MagazIN 189

Краљевски

Година III * Број 189 * 30. август 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2

МАГАЗИН 30.8.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

3

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

30.8.2015.

МАГАЗИН

4

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

5

Тридесет четврта седница Градског већа

МАГАЗИН

30.8.2015.

У ЈУНУ ИСПРАВНИ

6

- Током јуна Краљевчани удисали исправан ваздух и пили физичко -хемијски и бактериолошки исправну воду. – Извештај о исправности ваздуха стигао у кабинет градоначелника пре него што је направљен. – Додељена средства којим локална самоуправа субвенционише рад удружења грађана о устаљеној процедури седницама Градског већа претходи консултативна седница градоначелника и заменика са члановима Већа, председником и секретаром Скупштине града, начелником Градске управе, јавним правобраниоцем, заштитником грађана, шефом Кабинета градоначелника и представницима стручне службе Одсека за послове Градског већа. Пред тридесет четврту седницу највишег извршног органа града пред члановима Градског већа се нашло усвајање записника са претходне и

П

дневни ред чија се прва тачка односи на Разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за јун ове године. Извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током јуна на основни преглед узоркован 151 узорак воде за пиће из мреже градског водовода и 15 узорака сирових вода са црпних станица и сви су били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је узор-

кована вода из реке Ибар за анализу на фенолне материје, сви узорци су пет пута анализирани спектро-фотометријском методом па је утврђено да вредности за фенолне материје нису прелазиле вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Ако се извештају о исправности воде и може веровати онај о исправности ваздуха се чини проблематичним и због сазнања да је према документу Завода за јавно

И ВАЗДУХ И ВОДА

здравље направљен 31. јула нечитко исписане, верујемо 2015. године, а у кабинету градоначелника заведен читавих 28 дана раније. Без обзира да ли је у питању грешка, ако јесте много их је, немар, незнање, неодговорност или било шта друго ипак је то документ о коме расправља Градско веће и као такав би могао да буде кључни доказ у неком судском спору. И као такав извештај потврђује да су у току јуна средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксда, индекса црног дима, азотдиоксида и суспендованих ПМ честица, као и тешких метала, биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Помоћник градоначелника за област управљања пројектима и

локално-економског развоја и начелник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове процењени су најмеродавнијим да чланове Већа упознају са Нацртом програма обнове објеката јавне намене у надлежности града како би био утврђен његов предлог за прву наредну седницу Скупштине града Управни одбори јавних комуналних предузећа „Путеви“ и „Чистоћа“ су, на основу одлука о расподели добити усвојених крајем јуна, затражили од чланова већа да подрже њихово извршење након извештаја начелника Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбенокомуналне делатности, начелника Одељења за привреду и финансије и представника предузећа. Пред наредну седницу Скупштине града, а на основу извештаја начелника Одељења за привреду и финансије и

Одељења за друштвене делатности разматрани су Нацрт решења о одређивању лица за оверу Обрасца ЗИП-1 и Предлог одлуке о суфинансирању пројеката удружења по јавном позиву из јула ове године. Током друге половине седнице чланови Градског већа су се бавили разматрањем предлога текста јавног огласа за прикупљање затворених понуда у поновљеном поступку ради давања јавне површине у закуп за постављање киоска, предлога решења о отуђењу катастарске парцеле у јавној својина града ради легализације објекта, и предлога решења о давању у закуп простора на угловима крова Спортске хале у Краљеву ради инсталирања базне станице, система преноса и друге телекомуникационе и припадајуће опреме и уређаја мобилне телефоније. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

7

У сусрет Дану града Краљева Краљевдану

МАГАЗИН

30.8.2015.

ОКТОБАРСКЕ НА

8

- Десетог септембра истиче рок за подношење предлога кандидата за октобарска признања, диплому заслужног грађанина и радне организације и Октобарску награду града Краљева. - Комисија за награде и признања ће разматрати само благовремено поднете предлоге, а признања и награда биће уручени на пригодној свечаности 7. октобра ан Краљева Краљевдан, који се годинама уназад обележава 7. октобра, добар је повод да се на посебан начин изрази поштовање према организацијама и појединцима који су између два празника показали посебне резултате у одређеним областима друштвеног живота. Позивајући се на члана

Д

17. Одлуке о признањима и награди града Краљева из 2009. године, Комисија за награде и признања Скупштине града је и ове године упутила позив предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима и појединцима да поднесу предлоге за доделу

градских признања и награда за ову годину. Од предлагача се очекује да образложене предлоге у писаној форми доставе Комисији најкасније до 10. септембра, до када је могуће добити и додатне информације у Одељењу за скупштинске по-

слове Градске управе у канцеларија број 106, или на телефоне 306-017 и 306- 064. Град Краљево је као признања и награде за организације и појединце установио Диплому заслужног грађанина, Диплому заслужне организације и Октобарску награду. Диплома заслужног грађанина се додељујe појединцима за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научноистраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и

јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град. Добитник Дипломе заслужне организације може бити предузеће, установа, организација или месна заједн ицама коју красе хумана дела, дугогодишњи рад и изузетни успех у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. Октобарска награда је намењена појединцима, или групама аутора, за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети,

здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. септембра претходне до 31. ове године. Октобарска награда се може доделити и за целокупно стваралаштво, а из Комисије за награде и признања поручују да ће се и ове године разматрати само благовремено поднети предлози, а онима који буду оцењени као најзаслужнији признања и награда бити уручени на пригодној свечаности 7. октобра. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

АГРАДЕ ЧЕКАЈУ

9

10

МАГАЗИН 30.8.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

11

Градски одбор Српске напредне странке

МАГАЗИН

30.8.2015.

НАПРЕДЊАЦИ НАЈВЕЋИ ОПТИМИСТИ

12

- Влада Србије протекле недеље урадила оно што је давно требало да буде урађено да је неко водио озбиљну државну политику. - Споразумом са представницима косовских власти је постигнуто све што су напредњаци зацртали на путу ка Европској унији. - Србија задржава надлежности у школству, здравству и судству на територији Заједнице српских општина. – Србија први пут после 1999. године показала снагу и разум. – Током последње две деценије дуг „Фабрике вагона“ нарастао на 53 милиона евра. – Стечај једини начин за излаз из проблема. – Радници „Фабрике вагона“ добили отпремнине, повезан радни стаж и по дванаест плата. – Последњи дани „Електросрбије“

13

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

30.8.2015.

Од водеће политичке снаге у граду Краљевчани много чешће него што је то случај очекују одговоре на бројна питања везана за велике проблеме у функционисању пре свега привреде. Уместо тога једно од првих обраћања јавности након летње паузе односи се на добре резултате које на међународном плану остварује Влада Србије. Она је током минуле недеље, по напредњацима, „урадила оно што је давно требало да буде урађено да је неко водио озбиљну државну политику“. Последњим споразумом са представницима косовских власти је, каже народни посланик Зоран Бојанић, постигнуто све што су напредњаци зацртали на путу ка Европској унији. То се првенствено односи на формирање Заједнице српских општина чиме се обезебеђују сигурност свима који су одлучили да живот наставе на про-

14

стору Косова и Метохије. Малу забуну у обраћању представницма медија, бар онима који су пажљивије слушали народног посланика, представља сазнање да ни једном није поменуо Метохију и да у свему што је рекао фигурира само Косово. Последњи споразум са представницима власти у Приштини гарантује да ће сви запослени у државној управи и предузећима и даље остати у њима, и да им неће бити укинуто ни једно од права, а да Србија задржава све надлежности у школству, здравству, судству на територији заједнице. Да је ово тачно најбоље сведочи реакција косовских званичника и аналитичара који су са великом горчином коментарисали све што се дешавало током преговора у Бриселу. Договор о статусу електроенергетског система потврђује његову једин-

ственост са Електропривредом Србије формирањем посебног предузећа за север покрајине којим се обезбеђује да сви запослени задрже радна места, а капацитети и преносна мрежа остану у оквиру система. Постигнут је и споразум о статусу Телекома чиме је Србија, каже Зоран Бојанић, први пут после 1999. године показала снагу и разум. Следећи потези државе на овом подручју усмерени су ка развоју економије, а све што је постигнуто у имплементацији бриселског споразума ствара добру основу да до истека ове године буду отворена прва поглавља у преговорима за приступање Србије у пуноправно чланство Европске уније. Грађанима Краљева се много значајнијим чини статус локалних предузећа, пре свих „Фабрике вагона“ о којој из различитих средине долазе

дијаметрално супротне информације. То је повод да напредњаци потврде низ активности које воде ка коначном решавању статуса овог концерна у коме су се током последње две деценије само нагомилавали проблеми, а дуг нарастао на 53 милиона евра. Влада Србије је обезбедила новац за социјални програм и повезивање радног стажа, а и даље виси у ваздуху решавање питања коначног статуса предузећа. Кривицу за политизацију целог случаја напредњаци пребацују на структуре које на основу недовољно јасних информација указују на увођење принудне управе, а да нису ни били присутни састанцима у Агенцији за приватизацију и Министартсву привреде на којима се говорило о „Фабрици вагона“.

Начелник Рашког управног округа, и први човек краљевачких напредњака, Небојша Симовић потврђује да је са представницима синдиката, заштитником капитала, директором концерна и представницима „Ливнице“ и „Термопластике“ стечај предузећа прихваћен као једини начин за излаз из проблема. Стечај по напредњацима не значи ликвидацију, ни престанак рада тих предузећа, већ стављање под руководство стечајног управника од 21. септембра, а преовладава и уверење да би погодна личност за ову функцију могла да се нађе у редовима Краљевчана који познаје проблематику „Фабрике вагона“. Постигнут је и договор да се у најкраћем могућем року, који не сме бити дужи од месец дана, створе потребни услови за приватизацију „Ливнице“ у пуном капацитету како би радници који су отишли из

предузећа могли да се врате. По ко знакоји пут током последњих неколико година потврђено је да има заинтересованих за куповину, посебно међу локалним привредницима који су егзистенцијално везани за овај део „Фабрике вагона“. Потврђен је и интерес две озбиљне групације привредника за производне капацитете „Термопластике“, па би највећи број радника раније запослен у ова два погона могао бити враћен на посао. Кад год се помене „Фабрика вагона“ прва асоцијација је „Вагоноградња“ која се у овом тренутку налази у најтежем положају. Нов концепт рада подразумева наставак активности са тек тридесетак радника, а да ли ће се и којим темпом повећавати њихов број зависиће само од способности новог менаџмента. Важнијим од свега сматра се сазнање да се назире крај агоније која траје већ две деценије.

15

30.8.2015.

МАГАЗИН

16

Активности локалне самоуправе везане су и за решавање статуса Природног лечилишта и одмаралишта „Матарушка и Богутовачка Бања“ у коме су проблеми ескалирали до нивоа да ни један објекат не ради, рачун предузећа је блокиран, а велики број радника принуђен да наплату потраживања потражи преко надлежног суда. Представници политике се и овога пута, као и много пута до сада, доказују као непоправљиви оптимисти и најављују озбиљне инвеститоре заинтересоване за туристичке капацитете ове две бање. Оптимизам напредњака креће се у правцу реновирања хотела како би у неком наредном периоду могли да приме онај број гостију који је у бање долазио у најпросперитетније време.Према напредњацима све бистрије време је и

над „Аутотранспортом“ који је на истеку прве половине године морао да препусти локалне линије другим превозницима. Основни мотив је био сазнање да постојећи возни парк, у коме су стари и технички неисправни аутобуси, није у стању да задовољи захтеве безбедног превоза путника. Из Српске напредне странке стижу и наговештаји да су корисници услуга локалног аутопревозника од почетка јула све задовољнији, а увођење реда у локални ауто превоз одразило се и на смањен број дивљих таксиста. Одговор на питање колико ће локална самоуправа бити у ситуацији да помогне „Аутотранспорту“ треба да да и једна од наредних седница Скупштине града на којој ће се наћи питање ребаланса буџета за ову годину. Локална самоуправа је по закону дужна

да обезбеди градски и приградски превоз на територији коју покрива, а као могући вид организовања у будућности поново се помиње јавно приватно партнерство или концесија. „Аутотранспорт“ оптерећују хипотеке над свим објектима у власништву предузећа, продата аутобуска станица и податак да нема нових, али ни технички исправних, аутобуса. Све то није новина већ проблеми који су се нагомилавали читавих двадесет година, а које нико није ни покушавао да реши. То што је проналажење решења запало у задатак напредњацима, у време кад је стигло плаћање рачуна, у овом тренутку се у њиховим редовима сматра посебним видом казне. Јединствен став свих који су на власти је да су заслужни за све што је добро, а да немају никакву одговор

нос спасавању појединих делова „Фабрике вагона“, посебно „Ливнице“, изостао је одговор на питање зашто нису присуствовали састанцима са радницима овог дела колектива на коме су тражили ако не решење проблема оно бар информације о тренутном стању. Да је напад најбоља одбрана сведоче изјаве напредњачких челника који састанке ове врсте сматрају маркетиншким наступима без икакве реалне основе у време кад је у ресорним министарствима и Агенцији за приватизацију већ договорен низ потеза који воде ка решењу коначног статуса предузећа. Интересантна је констатација обојице челника водеће странке да су баш тог дана због професионалних обавеза били спречени да присуствују. Да их на то мотивише није могао ни податак да је „Фабрика ва-

гона“ за 20 година направила дуг од 47 милиона евра, да Железницама Србије дугује 270 вагона и да је у последњих десет година нетрагом нестало још 470 милиона динара. Најважнијим успехом напредаци сматрају то што су радници добили отпремнине, што им је повезан радни стаж и исплаћено по дванаест зарада. Да су представници власти увек у праву сведочи и став према реорганизацији електропривредног система и чињенице да у Краљеву више неће бити седиште Електросрбије. Напредњаци су енергични у ставу да нико од радника неће претрпети никакве последице, а да ће сваки од њих сам одлучивати да ли ће прихватити понуду да ради у неком другом месту, или напустити предузеће и тражити неки нов вид радног ангажовања.

Т. Радовановић

ност за оно што је кренуло лошим путем. Ма колико да су напредњаци месецима убеђивали грађане Краљева у неопходност да закупом над зградом Дома друштевних организација реше проблем смештаја дела општинских институција, инспекцијских служби, политичких странака,чак и Уметничке школе за чији се смештај сваког месеца из буџета издвајају огромна средства, данас тврде да то није било реално након процене да је требало много уложити у адаптацију зграде. Сазнање да је зграда изнајмљена приватном закупцу на 15 година у појединим круговима поново иницира размишљање о реактивирању првобитне идеје након истека овог периода. Ма колико се представници напредњака трудили да докажу допри-

17

Без длаке на језику: Војкан Трифуновић

МАГАЗИН

30.8.2015.

АНАРХИЗАМ НАЈВИШИ СТЕПЕН СЛОБОДЕ

18

- Од појаве вишестраначја, а томе има четврт века, на краљевачкој политичкој сцени није се појавио ни један политичар који је показао довољно спремности да уради било шта за овај град. - Сто година уназад у Краљеву није било политичара, с изузетком Јована Сарићa, који је заслужио да се бар једно ћоше у граду назове по њему. - Они који воде град немају потребну количину знања за посао којим се баве. – Постоје поједици који су спремни да помогну, али се повлаче и одустају од првобитне намере „кад наиђу на екипу полуписмених и некултурних људи тренутне, и свих претходних власти“

Војкан Трифуновић

19

Фото: М. Радовановић

20

МАГАЗИН 30.8.2015.

нархизам је по дефиницији идеологија и филозофија друштва заснованог на слободи коју не ограничава власт. Анархисти се противе сваком ауторитету и сили и залажу за апсолутну слободу појединца и самоорганизованих група. Као организован покрет, анархизам се јавља после Француске револуције, а први се као анархиста још у 19. веку окарактерисао Пјер Жозеф Прудон. Иако медији често представљају анахисте као опасне и насилне људе показало се да је ова предрасуда производ државне пропаганде, пре свега зато што се анархизам залаже за мир и слободу. Кроз своја дела деценијама уназад пропагирали су га многи радници, научници, познати уметници, књижевници и музичари. Историчар Војкан Трифуновић себе доживљава као анархисту и панк рокера увереног да анархизам, иако има негативни контекст од почетка светске историје, након дубљег залажења у проблематику, и одступања од традиционалног мишљења да представља насиље и безвлашће, води ка ставу да је то најплеменитија људска идеја. Овакав закључак резултат је дуготрајног истраживања анархизма и упоређивања са другим мање или више значајним политичким идејама које су се јављале кроз историју. Колико је овај млади човек интересанта појава показује податак да припада тек неколицини оних који се сматрају straight edge особама којих, каже, на територији бивше Југославије нема више од двадесетак. У друштву у коме је све присутније коришћење дроге, алкохола, дувана, чак и меса, одрицање од

А

спремност да се одупре различитим негативним утицајима пред чијим притиском попушта све мањи број људи који се сматрају младим, а свестраност доказује наступом у неколико краљевачких бендова као гитариста или бубњар. Са посебним поносом Трифуновић истиче да је један од оснивача Позитивне омладине, да доста путује, а да након недавне седмнае-

- Политика је непријатно занимање и мораш имати јако добар стомак да прогуташ све, а политичари су толико огуглали на спољашње утицаје да, кад се уфурају у причу, могу да прегурају било какве комбинације само да остану на власти стодневне европске турнеје наставља да истражује део историје Краљева након Другог светског рата и живот обичних људи у том периоду. - Кад се помене период после Другог светског рата прва асоцијација је Голи оток и жртве комунистичког терора. Ја се бавим људима и улицама, проучавам историју музике и независне културе деведесетих година прошлог века кад је краљевачка панк сцена била доминантна на простору Југославије и имала велики утицај. Пишем за различите портале, углавном о анархизму и краљевачкој сцени, а имам и блог о историји Краљева. Последњи текст је о фудбалерима Слоге из времена кад су за мало ушли у Прву

Деведесетих година прошлог века краљевачка панк сцена је била доминантна на простору Југославије и имала велики утицај конзумирања ових производа потврђује десетогодишњу тежњу за здравим животом. Осим тога показује и

антифашиста и антинационалиста кога због кратког периода живота у Трстенику пријатељи по који пут назову дођошем. Из визуре младог човека тренутна ситуација у Краљеву чини се посебно тешком, а кључни разлог за то су бројни политичари који су се смењивали на челу града последњих деценија. Повод за такво размишљање

лигу, а сем историје овог клуба интересују ме и друге теме које нису досадне – каже Трифуновић,

лежи у ставу да се од појаве вишестраначја, а томе има четврт века, на локалној политичкој сцени није појавио ни један политичар који је показао довољно спремности да уради било шта за овај град. Истраживање које већ дуже врши МагазИН потврђује да слично мишљење дели велики број младих који ово уверење поткрепљују чињеницом да ни сто година уназад није било политичара, с изузетком Јована Сарић, који је заслужио да се бар једно ћоше у граду назове по њему. Млади интересантном личношћу сматрају некадашњег председника Скупштине општине Бранка Маричића, првенствено због доприноса да, почетком осамдесетих година, Споменик српском ратнику са старог градског гробља буде премештен у центар града. Чврсто уверење да се у Србији све може кад се хоће води ка ставу да не постоји препрека да се било шта уради, а за то је, уз довољно воље и знања, могуће обезбедити и финансијску подршку. Разлог што није тако види се у уверењу великог броја младих, који су зашли и у четврту деценију живота па имају довољно искуства,

21

30.8.2015.

МАГАЗИН

22

које говори да они који воде град немају потребну количину знања за посао којим се баве. Потврђују то бројни примери из сусрета са људима који су спремни да помогну Краљеву али се повлаче и одустају од првобитне намере „кад наиђу на екипу полуписмених и некултурних људи тренутне, и свих претходних власти“. Нешто што се најједноставније назива јавашлуком није присутно само у локалној средини већ карактерише понашање представника власти у целој земљи. Ма колико су политичари особе од којих се очекује да знањем направе повољан амбијент, како би становницима Краљева омогућили да макар мало боље живе, већи ефекат њиховог рада није видљив. - Локални политичари путују по свету, али кад оду ван Србије друже се са Србима, уместо са људима који су их позвали да склапају контакте, забију се у неку српску кафану и запију, па их је баш брига шта се дешава даље – каже Трифуновић Доказ таковог понашања потврђује прошлогодишња посета Фондацији АТД из италијанске области Трентино која је у Краљеву присутна више од десет година и активно помаже рад неколико организација цивилног друштва. Међу њима су Позитивна омладина, Феномена, удружења особа са посебним потребама и друге, а дала је знатан допринос реконструкцији средњовековног града Маглича и санирању последица прошлогодишњих поплава. Жеља за активним учешћем у раду локалне заједнице и даље постоји, али су врата за то често затворена због индолентности представника локалне заједнице. - С обзиром да су присутни десет година схватили су да је власт врло проблематична. Ми слежемо раменима, црвенимо и објашњавамо да су то некомпетентне, нестручне и незаинтересоване особе за било шта сем личне и користи њихових партија. Кад је у питању Маглич не само

Транзиција као прелаз из социјалистичког у капиталистички систем управљања никако да прође. Политичари су се у овом периоду понашали врло лоше, што је и требало да очекујемо да су реконструисали степенице и терасе на тврђави, него су пре годину дана дали новац и за реконструкцију степеница до горе. По мојим информацијама новца је било довољно али је неко проћердао трећину, а да би се направило компромисно решење град је направио само стазу. Покушавам да схватим како се у таквим околностима дешава да се екипа истих политичара тако дуго

огуглали на спољашње утицаје да, кад се уфурају у причу, могу да прегурају било какве комбинације само да остану на власти. Различити су и мотиви због којих бирачи гласају за такве. Постоји један број људи који гласају за неку партију као партијски војници, или по навици из комунистичког периода. Други разлог је егзистенцијалне природе, о коме нико не жели да прича. Људи се у јавним предузећима запошљавају преко политичких партија и својих књижица, а како их имају више мењају страну како се која власт промени. Коначно, има и мало идеализма али је то занемарљив проценат ма колико бих волео да га је више – каже Трифуновић који је интересовање за стање на политичкој сцени показивао и пре пунолетства. Бројни припадници његове и по годинама сличних генерација су деведесетих година прошлог века највећег кочничара напретка видели у тадашњем председнику државе Слободану Милошевићу кога је красио епитет тоталитарног владара и диктатора. То је и био повод да највише њих подржава тадашњу опозицију све до тренутка кад је након промене власти велико одушевљење народа заменнло још веће разоча-

- Затворени систем из деведесетих година у знатној мери је утицао на људе да буду конзервативни и нетолерантни према другима, пре свега зато што нису били у ситуацији да путују и упознају се са условима живота у другим срединама

одржава на власти и долазим до закључка о различитим механизмима. Политика је непријатно занимање и мораш имати јако добар стомак да прогуташ све, а политичари су толико

рање. Као и највећи део становника који су живели све теже од промена су значајно побољшање очекивали они који се сматрају младима. Са ди-

23

станце од деценију и по промене су видљиве, у неким сегментима живота набоље, у многим на горе. Они који су до првих сазнања о слободном животу без великих трзавица долазили у том периоду све су више уверени да је затворени систем из деведесетих година у знатној мери утицао на људе да буду конзервативни и нетолерантни према другима, пре свега зато што нису били

и пребацили у друге партије. Тако се сваких десет година пребацују да би задржали привилегије и мало се ротирају да не би било сумњиво ако остану на истом задатку. Дошле су такозване демократске промене и транзиција, а суштина је остала иста. То се премешта и на локал где неки људи ведре и облаче 30 година, па имамо мало младих политичара који,

МАГАЗИН

30.8.2015.

- Млади и по неки школовани политичар немају довољно простора ни у својим партијама иако су и оне свесне да им је кадар јако лош

24

у ситуацији да путују и упознају се са условима живота у другим срединама. Иако се добрим сматра отварање света, након укидања виза за улаз у земље Европске уније, највећем броју младих је, због све теже економске ситуације, и даље онемогућен излазак из земље. Разлог томе је транзиција која, за разлику од других земаља из окружења, предуго траје без назнака да би у скорије време могла бити окончана. -Никако да прође, а нико не зна шта је. То је, ваљда, прелаз из социјалистичког у капиталистички систем управљања иако смо ми неку врсту тога већ имали, јер је у време самоуправљања, и доминантног државног капитала, постојало слободно тржиште. Политичари су се у овом периоду понашали врло лоше, што је и требало да очекујемо. Људи из ДОС-а нису били толико некомпетентни јер је међу њима било много мудрих људи, пре свега Зоран Ђинђић који је у једном периоду живота био анархиста. Био је врло интелигентна особа и један од ретких делимично позитивних политичара у Срба последњих 50 година. Проблем је што се након промене власти није догодила лустрација, а људи који су заузимали значајна места у Милошевићевој власти се мало конвертирали

и ако хоће нешто да ураде, добијају врло мало простора да нешто кажу. Млади и по неки школовани политичар немају довољно простора ни у својим партијама иако су и оне свесне да им је кадар јако лош – објашњава Трифуновић. У ситуацији кад не може да дође до изражаја у једној млад човек мења партију све док не изгуби сваки интерес за бављење политиком након што му, као послушном партијском војнику, понуде ухлебљење на позицији локалног ћате који до краја радног века само удара печате. У неким

Краљево се налази на првом месту листе градова из којих млади највише одлазе без превише жеље да се врате годинама то је једина сатисфакција за то што није успео да постане ни пред-

седник градског одбора неке странке. У последње време се све више истиче податак да се Краљево налази на првом месту листе градова из којих млади највише одлазе без превише жеље да се врате. Цифре које указују на то су неумољиве и потврђују да из

толико сна и одмора. Од кад постоје млади у овом граду постоји и потреба за адекватним местом окупљања какво се види у дому културе. Вишедеценијска обећања да ће бар онима који се баве спортом бити обезбеђени услови испуњена су

У ситуацији кад не може да дође до изражаја у једној млад човек мења партију све док не изгуби сваки интерес за бављење политиком након што му, као послушном партијском војнику, понуде ухлебљење на позицији локалног ћате који до краја радног века само удара печате ове средине сваког дана одлази на десетине оних који ту нису могли да створе услове за перспективнију будућност. Озбиљнија анализа би потврдила да су читаве генерације сведене на мање од половине првобитнг састава, а сем тежње за одлазак према већим центрима у земљи све је израженија тежња за наставак живота у иностранству. Посебно разочаравајуће делује чињеница да су они који одлазе углавном високо образовани

изградњом велелепне спортске дворане у Рибници која, на жалост, није у функцији. - Хала је толика спрдња и спрдачина да је то страшно. Да би функционисала мора да ради константно, и не само за спортске активности, а за то мора да има способан менаџмент који ће да води такву институцију. Због забране запошљавања у јавном сектору халу су уступили на управљање Спортском центру „Ибар“ који нема могућ-

Ннеумољиве цифре потврђују да сваког дана одлази на десетине оних који ту нису могли да створе услове за перспективнију будућност. Читаве генерације су сведене на мање од половине првобитнг састава кадрови. Сем сазнања да нема поузданих података о томе када би могли да добију било какав посао депримирајуће делује и сазнање о изостанку могућности за коришћење онога што се назива друштвеном надградњом, још мање за коришћење давно оствареног права на осам сати рада и по још

ности, ни капацитета, да води тако велику фирму. Нема људи који то знају да раде, а власт је чиста и пред законом и пред јавношћу јер би, да је закон другачији, морали да нађу друго оправдање за неспособност да организују рад – каже Трифуновић. Т. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 30.8.2015.

27

30.8.2015.

МАГАЗИН

28

Владимир Раковић

Проблеми младих увек исти

- Активизам опада у тренутку кад се млади укључују у политичке странке, јер им то доноси запошљавање, а они који ни то не успевају више не показују жељу да буду активни. - Данашње генерације мадих се знатно разликују од ранијих, јер су пасивне и не показују потребну количину визије и енергије. - Спортски клубови су један вид предузећа и треба да послују на економским принципима. – Из градског буџета се финанисрају пропала предузећа која воде неспособни политички кадрови. - Неповољна искуства ефеката рада директора јавних предузећа и установа због тога што нема одговорности за рад и резултате рада. - Ни један човек није острво, само по себи целина, сваки је човек део Континента, део Земље

Фото: М. Радовановић

АКТИВИЗМОМ ДО РЕЗУЛТАТА

29

ројни истраживачи су кроз историју настојали да утврде проблеме који највише тиште младе људе. Ма колико период живота у коме се неко сматра младим био растегљив, и померао се све више ка средњим годинама, утисак је да се основни проблеми нису превише мењали иако се између оних на граничним подручјима битно разликују. У последње време се највећим проблемом сматрају незапосленост, недовољна подршка и брига друштва, породице и појединаца што ствара посебну атмосферу у којој су млади изложени дискриминацији, па често постају носиоци стереотипа и предрасуда. Резултати истраживања Савета Европе објављени почетком ове године показују да је све израженији одлив мозгова и политизација младих што се негативно одразило на њихов активизам. Ни осам месеци касније ситуација није битно боља, може се рећи да је гора, а по многим параметрима се, у негативном контексту, Краљево помиње као град из кога одлази највише младих. Искуство показује да

МАГАЗИН

30.8.2015.

Б

30

активизам опада у тренутку кад се укључују у политичке странке, јер им то доноси запошљавање, а они који ни то не успевају више не показују жељу да буду активни. Ма колико из Министарства омладине и спорта стизала обећања о подизању нивоа сарадње са партнерима од локалног до међународног нивоа, улагање у развој локалне омладинске политике и активније укључивање младих у доношење одлука, у локалној средини нема видљивијег помака што потврђује велики број оних који се још сматрају младима. Данашње генерације се знатно разликују од ранијих, које су биле носиоци побуна, па су пасивне и не показују потребну количину визије и енергије. Разлог за то виде у изостанку довољно прилика да покажу све квалитете што за последицу има велико незадовољство које доводи до хулиганизма на различитим местима. Спорт је одувек био начин да млади неисцрпну енергију потроше на остваривање значајних резултата, у новије време све више да би им то била

професија. Деценијама уназад и Краљево се показивало као средина која је изнедрила врхунске спортисте у различитим дисциплинама што на довољно јасан начин показује колико је спорт битан за афирмацију оних који начин за доказивање виде у овој области. У време кад је политика све присутнија у свим областима друштвеног живота бављење спортом је начин да се бар мало одступи од ње, ма колико настојала да одлучујуће утиче и на ову област. Погледи на спорт се, из угла различитих категорија становништва, често дијаметрално разликују што најбоље показује однос према не тако завршеној спортској дворани у Рибници од које се очекивало да задовољи потребе великог броја оних који су се определили за дворански спорт, али и посетилаца из категорије младих. Ток догађаја након марта, кад је одржан меч Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, показао је да нису задовољни ни једни ни други. Члан Савета за младе Владимир Раковић само је један од многих који зна

да су у новом амбијенту осим тениског одржане две утакмице рукометне репрезентације и да се на томе стало, а да је изостала обећавана промоција спорта међу младима па велелепном објекту прети опасност од наслага дебелог слоја прашине. Да би се спречила треба уложити значајна средства у одржавање што није једноставно у условима кад су према градском буџету упрти погледи све већег броја корисника који једва састављају крај са крајем. - Спортски клубови су један вид предузећа и треба да послују на економским принципима. Ја сам економиста и размишљам по принципима тржишне економије, а они кажу да треба сагледати све фиксне и варијабилне трошкове и радити по тим принципима. Ако буџети клубова нису у стању да их издржавају град треба да стане иза њих и помогне, јер ће у супротном хала изгубити смисао. И пре градње знало се да треба да се запосле људи, али и да пројекат у једном тренутку буде самоодржив, јер је то једини здрав принцип. Затворени

базен је неопходан, као и спортска хала, али треба да се направи на начин да буде самоодржив, а не да падне на леђа пореских обвезника – каже Раковић. Иако постоји довољан степен консензуса о потреби капиталних спортских објеката, а у Краљеву је најактуелнија планирана изградња затвореног базена, и даље су подељена мишљења о томе да ли је време тешке економске ситуације у граду прави моменат за тако крупан залогај. Уколико се томе дода сумња да би и скупо одржавање требало да се превали на леђа оних који имају све мање, и једва састављају крај са крајем, онда је оправдано реаговање противника који сматрају да би се знатна финансијска средства могла потрошити на нешто корисније. Коришћење затворених базена ни у другим срединама није бесплатно, а колико ће потенцијалних корисника из локалне средине моћи да га користи под условима који треба да покажу економску оправданост тек остаје да се види. Међу великим делом становништва је све присутније

мишљење да ни такав објекат неће моћи успешно да послује посебно ако се у руковођење уплете политика, а то је неминовност. Проблеми са финансирањем су присутни и у бројним јавним предузећима која имају много веће шансе да убирају приход на тржишту. И поред све виших цена услуга, које редовно по пристиглим захтевима, одобрава Скупштина града знатан део средстава се из градске касе одлива на субвенције које се користе за покривање губитака. Ма колико сви декларативно били против оваквог начина финансирања, а претходни градоначелник Краљева јавно тврдио да ће престати са таквом праксом, проблем је и даље присутан исто колико и мишљење да се на овај начин финансирају пропала предузећа која воде неспособни политички кадрови. - Јавна предузећа и установе су подељени између странака, а утицај политике у њима потврђује присуство партијских људи. Увек је тако, иако сви у кампањама кажу да су против политичког запошљавања, па се као неоп-

31

30.8.2015.

МАГАЗИН

32

ходност поставља питање увођења контратеже и довођење правих људи на права места. До сада нисмо имали повољна искуства са свим директорима јавних предузећа и установа због тога што нема одговорности за рад и резултате рада, а то млади препознају. Свако јавно предузеће мора да буде самоодрживо, да остварује приходе и покрива трошкове који не могу да се преваљују на леђа грађана јер то није природно, а догађа нам се, и против тога се треба борити – каже Раковић. Незаобилазна тема свих разговора, са младима или онима који су одавно прерасли ове оквире, је незапосленост. Ма колико је у Краљеву овај проблем израженији него у другим срединама, јер је у последњих неколико месеци без посла остало на хиљаде нових радника различитох профила, летимичан поглед на места на којима се окупљају млади не одаје овакав утисак. Најбољи доказ су до последњег места попуњени кафићи, посебно у касним вечерњим часовима, а посетом не могу да се пожале ни

бројне кладионице у граду што ситуацију чини посебно загонетном. Међу онима који размишљају рационалније преовладава уверење да је на младима велика одговорност за будућност што наводи на потребу да делују кроз различите облике омладинског активизма како би утицали на промену стања. Деценијама уназад, они који су у озбиљним годинама кажу и дуже, у Краљеву се и даље само повремено прича о дому омладине као месту за окупљање и исказивање креативности. Иако постоје већ довољно дуго ни Канцеларија за младе ни Савет за младе нису одмакли далеко у настојањима да решавање овог питања покрену са мртве тачке, а једногласна подршка одборника Скупштине града у вези овога остаје, као и многе друге, празно слово на папиру. Од промене власти 2012. године највиши представници града и округа су се два пута сликали испред руинираног објекта поред Кафане „Задужбина“ и обећавали да ће колико сутра бити адаптирана и

уступљена на коришћење Канцеларији за младе. Краљево се у редовима младих памти и по томе што је последње у Србији, опет због политичких трвења, добило локалну канцеларију која ни после две године рада није донела акциони план за решавање проблема младих. Из Савета за младе стиже потврда да и даље трају преговори са представницима организација цивилног друштва које се баве младима, политичких странака, парламента Факултета за машинство и грађевинарство и другим релевантним чиниоцима у овој области. Дом омладине је велика жеља већине гласнијих коју и поред тога готово нико да и не чује. Парадоксално делује чињеница да у граду већ постоје напуштени простори, који из дана у дан све више пропадају, али не и жеља да се на управљање препусте младима. - Иницијатива за привођење намени постоји деценијама, млади апелују на сав глас али он завршава у амбису. Савет за младе је саветодавно тело Скупштине града и ми настојимо

разовања који је потврдио да добра идеја може успешно да се реализује уколико се изврши довољан притисак на доносиоце одлука Све је чвршће уверење да на релацији између потреба младих и локалне самоуправе влада својеврсни статус кво и стална потреба да се нешто мења у систему. Наде се полажу у организације цивилног друштва које још нису показале довољну снагу да битније утичу на промену положаја младих, а требало би у знатно већој мери да утичу на збивања у друштвеној заједници. - Желимо да помогнемо младима да дођу до циљева до којих пут води активнијим укључењем у друштвене активности. Ово уверење заснива се на ставу да човек има могућности деловања док год је жив. Ако желимо да мењамо ствари не смемо бити пасивни, по цео дан испијати еспресо и бавити се доколицом. Треба деловати друштвено, јер само тако може да се оствари циљ. Живимо у тешком времену препу-

ном стресова, брига и немогућности да се испуне егзистенцијалне жеље и потребе, а нико се не бави менталном хигијеном иако је научно доказано да је 95 одсто свих болести психосоматског порекла. Константан стрес, исхрана, и необразовање у психолошком смислу доводе до опште летаргије у друштву, па живите од јутра до мрака, од данас до сутра без могућности да се покренете, или да нешто конкретно урадите. Летаргија је психолошки поремећај, а ми мислимо да млади људи морају добро да отворе очи и схвате да нездраве емоције, као што су бес и љутња, могу да доведу до веома лоших ствари по опште стање – каже Раковић уз подсећање на доказани став да је ментална хигијена тотално уништена, а о томе нико не прича. Можда би оно на шта треба обратити више пажње став Џона Дона да људи нису острва изван себе. Сваки човек је део континента и зато никада не питај за ким звона звоне јер она звоне зарад тебе, поручио је још у седамнаестом веку овај проповедник

Т. Радовановић

да лобирамо код градске власти да се једном за свагда реши проблем младих, бар кад је у питању дом омладине. Ми то желимо, али морамо да пронађемо начин како да и остваримо. Састанак свих који се баве омладинским активизмом поводом Дана младих показао је да постоји гнев што још није ништа урађено, па доносиоцима одлука морамо јасно рећи да је то приоритет, али не зато што је то рекао Савет за младе него зато што су то рекли млади Краљева кроз своје организације, па чак и институције, а неопходност су потврдили и они који се баве политиком. Морамо да им дамо понуду коју неће моћи да одбију, и активно радимо на томе, а ја сам оптимиста иако су иза нас деценије нереализованих пројеката. Треба да седнемо, да чујемо и њихов глас и да нас, ако не може зграда коју тражимо, упуте на ону која може - каже Раковић. Савет за младе постоји тек годину дана а то је период у коме се за њега међу овом популацијом чуло, посебно након овогодишњег Сајма високог об-

33

34

МАГАЗИН 30.8.2015.

35

Завршена ОРА „Краљево 2015“

МАГАЗИН

30.8.2015.

НОВО ВРЕМЕ И

36

- Бригадири су за 11 радних дана поклонили граду 3.036 часова добровољног рада и за то време пошумили нешто више од 15 хиљада садница црног бора. - Радни резултати би били још бољи да због високих температура није било неопходно да се, иако није било планирано, саднице заливају. – Потписане повеље о братимљењу са бригадирима из Охрида, Беле Цркве и Брезе. - ОРА „Краљево“ пројекат од изузетног значаја не само за град већ и за Републику Србију. – Нова историја добровољног омладинског рада. - Међу младима има све више оних који су спремни да раде, а да за то не буду плаћени

Фото: М. Радовановић

И НОВА ДЕЛА

37

30.8.2015.

МАГАЗИН

38

акон пуне две недеље и једанаест радних дана завршена је Омладинска радна акција „Краљево 2015“ на којој је седамдесетак бригадира из Србије, Македоније и Босне и Херцеговине засадило око 15 хиљада садница црног бора и на најбољи начин показало давно изречен став да омладина и даље ствара ново време и нова дела. Последња овогодишња акцијашка смотра, и оно што се дешавало после ње, потврђује да доживљено на радној акцији није могуће описати. Потврдили су то готово сви из јединственог строја од педесетак бригадира из Краљева, Беле Цркве, Руме, Лазаревца, Новог Сада, Крагујевца, Бора, Охрида и Брезе на свечаности поводом затварања овогодишње радне акције. Иако су припреме почеле знатно раније тек на првој Скуштини ОРА „Краљево 2015“ 30. јула, након избора председника и секретара, извршено је

Н

конституисање штаба и за команданта изабран Марко Матић. Остали чланови штаба су његов заменик Теодора Миљојковић, секретар Омладинске акције Лука Петровић и заменици команданта, за радилиште Срђан Вујић, друштвене активности Душан Бажалац и насеље Александар Ђорђевић. На истој седници су усвојена правила о организовању ОРА „Краљево 2015“ и програми радних и друштвених активности. Програм радних активности реализован је на радилишту на Столовима, у пределу Гради, а према пројектима за пошумљавање Јавног предузећа „Србијашуме“. Командант радне акције Марко Матић потврђује да су бригадири свих једанаест радних дана радили у веома тешким временским условима, по изузетно високим температурама, а на посебно неприступачном и тврдом терену. - И поред тога остварени су добри

резултати, а бригадири су за 11 радних дана поклонили граду 3.036 часова добровољног рада и за то време пошумили нешто више од 15 хиљада садница црног бора. Радни резултати би били још бољи да због високих температура нисмо морали да заливамо саднице што је било веома напорно. Општи је утисак да у времену у коме живимо и један поклоњен минут значи пуно, а оно што смо ми поклонили граду је од непроцењиве вредности и остаје заувек. Зато сматрам да је ОРА „Краљево“ пројекат од изузетног значаја не само за град већ и за Републику Србију – каже Матић. Радну акцију су од почетка пратили проблеми изазвани различитим узроцима, а највећим се сматра одуство акцијаша из Смедерева, Марибора и Новог Горажда. Тако је уместо најмање 115 на акцији учествовало тек седамдесетак од којих је само једна број на радилишту провео свих једнаест рад-

них дана, док су други боравили краће или дуже у зависности од професионалних обавеза. Друштвене активности су реализоване на основу предлога оквирног програма и прошлогодишњег искуства, а све време се тежило да се бригадирима пружи могућност за испољавање самоиницијативе и креативности. Програм је пружао могућност за неговање бригадирског стваралаштва, као и упознавање са културом и обичајима других република, а реализован је у сарадњи са структурама чији је оснивач град Краљево и другим организацијама са којима је остварена сарадња. У оквиру друштвених активности редовно су одржавана дружења, забаве и спортска такмичења, а бригадирима је у нерадне дане пружена прилика да обиђу манастире у окружењу и заједно оду на излет. Уз све то организована је македонско вече, бригадирска свадба, одлазак у биоскоп и

на базен, као и низ других активности. - Обновили смо старе покидане везе а потписивањем повеље о братимљењу са удружењем акцијаша из Охрида, Беле Цркве и Брезе успоставили трајне братске односе. У плану за наредну годину је да се потпише повеља о братимљењу са удружењем акцијаша из Марибора у оснивању, а који се из техничких разлога нису одазвали да учествују на акцији ове године. Живи смо доказ да омладина поново ствара ново време нова дела и да пут којим смо кренули нећемо напустити, нити одустати од борбе за боље сутра – поручио је Матић. Бригадири су током две недеље радили на пошумљавању површина које је током протекле године опустошио шумски пожар. Петнаест хиљада садница црног бора представља исто толико нових живота који ће током наредне две деценије у потпуности променити изглед овог краја. Због не-

сумњиве користи за заједницу, и сазнања да је након прошлогодишње једне акција ове недеље трајала две недеље, оправданом се сматра жеља да то наредне буде пуних месец дана. Краљево се још једном показало као место на коме се ствара нова историја, овом приликом новог добровољног омладинског рада. Да је тако потврђује податак да сличних активности одавно није било на територији Србије. Вреднијим од свега чини се сазнање да међу младима има све више оних који су спремни да раде, а да за то не буду плаћени. Доделом учесничких књижица свима који су на овогодишњој радној акцији провели по који дан, и посебно признања онима који су се истицали у радним и друштвеним активностима, спуштена је завеса на овогодишње акцијашко лето уз обећање да брзо следе припреме за наредно. Т. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 30.8.2015.

41

42

МАГАЗИН 30.8.2015.

43

Трећи Курсулини дани у Милочају

МАГАЗИН

30.8.2015.

ВИТЕШКИ ВИШЕБОЈ

44

- Мештани пет географски повезаних поморавских села са обронака Котленика, Цветака, Обрве, Лађеваца, Тавника и Милочаја договорили се да у част славног јунака Јована Курсуле покрену такмичење у вишебоју под називом Курсулини дани. – Надметање у надвлачењу конопца и кличка, сечи стабла, скоку у даљ из места, ношењу воде на обрамачи, ношењу жена на рамену, малом фудбалу, мини маратону на два километра и обарање руку. – Током припрема за надметање у надвлачењу конопца спаринг партнер екипи из Цветака трактор. – Међуопштински карактер такмичења. – Милочај други пут победник. – Следеће године вишебој у Лађевцима

илочај је типично шумадијско село смештено у долини Западне Мораве подно Котленика дуж Ибарске магистрале која га сече тако да се ближе реци налазе њиве, а са друге стране стамбени и економски објекти, претежно дуж леве стране пута према четрнаест километара удаљеном Краљеву. Некада је комплетно становништво било насељено високо у брдима, заклоњено од погледа турских каравана који су се кретали овим крајевима. Са престанком опасности од страних завојевача становништво је силазило и све се

М

више приближавало главној саобраћајници, а у новијој историји знатније унутрашње миграције почињу пред крај шездесетих година прошлог века. Неколико последњих пописа становништва показују да се укупан број становника није битније мењао, а разлика годинама у назад остајала у границама од свега пет процената. Милочај се од околних села разликује и по томе што има два дома културе, један поред магистралног пута а други у горњем делу са салом која може да прими три стотине посетилаца. То је и повод за у овом крају јединствену прославу школ-

ске слава Светог Саве као прилике за општенародно весеље. Село се памти и по томе што је прво на територији града Краљева у коме је, након много година паузе, обновљено обележавање овог празника. Почело је бојажљиво, онда све смелије, а прошле године обележено четврт века од прве обновљене прославе. Некада је месна канцеларија била у Лађевцима, а све важније се везивало за ову варошицу. Са све већим бројем привредних субјеката Милочај почиње да добија на значају у читавом крају па, што се тиче привреде, полако

Фото: М. Радовановић

У ДОЛИНИ МОРАВЕ

45

МАГАЗИН

30.8.2015.

преузима примат на овом подручју иако се мештани претежно баве пољопривредом. Најзаступљеније гране су ратарство и сточарство које је временом у потпуности изгубило облик слободне испаше и попримило обележја озбиљне фармерске производње. Као и у другим поморавским селима парцеле су прилично уситњене, али се у последње време запажа тенденција укрупњавања ради озбиљније производње, претежно воћарске. У давна времена, док су насеља била високо у планини, овај крај је био познат по гајењу грожђа. О томе данас сведочи брдо Градина наврх села и остаци чокота и до 200 метара ниже од њега. Са интензивирањем индустријализације након Другог светског рата ни у овом крају није било куће да нема бар једног члана запосленог у некој од краљевачких фабрика што се пресудно одразило на замирање виноградарства и свођење воћарства само на сопствене потребе. Од некада богатих засада остало је само још по које

46

стабло старијих сорти јабука и крушака која и даље обилато рађају. Са посустајањем индустријске производње запажа се тежња ка повратку пољопри вреди, али на савременији начин од некадашњег. У атару Милочаја већ ничу нови засади воћа, највише шљива, потом трешања, јабука, крушака, лешника, малина, јагода... Иако се сматра да надалеко познати милочајски мост дели ово село од Адрана катастарске књиге показују да се Милочај протеже и са десне стране реке. Разлог томе су честе промене тока Мораве услед јачих поплава што је до изражаја дошло и приликом последњих у мају прошле године кад су велике површине обрадивог земљишта прекривене још неутврђеном количином шљунка и песка. И поред тога што се налазе на приличној удаљености од Мораве поплављено је седам кућа највише због тога што бедем на десној обали штити само Адране, па становници овог краја ни годину дана након поплаве нису задо-

вољни начином на који је реаговала локална самоуправа. Сем што је поплавила плодне њиве бујица је оштетила и магистрални пут, па је саобраћај на овом делу пута био у прекиду цела два дана. Милочај се сматра једним од млађих села чијих је 1.200 становника равномерно распоређено у 355 домаћин става, а на податак да се број становника одржава стабилним утиче и то да се више од половине бракова склапа унутар села. Милочајци се поносе и чињеницом да у селу нема много нежења као у суседној Обрви, иако су услови и начин живота готово истоветни. До прошле године су у истуреном месту матичне школе Драган Ђоковић Учо из Лађеваца са нешто више од шездесет ученика радила четири учитеља. Тренутно раде само два, а већ следећа генерација ноговештава да би у прва четири разреда основне школе могло да буде знатно више деце. Двадесетак привредника, који запошља-

вају по неколико радника, сместило се дуж магистрале, а осим ископа шљун ка баве се производњом ПВЦ столарије, пелета, металним конструкцијама, продајом половних аутомоби ла, земље за цвеће и другим делатностима. Милочај је годинама уназад над другим селима у окружењу предњачио и у спортском смислу, а локални фудбалски клуб пре свих осталих био члан Шумадијске зоне. Милочајци с поносом истичу да је у њиховом селу у то време, поводом отварања новог игралишта, гостовала и београдска Црвена звезда. У последње време клуб је пао коју степеницу ниже, али и даље окупља децу овог краја која неисцрпну енергију троше на фудбалском терену. Некада је славу села проносило певачко друштво које је, кажу мештани, било боље и од далеко познатијег из не тако далеких Опланића. Значајним уметницима овог краја сматрају се Лепа Лукић и Миша Мијатовић који су, кад год су то прилике дозвољавале,

помагали културни развој села. Кад је пре две године у порти цветачке цркве обележавана двестота годишњица од смрти познатог мегданџи је из Првог српског устанка Јована Курсуле мештани пет поморавских, и географски повезаних, села са обронака Котленика, Цветака, Обрве, Лађеваца, Тавника и Милочаја, договорили су се да у част славног јунака покрену такмичење у вишебоју под називом Куруслини дани. Основни циљ је био враћање традицији и већ заборављеним спортовима из давних времена са жељом да се сваке наредне године такмичење одржи у селу чији су такмичари у десет дисциплина успели да сакупе највећи број бодова. Победник такмичења је 2013. године био Тавник који је на Госпојину прошле године успешно организовао витешко надметање у време традиционалног вашара у овом селу. Победник такмичења је Милочај који је протеклог викенда био домаћин екипама суседних села у надвлачењу ко-

нопца и кличка, сечи стабла, скоку у даљ из места, ношењу воде на обрамачи, ношењу жена на рамену, малом фудбалу, мини маратону на два километра и обарању руку. Месна заједница је преузела обавезу да бар у организационом смислу надмаши висок циљ постављен претходне године, па је формиран Организациони одбор у коме су се значајних задатака прихватили председник Драган Арсенијевић и потпредседник Бојан Радибратовић. Ништа мању улогу у достизању високог циља нису имали ни Дарко и Ђорђе Сретовић, Миливоје Шљивић, Бранко Арсенијевић и Миленко Крунић, док је за културно-уметнички део задужена власница Етно куће „Потковица“ Светиславка Павловић. Домаћини овогодишњих Курсулиних дана желели су да, поред већег броја дисциплина него претходних година, манифестацију обогате и у културно-забавном делу који укључује традиционалне песме, а дан пре цен-

47

МАГАЗИН

30.8.2015.

тралне свечаности у двосатном програму су их изводили чланови културно-уметничких друштава „Моравац“ из Адрана и „Краљевачка ризница“. Уз њих је из сваког од такмичарских села наступио по један млади инструменталиста, па је Обрва показала да има добе гудаче, Тавник хармоникаше, а Лађевци фрулаше. Идеја да се у склопу манифестације одржи и такмичење у спремању српских јела водила је ка одлуци да то буде гулаш, па је након четворосатног крчкања проглашен најбољи од десет такмичара прве „Гулашијаде“. Да је потез организатора био добар показала је изузетна посета током оба дана. - У недељу је одржан вишебој а Милочај је желео да се прошири непаран број од пет учесника, па смо позвали Катргу која је прихватила позив тако да је такмичење добило међуопштински карактер. Посећеност манифестацији је током оба дана била на врхунском нивоу, а процењује се да је у једном тренутку на простору на коме је одр-

48

Јово Курсула Јово Курсула је рођен у Доњој Горевници 1769. године, а како је веома рано остао без оца као најмлађе дете је пошао за мајком која се преудала у Цветке. Ту је одрастао и стекао снагу којом се дивио и вођа Првог српског устанка Карађорђе Петровић што је потврдио понудом да му додели титулу војводе, а овај одбио јер се сматрао само јунаком и мегданџијом. Након што је због освете убио Омер пашу, на месту које је и данас познато као Пашино брдо, Курсула је принуђен да се одметне у хајдуке и као такав учествује у свим биткама током устанка све до оне на Варварину 1813. године после које је подлегао од задобијених рана и сахрањен у порти цркве у Цветкама.

жавано такмичење било присутно хиљаду и по људи. Све је протекло у најбољем реду, и без ексцеса, иако на такмичењима ове врсте до изражаја долази снага. Да је тако потврђује заједнички ручак свих учесника од којих су најупорнији остали у Милочају до касних вечерњих сати. Импонује посвећеност становника са подручја свих села која су учествовала у такмичењу, посебно млађих код којих је приметно веће интересовање за повратак традицији, такмичењу, песми и игри као начину да се становништво релаксира – објаснио је председник Организационог одбора Драган Арсенијевић. Главни судија витешког надметања Бојан Радибратовић нагласак ставља на старе и скоро заборављене чобанске игре у којима је сваки такмичар имао прилику да покаже колико је спретан и снажан, а победник за своју екипу могао да освоји максимална три бода. Након што су сабрани резултати из свих десет дисциплина показало се да најбољи коначни скор поново има екипа овогодишњег домаћина. Мило-

чајци су имали победнике у највећем броју дисциплина, а сабирањем бодова за освојена прва, друга и трећа места стигло се до броја 23. Ни овога пута резултат није био приоритетан ни једној од екипа, али у аналима игара остаје забележано да је другопласирана из Тавника освојила 14 бодова, а остале још мање. Иако је договорено да победник такмичења буде домаћин Курсулиних дана наредне године ове се, због две узастопне победе Милочаја, одустало од тог принципа, па ће се 2016. године године витешко надметање одржати у Лађевцима. - Првих година је била изражена незаинтересованост због које је било тешко покренути такмичаре. Добра организација овогодишњег надметања показала се плодотворном што се одразило на спремност великог броја такмичара да учествују, али и посетилаца да бодрењем помогну у остваривању што бољих резултата. Колико су све екипе озбиљно схватиле учешће на овогодишњем такмичењу на најбољи начин потврђује екипа Цветака која се

за надметање у надвлачењу конопца припремала уз помоћ трактора као спаринг партнера. Трогодишње искуство показује да екипе све озбиљније схватају припреме за такмичење и једва чекају следећу годину да би исправили грешке направљене претходне. Свака је и ове године пре такмичења добила пропозиције тако да није било примедби сем можда код оних који их нису прочитали са довољно пажње – каже Радибратовић. Прве године је установљен прелазни пехар који до наредног такмичења остаје у селу које је освојило највећи број бодова. Већ другу годину је код Милочајаца што је повод за размишљање да би након три узастопне победе могао да пређе у трајно власништво. И организатори и такмичари су посебно задовољни због чињенице да је лепо време у знатној мери допринело атрактивности, добрим резултатима, али и посети, па су међу њима поједини зажалили што није било

више дисциплина. Већ првог дана након завршетка знаке нервозе показују они који нису остварили очекиване резултате уверени да би за годину дана могли да буду знатно бољи. Две узастопне победе су посебан повод да екипа Милочаја наредно такмичење схвати још озбиљније како би трећом узастопном победом доказала супериорност. Са истим жаром наредно такмичење очекују и Лађевци са жељом да у организационом смислу надмаше све који су до сада организовали ово необично такмичење. Као ни друга ни ово такмичење не би могло да се одржи да није било привредника спремних да помогну. Генерални спонзор Курсулиних дана је „Радијатор инжењеринг“ чији власник Раде Јанић има кућу и живи у Милочају. Значајан је и допринос „Котленик промета“ из суседних Лађеваца који се потрудио да обезбеди довољну количину хране за све учеснике и госте, али и других који су помогли онолико колико су могли. Т. Радовановиж

49

50

МАГАЗИН 30.8.2015.

51

Друга фаза радова месец дана пре рока

МАГАЗИН

30.8.2015.

РЕЗОНАНЦА

52

- Створени услови да монтажа магнетне резонанце отпочне 21. септембра, а пуштање у рад почетком октобра. – Једна група лекара завршила обуку, друга је приводи крају. – Завршена едукација две групе техничара. – Очекује се сагласност Министарства здравља за коришћење нове технологије. - Донација од 540 хиљада евра уплаћена на посебан рачун са кога је извршен трансфер на Сименсову филијалу у Бечу и тако отклоњене све сумње о злоупотребама везаним за куповину. – У завршној фази радови на адаптацији простора дневне гинекологије. - Неистине и полуистине које су на читаву донацију бациле тамну мрљу нису добра порука за донаторе који треба да помогну овом граду и региону. - Краљево се као модеран град, захваљујући неодговорном понашању појединаца, повремено спушта на ниво паланке и деструкције.

А У ОКТОБРУ

53

30.8.2015.

МАГАЗИН

54

д тренутка кад је донета коначна одлука о избору добављача магнетне резонанце, коју је краљевачкој Општој болници донирао Миломир Главчић, отпочели су озбиљни радови на стварању услова како би овај значајан уређај, као што је обећано, почео да ради првих дана октобра. Након прве фазе, која је обухватала израду пројектне документације и статичко ојачање простора у коме ће бити смештен уређај, уследила је монтажа Фарадејевог кавеза за заштиту од зрачења и тако месец дана пре рока створени сви услови за монтажу. Од произвођача „Сименса“ стиже информација да се израда приводи крају а да ће монтажа, као што је прецизирано уговором, отпочети 21. септембра. Завршене су и административне процедуре везане за увоз и тако отклоњене све сметње за реализацију завршне

О

фазе која укључује монтажу, од седам до десет дана, и пуштање у рад. - Два лекара су завршила обуку, а друга два иду још месец дана. Према плану едукације до краја године две групе техничара завршавају обуку, а трећа иде за њима, тако да спремни дочекујемо почетак рада након што од Министарства здравља добијемо сагласност за коришћење нове техноло-

гије. Надам се да ће то бити до 1. октобра, а да ћемо 7. почети са радом – изјавио је вршилац дужности директора Опште болнице др Зоран Мрвић. Приближавање рока до када у болницу треба да стигне магнетна резонанца повод је да ову установу посете представници локалне самоуправе и Рашког управног округа као и представник донатора Радоје Главчић који

Резонанца бенефит Дејвис купа Приликом креирања буџета града за ову годину предвиђено је да се педесет милиона динара утроши за куповину магнетне резонанце. Предстојеће такмичење у мечу Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске било је повод за идеју о организовању донаторске вечере на којој би се прикупљала средства за ову намену. Како се у међувремену јавио донатор, и понудио пола милиона евра, планирана средства су остала у буџету града, а градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује да је и то бенефит Дејвис купа.

је потврдио да је донација од 540 хиљада евра уплаћена на посебан рачун са кога је извршен трансфер на „Сименсову“ филијалу у Бечу. Тако су отклоњене све сумње о злоупотребама везаним за куповину које су се појавиле у делу јавности. - Пласиране су неке неистине, и полуистине, које су на читаву донацију бациле тамну мрљу. То није добро за ову донацију, а није добро ни као порука за остале донаторе који треба да помогну овом граду и региону – поручио је Радоје Главчић задовољан квалитетом радова и динамиком којом се приводе крају. Захвалност за реализацију свега што је договорено стиже и од Миломира Главчића из Канаде који је, према последњим информацијама, упознат са током догађаја али и гласинама које на различите начине стижу и до њега.

Оне су биле повод да и сам провери све што је потребно и потврди да нема замерки на досадашњи ток активности као ни понашање представника болнице и локалне самоуправе. И поред свега изостаје одговор на питање зашто се Краљево као модеран град, захваљујући неодговорном понашању појединаца, повремено спушта на ниво паланке и деструкције. Министарство здравља је обезбедило додатна средства за опремање простора, а две хиљаде евра, које је након краљевачког концерта донирао фронтмен групе „Ван Гог“ Звонимир Ђукић, утрошена су за израду пројектне документације и опремање. Прилика да се негативна прича у потпуности демистификује пружа се за нешто мање од месец дана кад у Краљево стигне магнетна резонанца, а јавности буде пружена шанса да се до

детаља упозна са свим што се дешавало од зачетка идеје о куповини до пуштања у рад. Из Канаде стижу повољне информације о жељи Миломира Главчића да и даље улаже у Србију, а из болнице да се размишља постављање рељефа са његовим ликом и пригодне табле која ће дуго подсећати на доброчинство. Након пуштања у рад реконструисане зграде Интернистичке болнице приступило се адаптацији простора у хируршком блоку у коме су биле смештене службе интернистичког сектора. Због ограничених средстава радови се обављају фазно, и завршавају део по део, а у завршној фази су на одељењу дневне гинекологије која треба да омогући пружање бржих и квалитетнијих услуга пацијенткињама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

Проблеми стручног усавршавања лекара

МАГАЗИН

30.8.2015.

ДОВОЉНО ПАРА ЗА

56

- Од укупно тринаест специјализација одобрених Дому здравља Краљево пет су за општу медицину, по две за педијатрију и ургентну медицину, три за превентивну и дечју стоматологију и једна за ортопедију вилице. - Посебни колективни уговор обавезује Дом здравља да финансира специјализације и стручна усавршавања. – Зарада у претходних шест месеци даје добру основу за финансирање стручног усавршавања лекара. Од следеће године специјализације на основу потреба службе и у складу са финансијском ситуацијом. – Током последњих шест месеци на неугворене раднике стоматолошке службе потрошено више од седам милиона динара

Фото: М. Радовановић

СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ

57

30.8.2015.

МАГАЗИН

58

Од издвајања из Здравственог центра „Студеница“ Дом здравља Краљево се у више наврата нашао у жижи интересовања медија, најчешће у негативном контексту. Последњи пут је то везано за најављену специјализацију тринаест лекара што је повод за још један покушај директора ове установе да у јавности демантује информације које су последњих дана изазивале велико интересовање . Као установа акредитована на максималних седам година Дом здравља је дужан да обезбеди континуитет стручног усавршавања здравствених радника, и других сарадника, на шта обавезују закон и посебни колективни уговор који је ступио на снагу почетком ове године, а потписали су га представници Министарства здравља и репрезентативних синдиката запослених у здравству. Директор Дома здравља др Љубомир Стефановић подсећа да свака служба понаособ у оквиру редовних планова рада исказује потребе за усавршавањем кадрова, а на основу њих и прави план стручног усавршавања. План развоја кадрова на нивоу државе доноси ресорно министарство, а у оквиру њега постоји план стручног усавршавања који тачно детерминише број и врсту специјализације. - У складу са плановима и нормативима рада Дома здравља ми смо добили сагласност за одређени број специјализација. То нису специјализације које су тражене, или наметнуте, већ су у складу са потребама, а од укупно тринаест пет су за општу медицину, по две за педијатрију и ургентну медицину, три

за превентиву и дечју стоматологију и једна за ортопедију вилице – каже др Стефановић. Интересовање јавности подстакнуто извештавањем медија везано је за начин финансирања ових специјализација због сазнања да је од почетка самосталног рада Дом здравља Краљево под инегеренцијом локалне самоуправе и на терету све сиромашнијег градског буџета. Посебни колективни уговор обавезује установе примарне здравствене заштите, у овом случају и краљевачки Дом здравља, да финансира специјализације и стручна усавршавања. Директор Дома здравља уверава да специјализација тринаест лекара неће пасти на терет градског буџета јер пословање ове установе током претходних шест месеци потврђује да остварен приход може да покрије трошкове усавршавања. Осим тога неће сви лекари ићи на специјализацију у исто време већ на основу потреба службе и у складу са финансијском ситуацијом. Како од Министарства здравља још нема потврде да би специјализација могла да отпочне од октобра ове године највероватније је да би први специјализанти пошли на усавршавање тек за годину дана. До краја ове године очекује се да буде решен проблем обавеза према неуговореним радницима стоматолошке струке на које је током претходних шест месеци потрошено више од седам милиона динара. Двоструко већа зарада Дома здравља добра је основа за уверење да неће бити проблема у финансирању било чијег стручног усавршавања. Т. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 30.8.2015.

61

Обновљени празник хумора и весеља

МАГАЗИН

30.8.2015.

СМЕХ КА

62

АО ЛЕК

- Нушићијада се организује као колаж различитих уметничких форми, културе, хумора, смеха и забаве, слави ивањичку варош и писца који је Ивањицу много пута поменуо као крај света резервисан за преступнике. – Од обнове фестивала Ивањицу, током његовог трајања, посетило око 150 хиљада гостију. – Ове године 40 хиљада посетилаца. - Под слоганом „Смех као лек“ публици су се представити велика имена глумачке, музичке и књижевне сцене, али и талентовани Ивањичани.

63

естодневни фестивал филмске комедије под називом Нушићијада одржавао се у Ивањици у првој недељи септембра од 1968. до 1972. године и привлачио велики број оних који су припадали уметничком свету тадашње Југославије. Ивањичани, и гости који су у то време боравили у овом месту, памте га као празник хумора и весеља богат културним садржајима, доброј атмосфери, кафани и шали. После дуге паузе Нишићијада је обновљена 2010. године након велике грађанске иницијативе која је за мање од месец дана окупила скоро четири хиљаде Ивањичана из чијег колективног сећања није избледела слика старог фестивала. Од те године фестивал се организује као колаж различитих уметничких форми, културе, хумора, смеха и забаве, слави ивањичку варош и писца који је Ивањицу много пута поменуо као крај света резервисан за преступнике. У новом руху фестивал је задржао бројна обележја старог, као што су парада, староварошки костими, сцена „Округло па на ћоше“, глумац у улози Бранислава Нушића...

МАГАЗИН

30.8.2015.

Ш

64

Нушићево „виђени за Ивањицу“ данас је позив на фестивал који ово мало место чини великим, а сваки његов кутак претвара у сцену, фестивал доброг укуса, лепог понашања и лепоречја које се точи не само на позорницама, већ и у даноноћно будним кафанама, па фестивал већ пету годину не дозвољава да се заборави варошко и нушићевско. Од обнове Нушићијаде Ивањицу је током фестивала посетило преко сто хиљада људи, а сале, тргови, баште и улице овог места угостиле су десетине квалитетних позоришних представа, шармантних кабареа, јединствених концерата, знанствених трибина, креативних изложби, образовних програма и многих других садржаја. Иако је овако конципиран фестивал освојио бројне награде значајнијим се сматра што су уз њега стали реномирани појединци и институције, а највећим успехом учешће заједнице. Национално реномирани фестивал остаје фестивал грађана Ивањице, младих и старих, волонтера и координатора, привредника, представника удружења, запослених у јавном сек-

тору који га чине оним што јесте. За Ивањицу и Ивањичане он је више од фестивала, начин на који се може живети. Централна тема прошлогодишњег, петог по реду обновљеног фестивала, била је 150. годишњица од рођења Бранислава Нућића чије име носи ова манифестација. На неколико отворених и затворених сцена дефиловала су позната имена домаћег глумишта и музичке позорнице, а педантни статистичари забележили да је Ивањицу, током четири фестивалска дана, посетило око педесет хиљада људи. Слично је било и ове године, а коначан број оних који су од петка прошли кроз Ивањицу биће познат тек по истеку данашњег дана. Подаци из прва два дана показују да тај број неће бити мањи од 40 хиљада. Како су прва два дана протекла у знаку доброг расположења очекује се да тренд буде настављен и данас и тако се на најбољи начин оправда мото овогодишњег фестивала „Смех као лек“. И шесту обновљену Нушићијаду красе пажљиво одабрани програмски садржаји, костимирани грађани и по-

65

30.8.2015.

МАГАЗИН

66

сетиоци. Након свечаног отварања, ревијалне фудбалске утакмице и дефилеа кроз град када је кључеве града преузео Бранислав Нушић, и овога пута у тумачењу глумца Милана Милосављевића, укинут је фајронт у кафанама да би уследили хумористички садржаји са Зораном Кесићем, Сергејем Трифуновићем, Петром Божовићем, Њузовцима, случајним пролазницима и намерним учесницима. -Након пет успешно организованих фестивала Нушићијада је понела међународно признање Програма Европске комисије „Европа за фестивале, фестивали за Европу“ који је иницирала Европска асоцијација фестивала и на тај начин се нашла у групи најбољих фестивал за период 2015/2016. године. Шеста Нушићијада је посетиоцима омогућила конзумирање најразличитијих садржаја високог квалитета што потврђује и велики број посетилаца. Нушићијада има све бољи и организованији волонтерски тим, који је ове године имао изузетно значајну улогу како у припреми, тако и у реализацији фестивала – потврдила је председница удружења грађана КУДЕС Зорана Парезановић. Ведрина са музичких сцена дола-

зила је са концерата Владе Георгијева, Биг бенда РТС-а, састава Мостар севдах ријунион, триа „Трименштајн“, квартета „Камелеон“, а очекујсе се вечерас и од Луз Азул, па су виђени за Ивањицу уживали у звуцима џеза, боса нове и класике, популарне музике и специфичне изведбе севдаха. Овогодишњу Нушићијаду красе све њене, сада већ традиционалне, карактеристике, бројни квалитетни садржаји, разноврсне уметничке форме, спој модерног и традиционалног, па је Ивањицом поново дефиловао свет одевен у костиме с краја 19. и почетка 20. века. Бранислав Нушић је поново увео посебан тродневни фестивалски

режим без бољки, размирица и кафанског фајронта, док су гости Нушићијаде уживали у позоришним представама, музичким концертима, перформансима, изложбама, трибинама и образовним програмима, али и у боемској атмосфери која представља обележје овог ивањичког празника. Под слоганом „Смех као лек“ публици су се представили велика имена глумачке, музичке и књижевне сцене, али и талентовани Ивањичани. Осмехе су у позоришним салама, и сценама на отвореном, мамиле представе „Госпођа министарка“ позоришта „Бошко Буха“, „Ожалошћена породица“ Шабачког позоришта, представа АРТ про-

Глумачка елита у Ивањици Посетиоцима је пружена прилика да се током три дана фестивала друже са Миланом Милосављевићем, Петром Божовићем, Сергејем Трифуновићем, Катарином Марковић, Ланетом Гутовићем, Небојшом Дугалићем, Иваном Јевтовићем, Милошем Влалукином, Виктором Савићем…

За 5 година 150 хиљада посетилаца Нушићијада сваке године бележи све већи број посетилаца, за протеклих пет фестивал је посетило преко 150 хиљада људи, а садржаје прошлогодишњег је пропратило око 50 хиљада посетилаца.

дукције „Три за грош“ и Београдског драмског позоришта, „Обичан човек“ Аматерског позоришта младих Ивањице и многе друге, а гости фестивала имали су прилику да се друже са Ланетом Гутовићем, Небојшом Дугалићем, Миљаном Прљетом, Иваном Јевтовићем, Милошем Влалукином, Виктором Савићем. Смех су шириле и изложбе дечје карикатуре „Мали Пјер“ и Предрага Кораксића Коракса, чуо се и са „Сатирања“ - доделе награде за најбољу сатиричну причу, а посебно место заузели су нешто озбиљнији разговори о фестивалским политикама са професорком Миленом Драгићевић Шешић и представљање књиге Рашка В. Јовановића „Нушић-живот и дело“ које се реализује уз подршку Нушић фондације. Сва три дана манифестацију красе пажљиво одабран програм за децу и младе, на дечјој сцени, у градском парку и на великој сцени Дома културе бројне позоришне представе, радионице и играрије без граница. Ове године по први пут имали су прилику да се друже са коњима, праве и попра-

вљају музику са Бојаном Ивковићем, а уз подршку Фестивала науке откривају експлозије са Миланом Поповићем. Последњи дан фестивала пола сата пре поднева отвара представа Краљевачког позоришта Ружно паче на великој сцени Дома културе, а сат иза поднева почиње Мајсторска радио-

ница за израду и поправку музике на Тргу Милинка Кушића под надзором Музичке радионице Бојана Иваковића. Посетиоцима се до ручка пружа прилика да присуствују промоцији књиге „Нушић-живот и дело“ у Плавој сали Дома културе. Већ од раних поподневних сати у 16,00 почиње Сатирање (од смеха) – додела награде за најбољу сатиричну причу праћену читањем у Кафани „Под трешњом“, а два сата након тога финална утакмица кошаркашког турнира „Више од игре“ у Градском парку. На Великој сцени Дома културе Позориште Бошко Буха од 18,30 изводи Нушићеву Госпођу министарку, а фестивал се затвара Великом парадом на тргу испред дома. Улица Округло па на ћоше је место на коме у 21 сат почиње концерт боса нова и латино музике коју изводи Луз Азул. „Будите виђени за Ивањицу, да смехом, весељем и ведрином исцелите сваку бољку и одагнате сваку бригу!“ поручили су и ове године организатори Нушићијаде 2015. Т. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 30.8.2015.

69

Пети „Street Art“ фестивал

МАГАЗИН

30.8.2015.

ОБОЈИ ЖИВОТ И

70

- Фестивал „Street Art“ артикулише вишегодишње појединачне покушаје младих ентузијаста да афирмишу елементе урбане поткултуре. Програм алтернативних уметности и спортова осим музике обухвата израду графита, радионице хип-хопа, стикера и оригамија, наступе акробата и логичке игре картама. - Под слоганом „Обоји живот“ њих десетак из Краљева, Београда и Чачка покушали су да на што сликовитији начин искажу урбани начин размишљања. - „Златни Б.У.С.“, Буди Увек Свој, у категоријама кратки филм, стрип/карикатура и фотографија

Фото: М. Радовановић

БУДИ УВЕК СВОЈ

71

30.8.2015.

МАГАЗИН

72

оследња недеља августа је пету годину заредом време кад се одржава „Street Art“ фестивал а ове, за разлику од свих претходних, са ци љем да се оживи што више различитих простора. Током три дана фестивала програм алтернативних уметно сти и спортова осим музике обухвата израду графита, радионице хип-хопа, стикера и оригамија, наступе акро бата и логичке игре картама. Фестивал који организује Културни центар „Рибница“ отпочео је 27. августа испред Градске књижаре наступима акробатских и плесних група „Inex teatar“ из Београда и домаће „Сибокс“, док је зумба фитнес и хип-хоп плес демонстрирала краљевачка група „ConTnuum Beta“. До краја првог фестивалског дана умеће су испред Кафеа „иБар“ демонстри-

П

рали DJ Alex Mark, Mystee i Kolle. Богат програм другог дана је у дворишту Основне школе „4. краљевачки батљон“ отпочео доделом награда „Златни Б.У.С.“ у категоријама кратки филм, стрип/карикатура и фотографија, а настављен наступима група „Терминал 13“, „Крсташи“, „Sharks, Snakes and Planes“ и „Ритам нереда“ Двориште Основне школе „Димитрије Туцовић“ било је другог и трећег дана место одржавања радионице оригамија, хип-хопа, зумбе, логичких игрица, ликовне радионице, а фасада место за доказивање вештине графитера. Под слоганом „Обоји живот“ њих десетак из Краљева, Београда и Чачка покушали су да на што сликовитији начин искажу урбани начин размишљања, а Миодраг Којић потврдио

жељу да се фестивал измести из ограниченог простора и обухвати низ других фасада у граду. Иако су се фасаде школа показале довољно интересантним постоји тежња ка изради мурала на зидовима зграда ближе центру града како би што више људи могло да их види. Мотив више за ову жељу је сазнање да постојећи већ попуштају под утицајем атмосферских прилика, па би графити помогли да и ови зидови добију нов и свежији изглед. Графитери очекују веће разумевање градских челника и више места на којима би могли да покажу креативност. Логичка игра „Magic the Gatheringa“ настала је пре 22 године као плод доктората из теорије игара, а након што су студенти схватили да је довољно разумљива додатно развијана да би је

Менса признала као најбољу у последње две деценије. Колико је пустила корене у Србији, и колико су млади савладали вештину баратања посебно израђеним картама, доказује податак о освојеном шестом месту на светском првенству. За време фестивала игру је промовисао Давид Сеничић оспособљен да само десет минута заинтересоване научи основним елементима. „Magic the Gatheringa“ се игра посебним шпиловима карата а они су, као и регистрација која уводи у свет ове игре, бесплатни. - Шпилови представљају арсенал магија које поседује неки маг. Свака магија производи посебан неки ефекат, а крајњи циљ је да се порази други маг у лику супарничког играча. У 90 одсто случајева један против другог играју два играча, мада се допушта мо-

гућност надметања и у паровима, као и учешће четири играча који се боре један против другог – каже Којић. У Краљеву већ постоји 128 регистрованих играча од којих се бар двадесетак окупља сваког петка како би показали колико су напредовали од претходног сусрета. Саша Милашиновић представља хип-хоп групе из Ниша и Краљева са жељом да у локалној средини промовише овај плес и подигне га на виши ниво. Прилика да суграђанима покаже колико су чланови групе савладали вештину плеса приказана је првог дана фестивала испред Градске књижаре и завршног на посебном концерту. Пажњу будућих присталица хип-хопа требало је да привуче радионица током једног целог дана. - Фестивал „Street Art“ артикулише

вишегодишње појединачне покушаје младих ентузијаста да афирмишу елементе урбане поткултуре. Интересовање за то је поприлично, на шта указује и наш стручни жири за радове који су пристигли на конкурс за најбољу фотографију, краткометражни филм, карикатуру и стрип – потврђује вршилац дужности директора Културног центра „Рибница“ Елизабета Тодоровић. Последње вече фестивала резервисано је за хип-хопере и репере, па су после загревања уз DJ Mystee i Kolle наступили „ConTnuum Prime“, „Stereo banana“ и „Bad copy“ да би завеса на ову манифестацију била спуштена журком и наступима DJ AdriaTc Funk League: Funk Efemdzenov, Darkinjo, Zupany. Т. Радовановић

73

МАГАЗИН

30.8.2015.

Pođite sa nama na nezaboravno putovanje kroz svet kratkog filma na 3. Kraljevskom filmskom fes@valu

74

3. - 5. septembra Bioskop Kvart Kraljevačko pozorište Klub Evergreen ulaz slobodan

75

76

77

78

МАГАЗИН 30.8.2015.

79

80

МАГАЗИН 30.8.2015.

81

82

МАГАЗИН 30.8.2015.

83

84

МАГАЗИН 30.8.2015.

85

МАГАЗИН

30.8.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

86

Жабац Крека „Жабац Крека“ је филм о жаби која има кризу идентитета, па за разлику од осталих мрзи да скаче и има аверзију према води. Пошто не може да се уклопи, стално преиспитује свој живот па се са најбољом пријатељицом, летећом веверицом, упушта у духовно путовање у потрази за истином и његовим правим местом у свету. Забуна настаје кад Креку хипнотише преварант који ће га натерати да верује како је принц заробљен у људском телу. Током мисије у којој треба да пољуби људску принцезу, Крека ће ускоро открити да уопште није лоше бити жаба, али и да му је љубав његовог живота све време била пред очима. Главним јунацима у филму гласове

су позајмили Милан Антонић, Мирјана Јовановић, Наташа Балог, Ана Симић, Драган Вујић Вујке, Милан Тубић, Пеђа Дамњановић, Марко Филиповић и Иван Перовић. Филм се приказује до 2. септембра у пројекцијама од 17 сати.

огорчење у свету богова, зли непријатељи су отровали богињу и створили хаос и патњу у некада мирној земљи. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 18,30.

Све што пожелиш Змајево гнездо Тренд филмова базираних на популарним видео играма је у пуном јеку и једна од франшиза која је доживела филмску судбину је Змајево гнездо: Зора ратника. Пре много времена богиња Алтеа је створила диван свет који се, под заштитом два мистична змаја, развијао у хармонији и просперитету. Међутим, Алтеин успех је пробудио завист и

Комедија Све што пожелиш говори о разочараном наставнику, Нилу Кларку који изненада добија моћ да уради све што пожели. Моћи ће му дати група ванземаљаца која га посматра из дубоког свемира након што је Ванземаљско одлучило да у потпуности уништи људе на Земљи, али ће им пре самог краја дати прилику да докажу своју вредност. Насумице одабран Нил Кларк добија неверо-

ватну моћ да, покретом руке попут чаробњака, може да учини све што замисли. Оно што не зна је да ће начин на који је користи условити судбину човечанства, јер је само један погрешан потез довољан да ванземаљци заувек униште Земљу. Трик је у томе да се поставе права питања, пронађе љубав и на крају спаси планета. Иако креће од испуњавања жеља које се тичу само њега Нил убрзо схвата да није све тако једноставно. У очајничкој потрази за неким ко би му могао дати савет уступиће моћ говора свом псу Денису и тако показати да је изрека „пази што пожелиш, могло би ти се остварити“ итекако истинита. Док се бори са невероватним моћима Нил се труди да освоји срце Кетрин, девојке која живи на спрату испод њего-

вог, а у томе му помаже верни пратилац Денис коме је глас, у последњој улози, позајмио Робин Вилијамс. Кад се појави прави непријатељ у лику бившег момка девојке коју воли Нил је пред дилемом да ли да употреби нове моћи како треба и освоји девојку својих снова. Дилема је присутна и код Дениса који машта да испуни значајније снове од оних који се везују за псеће бисквите. У исто време судбина планете зависи од Нилових дела... Филм се приказује од 20 сати.

Хитмен: Агент 47 У фокусу филмске приче је елитни и генетски модификовани убица познат по тетоважи на врату коју чини специфични бар код, а његов најно-

вији циљ за уклањање је млада жена која се налази у бекству од моћних и тајних снага. Агент 47 је продукт генетског инжењеринга и клон је некадашњег Агента 46, натпросечно је интелигентан, а поседује непредвидиву снагу и брзину. У филму се бори против интернационалне корпорације која жели да, на основу његовог модела, креира читаву армију убица чије способности надмашују његове. На овом задатку Агент 47 ће сазнати много о свом пореклу, али упознати и Катју Ван Дис која једина има информацију коју корпорација жели. Управо због ње, Агент 47 ће започети битку са најсмртоноснијим непријатељем. Пројекције почињу у 22 сата. Т. Радовановић

87

88

МАГАЗИН 30.8.2015.

89

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 30. АВГУСТА I 5. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

30.8.2015.

30. август

90

1645. — Холанђани и амерички Индијанци склопили су примирје у Њу Амстердаму (Њујорк). 1757. — Руска армија је у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Фјодоровича Апраксина, поразила пруске трупе у бици код Грос Јегерсдорфа. 1881. — Француски инжењер Клеман Адер патентирао је у Немачкој први стереофонски звучни систем. 1914. — У бици код Таненберга у Првом светском рату немачка Осма армија под командом генерала Паула фон Хинденбурга потукла је Другу руску армију генерала Александра Самсонова, која је изгубила око 30.000 људи. Генерал Самсонов је извршио самоубиство. 1918. — Приликом посете фабрици „Михељсон“ у атентату је рањен Владимир Илич Лењин. У лидера Совјетске Русије пуцале су припаднице Социјал-револуционарне партије Фања Каплан и њена сестра Дора. 1940. — У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске (Друга бечка арбитража) на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској део Трансилваније. 1944. — Совјетска армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом. 1945. — Велика Британија је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације. 1957. — Сенатор Стром Турмонд из Јужне Каролине поставио је нови рекорд у опструкцији америчког Кон-

греса говорећи више од 24 сата против предлога закона о грађанским правима. 1963. — Између седишта влада СССР и САД, Кремља и Беле куће, лидери Никита Хрушчов и Џон Кенеди успоставили су после кубанске кризе, која је запретила општим нуклеарним сукобом, директну телефонску везу, познату као „црвени телефон“. 1973. — Кенија је забранила лов на слонове и трговину слоновачом. 1974. — Код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи. То је била највећа железничка несрећа у историји југословенског саобраћаја. 1992. — Прекинута је петомесечна српска опсада Горажда. У складу са договором у Лондону, команда Војске Републике Српске повукла је око 1.000 својих војника. 1995. — Авиони НАТО-а почели су серију напада на српске положаје у Босни у покушају да присиле руководство Републике Српске да прихвати Дејтонски мировни план за БиХ. Напади су уследили два дана након што је у минобацачком нападу на Сарајево убијено 37 људи, а обустављени су 14. септембра, када су Срби потписали споразум о повлачењу тешког наоружања на 20 километара од Сарајева. 2001. — Око 438 избеглица, махом из Авганистана, који су спашени са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу.

31. август 1056. — Након изненадне болести пар дана раније, византијска царица Теодора је умрла без наследника, чиме је изумрла Македонска династија.

1290. — Краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске. 1876. — Дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци након што је дошао на власт и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II. 1887. — Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије

су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 1888. — У Лондону је пронађено тело Мери Ен „Поли“ Николс прве жртве Џека Трбосека. 1907. — У Петрограду је потписан енглеско-руски споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле интересне сфере у Персији, Авганистану и Тибету. 1920. — Прве радио вести емитоване су на станици 8MK у Детроиту у

Мичигену. 1939. — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи. 1941. — Четници су после једнодневне борбе са Немцима ослободили Лозницу. 1944. — Совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили. 1949. — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат. 1977. — председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини. 1980. — Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног

Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1986. — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе. 1994. — Трупе бившег СССР формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој и на Балтику, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол. 1997. — У саобраћајној несрећи у Паризу погинула принцеза Дајана и њен пратилац Доди ал-Фајед. 2001. — У пожару изазваном експлозијом у ноћном бару у токијском забавном кварту Кабучико погинуле су 44 особе, а више десетина је повређено. 2003. — Стравично невреме (праћено олујом, пљуском, и великим градом) погодило Зрењанин и причинило огромну материјалну штету. Повређено више десетина особа. 2005. – У стампеду на мосту ал Алјман у Багдаду погинуло је 1.199 особа.

1. септембар

штрајка, споразум са владом о праву на штрајк и признавању синдиката „Солидарност“, а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад једног независносг синдиката. 1983. — У Манили је сахрањен вођа филипинске опозиције Бенињо Акина уз присуство више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор

5508. п. н. е. - По византијском рачунању времена, створен је свијет. 1531. — У Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву. 1701. — Битка код Кјерија, део Рата за шпанско наслеђе. Победу су однеле аустријске трупе под командом Еугена Савојског. 1870. — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства. 1900. — Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику.

1916. — Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији. 1923. — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова. 1928. — Албанија је проглашена краљевином са Зогом I на престолу. 1939. — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат. 1945. — Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област. 1953. — У авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом. 1961. — У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца. 1962. — У земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи. 1963. — Отворен стадион Црвене звезде 1969. — Група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику. 1972. — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов. 1974. — Анастасио Сомоза је изабран за председника Никарагве. 1983. — Совјетски борбени авион је близу острва Сахалин оборио јужноко-

91

30.8.2015.

МАГАЗИН

92

рејски авион „Боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде. 1993. — У Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника. 1999. — UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Косову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба. 2000. — На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији. 2001. — У Токију је погинуло 45 људи у једном од највећих пожара изазваног експозијом у кварту у коме се налазе велике коцкарнице и барови. 2004. — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду талаца.

2. септембар 31. п. н. е. — У великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре. Победа је омогућила Октавијану освајање Египта и претварање Римске републике у царство. 1666. — У пожару који је четири дана харао Лондоном, ватрена стихија је готово уништила град. Страдале су многе грађевине међу којима и катедрала Светог Павла. 1752. — На основу одлуке британског парламента, у Уједињеном Краљевству и њеним колонијама Јулијански календар замењен је Грегоријанским. Други септембар био је последњи дан по Јулијанском календару. 1807. — Британска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту. 1829. — Склопљен је Једренски мир између Русије и Османског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке.

1866. — На Криту је избила побуна против Турака и проглашено је укидање турске власти и уједињење са Грчком, али је аутономија успостављена тек 1897. уз интервенцију европских сила, а Лондонским споразумом 1913. Крит је постао део Грчке. 1872. — У Хагу је почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да се седиште Интернационале премести у САД, где су постојали услови легалног деловања. 1895. — Завршава се шаховски турнир у Хејстингсу победом Пилсберија. 1898. — У бици код Омдурмана англо-египатске трупе под командом Хорација Киченера победиле су војску махдиста, после чега су Британци заузели све стратешке кључне положаје у Судану. 1945. — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други свјетски рат. 1989. — Током демонстрација против апартхејда у Кејптауну, у Јужној Африци, полиција је ухапсила више од 400 демонстраната. 1996. — Влада Филипина је потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, после 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000

људи. Лидери три опозиционе партије. Српског покрета обнове, Демократске странке и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције „Заједно“, која је однела победу на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана дотада неприкосновена власт Слободана Милошевића.

3. септембар 1189. — Ричард I Плантагенет, познат као Ричард Лављег Срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске. 1759. — Из Португалије је почело протеривање римокатоличких језуита. 1783. — Велика Британија и САД потписале су у Паризу мировни уговор којим је завршен Амерички рат за независност. Британија је признала САД као слободне суверене и независне државе. Рат америчких држава за независност почео је у априлу 1775. борбама код Лексингтона и Конкорда. 1791. — Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија. 1806. — Битка на Делиграду. Прва у низу победа Карађорђа и устаничке

војске. 1826. — У Москви је Николај I Павлович Романов крунисан за цара Русије. 1931. — Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929. 1939. — Два дана после немачког напада на Пољску, Велика Британија и Француска су објавиле рат Немачкој. На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији. 1943. — Искрцавањем на Сицилију Осме британске армије под командом филдмаршала Бернарда Лоа Монтгомерија, почео је напад савезничких трупа на Италију у Другом светском рату. 1985. — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара. 1992. — Током рата у Босни, италијански авион са хуманитарном помоћи за Сарајево оборен је код Јасеника, 34 километра западно од Сарајева. Погинула су четири члана посаде, а у наредних месец дана прекинуто је достављање хуманитарне

помоћи преко сарајевског аеродрома. 1994. — Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој. 1999. — Мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Македонијом. 2001. — САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља. 2004. — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 талац погинуо. (види Талачка криза у Беслану). 2009. — У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције „Први партизан“ у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.

4. септембар 476. — Одоакар постаје први варварски краљ Италије свргавањем цара Западног римског царства Ромула Аугустула. Овај датум се традиционално узима за крај старог и почетак средњег

93

МАГАЗИН

30.8.2015.

века. 1479. — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе. 1669. — Венеција је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648. 1843. — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији. 1870. — Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату. 1886. — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу. 1929. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати

94

и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника. 1944. — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен. 1970. — У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије. 1972. — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади. 1974. — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком. 1975. — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву. 1992. — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова.

1995. — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа. 1997. — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи. 1998. — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанда на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994. 1999. — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 одсто становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 одсто подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили. 2001. — Махендра Чадри, први етнички Индијанац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.

5. септембар 1600. — Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском потконтиненту. 1774. — У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775. 1800. — Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији. 1864. — Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце. 1905. — Миром у Портсмуту (Њу

Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји. 1939. — САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима „Cash and Carry“ (Плати па носи) и „Leand-Lesa Act“, (Закон о зајму и најму) помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур. 1960. — Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу. 1972. — Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац. 1977. — Западнонемачки терори-

сти су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској. 1990. — Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953. 1995. — Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију. 2001. — Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих. 2008. — Томислав Николић поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС у Скупштини Србије, након што је Председнички колегијум странке одлучио да СРС гласа против Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

95

96

МАГАЗИН 30.8.2015.

97

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

30.8.2015.

ОСВЕЖЕЊЕ ПОВЕЋ

98

ије познато да ли се неко бавио истраживањем утицаја атмосферских прилика на склоност људи према вршењу криминалних радњи иако се, после периода високих температура, са освежењем примећује знатно смањење броја кривичних дела. О томе сведочи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 17. до 23. августа 2015. године који потврђује да су припадници Полицијске управе у том периоду евидентирали 26 кривичних дела што је за трећину мање него недељу дана раније. У структури дела нема већих промена, па се од укупног броја тек једно сврстава у област приврдног а

Н

сва остала област општег криминала. Нису познати ни фактори који утичу на откривање починилаца, а последњи статистички извештај потврђује да је у овом периоду учинак инспектора Криминалистичке полиције био прилично мршав. Да је тако показује податак да су им познати извршиоци само два од укупног броја кривичних дела. Преполовљен је и број прекршаја у области јавног реда и мира, а у структури 15 евидентираних, што је за половину мање него седам дана раније, повод за нарушавање су у осам случајева биле туче а у седам неки други прекршаји. И у једној и у другој категорији број прекршаја је преполовљен у односу на претходну

недељу. Најзначајнијим се чини драстично мањи број саобраћајних незгода, а пет евидентираних је чак три пута мање него у претходном статистичком периоду. Лакше телесне повреде претрпела је једна особа, а укупна материјална штета процењена на 300 хиљада динара. Знатно погоршање примећује се само код саобраћајних прекршаја, а 450 евиденти раних је за сто већи него седам дана раније. Најмирније је, по обичају, у области заштите од пожара о чему сведочи податак да припадници Ватрогасно-спасилачке јединице ни у овом периоду нису имали повод за интервенцију. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

ЋАВА БЕЗБЕДНОСТ

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs