MagazIN 191

Краљевски

Година III * Број 191 * 13. септембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2

МАГАЗИН 13.9.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

3

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

13.9.2015.

МАГАЗИН

4

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

5

Краљевачки напредњаци никад јединственији

НИКО БОЉИ ОД НАП

МАГАЗИН

13.9.2015.

- Иако се месецима уназад, с времена на време, говорило о нејединству у редовима напредњака, што је својевремено резултирало распуштањем Градског одбора, челници ове странке потврђују да га више нема. - До издавања зграде Дома друштвених организација приватном закупцу дошло је након што локална самоуправа до 1. јуна 2013, као што је предвиђено предуговором, није потписала уговор у складу са одлуком коју је потврдила Скупштина града. - Напредњацима смета сазнање да је зграда издата у закуп без тендера, али не и то да су на исти начин и они пре одустајања водили преговоре о преузимању. – Због одустајања локалне самоуправе власнику зграде причињена штета од четири милиона динара. – Краљево је једини град у Србији који нема вишка запослених у локалној самоуправи, а мањак се примећује и у јавним предузећима

6

Фото: М. Радовановић

ПРЕДЊАКА?

7

К

МАГАЗИН

13.9.2015.

раљевачка политичка сцена је по много свему специфична, између осталог и по томе што челници сваке странке ауторитативно тврде да само у њиховим редовима влада јединство, а да неслога и различите фракције постоје код других. То ових дана показују напредњаци који потврдом овог става стављају тачку на тему неслоге у својим редовима. Још једном се показало да су најпажљивији гледаоци информативног програма локалних телевизијских станица управо челници политичких странака што се потврђује реакцијом на сваку од информација које им не иду у прилог. Последњи пут се то односило на напредњаке који су брже боље пожурили да демантују све што је изговорено у једној од емисија. Да би били убедљивији окупили су пред камерама најистакнутије чланове

8

странке, међу њима и припаднике опције која је не тако давно имала различите погледе на даљи рад странке што се показало и током последње изборне скупштине. Иако се месецима уназад, с времена на време, говорило о нејединству у редовима напредњака, што је својевремено резултирало распуштањем Градског одбора, челници ове странке потврђују да га више нема. То је потврдио председник Градског одбора Небојша Симовић баш као и након изборне скупштине кад је основним задатком оценио очување јединства унутар странке.

- Имамо једну политику и једног председника и спроводимо његову политику и ту нема никаквих проблема. У странци постоји демократија, свако од потпредседника и чланова најужег руководаства има право на појединачна мишљења, али кад донесемо од-

луку то је став странке, а не појединаца – каже Симовић. Ма колико је јединство у странци најављено као главна тема обраћања јавности чини се да је то само маска за покушај да се појасне информације о првом човеку краљевачких напредњака изнесене у једној телевизијској емисији. Зато је у појединим тренуцима и обраћање јавности добијало призвук личног обрачуна са онима који су се усудили да боцну напредњачког лидера. Толико пута поновљеним фразама о знању, вредности, патриотизму и праву сваког појединца да одлучује о месту на коме намерава да живи напредњаци су ставили тачку на питање јединства у странци да би се посветили ономе што их у овом тренутку више боли. Све је извесније да је то статус зграде Дома друштвених организација која се, током прве две го-

дине напредњачке власти у Краљеву, сматрала најбољим местом за смештај политичких странака, инспекцијских и других служби локалне самоуправе како би градска каса била поштеђена знатних трошкова. Подсећање да су поменуту зграду мукотрпним радом „градили наши очеви, дедови и радници Краљева“ више приличи писменом раду ученика старијих разреда основних школа него онима који кроје политику града. Због тога се недовољно убедљивим чини залагање за поновни закуп зграде иако је пре само десетак дана са истог места потврђено да се од тога одустало због процене да би у адаптацију требало уложити значајна средства. Индикативно је да се по питању обе теме, и јединства међу напредњацима и закупа зграде Дома друштвених организација, помињу исте

личности против којих се данима води интензивна кампања у оквиру медија које, гле случаја, држе напредњаци. Ма колико да су месецима убеђивали грађане Краљева у неопходност да закупом зграде Дома друштвених организација реше проблем смештаја дела општинских институција, чак и Уметничке школе за чији се смештај сваког месеца из буџета издвајају огромна средства, напредњаци су недавно потврдили да то није било реално након процене да треба много уложити у њену адаптацију. Сазнање да је зграда у међувремену изнајмљена на 15 година приватном закупцу у појединим круговима поново иницира размишљање о реактивирању првобитне идеје након истека тог периода. Овога пута основ за то је својевремена скупштинска одлука иза које је први пут стало седамдесет од-

борника Скупштине града што је напредњацима добар знак да је то став свих грађана Краљева. Препрека реализацији ове идеје је уговор другог закупца са власником зграде.

- Као парламентарна странка поштујемо закон, уговоре и облигационе односе, и ако је неко други склопио уговор какав јесте, склопио га је након одустајања локалне самоуправе на шта је имао право. Легитимно је, и легално, да и ми можда у неком наредном периоду узмемо зграду, јер се не зна каква ће времена бити, а можда садашњи закупац откаже закуп или раскине уговор. Ми ћемо и даље бити заинтересовани да део наших институција сместимо у Дом друштвених организација и ту нема места политици – каже Симовић. Иако то није експлицитно речено назире се сумња напредњака у правну

9

13.9.2015.

МАГАЗИН

10

ваљаност поступка склапања уговора између закупца и власника зграде Дома друштвених организације, па се инсистира да коју реч о томе прозбори представник синдиката који је власник зграде.

- Ми у Дом нећемо улазити насилно и нећемо рушити правно ваљане уговоре, јер на то немамо право. Ако уговор има све што је потребно да буде легитиман, легалан и законит тај ће трајати, а колико дуго зависи од закупца и синдиката. Закупац је дао предлог да локална самоуправа од њега узме у закуп део простора. То не можемо, али ако се будемо договорили са синдикатом можемо да уђемо у зграду и покушамо да нађемо неко решење. Зоран Јовановић јесте улагао у зграду и дефинитивно се види да је трошио средства. То треба да му се призна и да то буде надокнада кирије за период који може да траје пет, десет, петнаест, двадесет година, а да ми као локална самоуправа ту сместимо наше службе. То је само почетак разговора, а ми не можемо да вршимо притисак, нити хоћемо, јер кроз нашу

политику подржавамо и људе који се баве приватним бизнисом, па би било ружно и непримерено кад би локална самоуправа на било који начин вршила притисак који не би био примерен закону и политици коју водимо – каже Симовић. Напредњацима смета сазнање да је зграда издата у закуп без тендера, али не и то да су на исти начин и они пре одустајања водили преговоре о преузимању. Да нешто не штима у комуникацији потврђује податак да поступак није био толико тајан колико жели да се представи јер има података да је и бивши директор Дома друштвених организација конкурисао за закуп о чему постоји документ који се још држи у тајности. До издавања приватном закупцу дошло је након што локална самоуправа до 1. јуна 2013, као што је предвиђено предуговором, није потписала уговор у складу са одлуком коју је потврдила Скупштина града. Власник зграде је израчунао да му је због одустајања причињена штета од четири милиона динара а помињала се и мо-

гућност тужбе за накнаду штете. Недовољно убедљиво звучи објашњење актуелног председника да у то време није био на челу Градског одбора и да се његова улога сводила на помоћ у успостављању локалне власти.

- Нисмо као странке које су улазиле са калашњиковима у Народну банку, смењивали људе са кризним штабовима и уводили неку нову врсту демократије, а могла је да буде све само не демократија. Српска напредна странка све ради легитимно, транспарентно и по закону – каже Симовић уз потврду да се предлог за изјашњавање о давању овлашћења градоначелнику да потпише уговор нашао на дневном реду након процене правне службе да су се за то стекли услови. Напредњаци нису могли да потврде да је правна служба радила по закону, и да ли је било правних пропуста пре него се предлог о томе нашао на дневном реду Скупштине града. Из угла легалног закупца неозбиљним се чини покушај напредњака да докажу како је власнику зграде напрасно пало напамет да локалној са-

моуправи пошаље ултиматум тражећи да се, након истека рока дефинисаног предуговором, за три дана изјасни о даљим намерама. Ово има мало смисла кад се зна да је то требало да учини до 1. јуна, а коначно изјашњење тражено половином септембра исте године. Много тога није јасно у читавом поступку иако напредњаци покушавају да докажу како све раде по закону и транспарентно. Због тога траже да се о свему изјасне и припадници служби локалне самоуправе који су надлежни за правне послове. Разговори између локалне самоуправе и сидиката трајали су дуго, а у оптицају је била намера да се зграда закупи на период од 99 година по цени од 80 центи по квадрату. Процењује се да је цена нижа од тржишне па посебно смета што је, након одустајања локалне самоуправе, постала повољна за новог закупца. Одустајање локалне самоуправе да оконча поступак тумачи се високим трошковима планиране реконструкције и сазнања да до ребаланса буџета

није могуће обезбедити толико пара. Напредњаци тврде да нису смели да ризикују и започну радове без пара што не делује довољно убедљиво кад се зна да су сви инфраструктурни објекти коштали знатно, некада и два пута, више од првобитне цене.

- Мислим да је направљена грешка у корацима и да смо сви ушли у једну тешку причу доказивања истине, односно неистине. Молим да се обави разговор са представницима синдиката, да се каже како су ти разговори ишли, да људи који су водили разговоре такође одговоре на нека питања и да заједно са Зораном Јовановићем изнађемо неко компромисно решење које ће бити задовољавајуће за све. Ако не ми ћемо чекати још 12 година, док не истекне закуп, и појавити се на преговорима, ако нема тендера, да ту зграду преузмемо за неки наредни период – објашњава Симовић. План локалне самоуправе био је да зграду Дома друштвених организација уступи на управљање Дирекцији за планирање и изградњу Краљево, или Оштинској стамбеној агенцији, и за-

држи све до тада запослене раднике на одржавању. То што би се повећао број оних који примају плату из буџета напредњаци правдају чињеницом да је Краљево једини град у Србији који нема вишка запослених у локалној самоуправи, а мањак се примећује и у јавним предузећима. Пред наступајуће локалне изборе убеђени су у убедљиву победу упркос оспоравањима са свих страна, а став о овоме заснивају на податку да од њих нема бољих. Да ли тако мисле и бирачи могло би да буде познато за неколико месеци кад након затварања биралишта буду пребројани гласови. Иако је питање јединства у напредњачким редовима постављено као примарна тема последњег обраћања јавности није изазвало очекивано интересовање припадника медија. Они мало злобнији склони су тврдњи да по оној старој „ко о чему баба о уштипцима“ пренаглашено изјашњавање о било чему увек наводи на сумњу како нешто покушава да се сакрије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

12

МАГАЗИН 13.9.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

13

Забринутост у редовима Покрета за Краљево

МАГАЗИН

13.9.2015.

НЕМА КРАЈА ПАРТИЈСК

14

- Јавним радовима се не добија ништа сем куповине гласова уз помоћ шаргарепе испред носа незапослених грађана. – Иако је на конкурсу запослено више од 30 особа у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ запошљавање траје и даље. – Комплетно руководство из Српске напредне странке. - Поред два нутрициониста и шефа кухиње запослен контролор исправности хране. – Монопол на запошљавање у јавним предузећима и установама. – Тужбе због мобинга у Предшколској установи

КОМ ЗАПОШЉАВАЊУ

С

ве ближи крај четврте године од последњих локалних избора појачава приче о наредним, а на краљевачкој политичкој сцени се, што јавно што тајно, врши прегруписавање снага пре пролећне провере поверења пред бирачима. И док се представници владајуће већине припремају да отварањем радова на новим инфраструктурним објектима најаве следећу фазу просперитетног живота опозиција по-

кушава да открије активности на подилажењу бирачима. У Покрету за Краљево препознали су их у јавним радовима којима се, како рече одборник у Скупштини града Срђан Кнежевић, не добија ништа сем куповине гласова уз помоћ шаргарепе испред носа незапослених грађана. Податак да је расписан конкурс за јавне радове довољан је повод за закључак да је почела неформална предизборна кам-

пања, на шта указује искуство из неких ранијих периода. У средини у којој хиљаде грађана вапе за било каквим послом конкурс за пријем тридесетак радника у новом градском вртићу на Ратарском имању био је прилика бар за наду, јер је за свако радно место конкурисало по тридесет и више кандидата. Податак да је овај објекат свечано пуштен у рад пре скоро две године, а да није почео

15

13.9.2015.

МАГАЗИН

16

да ради до 1. септембра ове, потврђује сумње опозиционих првака да је и то уско повезано са изборима. Почетак рада повод је за бројне критике које долазе из редова опозиције, а најобавештенијим делом се сматра управо Покрет за Краљево чији се прваци куну у веродстојност информација које добијају од незадовних радника Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ у чијем је саставу нови вртић који је годинама уназад најављиван као решење за све дуже листе чекања за смештај деце у установе ове врсте.

- У вртићу се наставља бесомучно и безразложно запошљавање. Знамо да је расписан конкурс, а да су примљени људи са спорним дипломама. Видело се да су за седам дана завршили шпколу, па иако је то демантовано са образложењем да је дипломски трајао седам дана, на истој дипломи пише да је човек ослобођен полагања дипломског испита. У вртићу је по конкурсу запослено више од 30 људи, али изгледа да то

није довољно, па се и даље запошљавају. Имамо податак да се на раду налазе васпитачице запослене на одређено време, а да се у неким групама уместо две налазе по три. Кад причамо о департизацији јавних предузећа занимљиво је да се све ради контра. Директор и помоћници, а не знамо да ли су два или три, су сви из Српске напредне странке. Ту су и прелетачи највише из Г17, а дошло је и до смене главних васпитачица, па су све које нису из Српске напредне странке померене, а доведене оне које јесу, тако да имамо комплетну гарнитуру из ове странке у руководству вртића каже Кнежевић. Поуздано се зна да више нико не верује представницима власти који се пред сваку нову проверу поверења куну да ће одмах после избора заувек раскрстити са партијским запошљавањем. Искуство показује да се дешава супротно и да, чим прво челници заседну у фотеље, следи масовно запошљавање по партијској хијерархији. У

првом тренутку то је на одређено време мада нико не може да потврди да је по истеку тог рока неко остао без посла. У Покрету за Краљево тврде да су, кад је у питању нови вртић, они који се налазе на његовом челу отишли и корак даље. Поред два нутрициониста и шефа кухиње запослена је и особа која контролише исправност хране.

- Тај кадар и профил није потребан, него је требало да се измисли радно место и да се убаци нечије дете. Деца треба да раде, и треба да се отварају радна места, али да буду смислена а не смо да би неко ту статирао. Проблем је што се ради о врло блиском рођаку просветног инспектора који треба да контролише ту установу, па очигледно запошљава сина преко везе. Чак и да је урађено по закону није морално, па се поставља питање где су границе таквог понашања. Ако се вратимо на друга радна места која су отворена поред оних 30 видимо контиуитет у запошљавању што се тиче председника управних одбора. Пре-

тходна председница је запослила врло блиског рођака, а садашњи председник није могао да се одупре, па је и он запослио блиског рођака у овом вртићу. Да ли ми правимо касте у овом граду? Ко год ради у јавном предузећу треба све из фамилије да запосли у јавном предузећу, а они који немају рођаке на положају не могу да се надају било каквом послу – закључује Кнежевић. Због приличне конфузије, контрадикторних и често непоузданих информација, тешко је утврдити и број запослених у овој установи па се, са онима који су запослени на одређено време, верује да их има између 300 и 360. Да има и оних који зазиру од долазећих локалних избора, посебно ако се сматрају прелетачима, потврђује пример једног од помоћника градоначелника који је сигурније радно место пронашао баш у Предшколској установи. И док се интензивира запошљавање нема помена о реализацији ка-

питалних инвестиција чије је финансирање предвиђено буџетом за ову годину. Приближавње последњег квартала, кад се очекује знатно погоршање времена, посебно у планинским пределима, наводи на логично питање зашто још није почела најављена изградња новог пансиона Дечјег одмаралишта „Гоч“. Одлуку о градњи подржала је Скупштина града након информације да је постојећи објекат неуслован, па се оправдано поставља питање какав ће бити његов статус током наступајуће зимске сезоне. Више од тога брине сумња да ће након одлуке о задуживању за изградњу овог објекта локална самоуправа морати да враћа скупе кредите, иако градња није почела. Многа копља ломе се и око оправданости градње затвореног базена. И за ову инвестицију је планирано кредитно задужење, а датум почетка градње нико и не помиње. Да локални политичари олако дају обећања потврђује и наговештај о базену које би

након првенства у ватерполу почетком следеће године могао да заврши у Краљеву. Обећање премијера Александра Вучића да ће ипак бити монтиран у Врњачкој Бањи још једном отвара питање односа између републичке и локалне власти што је повод за уверење Покрета за Краљево како би за град било много боље да га даље води опозиција која би се више потрудила да дође до премијера. Информације које се пласирају из ове политичке групације често делују прилично узнемирујуће, па се по који пут постави питање њихове веродостојности. У Покрету за Краљеву тврде да су све, поготово кад су у питању дешавања у јавним предузећима и установама, апсолутно тачне и вишеструко проверене. Једна од њих потврђује да је део запослених у Предшколској установи „Олга Јовичића Рита“ изложени мобингу због кога су већ покренуте тужбе пред надлежним судом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 13.9.2015.

19

13.9.2015.

МАГАЗИН

20

Војкан Трифуновић

Без длаке на језику: Војкан Трифуновић (3)

- Деведесет одсто оних који се у ово доба године спремају за одлазак на факултет не размишља о повратку. - Краљево има пуно потенцијала, и врло богату историју, а потпуно неизвесну будућност па млади иду линијом мањег отпора, одустају од борбе и препуштају град неспособнима. - Нема видних резултата рада актуелне власти, а број неуспешних потеза је знатно већи од успешних. - Све манифестације које организује град делују старомодно, неинвентивно и ретроградно, па су више у складу са прошлим временима и периодом социјализма који у делу младих слови као најзначајнији у развоју земље. - У веку технологије носиоци власти су и даље у осамдесетим годинама прошлог века. - У култури постоји група људи која ведри и облачи, а док чека пензију баца стотине милиона динара на манифестације које не привлаче жељено интересовање оних којима су намењене. - Медији стварају слику каква одговара политичкој номенклатури на власти и служи за пропаганду. - У време највеће репресије деведесетих година прошлог века постојао је већи број независних

Фото: М. Радовановић

ВИШЕ СЛУХА ЗА МЛАДЕ

21

МАГАЗИН

13.9.2015.

М

22

еђу младим Краљевчанима је мало оних који су спремни да се кроз институције система боре за побољшање положаја своје и припадника по годинама сличних генерација. Добар пример су седнице Скупштине града на којима одборници из редова младих, а има и таквих, не показују довољну дозу интересовања за покретање тема које би помогле решавању бар неких од њихових проблема. Ако неко из редова опозиције и покуша да уради нешто слично по правилу бива надгласан уз помоћ оних који би први требало да га подрже. То је један од повода због чега један од одборника ових дана завршава припреме за одлазак из земље без жеље да се икада врати. Војкан Трифуновић као један од оснивача „Позитивне омладине“ одлазак из земље сматра нормалним у свету који је постао глобално село, а бројна истраживања показују да су на сличан гест спремни сви који траже боље услове за живот. Према информацијама којима располаже слично размишља чак деведесет одсто оних који се у ово доба године спремају за одлазак на факултет.

- И то никога не интересује. Тужна је прича за град који има јако добру енергију, градски дух и много људи који се боре али полако, један по један, одустају. Краљево има пуно потенцијала, и врло богату историју а потпуно неизвесну будућност, па сам прилично песимистичан кад су у питању млади, јер сви иду линијом мањег отпора и одустају од борбе препуштајући град неспособнима. То што нема инвестиција делимично је последица сукоба у редовима владајућих странака. Можда звучи као теорија завере то што на локалу слушамо о сукобима. Знамо да се нешто кува, и сви смо свесни тога, а они нас уверавају да га нема и да је све ОК. Деценијама уназад је присутна прича да Краљево политичарима служи као одскочна даска за Београд, а ако се погледа историјат политичке сцене стварно је тако. Има тамо пар њих пореклом одавде, али из перспективе обичних грађана нисмо приметили да су нешто урадили за град. Све

више младих одлази, а на крају ће највероватније да остане само неко да искључи светло - каже он. Сем обећања у Краљеву се не дешава ништа битно на инвестиционом плану, па нема нових производних објеката који би запослили било кога, посебно не припаднике млађих генерација међу којима се све више учвршћује уверење о некомпетентности оних који одлучују. Уверење да тако није у другим градовима води ка закључку да се све може кад се хоће. Уместо отварања нових радних места Краљево је током ове године препознатљиво као град у коме су без посла остали и они који су дуго радили у најуспешнијим приватним предузећима, а то шаље лошу поруку онима који су размишљали о покретању сопственог бизниса. Наш саговорник је само један од бројних који верују да нема видних резултата рада актуелне власти и да је број неуспешних потеза знатно већи од успешних. Зато у низу лоших које су деценијама уназад водиле град последњу власт сматра најгором, па очекује да би, пред најављене локалне изборе, поново могла пред бираче да изађе са причом о култу личности великог вође, који је у више наврата Краљево оценио градом лопова, туризму заснованом на Краљевграду и ко зна чиме још.

- Као историчар сматрам предлог о изградњи Краљевграда сулудим и будаластим и не могу да пронађем реч која би могла описати моје гађење кад је у питању једна таква инвестиција. Имамо Маглич, један од најбоље очуваних који уз минимална улагања може да се претвори у невероватну туристичку атракцију, а правимо нови стари град. Са пар стотина, или десетина, хиљада евра Маглич може да се среди, да се запосле туристички водичи, и то би могла да буде јако добра ствар. Али, како да туристи приђу тамо, којим путевима да дођу кад не постоји ни аеродром ни железница, а немају где ни да спавају. Не требају нам мегаломанска решења, највећи крст на свету и највећи град на свету, да просперирамо. Нећемо, то ће још више да

нас уништи јер немамо капацитете за такве ствари. Да се не лажемо. Да ли неко зна колико је људи из Краљева макар једном годишње отишло до Маглича, а сад ће као у Краљевград – каже Трифуновић, припадник генерације која на веома критичан начин посматра дешавања у локалној заједници, па као историчар и недавно одржан научни скуп у оквиру Жичког духовног сабора сматра потпуним промашајем. Више од сазнања да су на њему били и студентски радови чуди то што није јасно дефинисано коме је намењен овакав скуп. Отуда уверење да би, ако се већ дају велике паре са тенденцијом да поприми шири концепт, манифестацију требало приближити већем броју становника овог краја. Из визуре младог човека половином друге деценије двадесетог века све манифестације које организује град делују старомодно, неинвентивно и ретроградно, па су више у складу са прошлим временима и периодом социјализма који у делу младих слови као најзначајнији у развоју земље. У 21. веку технологије, у коме се све брзо развија, међу младима је присутно мишљење да су носиоци власти и даље у осамдесетим годинама прошлог века. Резултати истраживања потврђују да у култури постоји група људи која ведри и облачи, а док чека пензију баца стотине милиона динара на манифестације које не привлаче жељено интересовање оних којима су намењене. Ставови према свакодневици стварају се на основу личног искуства, али и под утицајем медија који, по општем утиску великог броја Краљевчана, нису на потребном нивоу, па су они млађи упућени на интернет, друштвене мреже и бројне алтернативне изворе информација. Разлог је све веће неповерење у медије који стварају слику каква одговара политичкој номенклатури на власти и служи за пропаганду. Мали број њих је, посебно локалне телевизије, спреман да буде критичан па се пласирају неистине и полуистине јер свим политичарима, како претходним тако и будућим, одговара да

23

13.9.2015.

МАГАЗИН

24

народ „не види даље од свог носа“. У том контексту се посебно жалосним сматра сазнање да је у време највеће репресије деведесетих година прошлог века постојао већи број независних медија. Иако нема поузданих информација о томе колико млади прате локалне медије све је увреженије уверење да су престали да гледају телевизију, посебно информативне емисије, а и ако гледају усмерени су на риалити шоу и безначајне серијске програме. Разлог томе види се у чињеници да на локалним телевизијама нема програма посвећених младима и њиховим проблемима. Ако се повремено неком од њих, или организацијама које се баве проблемима младих, и пружи прилика да гостује у некој од емисија тешко да оно што кажу стиже до већег броја припадника исте генерације. Великом броју организација цивилног друштва окренутих млађој популацији

посебно смета сазнање да локални медији не показују довољно интересовања за њихове активности. Разлози томе су различити, некада недовољно добра комуникација, активности током викенда кад телевизије не раде, незаинтересованост новинара од којих се очекује да буду упознати са свим дешавањима у граду у коме се највећи део дешавања посвећених младима догађана на релативно малом простору. Ма колико проблеми који их тиште били комплексни посебно поразним сматра се сазнање да млади немају место на коме би био обједињен рад бар неколико њихових организација. Овај проблем постоји колико и организован живот у оквиру локалне заједнице, а сазнање да у највећем броју других градова постоје домови омладине поново актуелизује питање интереса власти да задовољи потребе оних који се сматрају младима, или се баве

њима.

- Дом омладине је недосањани сан младих још од 1948. године кад се појављује идеја да град добије простор за младе, а до данас то питање није решено. Локалне власти су се неколико пута бавиле овим питањем, али на нивоу површности, а увек кад наиђу на препреку врло брзо одустају јер од тога немају никакву корист. Немају капацитет да то схвате, па смо почели да се бавимо овим питањем и људе заинтересујемо за то. Не очекујем да се овај проблем повољно реши јер нема никаве подршке ни од градоначелника иако би био упамћен као први који је то обезбедио. Кад год се прича о овоме враћамо се на инвестиције и податак да нема пара за изградњу, па смо ту идеју потпуно напустили и покушали да добијемо неки стари, напуштен простор у власништву града, али смо наишли на препреку јер градске институције не

упадну у простор који су оценили идеалним за окупљање. Сем што се налази у најужем центру града има довољно места за одржавање концерата и трибина, али и канцеларијски простор. Три дана је било довољно да се среди двориште које је до тада служило за окупљање наркомана, из њега извезу пуне две киштре отпада, и током пет фестивалских дана одрже три позоришне представе за више од сто посетилаца. Простор се показао исувише добрим за овакву врсту дешавања, а проблем нису правиле ни комшије вероватно због тога што су мислиле да постоји подршка града за окупљање на овом месту. Тако се Краљево придружило градовима у којима су различите групе без дозволе окупирале напуштене просторе и претвориле их у функционалне за живот, или неке друге активности. Успешно организоване активности током Анфитеатар фестивала повод су

за размишљање о сличним на истој локацији, бар још једна пре него дође зима и одагна сваку помисао за окупљање на отвореном простору. Основна идеја покретача ових активности је да граду, а мисли се на политичаре, докажу да и напуштени простори могу да се ревитализују, оживе и задовоље низ потреба оних који вапе за било каквим другим. У ситуацији кад економска ситуација онемогућава знатније улагање у реконструкцију покретачи оваквих активности би уместо помоћи били задовољни и сазнањем да им бар Комунална полиција и инспекцијски органи не праве проблеме. За све остало могли би да се побрину сами. Ма колико да то није уобичајено политичарима се препоручује да мало више слушају младе, али не само привидно, и пусте их да раде, а не сметају и ограничавају, јер само такав однос води ка добитној комбинацији.

Т. Радовановић

знају којим просторима располажу. Неколико зграда су интересантне за претварање у дом омладине. Прва је Дом војске али се то испоставило немогуће па се одустало. Друга је била задужбина Петра Богавца која је тестаментом намењена трговачкој омладини, а након Другог светског рата послужила као место окупљања организација које су се бавиле младима. Средином осамдесетих младе је истерала Државна безбедност, јер су тадашњим законом све општинске зграде постале власништво државе. Одустали смо јер њих не може да истера нико осим неким оружјем и бомбама, а ми то немамо и не желимо, па смо се оријентисали на зграду у парку, али смо утврдили да се ни за њу не зна прави власник – каже Трифуновић. Младима окупљеним у неколико организација цивилног друштва то није сметало да током овогодишњег Анфитеатар фестивала без дозволе

25

26

МАГАЗИН 13.9.2015.

27

Рођачки скуп Дукића, Видића и Бошковића

МАГАЗИН

13.9.2015.

ДО УСПЕХА ВОДЕ СЛ

28

ЛОГА И ЈЕДИНСТВО

29

- Први пут од половине деветнаестог века на једном месту се састало око две стотине чланова три знамените породице из краљевачког краја.

- Политичка активност је у скоро свим генерацијама потомака била црта која је поједине чланове многочлане фамилије водила ка значајним местима у државној управи. – Стопама давних предака кренуо актуелни народни посланик Владимир Орлић. – У незваничном грбу поред четири оцила слова ССРС – само слога рођаке спасава. – Из ових породица потичу два доктора наука, политички активисти, народни посланици, више спортиста и репрезентативаца. – Најстарији члан осамдесетседмогодишња Душанка Перишић, најмлађе близанкиње рођене 1. јула ове године. - Заједно се лакше иде напред, а изостанак сарадње и дружења води ка забораву и пропасти

У

МАГАЗИН

13.9.2015.

време све присутније отуђености пажњу јавности ових дана привлачи необичан скуп чланова три велике породице, Дукић, Видић и Бош-

30

ковић. У краљевачком ресторану Гашпар окупило се више од две стотине рођака припадника различитих генерација, једни да се упознају, други под-

сете, трећи да за нека будућа времена преузму обавезу сличних окупљања. Рођачки скуп је постојао и раније али су се, свремена на време, окупљали

само чланови породице Дукић. Народни посланик у неколико мандата, председник суда и члан Пољопривредног друштва Марко Дукић из Дракчића живео је половином деветнаестог века на овим просторима са супругом Милевом, а његов син Душан најзаслужнији што су се првог септембарског викенда у Краљеву сјатили потомци једног сина и четири кћерке из Краљева и околних села, потом Београда, Крагујевца и других места, а из Француске и Швајцарске. Душанова кћи Милка била је удата у Видиће, Милева у Пројовиће из Лађеваца, Симка у Губеревац у Давидовиће, а Лепа у Топаловиће у Краљеву. Радован Перишић из Адрана подсећа да је идеја о окупљању потекла одавно од његовог ујака Миладина Дукића, па су се стотинак чланова ове породице повремено састајало дуги низ година. Сазнање да од Душана Дукића крећу четири нове женске линије ро-

дословног стабла утицала је на проширење круга рођака у коме више нема живих потомака Симке Давидовић и Лепе Топаловић. Дуго је на почетку шестог септембарског дана трајало окупљање и срдачно поздрављање оних који се одавно нису видели, али и упознавање потомака Марка Дукића који нису знали једни за друге. Политичка активност је у скоро свим генерацијама потомака била црта која је поједине чланове ове многочлане породице водила ка значајним местима у државној управи. Као Марко и Душан Дукић је неколико пута био народни посланик а сада је то један од млађих потомака, електроинжењер Владимир Орлић. Идеја београдског лекара Мићка Дукића, светски познатог стручњака из области трансфузије крви, за овако великим скупом није реализована за његовог живота, али је поново

актуелизована ове године кад се одговорног задатка да окупи рођаке прихватио Милан Новаковић. Неколико месеци су трајале припреме током којих је финализован списак од 252 особе припадника свих генерација. Необичном скупу претходило је прикупљање података за књигу „Рођачки скуп Видић, Бошковић и Дукић“, каталогизирана у Народној библиотеци Србије и доступна свима који би желели да сазнају нешто више о овим породицама. У њој је описано 350 рођака, од којих бројни више нису живи, који су допринели да ове породице изнедре значајне личности у многим обастима.

- Изнедрили смо више спортиста и репрезентативаца, два доктора наука, политичке активисте, народног посланика, а желимо да пренесемо аманет младима да сагледају где су им корени, одакле потичу, да се поново срећу и наставе ово где смо ми стали. У претходном пероду смо имали не-

31

МАГАЗИН

13.9.2015.

обавезно сепаратно дружење сваке године, а од ове желимо да га на неки начин озваничимо и још масовније ор-

32

ганизујемо бар сваке друге – каже Новаковић. Најсрећнија је овог септембарског

Бољи него икада Народни посланик Владимир Орлић са великим оптимизмом очекује наредне изборе уверен да ће напредњаци победити са резултатом бољим него што би ико могао да прогнозира. То потврђује сурова реалност и сазнање да опозиција ма колико увек инсистирала на новим изборима кад јој се понуде најчешће одустаје од онога што је једва чекала. Све чвршће уверење да је председник Српске напредне странке Александар Вучић дигао руке од Краљева Орлић демантује тврдњом да је у овој средини био увек кад је било најтеже, посебно након разорног земљотреса пре скоро пет година.

- Оно што се дешава на државном нивоу дешава се са циљем да да добар резултат и ефекат за све и не постоји разлика између било ког дела земље, или града. Кад год се догоди нешто добро у неком крају земље у другом увек изазове преоштар закључак да то некога не занима. То добро што се дешава увек је добар повод за радовање јер је Србија једна, и кућа свих нас, а ја подржавам свакога ко жели да види просперитет у свом крају. Ако се у неком месту деси добра производња потрудио бих се да и ја понудим тако добре услове, и добра решења, да и моје буде много привлачније од било ког другог места – каже Орлић.

дана била најстарији живи потомак из породице Дукић, осамдесетседмогодишња Душанка Перишић којој је срце било пуно због сазнања да се породица окупила у тако великом броју. Најмлађи наследници су рођени 1. јула ове године па нису могли да дођу. То су унуке близнакиње Снежане Главчић, кошаркашице Радничког која је осамдесетих година прошлог века на бројним такмичењима бранила боје репрезентације Југославије са којом је освојила значајне медаље. Основни мотив за окупљање је жеља да се покаже како се заједно лакше иде напред, а да изостанак сарадње и дружења води ка забораву и пропасти. Да је тако потврђује и интерни грб Ви-Бо-Дук на коме су поред четири оцила уписана слова ССРС што би требало да значи да само слога рођаке спасава. По много чему јединствено рођачко окупљање специфично је и по томе што су у организацији учествовали сви присутни, колико је ко могао и на начин на који је могао, па су сви у

неку руку и домаћини.

- Књига са подацима о члановима осмишљена је тако да пође од чукундеде и чукунбабе Видића и Дукића, њихове деце и осталих, а да сви рођаци доставе податке о себи и и члановима својих породица. Око две стотине њих добило је унифицирани упитник, дали су своје податке а ја то уредио, сложио и објавио у књизи. Због одуговлачења најдуже је трајало прикупљање података и фотографија на које се чекало месецима, а како је ко схватао да се ради о озбиљном издању мењао је мишљење и пристајао да помогне, али је то ипак трајало до половине августа ове године. Свака фамилија је представљена и добила примерак књиге да је чува, пренесе млађима и допуњује како би се направило нешто мало озбиљније – прича Новаковић. Да би присутнима, посебно припадницима млађих генерација, било јасно ко је ко у ове три фамилије помогао је пано Славице Дукић који на сликовит начин представља поро-

дично стабло. Међу онима које повезују слабије или чвршће везе има више од тридесет фамилија Дукића, Бошковића, Видића, Перишића, Новаковића, Несторовића, Јовановића, Стефановића ... Породице Дукића и Видића спојене су кад се Милка Дукић 1930. године удала за Добривоја Видића, а пре него су се упутили према ресторану потомци су им запалили свеће на оближњем гробљу Владимир Орлић припада једној од грана велике фамилије коме је, захваљујући организаторима, пружена прилика да је види у бројно значајно широком саставу и упозна рођаке из других линија. Оним старијим то је прилика да се још једном сретну, упореде неке заједничке слике из прошлости, а млађима да констатују време које је прошло и праве договоре за будућност.

- Нас је као народ одржала слога, саборност и способност да се држимо заједно. За људе који живе у овом делу света то је био репер за успех кроз све

недаће, а кроз векове смо само тиме успевали да превазиђемо изазове, да учинимо своје животе богатијим, а породице срећнијим, и да постижемо успехе и кад многи други то не би били у стању. Ово је дивна идеја, прелепа иницијатива и феноменалан скуп, нешто што ме испуњава, а колико видим по осмесима и сјају у очима чини људе срећним. Добро је да упознавања вршимо испред великог паноа на коме је родослов да бисмо прецизно испратили кога упознајемо, јер вреди сазнати и открити ко су људи који су нам блиски и драги. Чињеница је да оно што чини везу кроз заједничке корене представља снажнију везу од оне које човек у животу прави кроз друштво – каже Орлић. Иако није кувар задатка да припреми богату трпезу, и у мени уврсти традицонална српска јела, прихватио се рођак Миле, а цех је овога пута платило седам прасића и јагњића што је мала жртва у односу на бенефит две стотине чланова три породице. Т. Радовановић

33

34

МАГАЗИН 13.9.2015.

35

13.9.2015.

МАГАЗИН

36

Јубиларни „Сребрни казан“

ЧЕТВРТ ВЕКА - Јубиларно, двадесет пето по реду, такмичење у припремању пасуља, у оквиру тродневне манифестације, ове године на кеју поред Ибра.

– У периоду од 18. до 20. септембра „Рибљи котлић“, „Сребрни казан“ и „Доручак поред Ибра“. – Два концерта у центру града. – На Градској тераси три стотине чланова културно-уметничких друштава. – Богат забавни програм за мало пара из градске касе. – Поред домаћих такмичари из Македоније, Румуније и Босне и Херцеговине. – Три дана затворен део Улице „4. краљевачки батаљон“

Т

уристичка организација Краљева овог септембра двадесет пети пут организује такмичење кувара у спремању пасуља, а трећи пут у спремању рибље чорбе. Надметање најбољих кулинара под називом „Сребрни“ казан први пут је организовано 1991. године, а током четврт века на централном градском тргу окупљало професионалне куваре и ученике угоститељских школа, али и заљубљенике у добру храну који су пожелели

да у надметању са онима којима је то професија покажу да не заостају много. Иако је годинама уназад постојала тенденција да се такмичење из центра града измести на погоднију локацију до тога није дошло, а и даље постоје супростављена мишљења по том питању. Организациони одбор овогодишње манифестације донео је одлуку да јубиларна, двадесет пета по реду „Пасуљијада“ уместо досадашњих два

траје цела три дана, а да се надметање кулинара одржи на локацији дуж Улице „4. краљевачки батаљон“. До пре две године „Пасуљијада“ је трајала само један дан, а онда обогаћена надметањем у припремању рибље чорбе под називом „Рибљи котлић“ које се одржава дан раније. Позитивна искуства допринела су даљем обогаћивању садржаја ове манифестације, па се ове године за трећи дан планира скуп победника сличних такмичења са

Фото: М. Радовановић

ПАСУЉИЈАДЕ 37

13.9.2015.

МАГАЗИН

38

ширег простора Србије. Организатори верују да ће овогодишња манифестација допринети да бар током три дана одржавања Краљево оживи у туристичком смислу и учврсти место препознатљиве дестинације на туристичкој мапи Србије. Директор Туристичке организације Краљева Драган Рајичић уверава да то што ће се дешавати током три дана, уз много богатији забавни програм него ранијих година, пореске обвезнике који пуне буџет града неће коштати више него кад је манифестација трајала само једно пре подне. Овај став је за похвалу, али и повод да се неко озбиљно позабави питањем расипањем пара у претходном периоду. Уштеде су резултат помоћи јавних предузећа и установа каква по правилу изостаје кад су у питању манифестације које организује било ко од оних који нису наклоњени владајућој политичкој опцији. Манифестација почиње 18. септембра традиционалним надметањем у припремању рибље чорбе, које је пре две године отпочело надметањем десетак риболовачких заљубљеника и друштава а већ следеће нарасло на четрдесетак учесника. Сазнање да је број учесника све већи, а да се у оквиру такмичења у припремању пасуља надмеће шездесетак екипа, основни је мотив да ове године такмичарски део буде дислоциран на шеталиште дуж ибарског кеја. Од центра града са великом бином, и етно базаром са лепо уређеним тезгама, до Градске терасе ове године ће дуж Улице Топлице Милана бити постављен изложбени простор. На самој

тераси ће бити постављена нова бина на којој ће се током целог дана смењивати различити извођачи, а након завршеног такмичења обавити проглашење победника. Осим проглашења победника у две главне категорије, припреми рибље чорбе и пасуља, пригодне награде могу да очекују и власници најлепше уређеног штанда. Сва три дана за саобраћај ће бити затворен део Улице „4. краљевачли батаљон“ од Улице Вељка Влаховића до подземне гараже код Хале спортова, а за паркирање је предвиђен простор поред Дома технике. Предвечерје централне манифестације резервисано је за наступ извођача традиционалне музике, а у центру града наступају Мерима Његомир, Чеда Мирковић и Гордана Лазаревић и како је најављено „велики број људи из света музике који би могли на најбољи начин да се окрену циљној групи која воли овакву врсту манифестације“. Најава еминентних извођача, ништа мање значајних од Хариса Џиновића, поново актуелизује питање трошкова за који рекоше да неће бити већи од прошлогодишњих. Интересантним се чини и питање зашто током прошле године, макар и за неке паре, није било ангажовано ово троје, или слични, него је концерт Хариса Џиновића грађане Краљева, од којих је врло мало било у дворани, коштао пуних осам хиљада евра. „Пасуљијада“ почиње у суботу 19. септембра у 10 сати пријављивањем такмичара уз котизацију која по екипи износи симболичних хиљаду динара. Након дефилеа учесника, и свечаног отварања петнаестак минута пре под-

нева, отпочиње крчкање пасуља који би требало да буде готов након три сата како би стручни жири у следећем обишао све учеснике и, након упоређивања укуса и квалитета онога што су урадили, прогласио овогодишње победнике. За све учеснике ће, као и ранијих година, бити обезбеђене основне ствари за припремање рибље чорбе и пасуља, котлић, дрва, мајица, довољна количина пасуља и по два килограма рибе. Како је оно што такмичари стављају у чорбу и пасуљ тајна коју љубоморно чува свака екипа остављена им је могућност да сами изаберу зачине. Поред домаћих такмичара очекује се долазак кулинара из Македоније, Румуније и Босне и Херцеговине, па организатори са доста оптимизма верују да би број учесника могао бити значајно већи него ранијих година. Завеса на други дан манифестације биће спуштена након концерта рок групе „Освајачи“. За недељу пре подне планира се „Доручак крај Ибра“, а од 9 до 15 сати организује се ревијално припремање традиционалних српских јела. Организатори су се потрудили да на једном месту окупе све што је највредније у овој области укључујући победнике манифестација као што су Купусијада, Пројада, Ракијада и друге. Очекује се долазак двадесетак екипа са циљем да се и на овај начин промовише све што је вредно у локалној средини. Све време одржавања манифестације на малој бини смештеној на Градској тераси смењиваће се чланови различитих културно-уметничких друштава, а очекује се учешће више од три стотине учесника богатог програма. На крају се поново намеће питање са почетка приче, да ли је могуће да ће све то коштати исто као и ранијих година кад је програм био много скромнији. Посебно је питање да ли ће икада јавности бити предочена укупна сума, или остаје да верује на реч онима који су безброј пута показали да подаци које износе нису увек у складу са стварним. Т. Радовановић

40

МАГАЗИН 13.9.2015.

41

Младалачки сан Сирчанина Слободана Ђуровића

МАГАЗИН

13.9.2015.

И АВИОН УЗ ПОМОЋ ШЉИВА

42

- У сирчанским засеоцима Бакчани и Гајчани од вајкада постојали воћњаци који су се већ од средине лета плавели од тек сазрелих шљива. - У Сирчи, која се налази надомак града, више нема значајнијег броја грла крупне стоке, а ни домаћинстава у којима може да се купи сир као некада кад су се од тога школовала деца, градиле куће ... - Мали је проценат укупне популације који разлучује битно од небитног, дангубу од недангубе. - Над воћњаком може да се изгуби контрола ако се прескочи само један у низу важних корака.

– Девет година између 1991. до 1999. године не може да се пореди са исто толико из 19. века, јер живот тече много брже, а девет данашњих година је као сто ондашњих

43

Фото: М. Радовановић

13.9.2015.

МАГАЗИН

44

Слободан Ђуровић

И

ако се сматра да је Сирча од памтивека била позната по добром сиру није далеко од истине податак да су у засеоцима Бакчани и Гајчани од вајкада постојали воћњаци који су се већ од средине лета плавели од тек сазрелих шљива. Међу старијим мештанима овог краја тек по који се сећа прича да су између два светска рата у ово место долазили грчки трговци у потрази за квалитетном шљивом која је имала добру прођу на њиховом тржишту. Пре него што је сазнао за ту причу код Слободана Ђуровића се јавила жеља да на породичном имању засади баш шљиве и уместо да буде надобудни освајач и ратник определио се да сваке године новим засадима оплемењује све већи простор. Од прве саднице знао је Ђуровић да бављење шљивама није ни мало безазлен посао, а сазнање да је све док не смести плодове на сигурно место изложен дејству неумољивих закона природе води ка закључку да у свакодневној борби мора много да ради и докаже да вреди само онолико колико зна. У протеклих неколико година уверио се да знање не долази само, а стиче се на бројним предавањима и из књига, али и путем интернета. Ђуровићи су од давнина имали воћњак под шљивама, а генерацијама уназад бројни преци убирали са њих онолико колико природа дозволи. Последњи од њих пожелео је и више и боље, а пут до тога водио преко дела имања зараслог у коров. Све више корова, а све мање обрадивог земљишта, повод је за одлуку да се упусти у бескомпромисну борбу са свим што угрожава оно мало ливада у околини које су одувек служиле за испашу крупне стоке. У Сирчи, која се налази надомак града, више нема значајнијег броја грла крупне стоке, а ни домаћинстава у којима може да се купи сир као некада кад су се од тога школовала деца, градиле куће ... Све је стало и зарасло у коров. Нема чак ни ливаде насред Борче чији је облик подсећао на фићу, а видела се још из града. Иако је све запушетно, а у великом делу станов-

ништва и даље уврежено уверење да нема довољно земље за узгој шљива, Ђуровић тврди супротно. Деда Велимир је силно време провео на различитим ратиштима, био и на Солунском фронту, и највећи део времена кога се сећају унуци причао баш о томе, можда и због чињенице да је најбоље године живота провео у рату. Сличну судбину доживеле су генерације тадашњих вршњака старих између 16 и 30 година које је рат спречио да на време формирају породицу и посвете се радовима у пољопривреди. Иако је у ратовима протраћио доста времена Велимир је након ослобођења успео да надокнади добар део пропуштеног.

- Ми Срби имамо велике багове у постојању, већина радно способног становништва је потерана да ратује, а не знам у чијој функцији. Иако смо ратовали и од 1991. до 1999. године тај период не може да се пореди са истим из 19. века, јер сада живот тече много брже, а девет данашњих година је као сто година ондашњих. Изгубљено време треба надокнадити, а плашим се да нећемо моћи да надокнадимо оно које смо изгубили у ратовима и другим глупостима. Треба да постојимо сад и овде. Мали је проценат укупне популације који разлучује битно од небитног, дангубу од недангубе. Ја успевам да радим неколико бизниса, а кад ми неко каже да у овој земљи нема посла тврдим да греши. Има много посла, јер је много тога запостављено, и тек треба да се ради – каже Ђуровић, један од ретких коме је читав дан испуњен до последњег секунда. По занимању метеоролог запослен у Контроли лета уједно је спортски пилот и управник краљевачког аеро клуба у коме волонтерски обавља одговорне послове некада добро плаћене особе на овом радном месту. Неисцрпна енергија добар је повод да, захваљујући знању и вештинама, буде посвећен ваздухопловном спорту а велико летачко искуство на часовима обуке преноси на млађе генерације. Тако у време велике кризе и оскудације на најбољи начин доказује да ен-

тузијаст и без пара може да замени више особа које сличне послове обављају на другима спортским аеродромима. Уверење да је воћарство витешко занимање, и круна свега у пољоприовреди, потврђује чињеница да су некада краљеви имали велике површине под овим засадима. У новије време то је прилика да се на најбољи начин покаже колико ко зна и вреди и колико је способан, озбиљан и спреман да прати дешавања у природи. Повод за такво размишљање је искуство које потврђује да над воћњаком може да се изгуби контрола ако се прескочи само један у низу важних корака који воде ка успеху. Дугогодишње искуство потврђује да је до успеха у било ком послу потребно извесно време, а пре него се било ко упусти у њега неопходне озбиљне припреме често засноване на сновима из најранијег детињства. Још као тинејџер Ђуровић је почео да машта да ће једнога дана имати ово што надограђује данас. Да први корак не направи много раније у значајној мери је кумовао друштвени поредак који је многе, међу њима и Сирчане из непосредне близине Магнохрома, са земље отерао у фабрике. Посао у неком од краљевачких индустријских гиганата био је боље плаћен од рада на селу, па су дотадашњи земљорадници из разумљивих разлога напуштали њиве па приступали исплативијем, и сигурнијем, послу. Приметно је то било и у фамилији Ђуровића чије су парцеле постајале све запуштеније, а Слободан се прихватио озбиљног задатка да их искрчи и култивише. Било је потребно неколико година да се доведу у стање које би могло да прими прве саднице, а до њих је водило уверење о потреби да се промени делатност јер је гајење крава на овом простору било све мање исплативо.

- Пре него што сам решио да се бавим воћарством приметио сам да су стари људи догматици и ако су научили да раде нешто на један начин тешко су решавали да било шта мењају. Ја сам прво узео парцелу која је

45

46

МАГАЗИН 13.9.2015.

била потпуно запуштена, и зарасла у коров, како бих показао да може да се ради и на онима за које је доказано да не вреде ничему. Било је то деведесетих година кад нисам имао динара, па нисам био у ситуацији да некоме платим, а волео бих да сам извршио испитивање земљишта и потребне анализе да бих добио одређене препоруке, али нисам. После 2000. године сам похађао бројна предавања и малтене бих факулет могао да завршим, бар кад се тиче гајења шљива. Бог је одавно одредио да се на овом простору гаји шљива, па су и моји преци деценијама радили исто – прича Ђуровић. Првих седам стотина садница стигло је из чачанског Института за воћарство, а Божји глас налагао враћање неким постулатима традиције у друштву. Након деведесетих година, које покушава да заборави, прве године новог миленијума донеле су ново време, а држава одлучила да поспеши пољопривредну производњу, посебно воћарство. Свако ко је пожелео да се бави овим послом морао је да испуни одређене услове, купи проверене саднице код релевантног произвођача и засади их на одређеном растојању. Није познато да ли је то био случај, или нешто друго, али је Ђуровић ово урадио и пре него је сазнао за прилично строге услове, а то је допринело да добије нова подстицајна средства која су надоместила све што је до тада уложено. Нови ветар у леђа учинио је да воћњак буде проширен са још пет стотина садница шљиве, чачанаске родне и чачанске лепотице које су се доказале као компатибилне сорте. На овим просторима је маџарка вековима била доминантна врста шљиве. Нове врсте су засађене да је надоместе али и да лепотица, као резистентна, спасава родну од евентуалног напада било каквог вируса, а показале су се и као компа-

тибилне по питању опрашивања. Ђуровић је био свестан чињенице да не може брзо да заради велике паре. Зато се посветио неговању воћњака наредне три године док није започео садњу на новим површинама, по правилу онима које је отимао од корова. Уз велико знање било је потребно применити одговарајуће мере заштите, а тамо где се исксутво показало примеренијим од онога што је прописивала наука требало је вршити одређене модификације. И поред препоруке да се вештачко ђубриво примењује у фебруару и марту метеоролог који познаје хидрологију схватио је да би отопљени снех могао да га спере низ брдо и пре него се отопи.

- Кад уочи великих снегова бацим ђубриво они су једини који ће да га растворе. Пред крај децембра почињу мразеви, вода је у облику кристала и нема топљења, а тек са првим топлијим данима снег полако почиње да се топи и натапа земљу. Препорука да се с јесени пођубри показала се као добра. Откад почне да замире јесен, па све до Нове године, због мало сунчаних дана има много услова за појаву трулежи коју треба спречити заштитним слојем на биљци како би се вода сливала низ њу. Кад почетком фебруара мало отопли, и обданица постане дужа, у конкавном подручју око Мораве преко дана угреје сунце, хладан ваздух се као тежи са планина спушта у долине и таложи, а дужи хладан период изазива појаву магле. Иако са висином пада температура, лепи сунчани дани на брдима погодују воћу. Пре било каве вегетације, док је биљка још мирна, режем воће што није ни мало једноставно – објашњава Ђуровић који је, док није савладао вештину резидбе, прочиао на хиљаде страница књига, а у почетку редовно ангажовао стручњаке. Приноси су добром познаваоцу гајења шљива увек били при-

ближни очекиваним. Сазнање да су велики приноси на дугом штапу одлучујуће су утицали да се максимално посвети облику стабла и квалитету шљиве. Трошкови гајења су првих година прилично велики, а род шљива не може да их покрије ни читаве прве декаде. Више од свега било је тешко убедити старије чланове домаћинства у све предности новог односа према земљишту и гајењу шљива. Плантажни начин гајења подразумева садњу на два метра растојања у редовима који су један од другог удаљени четири, а то је било непојмљиво старијим генерацијама навиклим да их саде на растојању од осам метара. Екстензивни начин узгоја вековима уназад у овом крају је резултирао веома високим стаблима које је било тешко штитити, али и брати плодове. Уз то постојала је и много већа опасност да буду поломљена под теретом великих наноса снега. Плантажни начин дозвољава све радове са земље, посебно кад бербу на великом простору треба обавити у кратком року. Прва љубав Слободана Ђуровића од малена је било летење. Разлог је чињеница да је са сирчанске стране у нивоу спортског аеродрома често могао да види како полећу и слећу авиони и једрилице. Сазнање да је Краљево било међу првим градовима у Европи у којима је постојала фабрика авиона учврстило је уверење да су они блиски колико и шљива. Одрастање уз шљиве било је прилика да се прати њихов раст, али и жеља да једног дана створе услове да од њихове продаје обезбеди довољно средстава за куповину бар малог авиона. Кад би имао радионицу, и техничких могућности за рад, већ би покушао да га направи. Овако и даље верује да је гајење једини начин који води до зараде потребне за куповину авиона. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 13.9.2015.

49

На маргинама Краљевског филмског фестивала

МАГАЗИН

13.9.2015.

БУДУЋНОСТ У КРАТКОМ ФИЛМУ

50

- У Црној Гори не постоји континуитет у снимању филмова. - После три снимљена филма у једној следи пауза од три године, па се у шали каже да Црна Гора прави само пола филма годишње. - Краткометражни филм је добра прилика да аутори са мало новца покажу колико вреде. – Програм Краљевског филмског фестивала шаролик јер има херметичних, затворених, артистичких, али и класичних филмова.

- За сваки фестивал је нужно да има радионице које ће држати еминентни гости, а искуство показује да би на њих дошли многи посетиоци. - Краљево је центар овог дела Србије, па треба правити фестивал који није значајан само на нивоу оштине, него и на нивоу републике

Фото: М. Радовановић

Бранислав Милатовић

51

МАГАЗИН

13.9.2015.

Н

52

едавно завршен, трећи по реду, Фестивал краткометражног филма „Краљевски филмски фестивал“ окупио је у Краљеву велики број младих аутора из земље и иностранства, оне од којих се очекује да буду носиоци ове врсте уметничког стваралаштва у региону и шире. Међу њима је и тридесетогодишњи филмски редитељ из Црне Горе Бранислав Милатовић коме је пут ка жирију овогодишњег фестивала обезбедило сазнање да је већ првим филмом доказао како може равноправно да се носи са много искуснијим ствараоцима у овој области. Од момка одраслог у породици позоришног редитеља Слободана Милатовића, кроз чију су кућу пролазила значајна имена из сфере позоришне и филмске уметности, није се могло ни очекивати друго до да крене путем који су од малена расветљавали Александар Берчек, Жарко Лаушевић, Петар Божовић, Данило Бата Стојковић, Емир Кустурица и многи други. Случај је хтео да у време кад се требало определити за будуће занимање на више од две деценије старом цетињском Факултету драмских уметности, поред продукције, драматургије, глуме и позоришне режије, буде отворен одсек за филмску и телевизијску режију. Ма колико се љубав према позоришту учвршћивала од најранијег детињства сазнање да на географски ограниченом простору Црне Горе нема довољно места за рад водило је ка одлуци да се посвети филму. Година дана интензивних припрема била је довољна да се, између 44 кандидата на пријемном испиту, избори за место међу првих шест колико је те године бројала класа Бранка Балетића. Мало тржиште основни је разлог што је следећа генерација студената уписана тек четири године касније, а трећа тек 2013. Прва генерација била је специфична по томе што је разлика између најстаријег студента у класи и најмлађег Милатовића била пуних 11 година што је, у време кад неко има само двадесет, отежавајући фактор и због сазнања да су старије колеге већ имале прилично искуство у

овој области. Разлика у годинама била је толика да је неке од старијих уважавао колико и професоре међу којима су, поред Балетића, главне предмете предавали Миша Радивојевић и Станко Црнобрња. Да је сваки почетак тежак показала је и цетињска академија на којој се тек стварао систем школовања за нека нова времена. Добрим се сматра сазнање да је четворици студената који су студирали на терет држаног буџета пружена прилика да за дипломски рад сниме омнибус филм. Предлог је потекао од професора након треће године студија, на којој је сваки од будућих режисера имао задатак да напише сценарио за филм не дужи од пола сата, а омнибус пружао више шанси да новац добију заједно него сваки појединачно. Након што је 2010. године премијерно приказан на херцегновском фестивалу филм се нашао на редовном репертоару црногорских биоскопа и тако ускратио могућност ауторима да појединачно учествују на бројним фестивалима. Показало се да је омнибус превазиђена филмска форма која само у ретким ситуацијама, као што је била ова, може да помогне младим ауторима да дођу до средстава потребних за снимање.

- Не кажем да се кајем што сам радио омнибус, али се ствари нису одвијале онако како сам мислио да би требало иако је филм гледан у Црној Гори, а освојио и једну глумачку награду. Сценарија смо писали независно од омнибуса, па их није везивало ништа заједничко, и тек кад смо написали професор је предложио да филм правимо заједно. Омнибус има смисла ако се унапред смисли тематска, естетска, или нека друга заједничка целина која их веже. У супротном нема смисла, јер су то четири различита филма а не један – објашњава Милатовић. Прва награда на конкурсу за црногорски кратки филм омогућује младом аутору већу слободу него код омнибуса код кога је, осим глумаца, изостала могућност самосталног избора

осталог дела екипе. Највеће ограничење је био директор фотографије који је учествовао у снимању сва четири дела и поред потребе да након сваког направи довољно дугу паузу. Филм „Кругови“ снимљен је 2011. године по мотивима приче младог вишеструко награђиваног младог писца Огњена Спахића, који је и косценариста, а средства Министарства културе помогла су да буде завршен у задатом

року. Главне улоге су тумачили Славко Штимац и Александар Берчек, а филм сведочи о ритуалима у Црној Гори који се дижу на митолошки ниво кад деца кроз ритуал сахране и смрти желе да имитирају свет одраслих. Уверење да је филм довољно квалитетан будио је жељу да буде приказан на неком великом фестивалу. Случај је хтео да то буде Сарајевски фестивал на коме је уврштен у званичну селекцију само пет дана након пријаве, а након премијере у јулу 2012. године учествовао је на још 45 фестивала и освојио пет награда. Већ половином септембра исте године

53

МАГАЗИН

13.9.2015.

приказан је и у Краљеву у оквиру тек основаног Краљевског филмског фестивала. Успех је увек додатни мотив за озбиљнији приступ послу, а сарадња са Спахићем повод за заједнички рад на новом сценарију. Да уиграни тандем постаје све препознатљивији у Црној Гори потврђује још једна прва награда за нови сценарио што је отворило могућност да пред крај ове године, или почетком наредне, буду снимљени први кадрови. Поуздано се зна да ће тумачи главних улога бити Славко Штимац и Марко Баћовић, а Милатовић верује да ће, ако буде успешан колико и претходни, бити корак ближе првом дугометражном филму. Копродукцијски уговор са Радио-телевизијом Црне Горе обезбеђује додатна средства за снимање у Београду у коју омалена екипа долази због коришћења студија и великог стана салонца какав не постоји у Подгорици. Остали чланови тима, до пуног састава од 25 људи техничког дела, у коме су директор фотографије и тонски сниматељ са сарадницима, рентал агенције са

54

својим особљем и остали, такође су из Београда па се снимање у Србији потврђује као продукционо и економски најоправданије.

- Кроз кратке филмове човек ствара базу да се види шта је радио како би могао да ради дугометражни. Планирам да после овога снимам дугометражни за који имам готов сценарио, као и други у фази разраде, а да се са кратким појавим на неком од фестивала у следећој години, можда и у Краљеву. Филм је продукционо мање захтеван него претходни, који је и за југословенске оквире био високобуџетни јер је достигао износ од 40 хиљада, али ће ипак коштати више од 25 хиљада евра. Имао сам велику срећу јер сам од Министартва културе добио 15 хиљада, додатна средства из фонда Лутрије Црне Горе, а нешто пара и на општинском конкурсу. Добра пракса министарства је да по завршетку снимања даје додатна средства за постпродукцију, а пет хиљда евра за кратки нама значи пуно. Иако је претходни коштао четрдесетак хиљада

евра одређени број људи, међу њима и ја, нису били плаћени. У укупни износ улазе трошкови бензина који смо добили, а вреди хиљаду евра, 120 пансиона у хотелу, што је еквивалент 4 хиљаде евра, и слично – објашњава Милатовић. Искусто указује на велику препреку ауторима због чињенице да не постоји државно тело као што су Филмски фонд или Филмски центар, па се средства расподељују преко Министарства културе. Црна Гора је једина држава у региону која нема овакво тело, па су погледи аутора усмерени према крају ове године до када се очекује да би могло бити формирано. Закон о кинематографији подразумева стварање институције независне од Министарства културе, а потом дефинисања начина финансирања, јер се при расписивању конкурса не зна којим средствима располаже држава. Тако се дешавало да прва награда на конкурсу за дугометражни филм донесе само десети део онога што је потребно за снимање, па се аутору направи медвеђа услуга јер остатак мора да тражи

55

13.9.2015.

МАГАЗИН

56

на другим местима. Један од начина да се обезбеди сигурно финансирање је опорезивање емитера са пет одсто вредности сваке биоскопске улазнице што би, уз средства од Телекома и државе, допринело да се одржи континуитет у снимању филма. Ово се сматра посебно важним након сазнања да после три снимљена у једној следи пауза од нове три године, па се у шали каже да Црна Гора прави само пола филма годишње. Својеврсни бум у Црној Гори, кад је у питању кратки филм, направила су три млада редитеља. Први је Сенад Шахмановић чији је филм „Умир крви“, након премијере у Тампереу почетком године и херцегновског фестивала, у септембру стигао и до Краљева. Душан Касалица је добио награду „Срце Са-

рајева“ за најбољи кратки филм, а остварење Ивана Салатића уврштено у званичну селекцију фестивала у Венецији где се равноправно са осталима надмеће за „Златног лава“ у овој категорији. Краткометражни филм је добра прилика да аутори са мало новца покажу колико вреде и колико су савладали занат, а ако се и промаши нису потрошена значајна срдства као она која се уложе у лоше дугометражне филмове. Главним проблемом се сматра поразно сазнање о лошој конекцији између институција на којима се школују млади аутори и оних у којима би требало да раде, па су након студија препуштени сами себи. Можда је и то разлог што се од шест колега са класе само двојица баве филмом.

Након што је први филм Бранислава Милатовића приказан на фестивалу у Краљеву 2013. године уследио је позив да ове буде члан међународног жирија. Испоставило се да је функција у исто време и лепа и незахвална, лепа због процене организатора о релевантности да процењује озбиљне филмове из овогодишње селекције, а незахвална због тога што је у кратком периоду потребно прегледати много филмова и поред потребе да између њих постоји извесна дистанца.

- Свиђа ми се што је фестивал у програмском погледу шаролик јер има херметичних, затворених, артистичких, али и класичних филмова. Доста сам путовао, био на великом броју фестивала и видео много филмова. Краљев-

пуно. Кроз историју се показало да је култура главна одлика једне државе, а да је све остало пролазно. Иако 21. век носи неке друге делатости, конкретно спорт као ново мерило цивилизације, нужно је да град стане иза фестивала, а да учесници преносе даље добра искуства да би увек нови људи имали жељу да дођу. Имао сам прилику да разговарам са директором фестивала у Оберхаузену, града за који нико не би чуо да у њему већ 60 година ентузијасти не организују најбољи фестивал кратког филма. Треба направити екипу таквих људи из Краљева и околних места и користити нова искуства, јер сваки фестивал носи неко ново сазнање о томе шта је урађено добро а шта није. Мо-

рају и људи у Краљеву да се анимирају више, да цели град буде окићен заставама и да становници имају осећај да живе за фестивал. То долази од главне платформе, а то је оштина која мора да обезбеди паре. Краљево је центар овог дела Србије, па треба правити фестивал који није значајан само на нивоу оштине, него и на нивоу републике – каже Милатовић. Сви учесници овогодишњег фестивала из Краљева носе повољне утиске, а то је и један од повода за његово одржавање. Потврђен је и став да су сви градови кроз које протиче река лепи, Краљево можда и лепше. На мушки део велике екипе учесника посебан утисак су оставиле жене каквих, каже Милатовић, нема нигде као на просторима бивше Југославије.

Т. Радовановић

ски филмски фестивал је један од ретких који има врло шаролику лепезу филмова, од естетског преко тематског до других варијанти, па смо ове године и наградили различите. Ово је фестивал који не тежи да буде гламурозан као онај у Сарајеву у који долазе холивудске звезде и велики редитељи. За сваки фестивал, па и овај, нужно је да има радионице које ће држати еминентни гости, а искуство показује да би на њих дошли многи само да чују неког ко говори о свом раду. Неопходно је и да га град препозна иако они који одлучују не морају да знају шта је филм. Треба да знају да нешто мало што уложе може да значи много, јер петнаестак хиљада евра на годишњем нивоу за њих није ништа, а за фестивал може да значи

57

58

МАГАЗИН 13.9.2015.

59

МАГАЗИН

13.9.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

60

Жабац Крека „Жабац Крека“ је филм о жаби која има кризу идентитета, па за разлику од осталих мрзи да скаче и има аверзију према води. Пошто не може да се уклопи, стално преиспитује свој живот па се са најбољом пријатељицом, летећом веверицом, упушта у духовно путовање у потрази за истином и његовим правим местом у свету. Забуна

настаје кад Креку хипнотише преварант који ће га натерати да верује како је принц заробљен у људском телу. Током мисије у којој треба да пољуби људску принцезу, Крека ће ускоро открити да уопште није лоше бити жаба, али и да му је љубав његовог живота све време била пред очима. Главним јунацима у филму гласове су позајмили Милан Антонић, Мирјана Јовановић, Наташа Балог, Ана Симић,

Драган Вујић Вујке, Милан Тубић, Пеђа Дамњановић, Марко Филиповић и Иван Перовић. Филм се приказује до 16. августа у пројекцијама од 18 сати.

Лавиринт: Бег кроз згариште У најновијем наставку епске саге „Лавиринт“ Томас и Лединаши морају да се суоче са највећим изазовом до

сада – мистериозном и моћном организацијом „WCKD“, а потрага за доказима о овој организацији одвешће их на Згариште, опустошени предео испуњен незамисливим препрекама. Након што су удружили снаге са покретом отпора, Лединаши улазе у борбу са супериорним непријатељем и откривају његове шокантне планове. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 19,30 сати.

Посета Посета баки и деди није весело искуство за свако дете. Након што сина и кћи пошаље на недељу дана у посету својим родитељима, на удаљену фарму у Пенсилванији, самохрана мајка открива да ствари у животу њене породице нису онакве каквим се чине. Након што деда забрани деци да из-

лазе из собе после 21,30 почињу да се догађају стравичне ствари које откривају узнемирујућу бакину тајну. Кад деца открију да је старији брачни пар умешан у нешто дубоко узнемиравајуће, схватиће да су им шансе да се врате кући сваким даном све мање и мање. Филм се приказује до 16. септембра, а пројекције почињу у 22. сата. Т. Радовановић

61

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 13. E 19. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

13.9.2015.

13. септембар

62

81. — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан.

533. — Битка код Ад Децимума (на десетој миљи од Картагине): Велика победа византијског војсковође Велизара над вандалским краљем Гелимером.

1276. — Папа Јован XXI је наследио Адријана V као 187. римски папа.

1759. — Британци су у пресудној бици на Абрахамовој заравни у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.

1788. — Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД.

1814. — Британске снаге су током битке за Балтимор напале америчку тврђаву Форт Макхенри, што је касније инспирисало Франсиса Скота Кија да напише Барјак искићен звездама, будућу химну САД.

1882. — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.

1922. — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 °C. 1923. — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.

1943. — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској.

1955. — СССР и Западна Немачка

успоставили су дипломатске односе.

1971. — У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.

1989. — у Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.

1991. — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.

1993. — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.

1998. — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996.

1999. — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.

2000. — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оп-

тужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.

2001. — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра

14. септембар 1262. — Краљ Кастиље Алфонсо заузео луку Кадиз на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града.

1812. — Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву. Постоји легенда да су Руси запалили Москву у повлачењу, али је Москва горела пре свега зато што више није било никог да спречи пожаре.

1829. — Потписан Једренски мировни уговор којим је окончан рускотурски рат. Србија на основу Једренског мира 1830. добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност.

1930. — Национал-социјалистичка партија Адолфа Хитлера постала друга партија по величини у немачком парламенту.

1939. — Хеликоптер „ВС-300“ руског конструктора Игора Сикорског, који је емигрирао у САД, извео први успешан лет.

1959. — Совјетска сонда Луна 2 се срушила на Месец и постала први људских руку дело које је стигло до њега.

1960. — У Конгу извршен војни удар под вођством пуковника Жозефа

Мобутуа, а премијер Патрис Лумумба стављен у кућни притвор. На састанку представника земаљапроизвођача нафте у Багдаду основана Организација земаља извозница нафте, ОПЕК.

1975. — У Амстердаму један незапослен учитељ ножем исекао „Ноћну стражу“, једну од најцењенијих Рембрантових слика.

1992. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о повећању броја и проширењу мандата међународних мировних снага у Босни и Херцеговини.

1995. — победиле три националне странке, Срба, Хрвата и муслимана, чији су лидери били главни виновници трогодишњих ратних сукоба.[појаснити] 1996. — Камбоџански краљ Нородом Сиханук дао опрост једном од лидера Црвених Кмера Јенгу Сарију због његове улоге у периоду „поља смрти“, када је у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи. У Босни и Херцеговини одржани први општи избори после потписивања мировног споразума у Дејтону у децембру 1997. — У пожару у рафинерији нафте у Визагапатнаму, на југу Индије, погинуло најмање 56 особа, а истог дана у централном делу те земље погинуо 81 путник када се пет вагона експресног воза сурвало с моста у реку.

2001. — Сенат САД усвојио резолуцију којом се председнику САД Џорџу Бушу одобрава да „предузме све неопходне и одговарајуће мере“ поводом напада 11. септембра. Председник

Буш одобрио мобилизацију 50.000 резервиста.

15. септембар 533. — Византијски војсковођа Велизар заузео Картагину, престоницу Вандалске краљевине.

1014. — Вођена је битка на Беласици у којој је византијска војска потукла трупе цара Самуила.

1776. — Током Америчког рата за независност британске трупе под командом генерала Вилијама Хауа заузеле Њујорк.

1810. — У Мексику почео устанак против шпанске власти који је с прекидима трајао до 1820, када је проглашена независност Мексика од Шпаније.

1822. — Британске трупе заузеле Каиро, а Раби-паша, који се предао Британцима, протеран на Цејлон. Каиро остао под британском контролом до 1922, када је Египат прокламовао независност, а град постао престоница државе.

1864. — Током лова на јаребице несрећним случајем убио се енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видео афричко језеро Викторија, тврдећи да је оно извориште Нила.

1903. — У Порто Алегреу, Бразил, основан Фудбалски клуб Гремио Порто Алегре.

1912. — Изграђена Градска кућа у Суботици 1916. — У бици на Соми у Првом светском рату Британци први пут упо-

требили тенкове, направљене према пројекту Ернеста Свинтона.

1935. — Немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца.

1949. — Конрад Аденауер изабран за првог канцелара Западне Немачке, а Теодор Хојс за првог председника републике.

1972. — Шпанија и Совјетски Савез потписали уговор о трговини, први уговор две земље од окончања Шпанског грађанског рата.

1987. — Немачки хакери, „Хаос клуб“, упали у компјутерски систем НАСА и инсталирали програм назван „Тројански коњ“.

1989. — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1995. — Савет безбедности Уједињених нација продужио је за још шест месеци делимичну суспензију санкција против Југославије.

1996. — Вођа италијанске сецесионистичке партије „Северна лига“ Умберто Боси прогласио је север Италије Федералном Републиком Паданијом, што су оштро осудиле остале политичке снаге у земљи.

1999. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио формирање међународних снага за Источни Тимор због таласа насиља који су изазвале проиндонежанске снаге после референдума на ком су се становници те индонежанске покрајине изјаснили за

63

независност.

2000. — У француском делу Баскије ухапшен је најтраженији шпански бегунац Ињасио Грасија Арегуи, према званичном Мадриду вођа баскијске терористичке групе ЕТА. У Сиднеју отворене 27. Олимпијске игре. Југословенски спортисти на тим играма освојили три медаље, тј. златну одбојкаши, сребрну Јасна Шекарић у гађању из ваздушног пиштоља, а бронзану ватерполисти.

2001. — Председник Џорџ Буш први пут је рекао да су САД 'у рату', означивши вођу исламистичке терористичке мреже Ал Каида Саудијца Осаму бин Ладена као организатора терористичких напада четири дана раније на Њујорк и Вашингтон.

2002. — Јужна и Северна Кореја споразумеле су се да отпочну уклањање мина дуж границе двеју земаља. На парламентарним изборима у Македонији, четвртим од осамостаљења те бивше југословенске републике, победила опозициона коалиција „За Македонију заједно“, предвођена Социјалдемократским савезом Бранка Црвенковског.

МАГАЗИН

13.9.2015.

16. септембар

64

681. — У византијској престоници Константинопољу, под покровитељством цара Константина IV, закључен Шести васељенски сабор.

1810. — Мигел Хидалго, парохијски свештеник у Долоресу, Гванахуато, је одржао говор Вапај Долореса својим парохијанима, започевши Мексички рат за независност од Шпаније.

1812. — У Москви је избио велики пожар који је следећих дана уништио три четвртине града.

1859. — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик.

1908. — Беч и Москва се споразумели да се Аустроугарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија под при-

тиском Аустроугарске и Немачке у марту 1909. признале анексију.

1941. — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија. Абдикацију изнудили Велика Британија, САД и СССР због шахове пронемачке политике.

1955. — Војним ударом са власти значен председник Аргентине Хуан Перон. После 18 година проведених у егзилу Перон се вратио у Аргентину 1973, када је формирана перонистичка влада Ектора Кампоре и исте године поново постао председник Аргентине. После његове смрти 1974. заменила га супруга Изабела Перон.

1959. — Зирокс је представио Xerox 914, први модерни фотокопир апарат, који је изумео амерички физичар Честер Карлсон.

1963. — Малаја, Сингапур, Северни Борнео (данашњи Сабах) и Саравак су се ујединили у Малезију.

1966. — Извођењем опере Самјуела Барбера „Антоније и Клеопатра“ отворена нова зграда Метрополитен опере у Линколновом центру у Њујорку.

1978. — У Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени.

1987. — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

2001. — Кина после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију. Одбојкаши Југославије освојили прво место на Европском шампионату.

2005. — Почело Европско првенство у кошарци 2005. у Србији и Црној Гори.

17. септембар 1631. — У тридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија.

1665. — У Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи.

1787. — Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД потписали Устав САД. Уз касније додате амандмане Устав и сада на снази и најстарији је важећи Устав на свету. У њему први пут примењена идеја француског филозофа Монтескјеа о подели власти на законодавну, извршну и судску.

1809. — Миром у Фредриксхаму завршен шведско-руски рат у ком је Русија освојила Финску.

1889. — Поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник.

1900. — Британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија.

1914. — српски премијер Никола Пашић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Нишу тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније.

1918. — После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила.

1931. — Компанија „RCA Victor“ представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу „Савој“ у Њујорку.

1939. — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна.

1944. — Спуштањем британских падобранаца код града Арнема у Холандији почела Операција Маркет Гарден у Другом светском рату, с циљем успостављања мостобрана на реци Рајни и заобилажења немачке линије одбране. Савезничке трупе наишле на неочекивано јак отпор Немаца, а операција пропала уз велике губитке са-

везника.

1978. — Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера.

1997. — У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињнеих нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер.

2001. — Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осуђени на по 20 година затвора. Македонска влада саопштила да ће НАТО трупама дозволити да остану у земљи и по завршетку њиховог мандата.

18. септембар 1502. — Шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо стигао је у Костарику на свом четвртом и последњем путовању у Нови свет.

1739. — Потписивањем Београдског мира окончан је рат између Ау-

стрије и Турске, започет 1736. Аустрија је потиснута са Балкана, а Турска се вратила на Дунав и Саву. Србија је поново постала део Отоманског царства, а Аустрија је била присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и делове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718.

1759. — Французи су после војног пораза морали да препусте Енглезима провинцију Квебек у Канади, а у последњој бици су погинула оба команданта - енглески Џејмс Вулф и француски Луј Монкалм.

1810. — У Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О'Хигинса, касније председника Чилеа (1817-23).

1822. — Француски египтолог Жан Франсоа Шамполион дешифровао је египатско писмо, (хијероглифе).

1851. — Изашао је први број америчког дневника „Њујорк тајмс“, који је основао Хенри Џервис Рејмонд.

1931. — Јапан је почео напад на североисточну Кину, Манџурију, а 3. марта 1932. прогласио је независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџуко).

1934. — СССР је приступио Лиги народа.

1944. — Након тешких борби, америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа Патона заузеле су

у Другом светском рату луку Брест, значајно војно поморско упориште у северозападној Француској. Први пролетерски корпус НОВЈ ослободио Ваљево.

1973. — Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство обе немачке државе - Источну и Западну Немачку; у чланство УН примљени су и Бахами.

1982. — У масакру који је, уз подршку израелске војске, починила либанска хришћанска милиција у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту, убијено је најмање 800 људи. То је била одмазда за атентат извршен четири дана раније, у којем је убијен председник Либана Бешир Џемајел.

1988. — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила владу председника Бурме Маунга Маунга.

65

13.9.2015.

МАГАЗИН

66

1989. — Након 22 године прекида, Израел и Мађарска су обновили дипломатске односе. Индијска влада одлучила је да обустави војне операције против Тамилских тигрова и да до краја године повуче трупе из Шри Ланке.

1997. — Исламски терористи су у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет немачких туриста и египатског возача.

2001. — Окружни суд у Београду саопштио је да је из масовне гробнице у Батајници код Београда ископано најмање 269 тела за која се сумња да су посмртни остаци косовских Албанаца убијених и погинулих за време рата на Косову 1999.

19. септембар 636. — Рашидунски Арапи предвођени Халидом ибн Валидом су заузели Дамаск од Византинаца.

1356. — Енглеска војска под вођ-

ством Едварда Црног Принца, сина краља Едварда III, у бици код Поатјеа поразила војску француског краља Жана II, чиме је окончана прва фаза Стогодишњег рата.

1370. — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца је заузела и опустошила Лимож.

1796. — Први председник САД Џорџ Вашингтон упутио америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање. За председника изабран 1788.

1814. — У Пожешкој нахији избила Хаџи Проданова буна.

1837. — Код Пожаревца одржани први војни маневри регуларне српске војске, који су трајали 20 дана уз учешће 1.700 војника.

1863. — Почела је битка код Чиканоге у северозапдној Џорџији, која ће се завршити највећим поразом Уније (Севера) на западном фронту Америчког грађанског рата.

1888. — Прво светско такмичење за

избор лепотице одржано у белгијској бањи Спа, а прва званично најлепша жена на планети постала 18-годишња креолка из Гваделупе Берта Сукаре.

1900. — У Винемаки у Невади, Буч Касиди и Санденс Кид су извели прву заједничку пљачку Прву националну банку и побегли с 32.640 долара.

1914. — Почела битка на Мачковом камену у Првом светском рату. После четвородневних борби, надмоћнија аустроугарска војска присилила Србе на повлачење.

1918. — Почела је битка код Мегида у Првом светском рату.

1928. — „Пароброд Вили“, први анимирани цртани филм у ком се појавио Мики Маус, приказан у њујоршком биоскопу „Колони театар“.

1939. — Совјетске трупе стигле на мађарску границу и истовремено на северу Европе окупирале Вилњус, који је био под пољском управом.

1941. — Немци у Другом светском рату заузели Кијев, после битке која је

трајала 45 дана. Британске трупе ушле у Техеран током Англо-совјетске инвазије Ирана.

1944. — Потписано је Московско примирје између Финске и Совјетског Савеза, чиме је завршен Настављени рат.

1955. — У Аргентини војска оборила са власти председника Хуана Доминга Перона.

1970. — Први Гластонбери фестивал, највећи музички фестивал на отвореном, је одржан на имању Мајкла Ивиса у Гластонберију, Енглеска 1985. — У главном граду Мексика Сијудад Мексику и околини у земљотресу погинуло око 12.000, а повређено око 40.000 људи.

1989. — У експлозији авиона DC-10 француске компаније UTA, на линији Бразавил-Париз, изнад Нигера, за коју је касније оптужена Либија, погинули сви путници и чланови посаде, њих 171.

1991. — Колоне тенкова Југословенске народне армије кренуле из

Београда према Хрватској, где су почели сукоби српских наоружаних група и хрватске полиције. Хрватска 25. јуна 1991. прогласила самосталност и издвојила се из СФРЈ.

1991. — У леднику на граници Аустрије и Италије откривен је Еци, најстарија природно сачувана мумија у Европи, из 3300. п. н. е..

1992. — Савет безбедности Уједињених нација искључио Југославију из светске организације, оспоривши јој право да аутоматски наследи СФРЈ. СРЈ поново постала чланица УН 2. новембра 2000, пошто је ДОС преузео власт у Србији.

1994. — Трупе САД искрцале се на Хаити у операцији коју је Вашингтон означио као „поновно успостављање демократије“.

1994. — „Манифест Унабобмера“ Теда Качинског је објављен у Вашингтон посту и Њујорк тајмсу, скоро три месеца након што им је послат.

2000. — У Прагу почело петодневно заседање Међународног монетарног

фонда и Светске банке, током ког се више хиљада демонстраната, противника глобализације, сукобило с полицијом. У сукобима повређена 142 демонстранта и 123 полицајца, а центар Прага је демолиран.

2001. — Председник САД Џорџ В. Буш потписао конгресну резолуцију о употреби војне силе и захвалио се Представничком дому и Сенату што су га овластили да покрене рат против терориста. Исламски свештеници позвали терористичког лидера Осаму бин Ладена да добровољно напусти Авганистан, али му нису одредили рок за излазак из земље. САД запретиле да ће напасти талибане уколико не предају Бин Ладена.

2006. — На Тајланду извршен државни удар у којем је збачен премијер Таксин Шинаватра који је у то време био на заседању Генералне скупштине УН.

67

68

МАГАЗИН 13.9.2015.

69

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

13.9.2015.

ВИШЕ ПРЕКРШАЈ

70

П

рва недеља септембра показује појачану активност суграђана склоних вршењу кривичних дела о чему сведочи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 31. августа до 6. септембра. У њему је записано да је број кривичних дела у односу на претходну недељу удвостручен, а у структури 41 евидентираног само четири се сврставају у област привредног криминала. Овај период остаће запамћен и по натпросечном учинку у откривању починилаца, јер су инспекторима Криминалистичке полиције позната имена оних који су учествовали у вршењу више од половине. Ако се о стању јавног реда и мира

закључује на основу броја прекршаја у овој области долази се до закључка о лаганом смиривању, јер је 20 евидентираних за нијансу мање него седам дана раније. У њиховој структури су, у односу на претходну кад је резултат био изједначен, осам туча у знатнијем заостатку за 12 прекршаја који се третирају као остали. Мртва трка води се између саобраћајних незгода са повређеним лицима и оних код којих је утврђена само материјална штета. Иако је резултат, као претходне недеље, изједначен у обе категорије се бележи по шест незгода што је више него пре седам дана. Последице шест саобраћајних незгода са повређеним лицима огледају се у две

тешко повређене особе и седам код којих су повреде оцењене као лакше. Материјална штета је достигла 600 хиљада динара, а забележен је и рекордан број од 517 саобраћајних прекршаја што је за сто више него недељу дана раније. У једном пожару, у чијем су гашењу учествовали припадници Ватрогасноспасилачке јединице, причињена је штета од 800 хиљада динара. Инспектори Криминалистичке полиције су током августа евидентирали 132 кривична дела од којих свега 5 из области општег криминала. Од укупногброја успели су да открију починиоце мање од трећине, па остаје да

ЈА У САОБРАЋАЈУ

се види шта ће бити са онима који су извршили преосталих 91. У истом периоду евидентирано је 98 прекршаја који су утицали на ремећење јавног реда и мира. Више од податка да се приближавају троцифре ном броју брине сазнање да су у већини случајева, чак 52, повод за то биле туче. Податак да се током августа догодило 45 саобраћајних незгода значајан је исто колико и то да је половина за исход имала повређена лица. Уз 22 особе које су претрпеле лакше телесне повреде епилог ових незгода мери се са 23 чије су повреде процењене као теже, а изгубљен је и један људски живот. Материјална штета је за 260 хи-

љада премашила два милиона динара, а евидентирано је и 1.531 прекршај несавесних учесника у саобраћају. Припадници Ватрогасно-спасила чке јединице интервенисали су у гашењу пет пожара од којих је у три констатована штета од 140 хиљада динара, а у два случаја није утврђена.

Ножем на Кинезе Припадници Министарства унутрашњих послова су ухапсили и, по налогу заменика Основног јавног тужиоца, задржали до 48 сати Краљевчанина С.С. рођеног 1983. године. Основ за задржаавње је сумња да је

извршиo кривична дела угрожавање сигурности и ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности, или одржавању јавног реда. Осумњичени је у петак око поднева у кинеској продавници у ужем центру града претио, а затим ножем и употребом физичке силе насрнуо на два кинеска држављанина, након чега је својим путничким возилом покушао да побегне. У покушају бекства спречили су га припадници полиције, који су по позиву изашли на место догађаја, а С.С. ће, како потврђују у Полицијској упра ви Краљево, у законском року бити приведен Основном јавном тужиоцу.

71

72

МАГАЗИН 13.9.2015.

73

13.9.2015.

МАГАЗИН

74

Жељко Булатовић

Великани краљевачког спорта: Жељко Булатовић (2)

- Одбојкашки савез Србије је један од најорганизованијих у свету, па играчима обезбеђује услове који ни у чему не заостају за оним какве имају најбогатије светске репрезентације. - Некада су играчи били технички много поткованији док су данас далеко физички спремнији и јачи. - Одбојка је страховито напредовала и убрзала се после промене правила, а популарности је у значајној мери допринела Светска лига која се одржава у време кад нема такмичења у другим спортовима. - Сваки тренинг врхунских професионалаца изгледао као финале првенства света. - Иако у локалним оквирима никад није било довољно новца успеси су заснивани на великом ентузијазму домаћих играча од којих су многи доспели до националног тима и иностраних клубова. - Спорт је сиротињска забава, па много младих у њему види шансу да реши егзистенцијална питања

Фото: М. Радовановић

СИЛОМ ПРИЛИКА ТРЕНЕР

75

МАГАЗИН

13.9.2015.

К

76

ад се половином деведесетих година екипа Рибнице нашла у небраном грожђу, након што је дотадашњи тренер пред почетак новог првенства напустио клуб, незахвалне улоге да води тим прихватио се дотадашњи директор клуба Жељко Булатовић. У то време нико, а понајмање он, није помишљао да ће до данашњих дана са различитим екипама остварити више успеха него било који други са ових простора. О томе сведоче златна и сребрна медаља са првества Европе, две сребрне и једна бронзана са првенства света и по бронзана из Светске лиге и Медитеранских игара. Ништа мање нису значајни ни успеси у клупским такмичењима. Под вођством Жељка Булатовића Црвена звезда је три пута освојила државно првенство, два пута била победник у куп такмичењу и једном освајач супер купа. Са женском екипом из Омска Булатовић је освојио две бронзане медаље на првенству Русије, једну у такмичењу за куп ове земље и једну у Купу Сибира и Далеког истока. Пут ка неслућеним висинама отпочео је у београдском Партизану, а настављен две године касније у Црвеној звезди кад се из иностранства вратио Дејан Брђовић и преузео улогу директора клуба. Већ прве године екипа је под вођством Булатовића успела да освоји титулу првака државе која се у клубу жељно очекивала пуних 29 година. Успеху су, поред несумњиве заслуге тренера, у значајној мери допринели директор и управа клуба, али и те године најбоља екипа у лиги. Први клупски трофеј значајнији је због чињенице да је освојен у великом клубу, још више што се до њега дошло након толико година ишчекивања. Колико је Булатовић озбиљно приступио послу, и колико су њиме били задовољни у Црвеној звезди, сведочи податак да је у овом клубу остао пуних десет година и сврстао се у ред ретких који су на челу једне екипе остали тако дуго. Још је значајније ако се има у виду да води велики клуб. Током тих десет година Црвена звезда је три пута била шампион државе, два пута освајач купа, а једном победник Супер

купа. У том периоду кроз клуб је прошао велики број веома значајних одбојкаша који су били носиоци игре националног тима. Међу њима су били Петковић, Ковачевић, Бојовић, Терзић, Рашић, Самарџић, Вујић и многи други. У добро организованом клубу тачно се знало кад ко игра, кад ко одлази и са којим се играчима очекује нова сезона. Више од свега импонује сазнање да свих тих година није било никаквих притисака на тренера и захтев да нешто мора да оствари. Да успех није остао незапажен потврђује позив да за Универзијаду припреми Б репрезентацију са којом је три пута учествовао на овом значајном такмичењу, у Кини, Кореји и Турској. Репрезентација Србије је у то време била састављена од играча који данас чине окосницу прве екипе националног тима, а са њима је Булатовић, на последњим Медитеранским игрма у Шпанији на којима је учествовала екипа Југославије, освојио бронзану медаљу. Кад је 2006. године националну селекцију Србије преузео Игор Колаковић први помоћник је постао Жељко Булатовић уверен да одговорно место у репрезентацији представља круну успешне каријере. Ономе што се касније догађало у значајној мери доприноси успешна сарадња два одбојкашка стручњака и сазнање да се нижи по рангу ни у једном тренутку није осећао као други тренер. Успеси репрезентације почели су да се нижу десетак година раније кад је на чело Одбојкашког савеза дошао Александар Боричић који је допринео да данас буде један од најорганизованијих савеза у свету, па играчима обезбеђују услове који ни у чему не заостају за оним какве имају најбогатије светске репрезентације.

- Имао сам привилегију да будем учесник последњег такмичења репрезентације Србије и Црне Горе на првенству света у Јапану 2006. године кад смо осовојили четврто место. Имали смо амбиције да будемо други, а разочарање што нисмо ушли у финале утицало је да се играчи разочарају и изгубимо утакмицу у борби за треће

место. За мене је и четврто било успех, иако играчима који су већ освајали све што се могло није. Почела је смене генерација и кад су сви мислили да ћемо после одласка великих играча да паднемо, 2007. смо победом против Финске у Москви освојили бронзану медаљу на првенству Европе – прича Булатовић. Следећа година је значајна по учешћу на Олимпијади у Пекингу и сребрној медаљи након пораза од Сједињених Америчких држава у финалу Светске лиге у Рио де Жанеиру. Иако се Олимпијада сматра најзначајнијим такмичењем за сваког спортисту из угла тренера ствари изгледају мало другачије. И поред неспорно врхунске организације услови смештаја су, због великог броја учесника, слабији него на европским и светским првенствима. Због тога би искусни спортски радник сваку од њих мењао за било које светско или европско првенство. Репрезентација Србије је на такмичење отишла са великим амбицијама а у походу на медаљу, након пораза са 3:2 у четвртфиналу, заустављена од екипе Сједињених Америчких Држава која је постала олимпијски победник. Европско првенство у Турској следеће године прилика је да се надокнади пропуштено, али Србија након великих проблема са повредама играча такмичење завршава на петом месету. Српски национални тим су све време пратили пехови и повреде играча, због чега су такмичење завршили на петом месту, а првенство се памти и по последњем учешћу Андрије Герића у националном тиму. Финале Светске лиге 2009. године одиграно је пред 22 хиљаде навијача у београдској Арени, а репрезентација Србије након пораза у финалу освојила сребрну медаљу. За Светско првенство следеће године, спремала се са младим играчима.

- Први пут играмо са младим играчима. Желели смо да их одморимо кроз Светску лигу и спремимо за првенство света на коме смо освојили бронзану медаљу што је, у јакој конкуренцији, опет била сензација. Првен-

77

13.9.2015.

МАГАЗИН

78

ство је у октобру 2010. године играно по неком чудном систему, па је малтене било боље да изгубиш него да победиш. Групе су формиране намештањем резултата, а Бразилци, Бугари и Руси калкулисали да не би играли једни против других. Избацујемо Русе и одлазимо у полуфинале где изгубимо од Кубе, а у борби за треће место у Риму побеђујемо Италију. Од активног играња се опростио Никола Грбић, па следеће године у Светској лиги нема резултата, јер смо чували играче за европско првенство у Бечу где смо играли у хали у којој је међу гледаоцима било 80 посто Срба. Наших навијача је више него кад играмо код куће, а ми правимо највећу сензацију откад се играју европска првенства у одбојци и победимо Русе у полуфиналу а Италијане у финалу. То је и мој највећи тренерски успех, а након овог такмичења смо се квалификовали за Олимпијске игре у Лондону наредне године – прича Булатовић. И друга Олипијада на којој је учествовао потврђује искуство из Пекинга. Ма колико да је атрактивна за посетиоце и публику испред телевизијских екрана Олипијада је прилика за решавање бројних проблема. За разлику од Пекинга где је за пут до борилишта постојала посебна саобраћајна трака у Лондону се до хале за одигравање утакмица путовало читава два сата, да после сат и по тренинга исто толико до Олимпијског села. Да би стигли на јутарњу утакмицу која почиње у 9 морали су да се пробуде у пет како би спремно отпочели такмичење. Ништа повољније нису биле ни утакмице у вечерњим терминима након којих се до Олимпијског села стизало у три ујутру. Ако се томе дода да је репрезентација на такмичење отишла ослабљена, због повреда кључних играча који су са терена одсуствовали и по месец дана, а да су се повреде јављале и у току такмичења, онда није чудо што је екипу Србије на путу ка медаљи још у четвртфиналу зауставила Немачка. Мала је

утеха то што што је након велике борбе наш тим у овом сусрету повео са 2:0. Кад је након Олимпијаде Зоран Терзић преузео вођство над женском екипом у руском граду Омску за помоћника је изабрао Булатовића. Обавезе око женске репрезентације Србије учиниле су да често одсуствује па је, први пут у каријери, Булатовићу пружена прилика да води женску екипу. Већ у првој години клуб је постигао највећи успех до тада освајањем трећег места и бронзане медаље у националном шампионату. До исте позиције стигао је и у ЦЕВ купу Европске одбојкашке федерације, а следеће наступио у Лиги шампиона и пласирао се међу шест најбољих екипа. Успех у националном првенству потврђен је и следеће године освајањем трећег места и учешћем у финалу куп такмичења, а четврто место у првенству током последње године довољно за учешће у плеј-офу у коме није било значајнијих резултата због великог броја повређених играчица. Током неколико година у Русији екипа Омска је сваке освајала по неки

трофеј који до тада није још није красио витрине овог клуба. Након последњег Булатовић се вратио у Краљево и чека нови ангажман. Четири деценије у одбојци прилика је за учешће у бројним такмичењима у свим деловима света, али и да се до најситнијих детаља упознају сви елементи одбојкашке игре. У том периоду овај спорт се развијао брже него неки други, све се више професионализовао и само они који су толико дуго провели у њему могу на прави начин да сагледају његове добре и лоше стране.

- Стање у дбојци се драстично променило. Некада су играчи били технички много поткованији док су данас далеко физички спремнији и јачи. Највећа разлика је у томе да су виши, а мрежа остала на истој висини. Огромна је разлика и у сервису, па има играча од којих нема разлике у смечу са мреже и сервиса. Развој спорта захтева да се прате збивања и колико год да играч учио од тренера и тренер учи од играча, посебно од оних врхунских. Одбојка је страховито напредовала и убрзала се после промене правила, а

популарности је у значајној мери допринела Светска лига која се одржава у време кад нема такмичења у другим спортовима. Наш савез је успео да се уздигне захваљујући Боричићу, наша одбојка је постала цењена, а надам се да ће тако и остати. Били смо кадетски прваци света два пута, а јуниори други и трећи. И сада стасава млада генерација која ће још дуго да игра, а за врхунске резултате треба и мало стрпљења – каже Булатовић. Много година са врхунским играчима води ка сазнању да су до крајности посвећени послу који су изабрали. Због тога је, каже Булатовић, сваки тренинг Миљковића и Грбића изгледао као финале првенства света. Иако у локалним оквирима никад није било довољно новца успеси су заснивани на великом ентузијазму домаћих играча од којих су многи доспели до националног тима и иностраних клубова. Најдаље је отишао Дејан Брђовић који у матичном клубу није дао много, јер је рано отишао из Краљева, али се доказао као изузетан играч и могао да буде најбољи на свету свих времена. Променило се и време, па се све већи број младих људи окреће спорту са циљем да им то постане професија. Зато је у сваком од њих све јача конкуренција, све је више професионализма, а све мање љубави. Генерација Жељка Булатовића одрастала је у времену у коме су се многе вредности поштовале знатно више него данас. И поред тога спорт је област која потискује у други план лоше навике, социјализује људе и младе одваја од улице. Иако је Србија мања него што су три кварта у Москви успела је и у одбојци да оствари врхунске резултате, можда и због тога што је спорт сиротињска забава па много младих у њему види шансу да реши егзистенцијална питања. Т. Радовановић

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs