуну. У мају 1916. генерал Сарај је затражио да се грчка војска демобилише, а грчка влада се повиновала том захтеву, али се све више приближвала Централним силама. Са поузданим сазнањем да ће се Румунија придружити савезницима, генерал Сарај је почео припреме за

напад на бугарску војску, док су Немци уз помоћ обавештења од грчких присталица правили план за изненадни напад, а офанзива је покренута 17. августа, три дана пре него што је предвиђено да почне француска. Напад је у почетку постигао известан успех, али су српске снаге након само две недеље заузеле одбрамбене линије и 14. септембра извеле контранапад, да би спори напредак био настављен током октобра и новембра, иако је на планинама почео да пада снег. Губици у овој кампањи су били најмање 50.000 војника са савезничке стране и вероватно више од 60.000 убијених и заробљених Бугара и Немаца. У борбама током 1916. године из

строја је избачено 32.880 војника и 1.209 официра, од чега је 4.440 погинуло или умрло од задобијених рана. Након Првог светског рата престале су да постоје четири велике империје, Аустро-Угарска, Турска, Русија и Немачка, а формиран је низ нових држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 700 хиљада људи, што је чинило скоро половину мушког становништва. Зараћене стране су у Првом светском рату мобилисале око 70 милиона војника од којих је страдало приближно 20 милиона. Т. Радовановић

Срамота Да ни после 87 година у Краљеву не постоји свест о значају овог догађаја потврђује не тако велики број случајних пролазника који су се распитивали шта се то догађа на Тргу српских ратника. Свест о томе изгледа да не постоји ни код великог броја званичника који нису могли да сачекају крај парастоса да би се машили мобилних телефона или цигарете. Нажалост било је и других који нису могли да је се одрекну ни за време парастоса. Осим оних који су морали да положе венце и цвеће није било ни бројних представника власти који су у великом броју, само који месец раније, присуствовали коктелу у предвечерје Веселог спуста. Није познато да ли се било ко икада потрудио да открије разлоге за то, па и даље остаје непознато да ли се стиде да одају пошту онима који су им омогућили да буду то што јесу.

Пробој Солунског фронта прекретница у Првом светском рату

МАГАЗИН

20.9.2015.

ТРИЈУМФАЛНИ ПОХОД СРПСКЕ ВОЈСКЕ

езадовољна исходом ослободилачких ратова које је Србија водила 1912. и 1913. године, у Првом и Другом балканском рату, Аустро-Угарска се спремала да војним путем поништи њено територијално и економско јачање, па је организовала велике војне маневре у Босни користећи атентат аустријског престолонаследника принца Фердинада као повод за објаву рата. Аустроугарске трупе су 12. августа 1914, са „балканском војском“, прешле реку Дрину и напале Србију и, а након што су прешле Саву заузеле Шабац. После два тешка пораза на Церу и Колубари 1914. године Аустро-Угарска није успела да покори Србију, па је иницијатива на балканском ратишту препуштена немачкој врховној команди. Кад је у септембру 1915. године Бугарска приступила Централним силама, са Намачком и Аустро-угарском започиње тројни напад на Србију са севера, запада и истока. Исцрпљена у Првом и Другом Балканском рату, и због огромних губитака у рату са Аустро-Угарском 1914. године, Србија није могла да се брани. Аустро – немачке армије 1915. године предузимају нову офанзиву, а пред војно надмоћнијим војним снагама Српска војска се до Крфа повлачи преко Албаније.

После опоравка на Крфу војска је у априлу следеће године пребачена у Солун где је примила ново наоружање и опрему, а извршена је и реорганизација војске. За начелника Штаба Врховне команде је постављен војвода Живојин Мишић, за команданта Прве армије генерал Петар Бојовић, а за команданта Друге армије војвода Степа Степановић. Реорганизоване јединице су упућене на Солунски фронт који је са савезничким снагама формиран линијом утврђења бугарских и немачких армија. Српска војска је запосела фронт на линији од планинског врха Кајмакчалан до пута Баница–Лерин, а на овом потезу су током 1916. и 1917. године вођене бројне офанзиве савезничке војске, у чијем је саставу била и српска војска, са бугарским и немачким трупама. Бугарске трупе 17. августа предузимају офанзиву на српском делу фронта, а након тешких борби на положајима код Горничева бугарске снаге су одбачене на планински врх Кајмакчалан. Тешке борбе за Кајмакчалан вођене су 19 дана, а сам врх планине је неколико пута прелазио у посед бугарских и српских снага. У борбама у којима је из строја избачено четири хиљаде српских војника Дринска дивизија је 30. септембра коначно овладала овим планинским врхом. После битке на Кајмакчалану отпо-

чиње позицијски и рововски рат који траје до 15. септембра 1918. године. Овај период је искоришћен за нову реорганизацију Српске војске организоване у две армије. Прва, под командом војводе Живојина Мишића, имала је у свом саставу Моравску, Дринску и Дунавску дивизију, док су Другу армију сачињавале Шумадијска, Тимочка и Вардарска дивизија, касније допуњена и преименована у Југословенску дивизију, под командом војводе Степе Степановића. Пред пробој Солунског фронта је, уместо оболелог војводе Радомира Путника, за начелника Штаба Врховне команде постављен војвода Живојин Мишић, за команданта Прве армије генерал Петар Бојовић, док је на челу Друге армије остао војвода Степа Степановић. Главни командант савезничких снага био је генерал Франше Д Епере. План пробоја Солунског фронта прихваћен је на Могленским планинама и линији Ветерник – Кравица – Добро Поље – Сокол. У наредби Врховне команде за пробој, која је свим јединицама прочитана 13. септембра увече, пише: „Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом да од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља га-

20.9.2015.

МАГАЗИН

ранција против изненађења од стране непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. Наређење се завршава покличем: Јунаци, напред у отаџбину!“ Пред почетак пробоја Солунског фронта снаге Централних сила су имале 626 хиљада, а снаге Антанте 628 хиљада војника, Француза 180, Срба 150, Грка 135, Енглеза 120 и Италијана 42 хиљаде. У раним јутарњим часовима 14. септембра отпочела је снажна артиљеријска припрема која је трајала 22 часа, а тоне и тоне граната разних калибара из 1.800 топовских цеви разарале су бугарске ровове, траншеје и земунице, кидале бодљикаву жицу и друга запречна средства. Сутрадан, 15. септембра у 5,30 сати, у пробој креће Друга српска армија ојачана са 122. француском дивизијом и за мање од

једног часа заузима прву линију ровова на Ветернику, за коју се веровало да је неосвојива. Другог дана пробоја Друга српска армија са Југословенском, Тимочком дивизијом, Шумадијском дивизијом и 17. колонијалном дивизијом у другом ешалону наставља надирање према планини Козјак, где су се налазили положаји бугарске одбране. Истога дана Прва српска армија је до предвече заузела целу прву линију бугарске одбране. Трећег дана борбених дејстава извршен је пробој непријатељских положаја дуж читавог српског нападног фронта у дужини од 30 километара, а у тродневним борбама нанети су огромни губици бугарско-немачким снагама. Ради гоњења разбијеног непријатеља српска Врховна команда уводи у борбу Коњичку дивизију, која заједно са пешадијом гони непријатеља ка Вардару, не допустивши

му да се заустави и предахне. Већ 21. септембра Друга српска армија избија на Вардар и Црну реку и тиме постаје господар важних комуникација. Следећег дана Прва српска армија успешним маневром избија на комуникацију Прилеп–Градско, па је за успешно изведен маневар генерал Петар Бојовић је унапређен у чин војводe, а престолонаследник Александар Карађорђевић у чин генерала. Бугарска влада је 24. септембра закључила да није могуће зауставити продор српских армија према њеној граници, па је у Солун послала делегацију да моли за мир. Код Куманова су у руке српске војске пале две комплетне бугарске дивизије, a након што су разоружане Бугарска je избачена из рата. Немачки цар Виљем Други, разочаран овако брзим сломом бугарске војске, упутио је бугарском цару Фердинанду телеграм следеће садржине: „62.000 Срба одлучило је исход рата. Сра-

мота!“. Због општег стања на фронту начелник Штаба немачке Врховне команде, фелдмаршал Хинденбург и његов помоћник Лудендорф су 29. септембра затражили примирје иако су, и поред брзог и успешног пробоја фронта, српске трупе наилазиле на жесток отпор немачке војске. У пробоју Солунског фронта посебно се истакла Шумадијска дивизија у коју су били укључени војници са подручја које гравитира Краљеву, a војвода Степа Степановић у наредби од 16. септембра каже да је ова прослављена дивизија споредни задатак претворила у главни и тиме отворила врата за повратак у Отаџбину. За три дана офанзиве заробљено је око 4.000 бугарских и немачких војника и старешина, заплењено 50 топова, од којих више од 20 тешких, и много другог материјала, бугарске јединице су десетковане претрпевши

тешке губитке у погинулим, рањеним и заробљеним војницима од којих је знатан број напустио јединице и самовољно се упутио својим кућама. После пробоја Солунског фронта, и великих успеха српских армија на бојишту, Прва и Друга српска армија и савезничке снаге на целом фронту прелазе у општи напад, пa су oслобођени Врање, Лесковац и Ниш. После ослобађања Ниша, и краћег одмора, Прва српска армија креће напред. Коњичка и Моравска дивизија извршиле су пробој непријатељског фронта код Ражња, а цела армија је прешла у жестоко гоњење непријатељских јединица. Прва српска армија поново креће напред, ослобођен је Крушевац, a jедан извиђачки ескадрон Коњичке дивизије 19. октобра у 19 часова стигао у Врњачку Бању. Вест да се трупе српске војске из правца Врачке Бање приближавају Краљеву брзо је допрла до грађана преко села Отроци, Драгосињци и Риб-

нице. Да је војска близу видело се и по понашању аустроугарске војске у вароши и у краљевачкој касарни, а на железничкој станици у возове који су ишли према Чачку вршен је убрзан утовар опреме и наоружања. Док се непријатељске јединице повлаче према Краљеву делови Коњичке дивизије српске војске пребацују се на леву обалу Мораве код Чукојевца и Стубла, па настављају да гоне непријатеља према Краљеву где се на левој обали Ибра и Пљакином шанцу утврдио и тај простор посео са једним батаљоном војника и 8 топова. Док су се око Краљева водиле жестоке борбе непријатељ је јаком артиљеријскиом ватром штитио прелазе преко Мораве код Новог Села, Грачаца и Подунаваца, а на прилазима граду аустроугарска војска је правила засеке и препреке од оборених стабала. Аустријска војска је порушила мост на реци Рибници, a дрвени на Ибру, преко кога је прела-

20.9.2015.

МАГАЗИН

зила шумска пруга, запалила. Како су се већ знатни делови јединица српске војске пребацили се на леву обалу Мораве, аустро-немачка војска је, плашећи се опкољавања, отпочела повлачење према Милочају. Кад се 22. октобра војска повукла из града, у 5 сати после подне општинска управа је преко добошара обавештавала грађанство да што организова није дочека ослободиоце, a председник општине Јовица Стојковић издао наредбу да се отворе све поткивачке радње, потпале ватре и припреме за поткивање коња на којима су ослободиоци гонили непријатеља. Кафеџије су отварали кафане које нису дуго радиле, чистили их и припремали за краћи боравак војске у вароши, a у Краљево у 19 часова улази једна патрола Трећег извиђачког ескадрона капетана Јефтовића из састава Трећег

коњичког пука. Док је Друга српска армија напредовала према Дрини, Прва је правац напада усмерила према Крагујевцу и 25. октобра 1918. ушла у град. Тачно 38 дана дана од почетка солунске офанзиве ослобођено је Краљево, а 1. новембра, 45 дана после пробоја Солунског фронта, војвода Петар Бојовић је на челу Дунавске дивизије ушао у Београд и потврдио да је цела Србија ослобођена. Немачка је капитулирала 11. новембра 1918. године, а кад су Мађари увидели да је рат завршен послали су делегацију у Београд и, под условима које су диктирали Војвода Мишић и француски генерал Анри, 13. новембра потписали примирје и предају својих јединица. После ослобoђeња Београда срп ске трупе су наставиле ослобађање осталих територија јужнословенских

народа које су биле под аустроугарском влашћу. Ослобођене су Босна, Херцеговина, Бока, Далмација, Барања, Славонија, Хрватска и Словенија. Иако је светски рат завршен, последњу борбу је водио генерал Крста Смиљанић, као командант Дравске дивизијске области, код Клагенфурта у Аустрији 1919. године,. Главну улогу у пробоју Солунског фронта одиграла је српска војска, а успехе у овом рату Србија је платила огромним жртвама. Кости српских војника расуте су од Француске до Одесе и од Бизерте до Балтичког мора, a по извршеним проценама Србија је изгубила милион и 200 војних и цивилних лица у најбољим годинама живота, или око 28% предратног стано вништва. Материјална штета коју је претрпела процењена на око шест милијарди златних франака, или поло-

вину националног богатства земље. У Великом рату је са подручја Краљева учествовао велики број ратника, а из једне куће су одлазила сва мушка чељад способна да носе пушку. Многи од ових ратника погинули су, или умрли, далеко од својих домова и родног краја на бојиштима на којима је војевала српска војска. У знак поштовања за њихова јуначка дела и сећања на своје жртве, народ је подизао бројна споменичка обележја, а на подручју Краљева их има 57. Међу њима су спомен плоче на школама у Печеногу и Тавнику и Здравственој амбуланти у Лађевцима, а на борце овог краја подсећају спомен црква у Врдилима, звонаре у порти цркава у Врби и Сирчи, спомен плоче у маманстиру Жичи и црквама у Врдилима, Мрсаћу и Самаилама. У Богутовцу и Ушћу су подигнуте спомен костурнице, у Жичи

Жички народни дом, а спомен чесме у Врдилима, Гледићу, Годачици, Готовцу, Драгосињцима, Ласцу, Рибници, Цветкама, и у црквеној порти у Матарушкој Бањи, Споменици фигуралног облика у Адранима, Буковици, Витковцу, Грдици, Закути, Ковачима, Краљеву, Лешеву, Милаковцу, Мрсаћу, Поповићима, Раваници и Церју заувек подсећају на пале јунаке као и спомен обележја на задружним домовима у Милочају, Обрву и Стублу. Војнички споменици су на гробљима у Адранима, Буковици, Закути, Лешеву, Магличу, Петропољу, Ратини, Роћевићима, Сибници, Станчи, Тепечима, а споменици крајпуташи у Буковици, Врдилима, Гледићу, Гокчаници, Дедевцима, Ковачима, Мланчи, Рудну, Ушћу, Цветкама, Чукојевцу и Шумарицама. Списак споменичких обележја допуњавају

уређене галерије крајпуташа у Краљеву, Самаилама и Цветкама, а имена војсковођа, бојишта и места из Великог рата носе Улица војводе Мишића, Улица војводе Путника, Улица војводе Степе, Улица солунских ратника, улице Церска и Крфска у Краљеву, Рибници и Ковачима. Сва споменичка обележја предствљају меморијално благо и историјско богатство краљевачког краја остављено у наслеђе млађим поколењима да их поштују и одржавају, јер свако име урезано на њима говори о једном подвигу, јунаштву, животу узиданом у темеље слободе Србије и Краљева. Због тога Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ и овог 15. септембра изражава захвалност ратницима за све што су учинили за слободу. Др Милан Матијевић

20.9.2015.

МАГАЗИН

КРАЉЕВАЧКИ БРУЦОШИ ОСВАЈАЧИ ЗНАЊА И АКАДЕМСКИХ ТИТУЛА У БЕОГРАДУ ПОЗИВАМО ВАС ДА У ЧЕТВРТАК 1. ОКТОБРА У 18,00 ДОЂЕТЕ У БУЛЕВАР ДЕСПОТА СТЕФАНА 12/8 СПРАТ (просторије Удружења Крагујевчана и пријатеља Крагујевца у Београду, преко пута Дома Војске Србије на сусрет

ДОБРО ДОШЛА ДЕЦО ИБРА И МОРАВЕ НАОБАЛЕ ДУНАВА И САВЕ заједнички дочек крљевачких и кргујевачких бруцоша и осталих студената организује Подружница Београд Завичајног друштва Краљево и Удружење Крагујевчана у Београду

Постаните део нашег Завичајног друштва у Београду! Дођите на наша стална дружења уторком! Спремни смо да вам помогнемо да се боље снађете у новој средини и упознате нове другаре и пријатеље међу вршњацима - младим завичајцима. Добродошли, међу ваше земљаке који су постали Београђани, али нису заборавили своје Краљево и који желе да вам помогну у првим корацима у граду, у коме их Сава подсећа на Ибар, а Дунав на Мораву.

МАГАЗИН 20.9.2015.

Без длаке на језику: Срђан Кнежевић (1)

- Нова спортска дворана у Рибници ни пола године од првог званичног меча још не ради, сем повремено кад то одговара неком од локалних политичара. - Постоји екипа из две или три партије која руководи градом, а изабере једног који ће да буде истурена фигура како би побрали ловорике, а на њега свалили кривицу за све што нису урадили. – Иако у најјачој политичкој партији има четири струје и даље је велика мистерија ко је са ким добар, ко кога гура, ко је најјачи и ко је мозак целе операције. - Србија је подељена на спахилуке, јер два лидера тешко могу да функционишу у једној странци посебно због оног култа личности који нам је усађен у гене. - Не ради се ништа, у граду се хвата жабокречина, а само слеп може да каже да град живи. – Локални функционери имају образ као ђон, примају одличне плате и седе у кафићима, а кад прође дан оду кући и погледају „Фарму“ и „Великог брата“ да се мало опусте. - Уместо да се регулишу раскрснице, и учесницима у саобраћају обезбеди бржи и сигурнији пролаз, Савет за безбедност саобраћаја дели сликовнице и седишта за бебе

Фото: М. Радовановић

КАО ГУСКЕ У МАГЛИ

Срђан Кнежевић

МАГАЗИН 20.9.2015.

ве чешће помињање долазећих локалних избора повод је за разноразна подсећања на минули четворогодишњи период. И док представници власти указују на значајне кораке који су унапредили живот локалне заједнице опозициони прваци не бирају речи критике како би, по ко зна који пут, указали да ситуација у Краљеву никада није била тежа. Најжешћи критичари свих потеза власти су, након мајских избора 2012. године, били чланови Покрета за Краљево чије ставове заступа заменик шефа одборничке групе у Скупштини града Срђан Кнежевић. Постизборна комбинаторика те године ни у једној варијанти није подразумевала укључење у вршење власти ове политичке групације, па није било ни разговора на ту тему. У Покрету за Краљево верују да су у старту отписани због инсистирања на коренитим променама и разоткривању различитих махинација. Они који су од демократа преузели власт на то нису били спремни ма колико баш овај задатак током предизборне кампање стављали у први план. Срђан Кнежевић верује да су и тада знали да не могу да испуне ово, као ни друга олако дата обећања, па је Покрет за Краљево на време скрајнут. Годинама уназад предизборне кампање су прилика за скретање пажње на пропусте претходних власти уз обећање да ће све бити разоткривено након што се задобије потребно поверење бирача. Сваки пут се показало да то није реално ма колико бирачи пред сваке изборе слепо веровали у слаткоречивост партијских лидера. - У кампањи је обећавано како ће да се све разоткрије, па се очекивао доказ да су неке активности биле противзаконите. Очигледно је да за то није било спремности у владајућим странкама, а знали су да са нама нема компромиса кад се ради о тим стварима. Зато су задржали све старо, а само променили кадрове. Новина је да има људи који и даље седе у старим фотељама иако су били чланови неких дру-

гих партија, а сад су чланови Српске напредне странке – објашњава Кнежевић. Као озбиљна политичка опција Покрет за Краљево је након успостављања локалне власти био одлучан у ставу да подржи сваку одлуку у корист грађана а таквих током скоро четири године, каже Кнежевић, није ни било. И поред жеље да сачекају првих сто дана власти пре него почне жестока критика овај период се продужио на скоро осам месеци током којих је опозиција збијала редове и покушавала да код других странака пронађе додирне тачке за заједничко деловање. Превише простора за то није било, јер су ставове супротне владајућој коалицији заступале још једино Двери и Демократска странка. - Кад је прошао пробни период почели смо са изношењем критика и опозиционим деловањем, а они да машу папирима везаним за малверзације око земљотреса, али су се ућутали. Градоначелник је потврдио да постоје малверзације, а ми инсистирали да то изгурају до краја. Онда су кренуле брљотине са изградњом моста, а власници парцела на којима је грађен још увек су на суду због ниске откупне цене земљишта које је отето. Инсистирали смо на ономе што је обећано, али ни једну ствар нису изгурли до краја нити покренули. На седницама Скупштине града смо поставили безброј питања, а ни на једно нисмо добили конкретан одговор, а ако смо га евентуално и добили увек је упућивао негде даље – каже Кнежевић. Приближава се истек пете године од времена када је катастрофални земљотрес погодио Краљево и околину, а сви који су претрпели оштећење на стамбеним објектима још нису добили надокнаду иако је штету утврдила компетентна комисија. Најгоре су прошли власници кућа у ужем центру града у коме није дозвољено постављање монтажних објеката, па због тога и данас има оштећених кућа склоних паду које представљају перманентну опасност за пролазнике. Изостало је и

обећано рушење уз помоћ припадника војске, па је власницима наложено да их уклоне о свом трошку. Ово не би било чудно да се Краљево не убраја у ред градова у које се после елементарне непогоде слило највише пара. Није до краја доведен ни поступак рушења оштећених објеката поред којих су никле нове монтажне зграде. Власници су их мало покрпили али није елиминисана опасност од рушења и при евентуалном слабијем потресу. Због свега је у редовима опозиције све присутније уверење о томе да су представници претходне локалне власти по нешто започели, иако су наопако радили, а актуелне једва завршили оно што су наследили. Ништа боље мишљење опозиција нема ни према објектима који су месецима уназад сматрани капиталним због уверења да ће решити бројне проблеме. Сем што ништа није решила старе изградња спортске дворане у Рибници је отворила многе нове проблеме. Најинтересантнијим се чини податак да ни пола године од првог званичног меча још не ради, сем повремено кад то одговара неком од локалних политичара. Иако је меч Светске лиге Дејвис купа између репрезентација Србије и Хрватске далека прошлост у делу политичке јавности и даље се помиње мрља везана за ово такмичење, а односи се на још недовољан износ пара који је за то исплаћен из градског буџета. Сазнање да се по који пут и упали педесетак великих рефлектора у овом велелепном здању упућује на сумњу везану за одржавање објекта, јер средства за то нису предвиђена буџетом града за ову годину. Ово је само један детаљ који у делу опозиције ствара уверење да се и даље „дебело ради испод жита“, а да већина оних који су заузели најзначајнија места у локалној администрацији и даље ништа не раде сем што су, указује Кнежевић, мајстори за спиновање. Након избора 2012. године Краљево је добило новог градоначелника за кога се у опозицији веровало да је

20.9.2015.

МАГАЗИН

најбољи међу припадницима странака владајуће коалиције. Уверење да се није најбоље снашао огледа се и у ставу да није хтео да прима грађане, а пут до његовог кабинета био је затворен и за представнике опозиције па је изостала и комуникација са одборницима. Кад је након само две године смењен, са образложењем у које више нико не верује, дошло се до уверења да на значајно место може да дође само неко ко је гори од претходног. Испоставило се да Српска напредна странка међу осам хиљада чланова није могла да пронађе квалитетног кандидата способног да на значајном месту састави цео мандат, па опозиција највећим неуспехом власти сматра чињеницу да најјача партија нема кандидата за новог градоначелника. - У земљи у којој су институције скроз убијене могуће је да се појединац поставља да буде све, иако то нема везе са демократијом. И овде су култ личности са нивоа републике покушали да пресликају на ниво града, па је као градоначелник тај који ће све да ради. То је прича за грађане и малу децу кад знамо да постоји екипа из две или три партије која руководи градом, а изабере једног који ће да буде истурена фигура како би побрали ловорике, а на њега свалили кривицу за све што нису урадили у овом граду. Тако је највећи губитник испао бивши градоначелник, а остали се покрили тиме да је он крив за све. О подели на струје у оквиру најјаче партије увелико се шушка, и то је позната ствар, мада нико не може да докучи колико тамо има струја и ко кога слуша. То не могу да похватају ни они сами, а иако мислим да има бар четири струје и даље је велика мистерија ко је са ким добар, ко кога гура, ко је најјачи и ко је мозак целе операције. Сигурно је да постоји неко из Београда, а очигледно је да су Вучићеви у мањини јер и даље не долази у овај град, нити га нешто занима око овог града. Изгледа да је Србија подељена на спахилуке, па имамо сукоб између

Вучића и Николића, јер два лидера тешко могу да функционишу у једној странци посебно због оног култа личности који нам је усађен у гене. Не ради се ништа, у граду се хвата жабокречина, а само слеп може да каже да град живи. Лажну слику стварају они који седе у кафићима и троше остатке капитала од продаје имања на Косову. У кафићима се врти ситна пара, а у њима можемо да видимо и градске фунционере, помоћнике и саветнике градоначелника као да им је ту радно место. Имају образ као ђон, примају одличне плате за ове услове, а кад прође дан оду кући и погледају „Фарму“ и „Великог брата“ да се мало опусте – каже Кнежевић. Четири године актуелне власти доказали су постојање превеликог јаза између власти и опозиције што је потврђено одбијањем свих предлога који долазе из њених редова. Кнежевић потврђује добра искуства сарадње са делом припадника владајуће већине који нису сујетни, па су показали спремност да чују и туђе мишљење. Ови на вишим положајима су се укопали у ровове очекујући да у супротним буде опозиција, а између њих брисани простор. Уверење да граду треба неко са довољном количином енергије да се растрчи по Србији, и даље, како би се вратио са конкретним резултатима, потиснуто је у страну након закључка да је, онима који руководе из другог плана, потребан неко сервилан и послушан ко неће да се супроставља, већ да ћути и потписује. Ма колико да о актуелном градоначелнику има позитивно мишљење прича запослених у Градској управи како све чешће замиче по инструкције у канцеларију начелника Рашког управног округа наводи на став о помањкању ауторитета и независности у раду. Да нема ауторитета ни при избору најближих сарадника сведочи податак да је на место помоћника градоначелника за рад са месним заједницама изабрана особа за коју се поуздано зна да на претходним изборима није подржала владајућу коали-

цију. Више од тога брине сазнање да је на овогодишњим изборима за савете месних заједница на силу покушавала да преузме власт у једној од њих. У програму Српске напредне странке препознали су се и чланови Уједињених региона Србије који су се годинама клели у Млађана Динкића. Као такви нису могли да подржавају напредњаке од којих су након прелета добили поверење и значајна места у локалној администрацији. То потврђује, каже Кнежевић, да међу осам хиљада чланова у Краљеву напредњаци не могу да пронађу оне који би на адекватан начин обављали одговорне функције. У таквој ситуацији показали су спремност да у други план ставе бројне чланове који за све што су учинили током избора нису добили ништа, јер је предност дата дојучерашњим политичким противницима који су због личне користи врло брзо променили партијске боје баш као што су то чинили и у прошлости. Опозиција и даље инсистира на подацима о ефектима Дејвис купа у Краљеву чије је објављивање најављено у року од месец дана након завршетка такмичења. Како су изостали остављен је довољан простор за произвољно тумачење, а оно указује на штету која се мери милионима динара. Уз то су негативни натписи у новинама везани за продају улазница нанели толику штету да у Покрету за Краљево верују како би више користи било да ово такмичење није ни одржано. - Уместо да се буџет пуни од тих манифестација, ми смо платили да се одржи. Тих 30 милиона динара, ако су потрошили толико за Дејвис куп, могли су да се искористе за изградњу путева од којих би народ имао некакве вајде. Куп није донео очекиване ефекте, а послужио је да се створи привид како хала ради. Тако је и отворена, па су морали мало да пометлају испред Зоране Михајловић, јер у халу није могло да се прође од шута. Срамота је да поред оволико клубова у Краљеву објекат буде отворен тако што је министарка стала насред хале, а не неком ревијал-

ном утакмицом. Дуго се чекало на долазак Александара Вучића, а то што није дошао значи да смо пушетни низ воду, па је много горе него да је опозиција на власти – каже Кнежевић. У бројне пропусте убраја се одсуство било каквих путоказа поред новог моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, а проблеме ствара и раскрсница између ове и Карађорђеве улице. Уместо да се она регулише, и учесницима у саобраћају обезбеди бржи и сигурнији пролаз, Савет за безбедност саобраћаја, каже Кнежевић, дели сликовнице и седишта за бебе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.9.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

20.9.2015.

МАГАЗИН

Рад на изради катастра клизишта

УСПЕШНИЈЕ ПРОТИВ КЛИЗИШТА

Фото: М. Радовановић

- Током десетак дана републички тим за клизишта снимање постојећих употпуњује јединствени каталог клизишта у Србији. – Свакој од 27 локалних самоуправа одговарајућа опрема дар владе Јапана, рачунар и таблет са ГПС уређајем који омогућава да се на терену региструје клизиште, а катастар допуни новим информацијама. - На територији Србије има више институција чији су предмет интересовања клизишта, али не и довољан ниво спремности о обједињавању података како би се створила права слика о стању у овој области. - Катастар клизишта подлога планирању буџета

МАГАЗИН

20.9.2015.

лизишта по дефиницији представљају одраз неравнотеже у тлу, а као што свако тело тежи да из стања лабилне пређе у стање стабилне равнотеже, тако и тло клижењем наниже тежи да заузме равнотежни положај, односно да пређе у стање стабилне равнотеже. Услови за настанак клизишта су различити, а на појаву у околини Краљева у највећој мери су утицале обилне падавине током пролећа прошле године. Податак да на територији Србије не постоји адекватан катастар клизишта повод је да републички тим за клизишта десетак дана борави у Краљеву са задатком да снимањем свих постојећих употпуни јединствени каталог клизишта у Србији. Носилац овог значајног пројекта је Геолошки завод Србије који помаже стручњацима Рударско-геолошког факултету да обиђе 27 општина са списка Уједињених нација у којима су током прошле године покренута клизишта. Пројекат се реализује уз помоћ

Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима, а треба да помогне локалним самоуправама у борби против клизишта тако што ће се обучити одређен број људи да их на одговарајући начин региструју и другим државним институцијама, надлежним за катастар клизишта, дојаве где се она на њиховим територијама налазе. После допуне катастра свака локална самоуправа ће добити процену ризика од клизишта и допуњену планску документацију коју је обавезна да уради након поплава. Двадесетак људи је већ завршило посао у дванаестак општина Западне Србије, које су највише погођене поплавама, а посао се наставља у централном делу земље са уверењем да ће до краја месеца и овај посао бити завршен. Током следећег месеца предстоји организација тренинга и свакој од локалних самоуправа са овог подручја уручење одговарајуће опреме, дар владе Јапана. Она подразумева по један стабилни

рачунар и таблет са ГПС уређајем који омогућава да се на терену региструје клизиште, а катастар допуни новим информацијама. Сазнање да на територији Србије не постоји јединствен попис клизишта захтева проверу постојећих и евидентирање нових што би локалним самоуправама могло да послужи као добра основа при организацији донаторских конференција и прикупљање средстава како би се у будућности отклонила опасност коју изазивају. Сазнање да из великог броја околних општина нема никаквих податак о клизиштима повод је за похвалу Краљеву које је факултету доставило обимну документацију о свим до сада познатим. Након што крајем овог месеца буде завршена обука у најудаљенијим општинама Мајданпек, Неготин и Кладово следи у Бајиној Башти и Краљеву где се очекују представници Канцеларије за обнову и Уједињених нација. Бројна клизишта реактивирана у фебруару и марту становници кризних

подручја нису знали да препознају, па нису ни унесена у списак до сада евидентираних. Посебно важним сматра се сазнање да се клизишта углавном јављају тамо где су људи, па због тога привлаче пажњу јавности док су она друга предмет интересовања само људи из струке. На територији града Краљева појава клизишта је регистрована након земљотреса у новембру 2010. године, посебно у водним пределима, али и оним без воде у којима се она накнадно појавила. Иако на територији Србије има више институција чији су предмет интересовања клизишта још није показан довољан ниво спремности о обједињавању података како би се створила права слика о стању у овој области. Геолошки завод врши основно истраживање катастра клизишта, па би требало очекивати да поседује све информације о њима, али му се подаци не достављају на адекватан начин, а ни закон није регулисао оба-

везу достављања. Значајним се чини и податак да је, поред очекивања да Министартсво грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре води бригу о клизиштима, то препуштено Министарству за ванредне ситуације. Иако је део послова преузео Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова нема директног контакта са осталима који се баве овом проблематиком, па ни праве слике о стању на терену. Допуњен катастар клизишта треба да послужи и као подлога планирању буџета за изградњу путева тим пре што држава притиска тражи да се то уради. Уоквиру пројекта је направљена посебна апликација која ће бити доступна широком кругу корисника. У оквиру апликације постоје различите подлоге и геолошке карте које могу да се мењају и за сваку нову тачку уносе подаци о клизиштима, а они се, након контроле супервизора, директно смештају у централну базу и на тај постају доступни свима.

Најбитнијим се сматра задатак да катастар клизишта буде редовно ажуриран, а кад се заврши обука двоје људи настави попуњавање након што са таблетом на терену лоцирају нова кризна места. На састанку са члановима републичког тима за клизишта потврђена је добра сарадња са локалном самоуправом у Краљеву која, уз подршку Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима, учествује у изградњи заштитног бедема у Грдици, а Организација православних цркава је уручила помоћ од 50 хиљада евра за регулацију потока Чађавац како би се у будућности елиминисала опасност какву је поплава изазвала прошле године на овом делу градског подручја. Од почетка септембра обављени су радови на санирању клизишта у Пекчаници и насељу Космајица у Месној заједници Лопатница што је још један доказ добре сарадње Канцеларије за обнову и помоћ и града Краљева. Т. Радовановић

МАГАЗИН

20.9.2015.

Осмо такмичење у припремању јела од кукурузног брашна

ПУКЛА ПРОЈА - Сваки сто је само сто док се на њега не ставе вода, проја и со. Кад се на сто ставе вода, проја и со сваки сто постаје престо. - Тихи бојкот такмичења у прављењу проје, пројаре и качамака. - Жеља организатора да осма пројада што пре буде заборављена. - Проја тешка двадесетак килограма, печена у специјално израђеном калупу, ове године је завршила на мрчајевачкој Купусијади. – Идуће године проја за Гиниса. - Оно што је некад било уобичајено на српској трпези данас се сматра изузетним производом на трпезама елитних ресторана у Београду

НА ДВА ДЕЛА П

опуларна пројада је пуних седам година одржавана у Ратини као светковина производа од кукурузног брашна који су у дугом времену српске историје сачували трајање једног народа. У то име, али и сећање на најтеже дане српске историје, одржавана је половином септембра кад се обележава пробој Солунског фронта. Замишљена је и као својеврсна брана забораву и подсећање на жртве које су у бројним ратовима пале у борбама за ослобођење земље, првенствено при-

паднике југословенске војске и Црвене армије који су, у надирању према Краљеву новембра 1944. године, заувек остали у Ратини. Пројада је и начин да се брани заборав на жртве из последњих ратова када се бранило оно што се морало одбранити, а то је право на постојање. Након што прошле године није ни одржана осма по реду пројада отпочела је скромно интонирањем химни Србије, Руске Федерације, Украјине и Белорусије и полагањем венаца и

цвећа на споменик палим борцима у дворишту основне школе. Положили су их градоначелник Краљева Томислав Илић, представници амбасаде Украјине, борачких удружења и месне заједнице да се не би заборавили они који су страдали да би данашње генерације живеле у миру. И док се већина од малог броја присутних освежавала уз пиво под неколико вашарских шатри, а млађи задржавали поред штандова са играчкама, они који су намењени из-

20.9.2015.

МАГАЗИН

лагању производа од кукурузног брашна деловали су сабласно празно. Зато је ваљда и малом броју званичника, који су чекали прве звуке посмртног марша како би са венцима кренули ка споменику, било по мало непријатно да сами слушају подсећање на распето словенство и бол од рана из скорашњих страдања коме је додат и онај због страдања словенске браће у Украјини изазван жељом моћника који диригују туђим животима и судбинама. Знатно боље није било ни у црквеној порти преко пута школе где се окупико тек неколико такмичара спремних да трочланој комисији докажу како су најбољи у спремању производа од кукурузног брашна, пројаре, проје и качамака. Приметно је било и разочарање малог броја присутних од којих је само неколицина са пажњом пратила обраћање председника Месне заједнице Ратина и подсећање

на време надљудских страдања кад је зрно кукуруза борцу значило живот. Да традиција и вера иду једна са другим подсетио је и градоначелник Краљева пре него што је неприметно напустио црквену порту баш онако како је дошао у двориште основне школе. Најоштирији је у обраћању овог сунчаног септембарског дана био неуморни борац против генетски модификованих организама, пензионисани професор Пољопривредног факултета, проф. др Миладин Шеварлић који пројаду и сличне манифестације подржава од самог оснивања. - Сваки сто је само сто док се на њега не ставе вода, проја и со. Кад се на сто ставе вода, проја и со сваки сто постаје престо. Моје уважене колеге и колегинице, не само са матичног већ и са других факултета, питају зашто идем по јадама, купусијада, пројада, кобасицијада, пасуљијада. Ја им кажем, док је у Србији само таквих јада, а није

других јада, боље да идем по јадама него на телевизијама које су продате страним власницима капитала гледам разноразне глупијаде, од Великог брата, Парова, Фарме, при чему кваре назив те фарме. Са овог места треба да им поручимо да Србија није вољна да уступа националне фреквенције за такве програме и да је то брука и срамота за оне који то дозвољавају. Ако ћемо на таквим телевизијама васпитавати наредне генерације онда не верујем да ће они ишта запамтити, барем једно С од она четири која представљају оцила српског народа. Морамо да се вратимо традицији, али да осавременимо производњу и да све што производимо буде без генетички модификованих организама, да продајемо онима који су платежно способни и који не питају колико кошта него да ли тога има још и где могу набавити. Србија је још увек незагађена земља и ако, кад уђете у самопослугу

са 20 хиљада комерцијалних призвода ви ћете наћи тек десетак производа са амбалажом на којој је назив и све остало исписано ћириличним писмом. У Бугарској имамо бугарску ћирилицу, у Македонији македонску ћирилицу, у Русији руску ћирилицу и све те производе на трима ћирилицама можемо да нађемо у нашим самопослугама. Само у Србији не можете наћи производ који је означен српском ћирилицом. Добро је што се ми боримо за ћирилицу у Вуковару и другим местима, али морамо да се изборимо за ћирилицу пре свега у Србији – рекао је др Шеварлић. Несумњива је била жеља организатора да овогодишња пројада и по броју учесника и по броју посетилаца буде масовнија него било која до сада. Није познато зашто се то није догодило, а међу присутнима су могли да се чују различити разлози. За организаторе то је сазнање да прошле године

није ни одржана па прекид изазива резерву код оних који би можда и учествовали у надметању. Код других то је повод да се лопта пребаци на политички терен и подсети да је тако због тога што напредњаци не умеју боље да организују. Због тога ваљда ни њихових челника није било у редовима гостију осме по реду ратинске пројаде. Повод је сазнање да су после дугог периода „владавине“ социјалиста на овом подручју вођење месне заједнице преузели ови други. Ту и тамо провејава и уверење о тихом бојкоту такмичења због чега ће овогодишње надметање у прављењу проје, пројаре и качамака остати као најслабије посећено уз жељу организатора да што пре буде заборављено. Оно мало посетилаца окупљених око тек неколико тезги у црквеној порти са нестрпљењем је очекивало да комисија обиђе такмичаре како би и сами могли да се увере у квалитет

онога што је припремљено. Добар део њих је разочаран напустио црквену порту након сазнања да им је ускраћена могућност да пробају велику проју облика Србије. Проја тешка двадесетак килограма, печена у специјално израђеном калупу, ове године је завршила на мрчајевачкој Купусијади. Оно што је некад било уобичајено на српској трпези данас се сматра изузетним производом на трпезама елитних ресторана у Београду. Са те тачке гледишта проја је доживела успех, а пројада је само један од начина да се он промовише. Код организатора преовладава уверење да би наредна пројада могла да буде знатно успешнија. То треба да омогући озбиљнији приступ целој манифестацији за коју се најављује и проја која би могла да буде уписана у књигу Гинисових рекорда. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.9.2015.

Младалачки сан Сирчанина Слободана Ђуровића (2)

МАГАЗИН

20.9.2015.

И АВИОН УЗ ПОМОЋ ШЉИВА

- Мештани села у долини Западне Мораве су вековима поред реке сејали само кукуруз, а Слободан Ђуровић се први осмелио да на породичном имању поред реке засади шљиве. - Кад су се изнад површине воде појавиле прве гране поплављеног воћњака Ђуровић их је обилазио чамцем и спирао са њих наслаге прљавштине која затвара поре и не дозвољава биљкама да дишу. - Произвођачи шљива нису ни приближно добро организовани као малинари. – За разлику од бројних произвођача Ђуровић је кренуо путем који води ка стварању препознатљивог бренда, како би оно што не може кроз количину надоместио ценом квалитетног производа. - У Краљеву има бар хиљаду аутомобила вреднијих од малог авиона, али и велики број појединаца спремних да упру прстом у власника летелице. - Воћарство може да обезбеди добар приход и на мањим поседима

Слободан Ђуровић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

20.9.2015.

врсто опредељење да се од тренутка кад прва садница донесе род бори искључиво за квалитет засновано је на ставу да воћарство није основно занимање које захтева брзи излазак на тржиште. Због тога је метеоролог и спортски пилот из Сирче Слободан Ђуровић засадима шљива, чија се површина из године у годину повећава, поклонио максималну пажњу и све слободно време. Уз то је свима који му по потреби помажу у послу, плаћеним радницима и пријатељима, поставио строге захтеве да беру само оптимално зрелу шљиву, да их складиште у чистим судовима, а себи да при печењу ракије одбаци све фракције дестилације које нису добре. До сада произведену ракију Ђуровић складишти у дрвену бурад и чува за нека боља времена, а једина сатисфакција за улагања и труд је задовољ-

ство свих који су имали прилику да је пробају. Опредељење ка озбиљном раду на дуге стазе води ка закључку да би нова ракија могла да се појави на тржишту тек кад процени да је достигнут максимум квалитета. Велика количина квалитетних шљива повод је за размишљање о сушењу, али то у овом тренутку није исплативо. Најмања сушара кошта 15 хиљада евра, а од хиљаду кила сирових шљива остане тек трећина сувих. Математика се и у овој области показала поражавајућом јер је за производњу килограма суве, чија је откупна цена 120 динара, потребно три пута више сирове вредне тридесет динара по једном килограму. Ако се томе додају трошкови сушења и рад долази се до просте рачунице да произвођачу не остане ништа. Ово не би било чудно да цена једног килограма сувих шљива у

Риму не кошта читавих десет евра, па произвођачи са правом постављају питање где се од њих до тржишта изгуби тако велика разлика у цени. Ђуровић је од почетка знао да се до квалитетног производа стиже великим радом и знањем које треба стално обогаћивати. Искуство показује да се, због сујете и некаквих чудесних убеђења, до њега не долази ни мало лако, па је већину проблема на које је наилазио морао да решава сам. Мештани села у долини Западне Мораве су вековима поред реке сејали само кукуруз, а Ђуровић се први осмелио да на породичном имању поред реке засади шљиве. Кукуруз се није показао довољно исплативом културом првенствено због перманентне претње да након пролећног топљења снега у пролеће, и обилних киша, Морава поплави плодна поља, а река од

несе, или у доброј мери оштети, све што је посејано. - Као меотеоролог и воћар сам схватио да поред Мораве има хладног ваздуха али да разлика није драматична, а мразеви који су погибељни за воћарство, поготово кад биљка процвета, подједнако су опасни на брду и у долини. Из године у годину сам промишљао да уместо густе садње посадим шљиве мало ређе да би се лакше брало руком и због механичких својстава дрвета лакше дошло до сваке гране. Доста сам читао о садњи, а књига каже да је боље садити у новембру него у децембру, боље у децембру него у јануару. Садња треба да почне чим престане вегетација, кад је воћка мирна па има доста времена да се жиле сроде са земљом и адаптирају на нове услове – каже Ђуровић. И док су комшије сумњичаво

вртели главом поред Мораве су ницали редови три доказане сорте, чачанске лепотице, чачанске родне и чачанске најбоље. Већ прве године поплавила их је Морава па су младе саднице читавих петнаест дана биле у води, али су и поред свих недаћа имале задовољавајући прираст. У време највишег поплавног таласа ни једна се није видела из воде, а кад су се изнад површине појавиле прве гране Ђуровић их је обилазио чамцем и са њих спирао наслаге прљавштине која затвара поре и не дозвољава биљкама да дишу. - Прошла година је била изузетно лоша, али је дугорочно гледано добра, јер нам је у земљиште вратила воду као хидро потенцијал. Низ година смо имали велике суше које су трајале по цело лето, а изгубили смо и воду у бунарима. Ова година је била идеална за

пољопривреду, јер смо после периода лепих киша до пре месец дана имали смењивост лепих и лоших времена. Иако је после тога кренула суша, и велике врућине, још увек имамо резерве воде од претходне и ове године, па и довољно влаге у земљи. Поред реке имам и добре услове за заливање, много боље него у брду где сам у сушном периоду, док су биљке још биле младе, воду са Мораве довлачио цистерном – каже Ђуровић. Иако род може да варира три хиљаде садница донесе око 15 вагона шљива, а од 150 казана добије се хиљаду и по литара квалитетне препеченице која би на тржишту донело добру зараду. У подрумима Слободана Ђуровића ракија и даље стоји и чека време кад ће се појавити као нови бренд са овог подручја. Година на измаку се показала посебно добром за род воћа, па

МАГАЗИН 20.9.2015.

иако је добар део обран и као меркантилна шљива продат на тржишту, до краја сезоне се очекује бар 200 казана који би могли да донесу нове две тоне ракије. Ма колико произвођачи шљива покушавали да се изборе за бољи третман на тржишту показало се да нису ни приближно добро организовани као малинари. Разлози томе су различити, а чини се највише сујета и уверење да је сваки од њих најбољи. Било је, прича Ђуровић, покушаја да заједничке интересе остваре удруживањем али они нису дали жељене резултате, а није им погодовала ни законска регулатива, па је сваком од воћара остављено да сам решава проблеме у производњи и пласману. Последњих година се у различитим областима привређивања запажа тренд остваривања брзе зараде у кратком периоду. Слободан Ђуровић је кренуо другим путем који води ка стварању препознатљивог бренда како би оно што не количином надомести ценом квалитетног производа. - Моја визија је мало специфична, па замишљам да ракију пакујем у флаше у којима ће бити макета авиона које правим сопственим рукама. У зимском периоду кад сам доконији намеравам да их пакујем у флаше, а онда у атрактивној амбалажи понудим Музеју ваздухопловства и београдском аеродрому где путници долазе у први контакт са земљом – прича Ђуровић свестан чињенице како није реално очекивање да од зараде на шљивама скорије оствари зараду потребну за куповину авиона. Од намере да купи летелицу ипак не одустаје, за паре ће већ некако да се снађе а потом зарадом од производње и прераде шљива то надомести. Страст ка летењу и жеља за сопстевеним авионом води ка ставу

да он постаје нормална ствар поготово што би иоле озбиљнији бизнисмен могао да га купи за пар десетина хиљада евра. Уверење да у Краљеву има бар хиљаду аутомобила вреднијих од малог авиона потврђује да има много оних који су спремни да пре упру прстом у власника летелице. Све чешће приче о великом потенцијалу пољопривредне производње воде ка закључку да, за разлику од житарица чије гајење захтева велике површине, воћарство може да обезбеди добар приход и на знатно мањим поседима. Као грана која захтева велику количину знања и посвећености послу воћарство пружа прилику за ангажовање готово свих чланова породице. Отуда став и савет онима који имају било какву парцелу, чак и ону поодавно зараслу у коров, да не размишљју превише и чекају да им нешто падне са неба. - Треба прво да обраде запуштене парцеле, јер ни једна није толико мала да не може да се искористи, и да им посвете довољно пажње. Али, воћарство не значи само гајење шљива, па свако може да се определи према ономе шта сматра да је најбоље. Не треба нико много да мисли, већ да почне да ради – каже Ђуровић. Значај воћарске производње је још 2000. године препознала политичка опција која је, за разлику од претходних, у то време имала другачије погледе на будућност земље. Већ тада су воћарима понуђена подстицајна средства под условом да, као регистровани произвођачи, набаве саднице код доказаног произвођача, а један од њих је био и Ђуровић коме су надокнађени укупни трошкови улагања у засаде. Генерације људи средњих година већ су запослене у различитим предузе-

ћима, многи од њих у државним фирмама, па тешко одлучују да крену другим путем чак иако имају услова за то. Многи који их бар на први поглед немају могли би врло лако да их створе баш као јунак наше приче који је почео од коровом зарасле утрине у брдима наврх Сирче. - Имам лепу визију друштва. Годинама уназад причамо да смо пољопривредна земља и то је већ постала флоскула, али не толико колико народ не прати причу везану за пољопривредну производњу коју сви везују за плугове и обраду земље. Немојмо да имамо заблуду да треба сви да се бавимо пољопривредом, јер се њом и у Холандији бави три до четири одсто становништва. Не треба очекивати да неко напусти стан у Београду да би се бавио пољопривредом. Морамо да направимо друштво које постоји у контексту пољопривреде, а свако нека изабере која ће знања и вештине да стави у њену службу. Пилот не мора да обрађује земљу, али може у оквиру пољопривредне авијације да прска њиве. Агрометеоролог нека даје препоруке, дизајнер нека дизајнира амбалажу, и свако бар део знања из области којом се бави стави у функцију пољопривреде. Тек онда ћемо као друштво да остваримо бенефит и испливамо из проблема – каже Ђуровић. Сезона бербе шљива за ракију се полако приводи крају, а након врења које траје до месец дана већ у октобру и у Сирчи почиње печење ракије. То је и повод за окупљања око „веселе машине“ уз кромпире печене на жару испод казана и по коју ракију тек да се провери колико је квалитет бољи од претходне године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 20.9.2015.

Игор Андрић

МАГАЗИН 20.9.2015.

Млади на маргини друштва?

- Фејсбук група Нулта хуманитарна ликовна колонија „Лопатница 2012“ тренутно броји око 3.500 чланова. - Од локалне заједнице се очекује већа брига за младе, бољи услови за запошљавање и било какво место за окупљање. - Најскупље се продају слике које праве лепе девојке. - Политичке странке се младих сете само пред изборе кад се интензивирају приче о потреби веће бриге за оне на којима се заснива будућност земље. - Млади су спремнији да уз пиће проведу пар сати у кафићима него да посете неки од културних садржаја, још мање да нешто сами створе. - Партијско запошљавање је незаобилазна тема приликом сваког покушаја да се истраже проблеми који тиште младу генерацију. - Неопходна чвршћа сарадња са младима који владају савременим технологијама, па би и мало старији могли што шта да науче и на најбољи начин докажу неопходност повезивања младости и искуства

Фото: М. Радовановић

ВЕЛИКЕ ПОТРЕБЕ, МАЛЕ МОГУЋНОСТИ

МАГАЗИН

20.9.2015.

скуство показује да су бројне организације цивилног друштва формиране како би, под плаштом помоћи другима, оствариле неку корист. Да има група окупљених са другим циљем потврђује Друштво умишљених краљевачких сликара – ДУКС чији су чланови у први план ставили хуманитарни рад, а то опредељење у више наврата доказали на делу. Иако нигде нису регистровани као удружење грађана, па не могу ни да учествују на конкурсима за добијање средстава, оргнаизовали су бројне акције хуманитарног карактера и на оригиналан начин сакупљали средства потребна одређеним категоријама суграђана. Као неформално удружење ДУКС је настао пре три године кад је неколицина младих људи дошла до закључка да у граду нема довољно културних догађаја, па су одлучили да нешто

сами покрену одласком у природу са жељом да један њен део пренесу на сликарска платна. Њих осморо, од којих нико нема формално образовање из ове области, прихватило се сликарске четкице без јасно дефинисаног става шта би урадили са сликама. Када су на њима оживели пејсажи Лопатнице спонтано се родила идеја да слике понуде на аукцију а новац, ма колики био, усмере у хуманитарне сврхе. Тако је настала Нулта хуманитарна ликовна колонија „Лопатница 2012“, група на Фејсбуку која тренутно броји око 3.500 чланова. Сазнање да у то време Краљевачко позориште још није санирало последице земљотреса из новмбра 2010. било је довољан повод да се новац од продатих слика, након аукције на интернету, уплати на рачун ове установе. Почетни успех био је мотив да умишљени сликари само неколико месеци

касније позову и академске, па се њих четрдесетак прихватило озбиљног задатка, а тридесетак слика продатих за стотинак хиљада динара усмерено је на лечење Тамаре Милићевић. С времена на време окупљали би се поново, а новац зарађен од слика усмеравали према онима за које је процењено да им је најпотребнији. Тако су, сем оног за лечење, средства усмеравана и на отклањање последица прошлогодишњих поплава у Грдици. Интернет се показао као добар начин да се допре до купаца, а свет да је глобално село, па су радови настали на колонијама почели да путују и изван граница земље. Слике су куповали бројни познати и непознати вођени сазнањем да једним ударцем убијају две муве, помажу онима којима је сваки динар драгоцен а уз то добијају вредна уметничка дела. Игор Андрић, један од првих чла-

нова, и портпарол удружења, потврђује да се активност умишљених сликара проширила и на друге области, а све са циљем прикупљања средстава за оне којима је помоћ неопходна. Зато су организовали концерте, шаховски турнир, књижевне вечери, пројекције филмова, позоришне представе... а након што је прошле године поплављено подручје на коме су се окупљали вратили се у град препуштајући део послова око организације млађим следбеницима хуманитарне идеје. Један од циљева дуксоваца од почетка је било дружење, прво због сликања а касније и другим поводима. Најзначајнијим се чини онај којим од локалне заједнице траже већу бригу за ову категорију суграђана, боље услове за запошљавање и било какво место за окупљање. Сазнање да у Краљеву постоји довољан број младих који се

баве квалитетним садржајима, а немају прилику да то покажу већем броју људи, води ка потреби за формирање институције типа Дома омладине. Један од начина да се укаже на потребу за оваквом установом је и перформанс, као начин да се искаже незадовољство, који је привукао велику пажњу и аплаузе свих који су се у том тренутку нашли на месту одржавања. Уверење да се, иако има и добрих примера, град није на прави начин одужио Миши Бламу, покретачу и уметничком директору Међународног џез фестивала „ЏезИбар“, био је повод за нову колонију на којој су сликари сликали његове портрете. Значајнијим од свега дуксовци сматрају чињеницу да иза њих не стоји ни једна политичка, или друга, организација нити значајнији појединац, мада имају пријатеље који су спремни

да помогну, углавном приликом куповине материјала потребног за сликање. Аукција обично траје 15 дана, а за поједине слике прикупи се задовољавајућа количина новца. Најскупље се, каже наш саговорник, продају слике које праве лепе девојке. Осим што их купују момци из Краљева поједине су стигле до Канаде и Аустралије. - Имамо у плану да се и у наредним годинама окупљамо, а да једнодневне колоније буду још масовније. На завршетку сваке смо, по правилу, организовали концерт на отвореном, а глумац Ненад Окановић из Београда донео озвучење и као диск џокеј пуштао плоче, па се пред пет стотина присутних тресла цела Лопатница. О овом догађају се још прича па намеравамо и даље да радимо и прикупљамо помоћ. У овом тренутку не знамо коме ће бити упућена, а средства смо по-

МАГАЗИН

20.9.2015.

следњи пут уплатили за лечење Јована Симоновића – каже Андрић. Млади још једном потврђују да их се политичке странке сете само пред неке изборе кад се интензивирају приче о потреби веће бриге за оне на којима треба да се заснива будућност земље. Мало се чини на стварању услова за запошљавање што се одражава на све чешћи одлазак младих и школованих људи из ове средине, а то нико ни не покушава да спречи. У ситуацији кад нема места за запошљавање добар део њих би био задовољан и местом за окупљање где би могли да покажу таленат и различите вештине. Оно мало шансе које пружа Клуб Евергрин није довољно за град ове величине, а посебно боли сазнање да много боље услове млади имају у знатно мањим срединама.

Иако се у појединим ситуацијама стиче утисак да млади нису довољно јединствени у Друштву умишљених краљевачких сликара тврде да је у њиховој средини добродошао свако ко има жељу да помогне. У исто време и дуксовци су једнодушни у спремности да учествују у раду било које друге организације уколико им се за то упути позив. И поред великог залагања најактивнијих све више је присутно уверење да број оних којима су намењени програми није увек на нивоу очекиваног. - Сви тражимо богатију културну понуду, а кад дође нема довољно људи па није јасно да ли стварно нема боље понуде, или је то само изговор да не одлазимо на представе. Основни проблем је што се са медија са националном покривеношћу

20.9.2015.

МАГАЗИН

намеће неки други укус у риалити програмима. Недавно завршен Краљевски филмски фестивал био је добро посећен, а приказани су одлични филмови каквих нема на Јутјубу и клубовима. Гледао сам шпанске филмове и не знам који је био бољи. Филм од само три минута остави снажан утисак на човека, а одличан фестивал се показао као јединствена прилика да се виде добри филмови из светске продукције. Локална самоуправа још није препознала квалитет, а ово је прилика да говоримо о томе и прозовемо их како би фестивал био још бољи. Немам информације о томе колико се из буџета помажу одређене манифестације, али вероватно да људи који претачу мед, и ближе су власти, често олижу и прсте. Они који дају паре хтели би да задовоље све, а не само најбољих пет шест пројеката и да њих форсирају. Овако нико не уради ништа и тако је кад се гледа на кратке стазе, па је дугорочно гледано боље стати уз само неколико озбиљних пројеката годишње – каже Андрић. Проблем незапослености који највише притиска припаднике млађе

популације директно се одражава на културу, јер онај ко није решио егзистенцијална питања није у ситуацији да плати скупе улазнице за неку од културних манифестација. Тако се ствара зачарани круг који карактерише мања и јефтинија продукција, па и мањи број посетилаца. Иако проблем незапослености треба да се решава са државног нивоа изостанак инвестиција у локалној заједници се кроз смањену куповну моћ индиректно одражава и на стање у култури. Парадокс посебне врсте представља сазнање да су током целе године, у лепшем делу нешто израженије, углавном пуни само кафићи а млади спремнији да уз пиће проведу пар сати на оваквим местима него посете неки од културних садржаја, још мање да нешто сами створе. Онима који дођу из других средина у очи пада извесна количина летаргије која се у негативном смислу одразила на све који су након земљотреса прискочили у помоћ Краљеву. И док су волонтери из различитих делова Србије рашчишћавали рушевине њихови вршњаци из Краљева су мирно у кафићима испијали прво јутарње пиће. Али, има и

оних који раде. - У Краљеву има доста талентованих сликара, глумаца, познатих спортиста и других који не седе у кафићима, па не можемо да дајемо паушалну оцену о младима. Краљево има туристичке потенцијале, можда најлешпшу реку у Србији која пролази кроз град и много тога другог што није искоришћено, а и спортисти имају велики проблем са егзистенцијом. Термини за коришћење нове спортске дворане су прескупи, а она празна иако би могла боље да се искористи. Битно је да живи, и не буде на терету буџета, па мора да има више различитих догађаја, да отвори врата за музичаре, можда филмске пројекције и друге садржаје. Треба да се користи више дана у години, да отвори врата спортистима који су је чекали годинама, јер не може да живи од једног тениског меча, и по две рукометне и кошаркашке утакмице током седам дана у години. Највећи проблеми су тренутно незапосленост и неко место окупљања, а град је добвољно велики па може да обезбеди добар и функционалан простор где би млади могли да стварају.

Бендови не би морали да вежбају по подрумима ту би могли да буду и материјали за сликање, инструменти, плесачи и много организација којима треба простор, а немају га – каже Андрић. Партијско запошљавање је незаобилазна тема приликом сваког покушаја да се истраже проблеми који тиште младу генерацију у време кад друштво не пружа никакву шансу да се дође до посла. Ма колико то било супротно ставу да би при запошљавању основно мерило требало да буде стручност присутна је извесна доза разумевања за оне који и на овај начин настоје да реше егзистецијална питања. Јавна је тајна да овакав начин запошљавања не води ничему и да би дугорочно гледано могло да створи велике проблеме пре свега јавним предузећима и установама као местима која једина пружају какву такву шансу да се дође до посла. Више од тога брине податак да се и у њима радна места попуњавају неадекватним кадровима, често и онима са проблематичним дипломама. У таквој ситуацији само приватни сектор прима оно што му је потребно, а остали су се попри-

лично окачили на његову све слабију кичму која прети да пукне. У реалном сектору је све мање запослених, па се оправдано поставља питање како успева да преживи. Никада тежа ситуација у овој средини повод је да све већи број оних без посла покушава да га нађе у некој другој средини, све чешће и у иностранству. То што неко воли град из кога је потекао није довољно да себи, и породици, обезбеди и минилане услове за живот, па се и лекари преквалификују како би у Немачкој радили као медицински техничари. Све указују на потребу да се посвети већа пажња омладинској политици, и проблемима младих, и да то буде једна од значајних одредница при креирању буџета за наредну годину. Неопходном се сматра и чвршћа сарадња са младима који владају савременим технологијама па би и они мало старији могли што шта да науче и на најбољи начин докажу неопходност повезивања младости и искуства. Младима до тада преостаје да се не предају и настоје да ствар преузму у своје руке. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.9.2015.

Након завршеног фестивала краткометражног филма

МАГАЗИН

20.9.2015.

КРАЉЕВО ФЕСТИВАЛСКА МЕКА

- Стране копродукције и капитални пројекти локалном систему доносе новац, па он постаје самоодржив. - Земље у региону би требало да следе хрватски модел који допушта већу слободу и могућност сарадње, а потискује у други план политизацију и све што филму, и уметности уопште, наноси само штету. - Кинематографије земаља региона су поједначно исувише мале да би самостално направиле значајнији продор у свет, па се неопходним сматра што чвршћа сарадња јер такав начин рада подржава Европска унија стављањем на располагање средстава из својих фондова

Тома Зидић

Фото: М. Радовановић

раљево је између 2. и 5. септембра ове године било домаћин великом броју младих филмских стваралаца са свих континената, а у малобројној екипи одабраних која је била задужена да на најбољи начин процени колико је ко савладао филмски језик нашао се млади загребачки сценариста и филмски редитељ Тома Зидић. У пријатном разговору између две пројекције признао нам је да је интересовање за филм почело од малих ногу у време док је проводио много времена пред теелвизором посматрајући авантуре Зекослава Мркве, илити Душка Дугоушка. Више од онога што се дешавало на екрану занимало га је шта се са главним јунаком догађа

кад са њега изађе. У то време још није знао да ће током гимназијског школовања у Загребу постати члан истоименог кино клуба, најстаријег удружења те врсте у Европи, у коме је будуће филмске ствараоце у тајне филма упућивао директор фотографије Ведран Шамановић познат као педагог који је на пут извео више генерације будућих филмаша. Његов рад на ауторским и експерименталним филмовима, али и неисцрпна енергија којом је приступао сваком послу, у значајној мери су утицали на опредељење бројних чланова клуба да наставе филмску каријеру и у сопственим пројектима надограђују оно за шта је основу поставио Шамановић. Зидић признаје да је много тога

МАГАЗИН

20.9.2015.

– Краљевчани су врло присни, срдачни и дружељубиви, а то је најбољи позив за било кога да поново дође

о филму сазнао баш у Кино клубу Загреб да би након 2004. године кроз прве самосталне радове наставио да унапређује знање о томе на који начин функционишу камера и филм а то се, каже, много разликује од слике коју је понео из детињства. Чврсто опредељење да се посвети филму водило је ка ангажовању на снимању серијских и копродукционих филмова где је преко мотања каблова и кувања кафе корачао према озбиљнијим и сложенијим пословима. - Ја сам ишао старим путем. Немам академију, ни формално образовање, па сам углавном ходао старим степеницама и увек се трудио радити на едукацији. Био сам на јако пуно радионица, одлазио на форуме, пратио све што сам могао и учио од редитеља до колега, сабирао знање и надокнађивао увјетно речено мањак формалног образовања. Кроз праксу сам стекао велико и вредно искуство јер сам прошао реалне ситуације, па и велике проблеме, стрес и адреналин кад

се човек са 17 година нађе на озбиљном сету, па треба рјешити озбиљан проблем – каже Зидић. Кад је први самостални једноминутни филм уврштен у званичну селекцију фестивала у Пожеги будућем филмском редитељу се учинило да је направио велику ствар. Још значајнијим чинило се сазнање да је стигао позив да присуствује фестивалу. Ма колико да је сазревање водило према другим водама успомена на прве дане проведене у кино клубу повод је да се и последње ауторско остварење реализује у копродукцији са старим пријатељима. Оригинални пут ка свету филма обележио је матурски рад у гиманзији. Уместо писаног рада, као остали матуратнти, Зидић је дипломирао са филмом на тему филмска музика и музичка уметност, а и директорка школе је пре него пристане на овакав начин изражавања била принуђена да потражи сагласност наставничког већа. Био је то први и надасве занимљив

контакт са документарним филмом у коме је познати хрватски композитор Алфи Кабиљо говорио о музици. Сусрет са документарним филмом створио је посебан однос према новом начину изражавања и кроз решавање специфичних проблема отварао пут према првом играном филму. Последње остварење младог редитеља је експериментални филм настао на мотивима једне Карверове песме. - Карвер ме је као аутор опседао годинама, још од средње школе ми се увукао под кожу, па сам га почео читат кроз кратке приче. Много људи не пропрати да је он писао и пјесме, да је био пјесник, а то је мени било јако занимљиво па сам се заљубио у то. Има једна прекрасна пјесма „Пепељара“ која говори о односу мушкарца и жене на прекиду односа док у тишини пуше цигарете. Она је матафора, алегорија кроз пепељару која се пуни чиковима док се њихов однос завршава. Почиње цитатом Чехова да свака прича има два пола, мушкарца и жену, њега и њу,

и то је почетак и крај сваке приче. Пјесма ме је прогањала јер је написана јако визуелно, ритмична је и има специјалну атмосферу, па сам је одлучио ставити у филм. Био сам страшно мотивиран иако сам осјећао притисак од тога да се бавим Карвером и да се усуђујем тако нешто бирати. Како човјек одраста све је опрезнији, и има мање адреналинског набоја, па по мало опрезно прилази томе шта ће радит. Имао сам срећу да сам добио дивне сураднике, Олгу Пакаловић и Наташу Дангубић, признате и феноменалне хрватске филмске глумице које су прекрасно одиграле улоге, а мени и цјелој

– Филмски фестивал је добар начин за промоцију града

20.9.2015.

МАГАЗИН

екипи пружиле јаку потпору – каже Зидић. Настојање да се што више одмакне од Карверове поезије водило је ка коришћењу само неких мотива као елемената приче у којој је на сопствени начин проширио нека размишљања и рефлексије у односу на песму. Петнаестоминутни филм је нетипичан по томе што нема дијалога, па све функционише преко експресије и мимике на лицу главних јунакиња, а рад се показао као занимљив експеримент за све учеснике у пројекту „док су покушавали да све кажу а ништа не кажу“. Значајан допринос могућности младих филмских стваралаца да реализују све замисли пружа хрватска кинематографија заснована на стручно организованом систему. Томе у највећој мери доприноси Хрватски аудио визуелни центар који је, по узору на дански модел, врло отворен према младим ауторима. Најзначајнијим се

– Млади аутори се све више удаљавају од прошлости и оријентишу на теме које су свима блиске, судбину малог човека у свету који га окружује посебно, кад се ради о документарним филмовима сматра опредељење да средства за рад додељује струка, па нема политизације што у значајној мери утиче да се профилишу добри сценарији, пројекти и филмови који на најбољи начин представљају Хрватску на светској сцени. Значајна ствар у беспарици, толико карактеристичној за све земље региона, су стране копродукције и капитални пројекти који локалном систему доносе новац, па он постаје самоодржив. Ово је повод за став да би и остале земље у региону требало

да следе исти модел који допушта већу слободу и могућност сарадње, а уједно потискује у други план политизацију и све што филму, и уметности уопште, наноси само штету. Најбољи пример је филм „Звиздан“ Далибора Матанића који је у Кану добио награду и постао хрватски кандидат за Оскара, а произведен у словеначко хрватско српској копродукцији. Кинематографије ових земаља су поједначно исувише мале да би самостално направиле зна-

чајнији продор у свет, па се значајним сматра што чвршћа сарадња тим пре што такав начин рада подржава и Европска унија стављањем на располагање значајна средства из својих фондова. Ово се чини посебно значајним за земље које тек треба да постану чланице Европске уније, јер им се отвара могућност коришћења средстава из предприступних фондова који су у знатној мери доступнији кад су у питању копродукције. Више продуцената је посебно значајно ауторима, јер се ради брже и скраћује време од почетка рада до завршетка филма, а млађима, који тек улазе у свет кинематографије, значајан је и податак о све већем броју краткометражних филмова из копродукционих односа. - Има кратких филмова који имају и по три страна копродуцента као дугометражни, па као такви остварују експоненцијално врло већи успјех. Хрватски кратки филм годинама оства-

рује велике резултате на свјетској сцени, па смо били на свим већим фестивалима од Берлина неколико пута до скандинавских фестивала. Кроз систем и профилирање младих ауора ствара се тренд хрватског кратког филма, па се препознају теме врло блиске одређеним ауторима због чега их фестивали селектирају. Тешко је то успоређивати са великим филмским продукцијским земљама, али се тај модел почео користити за дугометражне игране филмове. Аутори који су били успјешни са кратким филмовима припремају дебитантске дугометражне, а то даје велику наду за читаву регију како би се требало радити. Копродукције су јако сретан модел и за кратки филм – каже Зидић уз потврду да генерацију млађих филмских аутора мање занима тема него добра филмска прича. Због тога се све више удаљавају од прошлости и оријентишу на теме које

су свима блиске, судбину малог човека у свету који га окружује посебно кад се ради о документарним филмовима. Искуство потврђује да би млади аутори увек хтели и више и боље. Упркос томе не могу сви добити прилику за филм поготово кад се има у виду стање у привреди и политичка ситуација. Посебан ветар у леђа млади аутори у Хрватској добили су након уласка земље у Европску унију јер су могућности финансирања веће, а они мало предузимљивији искористили прилику у предприступном периоду и спремни дочекали улазак у Европску унију. Чињеница да је филм Томе Зидића „Тркач“ приказан на прошлогодишњем фестивалу у Краљеву био је повод за позив да ове године буде члан међународног жирија. Позив је прихваћен без много размишљања, па се у Србију упутио са жељом да пружи подршку и охрабри организаторе да наставе истим путем, јер су сличне манифеста-

20.9.2015.

МАГАЗИН

ције посебно значајне за мања места. Филмски фестивал се показао изузетно модерним и занимљивим, али и добрим начином за промоцију града. - Кад сам чуо колико је филмова у конкуренцији облио ме је хладан зној, јер је врло тешко у пар дана погледати толико филмова, а при томе још имамо згодну, или незгодну, функцију да пресуђујемо који је бољи, који завређује награду. Да су у жирију била нека друга три члана вероватно би и награде биле друкчије, иако смо се потрудили да издвојимо најбоље од најбољих, па вјерујем да би и друге колеге биле врло близу онога што смо ми направили. Имали смо јако квалитетну селекцију због које би Краљево требало бити јако сретно. Видјели смо филмове који су били на фестивалима у Венецији и Кану, а номинирани или предноминирани за Оскара за кратки филм. Филмски програм је био врхунски, конкуренција јака, а сходно томе нам није било баш лако, али смо одлуке ипак донели једногласно. Веома сам задовољан јер смо видјели јако добрих филмова, а што је још боље јако шаролике земље продукције. Видјели мо свјетски избор филмове са свих континената што је велика предност и похвала на селекцији, а ко год да је дошао могао је видјети пресјек шта се направило на сваком континенту. Овоје феноменално, више од

било којих очекивања и других колега из жирија, па сам сретан како смо сурађивали – каже Зидић. Тек трећа година одржавања потврђује да је Краљевски филмски фестивал млад и да му је потребно веће разумевање и значајнија подршка града. Добар пример је Хрватски аудио визуелни центар који финансира организацију фестивала, а реч струке која препознаје Краљево као добро место за организацију манифестација ове врсте требало би да има већу тежину од оне какву је показала локална самоуправа. Искуство других средина указује на потребу повезивања са више људи из Србије, и ван ње, али и са сличним фестивалима што би могло да помогне у привлачењу толико потребних средстава за одржавање. Са њима фестивал би био обогаћен новим програмима и садржајима, радионицама и сусретима са значајним ауторима што је од непроцењивог значаја за младе ствараоце. Краткотрајни боравак у овој средини, и оно што се дешавало на три локације у граду на којима су приказивани филмови, указује да је „Краљево фестивалска Мека и град посебно интересантан за филмаше“. - Ми имамо потребу да се држимо тако да би Краљево убудуће могло бит место сусрета разноразних филмаша

са разноразних мјеста, што би било дивно поготово што је међународни фестивал. Мене би веселило да имамо ауторе који ће преузети награду, да кажу неку рјеч, да неко одржи радионицу, јер филмски фестивал не живи само од главног програма, него и од пропратних садржаја. Весели ме што сам видио разнолику публику на пројекцијама што значи да има и младих и старије популације која жели видјети шта раде млади аутори тако да је то јако позитивна ствар. Мислим да би требало и дјецу ангажирати да мало више судјелује, јер међу њима можда има потенцијално младих филмаша који ће бити редитељи, сценаристи, директори фотографије, а њих би требало асимилират и заинтересират не само кроз пројекције. Треба им камера у руци да оду и сниме нешто па тако и цјело мјесто почиње живјети, јер имају пријатеље и родитеље који пожеле видјети филмове – каже Зидић. Четири дана проведена у Краљеву показала су се као добра прилика за размену искустава и потврду чињенице да млади врло брзо пронађу заједнички језик било да је то у биоскопској дворани, на радним састанцима чланова жирија, или излету поред Ибра у Прогорелици. Нико до њих двадесетак, а Томас Антун Нилсен се у Краљево запутио из далеке Норвешке, није крио задовољство оним што је доживео прве недеље септембра. То је повод за потврду жеље да селедеће године поново дођу, са новим филмом или без њега, да се поново друже са неким другим људима и размењују искуства што је и био један од повода да се организује овакав фестивал. Завршетак трећег по реду Краљевског филмског фестивала је повод за захвалност организаторима који су, сем могућности да виде најзначајније у овој области, пружили прилику и за незаборавно дружење а то је, каже Зидић, он што фестивале чини јако лепим, јер је заједничку дух и весело дружење оно што свима нама треба. - Пре доласка нисам знао шта да очекујем, јер млади из других земаља Србију углавном познају кроз Београд.

Ја сам у Краљево дошао због филмског фестивала и ја ћу Краљево памтити заувјек по филмском фестивалу јер је то једна љепа успомена. Кад се вратим имаћу шта да кажем и рећи ћу да је Краљево познато по филмском фестивалу, а позваћу и пријатеље да се следеће године пријаве са филмом. Град је љеп, људи су врло присни, срдачни и дружељубиви, а ми се волимо забављати, и то је најбољи позив за било кога да дође. Ако не буде филма ја се надам да ћу ипак доћи, макар да погледам фестивал – поручио је на крају пријатног разговора млади сценариста и филмски редитељ Тома Зидић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.9.2015.

Успех Краљевчана на фестивалу у Лазаревцу

МАГАЗИН

20.9.2015.

„АБРАШЕВИЋ

- Полусатна представа „Ко је сместио вуку?“ Драмске секције Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ по тексту Ђурђе Глигорић, коју је на сцену поставио Драган Пешић, проглашена за најбољу на 27. међународном фестивалу хумора за децу у Лазаревцу. – Иви Радујевић награда за најбољу женску улогу, Ђурђи Глигорић за драмски текст

еђународни фестивал хумора за децу је ове године по 27. пут одржан у Лазаревцу са циљем да промовише хумор као категорију људског изра-

жавања коју не ограничава ни простор ни време. Програми се одржавају треће недеље сваког септембра и поклон су деци на почетку школске године, а фестивал је, као престижна

манифестација међународног карактера, врло значајан и јединствен по теми, садржају и афирмацији талентоване деце. Програмски делови су књижевни, ликовни, драмски и му-

Ћ“ НАЈБОЉИ

зички програми као и креативне радионице за сву децу које укључују интерактивне програме из свих области изражавања. Део фестивала су мултимедијални програми за старије основце и средњошколце са завршном приредбом као сублимацијом свих програма и дечјим маскенбалом. Манифестација има и студијски део програма на коме се стручно и научно разговара о значају одређеног жанра за развој детета, или се представљају посебни програми и искуства домаћих и страних аутора. Под мотом „Смеха, смеха деци“, а у оквиру ревије дечјих драмских група на фестивалу је наступила и Драмска секција краљевачког Кул-

турно-уметничког друштва „Абрашевић“ са представом „Ко је сместио вуку?“. Тридесетоминутну представу, у којој наступају деца основношколског узраста, по тексту Ђурђе Глигорић на сцену је поставио Драган Пешић, а у ауторској екипи су били још Биљана Костантиновић и Миле Цвијовић. Краљевчани су се из Лазаревца вратили са највишим признањем 27. међународног фестивала хумора за децу, а стручни жири који су чинили редитељ Ксенија Крњајски, глумица Јелена Цвијетић и костимограф Соња Которчевић им је, у конкуренцији седам учесника, доделио награду за најбољу представу на фестивалу. На-

града за најбољу женску улогу припала је члану Драмске секције „Абрашевића“ Иви Радујевић за успешно тумачен лик Црвенкапе, а награда за најбољи драмски текст Ђурђи Глигорић. Број позоришних представа које конкуришу за Ревију фестивала из године у годину се помера и квалитативно и квантитативно. У тренутку када су у професионалним позориштима „позоришни чинови“, реткост радује чињеница да са најмлађима не раде само просветни радници већ и аутори позоришних комада, глумци, редитељи и други. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Бисокопа „Кварт“

МАГАЗИН

20.9.2015.

Смотанко и Трапавко

Главни јунаци анимираног породичног филма синхронизованог на српски језик су Мортадело и Филемон, два највреднија супер-шпијуна тајне агенције ТИА које прати глас да решавају све криминалне случајеве које остали агенти не могу. Како би решили те задатке њих двојица користе маске и бизарне изуме који су у већини случајева бесмислени, па због тога њихове мисије постају непресушан извор забаве који до сада није виђен у свету шпијунаже. Филм је снимљен по сценарију Кларо Гарсије и Хавијера Фесера који се појављује и у улози редитеља, а приказује се до 23. септембра, а пројекције почињу у 8 сати.

Хиљадарка Младић Атиф Куртовић први пут у животу силази у рударску јаму како би наставио тамо где је стао његов

сада пензионисани отац и постаје рудар-ударник. Међутим, његова судбина се убрзо у потпуности мења када буде изабран за лице које ће красити највреднију новчаницу у држави, новчаницу у износу од хиљаду динара. Тако ће се Атиф убрзо наћи на путу за Београд где ће га Титов лични фотограф усликати како би постао део историје. У целокупну причу ускоро улази и млада девојка, чији надимак није случајно „Хиљадарка“, у коју се Атиф до ушију заљубљује. Када Тито најави личну посету Атифовом родном градићу за све јунаке ове симпатичне приче почиње авантура коју ће памтити до краја живота. Филм је по сценарију Зихада Кључанина режирао Ненад Ђурић, а главне улоге тумаче Бранислав Трифуновић, Аида Буква, Моамер Касумовић, Никола Којо, Милутин Мима Караџић... Комедија која траје више од два сата приказује се у пројекцијама које

почињу у 20 сати.

Еверест „Еверест“ је прича о алпинистичкој експедицији у походу на Монт Еверест, чији чланови бивају десетковани приликом неколико снажних снежних олуја и лавина! Инспирисан невероватним догађајима који окружују опасан подухват пењања на врх највише планине на свету, „Еверест“ документује фасцинантно путовање две различите експедиције које ће се суочити са најснажнијом снежном олујом коју је човечанство доживело. Њихову храброст ће тестирати најопаснија природна непогода, а планинари ће, кад животна опсесија постане сурова борба за опстанак, морати да пређу готово немогуће препреке. Према сценарију Вилијема Николсона и Сајмона Бофоа у овој епској авантури играју Џејсон Кларк, Џош Бролин, Џон Хокс и Џејк Џиленхал, апројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 20.9.2015.

Стална поставка краљевачке уметнице у Београду

МАГИЈА БОЖАНСТВА И ПРИРОДЕ - Стална поставка слика Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић у београдском Лава бару. - Отварање 24. септембра у 18 сати. - За тридесет три године бављења сликарством двадесетак самосталних хуманитарних изложби. - Међу бројним наградама државна признања Палестине и Руске Федерације

осле тридесет три године активног бављења сликарством, и двадесетак самосталних хуманитарних изложби, краљевачка сликарка Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић излаже у Београду, а њене слике ће, у оквиру сталне поставке, бити изложене у Лава бару у Улици кнеза Милоша број 77. Број тридесет три се у нумерологији сматра моћним и мистичним, јер у себи носи дубоке духовне утицаје. Због тога су кључне речи које се везују за њега мистичност, одговорност, мудрост... из чега произилази Миленина потреба да на годишњицу рада још једном подсети на делић стваралачког опуса чији се поједини примерци налазе у више од тридесет земаља широм света. Зиимска идила, Сањарка, Магични дворац, Моргана, Зима и Ледни змај

само су неке од бројних слика које ће већ од наредне недеље бити доступне љубитељима уметности у главном граду. Све оне настале су као резлтат сталног трагања за одговорима који се тек с времена на време учине јасним, а затим покажу да су недоумица и дилема веће него све претходне. Обдарена моћима креативне особе уметница унутрашња стања исказује сликама на којима се јасно види вечити сукоб доживљеног и дечијег у њој. Поруке које уметница шаље су кристално јасне и потврђују да је живот игра чија су правила одавно одређена. Због тога сваки покушај са стране да се измени суштина игре као исходиште креативног води ка још једном у низу пораза. - Саткана од доживљеног и сањаног Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић комуницира са оностраним као

успешан екстрасеанс и регресо терапеут, што је видљиво само на по неким њеним сликама а што им даје специфичну особеност – записано је у калаогу који прати београдску изложбу краљеваке сликарке. Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић је један од првих регистрованих екстра сеанса и регрсо етрапеута у Немачкој а деловање у овој, лацима дубоко мистичној, области развија у оквиру Академије за езотерију „Друга реалност“. Њене техникемедитације ирегресивног вођењакроз време познате су у светским круговима езотерије. За досадашњи рад Милена је добила бројна признања па и два државна, једно од Палестине а друго од Руске Федерације. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 20. N 26. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

20.9.2015.

20. септембар

480. п. н. е. — У поморској бици код острва Саламина у Егејском мору Грци под командом атинског војсковође Темистокла поразили Персијанце које је предводио краљ Ксеркс I, чиме је осигурана превласт Атине на мору. 1520. — На власт дошао султан Сулејман I Величанствени 1697. — У Рејсвијку код Хага Енглеска, Шпанија, Холандија и Немачко царство потписали мировни уговор с Француском, чиме је окончан рат Велике алијансе. Вештом дипломатијом, Француска успела да задржи готово све освојене територије. 1928. — Велики фашистички савет постао врховно законодавно тело у Италији, уместо дотадашњег Већа посланика. 1945. — Свеиндијски конгрес и његови лидери Махатма Ганди и Пандит Нехру одбацили британски предлог о самоуправи и затражили пуну независност Индије. 1951. — Грчка и Турска постале су чланице НАТО-а. 1960. — Тринаест афричких држава које су стекле независност и бивша британска колонија Кипар примљени у УН. 1970. — Совјетски космички брод „Луна 16“ спустио се на Месец и покупио узорке месечевог тла. 1976. — Шведска Социјалдемократска партија изгубила на парламентарним изборима, први пут после више од 40 година. 1977. — Вијетнам и Џибути примљени у УН као 149. и 150. чланица међународне организације. 1979. — Жан-Бедел Бокаса, владар Централноафричког царства, оборен са власти. Нов шеф државе, бивши председник Дејвид Дако, вратио

земљи статус републике. Бокаса 1965. војним ударом срушио Дака, 1976. укинуо републику и прогласио се царем. 1984. — У нападу аутомобилабомбе на амбасаду САД у Бејруту погинуло 16 особа, амерички амбасадор повређен. 1991. — Црногорски парламент у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватио декларацију о заштити природе. Пројекат прве еколошке државе у свету прихваћен 1992. на светском еко-самиту у Бразилу под покровитељством УН. 1999. — Мултинационалне снаге стигле у Источни Тимор и заузеле аеродром у главном граду Дили, пошто су се повукле индонежанске трупе. 2001. — Албански екстремисти почели предају последњих количина оружја НАТО трупама у Македонији. У Парламенту почела дискусија о уставним амандманима којима би албанској мањини била гарантована већа права. 2010. — Фокс телевизија је постала Прва српска телевизија.

21. септембар 1792. — На првој јавној седници Конвента (револуционарног парламента) укинута је монархија у Француској. 1938. — Влада Чехословачке прихватила је британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Немачкој. 1949. — у Кини је формирана Централна народна влада на челу са Мао Цедунгом, који је 1. октобра прогласио Народну Републику Кину. 1964. — Малта је постала независна после 164 године британске владавине. 1972. — Председник Филипина

Фердинанд Маркос завео је ванредно стање у земљи и ставио у затвор хиљаде противника његовог режима. Маркос је остао на власти до 1986. 1973. — Југославија је прекинула дипломатске односе са Чилеом, десет дана после пуча генерала Аугуста Пиночеа, у којем је убијен председник Салвадор Аљенде. 1992. — Мексико и Ватикан су успоставили пуне дипломатске односе после прекида од 130 година. 1993. — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент под оп-

тужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе. Побуњени посланици забарикадирали су се у згради парламента, одакле су истерани уз помоћ војске 4. октобра. 1996. — На аеродрому у Боготи, у авиону председника Колумбије Ернеста Сампера, који је био спреман да полети у САД, после анонимне пријаве, пронађено је око четири килограма хероина. Председник је осумњичен за везе са нарко-мафијом, док је његова влада саопштила да се ради о намештаљци. 1999. — На Тајвану је у земљотресу погинуло више од 2.100 људи, а рањено око 8.700. 2000. — Руска влада је одлучила да замрзне уговор са Ираном о продаји ласерске технологије, након што су САД изразиле забринутост због могућности њеног коришћења у изради ну-

клеарног оружја. 2001. — Јапанско министарство иностраних послова саопштило је да ће свим банкама и финансијским институцијама у Јапану забранити да без дозволе владе обављају трансакције са компанијама и особама које су повезане са Талибанима и вођом терористичке организације Ал Каида Бин Ладеном.

22. септембар 1499. — Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност. 1735. — Роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону. 1789. — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника. 1792. — Дан после обарања монархије Француска проглашена републиком и на снагу ступио нов календар, којим је за почетак рачунања нове ере узет јесењи еквинокцијум, 23. септембар 1792. 1862. — Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар. Под геслом „крв и гвожђе“ ујединио 25 немачких држава у Немачко царство, основано 1871. с Вилхелмом I Хоенцолерном као царем. 1923. — У Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса. 1934. — У експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара. 1940. — Јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину. 1949. — Владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949. 1955. — У Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе.

1974. — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи. 1980. — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат-ел-Арабом, чиме је ирачкоирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година. 1985. — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба. 1992. — САД упутиле захтев генералном секретару Уједињених нација за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији. 1993. — У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар. 1993. — Речна баржа је ударила у железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа. 1998. — На планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптужнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова. 2000. — Апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљену њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате. 2012. — Одржан Први конгрес Привредникових стипендиста и српске омладине у Загребу поводом 115. годишњице оснивања Српског при-

вредног друштва Привредник у Загребу

МАГАЗИН

20.9.2015.

23. септембар

1840. — Црногорци су на Мљетичку, на Дурмитору, убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач. О том догађају хрватски песник Иван Мажуранић испевао је херојски еп „Смрт Смаил-аге Ченгића“. Црногорце је предводио Петар II Петровић Његош. 1846. — Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун. 1866. — Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила. 1897. — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу. 1914. — У првом ваздушном нападу на Немачку, британско ваздухопловство бомбардовало је у Првом светском рату град Диселдорф. 1932. — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Уједињеног Краљевства на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија. 1956. — Велика Британија и Француска препустиле су Савету безбедности УН проблем Суецког канала. 1957. — Грчка је одбацила захтев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска. Балкански савез основан је као одговор на војни притисак земаља источног блока на Југославију. 1973. — Хуан Перон изабран је трећи пут за председника Аргентине. Његова жена Изабела постала је потпредседник. 1987. — У Београду је одржана 8. седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој је дошло до прекретнице у иделогији и политици

српских комуниста. У сукобу две фракције победила је тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Милошевић је потом извршио чистке у партији и медијима и обезбедио основ за своју националистичку политику. 1997. — На мировним преговорима у Северној Ирској, протестански унионисти су први пут после 75 година разговарали директно са вођама Шин Фејна, политичког крила Ирске републиканске армије. 1998. — Савет безбедности УН донео је резолуцију 1199 којом се захтева прекид ватре између српских снага безбедности и косовских Албанаца, предузимање мера за спречавање хуманитарне катастрофе и настављење преговора о окончању кризе на Косову и Метохији. Најављене су даље акције и додатне мере уколико резолуција не буде поштована. 2001. — САД су укинуле санкције Индији и Пакистану, уведене 1998, када су те две земље извршиле нуклеарне пробе. Левичарска партија, која потиче из бившег пољског комунистичког режима, освојила је већину гласова на парламентарним изборима у Пољској.

24. септембар 1706. — Шведска и Саксонија склопиле мир у Алтрантштату којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског. 1852. — Француски инжењер Анри

Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 километара од Париза до Трапа. 1863. — У Београду основана Велика школа која је имала Филозофски, Правни и Технички факултет, а настава одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет. 1868. — У Суботици основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подручју данашње Србије. 1915. — Француска и Велика Британија у Првом светском рату отвориле Солунски фронт на који су упућене снаге са фронта у Галипољу. 1941. — Владе 15 земаља, међу којима и Влада Краљевине Југославије у избелиштву, потписале на конференцији у Лондону Атлантску повељу. Повељу у осам тачака 14. августа прокламовали председник САД Рузвелт и британски премијер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Тај документ касније послужио као основа Повеље Уједињених нација. 1941. — Партизани у Другом светском рату заузели Ужице, потом седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра 1941, када су га поново заузели Немци. 1960. — У Њупорту поринут „Ентерпрајз“, први амерички носач авиона на атомски погон. 1971. — Велика Британија протерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности. 1986. — Београдски лист „Вечерње

новости“ објавио Меморандум Српске академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској. 1988. — На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер Бен Џонсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секинди. Шест дана касније утврђено да је био под утицајем допинга, резултат поништен, а Џонсону одузета златна медаља. 1990. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђују Василиј Иванчук и Гата Камски. 1990. — Председник Западне Немачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити уједињене. Источна Немачка формално напустила Варшавски пакт. 1993. — Краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбоџа проглашена републиком. 1996. — САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска потписале документ о забрани нуклеарних проба. 1998. — Дан после позива УН југословенској влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и насиље на Косову Савет НАТО одобрио издавање Акта упозорења за ограничену акцију из ваздуха и за „фазне ваздушне операције“ на Косову. 2000. — Владимиро Монтесинос, шеф тајне службе за безбедност перу-

анског председника Алберта Фуџиморија, напустио Перу у јеку политичке кризе која је водила новим изборим и затражио политички азил у Панами. Победом удружене опозиције на изборима у Србији и Југославији завршена владавина Слободана Милошевића. Не желећи да прихвати пораз, дотада владајућа Социјалистичка партија Србије и њен лидер Милошевић изазвали постизборну кризу која је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије, а нов председник Југославије постао Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат ДОС. 2001. — Председник САД Џорџ Буш наредио америчким финансијским институцијама да замржну рачуне 27 група и појединаца за које се сумња да помажу терористе.

25. септембар 1345. — После три године безуспешних покушаја, српски цар Стефан Душан освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики, где се налази Света гора. 1396. — Битка код Никопоља у којој је Османско царство потукло крсташку војску. 1493. — Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет, који је открио 1492. 1555. — Склопљен Аугзбуршки мир немачког краља Фердинанда I и лутеранских кнезова, којим су изједначена права лутерана и римокатолика. Усвојен закон о слободи вероисповести по принципу „Чија је земља,

онога је и вера“. 1932. — Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт. 1943. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР. 1959. — Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама. 1962. — Сони Листон постао светски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона. 1963. — Војска у Доминиканској Републици оборила либералну владу Хуана Боша Гавиња, формирану седам месеци раније, и суспендовала Устав. 1973. — Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље. 1990. — Савет безбедности Уједињнеих нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних. 1991. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе. 1992. — Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „Хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД. 1994. — Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма. 1997. — Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 километара на час. 2001. — Официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном

МАГАЗИН 20.9.2015.

суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата. 2005. — Грчка је постаје првак Европе у Београду, поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци.

26. септембар 1186 — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника. 1371 — Маричка битка: код Черномена, Турци Османлије поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. 1580 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете. 1687 — У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију. 1815 — Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова. 1853 — Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића. 1907 — Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта. 1918 — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата. 1941 — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и тек-

стила, у којима су ткани завоји и рубље за борце. 1960 — Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута. Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди. 1969 — У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса. 1980 — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа. 1984 — Уједињено Краљевство и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог опијумског рата. 1988 — Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг. 1989 — Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“. 1995 — Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију, под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије. 1997 — Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992. У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњовековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију. 2000 — Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72. 2001 — Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.

МАГАЗИН 20.9.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

20.9.2015.

БЕЗ ВЕЋИХ

рај прве половине септембра карактерише стабилно стање, јер је током две узастопне недеље забележен идентичан број од 41 кривичног дела. Разлика се примећује у смањеном броју оних која се односе на привредни, али је за толико већи број дела из области општег криминала. Иако су подаци за две узастопне недеље исти запажа се слабији учинак у откривању починилаца, па су инспекторима Криминалистичке полиције од укупног броја познати извршиоци тек 15 кривичних дела.

Бројке показују знатније смиривање у области јавног реда и мира у којој је забележено 11 прекршаја што је за скоро половину мање него седам дана раније, а док је број туча преполовљен број осталих прекршаја је мањи за трећину. У области безебдности саобраћаја нема знатнијег помака иако се бележи једна саобраћајна незгода мање. Од укупно 11 пет су за последицу имале повређена лица, а шест само материјалну штету. Последице се мере тешким повредама једне особе, четири које су задобиле

лакше телесне повреде и материјалном штетом од 120 хиљада динара. Знатнији помак бележи се у броју саобраћајних прекршаја, а 347 у периоду од 7. до 13 септембра знатно је мање од 517 из претходне недеље. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева потврђује да су припадници Ватрогасно-спасилачке јединице уечствовали у гашењу једног пожара у коме није утврђен износ причињене штете. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Х ПРОМЕНА

Безбедније у саобраћају Првих осам месеци ове године потврђују да је у односу на исти период претходне на подручју Полицијске управе Краљево остварено повољније стање безбедности саобраћаја. О томе сведочи смањен број саобраћајних незгода са настрадалим лицима, број оних са најтежим последицама, и смртно страдалим лицима, мањи је за 18 одсто. Подаци Полицијске управе показују да се у саобраћајним незгодама са погинулим лицима као најугроженији појављују возачи бицикла и пешаци, а најчешћи узрок незгода је непоштовање прописа ових учесника у саобраћају. Припадници саобраћајне полиције предузимају мере на откривању прекршаја бициклиста и пешака, па су 15. септембра, у вечерњим сатима, спровели појачану контролу ових учесника у саобраћају и том приликом санкционисали 15 возача бицикала и 11 пешака. Најчешћи прекршаји које чине возачи бицикла су непоседовање уређаја за осветљавање пута, а најчешћи прекршаји пешака непрописно прелажење коловоза и неношење рефлектујуће материје у вечерњим часовима на државним путевима ван насеља. Саобраћајнa полицијa ће и у наредном периоду појачано контролисати све, а посебно ове категорије учесника у саобраћају, уз предузимање законских мера према учиниоцима прекршаја.

МАГАЗИН 20.9.2015.

Нови спортски објекат поред Ибра

МАГАЗИН

20.9.2015.

ТЕРЕТАНА НА

- Изградњу теретане на отвореном у оквиру пројекта „Подршка и промоција упражњавања здравих стилова живота младих на подручју града Краљева“ Министарство омладине и спорта помогло са милион и 200 хиљада динара. – Монтажа 11 справа за вежбање 5. октобра, свечано отварање дан касније. - Пројектом је предвиђено одржавање десет јавних часова физичког васпитања на којима ће 300 краљевачких средњошколаца бити у ситуацији да се упознају са свим функцијама теретане. – На отварању министар омладине и спорта Вања Удовичић

а јавни конкурс за подршку јединицама локалне самоуправе у спровођењу омладинске политике на локалном нивоу, који је расписало Министарство омладине и спорта, пристигло је 99 предлога пројеката. На основу Закона о младима, Правилника о финансирању и суфинансирању програма и пројеката

од јавног интереса у областима омладинског сектора, предлога Комисије за стручни преглед поднетих предлога за финансирање програма и пројеката од јавног интереса у областима омладинског сектора министар омладине и спорта је донео Одлуку o додели средстава за финансирање и суфинансирање 35 програма и пројеката вредних

укупно 41 милион и 166 хиљада динара. Најбоље је оцењен пројекат из Рашке „Научи занат и запосли се“ за који је ресорно министарство одвојило скоро четири милиона динара, а на десетом месту листе одобрених нашао се и краљевачки под називом „Подршка и промоција упражњавања здравих

ОТВОРЕНОМ стилова живота младих на подручју града Краљева“ укупне вредности милион и 400 хиљада динара од којих је Министарство омладине и спорта обезбедило милион и 200 хиљада. Пројекат подразумева изградњу теретане на отвореном која ће најкасније до 5. октобра бити постављена на градској плажи у близини Атлетског стадиона. Из Канцеларије за младе стиже информација да је иницијатива за изградњу теретане на отворена потекла од младих који се баве спортским активностима, али се за реализацију пројекта чекала погодна прилика. Створена је у тренутку кад је ресорно министарство расписало конкурс за суфинанисирање пројеката којима се локалне самоуправе подржавају у спровођењу омладинске политике. У изради пројекта су учествовали Пројектни центар и Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, а након спроведене процедуре јавне на-

бавке изабран извођач који је понудио најбоље услове. Након што су завршене потребне административне процедуре уз договор стручних служби Дирекције за изградњу као најбоља је изабрана локација на градској плажи дуж стазе испод Атлетског стадиона за коју се верује да пружа највише могућности за коришћење. Основ за то је сазнање да велики број спортиста за тренинге користи терене на отвореном, а теретана би могла, као и свим грађанима, да послужи за бољу физичку припрему. Према уговору од 21. августа добављач из Чачка је направио 11 справа вредних милион 77 хиљада и 120 динара са роком испоруке од 40 календарских дана и крајњим роком за монтажу који истиче 10. октобра. Иако су справе радионички израђене, а изведени и потребни радови на изради адекватних бетонских стопа за постављање, из Дирекције за изградњу је препоручено да монтажа не буде из-

вршена пре 5. октобра, јер се за наредни дан планира свечано отварање. Пројектом је предвиђено одржавање десет јавних часова физичког васпитања на којима ће 300 краљевачких средњошколаца бити у ситуацији да се упознају са свим функцијама теретане, а у Канцеларији за младе очекују да на дан отварања у Краљево допутује министар омладине и спорта Вања Удовичић. У локалној самоуправи верују да би теретана могла да се користи свих 365 дана у години, иако има и оних који сматрају да су паре могле бити утрошене и за нешто што је у овом тренутку потребније. Теретане на отвореном нису новина у Србији иако су у великом делу Европе грађене и пре десетак година. Има их у великом броју градова и општина у Србији, а Краљево се убраја у међу последње у којима ниче овакав спортски објекат. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs