MagazIN 190 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 190 * 6. септембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 6.9.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

6.9.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Неочекивани гест Покрета за Краљево

МАГАЗИН

6.9.2015.

ЗАХВАЛНОСТ ЗА ДЕСТА

Др Љубиша Јовашевић

- Од оснивања Фонда за развој пољопривреде на дневнице утрошено два милиона динара? – Од априла 2013. из овог фонда исплаћивано сваког дана по две дневнице. – Док пољопривредници ових дана по жестоким врућинама, а то је на плус 50 степени, спасавају што се спасити може они који су примали дневнице седе у кафићима. - Док једни седе у климатизованим просторијама и узимају новац други доживљавају мождане ударе, умиру и пуне сеоска гробља. - Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, на чијем се челу налази председник Покрета социјалиста Александар Вулин, значајна средства из државног буџета усмерило само према делу привилегованих. – Захвалност за гашење одборничке групе Демократске странке Србије у Скупштини града

Фото: М. Радовановић

АБИЛИЗАЦИЈУ ВЛАСТИ

6.9.2015.

МАГАЗИН

ројна истраживања, и реакције све незадовољнијих грађана, потврђују да информисање на свим нивоима из дана у дан доживљава све веће срозавање. Узроци таквом стању су различити, а на најнегативнији начин се одражавају на гледаност, слушаност и читаност због чега медијске куће прибегавају различитим триковима како би привукли пажњу ширег круга конзумената информативних садржаја. Ситуација је посебно поразна на локалном нивоу где су, показало се то у више наврата, највернији пратиоци онога што пласирају медији у највећем броју случајева припадници различитих политичких странака. Да оно што чују на телевизији, а у локалним оквирима се само оне сматрају медијима, не мора увек да буде тачно показало се много пута ма колико да је изазивало често неприме-

рену реакција представника опозиционих странака. Ових дана их је узбудила информација најстарије локалне телевизије да је члановима Управног одбора Фонда за развој пољопривреде на име дневница исплаћен износ од два милиона динара. Био је то повод да члан Одбора за пољопривреду Покрета за Краљево Арсеније Биорчевић изведе чудну рачуницу о томе да је од оснивања Фонда онима који брину о трошењу средстава исплаћено више од хиљаду дневница. Интерна статистика показује да је од априла 2013. године, када је основан овај фонд, прошло 28 месеци, односно 128 недеља или 900 дана. Кад се од укупног броја одузму суботе и недеље остаје само 644, а након што се одбију државни и верски празници и годишњи одмори долази се до пораз-

ног сазнања да је у том периоду било само 534 радних дана уз могућност да овај број буде мањи или већи за само неколико. Ако се два милиона динара подели са две хиљаде, колико у динарима износи вредност једне дневнице, долази се до закључка да их је исплаћено равно хиљаду, или скоро две сваког радног дана почев од априла 2013. године што наводи на оправдану смуњу да је то уопште могуће, па се поставља питање шта су чланови овог тела у том периоду радили. Покушај да се у Градској управи провери тачност информације остали су без успеха, а како је нико није демантовао остављен је широк простор за различита тумачења, па једно до њих води ка закључку да поменута сума није све што је исплаћено из овог фонда. Под претпоставком да се на поједине локације, због контроле на-

чина на који се троше средства, одлази теренским возилом долази се до закључка да би наведени износ могао бити и за половину већи. У Покрету за Краљеву верују да би чак и половина износа од 30 хиљада евра била превелика за ову сврху поготово након сазнања да су пољопривредни произвођачи током претходних година трпели велике последице елементарних непогода. Прво је то била суша, након тога поплава, па град, а и ових дана се суочавају са високим температурама од којих покушавају да спасу летину. - Нека се ради и само о половини овог износа, па је то озбиљна сума. Осим тога имају личне дохотке, а плус ове дневнице, а често их виђам по кафићима и кафанама. Не воде рачуна о сељацима који ових дана по жестоким врућинама, а то је на плус 50 степени,

спасавају што се спасити може. Док једни седе у климатизованим просторијама и узимају новац ови други доживљавају мождане ударе, умиру и пуне сеоска гробља и то је слика села о којој бих могао много да причам – каже Биорчевић. У Покрету за Краљево верују да су информације које се пласирају преко регионалне телевизије тачне и проверене, па оно што је довело до великог узнемиравање дела јавности има већу тежину, а доказ о поверењу у овај медиј је и чињеница да се за његов рад из градског буџета издваја више пара него за остале. Трачак сумње да информација можда и није тачна довољан је повод за залагање да се онима који их пласирају, и тако изазивају негодовање јавности, одузме дозвола за рад. Да програме локалних телевизија

више, студиозније и пажљивије, од осталих прате најистакнутији представници Покрета за Краљево сведочи и став о ономе што се последњих недеља везује за статус радника из предузећа у реструктурирању. Главним јунаком је, због доприноса да радници „Фабрике вагона“ добију право на исплату средстава из социјалног програма, проглашен од скора члан Покрета социјалиста Александар Ерац. Захвалност за оно што је учинио за њих не тако давно су, уручивањем пригодне захвалнице, исказали радници „Ливнице“, а о свему исцрпно извештавале две локалне телевизије. То је било повод да и Покрет за Краљево, схватајући значај овог доприноса, одлучи да Ерцу, уз помоћ поменутих медијских кућа, додели пригодну захвалницу. - Пошто смо уназад годину дана

МАГАЗИН

6.9.2015.

врло пажљиво посматрали приказе деловања ове политичке странке, а нарочио од када је на њеном челу господин Ерац, одлучили смо да као Покрет за Краљево, и као представници опозиције, самоиницијативно доделимо једну ненаручену захвалницу за све оно што је у овом периоду урадио. То се односи на спасавање деце у мајским поплавама у Грдици прошле године, за допринос развоју туризма у једном времену пре тога, што је на крају ескалирало осипањем већ чувеног „Веселог спуста“ који је, после двадесет и нешто година, постао рудиментарна светковина. Желимо да се захвалимо за помагање свим суграђанима са Косова и помоћ коју је у стварању Заједнице српских општина, вероватно, пружио као представник Канцеларије за Косово Владе Републике Србије – образложио је председник Покрета за Краљево др Љубиша

Јовашевић. Листу заслуга Александра Ерца допуњава залагање за исплату социјалног програма радницима „Гибњаре“ и „Ливнице“ након чега је испуњен услов за одлазак на евиденцију Националне службе за запошљавање. За разлику од многих других овима је обећан повратак на посао што наводи на помисао да је Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, на чијем се челу налази председник Покрета социјалиста Александар Вулин, значајна средства из државног буџета усмерило само према делу привилегованих. Значајним се чини и то да исти третман, бар кад је у питању ново запошљавање, немају радници других погона „Фабрике вагона“. У Покрету за Краљево подсећају да се и поред недавне продаје дела машина „Термопластике“ говори о покретању послова у овом

предузећу што би за последицу требало да има отварање нових радних места и запошљавање бар неких из све веће армије незапослених што је додатни повод за захвалницу. Као најоштријем критичару свих потеза власти Покрету за Краљево се најзначајнијим чини допринос Александра Ерца у гашењу одборничке групе Демократске странке Србије. - Ми смо срећни што је Ерац успео да угаси одборничку групу Демократске странке Србије као делу владајуће коалиције у Скуштини града. Он је повукао свој мандат и увео у локални парламент нову странку која на претходним изборима није добила поверење бирача. Ми смо као опозиција врло захвални Ерцу из странке која је члан владајуће коалиције на републичком нивоу, а овде је отишао у опозицију и делује позиционо. Захвални смо му што је извршио дестабилиза-

цију локалне власти, а од нас као опозиционара је нормално да му и због тога доделимо захвалницу. Замолићемо телевизију која изгледа има неке специјалне односе са господином Ерцом да му уручи захвалницу – објаснио је др Јовашевић најављујући да би због доприноса дестабилизацији локалне власти слично могли да очекују и поједини медији, пре свих Телевизија Краљево. Информације које ових дана преко локалних медија пласирају неке политичке странке и појединци у Фонду за развој пољопривреде града Краљева оцењују неистинитим што је повод да јавности путем саопштења појасне да до сада из његових средстава није исплаћена ни једна дневница, јер за то не постоји законска могућност. Накнаде за рад председника Управног и Надзорног одбора врше се према статуту који је у децембру 2012. године

усвојила Скупштина града. Према њему председнику Управног одбора као накнада за рад у Фонду за развој пољопривреде месечно припада 21 хиљада динара што је само 35 процената од просечне зараде у земљи. Члановима Управног и Надзорног одбора припада знатно мање, односно 4 одсто од републичког просека, што износи две хиљаде динара по једној седници. Управни одбор је током претходне године одржао 14 седница, а годину дана раније 11, па није тешко израчунати колико је пара из локалног буџета исплаћено његовим члановима. Уз то, поручују из Фонда, контролу утрошка средстава врши посебна комисија којој за рад припада свега један одсто републичког просека што износи 550 до 600 динара по пројекту, а током претходне године их је контролисано 120. - Фонд за развој пољопривреде града Краљева одговорном полити-

ком, у складу са Законом, пружа једнака права и могућности свим пољопривредним произвођачима не обазирући се на рођачку и страначку припадност. Пример несавесног односа према новцу пореских обвезника града Краљева је недавно одржана конфереција за новинаре на којој је Б. А. изнео низ оптужби и лажи а при томе случајно, или намерно, заборављајући своје уговорене, а неизмирене обавезе из 2010. године у износу од 700.000 динара, које до данашњег дана није вратио у буџет града Краљева. Без обзира на бројне лажи и притиске којима су свакодневно изложени чланови Фонда, руководство ће радити у интересу сваког пољопривредног произвођача и у складу са законом – пише у саопштењу достављеном медијима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.9.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

Ратни ветерани и даље на суду

МАГАЗИН

6.9.2015.

РЕШЕЊЕ Н

Фото: М. Радовановић

А ПОМОЛУ

Срђан Алексић

МАГАЗИН 6.9.2015.

- Последња пресуда Основног суда у Краљеву показује како једанаестогодишње настојање да се оствари правда није било узалудно. – Међународни суд правде у Стразбуру потврдио захтеве ратних ветерана. – Уместо ратних дневница захтев за исплату по основу дискриминације јер однос државе није био исти према свим учесницима ратних операција. – Борцима Топличког округа новац исплаћен пред изборе како би задовољили бираче. – Од подношења тужбе до вештачења четири године, до прве пресуде шест. – За успех у Стразбуру заслужан двадесетпеточлани правни тим адвоката из Француске и Србије. - Од одлуке суда зависе даљи кораци правног тима који најављује захтев за исплату материјалне и нематеријалне штете због повреда права личности и душевних патњи бораца чија су права угрожена. - Право на исплату ратних дневница у Србији полаже још стотинак хиљада учесника ратних операција који очекују да износ од око 270 хиљада динара. – Исплата у ратама, отписом потраживања за неплаћене порезе и доприносе, дугове за струју и комуналије акон што су исцрпели сва правна средства у покушају да докажу како су им ускраћена права на дневнице учесници ратних операција на територији Косова и Метохије доспели су до Међународног суда правде у Стразбуру који је потврдио да су у праву. Правни заступник интереса ратних ветерана са простора Србије успео је да интернационализује случај који се, након прве тужбе 2004. године, протегао на више од деценије а још није окончан. Председник Удружење учесника рата 1991-99 Сретен Лазовић потврђује да, иако Пирова победа, последња пресуда Основног суда у Краљеву показује како једанаестогодиш ње настојање да се оствари правда није било узалудно. Иако процес још није окончан постоји довољно разлога за уверење да ветерани неће морати правду поново да траже у Стразбуру. Прве тужбе уследиле су након сазнања да однос државе није био исти према свим учесницима ратних операција. То је и повод да ратни ветерани значајнијим од права на ратне дневнице сматрају једнакост свих грађана

Србије пред уставом и законима након преседана који је направљен, верује се, из политичких разлога. Још од прве тужбе 2004. године заступници државе су настојали да процес одлажу до застаревања, па се тек пуне четири године касније приступило вештачењу са циљем да се утврде прави износи дуга. Од покретања тужбе до прве пресуде Основног суда у Краљеву прошло је пуних шест година, а након што је Виши суд уважио жалбу Министарства одбране поступак је враћен на почетак и поновно разматрање целог случаја. Уверење да неко покушава да разводни случај и продужи га до застаревања био је повод да Управни одбор удружења учесника ратова од 1991-99 комплетну документацију достави председницима државе и Владе Србије као и министру правде. Адвокат из Ниша Срђан Алексић се прихватио одговорног задатка да пред међународним судом докаже да су захтетви краљевачких ратних ветерана оправдани, а суд потврдио да су дискриминисани у односу на друге борце који су остварили право на исплату.

Министарство одбране је уложило нову жалбу, а након што је поступак још једном враћен пред домаће судове Алексић поднео тужбу Вишем суду у Краљеву у име првих десет најугроженијих чланова Удружења. Основ за тужбу је уверење да су дискриминисани у односу на десет хиљада бораца из пет општина Топличког округа којима је као вид социјалне помоћи исплаћен износ од по 270 хиљада динара. Захтев бораца из 2004. године суд је одбио са образложењем да се ради о штети којој рок застаревања истиче након три године, а адвокат оспоравао све наводе одбране сматрајући да војска није направила штету и да је основ потраживања дуг који није исплаћен. Основ за захтев је уредба која прописује исплату ратних дневница за официре и резервни састав. У време интензивних ратних операција на простору Косова и Метохије дневнице су исплаћене само активним војним лицима, а резервни састав за то ускраћен јер није било услова да се изврши исплата. Министартсво је оспорило туж-

6.9.2015.

МАГАЗИН

бени захтев, а суд га без расправе одбио,као и у поновљеном поступку пред Врховним судом. Тако су створени сви услови да се правда потражи пред међународним инстанцама, а избор је пао на суд у Стразбуру. - Суд је усвојио нашу преставку и донео пресуду да су борци Нишавског округа, а и други из Србије, дискриминисани у односу на борце општина Куршумлија, Блаце, Житорађа, Дољевац и Прокупље који су добили ратне дневнице, али под плаштом социјалне помоћи. Да су дискриминисани по основу места боравка сведочи податак да је од два рођена брата, од којих један живи у Нишу а други у Прокупљу, право на исплату стекао само овај други. Све је то имао у виду суд у Старзбуру, као и став поверенице за родну равноправност, што је било довољно да усвоји нашу преставку и обавеже Владу Србије да за шест месеци од правоснажности исплати дуг свим учесницима рата од 1999. који су били

на Косову. Велико веће од 17 судија први пут у историји српског правосуђа донело овакву одлуку за шта је заслужан двадесетпеточлани правни тим адвоката из Србије и Француске. Покушали смо да објаснимо да је пресуда основана, јер је Влада Србије 2008. године исплатила ратне дневнице пред изборе рачунајући на 2,5 одсто гласова оних који су у то време блокирали и граничне прелазе – објашњава Алексић. При доношењу пресуде 2012. године суд је имао у виду и Закон о дискриминацији какав није постојао 2004, а усвојен је 2010. године. Тако је уместо првобитног основа за исплату ратних дневница истакнут нови који се односи на дискриминацију по основу места боравка којим је најугорженијим борцима ускраћено право на социјалну помоћ. Пред Великим већем Међународног суда правде у Стразбуру заступник оптуженог је покушавао да основ за

свој поступак нађе у дискреционом праву које је омогућило исплату помоћи социјално најугроженијим борцима са простора Тимочког округа. Доказ да исто толико угрожених, чак и више, има и у другим срединама повод је за указивање на дискриминацију, па се од суда у Краљеву тражи да утврди њено постојање што би био довољан основ за даље потраживање. Од одлуке суда зависе даљи кораци правног тима који најављује захтев за исплату материјалне и нематеријалне штете због повреда права личности и душевних патњи бораца чија су права угрожена. Уколико пресуда буде негативна следи поновни пут у Стразбур овога пута са доказима да се закони примењују селективно. Важним се сматра податак да овакви случајеви не застаревају, па пре евентуалног новог спора пред међународним судом тужилац има право да тражи ревизију поступка и уставну жалбу.

- Исплатом добијају и држава и народ и борци. Држава тако што поштује равноправност грађана на читавој територији, и уважава све социјалне категорије, а борци као достојанствена групација спремна да жртвује живот и здравље за одбрану домовине, показују да поштују државу. Посебну пажњу морамо да обратимо на оне међу њима из категорије радника од којих је велики број без посла, па треба да им помогнемо у овом тешком времену – каже Алексић. У овом тренутку најважније је да суд донесе позитивну одлуку, а да се потом две стране договоре о начину и динамици исплате у складу са могућностима. Због тога бројни борци у поодмаклим годинама, који немају оверене здравствене књижице а тако ни право на бесплатно лечење, очекују већи степен разумевања државе. Иако је многима од њих неопходна посебна нега важнијим се сматра уверење о равноправном положају са осталима

кад је у питању остваривање елементарних људских права. То је, верују борци, посебно значајно пред најављен отварање првих поглавља у процесу преговора о равноправном чланству у Европској унији. Сматра се да право на исплату ратних дневница у Србији има још стотинак хиљада учесника ратних операција који очекују да износ од око 270 хиљада динара, колико су наплатили борци Топличког округа, буде исплаћен на неки од начина који две стране буду договориле, у ратама, отписом потраживања за неплаћене порезе и доприносе, у нишком крају и дугове за струју. Алексић потвђује да у досадашњем току поступка није било никаквих притисака што је повод за уверње да би проблем коначно могао бити решен на обострано задовољство. У даљем поступку нема услова за ново вештачење, па се очекује да би након два, или три, рочишта поступак могао бити

окончан. Борци очекују да ће, бар за првих пет са списка који су у најтежем положају а за које је утврђено да су оштећени јер им износ није исплаћен у пуном износу, одлука суда бити позитивна јер је досадашњи поступак, и став овлашћеног судског вештака, показао да постоји грешка у исплати. Уверење да поступак не може да траје превише дуго заснива се и на тврдњи да више нема могућности за враћање у основни суд, а виши може да потврди или преиначи последњу пресуду. - Кад смо ишли у рат ми нисмо тражили паре, а ако су већ дали за десет хиљада бораца из седам општина треба да дају и осталима због погинулих, војних инвалида, оних који су касније преминули од болести и других како би ту причу коначно завршили – каже Лазовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.9.2015.

Наставак сарадње здравствених установа

МАГАЗИН

6.9.2015.

СОЛИДАРНО

- За последњих месец дана, колико трају радови на реновирању хируршког блока и гинеколошког одељења Опште болнице у Новом Пазару, краљевачка болница је примила 67 пацијенткиња из овог града. - У том периоду су обављена 53 порођаја, од којих 27 царским резом, а на лечење је примљено и 14 других пацијенткиња. – Са 2.200 до 2.300 порођаја годишње Нови Пазар на четртом месту у Србији. – Након реновирања новопазарско једно од најсавремнијих гинеколошко -акушерских одељења у Србији дравствене установе, поготову оне из најближег окружења, упућене су на сталну сарадњу у циљу пружања што бољих услуга свима којима је она потребна. Ових дана то потврђују опште болнице из Краљева и Новог Пазара чији су пацијетни, због

обимних грађевинских радова у матичној, упућени према другим здравственим установама. Новопазарска Општа болница због реновирања ради смањеним капацитетом, па су њени пацијенти највећим делом упућени према здравственим

установама у Краљеву и Крагујевцу. Обимни радови се изводе на Одељењу гинекологије чији су капацитети у овом периоду испуњени са једва 20 до 30 одсто, а након промене подова, плафона, озбиљних радова на зидовима, канализационој, водоводној, топло-

ОСТ НА ДЕЛУ водној и вентилационој мрежи очекује се да то буде једно од најсавременијих гинеколошко-акушерских одељења у Србији. То је приликом посете колегама потврдио директор новопазарске Опште болнице др Мирсад Ђерлек који је допутовао да посети пацијенте из овог места на лечењу у Краљеву. Гинеколошко-акушерско одељење новопазарске Опшет болнице је четврто у Србији по броју порођаја који се обаве токо једне године, а креће се између 2.200 до 2.300. У време радова на адаптацији простора капацитети су сведени на мање од трећине расположивих, па је краљевачка болница примила 60 одсто жена које у нормалним условима користе услуге болнице у Новом Пазару. - Ми смо свесни да је то велики терет и да ово одељење збрињавајући

наше пацијенткиње ради дупли посао. Ту се троши санитетски материјал, а знамо да су све здравствене установе у Србији у доста тешкој ситуацији, тако да је ово још једна прилика да се Нови Пазар и Краљево приближе што више и да покажемо целој Србији да смо заједно кад су у питању поплаве и земљотрес, али и проблем са изградњом овог одељења. Наше комшије имају разумевања и помажу нам, па им упућујемо захвалност у име свих пацијентикиња и особља наше установе, јер не би могли да пружимо здравствену заштиту из ове области да није опште болнице у Краљеву – рекао је др Ђерлек. У делегацији новопазарских здравствених радника били су начелник гинекологије и главна сестра новопазарске болнице, а након обила-

ска пацијенткиња са овог подручја разговорало се о будућој сарадњи две установе. За последњих месец дана, колико трају радови на реновирању хируршког блока и гинеколошког одељења, краљевачка болница је примила 67 пацијенткиња из Новог Пазара. У том периоду су обављена 53 порођаја, од којих 27 царским резом, а на лечење је примљено и 14 других пацијенткиња. Вршилац дужности директора краљевачке Опште болнице др Зоран Мрвић потврђује да је то, поред редовних пацијената, велики број који у значајној мери утиче на повећања обима посла за кадар којим располаже ова установа, али захваљујући организованом раду и добром договору између служби две болнице све пролази без проблема. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.9.2015.

Без длаке на језику: Војкан Трифуновић (2)

МАГАЗИН

6.9.2015.

ОПРАВДАНО НЕЗАДОВОЉСТВО МЛАДИХ

- Теретана на отвореном, као „културолошко остварење 21. века“, представља се као велико достигнуће локалне власти. – До младима занимљивих ствари може да се дође уз мала улагања у поређењу са оним на шта локална власт троши паре, а троши их на репрезентацију и кркање у ресторанима. - На најважнији састанак на коме су присутни сви релеватни чиниоци који се баве младима нису дошли једино општински функционери. – Међу организацијама цивилног друштва има и оних које као продужена рука политичких странака, по правилу оних из власти, служе за узимање пара. - Street Art је замишљен као регионали фестивал, а након што су ту улогу преузели Love Fest и Arsenal Fest свео се на ниво локалне атракције за коју не показују интерес иоле познатији бендови

Војкан Трифуновић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.9.2015.

азнање да се граница периода до ког се неко сматра младим све више помера према средњим годинама чини да су и интересовања припадника ове групације веома различита. У таквим околностима тешко је заузети јединствен став по бројним питањима па на нешто што једни сматрају врхунским задовољавањем колективних потреба други гледају са приличном дозом сарказма. Један од примера је најављена изградња теретане на отвореном, као „културолошког остварења 21. века“, какве су у свету биле модерне пре више од једне деценије, а у Краљеву се представљају као велико достигнуће локалне власти. Иако о томе нема превише егзактних података, јер се у локалној средини нико није ни бавио овим проблемом, евидентно је да нема превише припадника ове генерације који иду у биоскоп или позориште, посебно не у музеј, а недавни научни скуп у оквиру Жичког духовног сабора Преображење потврђује да се међу најмлађе убрајају они који су зашли у четврту деценију живота. Иако се на све што чине представници власти гледа као на начин за скупљање политичких поена мало је оних који верују да би повод за то могла да буде теретана на отвореном ма колико би на дуге стазе могла да донесе некакву корист. Слична је ситуација и са много пута помињаним скејт парком који са великим нестрпљењем очекује релативно мали број оних који су се определили за ову спортску дисциплину. Међу младима постоји уверење да би овај полигон, поред основне намене, могао бити добро место за различита друга дешавања и културне активности, концерте, журке, перформансе... Све оно што не може скејт парк може дом омладине као место за све који нешто стварају у различитим областима, а немају одговарајући простор на коме би могли да развијају своје способности. - Ако оду у неку од институција које се баве младима, а таквих је исувише мало, наиђу на слегање рамена и став да за тако нешто не постоји буџет. На

западу су део свакодневице постале веома занимљиве ствари до којих може да се дође уз мала улагања у поређењу са оним на шта локална власт троши паре, а троши их на репрезентацију и кркање у ресторанима. На путу ка Европској унији стекли смо право приступа разним фондовима, а ја нисам чуо да је неко из општине самоиницијативно аплицирао код неког. Локални политичари очекују да их Миломир Главчић финансира за све, да плати мост и магнетну резонанцу, а они само траже начин како ће тог јадног човека да измузу. Светски Дан младих 12. августа био

куејмо да ће имати слуха за неке неформалне групе и невладине органазације. Ми смо причали као што причамо свака три четири месеца, празну причу која је више била колективна терапија током које се испразнимо и одемо кући смирени бар један дан, али то не долази до њих. То је слика и прилика интересовања локалне администрације кад су у питању млади, а мука ми је да слушам, поготово у време избора, о томе како ће да дају све од себе да створе услове како би млади остали у овом граду – каже историчар Војкан Трифуновић, један од оснивача Позитивне омладине која

- Локални политичари очекују да их Миломир Главчић финансира за све, да плати мост и магнетну резонанцу, а они само траже начин како ће тог јадног човека да измузу је повод за састанак на коме су били представници Савета за младе, Канцеларије за младе, организација и удружења која се баве младима и политичких подмладака. На најважнији састанак у овом тренутку на коме су присутни сви релеватни чиниоци који се баве младима нису дошли, иако су уредно позвани, једино општински функционери. Ако не дођу на позив политичких истомишљеника, и званичних институција, како да оче-

- Млади нису криви зато што су пропали „Фабрика вагона“ и друга предузећа, али осећају тај терет јер је доста људи остало без посла

покушава да створи амбијент младима како би, у складу са интересовањима и афинитетима, испољили бар део вештина и талената. Слично покушавају и друге организације цивилног друштва које се баве младима, Креативна радионица, Имам идеју, Група Група, Друштво умишљених краљевачких сликара, Рок планета, Плаве сенке и друге као авангарда која настоји да организује различита дешавања, а младе подстакне на активност. Иако сазнање о њиховом деловању постоји само међу ограниченим делом популације која се сматра младом недостатак простора за рад на једном месту у значајној мери утиче на дисперзију активности а тиме и њихов мањи ефекат. И поред тога сарадња постоји у мери у којој то дозвољавају тренутне околности, а волонтери једне често помажу у реализацији активности других омладинских организација. Рад најчешће ограничавају све скромније могућности градског буџета да субвенцијама помогне рад удружења

6.9.2015.

МАГАЗИН

грађана, а и донатора је сваким даном све мање. И поред тога реализоване су бројне активности неформалне коалиције организација цивилног друштва које се баве проблемима младих. Резултат су пре свега пријатељских односа и уверења да, кад год је то могуће, треба помоћи пријатељима у невољи, посебно ако су у складу са програмским циљевима Позитивне помладине међу чијим члановима постоји прилично јасан консензус о томе шта треба да се ради. Сличне идеје имају и већ поменуте организације међу којима је све чвршће уверење да постоје и друге, али само на папиру, које као продужена рука политичких странака, по правилу оних из власти, служе за узимање пара. Добар повод за то је расподела средстава којим локална сампоуправа подржава рад удружења грађана путем конкурса који

- Пред сваке изборе се, као покварена плоча, у круг врти прича о томе како Краљево има огроман туристички потенцијал у природи, храни и манастирима каквих нема више нигде у свету се расписује два пута годишње. Незапосленост као највећа бољка скоро свих средина у Србији, међу њима и Краљева, посебно погађа категорију младих међу којима само они са горње границе ове групације имају нека сазнања о постојању индустријских гиганата. Свесни су чињенице да велике проблеме „Магнохрома“, „Фабрике вагона“ и других предузећа у сличном положају

треба да решава држава са представницима локалних власти међу којима се не види довољно жеље за решавање проблема - Нису млади криви зато што су пропали „Фабрика вагона“ и друга предузећа, али осећају тај терет јер је доста људи остало без посла. Након што су искористили средства социјалног програма кад потроше паре прећиће у сиву зону како би се бавили разнораз-

ним пословима и скривали од инспекције. То је једно врзино коло, нешто што се дешава од почетка деведесетих године и није ништа ново, само су се услови променили. Шта радити у таквој ситуацији и чиме млад човек да се бави ако то није државни посао, а не могу сви да раде на државном послу? Пред сваке изборе се, као покварена плоча, у круг врти прича о томе како Краљево има огроман туристички потенцијал у природи, храни и манастирима каквих нема више нигде. Нико се не пита где ће да спавају, и шта ће да једу, млади људи који би дошли у Краљево. Млади су ти који највише путују, а хотели су са преноћиштем од 30 евра за њих прескупи. Њима треба јефтин смештај у хостелима каквих нема, али и неке активности кад дођу овде. Први и други дан ће да оду у кафану, а трећи ће да им буде доста ића и пића,

јер треба да виде нешто, а у Краљеву не могу да виде ништа – каже Трифуновић. Показало се да, и поред тога, странци воле да дођу у Краљево које због повољне геостратешке позиције има и друге значајне предности, природно окружење и значајне културноисторијске споменике, прелепе стазе за шетњу за које знају само планинари и припадници Горске службе спасавања. Они који су мало више путовали по свету, а у такве се убраја Војкан Трифуновић, сведоче да манифестације типа пасуљијаде и пројаде нису довољно атрактивне да привуку младог човека из иностранства, а много користи нема ни од „Веселог спуста“ који доживљава највећу кризу у четвртвековној историји. Вишем нивоу је у дугом периоду доприносила локална власт након чега

је уследио период незаинтересованих, па је ова манифестација све ближе периоду с почетка организовања кад је окупљала само стотинак заљубљеника у реку. Из визуре генерација младих сивило туристичке понуде разбија прошле недеље завршен Street Art FesMval покренут са идејом да на једном месту у исто време окупи оне који се, поред музике, баве различитим спортским активностима и врстама уметности. Замишљен је да буде нека врста вишње на врху торте активности младих који тек једном годишње добију прилику да пред својим суграђанима наступају на великој бини. Street Art је замишљен као регионали фестивал, а након што су ту улогу преузели Love Fest и Arsenal Fest свео се на ниво локалне атракције за коју не показују интерес иоле познатији бен-

МАГАЗИН

6.9.2015.

дови, док су они мање атрактивни на њему већ наступали. Због тога се све више намеће потреба за ангажовањем нових снага посебно оних из иностранства који лето користе за турнеје, па је њихова цена знатно нижа него током преосталог дела године. Уместо тога млади се у Краљеву задовољавају наступима локалних звезда које су толико пута наступале на локалној, али и сценама околних градова. Пре пет година је Међународни џез фестивал „Џезибар“ покренут са циљем да се у уметност и културу унесе позитиван дух. - Све је пукло из политичких разлога иако је фестивал имао велики потенцијал с обзиром на имена која су на њему учествовала. До ове године је пао пар десетина степеница уназад, а и простор на коме се одржава је апсолутно неприхватљив за ову врсту музике. Џез није популарна музика и има мало оних који воле да га слушају, али у пријатном амбијенту а овај код тенка,

иако не превише добра, боља је опција од центра града где личи на вашар. Људи шетају, деца једу сладолед, скачу и вриште док музичару свирају. Све је резултат изостанка концертне културе, јер немамо великих концерата, па је дошло урушавање

ђени браћа Јелићи, и једно време живео Лазар Ристовски, потпуно је безначајно јер у Енциклопедији рок музике Петра Јањатовића не постоји ни један бенд из Краљева. У таквој ситуацији не можемо ни очекивати да град има велику рокенрол културу –

„Џезибар“ је фестивал са великим потенцијалом с обзиром на имена која су на њему учествовала, али је из политичких разлога до ове године пао пар десетина степеница уназад културе слушања музике. Краљево никада није имало рок сцену, а највећи домет била је „Кашика љубави“, бенд који је средином осамдесетих објавио један сингл и имао неку популарност. То што су овде ро-

каже Трифуновић. Упркос свему, као и деведесетих година прошлог века, постоји јака независна алтернативна и потпуно уништена main stream сцена од бендова који свирају обраде и предста-

вљају неку врсту локалне атракције. Један од само три који нешто значе је и хард кор панк бенд Truth који постоји више од десет година и управо се вратио са седамнаестодневне турнеје по европским земљама на простору од Харкова у Украјини до Барселоне у

клупских свирки у мањим градовима у значајније наступе се убрајају они у Барцелони, Цириху, Ђенови, Падови, Љубљани... Као и све претходне турнеја је прилика за склапање нових пријатељстава које људе попут Трифуновића чине гра-

Манифестације типа пасуљијаде и пројаде нису довољно атрактивне да привуку младог човека из иностранства, а много користи нема ни од „Веселог спуста“ који доживљава највећу кризу у четвртвековној историји Шпанији. Свих ових година све је препознатљивији ван простора Балкана и југоисточне Европе, а последња турнеја је пета по реду током којих је бенд наступао у Словенији, Италији, Швајцарској, Немачкој и Шпанији. Сем

ђанима света. То и јесте разлог да као препознатљиви он и чланови бенда са посебним уважавањем буду прихваћени у различитим срединама, посебно након сазнања да је током деведесетих година група младих Кар-

љевчна на широком простору региона била препознатљива по музици и политичком активизму. - Кад је доминантна политика била национализам и мржња према другим народима они су се борили против шовинизма и мржње према другим људима сам зато што су из друге нације, државе или вере. Објавили су неколико албума који се и данас слушају, а имају велики број поклоника широм бивше Југославије. Прошле године је на концерту краљевачке групе „Хоћу нећу“ у Загребу било више до 300 људи што је много за једна овакав бенд. Бенд је оставио траг на независној сцени, а ми касније наставили. Ове године смо имали три турнеје, у јануару јужнобалканску по Македонији, Грчкој и Турској, током пролећа средњоевропску по Мађарској, Чешкој, Пољској и Хрватској и коначно последњу са које смо се управо вратили – каже Трифуновић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.9.2015.

Завршен Трећи међународни фестивал краткометражног филма

МАГАЗИН

6.9.2015.

У КРАЉЕВУ К

- Проглашењем победника, доделом награда и пројекцијом награђених филмова завршен Трећи међународни фестивал краткометражног филма „Краљевски филмски фестивал“. – Током четири фестивалска дана на три локације приказано 117 филмова из 41 земље са свих континената. – Све веће интересовање Краљевчана за краткометражни филм. – У Краљеву боравио велики број аутора из земље и иностранства. – Победник у категорији играног филма остварење немачке продукције „Верност“ турског редитеља Илкера Чатака. – Најбољи документарни филм „10. мај 2012.“ бразилског редитеља Алваро Андраде Алвеса, а анимирани „Чобан“ Матије Писачића у продукцији „Загреб филма“. – Победник у категорији остварења домаћих аутора филм „Сјене“ Милоша Љубомировића. – Изостала подршка локалне самоуправе

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВСКИ

раткометражни филм се одавно доказао као главни извор иновација у филмској уметности што су доказали сви велики редитељи који су прошли кроз ову филмску форму, а неки јој се и данас радо враћају. Чињеница да се данас производи више кратких филмова него икада потврђује актуелност ове филмске форме. Ово сазнање само је један од повода за покретање „Краљевског филмског фестивала“ 2013. године са жељом да се обогати културни живот града и региона, али и да се промовише и популаризује уметност краткометражног филма. Фестивал се одржава током септембра а приказују се кратки играни, документарни, анимирани и експериментални филмови. Иако долазе из читавог света трогодишње искуство показује да је највећи број приказаних филмова на фестивалу европске продукције. Поред пројекција филмова током фестивала се одржавају креа-

МАГАЗИН

6.9.2015.

тивне радионице и предавања која воде истакнути млади филмски уметници, а у пратеће програме укључене су изложбе, концерти, дружења са ауторима филмова... Када је пре нешто више од две године група тадашњих студената високих филмских школа, уз помоћ пријатеља са других факултета, прикупила тридесетак њихових остварења како би суграђанима приближили уметност краткометражног филма мало ко је веровао да ће се Краљево наћи на светској мапи фестивала на којима се приказују остварења из ове области уметничког стваралаштва. Скромно, без помпе и велике помоћи, приређен је и други фестивал на који је пристигло седамдесетак кратких филмова различитог жанра, а због ограничених могућности локалног биоскопа приказана тек половина. Идеја за покретање фестивала потекла је од студената који су у једном периоду добијали стипендију града Кра-

љева, па су сматрали обавезом да се граду одуже на неки начин, а уједно мотивишу и друге у локалној средини да се баве овом врстом стваралаштва. На међународни конкурс расписан почетком марта ове године пријављено је 2.530 филмова из 102 земље са свих континената, а селекциона комисија, након прегледа, за приказивање у званичној селекцији, и ревијалном делу програма, одабрала 117 из 41 државе. Филмови су разврстани у више категорија, кратки играни, документарни, експериментални и анимирани, а посебну су ове године чинили филмови домаћих аутора. Због великог броја изабраних за приказивање пројекције су ове године одржаване на три локације, великој сали Биоскопа „Кварт“, Краљевачком позоришту и Клубу „Евергрин“ у улици цара Душана. Фестивал је у среду 2. септембра отворио француски кратки филм „Приземљени“ након чега су приказани ру-

мунски „Уметност“, бразилски „Кућни посао“, ирачки „Видео запис“, јужнокорејски „Аматери“ и амерички „Скок на стомак“. Сала Краљевачког позоришта је ове године била место на коме су се приказивали кратки филмови домаће продукције. Први је „Кад би овце биле розе“ Ђурђије Радивојевић, а потом „Воз“ Емилије Гашић, „Мозаик“ Стефана Красића и „Летња школа“ Наташе Јанковић. Клуб Евергрин је прве фестивалске вечери био домаћин филмовима са шпанског говорног подручја, а приказани су „Позориште“, „Еутаназија д.о.о.“, „El XOw“, „Пандемија“, „Фоли артист“ и „Хабитар“. Прва поподневна пројекција другог фестивалског дана посвећена је документарном филму, а на програму је било седам остварења аутора из Аргентине, Велике Британије, Јужноафричке Републике, Казахстана, Ирана, Бразила и Белгије. У великој сали Биоскопа „Кварт“ приказани су „Заувек до-

мине“, „Агитатор“, „Уморни од сиромаштва“, „Телевизор,“ „Прозор у Техеран“, „10. мај 2012.“ и „Страст за златом и ватром“. У конкуренцији кратких играних филмова приказани су руски „Изгубљени дом“, норвешки „Велики бол“, аустријски „Отпадници“, шпански „Одрастање“, француски „Храбри Тарим против хиљаду и једног ефекта“, немачки „Верност“ и једини домаћи филм у међународнпој конкуренцији „Док су они летели према Месецу“. Краљевачко позориште је и друге фестивалске вечери угостило домаће ауторе, а на програму су били „Девет дана“ Страхиње Савића, „Нацртан“ Душана Бабића, „Ноћас ме душа боли“ Николе Здравковића, „Бритва“ Рајка Ристановића, „Аутопортрет“ Марије Бергам и „Мисија завршена: Трифун бомбаш 2“ Слађана Стојановића. Клуб „Евергрин“ је пре месец дана, када је почело приказивање филмова са прва два фестивала, почео да се

профилише као место које окупља све већи број љубитеља за Краљево нове филмске форме. Овог дана приказани су француски филмови „Беба по сваку цену“, „На клупи“ и „Тата у мами“, румунски „Комшија“, амерички „Добро сам“, пољски „Етида“, литвански „Сви моји мртваци“, аустралијски „Унакрсна ватра“ и британски „Хлеб у путер“. Прва поподневна пројекција трећег фестивалског дана резервисана је за документарне филмове, а на програму је било осам остварења аутора из Канаде, Велике Британије, Македоније, Бразила, Новог Зеланда, Индије, Мађарске и Португалије. У великој сали Биоскопа „Кварт“ приказани су „1-2-3 Живео Алжир“, „Гастрономад“, „Ванземаљац Ли“, „Прозор у Техеран“, „Тимов тајни свет“, „Улични забављачи“, и „Ирена“. Другу пројекцију отворио је француски филм „Још један дан“, а потом су приказани кандидат за награду Европске филмске академије „Саслушање“,

6.9.2015.

МАГАЗИН

аргентински „Дуел“, црногорски „Умир крви“, пољски „Сијалица“, чешки „Хијена“ и британски филмови „Блискост“ и „Изгубљени дом“. У Краљевачком позоришту су од 20 сати бити приказани филмови домаћих аутора, „Блиско ничему“ Матије Живковића, „Сјене“ Милоша Љубомировића, „Уличне скале“ Јоване Филиповић, „Добар дан за бананарибе“ Стефана Малешевића и „Боље место чека“ Филипа Марковића. Препуни Клуб „Евергрин“ се показао као место које окупља специфичну публику којој је ове вечери понуђено девет нових остварења иностраних аутора, ирачки „War canister“ и „Children of God“, британски „Killing my Girl“ и „Last Base“, ирански „A[er 17 Hours“, бразилски „Through the Eyes of the Beetle“, дански „As a Start“, амерички „Rain PainMng“ и италијански „Kintsugi“. Велика понуда филмских остварења посвећених деци повод је да за најмлађе Краљевчане последњег дана фестивала, у преподневним и раним подневним часовима, буду приређене две пројекције на којима је приказано дванаест играних и анимираних филмова. За оне најмлађе припремљен је домаћи филм „Кад би овце биле розе“, потом немачки „PAWO, индијски „Мали велики Џорџ“, руски анимирани

„Мала звезда“, сингапурски „Дечак у оделу кита“ и холандски „Харинга“. Два сата касније на истом месту ревија филмова за оне који могу да читају титлове, отворио бразилски „Дечак из Гамбое“, а потом приказани пољски „Зид“, шпански „Само сам сањала“, сингапурски „Мршављење“, француски „Шврћа“ и амерички „Скакање на стомак“. Велика сала биоскопа Кварт је место за ревију анимираних филмова, а отпочела је пројекцијом немачког „Свадбена торта“ након чега су уследили амерички „Humanexus“, бугарски „The Day of Bleeding Gum“, чешки „Appolo, Daphne and Darkness“, тајвански „Close Curcuit“, израелски „ Warm Snow“, словачки „The Predators of Transylvania“, холандски „Mute“, тајвански „Sun City“, канадски „ReligaMo“, немачки „In the Distance“, хрватски „Чобан“ и домаћи филм „Клацкалица“. Једину поподневну пројекцију у Клубу Евергрин попунили су немачки „Employee of the Day“, хрватски „The Vast Landscape“, британски „Condo“, ирански „Red Point“, турски „Golden Shot“, француски „Land“ и „Juste de l’Eau“ и грчки „A Portrait“. Тачно у 20 сати последњег дана у позоришту је отпочела церемонија проглашења победника и пројекција

награђених филмова у присуству аутора, а завеса на овогодишњи фестивал спуштена је након последње пројекције у Клубу Евергрин где су приказани јужнокорејски филм „Family Meal“, амерички „Love In Five Parts“, чешки „Before the Sun Goes Down“, руски „Goodman“, новозеландски „RestoraMon“, канадски „The Dollhouse“, француски „ConMnuum“, амерички „Beijing Scrapbook“ и холандски „Први југословенски космонаут“. Филмове су ове године оцењивала два жирија. У оном чији је задатак да најобјективније извага достигнућа међународне селекције били су Тома Зидић, редитељ који паралелно ради у Словенији и Хрватској, редитељ Бранислав Милатовић из Подгорице и београдски аниматор Немања Гавриловић. Председник жирија који су оцењивали најбоља остварења домаће продукције био је директор Краљевачког позоришта Миодраг Динуловић, коме су помагали глумица Кристина Јевтовић и представник Фото кино клуба Краљево Златко Милојичић. У Краљеву је током фестивала боравило двадесетак домаћих филмских радника, норвешки глумац тумач главног лика у филму „Велики бол2“ и млада америчка глумица српског по-

НАГРАДЕ рекла Татјана Пановић. Биоскопске дворане су одавно постале место на коме је после филма могао да се чује аплауз. Овогодишњи „Краљевски филмски фестивал“ је показао да се и у овој области ствари полако мењају, јер је највећи број филмова испраћем пљескањем, што организатори сматрају добрим разлогом да већ од наредне недеље отпочну припреме за наредну годину. Да је организација веома тешка борба са ветрењачама потврђује залагање да на плакату за наредни фестивал буде баш ветрењача. Кад је у питању финансирање локална самоуправа ни ове године није показала превелики интерес да помогне. Из фонда за финансирање пројеката удружења грађана у првој половини године је за припрему фестивала одвојено читавих 40 хиљада динара, а средства су у другом делу ускраћена из процедуралних разлога, па је смештај великог броја гостију пао на леђа младих који су пожелели да нешто поклоне свом граду. Можда је и ово један од повода што велики број њих све чешће одлучује да оде из Kраљева, а да се више никада не врати. Да се до краја стигне мало лакше помогли су Хотел „Турист“, Штампарија „Кварк“, „Пријатељство за нова времена“ и „Tehnocopy“ Т. Радовановић

Комплексности односа протагониста доведени су до самог руба пропитивања моралности. Радњу одликује ауторова осетљивост ка пропитивању друштвених процеса, што гледамо кроз очи главне јунакиње. Филмски језик одликују вести и прецизни елементи режије и нарације, који заједно са упечатљивим глумцима и сигурном фотографијом стварају снажну и кохерентну целину. То је био довољан разлог да овогодишња награда „Златни дукат“ припадне турском редитељу Илкеру Чатаку за филм „Верност“. У категорији документарних најбољим је оцењен филм бразилског редитеља Алвара Андраде Алвеса „10. мај 2012.“ кога одликују иновативни приступ, изражен ауторски концепт у форми киноаматера што превазилази иницијалне намере аутора и добија заокружену поетску целину. Филм показује да је опсесија постала репетиција, а репетиција опсесија и зачудан елемент у филмском језику. Да из старе школе долази још старија прича и освежавајућа перспектива са линијама које воде кроз време, простор и чудесне емоције које разбијају архетипе дајући им нову вредност, показао је филм „Чобан“ Матије Писачића као најбољи у категорији анимираних. Жири фестивала је доделио и три посебне награде, прву филму „Телевизор“ редитеља Бенјамина Илијасова из Казахстана, јер на трагу тенденција у савременом документарном филму овај нуди безбрижну слику лепоте једноставности живљења на селу, цинично третирајући телевизију као симбол отуђења модерног човека. „Уметност“ је филм који се расплиње попут облака. Минуциозним глумачким изведбама, ослањајући се на стил cиnema verite, редитељ указује на потешкоће доношења родитељских oдлука у савременом свету што је довољан разлог за посебно признање румунском редитељу Адриану Читаруау. Он. И она. Љубавници. Заводници. Завођење. Завођење камером, завођење музиком, призорима те свим елементима филмске приче који у синестезији стварају свет који нас нежно и суптилно наводи у пловидбом двоје тајанствених протагониста. Због тога је посебно признање жирија припало филму Борише Симовића „Док су они летели на месец“.

МАГАЗИН 6.9.2015.

Квинтет Београдског мушког хора

МАГАЗИН

6.9.2015.

ХОР ОД КОГА СЕ

- Београдски мушки хор је репрезентација добрих певача које предводи Краљевчанин, ђакон Владимир Руменић са гласом који је чудо природе, апсолутни феномен са распоном од најтамнијег баса до најсветлијег тенора. - Глас је живи инструмент према коме мора да се односи на посебан начин како би што дуже трајао. – Квинтет Београдског мушког хора под вођством Ђорђа Томића одушевио малобројне посетиоце на отварању Жичког духовног сабора Преображење

Фото: М. Радовановић

Е ТРЕСЕ ЗЕМЉА

тварање овогодишњег Жичког духовног сабора Преображење у Народном музеју било је посебна прилика да се Краљевчани упознају са квинтетом Београдског мушког хора који у различитим облицима постоји пуних тридесет пет година. Од оснивања су на репертоару хора биле композиције које припадају различитим правцима световне музике којој је ,у последњих десет година, придодата и духовна. То је и повод да хор са различитим бројем учесника наступа на богослужењима и већим свечаностима каквим се сматра и устоличење садашњег патријарха Српске православне цркве Иринеја. Сем наступа на значајнијим свечаностима у Београду хор је учествовао на бројним фестивалима и концертима ван земље, а посебно значајним сматра се онај у оквиру Православне духовне академије у Петрограду пре две године. Позив који је дошао из Руске Федерације најбоља је потврда става да се

МАГАЗИН

6.9.2015.

добар глас далеко чује, а ни они који су у предвечерје Преображења пролазили поред музеја нису могли да остани равнодушни на полифони звук који се разлегао из његових просторија. Целовечрњи концерт у Глинкиној капели у Петрограду трајао је скоро три сата током којих су посетиоци били у ситуацији да се упознају са делима српских композитора. Концерт је био прилика да се представи српско црквено појање, какво се изводи на литургијама и за певницом, а на програму су била дела Барачког и Мокрањца. Члан овог несвакидашњег хора Ђорђе Томић потврђује да је у препуној сали доказан висок квалитет извођења о чему најбоље сведочи велики број враћања на сцену пред одушевљену публику која није могла да дозволи а да не чује и по нешто са богатог репертоара што није било планирано за извођење на концерту. Ништа мање није било одушевљење публике у загребачкој катедрали

на Банским дворима током Фестивала светог Марка. Катедрала је била испуњена до последњег места, а бар још толико оних који нису успели да уђу стрпљиво је чекало испред и ослушкивало звуке који су допирали изнутра. Загребачки „Вечерњи лист“ је као сензацију посебне врсте најавио наступ Београдског мушког хора под уметничким вођством Краљевчанина ђакона Владимира Руменића. Један од водитеља и највећих ауторитета за хорско певање, маестро Владимир Крањчевић, не штедећи речи хвале потврдио је да се „од њихових басова тресе земља, а Владимир Руменић је са својим гласом право чудо природе, апсолутни феномен: има распон од најтамнијег баса до најсвјетлијег тенора“. Београђани су на концерту под називом „Православна духовна музика кроз векове“ извели најлепши могући програм са антологијским избором песама,

од древних мелодија непознатих аутора из 3. века, бисера српске средњовековне духовне музике, и руских мајстора до неизбежног Мокрањца. Оно што је на отварању овогодишњег Жичког духовног сабора, пред за тај ниво наступа малим бројем посетилаца, извело мање од трећине шеснаесточланог хора обичном слушаоцу делује нестварно, а и бољим познаваоцима ове врсте музике необјашњиво. Таквом утиску у највећој мери доприносе врхунски извођачи међу којима има професионалних певача, чланова Хора Радио-телевизије Србије и Београдске опере, али и заљубљеника из области које немају много додирних тачака са музиком. Због спречености ђакона Владимира Руменића квинтет је на отварању Жичког духовног сабора наступио под вођством другог Краљевчанина Ђорђа Томића. - Имамо певаче од најдубљих контрабасова до високих гласова, а хор не-

гује препознатљиву боју и полифону музику. Певамо и на обредима у Београду, када су венчања, а активни смо када су литургије и бденије. Изводимо цело свеноћно бденије расписано за хор, то су знамени руски распеви, а међу нама има и добрих инструменталиста па изводимо и композиције вокално-инструменталног карактера. У првом делу концерта увек иду духовне композиције, у другом световне, а завршавамо са вокално инструменталним – каже Томић. Квинтет који су ове августовске вечери чинили први тенор Радојко Руменић, други Горан Милошевић, први баритон др Владан Мудреновић, бас баритон Ђорђе Томић и контра бас Душан Љубинковић извео је репертоар прилагођен отварању преобрежањских свечаности. У првом делу су биле четири композиције духовног карактера допуњене са две световне. Након „Скажи ми господи“ руског композитора Всеволда Дудника уследила

је прелепа композиција „Достојно јест“, која се пева у руским манастирима, а потом руска традиционална песма „Кто Бог велиј“ и „Под твоју милост“ А. Малашкина. У другом делу наступа квинтет Београдског миушког хора је извео композицију „Отаџбино наша драга“ за коју је, на текст Обрена Пјевовића, музику написао старешина Московског подворја у Београду протојереј Виталиј Тарасјев. Трешњицу на торти представља извођење руске народне песме „Дванаест разбојника“ за мушке гласове бас баритоне у аранжману С. Зарева. Изван предвиђеног програма, а на захтев присутних, петорица величанствених отпевала су „Многаја љета“ Мирка Павловића. Уводна композиција „Скажи ми господи“ је уједно и назив компакт диска снимљеног пре пуних пет година као трајног сведочанства о врхунској интерпретацији чланова хора међу којима има и оних којима музика није професија.

6.9.2015.

МАГАЗИН

- Сви чланови хора имају своје професије, а окупљамо се по потреби, негујемо хорско певање и наступамо на различитим местима. Наступе усклађујемо са професионалним обавезама, а кад се добро организујемо увек нађемо довољно времена и решења за проблеме који искрсну. Крајем јуна смо били у Пољској на освећењу њихове православне цркве, а у пуном саставу смо имали и један концерт у њиховом храму – каже Томић посебно узбуђен због сазнања да поново, после дуже паузе, на истом месту наступа пред краљевачком публиком. Након стеченог нижег и средњег образовања у краљевачкој Музичкој

школи „Стеван Мокрањац“ Томић је са успехом дипломирао на одсеку за виолину Музичке академије, а потом запловио певачким водама. После академије кратко време је певао у Русији, а потом постао члан Хора Радиотелевизије Србије да би завршио у Хору Београдске опере. Сем Београдског мушког хора наступа и у другим хоровима међу којима најзначајнијим сматра Хор Саборне цркве у Београду, првом београдском певачком друштву у Србији основаном далеке 1853. године. Професионалци високог нивоа пред неки од важнијих наступа неколико проба користе тек да се договоре о најваж-

нијим стварима. Дугогодишњи заједнички рад довољан је да добро познају једни друге па им није потребно много времена да извођење било које композиције доведу до перфекције. - Хор је дружина феноменалних људи и певача, а мени је част и задовољство што сам десет година са њима, што певамо и путујемо заједно. Посебно задовољство на путовањима је сазнање да другим народима и културама представљамо нашу духовну музику колико и изворне световне песме типа Мокрањчевих руковети. Готово неограничене гласовне могућности чине да су сви чланови нашег хора и солисти, па на концертима имају и по

неку соло деоницу. Огроман распон гласа од баса до тенора, са феноменалном бојом и неописивом снагом, има и веома скромни ђакон Руменић који већ десет година води овај хор, а у њега улаже целог себе баш као и сваки други певач из овог ансамбла. Због тога је овај хор увек на добром гласу и представља репрезентацију добрих певача које води ђакон Влада Руменић. Драге воље би и вечерас био са нама, али је морао службено да отпутује за Москву – каже Томић уз потврду да ће се увек одазвати на позиве из Краљева који су обојици посебно драги. То је и повод за размишљање о целовечерњем концерту у пуном са-

ставу како би се љубитељима добре музике представили репертоаром прилагођеним за овакав хор. Ђорђе Томић ни сам не зна колико је пута, још као ученик средње музичке школе, наступао у просторијама краљевачког Народног музеја. И последње гостовање је прилика за подсећање на велико задовољство због публике која је препознала и на прави начин поздравила квалитет извођења квинтета Београдског мушког хора. Иако је дипломирао на одсеку за виолину, а због певачких обавеза све мање свира, Томић није у потпуности запоставио инструмент. Тренутно је у

првом плану глас као живи инструмент према коме мора да се односи на посебан начин како би што дуже трајао, јер искуство показује да се он, ако падне испод нивоа који је неопходан, врло тешко обнавља. Али, за квалитетно извођење није довољно имати само добар глас. Ништа мање важна није ни техника дисања, а певање из стомака је довољно добра гаранција за дуги век певача. То је и повод за поруку млађима да добро савладају баш ову технику након чега им је загарантован дуг век на музичкој сцени. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.9.2015.

КУД „АБРАШЕВИЋ“ КРАЉЕВО ВРШИ УПИС НОВИХ ЧЛАНОВА

МАГАЗИН

6.9.2015.

- Заиграјте ФОЛКЛОР у дечијем ансамблу (6+), или научите основе народних игара у рекреативној групи за одрасле. - Свирате неки инструмент? Придружите се нашем НАРОДНОМ ОРКЕСТРУ или запевајте у мушкој и женској ПЕВАЧКОЈ ГРУПИ. - Певајте са нама у ДЕЧЈЕМ ХОРУ (основношколски узраст), ако имате премало година за то, ту је и МУЗИЧКО ЗАБАВИШТЕ (4-6 година). Имате „превише“ година? Ни то није проблем, решење је МЕШОВИТИ ХОР (17+) - Уколико вас привлачи седма уметност и волите позориште, будите ГЛУМЦИ наше ДРАМСКЕ СЕКЦИЈЕ. Шта нудимо? ДРАМСКО ЗАБАВИШТЕ (5-6 година). Научићете основе драмске уметности у ШКОЛИ ГЛУМЕ (основношколски узраст). Осетите под собом „даске које живот значе“ играјући у представама ОМЛАДИНСКОГ ДРАМСКОГ СТУДИЈА (средњошколски узраст). Дођите у „колевку културе“ града Краљева, „Абрашевић“ да следеће године заједно прославимо 90-ти рођендан! Потражите нас у улици Војводе Степе бр.8, или нас контактирајте путем телефона на број 036/331-746 Уметнички руководилац фолклора - Наташа Арсенијевић - 062 8018250 Уметнички руководилац певачке групе и оркестра - Борисав Миљковић - 064 3341 738 Уметнички руководилац хора - Дејана Живковић Кубуровић - 063 1029116 Уметнички руководилац драмске секције - Биљана Костантиновић - 064 8977201

МАГАЗИН 6.9.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 6. H 12. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

6.9.2015.

6. септембар

394. — Битка на Фригиду: Римски цар Теодосије I поразио западног узурпатора Еугенија. Победа хришћанског цара над паганским ривалом означила је и дефинитивну победу хришћанства над традиционалистичким римским религијама. 1522. — Шпански морепловац Хуан Себастијан Елкано завршио прво путовање око света, које је започео Фернандо Магелан 1519 са пет бродова и 270 морнара. Елкано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински урођеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара. 1688. — Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана Емануела, уз помоћ српских добровољаца, савладала је отпор Турака и ушла у Београд. Турци су га поново заузели 1690. 1898. — Холандска краљица Вилхелмина ступила је на престо. 1901. — У Буфалу је анархиста Леон Чолгос извршио атентат на председника САД Вилијема Мекинлија. Мекинли је од задобијених рана умро недељу дана касније, а 14. септембра нови председник САД постао је Теодор Рузвелт. 1914. — Француске трупе су уз помоћ Британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз. На захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Сремска операција

и Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче. 1940. — Румунски краљ Карол II Хоенцолерн је у Другом светском рату под притиском Сила Осовине абдицирао у корист сина Михајла. 1948. — Холандска краљица Вилхелмина је абдицирала у корист кћерке принцезе Јулијане. 1955. — У нередима, оркестрираним од турске владе, побеснела руља извршила је погром над преосталим грчким становништвом Цариграда. 1965. — Нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат између Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН. 1970. — Палестински терористи су отели четири авиона која су летела из Европе у Њујорк. Наредног дана у Каиру је запаљен „Боинг 747“ компаније „Пан америкен“, а два „Боинга 707“ дигнута су у ваздух 12. септембра у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Халид је ухапшена. 1975. — У земљотресу у источној Турској 2.350 људи је погинуло, а рањено око 3.000. 1988. — Једанаестогодишњи дечак Томас Грегори постао је најмлађа особа која је препливала Ламанш. Пливање је трајало 11 сати и 54 минута. 1988. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991. — СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинграду је враћено име Санкт Петербург. 1994. — Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се састао са вођом Шин Фејна, политичког крила ИРА-е Џеријем Адамсом и разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе

и сукоба католика и протестаната у Северној Ирској. 1997. — Британска принцеза Дајана, која је погинула 31. августа у саобраћајној несрећи у Паризу, сахрањена је на породичном имању, после погребне церемоније коју је посредством ТВ преноса пратило више од 2 милијарде људи широм света. 2000. — У седишту ОУН у Њујорку отворен је „Миленијумски самит ОУН“, највећи скуп светских лидера у историји на којем је учествовало 150 краљева, председника и премијера. Од светских лидера самиту нису присуствовали само председници Ирака Садам Хусеин, СР Југославије Слободан Милошевић и Либије Муамер ел Гадафи. 2001. — Врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја.

7. септембар 1191. — У Трећем крсташком рату Енглези су под командом Ричарда Лављег срца поразили ајубидске снаге под Саладином код Арсуфа, у данашњем Израелу. 1701. — У Хагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, познат као „Друга велика алијанса“. 1714. — Цар Карло VI потписао је у Рахстату са Французима Баденски мир којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур. 1764. — За краља Пољске крунисан је руски штићеник Стањислав II Поњатовски, последњи пољски монарх. 1778. — Француска је напала острво Доминика и заузеле тамошњу

британску тврђаву пре него што су Британци сазнали да је Француска ушла у Амерички рат за независност као савезник побуњених америчких колониста. 1812. — Бородинска битка, на 125 километара од Москве, једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су и Руси, под командом Кутузова, и Наполеон имали велике губитке. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову „Велику армију“. 1813. — Први пут је употребљен назив „Ујка Сем“ за САД, у уводнику њујоршког листа „Трој Пост“. 1822. — Гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила 1828. 1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди је са својим „црвенокошуљашима“ заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца и уједињење Италије. 1901. — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка. 1913. — Краљ Петар I Карађорђевић потписао је Прокламацију о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији у Рибарској Бањи код Крушевца. 1936. — У Хобартском зоолошком врту угинуо последњи торбарски вук, познат као „Бенџамин“. С њим је изумрла ова врста. 1940. — Немачка авијација под командом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи. 1944. — Јединице НОВЈ ушле су у Врање, који је су Бугари претходно напустили. 1962. — Тајван је прекинуо дипломатске односе с Лаосом, након што је Лаос успоставио дипломатске односе с Кином и Северним Вијетнамом. 1964. — У месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георгеа ГеоргијуДежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап. 1975. — Завршено је пресељавање Турака на Кипру. Под надзором УН, око 9.000 људи пребачено је са југа на север земље. 1986. — Бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца. 1990. — Као одговор на ревизију Устава Србије 1989. којом је значајно смањена аутономна власт у покрајинама Војводини и Косову, 144 албанска делегата Скупштине Косова прогласили су у Качанику Устав Републике Косово.

МАГАЗИН

6.9.2015.

1990. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991. — У Хагу је почела са радом Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон. 1994. — У команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину. 1999. — У земљотресу у близини Атине, једном од најјачих у Грчкој у последњих преко 40 година, погинуло је 101 лице. 2001. — У нигеријском граду Џос избили су хришћанско-муслимански сукоби током којих су запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуних недељу дана насиља, убијено је најмање 500 људи, а стотине повређено. 2011. — У авионској несрећи код Јарослављa у Русији погинуло је 44 особа, међу којима и хокејаши Локомотиве Јарославље.

8. септембар 1331. — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. 1380. — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије. 1565. — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци. 1664. — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо

потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II. 1760. — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал. 1831. — Руске трупе под командом генерала Паскевича победиле су у бици за Варшаву Пољаке које је предводио генерал Хенрик Дембињски. У тродневној бици погинуло је више од 9.000 Пољака. То је био и крај Пољског устанка. 1856. — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Турске (1853—56) и њених савезника Велике Британије и Француске (од 1854) и Краљевине Сардиније (од 1855) за превласт на Балкану, Дарданелима и Блиском истоку. Русија је изгубила део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања ратне флоте у Црном мору. 1900. — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи. 1926. — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство. 1941. — Немци су у Другом светском рату почели блокаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље. Опсада града, током које је од исцрпљености и глади умрло 620.000 људи, окончана је у јануару 1944. победом совјетске Црвене армије. 1943. — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату. 1944. — Прва немачка ракета V2, испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон. Немци су до краја рата избацили више од 1.000 ракетних бомби на Велику Британију од којих је 660 пало на Лондон. 1951. — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља. Тим уговором Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година. 1954. — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, основали SEATO пакт, за-

мишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај. 1995. — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата. 1997. — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава. 1999. — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи. 2000. — Током појачане репресије режима у Србији, полиција је у месту Владичин Хан брутално претукла седморицу студената активиста покрета „Отпор“ и нанела им тешке телесне повреде, након што их је привела у полицијску станицу због лепљења плаката са антирежимским садржајем. 2001. — Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки

(91) је сахрањен међу обичним људима. 2002. — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

9. септембар 9. — Битка у Теутобуршкој шуми: германски поглавар Арминије наноси тежак пораз римском војсковођи Вару и уништава римску војску од три легије. 337. — После вишемесечног интерегнума синови римског цара Константина Великог Константин II, Констанције II и Констанс I су се прогласили за августе. 1776. — Амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније. 1894. — Кинески револуционар Сун Јат Сен основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници ухваћени и погубљени. Сун Јат Сен успео да побегне из земље и до револуције 1911. живео у иностранству. 1907. — Завршен шаховски турнир

у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка победом Акибе Рубинштајна. 1914. — У Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској, током које су укупни немачки губици процењени на 800.000 људи. У јулу 1918. вођена друга битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату. 1944. — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску бугарски комунисти преузели власт у земљи. 1945. — Трупе САД искрцале се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала линија поделе две корејске државе. 1952. — у Београду, на ушћу Саве у Дунав због невремена потонуо брод „Ниш“ који је превозио путнике на линији до Земуна, удавиле се 104 особе 1987. — Ирачко ратно ваздухопловство почело серију удара на иранске електричне централе и нафтна постројења. 1993. — Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја. 1996. — У тајфуну који је погодио приобална подручја кинеске провинције Гуангдонг погинуло више од 130 људи, на хиљаде повређено. 2001. — На председничким изборима у Белорусији победио Александар Лукашенко. 2002. — Виши суд у Бијелом Пољу осудио Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд-Бар у станици Штрпци у фебруару 1993.

10. септембар 1509. — Око 10.000 људи (по процени) је погинуло у Истанбулу због јакок земљотреса који је постао познат као мали Судњи дан. 1526. — Турски султан Сулејман Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, ушао у небрањени Будим.

1721. — Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва. 1813. — У Рату из 1812. америчке снаге предвођене Оливером Хазардом Перијем су поразили Британце код језера Ири, код данашњег Пут ин Беја. 1906. — Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909. 1919. — Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1939. — Канада је објавила рат Немачкој. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије. 1942. — Краљевско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град. 1942. — У Подгори основана Морнарица НОВЈ (после рата прерасла у Југословенску ратну морнарицу). 1943. — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан. 1945. — Видкун Квислинг, шеф марионетске норвешке владе (1942—45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату. 1967. — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом. 1976. — У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „Даглас DC-9“ југословенске компаније Инекс Адрија северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона. 1981. — Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпан-

6.9.2015.

МАГАЗИН

ском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава. 1989. — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида. 1994. — Папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану. 1994. — Почео шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995. — Током ваздушне операције против Републике Српске, НАТО је, са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушне положаје у околини Бање Луке. 2000. — У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост између Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата. 2001. — Савет безбедности УН укинуо је амбарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31.

марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову. 2002. — Швајцарска је после референдума, постала чланица Уједињене нације.

11. септембар 1697. — Аустријском победом у бици код Сенте de facto се завршио Велики турски рат. 1709. — Англо-холандскоаустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског оствариле Пирову победу против Француза у бици код Малплака, великој бици у Рату за шпанско наслеђе и најкрвавијој бици 18. века. 1855. — После 11 месеци опсаде, британске, француске и турске трупе су заузеле Севастопољ, најзначајнију руску базу у Црном мору. Тиме окончана највећа операција у Кримском рату. 1870. — Краљ Сардиније Виктор Емануел II напао Папску државу у Риму, а 1871. преселио своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате. 1922. — Лига народа, упркос протестима Арапа, потврдила британски

мандат над Палестином. 1944. — Југословенски партизани су ослободили Мљет. 1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска олимпијада. Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронзано одличје припало репрезентативцима Западне Немачке. Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке. 1962. — Британска група „Битлс“ снимила први сингл „Лов ми до“. 1974. — У Гилфорду основан британски састав Стренглерси. 1995. — На хиљаде људи демонстрирало улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику. 1997. — Шкоти на референдуму прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година. 2000. — Руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу успешно окончали шесточасован излазак у отворен космос на Међународној космичкој станици. 2001. — У самоубилачком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуло око 3.000 људи. Два торња СТЦ, висине 410 ме-

тара, у њујоршкој пословној четврти Менхетн потпуно срушена, а зграда Пентагона знатно оштећена. Оптуживши Осаму бин Ладена, лидера исламских екстремиста који се крио у Авганистану, за организовање напада, САД 7. октобра почеле бомбардовање Авганистана. 2013. — Више од милион Каталонаца је направило људски ланац као знак подршке независности Каталоније.

12. септембар 1185 — У побуни у византијском Константинопољу свргнут цар Андроник I Комнин док је се на престо попео Исак II Анђео чиме је после нешто више од века владавине свргнута и династија Комнина и замењена новом династијом Анђела. 1683 — Пољски краљ Јан III Собјески потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу. 1772 — Русија освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући град Баку. 1801 — Руски цар Александар I Павлович анектирао грузијску краљевину. 1848 — Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија

с јаком централном влашћу. 1878 — Египатски обелиск познат као „Клеопатрина игла“, направљен од мермера из Асуана око 1475. п. н. е., постављен у Лондону. 1890 — Британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије. 1916 — На Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније. 1919 — Италијански паравојни одреди под командом песника Габријела Д'Анунција су заузели Ријеку. 1928 — Почео је шаховски турнир у Бад Кисингену, Немачка. 1940 — Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Ласко, код места Монтињак у Дордоњи у Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолита. 1943 — Немачки командоси су ослободили из притвора бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија. 1953 — Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР. 1968 — Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт. 1970 — Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после поле-

тања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Халид. 1974 — Војним пучем свргнут са власти етиопски цар Хајле Селасије, који је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије. 1980 — У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела. 1989 — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета „Солидарност“ Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској. 1994 — У Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта. 1999 — Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору. 2000 — У експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено. 2001 — НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у САД. У говору нацији, председник САД Џорџ В. Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен.

МАГАЗИН 6.9.2015.

Великани краљевачког спорта: Жељко Булатовић (1)

МАГАЗИН

6.9.2015.

СИЛОМ ПРИЛИКА ТРЕНЕР

- Школа у Конареву је имала изванредну женску одбојкашку екипу, која је остварила значајне резултате на републичком нивоу, што је био повод да Жељко Булатовић почне да тренира са девојчицама и постане члан школског тима. – У првом тиму као јуниор, у репрезентацији Југославије као средњошколац. - Криза репрезентације настала је у тренутку кад је 1979. године загребачка Младост покупила најбоље играче и направила професионални тим. - Пред крај деведесетих година, кад се већ назирало бомбардовање земље од стране снага НАТО пакта, Рибница је са успехом организовала такмичење за Куп европске одбојкашке федерације

Жељко Булатовић

Фото: М. Радовановић

убитељи одбојке у Србији годинама уназад са великим нестрпљењем очекују свако учешће националног одбојкашког тима на значајним спортским такмичењима очекујући од њега увек све боље резултате. И док је током телевизијских преноса пажња гледалаца усмерена према играчима на терену, тек по који пут на тренера који реагује на поједине одлуке судија, мало ко обраћа пажњу на корпулентног смиреног човека у позадини који пажљиво посматра све што се дешава на утакмици. Годинама уназад то је Краљевчанин Жељко Булатовић који, иако мање познат широј јавности, даје значајан допринос успеху тима. До значајног места на кормилу националног тима водио га је дуг пут и напоран рад почев од првих корака у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Конареву преко екипа Рибнице, Колубаре, Партизана, Црвене Звезде, али и тренерски рад у бројним клубовима. Од најранијег детињства проведеног међу многобројном децом у дворишту школе, зато што су му родитељи били просветни радници, и чињенице да је отац Јарослав био дугогодишњи фудбалер, спортски радник и председник локалног клуба Будућност први спорт је, уз све остале са лоптом, као и већини вршњака био фудбал. Спорт је као прва љубав био прилика за тражење места у неком од њих, а покушај да заплови у кошаркашке воде у старту био онемогућен чињеницим да у то време од Конарева до Краљева није било адекватног превоза. Ма колико то многи сматрали неважним значајну улогу у стварању будућих шампиона одувек су имали наставници физичког васпитања у школама. У Конареву је то био Љубисав Милић, један од најзаслужнијих што се Жељко определио за одбојку. Захваљујући њему, можда и чињеници да је од свих спортова најмање волео фудбал, школа је постала позната по многим спортистима међу којима су најпознатији бициклистички олимпијац Драгић Боровићанин, репрезентативка Србије у атлетици Радунка Букумира, првак Балкана у кросу Бора

МАГАЗИН

6.9.2015.

Станковић и други. Једино што се у школи никад није играло је кошарка која је у то време сматрана градским спортом. Школа у Конареву је имала изванредну женску одбојкашку екипу, која је остварила значајне резултате на републичком нивоу, што је био повод да Жељко почне да тренира са девојчицама и постане члан школског тима. Озбиљније интересовање за одбојку везује се за 1974. годину кад је Рибница постала члан Прве лиге. - Нисам ни знао да у Краљеву постоји одбојка док у новинама нисам прочитао наслов „Село у првој лиги“. Добро се сећам да сам дошао да гледам прву утакмицу Рибнице са Милићем и сестром која је тренирала одбојку. Кренули смо из Конарева по снегу до колена, аутобус је каснио, а кад сам ушао у препуну халу нисам ни знао која је од екипа Рибница. Ориле су се песме о мени непознатим играчима, а ја полако улазио у нови свет који се потпуно отворио кад ме је касније приметио тренер Рибнице Душан Бошковић и пред крај основне школе позвао у клуб. Запалио сам се за одбојку и почео да тренирам у јуниорима Рибнице. Био сам одличан ђак, доста учио и устајао рано да бих могао да стигнем на преподневни тренинг, некад и пешке до Краљева. Чим се помене Рибница прво што ми падне на памет је Душан Бошковић који је створио прву екипу у којој су били браћа Бићанин, Ацо Терзић, Миле Продановић, Мишко, Зоран и Љубо Ковачевић, Радован Радуловић, Зоран Филиповић, генерација која је освојила и Куп Југославије – прича Булатовић који се обрео у првом тиму и пре него је завршио средњу школу. У то време је већ члан јуниорске репрезентације Југославије која се нашла на Европском првенству у Шведској. После припрема од само неколико дана млади тим је имао несрећу да се састане са изузетно јаком екипом домаћина касније прваком старог континента. Радост због дебија у првом тиму против Јединства из Брчког, потом скопског Вардара, помућена је због

сазнања да је екипа почела да се осипа и на крају првенства пресели у нижи ранг такмичења чему су кумовале и неке нечасне радње. Усмерено образовање какво је тада било у Југославији подразумевало је одлазак у војску одмах након завршетка средње школе. Година дана била је довољна да тренер Рибнице Радуловић консолидује екипу, али без Булатовића који се због уписа у Вишу грађевинску школу преселио у Београд. Било је то време кад су одбојкаши Југославије, након освајања златне медаље на првенству Европе у Београду, почели да нижу успехе захваљујући чврстом тиму изузетних појединаца који, због тада важећих закона, нису могли да наставе каријеру у иностранству пре навршене 29. године живота. Уз неприкосновену загребачку Младост добар тим је увек имао београдски Партизан, а нису много заостајали ни скопски Вардар и Модрича из истоименог града. Куриозитет посебне врсте био је сазнање да су значајне успехе остваривале и екипе из мањих градова, па су Модрича и Велико Градиште имали првака државе, а Рибница била победник куп такмичења. Криза репрезентације настала је у тренутку кад је 1979. године Младост покупила најбоље играче и направила професионални тим, а од тада почиње концентрација квалитета у већим клубовима. - Док сам био у војсци Рибница се вратила у Прву лигу, ја изгубио место у екипи и видевши да без игре не могу ништа да урадим одлучио да одем у Колубару из Лазаревца која је са јаким тимом наступала у Српској лиги. У Лазаревцу сам провео годину дана, победили смо све ривале и без пораза се пласирали у Прву лигу. Стицајем околности Партизан је остао без доброг дела екипе, а ја прихватио понуду да у редовима црно-белих проведем следеће две сезоне. Провео сам две прелепе године у Партизану који је имао младу и перспективну екипу, а онда 1985. године добио позив да, као други дизач, наступим за „А“ репрезентацију – каже Булатовић.

6.9.2015.

МАГАЗИН

Екипу Југославије чији су костур чинили Брђовић, Танасковић, Чаушевић, Маљевић, Ђорђевић, Петровић и други водио је Лазар Гроздановић у време кад још није била установљена Светска лига, а најбоље репрезентације одмеравале снаге на турнирима као што су Куп Софије, турнир поводом Дана ослобођења Чехословачке или Воланд куп у Мађарској. Репрезентативци су као студенти од савеза добијали само стипендију довољну да се подмире трошкови исхране и смештаја у студентском дому, а појава све већег броја кланова утицала на многе младе играче, међу њима и Булатовића, да одбијају учешће у репрезентацији. Из данашње перспективе такав потез се чини великом грешком, јер је након напуштања Партизана био принуђен да се врати у Краљево, а егзистенцију за тек формирану породицу потражи на месту секретара Одбојкашког клуба Рибница у коме је остао до 1992. године. Време које се оцењује најтежим у новијој историји било је повод за ангажман у иностранству а понуда је, захваљујући Милану

Жарковићу, стигла из клуба Паралиди са Кипра. Професионални уговор је током наредне две године нудио сигурност какве није било у Србији, а довољно слободног времена увек добра прилика да се ради још неки посао. Тек што се стишала криза, и зауставила хиперинфлација која је остављала тешке последице на све сегменте живота у земљи, почео је да се развија приватни бизнис а у Краљеву се појавили људи спремни да улажу у спорт. Пред дилемом да ли да остане још коју годину са гостољубивим Кипранима или се врати кући срео се и Булатовић у време када се приближавао полазак детета у школу. Помисао да би то могло да значи трајно везивање за другу земљу, и податак да је краљевачко предузеће Шумадијадрво спремно да узме Рибницу под своје окриље, били су добар повод за доношење одлуке о повратку. И много година касније повремено се јави дилема и питање да ли је то била још једна грешка. Рибница је сезону завршила на другом месту и није успела да се врати у елитно такмичење, а до-

тадашњи спонзор, ма колико био заслужан за опстанак клуба, брзо одустао од намере да то чини и даље. - Нашли смо се у небраном грожђу и успели да скрпимо екипу иако се управа разишла, а сав посао око клуба пао на мене, Ацу Бићанина и Душана Бошковића. Ја сам био директор клуба, играч и секретар у време кад смо целу сезону играли само са једном гарнитуром дресова. Дешавало се да у Београду играмо у завршници куп такмичења, па прве две утакмице играмо у дресовима Рибнице, а трећу у онима на којима пише Шумадијадрво, јер нисмо имали друге чисте. На утакмице смо ишли приватним аутомобилима и успели да стигнемо до финала купа. Партизан је показао интерес за једног играча, два су раније прешла у Војводину, па смо од обештећења успели успешно да приведемо првенство крају. Гојко Орловић је почео да ради као секретар клуба, ушли смо у Прву лигу и направили бум по организацији утакмица јер смо знали да треба да уведемо нешто ново како би привукли

публику, па смо почели да правимо посебне улазнице и плакате, утакмице су почињале са кореографијама и разноразним светлосним ефектима, а све улазнице су увек продаване два дана пре утакмице. Трајало је тако све до 1996. кад смо успели да саставимо нову управу, освојили четврто место у шампионату и изборили учешће у Купу Европе. Следећа године сам решио да престанем са акивним играњем и наставим рад као директор клуба – прича Булатовић. Први пут у историји клуба и буџет за наредну сезону и екипа били су познати до почетка јуна. Пред значајно учешће у међународном такмичењу екипу је појачао бугарски интернационалац Божилов, а екипу чинили претежно млађи играчи због жеље да се формира тим који би у истом саставу играо годинама. Да оно што је лепо не може дуго да траје Жељко Булатовић је сазнао по повратку са годишњег одмора кад му је упаничени секретар клуба Гојковић саопштио да је први тренер Сеничић напустио клуб, јер је од другог добио

понуду којом решава низ животних питања. Само пар дана пре планираних припрема за наредну такмичарску сезону екипа се нашла у небраном грожђу, а Булатовић био принуђен да попусти под притиском Бићанина и Бошковића и, поред свих других обавеза, прихвати улогу тренера. Колико год се 1996. година сматра пресудном за даљи животни пут Жељка Булатовића пресудна је била и у Краљеву у коме су, након педесетогодишње владавине, комунисти били принуђени да управљање градом препусте дотадашњој опозицији чији су најистакнутији чланови показали довољно разумевања за егзистенцију клуба. Пре промена на челу града немерљив допринос дали су Ненад Вуксановић, Миленко Стефановић и надасве Милош Нешовић који је са позиције директора Телекома био у ситуацији да склопи спонзорски уговор са представницима Рибнице. Жеља да се окуша као тренер постојала је и раније, али није било прилике да се реализује, а кад се за то

указала шанса није требало допустити да се прокоцка. Пред крај деведесетих година, кад се већ назирало бомбардовање земље од стране снага НАТО пакта, Рибница је са успехом организовала такмичење за Куп европске одбојкашке федерације. После свега што се дешавало следећих година последња ствар на коју се мислило био је спорт. - Једва смо састављали крај са крајем, до 2000. године екипа бивала све слабија а ја стекао утисак да клуб више никога не интересује као да је мој приватни. У време кад из Партизана стигне понуда која се не одбија, а то је тренер првог тима, постајем и тренер јуниорске репрезентације Југославије. У Партизану нам је за длаку измакло финале у куп такмичењу, а кад се 2002. године Дејан Брђовић вратио из иностранства, и преузео улогу директора клуба, прелазим у Црвену Звезду на место првог тренера – каже Булатовић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.9.2015.

Из Полицијске управе Краљево

ВАРЉИВО а тренд смиривања у области јавне безбедности почетком друге половине августа нема дугочнији карактер сведочи седмични статистички преглед стања у овој области за последњу недељу осмог месеца који, сем малог затишја у области криминалитета, у свим осталим бележи даље погоршање. У структури двадесет једног кривичног дела само два се сврставају у област привредног, а преосталих деветнаест област општег криминала. И даље је присутан тренд малог процента откривених починилаца, па су инспекторима Криминалистичке полиције познати извршиоци мање од четвртине кривичних дела. Број евидентираних прекршаја у области јавног реда и мира је за седам дана порастао за половину, а од укупно 22 између туча и оних који се третирају као остали води се мртва

МАГАЗИН

6.9.2015.

трка, јер је број једних и других идентичан. Судећи према броју евидентираних саобраћајних незгода ситуација у овој области постаје озбиљна јер је њихов број дупло већи него седам дана раније, а од укупно десет евидентираних по пет је као епилог имало повређена лица и материјалну штету. Последице се огледају у четири тешко повређена лица, три са лакшим повредама и материјалном штетом која је за десет премашила 300 хиљада динара. Мало светла у суморну слику уноси податак да је број прекршаја у области безбедности саобраћаја за тридесетак мањи него недељу дана раније, али је 418 и даље више од уобичајеног током једне седмице. После нешто мирнијег периода посла су имали и припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који су интервенисали у гашењу два пожара.

Кратко саопштење из Полицијске управе потврђује да коначни износ штете није утврђен.

Пред почетак школске године Полицијски службеници Полицијске управе Краљево од 2007. године два пута годишње, пред почетак школске и за Нову годину, издвајају по један одсто од својих зарада и уручују деци преминулих колега до завршетка школовања. За разлику од претходних ове године су припадници Полицијске управе солидарну новчану помоћ деци преминулих колега уручили у њиховим домовима. То је била прилика да се посети тридесеторо деце, да се дружи са њима, да се сагледају и чују њихове жеље.

ПРИМИРЈЕ Шверц цигарета Припадници Министарства унутрашњих послова су у среду у вечерњим сатима, у Панојевићима код Рашке, запленили цигарете у вредности од око 800 хиљада динара и пресекли још један ланац трговине акцизном робом. Полиција је на државном путу Нови Пазар – Рашка, приликом контроле путничког возила марке „пежо“, новопазарске регистрације, којим је управљао тридесетогодишњи возач са подручја Новог Пазара, пронашла пет хиљада паклица цигарета марке „честерфилд“ са акцизним маркицама Републике Македоније. Сумња се да су пронађене цигарете набављене на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија ради даље продаје на подручју Републике Србије,

па су заједно са возилом привремено одузете. Осумњичени возач је, по налогу основног јавног тужиоца у Рашки саслушан, због постојања сумње да је извршио кривична дела која се сматрају недозвољеном трговином и недозвољеним прометом акцизним производима, па је против њега поднета одговарајућа кривична пријава. У другој акцији припадници Министарства унутрашњих послова су у Прогорелици запленили 2.500 паклица цигарета и пресекли још један ланац трговине акцизном робом. Полиција је на путу Рашка – Краљево, приликом контроле путничког моторног возила марке „сеат“ трстеничке регистрације којим је управљао двадесетдеветогодишњи возач из Новог Пазара, у посебно направљеним бункерима пронашла 2.500 паклица цигарета марке „марбл“, без акцизних маркица.

Цигарете и возило су привремено одузели припадници пореске полиције, а против возача су предузете одговарајуће законске мере. У другој акцији припадници Министарства унутрашњих послова су у Прогорелици запленили 2.500 паклица цигарета и пресекли још један ланац трговине акцизном робом. Полиција је на путу Рашка – Краљево, приликом контроле путничког моторног возила марке „сеат“ трстеничке регистрације којим је управљао двадесетдеветогодишњи возач из Новог Пазара, у посебно направљеним бункерима пронашла 2.500 паклица цигарета марке „марбл“, без акцизних маркица. Цигарете возило су привремено одузели припадници пореске полиције, а против возача су предузете одговарајуће законске мере. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs